NT-32629-I Szerb nyelvtan IX tordelt6 OH jav2

Катарина Басарић

Граматика за IX разред српске гимназије

Oktatási Hivatal

NT-32629-I_Szerb_nyelvtan_IX_tordelt6_OH_jav2.indd 1NT-32629-I_Szerb_nyelvtan_IX_tordelt6_OH_jav2.indd 1 2020.07.12. 17:38:122020.07.12. 17:38:12

Уџбеник је од 9. ceптeмбрa 2020. године решењем бр. TKV/8-19/2020 одобрен за употребу.

Стручни саветници Министарства за људске ресурсе: Аница Пандуровић, Жофија Кемпфнер

Стручни рецензент: Дуња Ракић

Лектор: Јулијана М. Которчевић

Илустрације: Игор Лазин, Душан Вујичић

Технички уредник: Клара Герег

Графички уредник: Илона Шлезак

Одговорни уредник: Пенка Весић

Уџбеник одговара Уредби Министарства за националне ресурсе [EMMI 51/2012. (XII. 21.)] додатак број 10.8., [број анекса: 6/2014. (I. 29.)].

© Oktatási Hivatal, 2021

ISBN: 978-963-19-8195-7

Oktatási Hivatal • 1055 Budapest, Szalay utca 10–14. Telefon: (+36-1) 374-2100 • E-mail: [email protected]

A kiadásért felel: Brassói Sándor mb. elnökRaktári szám: NT-32629/IFelelős szerkesztő: Vészits PéternéTankönyvkiadási osztályvezető: Horváth Zoltán ÁkosMűszaki szerkesztő: Görög IstvánnéGrafikai szerkesztő: Slezák IlonaTerjedelem: 6,07 (A/5) ív • Tömeg: 140 grammElső kiadás: 2021Nyomdai előkészítés: Hontvári Judit, Gados László

Уџбеник за нове генерације је састављен у оквирима пројекта Новог Сечењијевог плана оперативног програма за обнову друштва бр. B/13-2013-0001, уклапа се у Национални основни наставни план, наставна средства и развој Националног портала за јавно образовање. Пројекат је остварен уз финансијску помоћ Европске уније, уз суфинанасирање Европског социјалног фонда.

Gyártás: Könyvtárellátó Nonprofit Kft.

Nyomtatta:Felelős vezető: Európai Szociális

Alap

IX

3

САДРЖАЈ

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Развој људског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Место језика у људском животу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Битна својства језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Језик и комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Говорни чинови – циљ комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Језик као систем знакова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Науке које се баве језиком . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2. РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Територијално раслојавање језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Различите замене (рефлекси) некадашњег гласа јат . . . . . . . . . . . . . . 17Дијалекти српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Дијалекти екавског изговора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Дијалекти (и)јекавског изговора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Дијалекти и стандардни језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

3. ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА (КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО 19. ВЕКА) . . . . 24Почеци словенске писмености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Старословенски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Српскословенски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Рускословенски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Славеносрпски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Ка народном језику . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

4. ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Фонетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Артикулациона фонетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Подела гласова српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Самогласници (вокали) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Сугласници (консонанти) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Сонанти (гласници) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Акустичка фонетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Фонологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Слог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36


4

5. МОРФОФОНОЛОГИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Гласовне алтернације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Једначење (асимилација) сугласника по звучности . . . . . . . . . . . 42Једначење сугласника по месту творбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Губљење сугласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Асимилација и сажимање самогласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Палатализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Сибиларизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Јотовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Непостојано а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Промена л у о . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

6. ПРАВОПИС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Основни принципи правописа српског стандардног језика . . . . . . . . 56Писање великог слова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Мало почетно слово . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Приручници за неговање језичке културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Граматике и речници српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

7. ТЕСТ ЗНАЊА 9. РАЗРЕД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65


IX

5

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ

Развој људског језика

Како је настао језик?Порекло језика одувек је занимало људе. Током целе историје многе научнике је заокупљало питање порекла језика, када су људи почели да говоре, и како и зашто се то догодило. Одговори на та питања ни данас нису до краја познати.

Настанак језика уско је повезан са постанком човека. Пошто недостају чврсти, опипљиви докази о његовом настанку и развоју, о томе може само да се на-гађа. Није могуће прецизно рећи када су и где први пут задовољени биолошки и друштвени услови за појаву говора. Из истих разлога се не зна ни еволуција језика у оквиру врсте (филогенеза), да ли је потекла од једног јединственог из-говора (моногенеза) или је имала више паралелних изворишта (полигенеза).Не може се искључити ни трећа теорија по којој је изворно било више паралел-них прајезика (полигенеза), а да је преживело потомство само једног прајезика(моногенеза) и да су се кроз историју од њега развили остали језици света.

Оно што остаје као чињеница јесте да је човек као друштвено биће осећао по-требу да изрази своје мисли, своја осећања и сазнања, да усмено или писмено нешто саопшти, да прими одређене поруке и да их пошаље другом.

Истражи који је то најпопуларнији вештачки језик? Ко га је изумео и када?Задатак

Место језика у људском животу

Шта мислиш... Може ли дете које нема контакт са људима да научи да говори?

Од свих живих бића једино човек има способност да говори и пише. Говором и писмом, односно, системом вербалних знакова, човек се споразумева са дру-гим људима. Такав систем општења назива се језик.

Језик је основно и најсавршеније средство споразумевања међу људима.


6

Језик одређује човека као људско биће. Језик је БИОЛОШКА ПОЈАВА.

Језик је човеку урођен.

Свака друштвена заједница има свој језик. Језик је ДРУШТВЕНА, тј. Језик раздваја различита друштва. СОЦИОЛОШКА ПОЈАВА.

Језик је лично обележје сваког појединца.

Језик је ПСИХОЛОШКА Језик омогућава појединцу изражавање ПОЈАВА.личних мисли и осећања.

Језик без мишљења не постоји, нити мишљење без језика.

4

4

4

У животу човека, као и у друштву, језик има велики број функција, најзначајнија је она помоћу које се преносе и примају информације, а то је комуникативна функција језика.

Поред наведене, језик има и друге функције:

• сазнајну, тј. когнитивну (од лат. cognitio – сазнање) – језик омогућава љу-дима обликовање, фиксирање и преношење мисли, осећања и знања међу собом;

• изражајну тј. експресивну (од лат. expressivus – изражајан) – језик омогућа-ва човеку да изрази осећања и мисли о свету који га окружује;

• акумулативну (од лат. accumulatio – нагомилавање) – језиком се преносе искуства и знања из прошлости из једне генерације у другу (традиционалне културе и цивилизацијске вредности заједнице која тим језиком говори).

Наука о језику, која детаљно објашњава структуру људског језика назива се лингвистика (од лат. lingua – језик).

Битна својства језика

Састави речи од датих слова: г а о и л с вЗадатак

Језик је систем знакова – симбола којим се људи споразумевају. У систему знакова постоји хијерархија језичких јединица, а то значи да комбино-вањем јединица нижег реда настају јединице вишег реда:


IX

7

• најниже језичке јединице су фонеме (једна фонема – једно слово);• комбинацијом одређеног броја фонема настају језичке јединице вишег

реда – речи;• комбинацијом одређеног броја речи настају језичке јединице вишег реда

– реченице;• језичка јединица највишег ранга је текст (дискурс) која настаје комбина-

цијом неограниченог броја реченица.

Граматиком одређеног језика прописана су правила која дозвољавају одређене комбинације, односно, искључују друге, стога је ово веома важно својство јези-ка.

Помоћу органиченог броја гласова (30 у српском језику) могуће је створити хиљаде речи, а оне се даље могу комбиновати у безброј реченица. Према томе, битно својство језика је и економичност.

Човек, у складу са својом стваралачком природом, може непрекидно ствара-ти нове исказе, па кажемо да је језик изузетно продуктиван.

Језик, такође, има својство измештања (дислокације) у простору и времену што омогућава човеку да несметано говори не само о садашњости, већ и о бу-дућности и прошлости, као и о удаљеним просторима и непостојећим стварима.

Језик има и својство преношења културним путем, са генерације на генера-цију, али он се временом мења, те ни једна генерација не усвоји потпуно исти језик којим је говорила ранија генерација.

Језик и комуникација

Присетите се игре „глувих телефона“. Како се она игра? Шта нам ова игра показује?

Задатак

Човек, као друштвено биће, има урођену по-требу да комуницира са другим људима, тј. да изражава и размењује идеје, осећања, иску-ства и сл. што иде у прилог томе да је најваж-нија функција језика његова комуникативна функција.

Да би се остварио процес комуникације, тј. споразумевања, како се означава у лингви-стици, потребни су пошиљалац, порука (код), прималац поруке, као и медијум (комуника-циони канал) који их повезује.

Кроз канал пролазе комуникационе је-динице, а скуп тих јединица чини писмо (у српском језику азбука) или речник комуника-


8

ционог система, док скуп правила која се користе у овом процесу чине његову граматику. Ова два скупа јесу код (фр. code – шифра, кључ) комуникационог си-стема. По правилима кода, устројен и повезан низ јединица које пролазе кроз комуникациони канал зове се порука. Пошиљалац је онај који осмишљава, шиф-рује (кодира) и шаље поруку, уносећи у њу одређену информацију, а прималац је онај који прима поруку и дешифрује је (декодира), како би разумео информа-цију коју му је пошиљалац послао.

Комуникација је успешна само ако је порука схваћена на прави начин и у пра-вом контексту. Да би пошиљалац знао како је порука схваћена неопходна је по-вратна информација (feedback).

Шум је чинилац комуникационог процеса који омета отворен и несметан проток информација од извора до примаоца. Може се појавити у облику психо-лошких, семантичких или механичких сметњи.

Врсте комуникација у зависности од броја учесника:

1. Интраперсонална комуникација: један учесник.циљеви комуникације: размишљања, проучавања својих поступака, наговарања у себи на нове поступке, увежбавањa за преношење порука другима

2. Интерперсонална комуникација: интеракција између два или више учесника.Најчешћи облици ове комуникације су разговори уживо (телефонски или разговори преко интернета):а) Групна комуникација: две или више група учесника

– циљеви комуникације су размена мишљења, знања и искустава између група (састанци, предавања, телеконференције, видеоконференције);

б) Масовна комуникација: велики број учесника– најчешће се одвија преко медија, презентује информације масама,

утиче на начин размишљања.

Комуникација се може одвијати употребом речи и она се тада назива вер-бална комуникација, али се може одвијати без употребе речи и таква комуни-кација се назива невербална комуникација .

Вербалну комуникацију чине говор и писмо, где је говор старији од писма. У говорној комуникацији постоје звучни таласи који пролазе кроз различите

комуникационе канале (ваздух, телефонска линија, интернет и сл). Од различи-тих сметњи (шумова) у комуникационом каналу зависи да ли ће прималац да прими поруку, а потом и да је разуме. Такође, одређене сметње могу се појавити и у писаној комуникацији, као што је на пример нечитак рукопис.

Шта мислиш... Може ли се препознати када саговорник слаже? Илуструј тврдње приме-рима.


IX

9

Невербалну комуникацију чине:

• визуелни знакови – симболи (цртежи, пла-кати, димни сигнали, математички знакови, скица...);

• акустички знакови (сирена, звоно, интерфон, труба, пиштаљка...);

• гестови (знакови који настају различитим по-кретима тела);

• мимика (знакови који настају различитим по-кретима мишића лица и очију).

Свака реченица своје пуно значење добија тек када се сагледа у контексту конкретне говорне ситуације. Треба разликовати ре-ченицу као јединицу језичког система од исказа као реализације те јединице у говору. Дакле, реченицу треба разумети као тип, а исказ као остварење тог типа у комуникацији.

• Да је до пола метра интимна удаљеност између блиских особа које су у поверењу.

• Да је од 0,5 до 1,5 м међуљудска удаљеност за пријатељску комуникацију.• Да је од 1,5 до 3,5 м друштвена дистанца, која је угодна за интеракцију

између непознатих људи, као и за пословне проблеме.• Да је 3,7 м јавна удаљеност од које се говор даје великој публици.

Да ли знаш?

Тумачење реченица у контексту, тј. у одређеној говорној ситуацији, интересо-вање је научне дисциплине која се зове прагматика.

Прагматику, дакле, занима употреба језика, његово разумевање и примере-ност говорном контексту, у социјалној и језичкој интеракцији.

Наведи какве све врсте комуникације употребљавате у школи на часовима.Задатак

Говорни чинови – циљ комуникације

Објасни анегдоту: Џорџ Бернард Шо је једанпут од госпође Елинор Хигинс добио следећу поруку: „Гђа Елинор Хигинс биће код куће 10. априла од 7 до 9 увече“. На то је он кратко одговорио: „Биће и г. Бернард Шо“.

Задатак


10

Прагматика је одређена теоријом говорних чинова, која полази од тога какав чин производимо изговарајући неку реченицу у одређеној ситуацији, тј. какво је дејство једног исказа на примаоца поруке. Постоје следеће категорије говорних чинова:

• тврђење, извештаји: Драган је добар радник.• упутства, наредбе: Лек узимати три пута дневно. Не гази траву!• обећања, претње: Обећавам да ћу учити. • извињења, захваљивање, честитке: Честитам вам на успеху.• декларативи, када указују на промену стања: Отпуштени сте!

Бављење говорним чиновима показује да језиком не само што саопштавамо, него и молимо, захваљујемо, обећавамо, заповедамо, вређамо, оптужујемо и сл, oдносно да језиком чинимо, производимо неко дејство, утичемо на ток ства-ри да се креће у једном или другом правцу, да се из тога извлачи корист или штета (нпр. рекламе).

Дејство исказа на понашање говорника и слушаоца обележавају три ствари:

• ток говорног чина = локуциони чин • резултат говорниковог исказа = илокуциони чин • утисак, дејство исказа на слушаоца = перлокуциони чин

На пример: Додај ми телефон са стола. Наравно, додаћу ти. (потврдно) Не желим да ти додам. (одрично)

У примеру, говорник је у илокуционом чину упутио молбу саговорнику, а за последицу саговорник може изнети у перлокуционом чину потврдност, тј. да ће испунити молбу, или одричност, тј. да је неће испунити. Међутим, постоји и трећа могућност да саговорник обећа да ће испунити молбу, а да то никада не учини.

Шта мислиш...Да ли се изговарање „Аха, мокофа!“ рачуна као локуциони чин? Објасни.

Језик као систем знакова

Језик је скуп знакова чији су односи уређени правилима. Како се сваки скуп, чији су елементи уређени по одређеним правилима, назива систем, тако је и језик систем знакова. У том систему постоји хијерархија, односно одређени језички нивои у којима се од јединица нижег реда формирају јединице вишег реда.

Најмање језичке јединице су фонеме који образују јединице вишег реда које називамо морфеме; морфеме образују речи, речи образују синтагме и речени-це, а оне образују текст. Сваки од тих нивоа има своја правила комбиновања, једна дозвољавају одређене комбинације, а искључују неке друге.


IX

11

Правила могућег и исправног комбиновања одређених јединица дефинише граматика одређеног језика.

Језичке јединице (фонеме, речи, реченице) у говору се ређају, нижу једна за другом, а ова особина језичког знака се у лингвистици назива линеарност. Функционисање језика почива на комбиновању датих јединица на нов начин, где се од малог броја јединица може добити практично неограничен број ком-бинација. Овом карактеристиком се истиче економичност језика.

Хијерахијска структура језика гледано од највише ка најнижој јединици је:

1. језик

2. жанр, стил (скуп текстова)

3. текст, дискурс (скуп реченица који

није ограничен)4. реченица, синтакса (скуп синтагми и речи)

5. синтагма (скуп речи повезан значењем и функцијом)

6. реч (скуп морфема)7. морфема (скуп фонема)

8. фонема

Науке које се баве језиком

Лингвистика је општа наука о језику у оквиру које постоји више научних дис-циплина које се баве језичким јединицама на различитим језичким нивоима (фонемама, речима, реченицом...) и у наредним поглављима биће дат њихов приказ.

Фонетика и фонологијаФонетика (грч, phone – глас) је научна дисциплина која проучава начин арти-кулације гласова и њихова акустичка својства. Најмања јединица фонетике је глас. Он је јединица говора. Фонетика утврђује какав је неки глас по месту, начи-ну изговора и звучности (на пример глас ш је по месту настанка предњонепчани (палатални) сугласник, по звучности је безвучни и по начину постанка је струјни (фрикативни). Предмет фонетике је и природа слога и подела речи на слогове. Слог је скуп гласова изговорен једним атрикулационим покретом. При подели


12

речи на слогове постоје одређена правила, (на пример реч ливада изговара се у три артикулациона покрета ли-ва-да).

У оквиру фонетике проучава се и акценат (прозодија) како речи тако и ре-ченица. Акценат је нарочито истицање јачине и висине једног слога у речи или једносложних речи у реченици. На пример: лук̏ са краткосилазним, лук̑ са ду-госилазним акцентом.

Фонологија је део науке о језику који проучава гласове као најмање језичке јединице за обележавање разлике у значењу речи. Глас са том функцијом у јези-ку назива се фонема. Фонема је најмања језичка јединица која разликује речи и облике речи. У српском језику има 30 фонема и сваком гласу одговара једно слово (графичка ознака за глас назива се графема).

На пример: рај - мај - чај - гај, променом прве фонеме (у иницијалном поло-жају) реч мења значење.

МорфологијаМорфологија (настала од грчке речи morphe – облик и logos – реч, говор, наука) представља део науке о језику који проучава врсте, облике и грађење (творбу) речи. Она има две језичке јединице – реч и морфему. Дели се на морфологију у ужем смислу, која се бави променом облика једне речи – по роду, броју, па-дежу, лицу, времену, виду, начину итд. и морфологију у ширем смислу – творба речи, која се бави грађењем нових речи путем извођења, слагања, комбиноване творбе или творбе претварањем.

На пример, именица кућа састоји се од две морфеме: основе кућ- и на-ставка за облик номинатива једнине именица женског рода -а ово је предмет морфологије у ужем смислу. Ако на основу речи кућ- додамо су-фикс -ица добија се нова реч са новим значењем – мала кућа (деминутив) кућица ово је предмет творбе речи.

МорфофонологијаМорфофонологија је научна дисциплина која се налази између морфологије и фонетике и бави се проучавањем гласовних промена (нпр. асимилација по звуч-ности) и алтернација (смењивање, нпр. палатализација) које настају при проме-ни облика речи и у творби речи.

На пример: При промени речи ученик по падежима, у вокативу једнине уче-ниче доћи ће до гласовне промене (алтернације) која се назива палатализација, док ће се у номинативу множине ученици извршити сибиларизација.

СинтаксаСинтакса (грч. syntaxis – састав) је научна дисциплина која се бави реченицама, синтагмама (њиховим врстама и функцијама) и речима, али не њиховим обли-цима и грађењем, већ функцијама које, као и синтагме, имају у оквиру реченице.


IX

13

На пример: Младић је отворио тешка дрвена врата. Именица младић има функцију субјекта, је отворио је предикат, а именичка синтагма тешка дрвена врата има функцију објекта.

ЛексикологијаЛексикологија (грч. lexikon – речник, logia – наука) део је науке о језику који проучава значење речи и израза, као и значењске односе међу речима, њихово порекло и употребу. Основна јединица лексикологије је лексема.

У примеру Риба риби гризе реп, из угла морфологије и синтаксе, имамо че-тири речи: риба је именица у функцији субјекта, риби именица у функцији не-правог објекта, гризе је глагол у функцији предиката, и реп именица у функцији правог објекта. Међутим, на нивоу лексикологије имамо три лексеме: риба, гри-сти и реп.

У оквир лексикологије спадају и друге дисциплине као што су фразеологија (изучава изразе и њихова значења), етимологија (проучава порекло речи), оно-мастика (проучава имена људи, места, водених површина, планина...), и терми-нологија (проучава термине који се везују за одређену науку или струку) које се, свака са свог аспекта, баве лексемама.

Све речи једног језика чине лексику, лексички систем, лексички фонд тог јези-ка, и чувају се у речницима – лексиконима.

Лексикографија (грч. leksikon – речник и grapho – пишем) је дисциплина која се бави састављањем и израдом речника.

Друге значајне науке о језикуКомбиновањем реченица добија се текст, који је предмет проучавања текстуал-не лингвистике и анализе дискурса. Реченице се не могу надовезивати једна на другу било којим редом, у сваком писању или говору постоје правила по којима се врши организација текста. Дискурс је систем исказа које повезује заједничко значење и вредности. Текст за анализу дискурса може бити писани или изгово-рени.

Стилистика се бави избором и употребом речи и њихових облика у одређе-ним стиловима, као и међусобним односом стилова у језику. Она проучава све реализације једног језика, почев од индивидуалног – нпр. стил Иве Андрића, Бо-рисава Станковића, Исидоре Секулић и тако даље, па до оних који су условљени начином реализације (говорни и писани језик), или пак сфером у којој се при-мењују (административни, научни, публицистички, књижевноуметнички, разго-ворни стил).


14

Преглед наученог

Еволуција језика

моногенеза (јединствени извор)

полигенеза (више паралелних извора)

Језик је биолошка, социолошка и психолошка појава.Језик је систем знакова – симбола којим се људи споразумевају. У том систему постоји хијерархија језичких јединица (фонема, реч, речени-ца, текст).

Процес комуникације

пошиљалац(говорник)

прималац(саговорник адресант)

информација порука

код

комуникациони канал

пријем разумевање рецепција дискурса

Врсте комуникација(у зависности од броја учесника)

интраперсонална интерперсонална (један учесник) (два или више учесника)

(у зависности од језика комуникације) вербална невербална (употреба речи) (без употребе речи)

Говорни чинови(извештаји, упутства, обећања, претње, декларативи)

Анализа исказа

• саме изговорене речи (локуциони чин)• комуникативна сврха исказа (илокуциони чин)• ефекат исказа, тј. дејство на слушаоца (перлокуциони чин)


IX

15

Хијерахијска структура језика Науке које се баве језикомјезик лингвистика

жанр, стил стилистикатекст, дискурс текстуалне лингвистике

реченица, синтакса синтаксасинтагма синтакса

реч лексикологија (синтакса)морфема морфологијафонема фонологија, фонетика


16

2. РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА

Ни један природни језик није хомогена целина и као такав подложан је непре-кидним променама у времену и простору. Те промене довеле су до раслојавања језика. Српски језик, као и други природни језици, није јединствен, тј. није исти на сваком месту и у свакој прилици, и испољава се у различитим облицима – ва-ријететима. Све ово је условило да имамо три основне врсте раслојавања јези-ка:

• територијално којим настају различити дијалекти;• социјално којим настају социолекти;• функционално којим настају различити функционални стилови – упо-

треба језика у различитим људским делатностима: новинарству, науци, уметности, администрацији или свакодневној комуникацији.

Да се поред наведених типова раслојавања језика јављају разлике и код самих појединаца – лични језик поједница назива се идиолект, јер се говор сваког појединца обликује посебностима које га разликују од говора других појединаца.

Да ли знаш?

Територијално раслојавање језика

НаречјеНаречје представља скуп народних говора који имају заједничке карактери-стике.

Српски језик је заснован на штокавском наречју (штокавица, штокавштина). Ово наречје је добило назив по облику упитне заменице за ствари и појмове штоили шта. Штокавско наречје распрострањено је на целој територији Републике Србије, Црне Горе, Републике Српске, и у деловима Хвратске (где живе Срби).

Штокавско наречје је подељено на дијалекте на основу два критеријума:1. изговор (рефлекс) некадашњег гласа јат (Ѣ)2. развитак деклинације (облика речи) и акценатског система.

ДијалектиСрпски језик се другачије говори на различитим подручјима. На основу тих раз-лика може се утврдити ко је из ког краја (Војвођанин, Врањанац, Крушевљанин, Београђанин и др). Ти различити територијални варијетети називају се дијалек-ти (грч. dialektos – говор, наречје). Они се међусобно разликују по акцентовању


IX

17

речи, изговору гласова, облицима и творби речи, синтаксичким правилима и речнику (лексици).

Дакле, дијалекти су народни говори одређеног територијалног подручја, а научна дисциплина у оквиру лингвистике која се бави проучавањем дијалеката одређеног језика назива се дијалектологија.

Дијалектологија (dialektos – народни говор, logos – наука) је лингвистичка дисциплина чији основни предмет проучавања представљају народни говори појединих језика.

Дијалекат је говор неког подручја који се својим особинама разликује од дру-гих говора истог језика, али разликује се и од стандардног (књижевног) језика.

Различите замене (рефлекси) некадашњег гласа јат

Штокавско наречје има три различитe замене гласа јат (Ѣ):

1. (Ѣ) е – екавске замене дете, свет, деда (и)је – (и)јекавске замене дијете, свијет, дједa и – икавске замене дите, свит, дида

Замена гласа (јат) у екавском и (и)јекавском стоји у следећем односу:

дуго Е у екавском изговору = ИЈЕ у (и)јекавском изговору (дете = дијете)

кратко Е у екавском изговору = ЈЕ у (и)јекавском изговору (деца = дјеца)

Да су у српском стандардном језику равноправно прихваћени екавски и (и)јекавски изговор. Икавски изговор није прихваћен као стандардни, а ко-ристе га Буњевци на северу Војводине (околина Суботице).

Да се црта говора Срба староседелаца у Мађарској прилог где у Ловри и у Чипу јавља у икавском облику (ди), у Бати ди или ђе, а у осталим на-сељима ђе.

Да ли знаш?


18

Дијалекти српског језика

Подгорица

Ријека

АУСТРИЈА

ИТАЛИЈА

ИТА

ЛИ

ЈА МАЂАРСКА

АЛБАНИЈА МАКЕДОНИЈА

БУГАРСКА

РУМУНИЈА

Загреб

Бихаћ

Сплит

Бања Лука

ЗеницаЗадар

Сарајево

Мостар

Тузла

Осијек

Суботица

ЗрењанинНови Сад

Панчево

Београд

Крагујевац

Чачак

Ниш

КосовскаМитровица

Ја

д

ра

нс к

о м

о р е

Штокавски поддијалекти, пре миграција у 20. веку(према књизи Павла Ивића, објављеној 1988. године):

Напомена: границе поддијалеката су апроксимативне у неким подручјима

тимочко-лужичкимлађи икавскиславонскидруги дијалекти или језици

смедеревско-вршачкиkосовско-ресавскипризренско-јужноморавскисврљишко-заплањски

источнохерцеговачкизетско-јужносанџачкиисточнобосанскишумадијско-војвођански

Дијалекти екавског изговора

Призренско-тимочки дијалекат

Територија Распрострањен је између Тимока на северу, Призрена на југу, Бугарске на истоку и Албаније на западу, а већа места на овом простору су: Призрен, Приштина, Врање, Лесковац, Ниш, Пирот и Сврљиг.

Особине• стари глас јат се доследно замењује са Е (несам, неје)• чува стари полугласник, који се у осталим штокавским дијалектима развио у а (*)


IX

19

• у неким говорима чува неизмењено вокално л (слза, слнце), а у неким го-ворима је замењено са лу (слуза, слунце), које се у другим дијалектима развило у вокал у (суза, сунце)

• у неким говорима чува се л на крају речи (дебел/дебео, цел/цео) а у неким је замењено са ја (купија, казаја), према новијој замени са о (купио, казао)

• нема гласа х (страота/страхота) • у неким говорима ћ и ђ се изговарају као ч и џ (свеча/свећа, лаџа/лађа)• изразито је губљење падежних облика – чувају се само номинатив и аку-

затив, а функције осталих падежа врши акузатив с предлозима (говорио с’с мајку /говорио са мајком, од једну сестру/од једне сестре, казала на ћерку/казала ћерки)

• енклитички облици датива и акузатива личне заменице трећег лица за жен-ски род гласе гу (да гу видим/да је видим, да гу дам/да јој дам), а генитив, акузатив и датив множине за сва три рода, гласи ги (да ги се сетим/да их се сетим, да ги видим/да их видим)

• имају само један акценат, сличан краткоузлазном, и може стајати на било ком слогу у речи

• поред номинатива и вокатива имају само још акузатив у служби општег падежа (од једну сестру, казала на ћерку, сос мојега брата – од једне се-стре, казала ћерки, са мојим братом)

Косовско-ресавски дијалекат

ТериторијаЗаузима простор централне Србије од Косова на југу до источног Баната на се-веру и обухвата Крагујевац, Смедерево и простор до Ђердапа, а већа места на овом простору су: Дечани, Пећ, Косовска Митровица, Рашка, Крушевац, Зајечар, Бор, Пожаревац, Неготин, Смедерево и Бела Црква у Банату.

Особине• доследна замена старог гласа јат самогласником е (несам уместо нисам)• нема гласа х у иницијалном (почетном) положају (рана/храна, леб/хлеб),

медијалном (средишњем) (спаија/спахија), а у финалном положају уместо гласа х јавља се ј (греј/ грех) или к (тепик/тепих)

• имају само два силазна акцента (кратки и дуги) који могу стајати на било ком слогу речи

• већи број говора познаје и дугоузлазни акценат, околина Копаоника има посебну врсту дугоузлазног акцента

• честа је некњижевна употреба компаратива -ти (новти/новији, црнти/црњи)

• футур се гради по обрасцу: ћу, ћеш, ће + презент (ће да ради/ће радити, ће идем/ћу ићи)

• глас ф замењује се са в (варбика/фабрика, вуруна/фуруна)


20

Шумадијско-војвођански дијалекат

ТериторијаОвај дијалекат обухвата територију северозападне Србије, Срем, Шумадију, већи део Бачке и Баната, и говоре Срба у Мађарској и Румунији.

Особине• стари глас јат замењује се са е, али не доследно; то се види у примерима

нисам, старији, новији што је прихваћено као норма стандардног језика• гласа х у почетном положају нема (рана/храна, леб/хлеб, ајдук/хајдук)• глас ф се замењује гласом в (кавана/кафана)• нова деклинација са седам падежа• нова акцентуација: четвороакценатски ̏, ̑, ̀, ́ систем (два силазна и два

узлазна акцента), као и постакценатске дужине• на крају радног глаголског придева у мушком роду, група ао сажима се у о

(пево/певао, ишо/ишао, реко/рекао)• треће лице множине презента (раду/раде, долазу/долазе, тучу/туку, пе-

ваду/певају)• поједини вокали се губе у спојевима: д-идем/да идем, н-умем/не умем

Дијалекти (и)јекавског изговора

Зетско-рашки дијалекат

ТериторијаОвим дијалектом говори се у источном делу Црне Горе и једном делу југозападне Србије, Цетиње, Подгорица, Бијело Поље, Нови Пазар, Пријепоље и Сјеница.

Особине• стари глас јат замењује се са (и)је (снијег, пјесма)• има стари акценатски систем од два силазна акцента који могу стајати на

било ком слогу у речи• јекавско јотовање: љето, његовати, ђевојка, ћерати• не разликује се локатив, односно инструментал, уз глаголе мировања, а

акузатив уз глаголе кретања (живим на Цетиње/живим на Цетињу, дођи пред школом/дођи пред школу)

• раширена је употреба инфинитива без и (доћ/доћи, рећ/рећи, гледат/гле-дати)

• у радном глаголском придеву група ао изговара се као дуго а (река/рекао, каза/казао)

• имперфекат се често употребљава (он иђаше...)


IX

21

Источнохерцеговачки дијалекат

ТериторијаОбухвата територију источне Херцеговине, северозападни део Црне Горе, део за-падне Србије, као и делове Босне и Хрватске (Лика, Кордун, Банија, Славонија).

Особине• стари глас јат замењен је са (и)је – млијеко, дијете, пјесма, вјера, а у неким

случајевима и са и (волио, гријати) или е (брегови док је у једнини бријег)• заступљено је јекавско јотовање (ђевојка/дјевојка, ћерати/тјерати, ђе/гдје)• сажимање вокала у радном глаголском придеву (пјево/пјевао, почо/почео,

појо/појео)• затупљено је свих седам падежних облика• у инструменталу једнине именица мушког рода уобичајен је наставак -ом

(ножом/ножем, пријатељом/пријатељем)• има четвороакценатски систем (два силазна и два узлазна акцента), као и

дуге слогове после акцентованог слога

Утврди којим дијалектом су писани следећи одломци.

„У школи ђеца сједе по читав дан, од јутра до мрака, само што отиду кући те ручају...“

(Вук Стефановић Караџић: „Српска историја нашег времена“)

„Па кад си чула, што ми то ниси одма’ каз’ла? — Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке. Али сад је већ доста, исувише. Само кад помислим како су га салетили, па му напунили уши!... Сирота Јуца, ње ми је само жао! Она, дабоме, не уме онако пиљити мушкарцима у очи и преврћати очима к’о она њи’на актерка.“

(Стеван Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“)

„И ова ријеч Томова лијепа је. Бјеше му убио Тренчо Дедин сестрића, барјак-тара оцкога Праича Ватина. Томо је жалио сестрића ка свога сина. То је већ било и прошло. Кад је Томо прекорио убицу говорећи му:»А зашто уби свога кума, убио те бог и свети Јован?«Убица одговори:»Стрико Томо, нагна ме она рђа Вуја Ведине, те рекох убићу га, па не могу лажат!«Томо:»Е, не било рећ што не ваља! А већ пошто си река, и ако си га убио! Јер дату ријеч не смијеш погазит, е част би своју погазио!«“

(Марко Миљанов: „Примери чојства и јунаштва“)

Задатак


22

„– Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?! – Па... питај ме, пашо, па ће си зборим! . – Не ли те пита, а ти си сал ћутиш! – Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим?... И кому да си зборим?!”

(Стеван Сремац: „Зона Замфирова“)

„Нићо каже, однео је ту ракију, вели: – Неће, бре, Нићо! Она стално болес-на – све велим – ће да умре! Језик прегризо! Ће да умре! Ће да умре! Она жива! Јок! Неће да умре. Само, ето, болесна, ко ја… И за мене колико су пут рекли; ће да умре! Готово са с Јаворку.“

(Ева Рас: „Кућа на продају“)

Дијалекти и стандардни језикКроз овај кратак преглед дијалеката може се приметити да нису сви дијалекти подједнако учествовали у стварању стандардног језика. Исто тако примећује се да писци, књижевници, имају слободу у коришћењу језика и да они нису били везани за стандардни језик, већ су користили и дијалекте, као што су то чинили Стеван Сремац, Борисав Станковић, Стјепан Митров Љубиша, Драгослав Михаи-ловић, Матија Бећковић и други.

Шта мислиш...Да ли негде постоји да је за књижевни језик неке земље узет страни, а не на-родни језик?

За основицу српског књижевног језика узети су шумадијско-војвођан-ски и источнохерцеговачки дијалекат, са два равноправна изговора: екав-ским и (и)јекавским.


IX

23


Подела дијалеката према замени старог гласа јат (Ѣ)

књижевни изговор некњижевни изговорекавски (и)јекавски икавски

дете, деца, лето дијете, дјеца, љето дите, дица, лито

Подела дијалеката према језичким особинама

Основица српског књижевног језикаекавски изговор (и)јекавски изговор

шумадијско-војвођански дијалекат источнохерцеговачки дијалекат

Књижевни језик Дијалекаткористи се на целој територији

државе користи се на одређеној територији

користи се у говору и у писању користи се у говоруима прописана правила нема прописана правила


24

3. ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА (КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИЦИ КОД СРБА ДО 19. ВЕКА)

Почеци словенске писмености

Присети се свог знања о почецима словенске писмености!Задатак

Српски језик, као и сви словенски језици, развио се из прасловенског језика. Се-обама из своје прапостојбине (територија између Дњепра на истоку и Одре на западу) које су трајале између V и VII века, у три смера Словени су населили ве-лики део Европе и временом су настале три групе словенских језика: источнос-ловенску (руски, белоруски и украјински), западнословенску (пољски, чешки, словачки, горњолужичкисрпски и доњолужичкисрпски) и јужнословенску групу (српски, хрватски, словеначки, бугарски, македонски).

На нову територију Словени су дошли као неписмени многобошци (пагани). Ту су се нашли између латинског и грчког утицаја, два средишта хришћанства, те су временом и сами примили хришћанство.

Све до IX века Словени нису познавали писменост. Великоморавски кнез Растислав, владар једне словенске државице (на тери-

торији данашње Чешке) послао је византијском цару Михаилу III поруку да жели да се у његовој земљи хришћанска вера шири на словенском језику. До тада, хришћанство се проповедало на латинском, хебрејском или грчком. За ову ми-сију цар Михаило одредио је браћу Константина (у монаштву назван Ћирило) и Методија, учене Грке из околине Солуна.

Пошто су у то време на том подручју поред Грка живели и Словени, браћа су још у младости научила словенски језик.

Припремајући се за Моравску мисију, Ћирило и Методије су саставили прву словенску азбуку, глагољицу, и превели богослужбене текстове, одломке из Је-ванђеља на словенски језик. Године 863. браћа и њихови сарадници стижу у Мо-равску. Тако је створен један од најста-ријих европских књижевних језика на који је преведено Свето писмо, поред грчког и латинског. Свети Ћирило и Методије


IX

25

ПисмаПредуслов за стварање књижевног језика свакако јесте састављање писма. За старословенску писменост карактеристична су два писма: глагољица и ћирили-ца.

Глагољицу је створио Константин (Ћирило) по угледу на грчко писмо тзв. минискулу (подразумева мала писана слова). Она је старије словенско писмо. Сам назив глагољица је добила према словенском глаголу глаголати што значи говорити, рећи. Ова азбука имала је четрдесет слова.

Нову и једноставнију азбуку саставили су ученици Ћирила и Методија, на двору бугарског цара Симеона, и у част Ћирилову назвали су је је ћирилца. Она води порекло од свечаног грчког писма тзв. унцијала (велика штампана слова). Старословенска ћирилица имала је тридесет и осам слова.

До краја X века језик Ћирила и Методија постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена. Може се, дакле, рећи да словенска писменост почиње стварањем првих текстова на старословенском језику.

Срби су словенску писменост и хришћанство примили између 867. и 874. године. На почетку су користили упоредо оба писма, а у XII веку ћи-рилица постаје доминантна.

Шта мислиш...Како су настале речи азбука, абецеда и алфабет?

СпоменициНајстарији сачувани споменици, писани глагољи-цом и ћирилицом су они из X и XI века и има их укупно шеснаест. Најпознатији старословенски глагољски споменик је Маријино јеванђеље, на-стало до почетка XI века, а од ћирилских споме-ника то је Темнићки натпис настао у X или почет-ком XI века.

Један значајан спис који је уједно и значајан документ о почецима словенске писмености, а бави се питањем постанка словенске писмено-сти, јесте Слово о писменима (Беседа о словима) Црнорисца Храбра (црноризац значи „онај који је обучен у црну ризу - монах“). Написан је на ста-рословенском језику.

Маријино јеванђеље

Темнићки натпис

Темнићки натпис


26

Старословенски језик

Први књижевни језик Словена, који су створили Ћирило и Методије, данас се назива старословенски језик. Он је вршио функцију књижевног језика код Срба од IX века, па до настанка српскословенског језика вероватно у XII веку. Без обзира на државну раздвојеност, у овом периоду, српски духовни простор био је обједињен употребом истог књижевног језика.

После Ћирилове и Методијеве смрти, рад њихових следбеника постаје све тежи због притиска немачког свештенства. Они напуштају ово подручје и одлазе у различитим правцима ширећи словенску писменост даље.

Српскословенски језикПреношење старословенске писмености, тј, хришћанства, подразумевало је умножавање књига, а пошто у то време нису постојале штам-парије, једини начин за њихово ширење било је преписивање. Овај посао обављали су преписи-вачи или дијаци који су строго морали водити рачуна да што верније пренесу особености руко-писа. Међутим, они су, преписујући књиге, нехо-тично уносили особине народног говора - писар је неку старословенску реч говорио у себи онако како је он говори и тако је и записивао. На тај на-чин старословенски језик је полако мењан. Тек прилагођавањем старословенског народном је-зику настају такозване редакције старословенског језика (српска, бугарска, руска...). Све редакције старословенског језика називају се црквено-словенски језик.

На српском тлу настала је српска редакција која се још назива и српскословенски језик. Српскословенски је своју дужност књижевног језика обављао од настанка у XI или XII веку све до тридесетих годи-на XVIII века.

И у богослужбеним књигама, писаним књижевним језиком, и у световним до-кументима на народном језику, употребљавала се иста азбука и исти правопис. Међутим, постојао је одређени број правописних недоумица које су на различите начине биле разрешаване, па су тако настала три главна правописна типа, однос-но правописне школе у средњем веку: зетско-хумска, рашка и ресавска школа.

Наш најрепрезентативнији средњовековни споменик и једно од најзначај-нијих дела српске културе уопште јесте Мирослављево јеванђеље из XII века. То је богослужбена књига у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије, а наручио ју је хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана

Мирослављево јеванђеље, 1. страна


IX

27

Немање. Ова књига има 362 стране ћириличног текста писаног у два ступца, са око 300 ликовних украса у боји и злату, који је чине једном од најлепших руко-писних књига света.

Ово јеванђеље исписала су два писара. Главни није оставио трага о себи, док је име другог преписивача Глигорија дијака сачувано на маргинама рукописа.

Јеванђеље је 1896. године пренето из Хиландара у Београд и чува се у Народ-ном музеју.

Српски средњовековни владари и духовници попут Стефана Немање, Светог Саве, деспота Стефана Лазаревића и других, дали су велики допринос развоју српске писмености.

На српскословенском језику стварана су и оригинална дела. Писци овог типа средњовековне књижевности су: Свети Сава који је у XIII веку написао Житије Светог Симеона, јеромонах Доментијан - Житије светог Саве, XIII век, Теодосије Хиландарац такође Житије светог Саве XIII век.

Народним језиком у средњем веку писани су првенствено световни прав-ни документи. Од таквих докумената издвајају се посебно Повеља Кулина бана из XII века и Душанов законик из XIV века. Повеља је најстарија сачувана српска ћирилска повеља о добрим међудржавним односима и трговини са Дубровчанима, а законик представља најпознатији законодавни акт којим су регулисана права и обавезе свих друштвених слојева.

У средњем веку једини слој са ширим образовањем било је свештенство, а црква је давала основне смернице када је реч о књижевном језику.

Међутим, од XV века јављају се понеки књижевни жанрови световног карак-тера попут преведених витешких романа (Роман о Троји, Роман о Александру Ве-ликом) и летописа, тј. историјских списа који су садржали најважније догађаје из светске историје. Они уносе народни језик у српску средњовековну књижевност.

Шта мислиш...Које су се именице најчешће јављале у текстовима средњовековне књи-жевности?

Истражи шта значи „Памћење света“ .Задатак

У XVI и XVII веку долази до великих промена на друштвено-историјском плану. Српска средњовековна држава пада под турску власт и долази до великих поме-рања српског становништва ка северу. Затим, велика сеоба 1690. године повела је српски народ на просторе преко Саве и Дунава до Будима и Сентандреје који су при-падали Аустријском царству. И на новом тлу, калуђери и свештеници су наставили са радом на српскословенском језику.

На крају српскословенске епохе, у првој половини XVIII века, ствара познати српски беседник Гаврил Стефановић Венцловић. Он је своје беседе које су биле упућене православним верницима на тлу Угарске записао народним језиком са примесама српскословенског.


28

Рускословенски језикРат између Аустрије и Отоманског царства битно је утицао на судбину српског народа и његовог језика у 18. веку. Срби се прикључују Аустријанцима у борбама против Турака, надајући се својој држави на ослобођеним територијама. Међу-тим, 1690. године Турци поново освајају изгубљене српске територије, тако да патријарх Арсеније III Чарнојевић предводи Србе у Великој сеоби путем севера. Доласком на територију Угарске, Срби су били изложени верском и политичком притиску. Како би избегла покатоличавање, српска црква је затражила помоћ од Русије са којом је била верски, језички и културно повезана.

Године 1726. Русија шаље своје учитеље Максима Суворова и Емануила Коза-чинског. Суворов је у Сремским Карловцима отворио Славјанску школу, а Каза-чански Латинску школу, у којима су се образовали српски ђаци и свештеници на руским књигама и рускословенском језику.

Рускословенски језик, који је представљао руски црквени језик, постаје књи-жевни језик српских писаца и богослужбени језик. Потиснуо је српскословенски половином XVIII века и био у употреби до краја XVIII века.

Према томе, половином 18. века стварало се на рускословенском, народном и руском језику.

Најзначајнији писци овог периода су Заха-рија Орфелин и Јован Рајић.

Орфелинова значајна дела су: песма Плач Сербији која је написана рускословенским и народним језиком и биографија Петра Вели-ког (1772) на руском језику.

Рајићева дела су: Бој змаја с орлови (1791) на народном језику и Историја разних сло-венских народов (1794) написана на руском језику.

Славеносрпски језикУ тежњи српских стваралаца да буду разумљиви што ширем кругу читалаца настаје славеносрпски језик. Ово стремљење било је природна последица епохе рационализма и просветитељства у Европи.

Славеносрпски језик представља мешавину рускословенског језика и језика српског грађанства у Војводини, српскословенског и руског књижевног језика. Због овога се често назива хибридним или мешовитим језиком.

Настао је крајем XVIII века и био у употреби до половине XIX века (до победе Вукове реформе).

Прво дело штампано овим језиком је Славеносрпски магазин (1768) Захарије Орфелина.

То је први српски часопис.Велики број писаца од изузетног значаја за историју српске књижевности ства-

рао је на славеносрпском језику: Јован Стерија Поповић, Милован Видаковић, Сава Мркаљ, Јован Хаџић, Атанасије Стојковић, Павле Соларић, Сава Текелија...

Јован Рајић Историја разних словенских народов


IX

29

Пронађи и у свесци запиши шта значе следеће речи:

БЛАГОДАРЕНИЈЕ, ДЕРЗНОВЕНИЈЕ, ПОЛЗА, ПРИЉЕЖАНИЈЕ, КРАСОТА, ПРИКЉУЧЕНИЈЕ

Задатак

Ка народном језикуКрајем XVIII. века, у епохи европског романтиз-ма, долази до буђења националне свести која се огледа у формирању већине модерних ев-ропских нација као и у питањима која се тичу књижевног језика као веома битног обележја једне нације.

С друге стране, славеносрпски језик је имао два битна недостатка - прво, није имао утврђена правила, што је писце често доводило у недоумицу па је то производило језичко шаренило, и друго, није био разумљив великом броју људи.

Стога, све се више почело указивати на потребу за писањем народним јези-ком који ће бити доступан свима.

Први који ће одиграти важну улогу у развијању ове идеје био је Доситеј Обра-довић. Не само што је истицао потребу писања народним језиком који ће свако разумети и тако свој ум просветити, већ је и сам писао народним језиком (кори-стио је и црквенословенске и руске речи којих није било у народном).

Доситејева најзначајнија дела су: Писмо Харалампију (1783), Живот и прикљученија (1783), Совјети здраваго разума (1784), Басне (1788).

Захарија Орфелин: Славеносрпски магазин


30

Књижевни језици код Срба до XIX века

старословенски од IX до XII века Црноризац Храбар, Слово о писменима, IX век Маријино јеванђеље, XI век Темнићки натпис, X или почетак XI века

српскословенски од XII до XVIII века Мирослављево јеванђеље, XII век Повеља Кулина бана, XII век Свети Сава, Житије Светог Симеона, XIII век Доментијан, Житије Светог Саве, XIII век Теодосије, Житије Светог Саве, Душанов законик, XIV век

рускословенски од половине XVIII до краја XVIII Захарија Орфелин, Плач Сербији Јован Рајић, Историја разних словенских народов (1794)

славеносрпски од краја XVIII до половине XIX века Захарија Орфелин, Славеносрпски магазин, (1768)

18. век ка победи народног језика Гаврил Стефановић Венцловић, Беседе Захарија Орфелин, Плач Сербији Доситеј Обрадовић, Писмо Харалампију (1783), Живот и прикљученија (1783), Совјети здраваго разума (1784), Басне (1788) Јован Рајић, Бој змаја с орлови, (1791)


IX

31

4. ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА

Шта мислиш, како изговарамо гласове - док издишемо или док удишемо?Пробај да изговориш неки глас или реч издишући. Објасни зашто је необично говорити док издишемо ваздух.

ФонетикаФонетика је наука која проучава артикулацију (изговор) и акустичка својства (звучање) гласова. Она изучава физиолошке и физичке карактеристике језичког звука.

Основна јединица фонетике је глас. Глас је најмања јединица говора.

Артикулациона фонетикаАртикулациона фонетика бави се начином на који се изговарају гласови. У томе, важну улогу имају говорни органи.

Плућа - орган сунђерасте грађе који се наизменично скупља и шири. Када се плућа шире, ваздух их испуњава - то је фаза удисаја, а када се скупљају, ваз-дух се истискује напоље - то је фаза издисаја. Ми, говоримо, тј. производимо гласове док издишемо.

Душник је хрскавичава цев која доводи ваздух у плућа и одводи га из њих. У свом горњем делу душник се проширује у гркљан.

Гркљан је шупљина која повезује душник са ждрелом. На предњем делу гркљана налази се Адамова јабучица. У гркљану се налазе гласне жице и на његовом врху гркљански поклопац.

Гласне жице (гласнице) су два мишићна набора у гркљанској дупљи која личе на жице. Оне су најважнији орган говорног апарата.

Гркљански поклопац је покретни орган који се затвара приликом уношења хране како она не би запала у душник.

Ждрело се налази на горњем делу душника.Усна и носна шупљина налазе се изнад ждрела.Језик, задње (меко) непце и усне су покретни говорни органи у усној

дупљи, док су предње (тврдо) непце, алвеоле и зуби непокретни органи. Сваки органи говорног апарата доприноси појединачно у формирању од-

ређеног гласа, али тек сви заједно, као систем, дају конкретан глас.


32

Органи који учествују у стварању гласа су:

I – усна дупљаII – ждреона

дупљаIII – носна дупљаУ1 – горња уснаУ2 – доња уснаЗ1 – горњи зубиЗ2 – доњи зубиА – десни изнад

горњих зубаТН – тврдо непцеМН – меко непцеР – ресицаЈ – језикГ – гркљан с

гласницамаД – душник

I

II

III

У1

У2

З1

З2

АТН МН

Р

Ј

Г

Д

Подела гласова српског језикаПриликом изговора гласова говорни органи заузимају различите положаје, при том пролаз ваздушној струји може бити слободан или се може формирати пре-прека. На основу овога, гласови српског језика деле се на самогласнике (вока-ле), гласнике (сонанте) и сугласнике (консонанте).

Самогласници (вокали)У српском језику има пет вокала: А, Е, И, О, У.

Приликом њиховог изговора ваздушна струја пролази слободно, без пре-преке, гласне жице трепере, па су сви вокали звучни гласови. Они се још на-зивају и тонови.

Приликом изговора вокала језик се креће горе-доле, напред-назад, а усне се заобљују или имају неутралан положај.


IX

33

У зависности од тога да ли се језик помера напред или назад, вокали се деле на:• вокале предњег реда (језик се помера напред ка предњем делу усне дупље):

И, Е• вокал средњег реда (језик остаје у неутралном положају): А• вокале задњег реда (језик се помера према задњем делу усне дупље): О, У

У зависности од тога да ли се језик помера горе или доле, деле се на:• затворене високе вокале (најиздигнутији положај језика): И, У• средњозатворене средње вокале (средња висина издигнутости језика): Е, О• отворени ниски вокал (језик је спуштен на дно усне дупље): А

У зависности од тога да ли усне учествују или не при изговору вокала, они могу бити:• лабијализовани (усне мењају свој положај): О, У• нелабијализовани (усне су у неутралном положају): И, Е, А

Сугласници (консонанти)Сугласници се деле на праве (шумне) и сонанте (гласнике). Ова подела је из-вршена на основу тога да ли је препрека ваздушној струји изразита или само делимична.

У српском језику има седамнаест правих консонаната: Б, П, Д, Т, Г, К, Ф, З, С, Ж, Ш, Х, Ц, Џ, Ч, Ђ, Ч.

При изговору сугласника, ваздушна струја наилази на препреку. Неки кон-сонанти су звучни, односно, при њиховом изговору гласне жице трепере, а неки су безвучни – гласне жице не трепере.

Подела према месту изговораПрема томе на ком месту се образују у говорном апарату, консонанти могу бити:

уснени (лабијални) двоуснени (билабијални) Б, Пуснено-зубни (лабио-дентални) Ф

зубни (дентални) Д, Т, З, С, Цпредњонепчани (палатални) Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Шзадњонепчани (веларни) К, Г, Х

Запамти


34

Подела према начину изговораПрема типу препреке ваздушној струји и звуку који се чује приликом њеног савладавања, консонанти могу бити:

праскави (експлозивни) Б, П, Д, Т, Г, Кструјни (фрикативни) Ф, Х, З, С, Ж, Шсливени (африкате) Ц, Џ, Ч, Ђ, Ћ

Запамти

Подела према звучностиУ зависности од тога да ли гласне жице трепере или не, консонанти могу бити звучни и безвучни. Сваки безвучни сугласник има свог звучног парњака осим Ф, Х и Ц који немају звучне парњаке.

звучни Б Д Г Ђ Ж З Џ / / / безвучни П Т К Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Запамти

* Уколико ниси сигуран какав је неки глас по месту или начину изговора, увек пробај да га изговориш. На основу органа који учествују у стварању гласа, и на основу њиховог положаја, лакше ћеш утврдити природу гласа.

Да би лакше одредио звучност, односно безвучност, стави руку на теме главе и изговори глас. Приликом изговора звучних гласова осетићеш благо треперење под руком.

Сонанти (гласници)При изговору сонаната ваздушна струја има делимичну препреку, гласне жице трепере, па су сонанти звучни гласови. Они се чују као тонови али су праћени шумом.

У српском језику има осам сонаната: В, Р, Л, Ј, Љ, М, Н, Њ.

Подела према месту изговораПрема томе на ком месту у говорном апарату настају, сонанти се могу поде-лити на:

уснене (лабијалне)двоуснени (билабијални) Муснено-зубне (лабио-денталне) В

надзубне (алвеоларне) Р, Л, Н предњонепчане (палаталне) Ј, Љ, Њ

Запамти


IX

35

Подела према положају ресицеМеко непце може бити подигнуто или спуштено. Тиме се регулише улазак ваздушне струје у носну шупљу. У зависности од тога, сонанти могу бити орални или назални. Код назалних део ваздушне струје излази кроз нос.

орали (усни) В, Р, Л, Љ, Јназали (носни) М, Н, Њ

Запамти

Одреди гласове према месту и начину изговора у следећој пословици. Гвожђе се кује док је вруће.

Задатак

Акустичка фонетикаАкустичка фонетика изучава акустичку страну гласова. Глас се кроз ваздух прено-си звучним таласима. Акустичка фонетика проучава висину, јачину и боју гласа.

Висина гласа (фреквенција) зависи од брзине треперења гласних жица. Брже треперење – виши тон, и обрнуто. Мера за фреквенцију је херц (Hz).

Истражи поделу звучних таласа. Које фреквенције може регистровати људ-ско ухо?

Задатак

Јачина гласа зависи од притиска који говорни органи чине на ваздушну струју. Снажнији притисак – јачи глас.

Боја гласа условљена је различитим облицима резонаторских (звучних) шупљина. Према томе, од облика говорног апарата зависи појединачна боја гла-са.

Шта значи мутирати?Шта је резонатор? Који говорни органи се у нашем говорном апарату понашају као резонатори? Сети се музичких инструмената који имају резонаторске шупљине.

Задатак


36

Фонологија

Фонологија је део науке о језику који проучава улогу гласа у целокупном језич-ком систему. Сваки језик има свој посебни фонолошки систем. Основна једини-ца фонологије је фонема.

Фонема је глас који има дистинктивну (разликовну) функцију у језику. Оне саме немају значење, али уносе разликe у значењу.

На пример: буба-баба-беба, само једна другачија фонема уноси у реч потпу-но другачије значење.

Разлику у значењу могу унети фонеме које се разликују на пример у више обележја, али могу и оне које су различите само по једном обележју. На пример, д и т су прави консонанти, имају исти начин и место изговора, али се разликују по звучности (дуга-туга).

Фонеме у једној речи могу заузимати различите положаје. Према томе, може-мо их поделити на:• иницијалне (на почетку): вук-ћук, сок-ток, мир-вир;• медијалне (у средини): прст-пуст, дух-дах, бајка-барка;• финалне (на крају): мук-муљ, дан-дар, леп-лет.

Направи нове речи тако што ћеш у следећим примерима заменити прво иницијалну, затим медијалну, а потом финалну фонему.МАЈ ЛУК ПАР ВЕК

Задатак

Слог

Пробај да изговориш следеће речи.оториноларингологија, дезоксирибонукленски, антисамоуправносоцијалистичкиКако их је најлакше изговорити правилно?

Задатак

Када почињемо да учимо да читамо, најпре полако изговарамо део по део речи, онако како нам је најлакше да бисмо нешто изговорили (А-на во-ли Ми-ло-ва-на). Ови, на овај начин издвојени делови речи су слогови.

Слог је само један глас или скуп гласова који изговарамо једним изговорним (артикулационим) покретом.

Слогови се образују око гласа који представља носиоца слога. Према томе да ли неки глас може бити носилац слога или не, гласови се деле на слоготворне и неслоготворне.


IX

37

У српском језику, носиоци слога су:

• сви вокали (а, е, и, о, у)• у одређеним позицијама сонанти (углавном р, ретко л, најређе н).Сви остали консонанти и већина сонаната су неслоготворни.

Слоготворно р• На почетку речи: Р-тањ, р-за-ти, р-ђав, р-вач • У средини речи: чвр-ст, мр-вити, пр-стен, тр-ска• У сложеницама: за-р-ђа-ти, по-р-ва-ти се, за-р-за-ти• У речима страног порекла: Сар-тр, ма-са-кр, Мон-мар-тр

Слоготворно л и нСонанти л и н слоготворни су углавном у неким речима страног порекла: Вл-та-ва, Си-је-тл, Њу-тн, ер-кон-ди-шн, мо-но-кл.

Подела речи на слоговеЈедна реч може имати онолико слогова колико има слоготворних гласова.Према броју слогова речи се деле на једносложне (црв, дан, реп), двосложне (ку-ћа, ре-ка, ма-ма), тросложне (пер-ни-ца, ко-ко-шка, бо-јан-ка) и вишесложне (раз-да-ни-ти се, љу-бо-мо-ра, ди-на-сти-ја).

Правила о подели речи на слогове• У највећем броју случајева граница слога је иза вокала: а-е-ро-дром, о-гра-

да, тра-ва.• Када се нађу два сонанта један до другог или сонант и консонант, граница

је између њих: хран-љив, вој-ни, бољ-ка, мај-стор.• Када се нађу експлозивни консонант и било који други консонант или на-

зални сонант, граница је иза консонанта: срп-ски, док-тор, слат-ко, слут-ња.

Растављање речи на крају редаКада пишемо, често нам се догоди да једну реч не можемо целу написати у реду у којем смо започели, стога је ми преносимо у следећи ред, стављајући цртицу. Међутим, када то чинимо, ваљало би да се придржавамо следећих правила:

• Никада се не преноси само једно слово (*писа-о, сеоб-а, машт-а)• Слогове једне речи може условљавати и значење, а граница слога коју је ус-

ловило значење не мора се поклапати са гласовно условљеном границом. Та граница назива се семантичком или психолошком границом слога, а


38

најчешће се налази у сложеним речима: ис-кључити, на-учити, за-врнути, од-гајити, раз-врстати, по-топити;

• Када се раздваја полусложеница, цртица се понавља и у следећем реду (мини-сукња, ремек-дело, дан-данас)

• У латиници се не раздвајају двојна слова (lj, nj, dž - *pol-je, vožn-ja, nad-žak).

1.Подели следеће речи на слогове.бомбона, приповедати, учионица, библиотека, преправити, председник, дванаестерац

2.Препиши у свеску стихове и усправним цртама подели речи на слогове. Одреди колико сваки стих има слогова.Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, ко слутње; и снови.

(Јован Дучић: „Јабланови“)

Задаци


IX

39


Науке о гласовима

Фонетика Фонологија– артикулација (изговор)– акустика (звучање)

– улога гласова у гласовном систему једног језика

Глас Фонема

Подела гласова српског језика

Вокали Прави консонанти Сонанти– нема препреке – има препреке – делимична препрека– звучни – звучни и безвучни – звучни– тонови – шумови – тонови праћени шумом

Вокали

Предњег реда Средњег реда Задњег редависоки И Усредњи Е Ониски А

нелабијализовани лабијализовани

Прави консонанти

Према начину изговора

Према звучности

Према месту изговораУснени

Зубни Предњо-непчани

Задњо-непчанидвоус-

нениуснено-зубни

Праскави (експлозивни)

звучни Б Д Гбезвучни П Т К

Струјни (фрикативни)

звучни З Жбезвучни Ф С Ш Х

Сливени (африкате)

звучни Џ, Ђбезвучни Ц Ч, Ћ


40


Сонанти (гласници)

Према положају

меког непца

Према место изговорауснени

надзубни предњонепчанидвоуснени уснено-

зубни орали В Л, Р Љ, Јназали М Н Њ


IX

41

5. МОРФОФОНОЛОГИЈА

Како гласи номинатив множине именице дечак?Како гласи вокатив једнине именице јунак?Шта примећујеш? До каквих промена је дошло?

Да ли знаш?

Морфофонологија је део науке о језику који се бави гласовним алтернацијама (променама). Она проучава понашање фонема у промени (деклинацији, компа-рацији и конјугацији) и творби речи.

Морфема је најмања језичка јединица која има значење. Морфеме су пред-мет морфологије, тј. науке која се бави врстама речи и променама њихових об-лика, а фонологија проучава фонеме у оквиру речи.

На пример: Именица дечак је у облику номинатива једнине. У номинативу множине она гласи дечаци. Према томе, променом облика речи, дошло је и до гласовне алтернације, те отуда назив морфофонологија.

Гласовне алтернације

Гласовне алтернације подразумевају одређено смењивање фонема у истој речи. До оваквих смењивања може доћи у различитим облицима речи, као што

смо навели пример јунак-јуначе, или приликом грађења нових речи, на пример јунак-јуначина.

У зависности од тога шта је условило алтернацију или гласовну промену, раз-ликујемо две врсте алтернација:

1) фонолошки условљене алтернације - то су гласовне промене које имају и данас важећи узрок у фонолошком саставу речи. Оне подразумевају то да два гласа не могу стајати један поред другог због своје природе. На пример, звучни и безвучни гласови не могу стајати један поред другог у српском језику, него долази до гласовне промене која се назива једначење сугласника по звучности: врабац-врабца-врапца.

У овај тип промена спадају: једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту творбе, губљење сугласника и асимилација и сажимање са-могласника.

2) морфолошки условљене алтернације - то су остаци гласовних промена које су се догодиле у ранијим фазама историје српског језика. Оне подразуме-вају одређену морфолошку или творбену категорију, на пример, у вокативу јед-нине одређених именица основа се завршава на -ч, уместо на -к: дечак-дечаче, јунак-јуначе, слепац-слепче...

У овај тип спадају: палатализација, сибиларизација, јотовање, промена л у о,непостојано а, алтернација о : е и превој вокала.


42

Једначење (асимилација) сугласника по звучности

Посматрај следеће речи и утврди од којих других речи су оне постале. Размисли о томе до каквих промена је дошло:српски, ћевабџиница, бекство, бурегџиница, слатка, свадба, мушки, дршка, бескрај, гозба, кембрички, враџбина.

Задатак

Реч српски настала је од срб + ски. Пошто су глас б и глас п неједнаки по звуч-ности, тј. б је звучно, а с безвучно, долази до њиховог једначења, те смо тако добили српски.

Дефиниција једначења сугласника по звучности Када се у једној речи нађу један до другог два сугласника неједнака по звучно-сти, они се једначе, и то тако што се увек први једначи према другом.

Подсетимо се поделе сугласника по звучности:

звучни Б Д Г Ђ Ж З Џ / / /безвучни П Т К Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Пошто гласови ф, х и ц немају своје звучне парњаке, остају неизмењени, али учествују у алтернацијама тако што звучне гласове испред њих мењају у њихове безвучне парњаке (из + цепати = исцепати, раз + формирати = рас-формирати, од + хранити = отхранити).

Одступања од једначења сугласника по звучности у правописуПравопис у већини случајева бележи једначења по звучности. Одступање под-разумева да из одређених разлога не долази до бележења ове гласовне проме-не. Највећи број одступања тиче се значења. Уколико би дошло до означавања промене у правопису, замаглило би се значење речи.

• звучно Д испред безвучних С и Ш: председник, судство, одштампати, предшколски;

• звучно Ђ испред безвучног С: вођство, смуђски;• у сложеним речима: подтекст, подтачка, предтакмичење;• у речима страног порекла: постдипломски, јурисдикција, драгстор,

гангстер;* Префикси аб-, об- и суб- се једначе: апсолутан, апстрактан, опсерва-

ција, супстанца, супституција;• код неких властитих имена: Вашингтон, Бангкок, Хонгконг, Мекдоналд,

Редфорд, Бредшо (али Магбет и Рендген са извршеном променом);* Сугласници С, З, Ш и Ж углавном се једначе: Хабзбург, Дрезден, Глазгов, Стразбур;


IX

43

Утврди како cе правилно пише и изговара.поД/Тсетник, среД/Тство, поД/Ткровље, преД/Тчас, преД/Ткосовски, наслеД/Тство, оД/Тшкринути, преД/Тпоследњи, преД/Тседник, преД/Тходни

Задатак

Једначење сугласника по месту творбе

Размисли о томе како смо добили реч вожња.Задатак

Реч вожња је глаголска именица настала од глагола возити (воз + ња). Пошто су гласови з и њ неједнаки по месту творбе, з је зубни сугласник, а њ предњонепча-ни, з прелази у предњонепчано ж.

Исто тако смо добили и реч прошња, од глагола просити (прос + ња), с тим што је у овом случају зубни глас с прешао у предњонепчано ш.

Дефиниција једначења сугласника по месту творбеКада се зубни сугласници з и с нађу испред предњонепчаних сугласника, они прелазе у предњонепчане ж и ш.

З + предњонепчани сугласник

Ж

С Ш

На пример: сналаз(ити) се + љив = сналажљив, паз(ити) + љив = пажљив нос(ити) + ња = ношња, пас + че = пашче

У једначење сугласника по месту изговора спада и промена задњонепчаног х испред предњонепчаног ч у предњонепчано ш, као и промена алвеоларног н испред двоусненог б у двоуснено м.

Х + Ч → Ш Н + Б → М


44

На пример: трбух + чић = трбушчић, орах + чић = орашчић, сиромах + чић = сиромашчић стан + бени = стамбени, прехрана(а) + бени = прехрамбени, зелен + баћ = зелембаћ

Одступања од једначења сугласника по месту творбе• с и з остају непромењени испред љ и њ у сложеницама: изљубити, изњиха-

ти, разљутити, сљуштити;• с и з остају непромењени испред љ и њ који су настали јекавским јотовањем:

сњегови, насљедник, изњедрити;• н испред п и б у сложеницама остаје: једанпут, црвенперка, странпутица,

ванбрачни;• у речима страног порекла, ако се у изворном језику јавља н, оно остаје ис-

пред б и п: Нирнберг, Канбера, инпут; • у речима страног порекла пишемо м испред б и п само када се оно јавља у

изворном језику: симбол, амплитуда, импулс, импресија, империја;• једино је исправно бомбона, с променом нб у мб;

У свесци разврстај следеће речи у колоне на основу тога да ли је у њима извршено једначење сугласника по звучности или по месту творбе:исказати, дршка, прехрамбени, кажњен, бекство, стамбени, српски, тобџија, лишће, замишљен

Задатак

Губљење сугласника

Размисли како су настале следеће речи:безвучан, одужити, безакоње, оделити, аутобуски

Задатак

Реч безвучан настала је од префикса без + звучан = безвучан; од + дужити = одужити, без + закоње = безакоње, од + делити = оделити, аутобус + ски = аутобуски


IX

45

Дефиниција губљења сугласникаКада се у речи нађу један до другог исти или слични сугласници, или више таквих сугласника, један од њих се губи.

Ову гласовну промену запажамо у сле-дећим случајевима:• када се два иста сугласника нађу је-

дан поред другог: без + зуб = безуб, од + двојити = одвојити, рус + ски = = руски;* Некада су два иста сугласника последица других гласовних промена, на

пример једначења сугласника по звучности или по месту творбе: Енглез + ски = енглески, пет + десет = педесет, раз + жестити се = ражестити се, без + шуман - бесшуман - бешшуман - бешуман;

• сугласници т и д губе се испред африката (сливених) сугласника: губитци - губиттси = губици, предак - предци - претци = преци, сладолед + џија = сладолеџија, знат + ћу = знаћу

• сугласник т губи се у сугласничким групама које су тешке за изговор (стн, стк, стб, штн, стл...): мастан - масна, радостан - радосна, подлистак - подлистка = подлиска, гост - гостба = гозба, позоришт(е) + ни - позо-риштни = позоришни, болест + љив = болешљив;

• сугласник с (из суфикса -ски) губи се иза ч, ћ и ш: ковач + ски = ковачки, мла-дић + ски = младићки, ниш + ски = нишки;* При извођењу придева од страних географских имена на -ски, -шки или

-чки постоји неколико правила:1. наставак -шки имају придеви од имена који се завршавају на г или к којем

претходи сугласник: Пекинг - пекиншки, Праг - Прашки, Њујорк - њујорш-ки, Хелсинки - хелсиншки;

2. наставак -чки имају придеви од имена која се завршавају на к којем прет-ходи вокал: Бангкок - бангкочки, Астек - астечки, Тимок - тимочки, Мек-сико - мексички;

3. наставак -ски имају придеви од имена која се завршавају на н, р, с и з: Бру-клин - бруклински, Алжир - алжирски, Тунис - туниски, Париз - париски;

Одступања од бележења губљења сугласника• у суперлативу придева и прилога који почињу гласом ј пише се удвојено ј:

најјачи, најједноставнији, најјужнији, најједноставније; • у неким сложеницама нема губљења сугласника јер би то у писму дове-

ло до нејасног значења: ваннаставни, хиперреалиста, противвредност, транссибирски, поддијалекат;

• код речи које садрже број 600 нема губљења -ст: шестсто, шестстого-дишњи, шестстогодишњица;


46

• т и д не губе се испред африката у неким сложеницама: отчепити, натчо-век, потчинити, надђакон, подџарати;

• нема губљења сугласника у неким речима страног порекла са суфиксима -киња и -ни: пијанисткиња, шакисткиња, аористни, контрастни, аз-бестни;

Изведи придеве од следећих имена:Санкт Петрбург, Хаг, Тулуз, Кавказ, Хамбург, Милвоки, Монако, Мелбурн, Јорк, Ванкувер

Задатак

Асимилација и сажимање самогласникаАсимилација (изједначавање) је појава која подразумева изједначавање разли-читих самогласника (вокала). На пример, заменица који у генитиву гласи којег(а) или ког(а). Оба облика су правилна, с тим што је у другом облику дуго о настало тако што се из облика којег(а) изгубио сонант ј - коег(а), а затим је дошло до аси-милације самогласника коог(а), а онда до сажимања два о у једно дуго ког(а).

Исто је и са примерима мојег(а) - мог(а), твојег(а) - твог(а), својег(а) - свог(а)...Осим код придевских заменица ову промену можемо запазити и у појединач-

ним случајевима: појас - поас - паас - пас.

Сажимање самогласника подразу-мева спајање два иста вокала у један. До ове промене долази у речима у којима је претходно извршена друга гласовна промена. На пример у ре-чима код којих запажамо промену л у о: сокол - сокоо - соко, стол - стоо - сто, сол - соо - со, вол - воо - во; или у примерима у којима се најпре изгу-био глас х између два а: сахат - саат - сат,

Одступање од сажимања самогласника• до сажимања не долази у сложеницама: плавоока, зоологија, самоодбра-

на, антиисторијски...• у појединим падежним облицима речи страног порекла: интервјуу, сако-

ом, Бордоом, индивидуу...


IX

47

ПалатализацијаКако гласи вокатив једнине следећих именица? Шта запажаш?

дечак, путник, војник, друг, кнез, дух, монах

У вокативу једнине ових именица уочавамо да су задњонепчани гласо-ви к, г и х замењени са предњонепча-ним гласовима ч, ж и ш: дечак - деча-че, путник - путниче, војник - војниче, друг - друже, кнез - кнеже, дух - душе, монах - монаше.

Дефиниција палатализацијеАлтернација у којој задњонепчани гласови к, г и х испред обличког наставка и суфикса за творбу речи е и и замењују са предњонепчаним ч, ж и ш, назива се палатализација.

К → Ч Г + Е, И → Ж Х → Ш

Палатализацију запажамо у следећим случајевима:• у вокативу једнине именица мушког рода које се завршавају на к, г и х: вук

- вуче, кнез - кнеже, дух - душе;• у презенту глагола чија се основа завршава на к, г и х: вући - вучем, вучеш,

вуче/вучемо, вучете, вуку; стрићи - стрижем, стрижеш, стриже/стри-жемо, стрижете, стрижу; махати - машем, машеш, маше/машемо, ма-шете, машу;

• у аористу глагола чија се основа завршава на к, г и х: испећи (испек-) - испе-че, дићи- (диг-) - диже;

• у творби речи чија се основа завршава на к, г и х: зрак - зрачак, мрак - мра-чан, друг - дружина, дуг - дужан, дах - дашак, страх - страшан;

• у множини именица око и ухо: око - очи, очима, очију..., ухо - уши, ушима, ушију.


48

Алтернација ц у чУ палатализацију спада и случај када се ц алтернира са ч. Ова алтернација се запажа готово у истим случајевима у којима и палатализација:

• у промени речи: стриц - стричеви, отац - очеви, зец - зечеви, палац - пал-чеви;

• у творби речи: деца - дечица, отац - очев, улица - уличица, врабац - врапчић;* Присвојни придеви на -ин настали од именица које се завршавају на -ица гла-

се: Милица - Миличин, Славица - Славичин, Перица - Перичин, газдарица - - газдаричин, иако често чујемо Милицин, Славицин...

Одступања од палатализацијеДо палатализације не долази у следећим случајевима:

• у облицима присвојних придева од именица на -ка, - га и -ха: Зорка - - Зоркин, Милка - Милкин, зубарка - зубаркин, Зага - Загин, Олга - Олгин, слуга - слугин, Миха - Михин, снаха - снахин;

• код именица на -чица да би се избегло удвајање слога чи: певачица - - певачицин, чистачица - чистачицин, девојчица - девојчицин, пливачица - - пливачицин;

У свесци напиши како гласе присвојни придеви следећих именица:Бугарка, ага, глумица, конобарица, маћеха, царица, Бранка, Добрица, васпитачица, господарица, Љубица, вештица, мачка

Задатак

Сибиларизација

Како гласи номинатив множине следећих именица? Шта запажаш?путник, језик, предлог, излог, монах, орах.

Задатак

У наведеним примерима гласови к, г и х који се налазе у номинативу једнине ових именица, у номинативу множине прешли су у гласове ц, з и с: путник - - путници, језик - језици, предлог - предлози, излог - излози, монах - монаси, орах - ораси.

Дефиниција сибиларизацијеАлтернација у којој задњонепчани гласови к, г и х испред обличког наставка и суфикса за творбу речи који почињу са и замењују са зубним гласовима ц, з и с, назива се сибиларизација. К → Ц Г + И → З Х → С


IX

49

До ове алтернације долази у следећим случајевима:• у множини именица мушког рода које се завршавају на к, г и х: радник -

- радници, тренинг - тренинзи, осмех - осмеси;• у дативу и локативу једнине

именица женског рода чија се основа завршава на к, г и х: мајка - мајци, књига - - књизи, сврха - сврси;

• у императиву глагола чија се основа завршава на к, г и х: пећи (пек-): пеци, пецимо, пеците, лећи (лег-), лези, лезимо, лезите, врћи (врх-): врси, врси-мо, врсите (*у савременом језику обичнији је облик врши).

Одступање од сибиларизације• у личним именима и презименима, именима становника и народа: Јованка -

- Јованки, Лука - Луки, Бодирога - Бодироги, Београђанка - Београђанки, Шапчанка - Шапчанки;

• у већини географских имена страног порекла: Казабланка - Казабланки, Мека - Меки, Малага - Малаги, Волга - Волги, Доха - Дохи;* Изузетак су именице: Америка - Америци, Африка - Африци, Корзика -

- Корзици, Аљаска - Аљасци. • у речима одмила и које значе неко занимање: бака - баки, сека - секи, зека -

- зеки, Мика - Мики, Гага - Гаги, лекарка - лекарки, фризерка - фризерки;• у неким речима страног порекла: јога - јоги, дрога - дроги, синагога -

- синагоги, лига - лиги;* Промену ипак имамо код именица на -ика: физика - физици, епика - епици,

симболика - симболици; • када се основа речи завршава на ћк, цк, чк: воћка - воћки, праћка - праћки,

коцка - коцки, тачка - тачки; • када се основа речи завршава групом тк: сусетка - сусетки, тетка -

- тетки, лутка - лутки, алатка - алатки;* Један број примера може и са променом и без ње: битка - битки - бици,

приповетка - приповетки - приповеци, загонетка - загонетки - загонеци. • код именица које су постале од броја: двојка - двојки - двојци, тројка -

- тројки - тројци, четворка - четворки - четворци, деветка - деветки, десетка - десетки, стотка - стотки.

Од следећих речи начини друге речи (суфиксима за творбу речи) и утврди до којих алтернација је дошло:пешак, сиромах, друг, књига, прах, ваздух, рука, јабука, облак, рог

Задатак


50

Јотовање

Како гласи инструментал једнине именице памет?Како гласи компаратив придева црн?Направи трпни глаголски придев од глагола урамити .Како гласи збирна именица од именице стена?

Задатак

У наведним примерима видимо да су поједини гласови у додиру са различитим наставцима који у себи садрже глас ј, дали нове гласове: памет (памет + ју = памећу), црн (црн + ји = црњи), урамити (урам(и) + јен = урамљен), стена (стен + је = стење);

Дефиниција јотовањаЈотовање је гласовна алтернација у којој ненепчани сугласници Д, Т, З, С, Л и Н у додиру са предњонепчаним гласом Ј прелазе у предњонепчане гласове Ђ, Ћ, Ж, Ш, Љ и Њ.

Ова промена се односи и на случајеве у којима уснени сугласници Б, П, В и М у додиру са сонантом Ј дају сугласничке групе БЉ, ПЉ, ВЉ и МЉ.

Д → Ђ (млад-млађи)Т → Ћ (жут - жући)З + Ј → Ж (низак - нижи) Б → БЉ (гроб-гробље)С → Ш (висок - виши) П + Ј → ПЉ (сноп-снопље)Л → Љ (груб - грубљи) М → МЉ (грм-грмље)Н → Њ (танак - тањи) В → ВЉ (здрав-здравље)

Резултате јотовања запажамо у следећим случајевима:• у инструменталу једнине именица женског

рода: маст - машћу, кост - кошћу, љубав - - љубављу, памет, памећу;

• у компаративу придева: љут - љући, брз - - бржи, груб - грубљи, далек - даљи;

• у трпном глаголском придеву: урадити - - урађен, урамити - урамљен, носити - - ношен, волети - вољен;* Када говоримо о трпном глаголском придеву често се могу чути погрешни

облици: уместо одвезен чујемо одвежен, уместо одднесен чујемо одне-шен. О чему је реч? Реч је о тзв. старом или прасловенском јотовању које се вршило још у прасловенском језику (волети-вољен).


IX

51

Наиме, прасловенско јотовање захватило је трпне глаголске придеве глаго-ла чија се основа завршава на -и (возити - возим, носити - носим). Пошто се трпни глаголски придев гради тако што се на презентску основу додаје наста-вак -ен: вози + ен, носи + ен, у овој позицији и које се налази испред е прелази у ј које јотује претходни сугласник, те отуда имамо вози + ен - возјен - вожен, носи + ен - носјен - ношен.

Од глагола одвести и однети трпни глаголски придеви гласе одвезен и од-несен. Основе ових глагола су одвез- и однес-, а када се на њих дода наставак -ен за грађење трпног глаголског придева, ту нема услова за јотовање.

Постоји још и ново јотовање које се вршило само у нашем језику (прут - - пруће на пример) и најновије, јекавско јотовање које се вршило само у (и)јекавским говорима (хлјеб-хљеб).

У (и)јекавском изговору српског књижевног језика важе следећа правила:• Л и Н + Ј → ЉЕ и ЊЕ (лјето - љето, лјекар - љекар, снјежан - сњежан, нје-

жан - њежан);• у народним говорима јотовањем су обухваћени и сугласници Д и Т (ћера-

ти, ђевојка, ђед, виђети), међутим у књижевном језику Д и Т остају непро-мењени (тјерати, дјевојка, дјед, видјети).

• у творби речи: корен - корење, прут - пруће, пиле - пилећи, наградити - на-грађивати, Београд - Београђанин, водити - вођа;

• у презенту глагола: везати - вежем, писати - пишем, глодати - глођем, млети - мељем, капати - капљем;

1.У свесци разврстај следеће глаголе на оне у чијем се трпном глаголском придеву запажа јотовање и на оне код којих није дошло до јотовања:односити, однети, унети, уносити, износити, изнети, преносити, пренети, донети, доносити, увести, увозити

2.Који облици су правилни?поколење/покољење, одељење/оделеље, опредељење/опредељење, оболење/обољење, заплење/запаљење, осветлење/осветљење

Задаци


52

Непостојано а

У свесци промени именицу чамац кроз све падеже једнине и множине. Шта запажаш?

Задатак

Када променимо ову именицу кроз све падеже видимо да се у номинативу и аку-зативу једнине и генитиву множине јавља самогласник а, док га у свим осталим облицима нема.

Дефиниција непостојаног аАлтернација у којој се самогласник а у једним облицима речи јавља, док се у другим облицима исте речи губи, назива се непостојано а. Треба водити рачуна да се овај самогласник а не меша са оним а које се појављује на крају речи и у наставцима.

Непостојано а јавља се у следећим случајевима:• у номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода: лонац -

- лонаца, врабац - врабаца, писац - писаца, завршетак - завршетака, да-валац - давалаца;

• у генитиву множине неких именица средњег и женског рода чија се основа завршава сугласничком групом: копље - копаља, писмо - писама, ребро - - ребара, девојка - девојака, земља - земаља, крушка - крушака;

• у радном глаголском придеву (у мушком роду једнине) неких глагола: рекао - - рекла, могао - могла, нашао - нашла, стигао - стигла;

• у номинативу једнине неодређених придева мушког рода: сладак - слатка, горак - горка, храбар - храбра, добар - добра, мокар - мокра;

• у номинативу једнине (и акузативу када се поклапа са номинативом) заме-ница: какав - каква, сав - сва, некакав - некаква, овакав - оваква;

• код предлога с, под, над, пред уз инструментал мном (са мном, пода мном, нада мном, преда мном), и предлога с, к, кроз, низ, уз када стоје испред речи с којом чине тешко изговорљиву целину (са мном, ка кући, кроза зид, низа страну, уза се...).

• код именица страног порекла постоје два случаја:• код именица на -кт и -нт јавља се непостојано а у генитиву множине:

субјект - субјеката, дијалект - дијалеката, студент - студената, ин-сект - инсеката;

• код именица које у завршној сугласничкој групи имају с, непостојано а се не јавља у генитиву множине: стилиста, индекса, комплекса, конкурса, рефлекса;

У следећим низовима пронађи именицу која у својој промени нема непо-стојано а:а) понедељак, уторак, среда, четвртак, петак;б) лонац, продан, врабац, рекао, зналац;в) танак, дечак, некакав, сведочанство, једро;

Задатак


IX

53

Промена л у о

У свесци напиши промену именице део по падежима. Шта примећујеш?Задатак

У већини облика имамо глас л, док у номинативу и акузативу једнине имамо самогласник о.

Дефиниција промене л у о

Промена л у о је назив за гласовну промену која се у српском језику одиграла крајем XIV средином XV века. Свако л које се тада нашло на крају слога прелази-ло је у о.

Међутим, ова гласовна промена вршила се и у средини речи, када се л нала-зило на крају слога (сеоба - сел-ба, учионица - учил-ница).

Ову алтернацију запажамо у следећим случајевима:• у мушком роду радног глаголског придева: рекао - рекла, гледао - гледала,

јео - јела, певао - певала;• у номинативу једнине неких неодређених придева у мушком роду: бео -

- бела, весео - весела, цео - цела, кисео - кисела;• у номинативу једнине неких именица: део - дела, орао - орла, анђео -

- анђела, посао - посла; • у свим падежима именица које се завршавају на -лац осим у номинативу

једнине и генитиву множине: мислилац - мислиоци - мисли-лаца, читалац - читаоци - чи-талаца, преводилац - прево-диоци - преводилаца;

• у неким изведеним речима: сеоба (селити), деоба (делити), учионица (учио - учила), гроце (грло), чекаоница (чекао - чекала);

Одступање од промене л у о

• код неких именица које се завршавају на -лац сонант л остаје у свим паде-жима: зналац, неваљалац, ткалац, радозналац;

• у новијим речима страног порекла: монокл, дуел, молекул, идеал, фосил, идол;


54

1.Пронађи именице у чијој промени запажаш прелазак л у о.мисли, предели, сигнали, апостоли, стрелац, сто, со, радионица, фудбал

2.Препиши следеће речи у свеску и утврди које су гласовне промене у њима извршене:ишарати, грожђе, смешна, блиска, раширити, задаци, лишће, бескрајна, беспуће, вежбаоница

Задаци


IX

55


Гласовна промена Гласови који учествују Примери Одступање

Једначење сугласника Б Д Г Ђ Ж З Џ / / / врабац - врапца представапо звучности П Т К Ћ Ш С Ч Ф Х Ц сват + ба = свадба одштампати

Једначење З→Ж / С→Ш / сугласника Х→Ш / Н→М пазити - пажња разљутити сепо месту творбе просити - прошња једанпут стан + бени = стамбени трбух + чић = трбушчић

Губљење Т/Д/С задатак - задаци најјачисугласника од + делити = = оделити шестсто Рус + ски = руски шахисткиња

Асимилација и ОЕ = ОО ОО = О којега - кога плавоокасажимање самогласника ОА = АА АА = А појас - пас интервјуу

Палатализација К→Ч / Г→Ж / Х→Ш јунак - јуначе Зоркин Ц→Ч друг - друже Олгин дух - душе Михин Милица - Миличин девојчицин

Сибиларизација К→Ц / Г→З / Х→С мајка - мајци Београђанки књига - књизи коцки орах - ораси колеги

Јотовање Д → Ђ грозд - грожђе дјевојка Т → Ћ прут - пруће тјерати З → + Ј Ж Б → БЉ брз - бржи овдје С → Ш П + Ј → ПЉ тесан - тешњи Л → Љ М → МЉ грм - грмље Н → Њ В → ВЉ здрав - здравље

Непостојано а А : Ø лутка - лутака ген. множ. добар - добра

Прелазак л у о Л на крају слога О мислио - мислила ген. множ.


56

6. ПРАВОПИС

Основни принципи правописа српског стандардног језикаТермином правопис означава се скуп правила којима се прописује употреба гра-фема и интерпункцијских знакова, писање великих и малих слова, састављено и растављено писање речи, писање скраћеница, као и изговор и писање имена из других страних језика. Овим термином означава се и сам начин писања. У овом другом смислу, правопис може бити: етимолошки и фонетски.

Етимолошки (коренски) правопис заснива се на принципу чувања делова од којих је реч настала: корена, основе, префикса итд. Ово начело важи и у писању разних облика једне речи, нпр. према придеву сладак у мушком роду, женски и средњи род требало би да гласи сладтка, сладко; или у писању речи које настају творбом, нпр. изшетати, подписати, пловитба и сл.

Фонетски (фонолошки) правопис заснива се на начелу да свакој фонеми од-говара по један знак у писму (јадан глас једно слово). Овај правопис бележи све гласовне промене настале у промени и творби речи.

Правопис српског стандардног језика у основи је фонетски (фонолошки), али садржи и неке елементе етимолошког правописа.

На пример, • у писању неких сложеница (предтурски, подтекст)• или у писању властитих имена страног порекла (Вашингтон, Рендген...).• Елементи етимолошког правописа су заступљени код одступања од једна-

чења сугласника по звучности: Д + С = ДС (средство, градски) и

Д + Ш = ДШ (одшетати, предшколски) иликод писања Ј у примерима: шумадијски, армијски и сл.

Правописни приручнициПравописна правила српског стандардног језика прописује Правопис српског је-зика издат 2010. године у Новом Саду у издању Матице Српске. Овај правопис утврђује два стандардна писма – ћирилицу и латиницу; два изговора – екавски и (и)јекавски; писање страних имена прилагођено и изворно (Шекспир – Šekspir – Shakespeare). Саставни део овог правописа чини и правописни речник, који са-држи речи и њихове облике, као и изразе чије писање може из било ког разлога задавати потешкоће. На начелима правописа засновани су и такозвани језички саветници, као што је на пример Речник језичких недоумица Ивана Клајна.


IX

57

Пример из Речника језичких недоумица: Индијанци: сувишно је „амерички Индијанци“ (обично у преводу са западних језика, у којима иста реч значи Индијанац и Индијац). Код нас придев има смисла само ако се говори о северноамерчким, средњоамеричким одн. јужноамеричким Индијанцима.

Да ли знаш?

Писање великог слова

Према правописној норми, великим почетним словом пишу се: • властита имена,• прва реч у реченици и прва реч издвојеног дела текста (наслови, натписи,

огласи и сл)• речи из поштовање или почасти (пригодна употреба).

Запамти

Допуни стих: Вино пије Краљевићу Марко/ пола пије, пола ............ даје.

Задатак

А. Властита имена

1. Лична имена, презимена и надимциимена: Милутин, Драган, Мирко, Латинка, Тања, Јованка; презимена: Петровић, Даничић, Николин; надимци: Аца, Дуле, Тића;име + надимак: Душан Силни, Мика Алас, Петар Велики, Јован Крститељ, Ричард Лављег Срца; име + презиме + надимак: Хајдук Вељко Петровић, Прота Матеја Ненадо-вић, Јован Јовановић Змај итд.

2. Атрибут свети и блажени уз имена светацаСвети Петар, Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви, Свети Симеон Богопри-мац, Света браћа Ћирило и Методије, Свети Kpaљ Милутинизузеци: када атрибут није саставни део имена, него служи за ближе од-ређивање пише се малим словом: апостол Петар, арханђел Михаило, вла-дика Данило, хаџи Тодор, бег Љубовић, краљ Милутин итд.


58

3. Именаизуметничкихдела,јавногживота,каоисимболичкаименаисл.Деда Мраз, Ружно Паче, Пипи Дуга Чарапа, Мајка Југовића, Косовка Девојка, Кир Јања, Фра Брне, Мајка Храброст, Гвозедена Леди, Црна Нога, Луди Коњ, Бик који Седи итд.

4. ИменабожанставаимитолошкихбићаАполон, Атина, Зевс, Дијана, Перун, Хера, Луцифер, Мефисто, Киклоп, Кен-таур итд.изузеци: ако имају опште значење пишу се малим словом: вила, сирена, враг, ђаво, јети, нимфа и сл.

5. ИменабожанставаумонотеистичкимрелигијамаБог, Господ, Свевишњи, Спаситељ, Исус Христос, Бог Отац, Богородица, Го-спа, Алах, Јехова, Буда итд.изузеци: када имају опште или атрибутско значење: бог Перун, богородица Марија, свевишњи Бог или у реченици: Убио је бога у њему.

6. НаденутаименаживотињаШарац, Јабучило, Чилаш, Јаблан, Рудоња, Вихор, Зеленкоизузеци: именовање према препознатљивим особинама пише се малим словом: вранац (коњ црне длаке), шаруља (шарена крава), шаров (пас ша-рене длаке) и сл.

7. Именанебескихтела,сазвежђаихороскопскихзнаковаЗемља, Месец, Сунце, Венера, Даница, Кумова слама, Халејева комета, Млечни пут, Мала кола, Зодијак, Водолија, Ован, Рак, Пас, Мајмун, Змијаизузеци: речи земља, месец и сунце када имају карактер заједничке имени-це пишу се малим словом: Нема живог створа на земљи. Крећемо кад изађе месец. Пробија се сунце кроз облаке.

8. Именанарода,етничкихгрупаинационалнихмањинаСрбин, Мађар, Бугарин, Ирац, Срби, Српче, Српкиња, Јужни Словен, Готи, Буњевци, Роми, Влах, Власи;напомена: Словенство, Српство и слично, али само кад имају збирно зна-чење: Опет је страдало Српство.

9. Житељскаименаконтинената,држава,области,градоваиместаБеограђанин, Пештанчанин, (Пештанац), Пештанчанка, (Пештанка), Пештан-чани, (Пештанци), Будимац, Будимка, Будимци, Сентандрејац, Сентандрејка, Сентандрејци, Сентиванац, Дешчанка, Дешчанин, Пантелинка, Помазлија, Помашкиња, Ловранка, Ловранин, Калазлија, Калашкиња, Чипљанин, Чипљанка, Ковинчанин, Ковинчанка, Печујци, Мединчани, Мединчанка, Грабовчани, Новосађанин, Војвођанин, Сремци, Европљанин, Бањалучанин, Аустралијанац итд.напомена: колоквијална имена (понекад и погрдна): Ера, Геџа, Лала, Босан-черос, Рац, Боске, Амер итд.


IX

59

10. Именадржава,континената,географскихподручја,насељенихместа,по-ларнихкрајеваиЗемљинихполоваМађарска, Република Србија, Грчка, Сједињене Америчке Државе, Нови Јуж-ни Велс; Банат, Поморавље, Ломбардија, Мала Азија, Сентандреја, Стара Па-зова, Европа, Азија, Африка, Јужна Америка, Антартикнапомена: симболичка имена континената и регија: Стари континет (Евро-па), Нови свет (Америка), Црни континет (Африка) и сл.

11. Именаразличитихобликарељефа,водаигеографскихлокалитетаСтара планина, Света гора, Панчићев врх, Панонска низија, Ђердапска кли-сура, Балканско полуострво, Тихи океан, Средоземно море, Ламанш, Дунав, Дрина, Велика Морава, Плави Нил, Орловача, Бубањ поток, Римски шанчевинапомена: у значењу заједница манастира (монашка република) обе речи се пишу великим словом – Света Гора.

12. Именаградскихнасеља,четврти,трговаиулицаБудим, Пешта, Савски венац, Ново насеље, Теразије, Студентски трг, Трг ружа, Трг ослобођења, Булевар цара Лазара, Дунавски кеј, Футошки пут, Улица Ђуре Јакшића, Улица српских владара, Улица липа, Трг ружа, Велики сокак, Београдски кеј, Будимски кеј, Трг код Златног јелена, Трг Блаха Луј-зе, Вацка улица, Улица Евгенија Думче, Главни трг, Трг Тихомира Вујичића, Српска улица, Трг Вука Караџића итд.

13. Устаљенаименадржава,заједница,каоисимболичкиназивиземаљаиградоваДубровачка република, Млетачка република, Западно римско царство, Хабз-буршка монархија, Турско царство, Европска унија, Београдски универзитет, Трећи рајх, Земља излазећег сунца (Јапан), Cвeтa земља (Палестина), Српска Света Гора (Фрушка гора са православним манастирима), Вечни град (Рим), Српска Атина (Нови Сад).

14. Именаадминистративнихјединица,историјскихисавременихБеоградски пашалук, Ваљевска нахија, Санџак, Срем, Доња Саксонија, Војна крајина, Београдска армијска област, Јужнобачки округ, Нишки регион, Мо-сковска област итд.

15. ИменавишечланихнепреведенихгеографскихпојмоваРио Гранде, Сијера Невада, Монблан, Ламанш, Њујорк, Лонг Ајленд

16. ВластитаименасапомоћномречјуВинсент ван Гог, Шарл де Гол, Роберт де Ниро, Змај од Босне, Милић од Мачвенапомена: ако је помоћна реч на првом месту пише се великим словом: Baн Гог, Де Гол, Де Ниро, Да Винчи

17. ИменапразникаБожић, Ускрс, Ђурђевдан, Велика Госпојина, Задушнице, Мали Божић, Дан жена, Дан планете Земље, Нова година, Први мај


60

18. ИменаисторијскихдогађајаПрви светски рат, Други српски устанак, Сарајевски атентат, Косовска битка, Ватерло, Солунски фронт, Француска револуција, Берлински конгреснапомена: историјски догађаји дати описно (слободно) пишу се малим сло-вом: крсташки ратови, бој на Мишару, битка на Косову, руско-јапански рат.

19. Именаустанова,предузећа,организација,политичкихтелаиудружењаНародна скупштина Републике Србије, Министарство иностраних послова Републике Србије, Амерички конгрес, Уједињене нације, Текелијанум, Само-управа Срба у Мађарској, Српско позориште у Мађарској, Хор Српске школе у Будимпешти, Матица српска, Народни музеј у Београду, Српска академија наука и уметности, Међународни монетарни фонд, Београдски сајам, Мла-да Босна, Црвена звезда, Вуков сабор, Стеријино позорје

20. Називиуметничких,стручнихинаучнихдела,новине,часописи,установеидругадокументаБиблија, Свето писмо, Душанов законик, Мост на Жепи, Лабудово језеро, Отац на службеном путу, Политика (лист), Устав Републике Србије, Закон о основној школи, Болоњска декларација, Српске недељне новине, Српски екран, Српска редакција Мађарског радија,

21. Именанаграда,признањаиодликовањаЛегија части, Седмојулска награда, Награда за животно дело, Медаља за храброст, Нобелова награда, Светосавска награда,

22. Именаразнихобјеката,грађевина,споменика,гробаља,дворанаисл.Палата правде, Смедеревска тврђава, Ајфелова кула, Мост слободе, Кори-дор 10, Kип слободе, Кино сала, Успенска црква, Храм Светог Саве, Ново гробље. Рибарска кула, Маргитин мост, Парламент

23. Присвојнипридевиизведениодвластитихименанаставцима-ов,-еви-инМарков, Десанкин, Матичин, Нолитов, Де Голов, Газелин, Академијино, Ахи-лова петa, Теслине струје, Панчићева оморика, Сизифов посао.напомена: придеви изведени суфиксима -ски, -чки и -шки, као и другим су-фискима пишу се малим словом: српски, донкихотовски, вуковски, божји, господњи. напомена: без ослонца у правописним правилима формулације у честитка-ма пишу се великим словима: Срећни Божићни и Новогодишњи празници

24. Називинаучнихдисциплинаишколскихпредметауслужбенојдокумента-цијиПоложио сам Математику; Нисам положио Фонетику.напомена: у свим осталим случајевима пишу се малим словима: Имаш сла-бу оцену из математике.


IX

61

25. Властито име унутар другог властитог именаОгласило се Министарство просвете Републике Србије, Велика сцена Српског народног позоришта, Доњи дом Британског парламента Српско обданиште, основна школа, гимназија и ђачки дом Никола Тесла у Будимпешти.

26. Називи брендоваМиг 29, Цар Лазар (вино), Књаз Милош (вода)напомена: називи врста робе, артикала и лекова пишу се малим словом: фића, југо, форд, рентген, вегета, андол, жилавка, токајац, смедеревка, самородни, шампањац, динар, долар...

Б. Прва реч у реченици, огласу, обрасцу и сличноВеликим словом започиње се текст, као и свака нова реченица иза тачке или иза неког другог знака интерпункције којим се означава крај реченице:

Они су бољи, али наше је да покушамо да их победимо. Вером у себе, победићемо.

Велико слово се пише и иза две тачке и наводника (односно у штампаном тексту иза црте) којима се означава управни говор:

Она му рече: ,Дођи код мене.“

– Шта је било са тобом?

У писмима иза речи обраћања (ословљавања), које се одвајају запетом, текст у новом реду започиње великим словом:

Драга мама,Долазим кући после Ускрса.

Великим почетним словом прве речи пишу се:

а) натписи и обавештења: Антикварница, Пријемни испит итд.б) обрасци: Пријавни лист, Пописна листа итд.в) рубрике у обрасцима: Име u презиме, Адреса, Занимање итд.г) потписи на документима, сликама, потом речи којима се идентификују одго-

ворна лица за поједине врсте послова на првим или завршним страницама књиге:

РекторПроф. др Петар Петровић

За Студентску службуМилан Марковић, референт

Аутор: П. KocтићУредник

РецензентиЛектор


62

В. Речи из поштовањаУ пословној и службеној преписци уобичајено је писање великим словом Ви, Ваш за једну особу, знатно ређе и Ти, Твој као знак наглашеног поштовања и поред извесне блискости:

Прихватамо Вашу понуду и предлажемо Вам састанак.Свима нам је много значило Tвoje присуство.

Наглашено куртоазну улогу има писање почетним великим словом прве речи у типизираним изразима поштовања високим црквеним и државним представни-цима: Ваша светости, Ваша екселенцијо, Ваше величанство, Његова екселен-ција, Његова светост патријарх српски Иринеј, Њено величанство краљица Британије,

Мало почетно слово

1. Дани у недељи, месеци и стране светапонедељак, недеља, мај, август, север, југ…изузетак: стране света се пишу великим словом када означавају друштве-но-политички, историјски и економски простор: Преговарају Исток и Запад.

2. Називи појединих раздобља, културних, духовних и друштвено-политичких покретасредњи век, ледено доба, хуманизам, барок, покрет отпора, покрет несврста-них, модернизам, нова ера, нови век итд.

3. Народна имена биљакабела рада, лепа ката, христов венац, адамова јабука, давидово зрно, ђурђевак.

4. Реч иза редног броја написаног римским бројевимаV београдска гимназија, III конгрес кардиолога итд.

Приручници за неговање језичке културе

Приручници уз које развијамо и негујемо своју језичку културу су: граматике и правопис. У граматикама се налазе подаци о граматичком систему српског јези-ка – фонолошком, морфолошком и синтаксичком.

Поред граматике и правописа у приручнике за неговање језичке културе убрајају се речници и лексикони:

1. Речник српскохрватског књижевног језика, Матица српска, у 6 томова;2. Речник српског књижевног језика, Матица српска, једнотомно издање;


IX

63

3. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ;4. Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија;5. Велики речник страних речи и израза, Иван Клајн и Милан Шипка;6. Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником,

Милан Шипка;7. Речник језичких недоумица, Иван Клајн;8. Култура говора, Милан Шипка;9. Нормативна граматика српског језика, Предраг Пипер и Иван Клајн, Мати-

ца српска.

Граматике и речници српског језика

ГраматикеО језику као систему, о свим његовим карактеристикама (фонетици, морфоло-гији, грађењу речи, лексикологији, синтакси...) најбоља и најцеловитија сазнања пружа граматика српског језика. Граматике описују савремено стање језика и дају дефиниције и правила којих се треба придржавати.

Важеће граматике српског језика1) Кликовац, Душка, Граматика српског језика за основну школу, Креативни

центар, Београд, 2010.2) Станојчић, Живојин и Поповић, Љубомир, Граматика српског језика за гим-

назије и средње школе, Завод за уџбенике, Београд.3) Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик I и II, Научна књига,

Београд, 1989.4) Стевановић, Михаило, Граматика српског језика за средње школе.

РечнициУколико желимо да сазнамо значење, порекло, употребу или изговор речи, по-даци о томе се налазе у описним речницима неког језика. Речник је књига која бележи и објашњава укупан фонд речи једног језика.

Речника има разних врста:• по броју језика које обрађују речници могу бити једнојезични, двојезични

и вишејезични;• по намени могу бити школски, приручни, стручни и сл;• по томе да ли се баве настанком и историјом речи или проучавају савре-

мену лексику могу бити етимолошки, историјски и савремени;• по делу лексике које захватају речници могу бити правописни, термино-

лошки, фразеолошки, дијалектолошки, речници страних речи итд.


64

Реч која се објашњава зове се одредница. Одреднице су у речницима поређа-не по азбучном или абецедном реду.

Значајни речници1) Вукови речници из 1818. и 1852. године.

Ови речници оличавају значајну правописну и језичку револуцију за наш на-род.

2) Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије на-ука и уметности (или скраћено ,,Речник САНУ“), још увек није завршен. Из-ашло је осамнаест томова (први 1959.), а претпоставља се да ће изаћи још толико. Обухвата лексикографску грађу од Вуковог времена до данашњице, а припада једнојезичним речницима.

3) Једнојезични Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске у шест томова. Био је замишљен као заједнички пројекат Матице српске и Ма-тице хрватске. Први том је изашао 1967, а Матица хрватска иступа из пројекта након трећег. Последњи, шести том, изашао је 1976. године. Речник покрива лексичку грађу од Вуковог периода до средине XX века.

4) Последњи објављени једнојезични речник је Речник српскога језика у издању Матице српске 2007. године, и то је једнотомни описни речник.

Неговању стандардног књижевног језика доприносе и речници страних речи и израза:

1) Лексикон страних речи и израза, Милан Вујаклија;2) Велики ријечник страних ријечи и ираза, Братољуб Клаић;3) Велики речник страних речи и израза, Милан Шипка и Иван Клајн;

– Речник новијих англицизама – Du yu speak anglosrpski?, Вера Васић, Тврт-ко Прћић и Гордана Нејгебауер, 2001. године.

Од етимолошких речника најпознатији су:1) Етимологијски рјечник хвратског или српскога језика, Петар Скок;2) Етимолошки речник српскога језика, Институт за српски језик САНУ;3) Фразеолошки рјечник хвратског или српског језика, Јосип Матешић;4) Двосмерни речник српског жаргона, Драгослав Андрић;5) Синоними и сродне речи српскохрватског језика, Миодраг Лалевић;5) Речник синонима, Павле Ћосић и сарадници.


IX

65

7. ТЕСТ ЗНАЊА 9. РАЗРЕД

ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ1. Шта је језик?2. Наведи основне функције језика у људском животу.3. Која су три основна обележја језика?4. Шта је потребно да би се остварио чин комуникације?5. Шта је масовна комуникација и како се она одвија?6. Шта све чини невербалну комуникацију?7. Чиме се бави лексикорафија?8. Шта проучава ономастика?

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА; ДИЈАЛЕКТИ1. Наведи врсте раслојавања језика.2. Шта је идиолект?3. Шта је дијалекат?4. Како су настали различити изговори штокавског наречја? Објасни и наведи

примере.5. Који су дијалекти екавског изговора?6. Који дијалекти су узети за основицу српског књижевног језика?7. Којим дијалектом је писан следећи текст: „Немој ти, Петријо“, вели ми баш ко

ударен с мокру чарапу, „мене толико да потцењујеш кад ми још не знаш цену. Изиђи једанпут, па ћеш да видиш колко вредим.“„С ког, море, да изиђем? е-е!“

ИСТОРИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА1. У ком веку су Словени добили своје прво писмо? 2. Како се назива најстарији српски књижевни језик?3. Шта подразумева термин црквенословенски језик?4. Који је најстарији писани споменик на српскословенском језику написан ћи-

рилицом?5. Које дело представља прво штампано дело славеносрпским језиком?

Славеносрпски је мешавина језика. Којих?


66

6. Којим језицима су писани следећи споменици: Темнићки натпис, Житије Светог Симеона, Душанов законик, Плач Сербији, Историја разних словен-ских народов?

ФОНЕТИКА, ФОНОЛОГИЈА; ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ1. Који су самогласници предњег реда?2. Наведи све сонанте.3. Одреди глас Ц према месту изговора, начину изговора и по звучности.4. Подели следеће речи на слогове: приповетка, гардероба, библиотека, Ср-

бија, Стари завјет, бомбона. 5. Које две гласовне промене илуструје пример гвожђе?6. Иста гласовна промена извршена је у речима: руски, безвучан, задаци. Која?7. Које речи су погрешно написане:

бонбони, београдски, дракстор, преткосовски, отскакутати, тежко, предчас, стрампутица, љуцки.

8. Како гласи именица СТУБАЦ у генитиву једнине? Које две гласовне промене запажаш?

9. Од које гласовне промене је пример именица ВОЂСТВО?


Documents

NT-32629-I Szerb nyelvtan IX tordelt6 OH jav2