TALENTOVANO, DAROVITO, NADPROSENO DETE

Talentovano, nadareno, nadproseno, darovito dete... izrazi koje u svakodnevnoj komunikacji koristimo kao sininime, dok neki vole da kau dete genije, to esto ne odgovara pravoj slici genijalnosti, ali oznaava dete koje se po neemu istie u odnosu na drugu decu. Neto precizniji termini su potencijalna darovitost, koja oznaava da dete poseduje potencijal koji mu moguujava da se neka njegova sposobnost razvije do odreenog stupnja. Uz odreeno vaspitanje i negu ( a ovde na scenu stupamo mi roditelji i kola) ovaj potencijal se manifestuje kao nadproseno postignue deteta, to zovemo produktivna darovitost. Neemo pogreiti ako svako dete tretiramo kao potencijalno darovito, u smislu da mu obezbedimo vaspitne i obrazovne uslove koji e mu omoguiti da razvije i manifestuje svoje sposobnosti u okviru svojih kapaciteta.Darovito dete prepoznaju roditelji a najee vaspitai i uitelji, jer ih je najlake prepoznati uporeujui ih sa vrnjacima, u vrnjakoj grupi. Prepoznaje se kao dete koje radi bre, bolje, pre, vie, uspenije i drugaije od druge dece istog uzrasta i koja u tome to radi imaj dosledno bolja i via postignua. Njegova darovitost je delimino uroena, te uz odreene osobine linosti i spoljanje faktore (pre svega emocionalnu i socijalnu podrku) ispoljava se kao izuzetno postignue u jednoj ili vie oblasti. Dete moe biti nadareno tako da mu ide od ruke sve ega se lati, lako, bez puno napora postie iznadprosene rezultate ili moe biti izuzetno darovito samo u jednoj oblasti i tada kaemo da ima talenat. Iako pojam talenat u svakodnevnom govoru esto vezujemo za umetniko izraavanje (crtanje, pevanje, gluma...) talenatovano dete moe biti i za sport, matematiku i bilo koji drugu oblast. Jednim imenom moemo ih zvati darovita deca, bez obzira da li se istiu u jednoj ili vie oblasti.ta kada se prepozna da je dete darovito? Roditelji, ne samo darovite dece, u nameri da podre detetov razvoj, tragaju za adekvatnom sekcijom, upisuju dete na umetnike radionice, crtanje, glumu, u muziku kolu ili na sport, strani jezik...Neki to rade selektivno, po svojim kriterijumima ili kriterijumima deteta, neki pratei trend, neki sukcesivno- menjajui aktivnost iz godine u godinu ili istovremeno- dete je lan dramske, likovne i matematike sekcije, pohaa muziku kolu i ide na odbojku preko nedelje a vikendom na folklor. Moda izgleda kao preterivanje, ali jeste jedna od moguih varijanti. U svakom sluaju, roditeljima ( bez obzira da li dete prepoznato kao darovito ili ne) nije lako da odlue na koju aktivnost, koliko esto i kada upisati dete. Pored toga, roditelji imaju visoka oekivanja od kole i esto su nezadovoljni ponuenim dodatnim aktivnostima, njihovim programom i kvalitetom. Sa druge strane, uitelji/nastavnici (pa i roditelji) imaju velika oekivanja od talentovane dece i ne samo od talentovane dece. Osim da isprate redovan kolski program (koji za darovitu decu esto nije zahtevan, ali podrazumeva vieasovno praenje nastave i izvravanje zadataka kod kue) i sve vankolske aktivnosti, od njih se oekuje izuzetan uspeh u svim oblastima, jer ona jesu izuzetna. Sa tree strane, deci je dosadno ili su preoptereena, u koli se susreu sa nedostatkom izazova, a vankolskih aktivnosti ima previe. Uz to, ne retko su usamljena i tuna zbog oseaja razliitosti od drugih i imaju specifine potrebe koje esto nisu zadovoljene.

PREDRASUDE

Ve u ovim relacijama roditelj- dete -kola, a i uopte u stavovima drutva prema darovitoj deci postoje predrasude koje naalost imaju uticaj na odnos prema njima. Jedna od najeih predrasuda je da svako talentovano dete ima nadprosenu inteligenciju. Predrasuda je da darovito dete, bez obzira u kojoj oblasti je njegov talenat, mora imati nadprosean IQ. Darovitost jeste ne retko praena visokom inteligencijom, ali to nije pravilo. Postoje osobe koje su izuzetno nadarene i postiu nadprosene rezultate samo u jednoj oblasti (npr.raunanje napamet), a da nemaju visoku inteligenciju. Ali uz ili od ove zablude potie stav da ako je dete talentovano u neemu, znai inteligentno je, pa mu ne treba vie puta ili posebno objanjavati, od njega oekuje da sve razume iz prve i da se u skladu sa tim i ponaa , te svako ponaanje koje je suprotno tom oekivanju znai da je nevaljalo, neodgovorno ili bezobrazno, jer ono sve zna. Predrasuda je da su darovita deca uvek dobro prilagoena , da imaju manje problema i potekoa od prosenog deteta, te im je stoga potrebno manje pomoi i panje u sazrevanju. Darovita deca e se snai sama i bez potrebne pomoi sa strane. Ova zabluda itekako utie na tretiranje darovite dece od strane drutva ali i onih najbliih detetu. Sama injenica da je dete sposobno da samo saznaje, donosi zakljuke i u nekim sposobnostima nadmauje sve iz svoje okoline, navodi na ideju da je to njihova generalna karakteristika u odnosu na savladavanje svih ivotnih vetina i sposobnosti. To moe kotati dete, najvie u sferi emocionalnog razvoja i socijalizacije, a bez savladavanja tih razvojnih zadataka nee biti u stanju da razvija i koristi svoj primarni talenat u odraslom dobu. Predrasuda je da bi dete trebalo ukljuiti u neki posebni program u vrtiu/koli tek ako to zaslui svojim dobrim ponaanjem ili rezultatima, odnosno ako bude dovoljno dobro da se u njega ukljui. Naprotiv, sva darovita deca imaju pravo da uestvuju u programima koji su prilagoeni njihovim potrebama. Na drugaiji nain, ali opet sa razlogom, za njih se kae su deca sa posebnim potrebama, jer su za njihov pravilan rast i razvoj neophodni programi koji zadovoljavaju njihove posebne potrebe u obrazovanju i vaspitanju. Darovita deca, kao i ostala deca, ponekad mogu da iskau neuobiajeno, nepoeljno, ili neprilagoeno ponaanje, koje je esto pokazatelj da detetove potrebe nisu zadovoljene.

DAROVITA DECA MOGU BITI, JESU ...

...kreativna, slobodna, uporna, samokritina, izuzetno radoznala, tvrdoglava, izuzetno koncentrisana, dosetljiva, brza, osetljiva na kritiku, energina, buntovna,nemirna, nespremna da pokau znanje, utljiva, sklona sanjarenju, povuena, usamljena i tuna zbog oseanja razliitosti od drugih, mogu uivati u samoi i samostalnom radu, frustrirana ukoliko postoji velika razlika izmeu pojedinih aspekata razvoja, mogua je pojava razliitih oblika nediscipline kao reakcije na dosadu, kao posledica velike znatielje i nerazvijene samokontrole. Mogli bismo dugo nabrajati sve karakteristike, mogue, najee i verovatne prednosti i potekoe koje imaju darovita deca. Ipak imajmo u vidu da svako (darovito) dete ima individualni sklop osobina i sposobnosti, slabosti i snaga, te bi im tako trebalo i prii.Darovitu decu moemo prepoznati i po specifinoj motivaciji za rad. Karakteriu je specifini interesi ( posebno su zainterosovani za neko podruje, fascinirani nekim problemom i njegovim reavanjem i sl.), izriitoj usmerenosti prema cilju u aktivnosti koja je usmerena ka predmetu njihovog specifinog interesovanja (nastavljaju da rade i u nepovoljnim uslovima, buci, slabom osvetljenju, preputajui igru..) uz veliku radanu energiju ( u stanju su da satima rade na problemu koji ih zaokuplja).

Tri bitne karakteristike darovite dece ili ta je potrebno da bi se darovito dete produktivno ostvarilo u odraslom dobu :

Kreativnost - neophodna za produkciju originalnih idejaHrabrost- sposobnost da se s mirnoom i vrstinom suoimo sa opasnostima i suprotstavljanjima. Omoguuje nam da delamo ak i kada nismo sigurni i kada se plaimo.Saoseajnost - vaan sastav Emocionalne inteligencije (EQ)

ta kada nema empatije? Hrabri, kreativni, sa visokim sposobnostima ali bez empatije za druge izrastaju u osobu koja koristi svoje potencijale sledei geslo cilj opravdava sredtsvo.ta kada nema hrabrosti? Kreativno, sa visokim sposobnostima ali bez hrabrosti je sputano u stidljivosti i nesigurnosti, nema delovanja. Postaju samokritini, perfekcionisti, vide previe alternativa i ne znaju kojim putem da krenu, neodluni, imaju visoka oekivanja i nisko samopouzdanje koje dalje spreava osobu da se ispolji i moe voditi sve do depresije.ta kada nema kreativnosti? Obino predano primenjuju tue ideje , mogu biti vrlo dobri strunjaci u svom domenu, radei sintezu onoga to su kreativci iznedrili. Pre ili kasnije mogu imati oseaj podcenjenosti, nedostatka neega u odnosu na svoje kreativne kolege i partnere.POTREBE DAROVITE DECEPored potreba koje imaju i druga deca, darovita deca imaju neke specifine potrebe koje su posledica posedovanja nekog talenta ili nadproseno razvijene sposobnosti. Da bismo podrali razvoj darovite dece, razumeli njihova oseanja i ponaanje, moramo prepoznati njihove specifine potrebe, jer upravo iza neprilagoenog ponaanja, emotivne konfuzije i neoekivanih padova u postignuu mogu stajati nezadovoljene osnovne i specifine potrebe darovitog deteta. Neke od osnovnih potreba dece su: potreba za sigurnou, za bezuslovnim prihvatanjem i bezuslovnom ljubavlju roditelja, potreba za negom, brigom, igrom, fizikom aktivnou... Specifine potrebe - darovito dete ima potrebu za odravanjem odnosa i kontakata sa vrnjacima jednakim po kalendarskom uzrastu, da pripadaju grupi svojih vrnjaka, kao njihov ravnopravan lan, da se sa njima igraju, dele uloge, budu korisna i prihvaena. Rekli bismo sada da to nije neka specifina potreba, tu potrebu imaju sva deca. Da, ali se njeno zadovoljavanje kod darovite dece lako naruenava, dok se kod ostale dece podrazumeva i nije potrebno ulagati poseban napor. Sama darovitost ga ve izdvaja iz grupe vrnjaka, nekada je to manje ili vie oigledno. Aktivnost kojoj se dete posveti kako bi razvijalo svoj talenat ga takoe izdvaja. Sami roditelji i nastavnici ponekad izdvajaju dete posebnim tretmanom u oblastima, aktivnostima i obavezama koje nemaju veze sa njegovim talentom. Tako se dete osea jo izoptenije i drugaije od drugih. Vrnjaci razliito mogu da shvate posebnost nekog deteta, to takoe utie na ophoenje prema njemu. Da bi zadovoljilo ovu potrebu darovito dete mora nauiti da ih potuje, tolerie svoja i njihova oganienja i sarauje sa njima. Takoe, darovito dete ima potrebu za kontaktiranjem sa vrnjacima jednakim po intelektualnom uzrastu, pohaajui radionice, sekcije i aktivnosti koje odgovaraju njegovim interesovanjima i nivou njegovih sposobnosti. I ovde se zadovoljava potreba za pripadanjem, ali ovog puta drugoj grupi, slinoj prema interesovanjima i sposobnostima, gde dete nadoknauje oseaj nerazumevanja i slobodno se ispoljava. Darovita deca imaju potrebu za radom u obogaenim i proirenim vaspitno-obrazovnim programima. Brzo i lako savladavaju programe za njihov uzrast , pa im je potrebno omoguiti rad na obogaenim (proirenim i proudubljenim) osnovnim programima, osmiljenim tako da doprinose razvoju njihovih vetina.Potreba za nezavisnou u uenju. To su aktivnosti u kojima sami eksperimentiu, pitaju, razvrstavaju sadraj, sami tragaju za portrebnim informacijama...Darovitoj deci su potrebni zadaci sa izazovima sve do take mogue greke. Ako se susreu samo sa zadacima koje lako reavaju, nemaju priliku razviti upornost, spremnost za preuzimanje rizika za odreeno reenje i prihvatanje neusteha.VASPITAVANJE, OBRAZOVANJE DAROVITE DECE

Osnova za vaspitavanje emotivno stabilne darovite dace su iste kao i za svu decu: jasno dati detetu do znanja da je voljeno i upoznatati ga sa pravilima igre. Da bi emocionalni razvoj mogao da isprati intelektualni i razvoj drugih specifinih sposobnosti, neophodno je da dete ovlada samokontrolom i samodisciplinom. Vano je podsticati razvoj tolerancije na frustriranost izazvanu suoavanjem sa sopstvenim ogranienjima i ogranienjima drugih. Nauiti ga da postavi granice i potuje tue. U tome znatno pomau jasno postavljene granice i razumljiva pravila. To daje detetu oseaj sigurnosti, stabilnosti i predvidivosti u odnosu sa roditeljima. Granice pomau detetu da kontrolie sebe i situaciju. Darovitoj deci treba postaviti manje pravila ali ih se dosledno drati. Ona esto proveravaju da li su granice vrste, to nas dovodi u situaciju da mu omoguimo da osti prirodnu posledicu svojih ponaanja. To je mnogo bolje nego pretiti, zastraivati, ucenjivati. Naglaavati pozitivno-pohvaliti dete, umesto konstatovanja onoga to je dete dobro uradilo. Ne izlagati dete kao simbol socijalnog statusa. Napraviti razliku izmeu guranja i podsticanja deteta. Izbegavati preteranu isplaniranost u ivotu deteta, potrebno je vreme za razmiljanje, matanje, samou, igru i spontane aktivnosti. Ukljuiti dete u specifine vaspitno-obratovne programe, koji zadovoljavaju njihove potrebe, kako bi im obezbedili pravilan rast i razvoj. Iako darovita deca imaju iroke interese, lako se preopterete i zaponu previe aktivnosti, tako da ni jednu ne zavre kvalitetno. U tome esto imaju podrku roditelja (svestrano dete + ambiciozni roditelji = preoptereeno dete). Da ne bi dolo u situaciju da nema vremena da se igra sa drugom decom, vozi bicikl, odmara...roditelji moraju pomoi detetu da postavi granicu i da istraje, ne pruajui podrku estim izmenama aktivnosti. Navedene preporuke samo su usputne smernice u ispunjavanju ne tako lakog zadatka koji roditelji imaju. Ne zaboravimo pritom da uvek imamo pred sobom cilj koji elimo time da postignemo : odgajiti dete u zdravu, zadovoljnu, zrelu i samostalnu osobu.

Koriena literatura:Cverkovi Lay, J. (2002.) : Darovito je, to u sa sobom, Alinea, Zagreb.Cverkovi Lay, J. i Sekuli Majurec A. (1998) : Darovito je, to u s njim, Alinea, Zagreb.Cvetkovi Lay, J. (2002.) : Ja hou i mogu vie, Alinea, Zagreb. udina Odradovi, M. (1991.): Nadarenost-razumevanje, prepoznavanje, razvijanje, kolska knjiga, Zagreb.

Proitajte priu o prepametnoj Jani, koja ima samo osam godina i koja na alost najverovatnije nee imati priliku da razvije svoje intelektualne vetine i eventualno promeni svet...Jana ima 8 godina. Na Evropskom Prvenstvu u ahu je osvojila 10. mesto, odmah nakon ekipe od 10 Ruskinja. Sad, razlika je u tome to Ruskinje ve 4 godine svakodnevno vebaju s linim trenerom, a Jana par puta nedeljno ode na trening u kolicu aha u svojoj koli iz jednog Beogradskog predgraa. Igor Raki je na sajtu Intelektualne vetine napisao priu o ovoj devojici. Prenosimo vam je:Ne piem ovo da bih govorio o tome koliko je Jana sjajna, nego koliko veliki problem ima ona, ali i ostala darovita deca, koja su, hteli mi to da priznamo ili ne, deca s posebnim potrebama, samo s druge strane u odnosu na decu sa niim stepenom inteligencije. O emu je re? Znate, Jana kao darovito dete nikada nee imati rezultate kao talentovana, ali ne i darovita daca iz Rusije. Zato? Zbog treninga. Zbog sistema koji je napravljen da neguje osrednjost. Par meseci nakon poetka igranja, s Janom vie niko u koli nije hteo da igra. Trener, genije je roditeljima priznao da Jana malo pauzira i da saeka, da odmori, da bi je druga deca malo stigla! Oni su eleli da istraju i obezbedili su joj uee na desetinama turnira s raznim kategorijama starijom decom, odraslima, pa ak i penzionerima, koje je veinom matirala u nekoliko poteza. (Digresija: interesantno je da Jana igra brzopotezni ah u kojem za jedan potez ima par sekundi Fenomenalno). Spremajui se za evropsko prvenstvo, ova plavokosa, stidljiva devojica podelila je magdan s jednim deakom od 17 godina visokom 1,80. Kada ga je izula za 9 minuta, pitala ga je koliko godina ima. Izvinila mu se jer ga je pobedila, zato to nije znala koliko je stariji. Sa evropskog prvenstva vratila se s punom sveskom. Uspela je da popie poteze Ruskinja koje igraju brzinom munje i koje su je pobeivale. Nakon nekoliko partija ona je ukapirala paterne i popisala ih, donela svom treneru koji ju je gledao s nevericom, pokazujui mu u emu su greili dok su vebali. Ja znam da prava darovitost nae put do realnosti i da ona ljudima koje zaposeda predstavlja neopisivu kreativnu bol koja moe da se zadovolji samo ako se ostvari. Ali, ta bi bilo ako bismo, na koliko kao drutvo bili materijalno siromani, nali nain da ujemo roditelje koji imaju takvu decu. ta ako bismo mogli samo da ih promoviemo kao izvanredne pojedince koji postiu udesne rezultate. I to bi, za poetak bio dovoljan vetar u lea, jer tih 0.03% ljudi koliko ih otprilike ima u jednom drutvu su oni koji imaju potencijal da promene svet. Ako Srbija ima 1.500.000 dece to znai da trenutno meu nama ivi 900 dece koja imaju sposobnost da promene svet. Njima su stvari nezamislive veini ljudi logine i jednostavne. Elem, oni e u svakom sluaju postati vrhunski u neemu. Sad, da li e biti automehaniari ili kvantnimehaniari zavisi od nas kao njihovog okruenja. Ukoliko za poetak budemo samo priali o njima, razviemo svest i emocije, vie ljudi e o tome priati, shvatae vanost natprosenih, ideje e se roditi, neko e pokrenuti akciju, a akcija e dati razultate. Ovo je moj doprinost toj ideji, bar za ovo nedeljno jutro.

Nasleene osobine, osobine karaktera i sposobnosti deteta, objedinjeno sa dozom kreativnosti, predstavljaju darovitost, dok talenat predstavlja samo sposobnost u odreenim oblastima. Vae dete e razvijati svoje talente ukoliko na vreme uoite njegovu darovitost i pravilno je usmeravate.- Talenat se moe videti jako rano, ak i kod bebe. Beba moe staviti do znanja ta eli, recimo, da plae dok se ne presvue ili prestaje sa plaom ako uje muziku, a pri tom je talentovana za muziku. Ona jasno alje signale, a na majci i najblioj okolini je da te signale prepoznaju, uvae i u skladu sa njima da postupaju. Majka tano znam po plau da li je beba edna ili gladna. Pomou neverbalne i verbalne komunikacije, u smislu glasova, ne pravih rei, kod bebe se moe videti da li ima smisla i da li je darovita. Kada malo poraste, moe se videti talenat na osnovu toga to ranije progovori, teno se izraava, misli su joj jasne, tano zna ta eli da kae, ranije prohoda i svi ti procesi odrastanja su bri nego kod prosene dece kae Ljiljana Stamenkovi, psiholog.

Bilo je, i danas je, mnogo polemika o tome koliko su obrazovanje i iteligencija roditelja uslov da dete poseduje i razvija svoje talente. Psiholozi smatraju da je, ipak, presudan odnos roditelja prema detetu.

- U svemu tome najbitnije je kako roditelj razume svoje dete. Vreme koje roditelj provede sa svojim detetom treba da bude aktivno. Nain u ophoenju i vaspitanju je veoma bitan. Roditelj moe da odgonetne deije signale, razume dete, podstie ga, stvara uslove za njegov razvitak, prua sigurnost i ljubav, sa detetom istrauje i stvara mu uslove da istrauje, interaktivan je. Nadarena deca imaju mnogo pitanja, njihovo miljenje je divergentvo, sa vie strana, imaju uvek vie pitanja i odgovora za svaku situaciju. Roditelj uvek mora imati strpljenja, mora biti otvoren za razgovor, ako neto ne zna da zajedno sa detetom potrai izvor informacije. Da ga naui da ui, da bude dosledan, da primenjuje i mere disciline, ali demokratske mere, ak i da ga kazni, ali da bude objanjeno zato sledi kazna za odreeno ponaanje. Kvalitetan roditelj razume svoje dete, ide u susret njegovim potrebama rekla je Ljiljana Stamenkovi.

Kada primetite talenat kod svog deteta najbitnije je da dete pravilno usmeravate i podstiete u njemu ljubav prema oblasti u kojoj se dobro snalazi. Umesto preforsiranja deteta, preporuuje se diskretno upoznavanje sa predmetom detetovog interesovanja.

Ljiljana Stamenkovi objanjava da e takvo dete roditelj ee voditi na koncerte, pozorine predstave, zajedno e sa detetom praviti deije instrumente. Sledie zvuke i visine tonova najjednostavnijih pesmica. Ona kae da je umee roditelja da posmatra svoje dete i da ide u susret svemu tome. Nikad nije kasno i nikad nije rano.Na tom putu usmeravanja deteta, greke su oekivane, ali se nekih naroito treba uvati.

Ljiljana jo dodaje da roditelj grei ako svoja interesovanja pokua da prenese na dete. Dete se trudi da postigne nivo koji roditelj sve vreme ima za cilj, a ne uspeva, jer to nisu njegove sposobnosti i njegovi talenti. esto je roditelj zanesen svojim neostvarenim snovima. Trebalo bi da budemo zadovoljni time to nismo svi isti i treba dozvoliti da se te sposobnosti koje dete nosi u sebi razviju do najvie take. Time to emo traiti neki maksimum kod deteta moemo razviti komplekse, moe doi do oseanja nie vrednosti, do gubitka samopotovanja i odvajanja od drutva. Dete postaje povueno, depresivno, ne veruje u sebe i svoje sposobnosti. Kasnije se to generalizuje, dete vidi da svi neto mogu, a ono ne moe nita, a u stvari ne moe zbog toga to ga roditelji forsiraju mimo njegovih mogunosti.

Oslukivati detetova interesovanja i potrebe, usmeravanje i podrka u razvijanju talenta, nita od toga ne predstavlja posebno angaovanje od roditelja. Ovo su samo osnovni pravci u pravcu kojih je potrebno razvijati roditeljstvo.