O izučavanju srodstva u poslednjim decenijama XX veka

O3':'9�/9' 9�h<9' 3�� UDC 316.356.2

�� 3� ��. 2 (2008)

Zorica '��

i�Dh@RKPK<J@�?C;g?=PK�@�f;?F>g<JD_�g>E><DJK_K�XX veka*

Apstrakt: Kao kla2�)no polje antropološkog izu)�vanja, studije srodstva nisu ostale van procesa kri��)kih promišljanja i dekonstruk-cije teorijskih i anali��)kih kategorija i vrednosti discipline koji odli-kuju savremenu antropološku teoriju. Kao i u slu)�ju promena u op-štoj antropološkoj teoriji i praksi, uzroci koji su doveli do transfor-macija u studijama srodstva rezultat su teorijskih rasprava i kontro-verzi u okviru discipline, ali u zna)��noj meri i vandisciplinarnih uticaja, faktora koji su spoljašnji u odnosu na antropologiju kao di-scipli�0$ h )!��ku se ukazuje na kontradiktoran karakter savreme-nog perioda u studijama srodstva, uz nastojanje da se pruži odgovor na pitanje šta se uopšte podrazumevalo pod sintagmom "kriza srod-stva" i da li je kriza predstavljala opštu odliku antropoloških izu)�-vanja u tom periodu. Posebna pažnja je posve�0je kritici formalizma kla2�)nih teorija srodstva i perspektivama koje su imale za cilj da dokažu da "srodstvo ne postoji". QFJ@Rne reRD/ antropologija, studije srodstva, kritika, "kriza srod-stva", nove perspektive

Sedamdesete godine dvadesetog veka:

pogled na studije srodstva koje se menjaju Teoreti)�ri koji se bave istorijom discipline i studija srodstva smatraju da se o

savremenim antropološkim izu)�vanjima srodstva može govoriti od šezdesetih i posebno sedamdesetih godina dvadesetog veka kada dolazi do zna)��nih promena u odnosu na dotadašnja shvatanja predmeta, metoda i ciljeva ove vrste istraživa-nja. Ako sledimo periodizaciju uobi)�jenu u literaturi, ra.� 2� � )�tvrtom perio-du u istoriji antropološkog izu)�vanja srodstva koji traje do danas.1 Poslednja )�tvrtina prošlog veka predstavlja period oštrih teorijskih rasprava i kontroverzi

* <!��# �� j0!�� .� �� %��#�0 p��%�!�� 0 �� #07 w��2#� �

metodološki dometi" (Ministarstvo nauke Republike Srbije, ev. br. 147037). 1 F. Zimmermann, Enquête sur la parenté, Presses Universitaires de France, Paris,

1993 : 34-35.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

108

kada antropologija prolazi kroz zna)��ne promene svojih koncepcija i ciljeva. Kao kla2�)no polje antropološkog izu)�vanja, studije srodstva nisu ostale van procesa kri��)kih promišljanja i dekonstrukcije teorijskih i anali��)kih kategorija i vrednosti discipline koji odlikuju savremenu antropološku teoriju koja je, kako naglašava Henrijeta Mur, postala visoko refleksivna aktivnost.2 Imaju�� 0 ��du karakter i zna)�� sformacija do kojih dolazi u ovom polju antropološkog iz-u)�vanja, podela na izu)�vanje srodstva u kla2�)noj i savremenoj antropologiji ima svoje ne samo hronolo"#�� orijsko i epistemološko opravdanje.

Za razliku od kla2�)ne antropologije, kada je bilo mogu�� .��tifikovati dominantnu paradigmu koja je u odrex�nom istorijskom periodu teorijski i metodološki usmeravala studije srodstva, tokom posled�� )�tvrtine prošlog veka se suo)�vamo sa razli)�tim mišljenjima o statusu srodstva u okviru disci-pline, kao i o mo�0�nostima i na)�nima njegovog izu)�vanja. Može se re�� .� je to doba teorijske i epistemološke nesigurnosti i neusaglašenosti ili vreme "krize srodstva", kako ovu "fluidnu" situaciju dijagnostikuju neki teoreti)�ri.3 Proces preispitivanja osnovnih pretpostavki na kojima je ova vrsta istraživanja bila razvijena teoreti)�ri razli)ito ozna)avaju, ali su saglasni u pogledu zna)a-ja razvoja novih pristupa, interpretativnih modela i aspekata analize. S obzi-rom na promene u odnosu na kla2�)ne antropološke teorije i paradigme, Zi-merman smatra da s pravom možemo govoriti o "novom licu" antropologije srodstva.4 Ukratko, od sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi do pro-mena u statusu, obimu i teorijskim i epistemološkim pretpostavkama na koji-ma su konstituisane studije srodstva u savremenoj antropologiji.5

Kritika proizvodnje antropološkog znanja o socijalnim odnosima koje nazi-vamo srodstvo, povezana je kako s procesom teorijskih i metodoloških promena u okviru discipline, tako i s transformacijama u okviru šireg društvenog polja u ko-me antropologija deluje i koji predstavlja konstitutivni element u definisanju nje-nog diskursa, istraži��)kih polja, problema i interpretativnih modela.6 Kao i u

2 H. L. Moor, Anthropology at the Turn of the Century, u: H. L. Moor (ed.),

Anthropological Theory Today, Polity Press, Cambridge, 1999 : 9. 3 P. P. Schweitzer, Introduction, u: P P. Schweitzer (ed.), Dividends of Kinship.

Meanings and Uses of Social Relatedness, Routledge, London and New York, 2000 : 4; M.G. Peletz, Kinship Studies in Late Twentieth-Century Anthropology, Annual Re-view of Anthropology, Vol. 24, 1995 : 345.

4 F. Zimmermann, op. cit. 205. 5 M. G. Peletz, op. cit. 345; L. Stone, Introduction: Theoretical Implications of New

Directions in Anthropological Kinship, u: L. Stone (ed.), New Directions in Anthropolo-gical Kinship, Roman & Littlefield Publishers, New York, Oxford 2001: 1; L. Holy, Anthropological Perspectives on Kinship, Pluto Press, London and Chicago, 1996 : 4; F. Zimmerman, op. cit. 35, 205.

6 Z. Ivano�� Antropološka kritika teze o "braku kupovinom žena" kao prilog promi-šljanju interdisciplinarnosti, Etnoantropološki problemi, n. s. god. 2, sv. 4, 2007 : 164.

STUDIJE SRODSTVA KRAJEM XX VEKA...

�� 3� �� 2 (2008)

109

slu)�ju promena u opštoj antropološkoj teoriji i prak2�� )�mu sam pisala na drugom mestu, uzroci koji su doveli do transformacija u studijama srodstva re-zultat su teorijskih rasprava i kontroverzi u okviru discipline, ali i vandiscipli-narnih uticaja, faktora koji su spoljašnji u odnosu na antropologiju kao nauku.7 Majkl Pelec, na primer, isti)� j��)�� terne kritike koju su pokrenuli Rodni Ni-dam i Dejvid Šnajder kao i uticaj femini2��)kog, struktural-marksi2��)kog i isto-rijskog pristupa koji se razvijaju u ovom periodu. On takox� ��glašava zna)�� "repatrijacije studija srodstva" i po)�tak izu)�vanja zapadnih društava, kao i razvoj novih reproduktivnih tehnologija (NRT) i s tim povezana pitanja koja se, izmex0 �2��log, odnose na razli)�te aspekte srodstva kod osoba istopolne seksu-alne orijentacije.8 Na sli)�� )�� merman ukazuje na nekoliko osnovnih fak-tora i posebno isti)�7 ��orijske kontroverze u okviru discipline i zna)�� de-rove kritike biologizma u studijama srodstva; usmeravanje antropologije na Za-pad kao predmet istraživanja; prodor istorije u polje antropologije; ideološki šok izazvan talasom sociobiologije; razvoj femini2��)ke kritike u društvenim nauka-ma; nove tehnike biološke reprodukcije uz medicinsku asistenciju (NRT)). Smatra da su odlu)0ju�� j��)�� j� %�stavljanje novih pitanja i razvijanje novih perspektiva imali uticaji koji su dolazili van antropologije.9 Linda Stoun takox� ukazuje na te faktore posebno naglašavaju�� žnost obnovljenih rasprava o od-nosu srodstva i biologije do kojih je došlo pod uticajem kako Šnajderove kritike evropocentrizma i biologizma u studijama srodstva, tako i pod uticajem razvoja neo-darvini2��)ke evolutivne biologije.10 I drugi savremeni teoreti)�ri i teoreti-)��ke da�0 2!�)na objašnjenja i uglavnom naglašavaju zna)�� %��spektive koja je najbliža njihovoj teorijskoj poziciji. Za Švajcera je to burdijeovska in-strumentali2��)ka perspektiva koja preispituje funkcije i upotrebe srodstva i srod��)kih veza u razli)�tim društvenim kontekstima i situacijama.11 Džejn Ko-lijer i Silvija Janagisako kao osnovne kategorije, koje su dovele do razvoja no-vih orijentacija u studijama srodstva, identifikuju "analizu kulturnih zna)�nja", "sistemske modele nejednakosti" i "istorijsku analizu". Smatraju�� .� 2��.��)ki i rodni (gender) odnosi ne predstavljaju razli)�te anali��)ke dome�� .� 20 nerazdvojivo povezani, u analizama ovih autor#� 2� ��.� *�� jlika pojavlju-�0 #�� #!�0)ni koncepti.12

7 v. Z. Ivano�� gled na savremene transformacije antropološke teorije i prakse, Antropologija� <�sopis odeljenja za etnologiju i antropologiju, br.6, 2008, u štampi

8 M. G. Peletz, op. cit. 343 i d. 9 F. Zimmermann, op. cit. 35. 10 L. Stone, Introduction. The Demise and the Revival of Kinship ... 241-256; In-

troduction: Theoretical Implications of New Directions in Anthropological Kinship ... 8-9, 11-12.

11 P. P. Schweitzer, op. cit. 13-16 i d. 12 J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako, Toward a Unified Analysis of Gen-

der and Kinship, u: J. Fishburne Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Gender and

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

110

Uopšteno posmatrano, može se re�� .� *�x0 ��oreti)�rima srodstva postoji saglasnost oko osnovnih uzroka koji su imali odlu)0ju�� 0��caj na savremene transformacije ovog istraži��)kog polja i razvoj novih pristupa i aspekata is-traživanja: 1. interna kritika studija srodstva šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i razvoj novih teorijskih orijentacija i perspektiva; 2. uticaj femi-ni2��)ke teorije i kritike; 3. po)�tak istraživanja srodstva u zapadnoevropskim društvima; 4. razvoj biotehnologija (novih reproduktivnih i genetskih tehnolo-gija); 5. srodstvo postaje predmet izu)�vanja i drugih disciplina (od istorije i sociologije do neo-darvini2��)ke evolutivne biologije).

Karakter i zna)�� promena u studijama srodstva posta�� )�gledan ako ima-mo u vidu da su u prethodnim periodima, kako u evropskoj, tako i severnoa-me��)koj antropologiji, dominirale razli)�te vrste formalne analize koje su pa-žnju usmeravale pre svega na srod��)ku terminologiju, principe porekla i 1��)na pravila. Ukratko, na formalnu logiku razli)�� 1��)nih i srod��)kih si-stema kao interno strukturiranih celina. U tom smislu je bio zna)�jan talas kri-��)kih preispitivanja i udaljavanja od strukturali2��)ke teori�� 1��)nim save-zima (engl. alliance theory; fr. théorie de l’alliance de mariage) koja je pred-stavljala dominantnu paradigmu u evropskim studijama srodstva u prvim de-cenijama posle Drugog svetskog rata, ali drugih formali2��)kih pristupa. Sredi-nom prošlog veka u ame��)koj antropologiji i studijama srodstva je dominirala druga)�ja vrsta formalne analize od one za koju se zalagao Levi-Stros. Naime, u svom nastojanju da formalizuje antropološki metod i utvrdi zakontosti srod��)-kih sistema i njihov odnos sa društvenom strukturom, Džordž Mardok je razvio stati2��)ku analizu zasnovanu na mex0-kulturnim porex�njima. Svoju, danas osporenu, tezu o vezi izmex0 srod��)kog sistema i društvene strukture Mardok je nastojao da dokaže stati2��)kim podacima i na taj na)�� ostaje besko��)no udaljen od perspektive koju razvija Levi-Stros.13 Pod uticajem Mardokovog rada, u ame��)koj antropologiji �� biti revitalizova formalno-sema��)ka analiza srod��)ke terminologije )�je je temelje postavio još Kreber po)��kom dvadese-tog veka. Dalji razvoj i svoj poseban izraz metodološki formalizam �� dobiti u radovima ame��)kih "formalista" koji �� tokom pedesetih godina razviti pristup poznat pod nazivom etnonauke (komponencijalna analiza).14 Intelektualna tra-dicija ame��)kog formalizma u studijama srodstva, )�ji su istaknuti predstavnici Vord Gudinaf, Harold Šefler i Flojd Lansberi, je razvijena na postulatu da genea-

Kinship. Essays Toward a Unified Analysis, Stanford University Press, Stanford 1987: 14-50.

13 G. P. Murdock, De la structure sociale, Payot, Paris, 1972. (1949) 14 v. npr. W. H. Goodenough, Componential Analysis and the Study of Meaning,

Language, Vol.32, Nº 1, 1956 : 195-216; W. C. Sturtevant, Studies in Ethnoscience, American Anthropologist, n. s. Vol. 66, Nº 3, Part 2: Transcultural Studies in Cogni-tion, 1964 : 99-131.


�� 3� �� 2 (2008)

111

logija predstavlja univerzalni jezik srodstva i da sva društva i sve kulture u svo-jim definicijama srod��)kih veza genealogiji pridaju privilegovan položaj.15 Naime, ovi teoreti)�ri su smatrali da "primarne" kategorije genealoških veza (otac, majka, muž, že�� #��ka, sin) predstavljaju univerzalno jezgro svakog srod��)kog sistema i na taj na)�� 20 ��vitalizovali tezu Malinovskog o univer-zalnosti nuklearne porodice. Ukratko, pokušali su da dokažu da u svim termi-nologijama srodstva postoji sistematska primena ovih osnovnih srod��)kih termina u ozna)�vanju udaljenih srodnika (tzv. ekstenzionali2��)ka teza).16

Preisptivanje teorijskih i epistemoloških pretpostavki na kojima su po)�va-le studije srodstva u kla2�)noj antropologiji zna)�lo je, izmex0 �2��log, udalja-vanje od epistemološkog i metodološkog formalizma za koji su se zalagali go-tovo svi zna)��niji teoreti)�ri srodstva u prethodnim periodima.17 Drugim re-)�ma, mex0 ��tropolozima je preovladalo shvatanje da zna)�� *�sto analize srodstva u savremenoj antropološkoj teoriji i praksi zavisi od razvoja novih pristupa i orijentacija, istraži��)kih problema i perspektiva istraživanja. Kako kritika formalizma predstavlja jednu od osnovnih odlika savremenih izu)�va-nja srod2�� )0di udaljavanje od do tada dominantne strukturali2��)ke per-spektive i drugih formalnih vrsta analize. Kritika Levi-Strosovog pristupa se može pratiti još od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kada predstavnici britanske varijante strukturalizma i teori�� 1��)nim savezima (Ed*0�. /�)� 3�.ni Nidam) i zastunici transakcione analize (Fredrik Bart i Žan Kviznije) dovode u pitanje neke od osnovnih aspekata strukturalne anali-ze. U posled�� )�tvrtini dvadesetog veka kritika strukturali2��)ke paradigme (srodstva) dolazi iz razli)�tih teorijskih centara (struktural-marksizam, teorija prakse, femini2��)ka i istorijska analiza, simbo!�)ka antropologija i kulturna analiza zna)�nja)

U severnoame��)koj kulturnoj antropologiji strukturalizam, pa ni strukturali-2��)ka teorija srodstva, nikada nije ni bila razvijena iako su pojedini antropolozi, poput Homansa i Šnajde�� 0)�stvovali u raspravama koje su vox�ne u vezi sa Levi-Strosovom analizom 1��)nih razmena i srodn�)kih sistema.18 Mex0tim, ��

15 D. M. Schneider, A Critique of the Study of Kinshi, The University of Mitchigan

Press, Ann Arbor, 1984 : 118-120; F. Zimmermann, op. cit. 188-189. 16 v. H. W. Schefler, F. G. Lounsbury, A Study in Structural Semantics. The Sirio-

no System of Kinship, Prentice–Hall Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1971 : 63. 17 Evans-Pri)��dova kritika formalizma iz pedesetih godina XX veka u tom smislu

se može smatrati najavom "hermeneu��)kog zaokreta " u antropološkim izu)�vanjima (srodstva). v. E. E. Evans-Pri)��.� Socijalna antropologija, Prosveta, biblioteka XX vek, Beograd, 1983 : 41-65. Više o tome Z. Ivano�� gled na savremene transfor-macije antropološke teorije i prakse... v. fn.8.

18 G. C. Homans and D. M. Scneider, Marriage, Authority, and Final Causes: A study of Unilateral Cross-Cousin Marriage, The Free Press, Glencoe, 1955. O nerazvi-jenosti strukturali2��le paradigme u antropologiji u SAD v. M. Milenko�� Istorija

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

112

ranih sedamdesetih godina Gejl Rubin i Anet Vajner, femini2��)ki orijentisane te-oreti)��ke, dovode u pitanje osnovne pretpostavke na kojoj je strukturali2��)ka pa-radigma bila razvijena. Obe autorke isti)0 ��prihvatljivost Levi-Strosove teze o "razmeni žena" kao neophodnom uslovu uspostavljanja ljudskog društva, mex0-tim, Vajner posebnu pažnju posve�0je fenomenu razmene dara koji je predsta-vl�� #!�0)ni koncept u Levi-Strosovim tuma)�njima.19 U tom smislu ona nagla-šava da ne možemo polaziti od pretpostav#�� #�� "�� )�nio Levi-Stros, da sestra i supruga imaju univerzalnu ekvivalentnu vrednost. Niti možemo pretpo-stavljati univerzalnost odnosa brat-se2�� )�ja uloga u reprodukciji društva i dru-štvenih odnosa može biti sasvim razli)�ta.20 Uopšteno posmatrano, do kritike strukturali2��)ke teorije srodstva u ame��)koj antropologiji dolazi pre svega u okviru femini2��)ke teorije sedamdesetih godina dvadesetog veka ko�� 1�ti od presudnog zna)�ja za kasniji razvoj razli)�tih femini2��)ki inspirisanih pravaca analize porodice kao mesta nejednakosti, poli��)kih apekata bra#� � 1��)nih transakcija, veze izmex0 2��.stva, tela i seksualnosti i drugih fenomena u vezi sa srod��)kim odnosima i sistemi*�$ i�� %�vi talas feminist�)ke kritike u antropologiji dovodi u pitanje seksizam i rodnu nejednakost na kome su bile razvijene kla2�)ne antropološke paradugme, kako struktural-funkcionali2��)ka teorija o grupama porekla prema kojoj je društvena organizacija bila izjedna)�-na sa muškim strukturama mo�� ko i strukturali2��)ka teori�� 1��)nim save-zima i razmeni žena izmex0 ��0pa muškaraca.

S druge strane, ame��)ki antropolozi poput Dejvida Šnajdera i Kliforda i Hil-dred Gerc se zalažu za izu)�vanje srodstva kao kulturnog i simbo!�)kog sistema. Drugim re)�ma, za razvoj takvog pristupa ko�� 1�ti zainteresovan za kulturnu konceptualizaciju srodstva u izu)�vanom društvu i razumevanje srod��)kih ve-za u kategorijama onih koje izu)�vamo. Na taj na)�� 20 �� oreti)�ri, zastupni-ci simbo!�)ke teorije kultu�� "�j.�2�� %�)��#�* 2�.�*.�2�� .�� prošlog veka pokrenuli kritiku formalizma ranijih pristupa koji su bili nezainte-resovani za pitanje kulturnih vrednosti i zna)�nja, i koji su srodstvo i srod��)ke odnose posmatrali kao izdvojen domen, nezavisan od kulturnog sistema i drugih

postmoderne antropologije.Teorija etnografije, Etnološka bibliotreka, knj.24, Beograd, 2007 : 82- 83 ; Z. Ivano�� gled na savremene transformacije ...

19 G. Rubin, Trgovina ženama: beleške o "poli��)koj ekonomiji polnosti", u Antropo-logija žene, prvo izdanje, Prosveta, Beograd, 1983 : 104-121 (1974) ; A. B. Weiner, Women of Value, Men of Renown. New Perspectives in Trobriand Exchange, University of Texas Press, Austin & London 1976 : 213, 220, 222, 229-230. Knjiga A. Vajner je posve��na analizi razmena na Tobrijandima i re-evaluaciji tuma)�nja i zaklju)�ka Mali-novskog. Mex0tim, perspektiva koju ova autorka razvija predstavlja direktnu kritiku Le-vi-Strosovog pristupa.

20 A. B. Weiner, The reproductive power od women and man, Man, n.s. Vol. 14, 1979: 328-348. ; Plus précieux que l'or : relations et échanges entre hommes et fem-mes dans les sociétés d' Océanié, Annales E.S.C. Vol. 37, Nº 2, 1982: 222-245.


�� 3� �� 2 (2008)

113

aspekata društva. U okviru ovog pristupa, koji je postao poznat kao "kulturna ��!�j� 2��.2��p� �2��+�� .� 2� 2��.��)#� 2�2��* �� *�� .� #�� j0*�� bez uvida u druge aspekte, principe, koncepte i sisteme vrednosti. Kako društvo ne predstavlja skup autonomnih, mex0sobno nezavisnih delova, pogrešno je, kako su isticali Hildred i Kliford Gerc, pojam "srod��)ki sistem" shvatati kao samostalnu strukturu ose��nja, normi ili kategorijalnih razlika i klasifikacija.21 Istovremeno, Šnajderova kritika genealoškog metoda i "spontanog naturalizma" u studijama srod2�� dovesti do novih rasprava o pitanju – šta je srodstvo, priroda ili kultura? – i predstavljati jedan od najzna)��nijih elemenata u procesu dekonstruisanja, ali i revitalizovanja ovog istraži��)kog po!�� )�*0 �� 1�ti vi-še re)� .�lje u tekstu.22

U istom periodu (poglavito) francuski antropolozi marksi2��)ke orijentacije ta-kox� dovode u pitanje podelu na domene društva i ispituju odnos izmex0 srodstva i ekonomije.23 Ovi teoreti)�ri kritikuju tezu na kojoj su razvijene sve kla2�)ne teo-rije srodstva - od evolucionizma, preko funkcionalizma i struktural-funkcionali-zma do Levi-Strosovog strukturalizma - da se srod��)ki odnosi nalaze u osnovi ljudskog društva, odnosno da predstavljaju prvobitan oblik društvene i poli��)ke integracije. Nasuprot tome, oni nastoje da dokažu da odnosi proizvodnje pred-stavljaju osnov društva, dok je srodstvo odraz "materijalne baze" i odrex�nog na)�na proizvodnje. Na taj na)�� jvijaju poznatu marksi2��)ku tezu da prome-ne u domenu ekonomije dovode do promena srod��)kih struktura i odnosa. Ovakav istraži��)ki projekat je podrazumevao analizu odnosa izmex0 2��.stva i proizvodnje i preraspodele u prekapitali2��)kim društvima, kao i njihovu tran-sformaciju do koje dolazi pod uticajem prodora kapitali2��)kih odnosa.

Tako su Emanuel Terej i Klod Mejaso prekapitali2��)ka društva posmatrali kao sistem dominacije i nejednakosti u kome proces proizvodnjne i društvene repro-dukcije uti)� #�ko na doma��stvo, tako i na odnose izmex0 .�ma��stava.24 Po

21 H. and C.Geertz, Kinship in Bali, The University of Chichago Press, Chichago

and London 1975 : 156. 22 D. M. Schneider, D. M. Schneider, American Kin Terms for Kinsmen: A Critique

of Goodenough’s Componential Analysis of Yankee Kinship Terminology, American Anthropologist, n. s. Vol. 67, Nº 5, Part 2: Formal Semantic Abnalysis, 1965, 288-308 ; American Kinship: A Cultural Account, American Kinship. A Cultural Account, The University of Chicago Press, Chicago, 1980. (1968); What is Kinship All about, u: Pri-scilla Reining (ed.), Kinship Studies in the Morgan Centenial Year, Anthropological So-ciety of Washington, Washington, 1972, 32-63; A Critique of the Study of Kinship ....

23 v. �$ Q$ �DPTGPJV� �SPME FD RMDFXLSTL @EFGHGIJKL ZDMTSJSEJYT@ LSZ@M@-FGSEJ� 9��'�� E ^M$ 5, 1986 : 3-12.

24 E. Teray, Marxism and "Primitive" Societies. Two Studies, Monthly Review Press, New York and London, 1972. (1969); C. Meillasoux, Maidenes, Meal and Mo-ney. Capitalism and the Domestic Community, Cambridge University Press, Cambrid-ge, 1981. (1975)

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

114

mišljenju Mejasoa, suština takvog sistema po)�va na kontroli rada mlax�� #��-troli bioloških reproduktivnih sposobnosti žena od strane starijih muškaraca, pre svega na osnovu toga što imaju mono%�! 0 1��)nim razmenama. Prema ovom tuma)�nju, dakle, stariji muškarci imaju kontrolu nad ljudskim radom i ženskim biološkim potencijalima kao i nad bogatstvom, materijalnim vrednostima koje cirkuli"0 0 1��)nim razmenama (bridewealth). Mejaso, kao i neki drugi antro-polozi marksi2��)ke orijentacije tog vremena, kontrolu starijih muškaraca u ovim društvima je shvatao kao po)�tak uspostavljanja hijerarhijskog poretka i nejednakosti klasnih društava.

Ovo objašnjenje je kritikovano po više osnova. Femini2��)ke teoreti)��ke su Mejasou upu��vale kritiku zbog njegovg anali��)kog tretmana žena koje shvata kao sredstva za reprodukciju i zanemaruje njihove produktivne aktiv-nosti. Takox� je kritikovan i zbog koncepta reprodukcije jer izjedna)�va bio-lošku reprodukciju i reprodukciju društvenog siste*� )�ne�� )�� #��-trolu ženskih reproduktivnih potencijala uslovom postojanja i reprodukovanja društva. Ukratko, u okviru ovog objašnjenja žene su u svim društvima shvata-ne kao "sredstva reprodukcije".25 Naime, Mejaso je srodstvo shvatao kao in-stituciju koja reguliše biološku reprodukciju (reprodukciju ljudskih bi��5 � 2�-cijalnu reprodukciju (reprodukci�0 )�tavog društvenog sistema).26 Na taj na)�� je, uprkos njegovom intersu za razvoj društvenih formacija, ostao u okvirima "marksi2��)ke verzije teleološkog fukcionalizma gde svi oblici postoje da bi se reprodukovali".27 Posledica ovakve teorijske pozicije je da su prekapitali2��)ka društva, kao što je to slu)�� 2� 2��kom funkcionali2��)kom perspektivom, shva��na kao sta��)na, društva bez promena. Ovaj interpretativni model, kako napominje Komarof, objašnjava samo njihovu socijalnu reprodukciju i ne bavi se transformacijama do kojih dolazi u odgovoru bilo na unutrašnje, bilo na spoljašnje pritiske. Štaviše, ovaj model daje viziju ekonomije i društva u kojoj je ljudsko delovanje u potpunosti determinisano postoje��* 2��0#turama.28

Kritikuju�� 0ma)�nje Mejasoa i onih koji su ga sledili, Godelije isti)� .� stariji muškarci, iako imaju autoritet i kontrolu nad mlax�* *0škarcima, ne predstavljaju "klasu" koja neophodno dominira mlax�ma i eksploatiše njihov rad. Osim toga, u društvima u kojima se autoritet i prestiž sti)0 �� 2��vu sop-stvenih zasluga ili bogatstva koje je proizvedeno sopstvenim radom, ili putem sposobnosti da se privuku drugi, srodnici, prijatelji i pruže po*�� de za vas, tu stariji nemaju automatski viši položaj (tzv. društva sa Big Men-om).29 Ukrat-

25 S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, op. cit. 20-21. 26 C. Meillasoux, op. cit. xi. 27 S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier, op. cit. 21. 28 J. J. Komaroff, Sui Genderis : Feminism, Kinship Theory, and Structural "Do-

mains", u: S. Junko Yanagisako and J. Fishburne Collier (eds.), op. cit. 62. 29 M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté, Fayard, Paris, 2004 : 161.


�� 3� �� 2 (2008)

115

ko, u okviru perspektive koju je razvio Mejaso i drugi marksi2��)ki orijentisani autori tog vremena, doma��stvo i srod��)ki odnosi i institucije su direktno po-vezani s na)�nom proizvodnje materijalnih uslova života i stoga su njihovi obli-ci razli)�ti u društvima s razli)�tim na)�nom ekonomije i proizvodnje.

Danas gotovo da nije potrebno pominjati da je Moris Godelije razvio druga-)�ji pristup koji se razlikovao od ve��ne teoreti)�ra marksi2��)ke orijentacije. Kao i ve��ni antropologa ovog usmerenja osnovna ideja mu je bila da izu)� �.-nose "strukturalne korespodencije" izmex0 �#�nomskih struktura, struktura srodstva i relgijskih struktura.30 Drugim re)�ma, da ustanovi da li promene u do-menu ekonomije dovode do promena srod��)kih struktura i sistema. Mex0tim, za razliku od drugih marksi2��)kih teoreti)�ra, Godelije je od po)etka svog rada ukazivao da ne postoje odno2� 0j��)nosti i direktne korelacije izmex0 �.rex�-nog na)�na proizvodnje i odrex�nog sistema srodstva.31 Drugim re)�ma, da od-nosi srodstva, kao ni religija, ne predstavljaju nadgradnju materijalnim uslovi-ma proizvodnje i preraspodele koji postoje u jednom društvu. Nasuprot tome, on je još u svojim ranim radovima izneo svo�0 )0venu tvrdnju da odnos izmex0 baze i nadrgadnje ne predstavlja razliku izmex0 ��stitucija, vec razliku izmex0 funkcija. Na taj na)�� *�gu�� .� 0 �.rex�nim slu)�jevima srod��)ki odnosi mogu funkcionisati kao odnosi proizvodnje, kao odnosi koji predstavljaju okvir organizacije proizvodnje i preraspodele materijalnih elemenata društvenog ži-vota, dok u drugim slu)�jevima to mogu biti poli��)ko-religijski odnosi.32 To istovremeno zna)� .� �� %��postavlja, kao Altiser i oni koji su ga sledili, da se u osnovi društva nalazi jedan stabilan sloj – na)�� %��izvodnje i preraspodele – koji predstavlja bazu na koju se nadograx0ju nestabilni i prolazni slojevi realno-sti kao što su srodstvo, religija, kultura, a koje sve natkriljuje ideologija. U okvi-ru ove perspektive proizvodne snage se ne sastoje samo od materijalnih realno-sti (priroda, izvori, sredstva za proizvod��0� )��#5� �� %��.stavljaju realnosti koje su isto toliko nematerijalne koliko su i materijalne. Drugim re)�ma, postoji "mentalna komponenta" koja se nalazi u osno�� )�vekovih materijalnih odnosa sa prirodom i koja urex0je odnose mex0 !�0dima i ljudsko društvo.33 Dakle, u osnovi "materijalne baze" drustava prisutne su i aktivne i idejne realnosti - mi-sao. Stoga proizvodi misli, prema tuma)�nju ovog autora, ne mogu biti nad-gradnja materijalne osnove društva, �� 20 0 �� #tivno prisutne. Na taj na-)�� 2�stem srodstva, religija, predstave o odnosima koji treba da vladaju u dru-štvu, ne mogu predstavljati samo odraz odrex�nog na)�na proizvod�� -

30 M. Godelier, Aux sources de l'anthropologie économique, Socio-Anthropologie,

Nº 7, 1997. http://revel.unice.fr/anthropo/document.html?id=98 31 Ibid. Marksizam i antropologija, Školska knjiga, Zagreb, 1982 : 68 i d. (1977) 32 Ibid. Modes de production, rapports de parenté et structures démographiques,

La Pensée, N° 172, 1973 : 8-31; Marksizam i antropologija ... 289-336, 348-358. 33 M. Godelier, The Mental and the Material, Verso, London, New York, 1986 : 11.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

116

suprot tome, mogu organizovati i urex�vati te odnose. Danas znamo da marksi-2��)ka hipoteza o direkt�� 0j��)noj vezi izmex0 �#�nomije i srod��)kih odno-sa i struktura nije potvrx�na. Naime, antropološka istraživanja su pokazala da isti tip odnosa srodstva može postojati u razli)�tim društvenim, ekonomskim, poli��)kim i religijskim sistemima. Takox�� 0 �#��ru istog društvenog i poli��)-ko-religijskog konteksta nalazimo razli)�te sisteme srodstva.34 Ukratko, društve-no-ekonomski i poli��)ki sistemi ne predstavljaju osnovu odrex�nog tipa srod-��)kog sistema.35

Nakon sedamdesetih godina prošlog veka marksisti)ki orijentisan pristup pre-staje da ima "monopol" na probleme u vezi sa mestom i ulogom 2��.��)#�� odnosa u procesu istorijskog razvoja odnosa mo�i i socijalnih i politi)kih nejednakosti. Teoreti)�ri zainteresovani za ova pitanja okrenuli su se drugim anali��)kim i in-terpretativnim modelima.36 Istovremeno, u ovom periodu antropolozi francu-skog govornog pod�0)ja po)�nju da govo�� 1��)nim strategijama pre nego o 1��)nim pravilima.37 Ovaj pristup razvija i popularizuje Pjer Burdije koji u an-tropološku analizu (srodstva) uvodi ekonomske termine i kategorije poput kapi-tala, strategija, dobiti i gubitka i na taj na)�� %��vi prekid sa strukturalij*�* )�ji je cilj bilo utvrx�vanje lo��)kih principa koji se nalaze u osnovi razli)�� 1��)-nih pravila i sistema.38 U tom smislu se može re�� .� 2� ��dilo o transformaciji epistemoloških pozicija koja se odvija!� �. 1��)nih pravi!� .� 1��)nih strategija, od nesvesnih struktura do svesnog, voljnog i racionalnog delovanja pojedinaca kao društvenih subjekata. Uopšteno posmatrano, tokom poslednjih decenija na-glasak je pomeren sa apstrakne logi#� 1��)nih pravila na izu)�vanje društvenih, ekonomskih i poli��)kih aspekata i implikacija bra#� � 1��)nih razmena.

Mex0tim, antropolozi su i ranije pokazivali interes za društvenu upotrebu srodstva. Naime, u okviru transakcione analize, koja je razvijena još pedesetih godina prošlog veka, autori poput Frederika Barta i Žana Kviznija su po)�li da izu)�vaju instrumentalne aspekte bra#� � 1��)nih razmena i upotrebu srod��)-kih odnosa u ostvarivanju društvenih i poli��)kih ciljeva.39 U okviru instrumen-tali2��)ke intelektualne tradicije zna)��no mesto svakako zauzima i Rejmond

34 M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté … 94. Jedan od primera je Indija u

kojoj nalazimo tri ��j!�)�ta sistema srodstva (indoevropski na severu, dravidski na jugu i munda u centralnoj Indiji). Ibid. 94.

35 Ibid. 515. 36 P. P. Schweitzer, op. cit. 11. 37 F. Zimmermann, op. cit. 94. 38 P. Burdije, Nacrt za jednu teoriju prakse. Tri studije o kabilskoj etnologiji, Za-

vod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. (1972) 39 F. Barth, Segmentary Opposition and the Theory of Games: A study of Pathan

Organisation, The Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 89, Nº 1, 1959 : 5-21; J. Cuisenier, Endogamie et exogamie dans le ma-riage arabe, L’Homme, tom 2, Nº 2, 1962 : 80-105. Cf. P. Burdije, op. cit. 65-69.


�� 3� �� 2 (2008)

117

Firt.40 Kako s pravom isti)� ��cer, Firtova distinkcija izmex0 "socijalne struk-ture" i "socijalne organizacije" predstavlja prete)0 u0�dijeove teorijski razvije-nije konceptualizacije odnosa izmex0 p2��0#ture" i aktivnog delovanja društve-nih subjekata (agency).41 Ipak, tek s razvojem teorije prakse Pjera Burdijea ova istraži��)ka paradigma, koja naglašava individualne motive, namere i racional-ne i strateške aspekte srod��)kog ponašanja, dožive�� 2�� %0ni razvoj i postati jedna od uticajnijih teorijskih orijentacija u savremenim antropološkim istraži-vanjima srodstva. Kako sam opšte teorijske i epistemološke postavke Burdijeo-ve teorije iznela u drugom radu, ovde je dovoljno podsetiti da se radi o teorij-skoj poziciji koja je izraz nastojanja da se prevazix0 ��ni)�nja objektivi2��)-kih i subjektivi2��)kih na0)nih objašnjenja.42 Naime, Burdijeova teorija prakse je razvijena kako na kritici pretpostavljenog strukturali2��)kog objektivizma, ta-ko i na kritici subjektivi2��)kih pristupa koji ljudsko mišljenje i ponašanje tu-ma)� %�� 2��ga kao rezultat delovanja kulture i kulturnih kategorija i na taj na-)�� j�nemaruju uticaj društvenih i ekonomskih odnosa kao objektivnih uslova ljudske egzistencije. Ukratko, Burdijeova zamerka strukturalizmu levi-strosov-skog tipa se odnosi na nezainteresovanost za predstave društvenih aktera i za-nemarivanje sadržaja kulturnih kategorija, a time i za zna)�nja i smisao koji lju-di pridaju "stvarnosti koja ih okružuje i koja upravlja njihovim postupcima". Istovremeno, on kritikuje i na0)na objašnjenja koja se oslanjaju prvenstveno na doživljeno iskustvo i na kulturne predstave.43

Posmatrano iz perspektive izu)�vanja srodstva, Burdijeov pristup predsta-vlja udaljavanje kako od strukturali2��)kog interesa za apstraknu logi#0 1��)-nih paravila tako i od onih teorijskih orijentacija koje se zalažu za analizu kul-turnih konceptualizacija ovih odnosa i zanemaruju društveni, ekonomski i po-li��)ki kontekst (etnonauke, simbo!�)ka antropologija). Ovaj autor razvija per-spektivu koja je usmerena na izu)�vanje upotreba srodstva u praksi, u svako-dnevnom životu pojedinaca kao svesnih i racionalnih društvenih subjekata. Na taj na)�� 2��.��)ka pravila nisu više shva��na kao proizvod nesvesnih struktura ljudskog uma, niti kao skup normi i koncepata koji pojedinac preuzi-ma od prethodnih generacija i prihvata putem socijalizacije. Umesto toga, srod��)ke strukture i pravila su definisane kao predmet interpretacija i mani-pulacija, razli)�tih taktika i strategija putem kojih pojedinci mogu da ostvare svoje namere i ciljeve. Smatraju�� .� .�0štveni život gotovo uvek uklju)0je

40 F. H. Firth, Two Studies of Kinship in London, Athlone, London 1961. (1951) 41 P. P. Schweitzer, op. cit. 15. 42 v. Z. Ivano�� gled na savremene transformacije antropološke teorije i prakse

... Više o teorijskim i epistemološkim postavkama Burdijeove teorije v. M. Nema�� I. Spa2�� 40�$5� Nasle�� K,�ra Burdijea, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Zavod za prou)�vanje kulturnog razvitka, Beograd, 2006.

43 Pogovor, u: P. Burdije, op. cit. 245.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

118

postupke i ponašanja koji su rukovox�ni interesom i faktorima koji su istovre-meno i materijalni i simbo!�)ki, Burdije ukazuje da i ne-ekonomske (socijalne, kulturne, ritualne) prakse mogu da predstavljaju vrednost, simbo!�)ki i dru-štveni kapital koji može biti pretvoren u ekonomski kapital. S duge strane, is-ti)� .� �#�nomske prakse imaju ne-ekonomske (socijalne i kulturne) dimenzi-je i da mogu biti pretvorene u "ne-ekonomske" vrste kapitala (simbo!�)ki, dru-štveni, kulturni). Ukratko, teorijska pozicija ovog autora je razvijena na pret-postavci da društvene strategije uvek uklju)0ju i upotrebu kulturnih i simbo-!�)kih "dobara". Kao i materijalna dobra, i kulturne vrednosti i javni simboli imaju ulogu u procesu stvaranja socijalnih razlika i odnosa nejednakosti.

Primenjuju�� 0 %��spektivu u analizi srodstva kabilskog društva, Burdije ispituje odnos izmex0 �&�cijel�� 1��)nih pravila (brak izmex0 %�trilateralnih ukrštenih srodnika) i strategija pojedinaca, odnosno izmex0 "oficijelnih obja-šnjenja" i "prak��)nog znanja". Individualne strategi�� %� � 1��)ne, posmatra kao mo�0�nost racionalnog izbora koji pojedinci imaju u odrex�nom društve-nom, ekonomskom, poli��)kom i kulturnom kontekstu, izbora koji je odrex�� unapred postavljenim ciljevima.44 Ukratko, u okviru "pristupa prakse" srod-stvo se pojavljuje kao društveni odnos koji ljudi stvaraju i koji mogu da #��2�� j!�)�� )��$ �x0tim, burdijeovska perspektiva sobom nosi i opasnost da koncept srodstva bude shva�� %��kazan pre svega kao racional-na, utilitarna kategorija.45 Svesni ovog ograni)�nja Burdijeove teorije, kasniji teoreti)�ri, koji su se zalagali za analizu instrumentalnih aspekata srod��)ki veza i odnosa, ose��ju se obaveznim da još jednom naglase da se u okviru nji-hovog pristupa "zna)�nja" i "upotreba" ne pojavljuju kao suprotstavljeni koncepti �� da se, naprotiv, nastoji otkriti dijalektika izmex0 voljnog i na-mernog društvenog delovanja pojedinaca i grupa i nenamernih strukturalnih efekata.46 Teoreti)�ri ove orijentacije, poput Petera Švajcera, isti)0 .� �.go-vor na pitanje – šta ljudi rade sa srodstvom ili protiv srodstva? – može omogu-��ti bolje razumevanje lokalnih zna)�nja srod��)ke povezanosti, a time i ade-kvatniju anali��)ku konceptualizaciju odnosa koje nazivamo srodstvom.47 Naj-preciznije tuma)�nje ovog pristupa, koji pažnju usmerava na društvene i poli-��)ke upotrebe srodstva kroz kori"��nje kulturnog i simbo!�)kog potencijala ovih veza, dao je Barns kada je govorio o "srodstvu u akciji".48 Iako mnogi fe-nomeni u vezi sa srodstvom (srod��)ka terminologija, principi porekla) ne

44 P. Burdije, op. cit. 63-137. 45 S. Junko Yanagisako, Transforming the Past. Tradition and Kinship among Ja-

panese Americans, Stanford University Press, Stanford, 1985 : 13. 46 P. P. Schweitzer, op. cit. 15. 47 Ibid. 48 J. A. Barnes, Kinship Studies: Some Impressions on the Current State of Play,

Man, Vol, 15, Nº 2, 1980 : 301.


�� 3� �� 2 (2008)

119

mogu biti objašnjeni racionalnim delovanjem pojedinaca, teorija prakse i in-strumentali2��)ka perspektiva je pokrenu!� j��)�� %�tanja u vezi s ekonomi-jom i politikama srodstva, kako u tradicionalnim tako i savremenim društvi-ma.

Od sedamdesetih godina dvadesetog veka dolazi, dakle, do promene per-spektive i zna)��nih kritika osnovnih epistemoloških pretpostavki studija srod-stva u kla2�)noj antropologiji. Preispituju�� 2��ne anali��)ke koncepte koje su antropolozi tradicionalno koristili u istraživanjima srod��)kih odnosa, an-tropolozi tog perioda ukazuju na neophodnost uspostavljanja ove vrste istraži-vanja na druga)�jim osnovama. Istovremeno, dolazi do kritike samog koncep-ta srodstva kao validne anali��)ke kategorije i preispitvanja mo�0�nosti njego-ve komparativne upotrebe. U tom smislu je kritika Rodnija Nidama i posebno Dejvida Šnajdera bila posebno uticajna. Za razliku od teoreti)�ra koji su se zalagali za kri��)ko preispitivanje i uspostavljanje studija srodstva na radikal-no druga)�jim osnovama u odnosu na tradicionalne pristupe i istraži��)ke pa-radigme, postmoderni2��)ki orijentisani antropolozi su smatrali da je najbolje rešenje za antropologiju da proglasi "smrt srod2��p #�� "�� 20 �� 0)�nili.49 Naime, u svojim razmatranjima o stanju i bu.0�nosti antropologije postmo-derni2��)ki usmereni antropolozi poput Kliforda, Markusa i Fišera jedva da i pominju teorijske probleme u ��j� 2� 2��.��)#�* �.��2�*�.50

Ukratko, sedamdesete i osamdesete godine dvadesetog veka predstavlja doba zna)��nih teorijskih i epistemoloških rasprava i kontroverzi u vezi s izu-)�vanjem i statusom studija srodstva u okviru discipline. Stoga su mnogi teo-reti)�ri ovu situaciju opisivali kao "krizu srodstva". U nastavku ra.� �0 0#�za-ti na kontradiktoran karakter savremenog perioda u studijama srodstva, isto-vremeno nastoje�� .� %ružim odgovor na pitanje šta se uopšte podrazumevalo pod sintagmom "kriza srodstva" i da li je kriza predstavljala opštu odliku an-tropoloških izu)�vanja u tom periodu.

Vreme izazova, doba preispitivanja: šta je bila "kriza srodstva"?

O savremenom periodu izu)�vanja srodstva teoreti)�ri govore kao o ambiva-

lentnom i u teorijsko-epistemološkom pogledu konfliktnom periodu. Sedamde-setih godina dvadesetog veka prvi put je u istoriji discipline pokrenuto pitanje o zna)�ju i bu.0�nosti analize srodstva u antropologiji. Odgovori su bili razli)�ti. Kre�0 2� �. ��.nji da je došlo do "pada srodstva" i da su studije srodstva "mr-

49 v. P. Sousa, The Fall of Kinship. Towards an Epidemiological Explanation, Jo-

urnal of Cognition and Culture, Vol.3, Nº 4, 2003: 265-303. 50 L. Holy, op. cit. 172.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

120

tve" ili u "fazi umiranja", do ukazivanja da se "ljubavna afera antropologije sa srodstvom ohladila tokom poslednjih decenija".51 Stoga analiti)�ri savremeni period u izu)�vanja srod2�� )�sto opisuju kao kontradiktorno doba, kao "eru ko�� deti i smrt i ponovno rox�nje srodstva u antropologiji".52 Drugi su, mex0tim, skloniji da govore o "krizi" i neophodnoj "reviziji srodstva", odnosno kri��)kim preispitivanjima ko�� *�gu��ti da u narednim decenijama dox� .� revitalizacije ovog polja istraživanja i do razvoja novih aspekata i perspektiva istraživanja.53 Ukratko, bez obzira koje metafore i opise koristili, ve��na teoreti-)�ra smatra da je prerano i preterano proglašavati "kraj srodstva". Majkl Pelec u tom smislu duhovito aludira na reakcije Marka Tvena kada je izjavljivao da su izveštaji o njegovoj smrti u mnogome preuveli)�ni.54

U odnosu na status studija srodstva u kla2�)noj antropologiji, može se re�� .� sedamdesetih godina prošlog veka dolazi do marginalizacije studija srodstva u antropološkoj teoriji i praksi, koju odlikuje smanjenje interesa antropologa za ovu vrstu istraživanja onako kako je definisana u kla2�)noj antropologiji. Ras-prave o principima porekla, pravilima braka ili terminologiji srodstva poslednjih decenija više ne zauzimaju centralno mesto u izmenjenom antropološkom dis-kursu.55 Lin.� -��0� )�# �jnosi da tokom više od dvadeset godina ni jedna knji-ga o srodsvu nije izašla i da se tek sredinom devedesetih godina pojavljuju An-tropološke perspektive srodstva Ladislava Holija (1996) i još nekoliko dela koja �� j��)�ti obnovljen interes za ovu vrstu istraživanja.56 <0.na i previše uopšte-na tvrdnja, moram re�� %�gotovo ako se ima u vidu da su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina u evropskoj antropologiji vršena istraživanja i objavljivani zna)��ni radovi u ovoj oblasti. Kako je napred ukazano, i u britanskoj i u fran-cuskoj antropologiji tog vremena razvijani su novi pristupi i teorijska objašnje-nja u okviru kojih je pitanje odnosa srodstva i s njima povezanim fenomenima imalo istaknut zna)��$ h�2��lom, i u ame��)koj antropologiji, koja je mnogo više bila zahva��na "krizom antropologije" pa i "krizom srodstva", i pre sredine de-vedesetih godina su se pojavili radovi koji su imali poseban zna)�� 0 %��cesu

51 Cf. P. Sousa, op.cit. 265-268; L . Stone, Introduction. The Demise and the Revi-

val of Kinship ...241; M. G. Peletz, op. cit. 345. 52 L. Stone, op. cit. 241; Introduction: Theoretical Implications of New Directions ...

8. 53 P. P. Schweititzer, op. cit. 4; M. G. Peletz, op. cit. 345 ;.Cf. F. Zimmermann, op.

cit. 27-37. 54 M. G. Peletz, op. cit. 345. 55 J. Carsten, Introduction : culture of relatedness, u : Janet Carsten (ed.), Culture

of Relatedness. New Approaches to the Study of Kinship, Cambridge University Press, Cambridge, 2000, 2-3, 20 ; L. Holy, op. cit. 7; M. G. Peletz, op. cit. 345; L. Stone, In-troduction. The Demise and the Revival ... 242.

56 L. Stone, Introduction: Theoretical Implications of New Directions ... 8.


�� 3� �� 2 (2008)

121

transformacije i redefinisanja ovog polja antropološkog izu)�vanja.57 S druge strane, ta)no je da je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, pre svega u se-vernoame��)koj, ali i drugim antropološkim tradicijama, ideja srodstva postala (a za neke i ostala) problemati)�� orijski kon+�%�$ w� �� j� %�sledicu imati smanjenje javne produkcije u vidu predavanja, na0)nih skupo�� )!�naka i knji-ga o srodstvu.58 Na mnogim ame��)kim univerzitetima kursevi o srodstvu su u ovom periodu gotovo nestali sa spiska univerzitetskih predmeta. Takox�� %�jam "srodstvo" je izbegavan od strane autora koji su želeli da privuku pažnju publi-ke.59 Švajcer tako ukazuje da u nekim, ina)� .�brim monografskim studijama koje su se u velikoj meri odnosile na pitanja u vezi sa srodstvom, kao što je pita-nje konstruisanja mreža društvenih odnosa putem srod��)kih veza, sam termin "srodstvo" gotovo da nije bio kori"��$60

U nastojanju da identifiku�0 0j��)ne faktore koji su mogli dovesti do toga da koncept srodstva postane problema��)na anali��)ka kategorija, nepri�!�)na za mnoge antropologe, teoreti)�ri posebno isti)0 j��)�� terne kritike ko�� postati posebno oštra sa hermeneu��)kim zaokretom u antropološkoj teoriji i epistemologiji.61 U tom smislu postoji, može se re�� tovo nepodeljena sa-glasnot o utica�0 )�kaške škole simbo!�)ke antropologije i posebno kritike stu-dija srodstva koju je %�)��#�* sedamdesetih godina XX veka izneo Dejvid Šnajder.62 Za savremena antropološka istraživanja Šnajder je bio, da se poslu-žim re)�ma Dženet Karsten, jedna od "glavnih figura" iz brojnih razloga.63 Iako su i drugi teoreti)�ri tog perioda, poput Edmunda Li)� � 3�.nija Nidama u Britaniji i Kliforda Gerca u Sjedinjenim Ame��)kim Državama, izneli zna-

57 v. npr. A. B. Winer, Women of Value, Men of Renown .... (1976); J. Fishburne

Collier and S. Junko Yanagisako (eds.), Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship .... (1987)

58 P. Sousa, op. cit. 267. 59 P. P. Schweititzer, op. cit. 4. 60 Ibid. 5. Kao jedan od primera Švajcer navodi monografiju o Eskimima sa Nel-

sonovog ostrva koja je nastala na osnovu doktorske disertacije A. Fienup-Riordan, studentinje Dejvida Šnajdera koji je dvaneaest godina pre toga ustvrdio da je "srod-stvo nepostoje�� %��.met istraživa��p$ (!�0)ni pojam koji autorka koristi- ritualna di-stribucija- ozna)�va mrežu odnosa koja se konstruiše putem razli)�tih rituala i ritual-nih aktivnosti, a koja obuhvata prvenstveno odnose izmex0 2��.nika. Mex0tim, ter-min "srodstvo" se ne koristi. A. Fienup-Riordan, The Nelson Island Eskimo: Social Structure and Ritual Distribution, Alaska Pacific University Press, Anchorage, 1983, prema: P. P. Schweititzer, op. cit. 5.

61 P. Sousa, op. cit. 62 P. P. Schweititzer, op. cit. 2-4, 6-7; J. Carsten, Introduction: culture of relatedness

… 18-22; L. Stone, Introduction: The Demise and Revival of Kinship ...242-248; F. Zimmermann, op. cit. 182-193.

63 J. Carsten, op. cit. 6.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

122

)��ne kritike antropoloških teorija srodstva, Šnajderova je bio nahradikalnija. Tvrde�� .� �� srodstvo "nepostoje�� %��.met istraživanja", Šnajder je, može se re�� na najzna)��niji na)�� p.�stabilizovao" studije srodstva i doveo u pitanje bu.0�nost ovog kla2�)nog polja antropoloških istraživanja.64 Mex0tim, po-smatrano sa stanovišta uticaja Šnajderovog dela na savremena antropološka istraživanja srod2�� 0�)�va se jedna zna)��na kontradikcija. Naime, njegova radikalna kulturnorelativi2��)ka pozicija osporava mo�0�nost izu)�vanja srod-stva u komparativnoj perspektivi, osim na nivou osnovnih simbola (core symbols).65 S druge strane, Šnajderova kritika je doprinela revitalizaciji ovog polja istraživanja u savremenoj antropologiji. Drugim re)�ma, pod uticajem njegovog, ali i drugih kri��)kih diskursa koji su razvijani tokom sedamdesetih godina prošlog veka, antropolozi su po)�li da preispituju teorijske i epistemo-loške pretpostavke na kojima je analiza srod��)kih odnosa tradicionalno bila razvijena, što je rezultiralo razvojem novih pristupa i defiisanjem novih istra-ži��)kih problema. Uticaj koji je imala Šnajderova kritika studija srodstva u kla2�)noj antropologiji postaje jasan ako imamo u vidu da mnogi teoreti)�ri govore o "šnajderovskom zaokretu" i "post-šnajderovskoj" epohi. Ka#� �0 2� kritikom formalizma u studijama srodstva koju iznose Nidam i Šnajder baviti dalje u tekstu, ov.� �0 0#��ko ukazati na genealogija kri��)kih preispitivanja koja vodi do radova Edmunda Li)� �j %�desetih i šezdesetih godina dvadese-tog veka. Naime, radovi ovog autora su predstavljali ne samo "revoluciju u te-oriji britanske socijalne antropologije", kako ukazuje Mo��2 u!�� 20 �*�li mnogo šire implikacije na teorijske pozicije antropologa. U periodu izmex0 1951. i 1966. godi�� /�) �� %�stavio gotovo sva pitanja koji*� �� 2� 1�viti do kraja karijere.66 Poznat po tome što je u britansku antropologiju "uveo" struk-turalnu analizu i istovremeno bio jedan od prvih kriti)�ra Levi-Strosovih teza, ovaj autor je pokrenuo i anticipirao mnoge od problema ko�� 0 ��rednom periodu biti predmet teorijskih rasprava.

Dovode�� 0 %�tanje prihva��ne koncepte o srodstvu, principima porekla, o braku, preskriptivnim ili preferencijal��* 1��)nim pravilima, kao i druge u antropologiji prihva��ne definicije i pojmo�� /�) �� %�krenuo kritiku kako britanske strukturalno-funkcionalne teorije o grupama porekla, tako i Levi-

64 D. Schneider, What is Kinship All About ... 51. Cf. A Critique of the Study of Kinship ...

65 Ibid. American Kinship ... 2. Iz perspektive Šnajderove simbo!�)ke teorije kultu-re srodstvo je definisano kao simbo!�)ki sistem koji je nezavisan od bioloških i genet-skih odnosa srodstva.

66 M. Bloch, Edmund Leach: A Bibliography by Royal Anthropological Institute Great Britain & Irland, Man, New Series, Vol. 7, N�r� =nnr, 438. Osim kri��)#�� )!�na-#�� /�) �� 0 ��* %�riodu objavio i svoje sa.� �� #!�2�)ne monografije u kojima dovodi u pitanje mnoge od pretpostavki antropološke teorije i prakse. v. �$ \JTJV� ;��-��2� ��0�� O�'�� EFGIMDRSTJ JFSEJELE [��O, �@GIMD?, 1997 : 31-47.


�� 3� �� 2 (2008)

123

Strosove strukturali��ke teori��nim savezima, ali i formalno-seman��-ke analize srod ��ke terminologije. Na taj na�� dan od prvih autora koji je kritikovao teorijski i metodološki formalizam u studijama srodstva. Ta-ko se suprotstavio genealoškim "ekstenzivi��kim" objašnjenjima srod ��ke terminologije koja su, razvijena na doktrini Malinovskog o univerzalnosti nu-klearne porodice, nastojala da dokažu da u svim srod ��kim terminološkim si-stemima postoji ekstenzija osnovnih termina (otac, majka, muž, že ��ka, sin) na udaljene srodnike.�� sistira na tome da srod ��ki termini imaju raz-li��ta zna��nja. Stoga se, prema njegovom mišljenju, ne može govoriti o nji-hovom osnovnom genealoškom zna��nju.67 Kritikuju��linovskog za prag-matizam i zanemarivanje "stepena u kom ponašanje može služiti kao sistem simbo��ke komunikacije", ovaj autor isti�� mini srodstva ozna��vaju kategorije, a ne genealoške pozicije i da imaju razli��ta zna��nja koja su zan-sovana na srodstvu od kojih su neka vrlo jasno metafo��ka.68 Drugim re��ma, srod ��ki nazivi ozna��vaju kategorije srodnika koje se sastoje od vi��no-va i ne mogu se vezivati samo za osnovne genealoške pozicije. Stoga ��srod ��ke termine ne prevodi u odnosu na genealoške položa�� snim pojmovima.69 Uopšteno posmatrano, može se re��snije i Nidam i posebno Šnajder, doveo u pitanje shvatanje srodstva kao genealo-škog odnosa na kome su i britanski strukturalistural-funkcionmalisti i ame��-ki formalisti razvijali svoja tuma��nja. Shvataju�� genealogiju kao mrežu od-nosa "krvnog" srodstva, ovi teoreti��ri su srodstvo shvatali kao socijalnu in-terpertaciju bioloških "��njenica" u vezi sa procesima za�� nja.70 Na taj na�� iako su srodstvo definisali kao društveni odnos, zastupnici genealo-škog pristupa su polazili od pretpostavke da ova vrsta odnosa ima univerzalnu biološku osnovu. Pogrešno veruju��štva i kulture definišu srod ��-ke veze na osnovu genealoškog principa, ovi teoreti��ri su genealogiju shvata-

67 E. R. Leach, Jinghpaw Kinship Terminology, Journal of the Royal Anthropolo-

gical Institute of Great Britain and Ireland, Vol. 75, Nº 1/2 1945 : 59-72; Corncer-ning Trobriand Clans and the Kinship Category ‘Tabu’, u: R. Parkin and L. Stone (eds.), op. cit. 158-175 (1958); Du nouveau sur "papa" et "maman", u: R. Needham (ed.), op. cit. 168-190. Iako anti-ekstenzivi��ko shvatanje (terminologije) srodstva nije novo i u francuskoj antropologiji je razvijano još tridesetihgodina dvadesetog ve-ka, razvoju ove perspektive su posebno doprineli Ed�� taniji, Levi-Stros i Luj Dimo u Francuskoj. Me��tim, za razliku od Li��ji se bavio zna��njem pojedi- ��nih srod ��kih termina, Dimo je, u strukturali��kom duhu, izu��vao srod ��ke terminološke sisteme.

68 Ibid. Corncerning Trobriand Clans and the Kinship Category ‘Tabu’ ... 158. Cf. R. Parkin, Introduction: Terminology and Affinal Alliance, u: R. Parkin and L. Stone, op. cit. 128.

69 R. Parkin, op. cit. 127. 70 v. D. M. Schneider, A Critique of the Study of Kinship ... 95-165.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

124

li kao "univerzalni jezika srodstva".71 Nasuprot to*�� /�) �� isticao da pojam srodstva nema univerzal�� #0!turno odrex�� 2�držaj. Imaju�� 0 ��du da je, za razliku od francuske antropologije, u britanskoj i ame��)koj antropologiji definicija srodstva kao genealogije (društvene interpretacija bioloških veza) bila mnogo duže prisutna, Li)�va anti-genealoška pozicija je predstavljala zna)��nu novinu u okviru britanske socijalne antropologije.

Ukrat#�� /�) 2� j�lagao za odbacivanje ne samo formalne seman��)ke ana-lize srod��)ke terminologi�� j� ��puštanje svake vrste analize srodstva koja je zasnovana na formalnim principima. Stoga ne )0di da se zalagao za opšti seman��)ki pristup i odbacivanje distinkcije izmex0 �2��nih zna)�nja srod��)kih termina i njihovog izvedenog i metafo��)nog zna)�nja.72 Analiza opravdanosti ovog shvatanja zahteva mnogo više prostora od onog koji mi je ovde na raspolaganju tako da ovom prilikom mogu samo ukazati da ono odra-žava Li)�vu opštu teorijsku poziciju i njegovo shvatanje da je formalna anali-za (srodstva) beskorisna jer su tipologije koje razvija u cilju komparacije kon-struisane iz etnocen��)ne perspektive i ne uzimaju u obzir društveni i kulturni kontekst. Stoga se na osnovu njih ne mogu izvoditi generalizacije o društvu i kulturi.73 Ukratko, ovaj autor mex0 %�vima iznosi kritiku antropološkog nasto-janja za uspostavljanjem opštih tipologija samo na osnovu povr"�� 2!�)nosti društvenih fenomena i obi)�ja (npr. klasifikacija društava samo na osnovu principa pore#!� �!� 1��)nih pravila).74

Polaze�� 2� �� orijskih pozici�� /�) �� jvio shvatanje prema kome srodstvo predstavlja oblik društvenog jezika, idiom putem koga se ispoljavaju i iza kog se skrivaju drugi društveni odnosi - ekonomski, poli��)ki i druge vr-ste odnosa.75 Na osnovu analize srod��)kog sistema jedne seoske zajednice na Cejlonu, ovaj autor insistira na tome da srod��)ki sistem uopšte nema "rea-lost" osim kroz odnos prema prema zemlji i kroz imovinske odnose. Ono što antropolozi nazivaju srod��)kom strukturom predstavlja, kako smatra, samo na)�� vora o imovinskim odnosima o kojima se takox� *�že govoriti i na

71 Ne treba, mex0tim, zaboraviti da je još Levi-Stros, a potom i ostali strukturali-

2��)ki orijentisani teoreti)�ri odbacio ovo tuma)�nje. Uostalom, strukturali2��)ka teori-�� 1��)nim razmenama je razvijena kao kritika shvatanja da srodstva predstavlja ge-nealoški, i u krajnoj analizi biološki odnos.

72 E. R. Leach, Jinghpaw Kinship Terminology ... ; Corncerning Trobriand Clans and the Kinship Category ‘Tabu’ ... .

73 v. E. R. Leach, Rethinking Anthropology, Athlone Prerss, New York, 1982: 4-5. (1961)

74 Ibid. 4-5. 75 Shvatanje srodstva kao "idioma " nalazimo i kod Bitija, kao i kasnije kod Gerca

i drugih autora. v. J. H. M. Beattie, Kinship and Social Anthropology, Man, Vol. 64, 1964 : 101-103; H. and C. Geertz, op. cit. 169.


�� 3� �� 2 (2008)

125

druge na)�ne.76 Dakle, prema ovom tuma)�nju odnos prema zemlji i vla2��)ki odnosi imaju ve�� j��)�� go srodstvo i van ovih veza srod��)ki odnosi i si-stemi srodstva ne postoje.77 Mex0tim, Li)�vo kao i ostala tuma)�nja prema kome srodstvo nije ništa drugo do društveni jezik, idiomatski i simbo!�)ki iz-raz ekonomskih, poli��)kih ili dugih odnosa, podrazumeva i neke problema��)-ne aspekte. Najkra�� )�no, nije jasno na osnovu )�ga je srodstvo mogu�� definisati kao posebnu vrstu odnosa, razli)�tu (iako ne i nezavisnu) od drugih tipova socijalnih veza. To istovremeno zna)� .� �� 2��.��)ke odnose teško raz-likovati od bi!� )�ga drugog. 78

Kako su u studijama srodstva sredinom prošlog veka dominirale razli)�te vrste formalnih analiza možemo se složiti sa Godelijeom kada kaže da je Li-)�va kritika predstavljala ikono#!�2�2#� )�� #�ji su ubrzo sledili i drugi antro-polozi.79 U ame��)kim studijama srodstva istorija kritike formali2��)kih pristu-pa je nešto kra�� *�že se re�� .� %�)�nje sa Šnajderovom kritikom etnonau-ka i komponencijalne analize sredinom šezdesetih godina prošlog veka.80

Talas kritike ko�� 0 ��rednim decenijama dovesti kako do "krize srod-stva" tako i do njegove revitalizacije u okviru antropološke teorije i prakse, te-oreti)�ri vezuju pre svega za ime Dejvida Šnajdera i Rodnija Nidama. Kao najzna)��nijii zastupnici "hermeneu��)kog zaokreta" u studijama srodstva ovi teoreti)�ri su svoj kri��)ki stav prema kla2�)nim antropološkim teorijama srod-stva izrazili na radikalan na)��$ 9�ime, Šnajder i Nidam su gotovo istovreme-no doveli u pitanje validnost antropološkog koncepta srodstva i njegovu anali-��)ku upotrebljivost tvrde�� .� p2��.stvo ne postoji." Kako s pravom ukazuje Švajcer, može izgledati iro��)no što ova dva autora, koji su u prethodnim de-cenijama vodila oštru teorijsku raspravu u vezi sa formalnim odrex�njem poj-

76 v. E. R. Leach, Pul Elya, a Village in Celon: A Study of Land Tenure and Kin-

ship, Cambridge University Press, 1961 : 305. O Li)�vom shvatanju društvene struk-ture v. B. Ži#�� %$ +�t. 58-79.

77 M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté ...25 ; D. M. Schneider, What is Kinship All About ... 55, 56; A. Kuper, Culture. The Anthropologist’s Account, Har-vard University Press, Cambridge Massachusetts, London, 1999 : 147.

78 S obzirom da i sam insistira na tome da je srodstvo nemogu�� ju)�vati kao iz-dvojen domen društva i kulture, *�� 2� )�� )0.��* "�� Šnajder na osnovu ove ar-gumentacije kritikuje Bitijevo i Li)�vo stanovište. Mex0tim, njegova kritika ovih autora, koji smatraju da se putem srodstva ispoljavaju drugi društveni, a pre svega ekonomski odnosi, nije za)0x0ju�� 2 �1zirom da Šnajder srodstvo shvata kao kulturni i simbo!�)ki sistem koji je nezavisan od društvenog i ekonomskog sistema. D. M. Schneider, The Nature of Kinship, Man, Vol. 64, 1964 : 180 ; What is Kinship All About ... 56.

79 M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté ... 26. 80 D. M. Schneider, American Kin Terms for Kinsmen: A Critique of Goodeno-

ugh’s Componential Analysis ... (1965)

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

126

ma "preskriptivnog" i "preferencijal��p 1��)nog pravila, kao osnovnih anali-��)kih kategorija strukturali2��)ke teori�� 1��)nim savezima, u sedamdesete godine dvadesetog veka ulaze sa ta#� 2!�)nim odbacivanjem koncepta srod-stva.81

Slede�� /�)�� 3�.ni Nidam polazi sa stanovišta da je suštinsko redefinisa-nje kategorija i koncepata osnovni preduslov za bu.0�nost antropoloških stu-dija srod2��$ i�� slov knjige koju je uredio 1971. godine - Promišljaju) srodstvo i brak - nedvosmisleno ukazuje na uticaj Li)�vog shvatanja antropo-logije i studija srodstva koje je izneo deset godina pre toga u svojoj sa.� �� kla2�)noj zbirci radova – Promišljaju) *+tropologiju.82 U obimnom uvodu i prvom poglavlju ovog dela Nidam kritikuje teoreti)�re srodstva zbog njihove "pasijie za generalizacijom" i klasifikacijama samo na osnovu formalnih prin-cipa i nezavisno od društvenog i kulturnog sistema.83 Njegova kritika se odno-si kako na struktural-funkcionali2��)ku teoriju o grupama porekla i strukturali-2��)ku teori�0 � 1��)nim savezima tako i na formalno-seman��)ku analizu srod-��)ke terminologije.84 Nidam polazi sa stanovišta da svaka opšta definicija braka, incesta, srodstva i porekla predstavlja preterano uopštavanje jer ne mo-že da obuhvati svu raznolikost i razli)�tost kulturnih konceptualizacija i prak-si. Kako prema njegovom mišljenju ne postoji mo�0�nost razvijanja opštih tu-ma)�nja srod��)kih fenomena i institucija, iznosi tvrdnju da "ne postoji tako nešto kao srodstvo" (there is no such thing as kinship), odakle proisti)� j�-klju)�# .� �� *�že postojati ni "teorija o srodstvu".85 Iste godine, na proslavi stogodišnjice Morganovog dela, Šnajder svoju teorijsku poziciju izražava na sli)�� )�� de�� .� 2��.stvo, kao i totemizam ili matrijarhat, predstavlja "nepostoje�� %��.met istraživanja" (non-subject) koji postoji samo u umu is-traživa)�� !� �� 0 #0!turama koje istražuju.86

Za razliku od Nidama, Šnajder zanemajuje strukturali2��)ku teoriju srodstva i njegova kritika se odnosi samo na onu granu antropološke intelektualne tradi-cije, koja se može pratiti još od Morgana, u okviru koje je srodsvo shva��no kao genealogija. Stoga je neprihvatljiva njegova tvrdnja da celokupne antropološke

81 P. P. Schweititzer, op. cit. 3. v. G. C. Homans and D. M. Scneider, op. cit ; R.

Needham, Structure and Sentiment. A Test Case in Social Anthropology, University of Chichago Press, Chichago, 1962.

82 R. Needham, Introduction, u: R. Needham (ed.), La parenté en question ... 15-102. Originalni naslov knjige je Rethinking Kinship and Marriage (1971) Cf. E. R. Leach, Rethinking Anthropology ... (1961)

83 Pod jasnim uticajem Vitgenštajna, Nidam preuzima i njegov izraz "pasija za ge-neralizacijom".

84 R. Needham, Introduction, ... 15-32; Remarques sur l’analysee de la parenté ... 106, 123.

85 Remarques sur l’analysee de la parenté ... 107. 86 D. Schneider, What is Kinship All About ... 51.


�� 3� �� 2 (2008)

127

studije srodstva po)�vaju na postulatu da "krv nije voda", odnosno da je u okvi-ru svih istraži��)kih paradigmi srodstvo definisano u genealoškim kategorija-ma, kao društveni odnos koji nastaje na osnovu procesa za)�� x�nja.87 Ukratko, Šnajderovo preispitivanje teorija srodstva može biti kritikovano zbog "neodgovorne generalizacije i selektiv�� )�tanja prošlosti."88 i�� 0 #��zi Ame� <ko srodstvo. Kulturno objašnjenje (1968) ovaj autor je izneo svoju sim-bo!�)ku teoriju kulture i shvatanje srodstva kao simbo!�)kog sistema koje je raz-vijeno kao kritika dotadašnjih pristupa koji su pažnju usmeravali na formalne i socio-organizacione, a ne kulturne aspekte srod��)kih sistema.89 Iako su neka njegova tuma)�nja i za#!�0)ci teško prihvatljvi, ovo delo je zna)�� %� ��-me što su u njemu prvi put analizirane kulturne vrednosti koje se u Sjedinjenim Ame��)kim Državama (preciznije, bela populacija srednje klase) pridaju srod-��)kim odnosima. Osim toga, pod uticajem ovog, ali i drugih Šnajderovih rado-va, kulturna analiza srodstva, odnosno analiza kulturnih predstava, vrednosti i zna)�nja koja se pridaju srod��)kim odnosi*� �� %�stati jedan od najzna)��nijih pristupa u savremenm antropološkim studijama srodstva. U narednim deceni-jama �� 0�� staviti da razvija svoj kri��)ki disurs ko�� 0 Kritici studi-ja srodstva (1984) dobiti svoj puni izraz.90.

Kao i Nidam, i Šnajder naglašava da u razli)�tim kulturama srodstvo nije "ista stvar". Mex0tim, upr#�2 2!�)nosti njihove osnovne pozicije koja je razvi-jena na kritici formalizma, izmex0 ��derovog i Nidamovog pristupa, kao i shvatanja bu.0�nosti srodstva, postoje i zna)��ne razlike. Uopšteno posmatra-no, može se re�� .� 2� 9�dam zalagao za radikalnu reviziju koncepta srodstva u antropologiji, dok je Šnajder bio skloniji njegovoj potpunoj dekonstrukciji. Kako neki teoreti)�ri isti)0� �� 0�� jvio jedan od najsubverzivnijih kulturali2��)kih programa, dekonstrukciju antropoloških izu)�vanja srodstva.91 Ukratko, Nidamova epistemološka pozicija i njegova vrsta argumentacije je razli)�ta od Šnajderovog radikalnog kulturnog relativizma koji nije ostavljao mnogo mesta za komparativne koncepte ili istraži��)ke strategije.92 Ne upu-štaju�� 2� 0 .�taljniju analizu njihovih teorijskih objašnjenja koja bi zahtevala više prostora, u nastavku tek2�� 0 0#�zati na osnov�� 2!�)nosti i razlike u pri-stupima i epistemološkim pozicijama izmex0 �� .�� poznatija "skepti)�ra srodstva".

87 Ibid. A Critique of the Study of Kinship ... 165. (165-177) 88 A. Kuper, op. cit. 149. Cf. F. Zimmermann, op. cit. 188 ; M. Godelier, Métha-

morphoses de la parenté ... 30, 31. 89 D. M. Schneider, American Kinship ... Cf. What is Kinship All About ... 52-58. 90 D. M. Schneider, A Critique of the Study of Kinship ... 91 A. Kuper, op. cit. 131. 92 P. P. Schweititzer, op. cit. 3; J. Carsten, op. cit. 22., M. Godelier, Méthamorp-

hoses de la parenté ... 28.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

128

Ukratko o kritici formalizma

Kao najzna)��niji kriti)�ri metodološkog i epistemološkog formalizma u studijama srodstva Nidam i Šnajder, kao uosta!�* � /�)� :��+� 3�vijer i drugi antropolozi te epohe, odbacuju stanovište prema kome je srodstvo (što zna)� � brak, porodicu i druge srod��)ke institucije i prakse) mogu�� ju)�vati kao poseban i jasno ograni)�� "domen", nezavisan od drugih aspekata društva i kulture.93 Pokre�0�� %�tanje o upotrebljivosti anali��)kih koncepta i kategorija, ovi teoreti)�ri ukazuju da je antropološka upotreba pojmova kao što su srod-stvo, brak, politika, pravo, religija, ritual ili magi�� )�sto pretpostavljala zna-)�nja koja su karakteri2��)na za zapadne definicije i koncepte, pre nego što je izražavala socijalnu organizaciju i oblike društvenog života drugih, vanevrop-skih društava koje su antropoloj� �1�)no izu)�vali.94

Jasno je da se u okviru ove teorijske perspektive, koja je razvijena na pret-postavci da srod��)ke veze koje nastaju na osnovu procesa za)�� x�nja nemaju univerzalnu važnost, definisanje srodstva pojavljuje kao centralni pro-blem. Stoga se može re�� .� �� %�tanje "šta je srodstvo", odno2�� "�� )�ni je-dinstven sadržaj i distinktivnu odliku odnosa koje nazivamo srodstvom, pred-stavljalo opštu teorijsku dilemu ovih autora kojoj su Rodni Nidam i Dejvid Šnajder posvetili posebnu pažnju. Svoju kritiku srodstva kao validne anali��)-ke kategorije ova dva teoreti)�ra su razvila na osnovu mo�0�nosti njegove primene u komparativnoj perspektivi i u razli)�tim etnografskim slu)�jevima. Obojica, dakle, polaze sa stanovišta da se biološka reprodukcija ne može sma-trati univrzalnom osnovom srodstva jer su u mnogim društvima i kulturama srod��)ki odnosi definisani na druga)�ji na)��$ '2��vremeno, etnoeksplikacije odnosno kulturne interpretacije procesa za)�� x�nja su toliko razli)�te da nije mogu�� 0��diti njihov zajed��)ki sadržaj i na osnovu toga odrediti šta je srodstvo u ljudskim društvima. Imaju�� 0 vidu raznolikost kulturnih definicja srodstva, kao i normi i institucija koje regulišu srod��)ke odnose, ovi autori zaklju)0ju da nije mogu�� voriti o srodstvu kao opštoj anali��)koj kategori-ji. Drugim re)�ma, smatraju da je sadržaj pojma "srodstvo" nemogu�� 0��diti bilo na osnovu etnoeksplikacija o biološkoj reprodukciji, bilo na osnovu dru-štvenih normi. Stoga nije mogu�� jviti ni opšti koncept srodstva koji bi obu-hvatio sve etnografske slu)�jeve. Ergo: srodstvo ne postoji.95

93 R. Needham, Remarques sur l’analysee de la parenté ... 106 i d. ; D. M. Shnei-

der, What is Kinship All About ...51, 59, 60 ; A Critique of the Study of Kinship ... 181-185 ; H and C. Geertz, op. cit. 156 ; P. G. Rivière, Nouvelles considerations sur le mariage, u: R. Needhnam (ed.), La parenté en question ... 152.

94 E. R. Leach, Social Anthropology, Fontana Press, Glasgow, 1982 : 131-140. Cf. Rethinking Anthropology ... 27.

95 P. Sousa, op. cit. 278.


�� 3� �� 2 (2008)

129

Mex0tim, iako su saglasni da se za)�� x�nje i odnosi srodstva koji na-staju na taj na)�� ne mogu smatrati univerzalnom osnovom kulturnih definici-ja srod��)kih veza, izmex0 9�damovog i Šnajderovog tuma)�nja odnosa iz-mex0 "socijalnog" i "biološkog" srodstva postoje izvesne razlike. Naime, Ni-dam svoju teorijsku poziciju razvija na shvatanju da antropologiju zanimaju samo socijalni odnosi srodstva, odnosno kulturna i društvena definicija i upo-trebu ovih veza koja je razli)�ta u razli)�tim društvima i kulturama. Iako pri-hvata da izmex0 1�ološkog i društvenog aspekta srod2�� 1�)no postoji "izve-stan stupanj saglasnosti", za Nidama biologija (biološko, genetsko roditeljstvo i srodstvo) i socijalno srodstvo predstavljaju sasvim razli)�te kategorije.96 i�� u svojoj raspravi s Gelnerom on dokazuje da je srodstvo u svojoj osnovi soci-jalna kategorija jer karakter sistema srodstva i porekla nije odrex�� 1�ologi-jom i na)�nom na koji su pojedinci mex0sobno biološki i genetski povezani, v�� .�0štvenim faktorima i kulturnim kategorijama. Još tada je ukazivao da ne možemo govoriti o "osnovnim biološkim pretpostavkama srodstva".97 Ukrat-ko, ovaj autor smatra da biološki apekt srod��)kih odnosa antropologe treba da zanima, ali samo u onom obliku u kom su ovi odnosi definisani od strane )!�nova izu)�vanog društva. Drugim re)�ma, predmet antropološke analize predstavljaju kulturna objašnjenja i lokalne teorije o za)��0 � ��x�nju.

Perspektiva Dejvida Šnajdera je u tom pogledu nešto druga)�ja. Kako Šnaj-derova kontradiktorna simbo!�)ka teorija kulture i srodstva zahteva detaljniju analizu ko�0 �0 �jneti u drugom radu, ov.� �0 0#�zati samo na one elemente njegovog pristupa koji se razlikuju od Nidamove pozicije.98 Naime, dok Nidam priznaje da izmex0 1�ološkog i društvenog aspekta srodstva postoji odrex�ni odnos i preklapanje, ovaj autor pori)� 1�lo kakvu vezu izmex0 1�ološkog srod-stva i kulturnih konceptualizacija odnosa koji se u razli)�tim društvima i kultu-rama smatraju srodstvom. ��!�j�� . ��j� .� srod��)#� �.��2� nisu svuda kon-struisani na osnovu biogenetskih odnosa i "prirod�� )�njenica" biološke repro-dukcije� ��.�� j�� %��2�0% %��*� #��* �� 2��.2�� 2�*1�!�)#� 2�2��*$ Pre-ma mišljenju ovog auto�� )�# � #�da je srodstvo kulturno definisano u bioge-netskim kategorijama, kao veza koja nastaje na osnovu rox�nja (kao što je slu-)�� 0 j�padnim kulturama), u pitanju su kulturne konstrukcije biolo"#�� )�njeni-+� "�� )�ni nemogu��* %��postavku da se radi o prirodnim, biološkim datosti-

96 R. Needham, Descent Systems and Ideal Language, Philosophy of Science,

Vol. 27, Nº 1, 1960 : 97. 97 Ibid. 99. 98 Posmatrano iz perspektive studija srodstva Šnajder je svakako zna)��niji teoreti-

)�� . :��ca. Mex0tim, analiza hermeneu��)kog zaokreta u ovom polju istraživanja ne bi bila potpuna bez uvida u rad Hildred i Kliforda Gerca. Iako su svoj pristup raz-vili slede�� dera, postoje i neke razlike u odnosu na njegova tuma)�nja . Z. Iva-no�� -�*bo!�)ka teorija kulture i analiza srodstva, u pripremi

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

130

ma. Smatraju�� .� �� 1�ologija u potpunosti kulturni koncept i da "realne, prave, proverljive prirod�� )�njenice" predstavljaju njihovu kulturnu formulaciju, Šnaj-der naglašava da ni u ovim društvima nije mogu�� .� 20 2��.��)ki odnosi zasnovani u prirodi i da imaju osnov u biološkoj reprodukciji. 99 Ukratko, prema mišljenju ovog autora za antropologe nije bitna sama biologi�� #0!turni koncepti u vezi sa biološkim procesima. 9� �� )�� Šnajder je oštro suprotsta-vio "socijalno" i "biološko" srodstvo, kulturu i ljudsku biologi�0$ <�tava njegov pristup i kritika studija srodstva je razvijena na ovoj distinkciji koju uzima kao neupitnu datost i ne dovodi u pitanje.100 Kako srod��)ki odnosi nemaju osnov u biologiji, smatrao je da je besmisleno nastaviti (antropološku) potragu za uni-verzalnim društvenim kriterijumom koji bi predstavljao distinktivnu odliku srodstva u odnosu na druge vrste odnosa.101 I na taj na)�� 2��.stvo progla-sio"nepostoje��* %��.metom istraživanja". Šnajderova, kao uostalom i Li)�va i Nidamova, logika je bila : ako srodstvo nije pitanje biologije, onda može biti shva��no u kulturnim kategorijama, u kategorijama lokalnih formulacija i etno-eksplikacija.102

Razlika izmex0 pristupa Šnajdera i Nidama je još 0�)ljivija u shvatanju odnosa izmex0 #0!turnog i društvenog sistema. To svakako ni�� )0.no s obzi-rom da Šnajder svoja tuma)�nja razvija na pretpostavkama simbo!�)ke antro-pologije koja sledi parsonsovsku oštru distinkciju izmex0 #0!turnog i socijal-nog sistema i pažnju usmerava samo na kulturu kao simbo!�)ki sistem.

Više u duhu tradicije evropske antropologije Nidam, s druge strane, dosled-no ukazuje na mex0sobnu povezanost i usaglašenost izmex0 #0!turnih zna)�nja i simbo!�)ke strukture i socijalne strukture.103 Mex0tim, previše brzo i lako tvr-di da postoji "izuzetna saglasnost" izmex0 2�cijalnog i simbo!�)kog sistema.104 Njegova skep��)na pozicija u odnosu na antropološka izu)�vanja srodstva razvi-jena je na druga)�jim filozofskim pozicijama od Šnajderovog kulturnog relativi-zma.105 Uostalom, iako se to mo�� )�ni�� )0.nom i iz levi-strosovske perspekti-�� )�# ��)nom tvrdnjom, Nidam sebe definiše kao strukturalistu. U tom smi-slu je svakako daleko od Šnajdera, ali je u istoj meri udaljen i od Levi-Strosovih teorijskih i epistemoloških postavki. Mex0tim, kao i Šnajder, Nidam (slede�� Li)�5 ��sistira na izu)�vanju kulturnih konceptualizacija srod��)kih veza i odno-

99 D. M. Schneider, American Kinship ... 24 ; A Critique of the Study of Kinship ...

99, 118, 165-177. 100 J. Carsten, op. cit. 25. 101 A. Kuper, op. cit. 148. 102 v. Ibid. 148. 103 R. Needam, Structure and Sentiment ... 95. v. Remarques sur l’analysee de la

parenté ... 103-131. 104 F. Zimmermann, op. cit. 87. 105 P. P. Schweititzer, op. cit. 4.


�� 3� �� 2 (2008)

131

sa što istovremeno zna)� �.bacivanje a priori pretpostavki o tome šta je srod-stvo u odrex�nom društvu. S druge strane, iako se zalagao se za društveno i kul-turno kontekstualizovanu analizu odnosa srodstva, Nidam ne osporoava mo�0�-nost komparativnog izu)�vanja i objašnjenja srod2�� 2�� 0*�sto toga, za-laže da ona budu zasnovana na druga)�jim teorijskim i epistemološkim osnova-ma. To istovremeno zna)� .� �� .bacuje svaku vrstu formalne analij�� )�je su prednosti, kako iznosi, jasne jer "interpretacija socijal�� )�njenica nije mogu�� bez pribegavanja, na neki na)�� %straktnoj analizi ... Shvatiti šta ljudi kažu bi trebalo da bude cilj formalne analize."106 Umesto taksonimijskih i esencijali2��)-kih klasifikacija, on se zalaže za "polite��)ke klasifikacije". Drugim re)�ma, za takvu vrstu klasifikacija koja ne pretposta�!�� .� 2�� )!�novi neke gupe neop-hodno poseduju odrex�no svojstvo, niti da svaka osoba ima sve odlike koje su generalno karakteri2��)�� j� )!�nove te grupe.107

Uprkos svim kritikama koje je upu�ivao antropološkim formali2��)kim obja-šnjenjima srodstva, Nidamova teorijska i epistemološka pozicija nije radikalno relativi2��)ka u smislu da odbacuje mo�0�nost donošenja opštih teorijskih za-klju)�ka. Nasuprot Šnajderu, Nidam se zalaže za opštu teoriju srodstva ko�� biti pažljivija u odnosu na detalje kulturnih zna)�nja.108 Dok je Šnajder predla-gao odbacivanje koncepta srodstva kao opšte anali��)ke kategorije, i time ospo-rio mo�0�nost njegove komparativne upotrebe, osim na nivou osnovnih kultur-nih simbola i zna)�nja, njegov britanski kolega je pre bio za njegovu "radikalnu reviziju". 9� �� )�� 9�.�*�� kritika kla2�)nih paradigmi i formali2��)kih pri-stupa u studijama srodstva predstavlja, kako sam kaže, "konceptualnu terapiju" srodstva ko�� .�prineti redefinisanju ovog polja istraživanja i razvijanju dru-ga)�jih teorijskih perspektiva.109 Teoreti)�ri� *�x0��*� ukazuju na kontradiktor-nost Nidamove pozicije koja prožima i )�tavu knjigu Promišljaju) srodstvo i brak koja je bila izuzetno zna)��na u procesu preispitivanja antropoloških izu)�vanja i koja zauzima istaknuto mesto u istoriji antropoloških izu)�vanja srod��)kih odno-sa.110 Naime, u nekim tekstovima iz ove knjige naglasak je, kako ukazuje Godeli-je, na kulturnoj konceptualizaciji odrex�nih aspekata i fenomena odnosa srod-stva.111 S druge strane, veliki deo u Nidamovim tekstovima je posve�� razvoju

106 Formalna analiza, kako smatra, omogu��va da se u društvenim fenomenima i kolektivnim predstavama otkrije poredak koji može biti vrlo razli)�� . &��malnih od-lika. R. Needham, Introduction, u: Rodny Needham (ed.), op. cit. 35, 36.

107 R. Needham, Polythetic Clasifications: Convergences and Consequences, Man, n. s. Vol. 10, Nº 3, 1975, 363.

108 R. Needham, Inroduction .... 86, 87, 90-91, 95. 109 Ibid. 21. 110 M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté, ... 26. 111 Tako, na primer, Bedelman razmatra predstave o incestu kod Kaguru iz Tanza-

nije, dok Foks u tekstu „Sestrino dete shva��no kao biljka" analizira metafore krvnog srodstva na indonežanskom ostrvu Roti. T. O. Beidelman, De certaines notions kagu-

ZORICA I�� !

�� 3� ��2 (2008)

132

njegovih ranijih analiza o preskriptivnim ��nim pravilima i u tom smislu ovi ra-dovi ne predstavljaju kritiku studija srodstva kao antropološkog domena izu��va-nja, �� pre njihov nastavak i oboga��vanje.112 Danas je jasno da je Nidam s pra-vom kritikovao one svoje kolege koji još uvek nisu shvatili ne samo da ne može-mo izvoditi nikakve sociološke za��ke o institucijama, grupama ili osobama na osnovu terminologije srod�� žemo ni zaklju��va�� tus osoba koje su ozna��ne jednim istim terminom imati isto zna��nje.113

Nidamova kritika formalizma kla��nih pristupa ozna��va jasno udaljava-nje od Levi-Strosa, Redklif-Brauna, Fortesa i drugih britanskih teoreti��ra ove orijentacije, kao i od komponencijalne analize ame��kih formalista. Iz ove perspektive treba tuma��ti i shvatati i Nidamovu tvrdnju da srodstvo i teorija srodstva ne postoje, tvrdnju koja je u to vreme izazvala veliku, možemo re��"intelektualnu pometnju". U tom smislu se možemo složiti sa Godelijeovim za��kom da Nidam nije imao nameru da proglasi kraj, nemo"��nost ili bes-korisnost antropoloških studija srodstva. Namerno se služe��jakim termi-nima, ovaj autor je želeo da istakne da je neophodno da ova vrsta istraživanja bude uspostavljena "na druga��jim osnova�� (srod ��kih) terminologija, ispitivati veza izme!" �# �stva i ekonomije, srodstva i odnosa mo�� #�ligije itd." (podvukao M. G.).114

U teorijskim tuma��njima ovog autora je, dakle,� ��gledan hermenau��ki uticaj koji jasno izražava govore��ziji postojanja "prirodnih nauka o dru-štvu", kako su antropologiju želeli da definišu Redklif-Braun, Fortes, i Levi Stros i, nasuprot tome, zalaže se za razumevanje zna��nja, kulturnih vrednosti i simbola.115 Me��tim, razlike u odnosu na poziciju Dejvida Šnajdera su jasno ��ljive, kako u pogledu shvatanja odnosa izme��bo��kog i socijalnog si-stema, tako i u odnosu na njegov kulturni relativizam. Uostalom, sam Šnajder je ukazivao da se Nidam ipak nije približio "dovoljno blizu" njegovoj teorijskoj poziciji.116 Ove razlike su, svakako još zna��nije u odnosu na relativizam Ger-cove interpretativne tekstualne paradigme. U literaturi je �� ukazano da je Nida-movu teorijsku i epistemološku poziciju mogu�� smestiti na sredinu kontinuuma ��je krajnje ��ke predstavljau Gerc i Levi-Stros.117 U tom smislu se može re�� da ru sur l’incest et autres interdits sexuels, u : R. Needham (ed.), op. cit. 267-284 ; J. J. Fox, L’enfant de la soeur considéré comm la plante. Les métaphores d’un langage de la consaguinité, u : R. Needham (ed.), op. cit. 302-330. Cf. M. Godelier. op. cit. 26.

112 M. Godelier, op. cit. 26. 113 M. Godelier, op. cit. 27; R. Needham, Introduction ... 94. 114 Ibid. 28. 115 R. Needham, Inroduction ... 84. 116 D. M. Schneider, What is Kinship All About ... 55. 117 N. E. J. Whitten and E. Ohnuki-Tierney, When Paradigms Collide: Introduc-

tion to "Symbolism and Cognition II", American Ethnologist, Vol. 9, Nº 4, Symbo-lism and Cognition II, 1982 : 639.


�� 3� �� 2 (2008)

133

hermeneu��)ki uticaj i njegove posledice na izu)�vanje srodstva u evropskoj i ame��)koj antropologiji nisu bile iste, kao što analiti)�ri poput Paola Suse iznose.

Naime, ovaj autor, kao i mnogi drugi, uspostavlja korelaciju izmex0 promena u antropolološkoj epistemologiji i "smrti srodstva" (nestajanja interesa za ovu vr-stu izu)�vanja) do koje �� do�� sa razvojem simbo!�)ke i interpretativne, i posebno postmoderni2��)ki usmerene antropologije. Susa polazi od konstatacije da je "srodstvo nekada imalo centralnu ulogu u antropologiji ... (da) je kori"��no za opisivanje onoga što antropolozi rade. Danas, kako iznosi, mnogi bi mogli re�� da je to ono što antropolozi ne rade."118 Susa smatra da je ovakvo stanje stvari mogu-�� objasniti ne toliko internom kritikom u studijama srodstva �� pre )�njenicom da je srodstvo postalo simbol formali2��)kih teorijskih orijentacija koje su nastoja-le da antropologiju približe "prirodnim naukama". I u tom smislu je u pravu. Kako sa hermeneu��)kim promenama u antropologiji dolazi do suprotnog nastojanja, trebalo je udaljiti se i odbaciti studije srodstva kao simbol druga)�je epistemološke pozicije i druga)�je slike nauke. Drugim re)�ma, hermeneu��)ko, i posebno post-moderni2��)ko, "preterivanje sa smr�0 srodstva" treba razumeti, kako smatra ovaj autor, kao ideološki pokušaj da se uspostavi "hegemonija novog epistemološkog trenda".119 �x0��*� �ako postoji veza izmex0 %��mena u antropološkoj episte-mologiji i statusa studija srodstva, Susa je, možemo se složiti sa Fajenbergom, precenio uticaj interpretativne i postmoderne antropologije i pretpostavljenog "pada srodstva".120 Takox� �� j�nemario razlike u epistemološkim pozicijama i argumentaciji koji postoje izmex0 %��.stavnika "hermeneu��)kog zaokreta". Da-nas je, ka#� 2�* �� 0#�zala, u studijama srodstva, kao uostalom i u širem di-sciplinarnom polju, teško identifikovati jednu paradigmu kao dominantnu. Osim toga, Susa nije uzimao u obzir društveni i poli��)ki kontekst u kome se sa-vremena antropologija razvijala, a koji je imao uticaj na izu)�vanja srodstva.121

Ukratko, kao što se ne može govoriti o "krizi antropologije" kao opštem stanju u okviru discipline, ni "kriza srodstva" (a još manje "smrt" i "pad") nije na isti na)�� .�lovala na razli)�te (nacionalne) antropologije. Njen uticaj se, kako ukazuje Švajcer, najmanje osetio u francuskoj antropologiji i studijama srodstva. Levi-Strosov projekat je nastavljen i osim njega u tom projektu su 0)�stvovali i mnogi drugi. Istovremeno su razvijani i novi pristupi i perspekti-ve istraživanja koje su se na zna)��an na)�� 0.�ljavale od epistemoloških i te-orijskih pozicija u kla2�)noj antropologiji.122 Tokom sedamdesetih i osamde-

118 P. Sousa, op. cit. 266. 119 Ibid. 297. 120 R. Feinberg, Some Overestimation in "The Fall of Kinship", Journal of Cogni-

tion and Culture, Vol.3, Nº 4, 2003 : 319. 121 Ibid. 319. 122 P. P. Schweititzer, op. cit. 5; B. S. Laurent, Argument. Un demi-siècles’éco-

lulé, L’Homme, La question de parenté, Nº 154-155, 2000 : 9-20.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

134

setih godina prošlog veka, kada je uticaj Šnajderove i Nidamove kritike bio najja)� � "kriza srodstva" naju�)ljivija, objavljene su zna)��ne knjige u koji-ma su analizirana tradicionalna pitanja u studijama srodstva poput terminolo-gije srod2�� 1��)nih sistema i pravila, kao i radovi koji odražavaju prome-ne i nove perspektive u ovom polju izu)�vanja.123 Takox�� ju)�vanje srod-stva ni u britanskoj antropologiji nije doživelo tako dramati)�� p%�.p #�� "�� je to bio slu)�� 0 ��tropologiji u Sjedinjenim Ame��)kim Državama.124

Ukratko, tokom poslednjih decenija smo se suo)�li sa razli)�tim mišljenjima o mo�0�nostima i na)�nima istraživanja srod��)kih odnosa. Velike paradigme su nestale kao opšta objašnjenja, ali su ostavile mnogo delimi)nih hipoteza koje su proveravane i od kojih neke )�ne deo antropološkog anali��)kog aparata.125

��#!�0)�#7 � ��* %��2�0%�*� � perspektivama u studijama srodstva

Analiza srodstva u savremenoj antropologiji se u mnogim aspektima na zna-

)�jan na)�� 0.�ljila od postavki i zaklju)�ka kako teorije o grupama prekla, ta-ko i Levi-Strosove teori�� 1��)nim savezima i Mardokove formalno-stati2��)ke analize. Kao i od shvatanja ame��)kih formalista i njihovog za#!�0)ka da genea-loška struktura srodstva predstavlja osnovu za sve terminologije i sisteme srod-stva.126 Iako su preispitivanja kla2�)nih paradigmi istraživanja pokazale da mnoge pretpostavke i aspekti tradicionalnih teorija o srodstvu nisu više održivi, preispitivanje nije dovelo do saglasnosti o tome kako treba izu)�vati srodstvo. Stoga Ladislav Holi smatra da, mada su kritike naših prethodnika nesumnjivo opravdane, savremeni pristupi nisu razvili onu vrstu "anali��)kog poverenja i pouzdanosti koja je odlikovala disciplinu do sredine (dvadesetog) veka". Ovi novi pristupi, bez obzira na to koliko su važni ostaju, kako smatra, deli*�)ni i fragmentarni i nisu rezultirali jasnom i konciznom formulacijom nove teorije.127

123 w�.� 20 �1��!�� j��)�� .�� *��!�� polu-kompleksnim i kom-pleksnim sistemima srodstva. v. Françoise Héritier, L’exercice de la parenté, Hautes Études, Gallimard, Le Seuil, Paris, 1981; F. Héritier-Augé, E. Copet, Rougier (eds.), Les Complexités de l’alliance. Les Systèmes complexes d’alliance matrimoniale, Édi-tions des archives contemporaines, Paris, 1991.

124 P. P. Schweititzer, op. cit. 5. Ovde, naravno, ne mogu navoditi sve zna)��ne ra-dove koji su se u tom periodu pojavili u fransuskoj i britanskoj antropologiji.

125 M. Godelier, Introspection, rétrospection, projection, u: Philippe Descola, Jac-ques Hammel et Pierre Lemmonier (eds.), La production du social. Autour de Mauri-ce Godelier, Fayard, 1999 : 492.

126 Za kritiku ovog stanovišta v. C. Meillasoux, Parler parenté, L’Homme, Nº 153, 2000, 153-164.

127 L. Holy, op. cit. 6-7.


�� 3� �� 2 (2008)

135

Pre dvanaest godina kada je ovaj rad napisan, Holi je sasvim u pravu u tom smislu da savremeni period istraživanja odlikuje raznolikost pristupa i teorij-skih orijentacija i da nije postojala opšta teorija srodstva. Kao i u ostalim po-ljima antropološkog izu)�vanja i savremene studije srodstva odlikuje postoja-nje razli)�tih teorijskih orijentacija i anali��)kih programa. Mex0tim, iako pa-žnju usmeravaju na razli)�te aspekte odnosa srodstva, a ne uvek na srod��)ki sistem kao strukturiranu celinu, kao što je to bio slu)�� u ranijem periodu, mo-že se re�� .� 20 2�vremeni antropolozi koji se bave ovom vrstom analize po-stigli ve�0 2�glasnost oko statusa srodstva u okviru discipline i osnovnih teo-rijskih i epistemoloških pretpostavki nego što je to bio slu)�� 2�damdesetih godina dvadesetog veka. Dok je tada postavljano pitanje da li izu)�vanje srod-stva uopšte ima bu.0��2�� .0že vreme je sasvim jasno da ova vrsta anali-ze i dalje ima zna)�� i predstavlja zna)�jan istraži��)ki i teorijski problem an-tropologije. Opšteg teorijskog konsenzusa, naravno, nema kao što ga nikada nije ni bilo.

Takox�� 0 *�x0vremenu je Moris Godelije izneo svoju opštu teoriju srod-stva. Smatraju�� .� �� 2��vu dosadašnjih istraživanja mogu�� .�neti neke opštije za#!�0)ke o karakteru odnosa srodstva u ljudskim društvima i njego-vim istorijskim transformacijama, Godelije razvija svoju teoriju koju je izneo u Metamorfozama srodstva.128 Postojanje opšte teorije, naravno, ne zna)� .� su sva pitanja postavljena i rešena, što uostalom ni sam Godelije ne pretposta-vlja. Naprotiv, ukazuje da mnogi aspekti i fenomeni u vezi sa srod��)kim od-nosima tek treba da budu razmatrani.

Uopšteno posmatrano, može se re�� .� �� %�. 0��cajem Li)�ve, Nidamove i Šnajderove kritike u savremenoj antropologiji prihva��no shvatanje o "ispra-znosti komparativizma koji bi se ograni)�� .� %��bliži ili suprotstavi od-rex�ne institucije jedne drugima" bez zanimanja za globalni društveni i kultur-ni kontekst.129 Rezultat je bio napuštanje shvatanja da srodstvo, ekonomija, politika, religija ili rodni odnosi (gender) predstavljaju razli)�te, jasno odvoje-ne anali��)ke domene koje je mogu�� ju)�vati nezavisno jedne od drugih. Promena perspektive se, sumarno posmatrano, može izraziti na slede�� )��7 naglasak više nije toliko na pitanjima u vezi sa društvenom strukturom i orga-nizaci��*� �� %�žnja antropologa sve više usmeravana na analizu odnosa srodstva kao kulturnog i simbo!�)kog sistema, na pitanja u vezi sa kulturnim predstavama o društvenim odnosima koje nazivamo srodstvom, kao i na dru-štvenu upotrebu srod��)kih veza i politike srodstva ili na probleme u vezi sa uticajem društvenih promena na porodicu, brak i srodstvo. U savremenim izu-)�vanjima srodstva su prihva��ni i kori"��ni koncepti o socijalnom procesu,

128 M. Godelier, Méthamorphoses de la parenté ... 129 M. Godelije i M. Panof, Ljudsko telo : mu)�no, opsednuto, kanibalizovano,

Etnoantropološki problemi, n.s. god 2, sv. 1, 2007 : 140.

ZORICA I�� !

�� 3� ��2 (2008)

136

svakodnevnom iskustvu i aktivnom delovanju društvenih subjekata (agency), rodnim odnosima, telu i seksualnosti i konstruisanju pojma "osobe"/sopstva, o socijalnim nejednakostima i odnosima mo�� re��nim istorijskim i etno-grafskim kontekstima.130 Tako�� slednjih decenija se sve više izu��vaju srod ��ke mreže koje se konstituišu u urbanim i drugim sredinama. Ova per-spektiva podrazumeva i istraživanja o tome kako se srod ��ke veze i odnosi redefinišu posle razvoda, kao i analizu novih oblika poro��ne organizacije koje se formiraju u tim okolnostima. Tako��#u��vaju i druge vrste "umre-žavanja" u kojima se koriste socijalni, simbo��ki i metafo��ki potencijali srodstva. Istovremeno, predmet antropoloških anali#��ne i problemi u vezi sa (inter)nacionalnom ili (inter)et ��kom adopcijom, kao i ona koja se odnose na promenu koncepta srodstva do kog dolazi sa razvojem novih reproduktiv-nih tehnologija. Istraživanja homoseksualnih praksi u razli��tim društvima i istorijskim epohama u antropologiji nisu nova, me��tim, savremene orijenta-cije u studijama srodstva podrazumevaju i istraživanja braka i srodstvo osoba istopolne seksualne orijentacije u savremenim društvima.

Ukratko, sve više se ispituju srod ��ki odnosi i fenomeni u vezi sa srod-stvom, a manje srod ��ki sistemi, odnosno pravila i principi koji organizuju "polje srodstva" kao ure��nu i interno struktuiranu celinu. Može se re��ovaj poslednji, savremeni period studija srodstva odlikuje kri��ko preispiti-vanje i udaljavanje od nasle��nih pristupa, teorijskih orijentacija i istraži-��kih problema koji su pažnju usmeravali pre svega na formalne aspekte srod ��kih sistema, na pravila i internu logiku njihovog struktuiranja i funk-cionisanja. Me��tim, pogrešno bi bilo zaklju�iti da su anti-formali��ke ten-dencije i/ili nova istraži��ka pitanja i teorijske orijentacije dovele do napu-štanja tradicionalnijih i formalnijih aspekata analize srodstva koji se prime-njuju pre svega u analizi srod ��ke terminologi��nih sitema. Iako se više ne može re��sta analize ima tako istaknuto mesto u antropolo-škoj teoriji i praksi kao nekada, antropolozi i dalje otkrivaju nove terminolo-ške sisteme koji pokre�� va pitanja.131 Tako��ma analiza terminolo-gija više ne podrazumeva samo njihovu klasifikaciju i tipologizaciju ili ot-kriva ��nih pravila koji se u nekim slu��jevima mogu "iš��tati" iz ter-minologije. Naime, dok je u ranijim izu��vanjima srod ��ke terminologije interes istraživa��ren na pronalaženje lo"��nih i empirijski efikasnih anali��kih sredstava klasifikacije, poslednjih decenija je naglasak

130 L. Stone, Introduction. The Demise and the Revival of Kinship ... 241 i d.; In-

troduction: Theoretical Implications of New Directions ... 2; L. Holy, op. cit. ..3-4; R. Parkin, Kinship. An Introduction to Basic Concepts, Blackwell, Oxford,1997 : ix-x; L. S. Barry, op. cit.

131 v. M. Godelie, T. R. Trutmann, T. Sie Fat (eds.), Transformations of Kinship, Smithsonian Institution Press, Washington and London, 1988.


�� 3� �� 2 (2008)

137

sve više na širim socijalnim, istorijskim i kognitivnim problemima i procesi-ma.132

Istovremeno, postalo je jasno da se ne može re�� da u savremenom globali-zovanom svetu, a tako i u (post)industrijskim društvima, ova vrsta odnosa više nema zna)��$ '�#� �!�balni procesi na razli)�te na)�ne uti)0 �� definisanje i transformisanje institucija i odnosa srodstva, teoreti)�ri isti)0 .� �� 2��.stvo - pre nego srod��)ki sistemi – postalo globalni fenomen koji iza pojavne homo-genosti skriva zna)��ne razlike u upotrebi i interpretaciji.133 Kako isti)� 6�-zerfild, ne samo da nije došlo do nestajanja zna)�ja srod2�� 0 02!�vima savremenog sveta ono predstavlja važan princip organizacije široke mreže društvenih odnosa koja se prostire daleko izvan granica lokalnih zajednica ne-posredne (face-to-face) komunikacije, koje su bile klasi)�� %��.met antropo-loških istraživanja u prošlosti. Implikacije ove ekspanzije zna)�ja srodstva su posebno ja2�� 0�)ljive u "suptilno suprotstavljenom, ali uzajamno komple-mentarnom svetu svetske diplomatije". Pitanja u vezi sa transnacionalnim mi-gracijama, internacionalnom adopcijom, ve2��)kom oplodnjom, kao i prego-vori o prenošenju biomedicinskih znanja van granica država-nacija, na najbo-lji na)�� 2��do)� � j��)�ju fenomena "globalnog srodstva".134

I na kraju, možemo se složiti sa Luis Lamfer kada kaže da se savremena antropološka istraživanja srodstva nisu "kao feniks" izdigla iz sopstvenog pe-pela, kako je to jednom prilikom formulisao Dejvid Šnajder. Pre se može re�� da su se studije srodstva transformisale kako su antropolozi promenili na)�� razumevanja društva i kulture, kao i društvenih i istorijskih procesa i odnosa. Drugim re)�*�� 0�)�va se pre kontinuitet nego prekid u antropološkom izu)�-vanju srodstva.135 Iako se ne može re�� .� �� sta istraživanja ima centralno mesto u antropološkoj teoriji i praksi kao što bilo tokom istorije discipline, studije srodstva i dalje predstavljaju relevantno istraži��)ko i teorijsko pod-�0)je antropologije. Drugim re)�ma, kako se Raport i Overing slikovito izraža-vaju, "srodstvo je dobro kao što je uvek i bilo".136 <�ni se da su teoreti)�ri u pravu kada kažu da "odnosi srodstva nisu spremni da nestanu, niti su na kraju svoje metamorfoj�p� �� .� � .�lje predstavljaju relevantan teorijski problem antropologije.137

132 D. B. Kronenfield, Introduction. The uses of formal analysis re cognitive and

social issues, Anthropological Theory, Special Issue: Kinship, Vol. 1, Nº 2, 2001: 147-172.

133 M. Herzfeld, op. cit. 313. 134 Ibid. 314. 135 L. Lamphere, Whatever Happened to Kinship Studies? Reflections of a Feminist

Anthropologis, u: L. Stone (ed), New Directions in Anthropological Kinship ... 21. 136 N. Rapport and J. Overing, op. cit. 228. 137 �$ :�delier, Métamorphoses de la perenté ... 588.

ZORICA IVANOi'�

�� 3� ��2 (2008)

138

��+� '��

On kinship studies in the final decades of the 20th century As a classical field of anthropological studies, kinship studies have not remained

outside the process of critical considerations and deconstruction of the theoretical and analytical categories and values of the discipline, characteriying the contemporary anthropological theory. As in the case of changes in the general theory and practice of anthropology, the reasons leading to the transformations in kinship studies are the result of theoretical arguments and controversies within the discipline, but as well, and to a significant degree, from the factors which are exterior in relation to the anthropology as a discipline. The paper emphsizes the contradictory character of the current state in kinship studies, suggesting an answer to the question what the phrase "kinship crisis" denotes – whether this crisis signified the general trait of anthropological studies of the period. Particular attention is paid to the analysis of the criticism of the formalism of the classical kinship theories and to the perspectives aimed to prove that " kinship does not exist".

Key words: anthropology, kinship studies, critique, "kinship crisis", new perspectives

��+� '��

De l’étude de la parenté dans les dernières décennies du XXe siècle

Champ d’étude classique dans le cadre de l’anthropologie, les études de la parenté

n’ont pas été laissées de côté dans le processus qui caractérise la théorie anthropologique contemporaine: réflexion critique, déconstruction des catégories théoriques et analytiques, déconstruction des valeurs de la discipline. De même que dans la théorie et la pratique de l’anthropologie générale, les moteurs de cette transformation dans les études de la parenté doivent être compris comme le résultat des débats théoriques et des controverses soulevés au sein de la discipline, sans négliger par ailleurs l’impact significatif des courants externes, c’est-à-dire des facteurs extérieurs à l’anthropologie. Dans cette étude, il s’agit de souligner le caractère contradictoire des études de la parenté à l’époque contemporaine, de fournir une réponse à la question de savoir ce qu’on entendait par l’expression "crise de la parenté", et d’établir si la notion de "la crise" représente une caractéristique commune aux recherches anthropologiques menées pendant cette période. Le présent article accorde une attention tout particulière à l’analyse des critiques dirigées contre le formalisme des théories de parenté classiques et aux perspectives théoriques qui avaient pour l’objectif de démontrer que les relations de parenté "n’existent pas".

Mots-clés: anthropologie, études de la parenté, critique, "crise de la parenté",

perspectives nouvelles

Documents

O izučavanju srodstva u poslednjim decenijama XX veka