1

Mainski fakultet u Niu

O Mainskom fakultetu u NiuMainski odsek Tehnikog fakulteta u Niu osnovan je 18. maja 1960. godine. Godine 1971. Mainski odsek prerasta u Mainski fakultet Univerziteta u Niu. U trenutku osnivanja Fakultet je imao 19 nastavnika i 16 saradnika u stalnom radnom odnosu, meu kojima je 3 doktora nauka i 4 magistra. Formirano je 11 Katedri.Mainski fakultet se intenzivno razvijao, tako da je danas jedna od najuglednijih nauno-obrazovnih institucija u zemlji. Misija fakulteta je organizacija i izvoenje akademskih i strukovnih studijskih programa i razvoj i realizacija naunog i strunog rada na polju tehniko-tehnolokih nauka. Vizija je da postane lider u polju visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada u Srbiji i da je prepoznatljiv u svetskoj akademskoj sredini.

Danas, na fakulteta radi 94 nastavnika i saradnika, 65 vannastavnih radnika, kao i vie nastavnika i saradnika sa drugih fakulteta i iz privrede.

Kroz50 godina tradicije diplomu Mainskog fakulteta u Niu steklo je 3683 diplomiranih mainskih inenjera, 983 mainskih inenjera, 177 magistara mainstva i93 doktora tehnikih nauka. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira614 studenata na osnovnim i81 student na doktorskim akademskim studijama.

Delokrug rada i odluivanjaVee Katedre Fakulteta obavlja sledee poslove:

1. Inicira izradu studijskih programa;

2. Daje miljenje o programu naunih istraivanja i o naunim radovima u kojima uestvuju nastavnici i saradnici Katedre;

3. Priprema izvoenje predavanja, vebi, kolokvijuma, ispita i drugih oblika rada sa studentima;

4. Utvruje kao preporuku spisak udbenika i drugu literaturu koju studenti treba da koriste za savlaivanje sadraja predmeta studijskih programa;

5. Priprema predlog plana nauno-istraivakog rada katedre;

6. Predlae dekanu kandidate za efa Katedre i efove nastavnih laboratorija i bira zamenika efa i sekretara Katedre;

7. Najmanje jednom u kolskoj godini razmatra rad nastavnika i saradnika;

8. Daje predloge u vezi nabavke opreme za potrebe nastave i nauno-istraivakog rada;

9. Predlae dekanu raspisivanje konkursa za izbor nastavnika, odnosno saradnika za ue naune oblasti u okviru katedre;

10. Predlae lanove komisije za pisanje izvetaja za izbor nastavnika i saradnika i razmatra njen izvetaj;

11. Predlae istaknutog naunika ili strunjaka, profesora u penziji i studenata master i doktorskih studija za ostvarivanje dela nastave na Fakultetu;

12. Predlae angaovanje nastavnika i saradnika katedre za izvoenje nastave za nastavne predmete katedre;

13. Najmanje jednom u toku semestra razmatra uspeh iz nastavnih predmeta katedre i

predlae mere za unapreenje nastave;

14. Prati nastavni i nauni rad svojih lanova i izjanjava se o njihovom radu i uslovima za napredovanje;

15. Odobrava teme zavrnih radova;

16. Obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom, ovim Statutom i drugim optim aktima Fakulteta.

Poslovnikom o radu Vea katedre, ureuju se sazivanje sednica, kvorum, nain rada, donoenje odluka i drugo.

Dekan

Dekan je organ poslovoenja Fakulteta. Dekan obavlja sledee poslove:

1. Predstavlja i zastupa Fakultet u zemlji i inostranstvu;

2. Organizuje i neposredno rukovodi radom Fakulteta u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama fakultetskih organa;

3. Odgovara za ostvarivanje naune i obrazovne delatnosti Fakulteta;

4. Predlae osnove poslovne politike Fakulteta;

5. Predlae godinji program rada i plan razvoja Fakulteta;

6. Izvrava odluke Saveta;

7. Podnosi Savetu i Nastavno-naunom veu godinji izvetaj o rezultatima poslovanja Fakulteta;

9. Naredbodavac je za izvrenje finansijskog plana Fakulteta;

10. Odluuje o korienju sredstava Fakulteta u skladu sa odlukama Saveta o

korienju sredstava Fakulteta;

11. Priprema i predsedava sednicama Nastavno-naunog vea;

12. Priprema i predsedava sednicama Kolegijuma Fakulteta;

13. Donosi odluku o raspisivanju konkursa za izbor nastavnika i saradnika;

14. Donosi Plan javnih nabavki;

15. Imenuje prodekane;

16. Imenuje efove katedri i efove laboratorija na predlog vea katedri;

17. Zastupa Fakultet pred pravnim i fizikim licima;

18. Donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i druga opta akta

Fakulteta u skladu sa zakonom i ovim Statutom;

19. Potpisuje kolektivne ugovore i ugovore o radu na nain utvren pozitivnim

propisima;

20. Odluuje o pojedinanim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih lica

na Fakultetu koja proistiu iz rada i po osnovu rada;

21. Donosi reenja iz radnih odnosa zaposlenih na Fakultetu i reenja po

zahtevima studenata;

22. Donosi odluku o prijemu nenastavnog osoblja;

23. Neposredno sprovodi organizaciju i pripremu za rad u vanrednim prilikama i

ratnim uslovima;

24. Zajedno sa rektorom potpisuje diplome Fakulteta;

25. Izdaje naloge komisijama, telima i radnim grupama, koje obrazuje za razradu

odreenih pitanja iz delokruga svoga rada;

26. Na predlog Nastavno-naunog vea odluuje o angaovanju nastavnika u zvanju

gostujueg profesora;

27. Usmerava i usklauje rad strunih organa Fakulteta;

28. Vri i druge poslove utvrene zakonom, Statutom i drugim optim aktima Fakulteta.

Prodekani

Dekanu u radu pomau prodekani u skladu sa odredbama Statuta Fakulteta. Fakultet ima etiri prodekana koji su zadueni za sledee oblasti: nastavu i obrazovanje, nauno-istraivaki rad, finansije i meunarodnu saradnju, saradnju sa privredom. Fakultet ima i studenta prodekana.

Prodekani obavljaju poslove iz delokruga dekana na osnovu i u okviru ovlaenja datih od strane dekana, a u skladu sa Statutom. Prodekani za svoj rad odgovaraju dekanu. Prodekani organizuju poslove u oblasti nastave, materijalno-finansijskog poslovanja,

Prodekane imenuje i razreava dekan. Prodekani se imenuju na izborni period koji je jednak izbornom periodu dekana. Za prodekana moe biti imenovan nastavnik koji je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na Fakultetu. Izbor studenta prodekana vri Studentski parlament u skladu sa Pravilnikom o radu Studentskog parlamenta, na period od jedne godine.

Obrazovna delatnostMainski fakultet Univerziteta u Niu je samostalna obrazovna i nauna ustanova u dravnoj svojini koja u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju u okviru obrazovno-naunog polja tehniko-tehnoloke nauke i naunoj oblasti mainsko inenjerstvo organizuje i izvodi akademske studije:

prvog stepena osnovne studije u trajanju od 3 godine u okviru jednog studijskog programa Mainsko inenjerstvo, koji ine skup obaveznih i izbornih predmeta, ijim se savladavanjem obezbeuju kompetencije i vetine za poslove Inenjera mainstva.

drugog stepena diplomske master studije u dvogodinjem trajanju u okviru studijskog programa Mainsko inenjerstvo, ijim se savladavanjem stiu kompetencije Diplomiranog inenjera mainstva master, u oblastima: Energetika i procesna tehnika, Informaciono proizvodne tehnologije i industrijski menadment, Mainske konstrukcije, razvoj i inenjering, Mehatronika i upravljanje, Saobraajno mainstvo, transport i logistika.

treeg stepena doktorske studije u trogodinjem trajanju za sticanje akademskog naziva Doktor nauka mainsko inenjerstvo, za ue naune oblasti: Energetika i procesna tehnika, Informaciono-proizvodne tehnologije i menadment, Mehatronika i upravljanje sistemima, Mainske konstrukcije, razvoj i inenjering, Transport, logistika, motori i motorna vozila i Primenjena mehanika.

Nauno-istraivaka delatnostMainski fakultet je pored obrazovne i nauno-istraivaka institucija, koja naunim potencijalom doprinosi razvoju i transferu industrijskih tehnologija, negovanju tehnike kulture, stvaranju i oceni naunih rezultata, obrazovanju mladih ljudi i time doprinosi razvoju Republike Srbije i drutva u celini.

Nauno-istraivaki rad i saradnja sa privredom organizovani su tako da se Katedre fakulteta pored organizacije nastavnog procesa bave i osnovnim naunim istraivanjima, dok se strateka, inovacijska istraivanja i neposredna saradnja sa privredom odvijaju preko Zavoda za mainsko inenjerstvo, a sve kroz bogatu saradnju i zajedniki rad sa drugim fakultetima i nauno-istraivakim organizacijama iz zemlje i inostranstva.Nastavnici i saradnici sa Mainskog fakulteta u Niu, njih vie od 90, u toku 2007. godine radili su na 28 projekata iz oblasti Osnovnih istraivanja, Tehnolokog razvoja i Nacionalnog programa energetska efikasnost, sa oko 500 istraivakih meseci godinje. Poseban akcenat u naunoistraivakoj aktivnosti se stavlja na angaovanje na meunarodnim projektima i uee na nauno-strunim skupovima koje je veoma zapaeno, a Fakultet je i sam organizator mnogih renomiranih konferencija i seminara.

U okviru Zavoda za mainsko inenjerstvo akreditovano je est Laboratorija od strane JUAT-a ime je Mainski fakultet u Niu postao institucija sa najveim brojem akreditovanih laboratorija u zemlji. Na fakultetu se obavlja atestiranje motornih vozila, atestiranje po ADR propisima, ispitivanje i badarenje manometara, kao i realizacija razliitih studija, elaborata, revizija, nadzora, ispitivanja proizvoda, ekspertiza, vetaenja, merenja, projektovanja opreme i ureaja za industriju za potrebe privrede, drutvenih i privatnih preduzea. Postoje ugovori o poslovno-tehnikoj saradnji sa nizom fakulteta, instituta i drugih institucija.

U okviru Zavoda za mainsko inenjerstvo rade sledei centri: Centar za razvoj i projektovanje maina (CeRP),

Centar za kvalitet i standardizaciju,

Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije, Centar za transfer novih tehnologija (TTC), Centar za obuku, Centar za primenjenu matematiku, Centra za transport i logistiku, Centar za nelinearnu dinamiku i aktivne konstrukcije.

Pored ovih centara na Mainskom fakultetu u Niu postoje i centri koji deluju kao posebne organizacione jedinice Fakulteta, a to su:

Regionalni centar za energetsku efikasnost;

Inovacioni centar za informacione tehnologije;

Centar za motore i motorna vozila.

Poloaj Fakulteta

Poloaj Mainskog fakulteta u Niu utvren je lanom 34. Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije, po kome je Fakultet visokokolska ustanova, odnosno visokokolska jedinica u sastavu univerziteta, koja ostvaruje akademske studijske programe i razvija naunoistraivaki, struni, odnosno umetniki rad u jednoj ili vie oblasti. Fakultet u pravnom prometu nastupa pod nazivom univerziteta u ijem je sastavu i pod svojim nazivom, u skladu sa statutom univerziteta. Fakultet moe ostvarivati i strukovne studijske programe.

Organizacija Fakulteta

Organizacija Mainskog fakulteta u Niu utvrena je odredbama lana 47. Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije kao i drugim odredbama Zakona, Statuta Univerziteta u Niu i Statuta Mainskog fakulteta u Niu. Prema lanu 47. Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije, organizacija visokokolske ustanove utvruje se na sledei nain: Organizacija visokokolske ustanove ureuje se statutom, u skladu sa aktom o osnivanju i ovim zakonom. Aktom o osnivanju visokokolske jedinice odreuje se status visokokolske jedinice u pogledu prava istupanja u pravnom prometu i poslovanju, raspolaganja materijalnim resursima, upravljanja, odluivanja, i ureuju se druga pitanja od znaaja za rad visokokolske jedinice. Fakultet, odnosno umetnika akademija, ima svojstvo pravnog lica ako ostvaruje najmanje tri akreditovana studijska programa. Odluku o osnivanju visokokolske jedinice sa svojstvom pravnog lica u sastavu univerziteta iji je osniva Republika, donosi Vlada, po pribavljenom miljenju organa upravljanja univerziteta i Nacionalnog saveta. Odluku o statusnoj promeni, promeni naziva i sedita visokokolske jedinice u sastavu univerziteta sa svojstvom pravnog lica donosi organ upravljanja univerziteta dvotreinskom veinom.

Odluku o statusnoj promeni, promeni naziva i sedita visokokolske jedinice sa svojstvom pravnog lica u sastavu univerziteta iji je osniva Republika donosi Vlada, po pribavljenom miljenju organa upravljanja univerziteta i Nacionalnog saveta.

Visokokolska ustanova moe osnovati visokokolsku jedinicu izvan svog sedita, bez svojstva pravnog lica, u postupku iz lana 16. ovog zakona. Fakultet kao i druge visokokolske jedinice sa svojstvom pravnog lica ureuju unutranju organizaciju i upravljanje svojim statutom, u skladu sa statutom univerziteta. Univerzitet daje OPIS NADLENOSTI, OVLAENJA I OBAVEZE ORGANA FAKULTETA

ORGANI FAKULTETA

Organi Fakulteta su:

Savet Fakulteta,

Nastavno nauno vee Fakulteta,

Izborno vea Fakulteta,

Vee katedre,

Dekan Fakulteta,

Studentski parlament Fakulteta,

Kolegijum Fakulteta.

Savet Fakulteta

Savet Fakulteta je organ upravljanja Fakultetom.

Savet Fakulteta obavlja sledee poslove:

Donosi statut, na predlog strunog organa;

Bira i razreava organ poslovoenja;

Donosi finansijski plan, na predlog strunog organa;

Usvaja izvetaj o poslovanju i godinji obraun, na predlog strunog organa;

Usvaja plan korienja sredstava za investicije, na predlog strunog organa;

Daje saglasnost na raspodelu finansijskih sredstava;

Donosi odluku o visini kolarine, na predlog strunog organa;

Podnosi osnivau izvetaj o poslovanju najmanje jedanput godinje;

Vri izbor eksternog revizora finansijskog poslovanja visokokolske ustanove;

saglasnost na statut visokokolske jedinice u svom sastavu.

Katedre

Katedra je nastavno-nauna organizaciona jedinica koju ine nastavnici i saradnici srodnih nastavnih predmeta, a koji su izabrani za ue naune oblasti koje pripadaju katedri. Katedra se organizuje za dva ili vie srodnih predmeta. Katedra ima efa, zamenika efa i sekretara. Mandat efa, zamenika i sekretara katedre traje tri godine. Reenje o imenovanju efa katedre na predlog Vea katedre, donosi dekan Fakulteta. Za efa katedre moe biti izabran nastavnik sa punim radnim vremenom na Fakultetu, osim dekana, prodekana i rukovodioca organizacionih jedinica Fakulteta. Izbor efa katedre predlae Vee katedre na nain i po postupku propisanom poslovnikom o radu Vea katedre. Izbor zamenika efa i sekretara katedre vri Vee katedre na nain i po postupku propisanom poslovnikom o radu Vea katedre. Ukoliko Vee katedre do isteka mandata iz bilo kog razloga ne predloi izbor efa, zamenika efa ili sekretara katedre, iste reenjem u daljem roku od 30 dana

Na Fakultetu postoje sledee katedre:

1. Katedra za prirodno-matematike nauke,

2. Katedra za mehaniku,

3. Katedra za termotehniku, termoenergetiku i procesnu tehniku,

4. Katedra za hidroenergetiku,

5. Katedra za mainske konstrukcije, razvoj i inenjering,

6. Katedra za proizvodno-informacione tehnologije i menadment,

7. Katedra za drutvene nauke,

8. Katedra za mehatroniku i upravljanje, i

9. Katedra za transportnu tehniku i logistiku.

Savet Fakulteta na predlog Nastavno-naunog vea Fakulteta donosi odluku o osnivanju, ukidanju ili spajanju katedri kao i o promeni naziva i sastava katedre. Savet Fakulteta ovu odluku moe doneti ako Vee katedre u osnivanju broji najmanje tri nastavnika koji su izabrani za uu naunu oblast koja pripada toj katedri.

efovi katedri Mainskog fakulteta u Niu izabrani za mandatni period 2013/2016. godina su:

1. prof. dr Ljiljana Petkovi, ef Katedre za prirodno-matematike nauke,

2. prof. dr Ratko Pavlovi, ef Katedre za mehaniku,

3. prof. dr Mia Vuki, ef Katedre za termotehniku, termoenergetiku i procesnu tehniku,

4. prof. dr Dragia Nikodijevi, ef Katedre za hidroenergetiku,

5. prof. dr Duan Stamenkovi, ef Katedre za mainske konstrukcije, razvoj i inenjering,

6. prof. dr Dragoljub Lazarevi, vrilac dunosti efa Katedra za proizvodno-informacione tehnologije i menadment,

7. prof. dr Dragoljub orevi, ef Katedre za drutvene nauke,

8. prof. dr arko ojbai, ef Katedre za mehatroniku i upravljanje,

9. prof. dr Dragoslav Janoevi, ef Katedre za transportnu tehniku i logistiku.

Nastavne laboratorije

Laboratorije su fakultetske jedinice koje se osnivaju radi unapreenja nastavnog, nauno-istraivakog i strunog rada. Laboratorije se mogu osnovati iz jedne naune grane, ue naune oblasti odnosno predmeta pri katedri ili iz vie srodnih grana odnosno srodnih predmeta pri Fakultetu.

Zavod za mainsko inenjerstvo

Zavod za mainsko inenjerstvo Mainskog fakulteta u Niu je organizaciona jedinica Fakulteta u okviru koje nastavnici, saradnici, struni radnici Fakulteta i studenti imaju pravo i dunost da razvijaju naunoistraivaka i struna znanja, rade na realizaciji osnovnih primenjenih i razvojnih naunih istraivanja, sarauju sa ustanovama, privrednim drutvima, javnim preduzeima, preduzetnicima, institutima, i drugim naunoistraivakim oraganizacijama i vre usluge treim licima.

U sastavu Zavoda su nauno-istraivaki centri u kojima se realizuju projekti, laboratorije za ispitivanja i merenja; akreditovane laboratorije;

Centar za kvalitet, standardizaciju i metrologiju;

Centar za motore i motorna vozila;

Centar za logistiku;

Centar za razvoj i projektovanje maina;

Centar za zavarivanje i zavarene konstrukcije; Centar za primenjenu matematiku i drugi centri.

Zavod nije naunoistraivaka organizacija u smislu Zakona o naunoistraivakoj delatnosti, nema svojstvo pravnog lica i ukupno poslovanje obavlja preko Fakulteta.

Kontakt osoba: Prof. dr Dragan Mili, rukovodilac Zavoda za mainsko inenjerstvo .

Informacioni sistem

Informacioni sistem Mainskog fakulteta u Niu je organizaciona jedinica fakulteta, koja za potrebe Fakulteta i drugih pravnih subjekata, organizuje, odrava i razvija informacionu infrastrukturu, obezbeuje vezu sa drugim informacionim sistemima, organizuje, uva, publikuje i izdaje informacije u klasinom i elektronskom obliku i obavlja i druge poslove iz svog delokruga. U sastavu Informacionog sistema su:

Raunski centar, raunarske laboratorije,

Centar za odnose s javnou,

Centar za publikovanje i Biblioteka Fakulteta.

Kontakt osoba: Prof. dr Boban Anelkovi, rukovodilac Informacionog sistema

Inovacioni centar za razvoj i primenu informacionih tehnologija

Inovacioni centar za razvoj i primenu informacionih tehnologija Mainskog fakulteta u Niu (u daljem tekstu: ICIT) je organizaciona jedinica Fakulteta u kojoj se organizuje razvoj inovacionih proizvoda na bazi primene informacionih tehnologija i vre istraivako-razvojne aktivnosti u oblasti informacionih tehnologija i sistema.

ICIT ima za cilj da omogui efikasnu komercijalizaciju ideja i rezultata istraivakih projekata iz oblasti informacionih tehnologija i sistema, kao loginog i postepenog procesa transformacije ideja i znanja u nove inovativne proizvode koji se mogu uspeno plasirati na domaem i stranom tritu.

Kontakt osoba: Prof. dr Pea Milosavljevi, rukovodilac ICIT-a

Centar za obuku

Centar za obuku Mainskog fakulteta u Niu je organizaciona jedinica Fakulteta u kojoj se realizuju programi obrazovanja tokom itavog ivota, van okvira studijskih programa, kroz organizaciju obuke, kurseva i prekvalifikacije polaznika. Centar za obuku ima za cilj da omogui efikasnu obuku i prekvalifikaciju polaznika, a u skladu sa odgovarajuim zahtevima zainteresovanih subjekata i potrebama trita rada.

Kontakt osoba: Prof. dr Milo Miloevi, rukovodilac Centra za obuku

Odnosi sa javnou

Mainski fakultet u Niu odrava razvijenu komunikaciju sa okruenjem i organizuje odnose sa javnou sa osnovnim ciljem da instituciju predstavi na nain koji doprinosi saradnji i razumevanju izmeu partnera, obezbedi podrku javnosti, unapredi poslovne efekte i gradi pozitivni imid institucije u celini. Osnovno sredstvo u postizanju ovog cilja je - informacija, ona koju priprema i plasira, ili ona koju prima, analizira i koristi sa ciljem ostvarenja uticaja u sferi odnosa sa javnou. Cilj je dobra informisanost javnosti i njena podrka u realizaciji ciljeva i ukupne politike

Mainskog fakulteta u Niu.

Ostvarivanje ovog zadatka obuhvata:

1. Prikupljanje i diseminaciju informacija o aktivnostima Fakulteta,

2. Saradnju sa medijima (lokalnim i republikim) putem poziva, saoptenja i informacija za javnost koje priprema i plasira, ili na traenje novinara i drugih zainteresovanih lica,

3. Organizovanje i odravanje konferencija za novinare,

4. Pripremu javnih nastupa rukovodeih linosti za davanja intervjua i izjava sredstvima javnog informisanja, uea na javnim skupovima i medijskim dogaanjima,

5. Praenje izvetavanja medija o Fakultetu i informisanje dekana, prodekana i drugih lica za koja su odreene informacije znaajne,

6. Koordiniranje i uee u izradi reprezentacionih i informativnih materijala o Fakultetu (publikacije o Fakultetu, povremenih publikacija...), ukljuujui multimedijalne prezentacije i informativna elektronska izdanja o Fakultetu,

7. Ostvarivanje kontakata sa naunim institucijama u zemlji i inostranstvu radi promocije, saradnje i razmene iskustava,

8. Ostvarivanje kontakata i saradnje sa organima lokalne samouprave i republikim institucijama od znaaja za funkcionisanje fakultetskih aktivnosti, ili uea Fakulteta u aktivnostima lokalne i ire zajednice,

9. Uee u pripremi propagandnog materijala, flajera, reklamnih informacija i spotova, kao i realizaciji promocija i slinih deavanja.

Ove aktivnosti se realizuju u neposrednoj saradnji sa dekanom, prodekanom, Sektorom za ljudske i materijalne resurse, Studentskim parlamentom i studenstskim organizacijama.

U tekuoj kolskoj godini, kao i prethodnih godina, Fakultet je imao veoma ivu saradnju sa medijima, kako lokalnim, tako i republikim (preko dopisnitava u Niu, ili direktno, preko njihovih sedita u Beogradu). Sredstvima javnog informisanja dato je vie stotina informacija i saoptenja, realizovano vie desetina intervjua, izjavaili gostovanja u televizijskom i radio programu - prvenstveno dekana, prodekana, saradnika i gostiju Fakulteta prilikom odreenih dogaaja i prigodnih deavanja.

Obeleavanje Dana Fakulteta

Dan Fakulteta obeleava se drugog ili treeg petka u decembru. Aktom Protokol proslave Dana Fakulteta odreuje se datum, sadraj i nain obeleavanja Dana Fakulteta. Tim povodom Fakultet organizuje niz manifestacija: sveanu sednicu, dodelu priznanja najboljim studentima fakulteta, dodelu priznanja zaposlenima i istaknutim linostima iz oblasti obrazovanja, nauke i kulture za izuzetan doprinos razvoju

Fakuteta, predavanja i druge prigodne manifestacije. Obeleavanje dana Fakulteta je najznaajniji dogaaj za Fakultet, jer tom prilikom javnost upoznaje sa svim svojim naunoistraivakim i obrazovnim dostignuima i planovima za dalji rad.

Vrteh 360

Vrteh 360 je najnoviji i trenutno najbolji ureaj za virtuelno zavarivanje i treniranje zavarivanja. Dizajniran je kako bi korisnicima pruio to je bolje mogue iskustvo uz proirenu platformu i dodatke. Vrteh je idealan kako za poetnike tako i za naprednije korisnike koji nisu u mogunosti da koriste maine za zavarivanje svakodnevno, slui kako za treniranje tako i za edukaciju.

Bezbednost pilikom rukovanja mainom:

Preporueno je da samo strune osobe rukuju mainom. Svaka nepravilno koriena opcija moe prouzrokovati niz problema i samim tim garancija nece pokriti nepravilnosti. Kako bi se izbegla loa rukovanja pre svakog poetka korienja maine proveriti bezbedonosna upozorenja.

Panja!Prilikom svakog rukovanja mainom koristiti zatitnu opremu, kako bi se to bolje upoznali sa realnom situacijom Koristiti zatitno odelo, kacigu, naoare... Pre svakog korienja opreme obavezno proveriti ispravnost zatitne opreme.

Opasnost preti od:1.Koriena nepravilne opreme kada je motor u pitanju.2. Magnetno i elektrino polje moe biti opasno kako oveka tako i po okolinu.3. Prejaki strujni udar moe biti poguban po ovekov ivot.4. Luni zraci kod nekih zavarivanja mogu goreti.5. Isparenja i gasovi tete u prevelikim dozama.6. Iskre koje nastaju prilikom zavarivanja i lemljenja mogu izazvati poar ili eksploziju.7. Boca sa gasovima moe eksplodirati ukoliko je osteena ili se njome ne rukuje po pravilima.8. Pre korienja elektrine opreme proveriti sigurnosnu opremu ukoliko doe do povrede.

Korieni sastojci prilikom zavarivanja i njihove specifikacije

SastojciInd. Brojmg/mmg/m3

Aluminijum i njegove legure (Al)7429-90-51.015

Aluminijum oksid1344-28-11.05**

Jedinjenja barijuma (Ba)513-77-90,50,5

Hrom, njegova jedinjenja i legure (Cr)7440-47-30,5(b)0,5(b)

estovalentni hrom (Cr VI)18540-29-90,05(b)0,005(b)

Bakar7440-50-80,20,1

Jedinjenja kobalta7440-48-40,020,1

Flor (F)7789-75-52,52,5

Gvoe7439-89-610*10*

Kalcijum karbonat (krenjak)1317-65-310*15

Jedinjenja litijuma (Li)554-13-21510*

Magnezijum1309-48-41015

Jedinjenja magnezijuma i njegove legure (Mg)7439-95-410*10*

Mangan (Mn)7439-96-50,025,0(c)

Mineralni silikati1332-58-7 5**5**

Molibden i njegove legure (Mo)7439-98-71010

Nikl7440-02-00,11

Silikat i ostala veziva1344-09-810*10*

Silikon, njegova jedinjenja i legure7440-21-310*10*

Stroncijum (Sr)1633-05-210*10*

Cirkonijum i njegova legura (Zr)12004-83-055

(*) Ne postoje u tabeli(**) Udisajna praina(***) Proveriti specifikacije detaljnije

Simboli koji se javljaju u uputstvu za upotrebu ili se nalaze na samom ureaju

Specifikacije maine

1. lem

2. VR GMAW/FCAW pitolj3. VR SMAW ureaj4. Igle

5. Pokretna ruka (dra)

1. Cev od 2''

2. Cev od 6''

3. Nastavak za T zavarivanje

4. Ravna ploa

5. V leb

6. Nastavak s udubljenjem

1- Touchscreen monitor

2- USB ulaz

3- Dugme za paljenje

4- Zvunici

5- Pitolj

6- Ureaj za zavarivanje

7- Kaciga

8- Fioke

1- Ravna ploa

2- T nastavak

3- V leb

4- 2'' cev

5- 6'' cev

6- Nastavak s udubljenjem

Pokretna ruka ima 3 pozicije:

Rotacija stola:

Ureivanje tolerancije:Ovaj vid pomoi omoguava lako prilagoavanje tolerancije pri svakom korienju maine. Vrteh 360 ima instalirane razne opcije zavarivanja. Ova vrsta pomoi omoguava instruktoru lako menjanje parametara u zavisnosti od vrste i tehnike zavarivanja. Parametri koji se nalaze su:

1. WFS domet

2. Voltaa

3. Amperaa

4. Meavina gasova

5. Protok gasa

6. Polaritet

Tehniki parametri i njihove idealne vrednosti se takoe mogu modifikovati:

1. Krajnji parametri

2. Duina luka

3. Ugao zavarivanja

4. Put zavarivanja

5. Brzina zavarivanja

6. Talas

7. Patent

8. Poloaj

U opciji EDIT postoje razne opcije koje nam omoguavaju razne promene u korienju. Pa tako izmeu ostalih moemo da sauvamo snimak preko USB portala, da kreiramo novi, obriemo stari kao i da kopiramo i preimenujemo snimak.

Nakon to odaberemo poetne parametre, biramo vrstu zavarivanja koju elimo da koristimo (vebamo), biramo nastavke odnosno kakve su nam ploe, zatim sledi odabir visine ruke koja dri ploe i pozicija stola....

Tabela mera: Merne jediniceMetrine jedinice

OznakaDetaljnijeOznakaDetaljnije

Debljina in.inmmmilimetar

Protok gasaCFMkubna stopa po minutuLPMlitar po minutu

Brzina napajanja iceIPMin po minutuMPMmetar po minutu

Merenje osnovnih metalaIbsfuntakgkilogram

Merenje gasaCFMkubna stopa po minutuL litar

Merenje potronjeIbsfuntakg kilogram

Prikaz dobrog zavarivanja:

Prikaz dobrog vertikalnog zavarivanja:

5

4

1

2

3

6

PAGE 1