Страна III

Страна IV

Страна VII

Страна XI

ПОЖАР ИЗ РОГАМА ПРЕШАО КА ЂУРКОВИЋИМА

МЈЕШТАНИ КОЧАНА ТВРДЕ ДА ЈЕ КРУПАЧКА УЛИЦА НАЈПРОБЛЕМАТИЧНИЈА У ГРАДУ

НАРУШЕНА СТАТИКА СТАРОГ ОБЈЕКТА У УЛИЦИ ТРЕЋЕ САНЏАЧКЕ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ

ЗАВРШЕН 17. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЛУТКАРСТВА У ЦРНОЈ ГОРИ

За двије године четворо

страдалих

Кућа стара два вијека на

кољенима

Ватра пријети Пиперима

„Тоби” одушевио мале и велике

Б АР – Мјештани Хладне увале, на-

сеља од Утјехе према Улцињу, тврде да их већ годинама муче исти про-блеми комуналне и ин-фаструктурне природе. На њихову жалост, проблеми се из године у годину само нагомилавају, али рјешења нема. Наглашавају да су се обраћали челницима ло-калне управе, писали допи-се, али да ни одговор нису добили, а камоли да је неко показао макар добру вољу да се почне нешто рјеша-вати. Револтирани немаром надлежних служби, истичу да, иако су поднијели за-хтјеве за легализацију обје-ката, Општини по том ос-нову неће ништа плаћати.

Они подсјећају да од гра-нице са Улцињом до Утјехе током љета одмара се око 40.000 туриста, па да свако остави бар по 100 еура, то

је износ од четири мили-она еура и да су то велики новци са којма би се могло много урадити како би овај дио барске општине добио изглед какав заслужује. На-глашавају и да на овом под-ручју има око 2.500 обје-ката, од којих је углавном већина изграђена за турис-тичку привреду.

Мјештан истичу да је по-требно урадити још једну трафостаницу, и трасирати прилазне улице од Јадран-ске магистрале до мора. Као горући проблем наводе смрад који са депоније Мо-жура долази до њихових кућа и уништава туризам. Истичу да је тај проблем нарочито изражен након киша.

– Депонија нам угрожава живот. Последњих 15 дана то је ненормално. После ки-ше је неподношљив кисјели смрад од кога не може да се дише. Туристи питају „Шта

је ово, није нормално, гу-ши”. Протестовали смо јер је депонија направљена за Бар и Улцињ, али Можура је постала депонија за ције-лу Црну Гору. Ми знамо да се ту врти велики новац, али није нам јасно зашто не набаве механизацију, јер то несавјесно руковођење депонијом угрожава тури-зам. На папиру је то сани-тарна депонија, али шта је суштински? После сваке кише кад крену испара-вања, ваздушне струје на-несу тај смрад, и у ували је немогуће опстати – каже Божан Стевовић.

Он истиче да су читали у новинама да је од Свјет-ске банке добијен кредит за депонију у износу од 6,8 милиона еура, те да је, по његовом мишљењу, за так-ву депонију нула средстава.

– Нека кажу јавности ко-лико тона ђубрета се довезе на Можуру и то се помножи са 365 дана, па да видимо колико је то тона ћубрета и колико новца. Мислимо да је једоно рјешење да се депонија измјести јер смо ми обманути. Ту је депо-нија, каменолом... Тврдили су да је депонија од прве куће удаљена око 2.000 ме-тара, али то није истина. Од острва до депоније нема ни километар ваздушне ли-није – тврди Стевовић.

Његова комшиница Да-

на Павловић додаје да је струја други велики про-блем и наглашава да су и улице у катастрофалном стању.

– Горући проблем је струја, која често нестаје, слаб је напон, због чега се кваре кућански апарати. Улице од Јадранске ма-гистрале према обали су у очајном стању. Низ нашу улицу долазе туристи у че-тири хотела са три и четири звјездице, три кафића, ве-лики број објеката апарт-манског типа, плаже..., али колико састанака толико истих тема годинама – каже Павловићева.

Недавно је, кажу мјешта-ни, одржана Скупштина Мјесне заједнице Печурица на којој је закључено да се комуналије не плаћају док Општина не уради нешто за насеља гдје су њихове куће.

– Због лошег пута слали смо допис Општини Бар прошле године, али нису нам ни одговорили. Моли-ли смо да нам макар пут трасирају, јер је ово под-ручје покривено детаљним урбанистичким планом. Улица би требало да буде ширине бар пет метара.

Молили смо да трасирају, па би ми својим средстви-ма улицу упристојили, јер то је неопходно за развој туризма. Из Општине до-сад нису нити једног еура уложили у путну инфра-структуру на овом локали-тету. Туристи који љети до-лазе овдје прво се следе од страха док се овим путем спусте до објеката – каже Павловићева.

Многи мјештани су под-нијели захтјев за легали-зацију објеката, али има и оних који нису, јер тврде да је цијена о којој се лици-тирало у јавноси, од око 98 еура, превисока.

– Нисмо имали никак-ву инфрастуктуру, сами су људи пробијали путеве, доводили струју. Струја је од 145 до 170 волти по фази, што је немогуће за рад електричних апарата. Колико је технике, кли-ма, страдало због слабог напона. Били смо у Елек-тродистрибуцији, али они кажу да нису одговорни за кућне апарате, а осигура-вајуће кућу тако лош напон не признају. Коме да се жа-лимо, коме да се обраћамо – додаје Павловићева.

Д.С.

Смрад са Можуре уништава туризам

■ Депонија нам угрожава живот. Последњих 15 дана то је ненормал-но. После кише је неподношљив кисјели смрад од кога не може да се дише. Туристи питају: „Шта је ово, није нормално, гуши”. Протестова-ли смо јер је депонија направљена за Бар и Улцињ, али Можура је по-стала депонија за цијелу Црну Гору, каже Божан Стевовић

■ Револтирани немаром надлеж-них служби, мјештани истичу да иако су поднијели захтјеве за лега-лизацију објеката, Општини по том основу неће ништа плаћати

- Одвоз смећа Комуналном плаћам око 2.000 еура, а најближа канта од мог објекта удаљена је 540 метара. Мо-рам да ангажујем ауто и човјека који ће понијети смеће. Жалио сам се и у Комуналном. Кажу обезбједите нам

плац за контејнере и пут да наше воз-ило може да се спусти. Ја питам да ли је то реално. Плаћам одвоз смећа и још треба обезбједимо плац и пут да би они радили свој посао - огорчен је Божан Стевовић.

Секретар Секретаријата за инвестиције и имови-ну Видо Дабановић каже да Општина испуњава своје обавезе према свим градитељима са којима су закључили уговоре.

- Они градитељи који су радили на црно, дакле без дозволе имали су могућност да кроз процес легализације пријаве своје објекте. Сав приход који се убира по том основу биће усмјерен на релизацију пројеката и рјешавање инфрасатруктурних проблема на том подрујчу - подвлачи Дабановић.

Одвоз смећа 2.000 еура, а најближaканта удаљена 540 метара

Прво легализацијапа све остало

Насеље Хладна увала

Дана Павловић и Божан Стевовић

МЈЕШТАНИ ХЛАДНЕ УВАЛЕ КАЖУ ДА ИХ ГОДИНАМА МУЧЕ ИСТИ ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОБЛЕМИ, АЛИ ДА НАДЛЕЖНИ НЕ РЕАГУЈУ

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

уторак, 18. септембар 2018.ПодгорицомII страна

Према анексу уговора који су потписали Дирекција јавних радова са извођа-

чем фирмом „Мет&Алу пласт” из Даниловграда средња стручна школа у Голубовцима требало је да се заврши до 15. септембра. Из Дирекције јавних радова нијесу одговорили када ће обје-кат бити завршен и ко је одго-воран због непоштовоња норме уговора.

Уговор о градњи потписан је 4. октобра 2016. године, а ра-дови почели средином jануара прошле године. Уговорени рок за завршетак био jе 14 мjесеци.

–Током 2017. године изградња jе више пута прекидана, а рађе-но jе и смањеним интензите-том из обjективних разлога. На мjесту будућег обjекта био је антенски стуб Радио дифузног центра, предвиђен за рушење. Нови антенски стуб саграђен jе средином фебруара 2017. годи-не, а краjем марта исте године уклоњена jе опрема свих теле-комуникационих оператера са старог антенског стуба и могло се приступити његовом рушењу. До кашњења у односу на угово-рену динамику извођења радова дошло и због тога што су радови

више пута прекидани од стране бивших власника земљишта на коjима jе планирана изградња школе. Закључком Владе Дирек-циjа jавних радова jе задужена да средствима из капиталног буџета измири обавезе по основу поравнања у поступку повраћаjа одузетих имовинских права власницима непокретности, а на основу достављене документа-циjе од стране Заштитника имо-винско правних интереса Црне Горе. Поступак поравнања jош ниjе у цjелости извршен због непотпуне документациjе коjу су у обавези да доставе бивши власници земљишта – саопшти-ли су раније из Дирекциjе jавних радова.

Они су тада навели да jе шко-ла рађена смањеним интензите-том током 2017. године, а све у складу са обезбиjеђеним сред-ствима у капиталном буџету за ту годину.

–Са извођачем радова пот-писан jе анекс уговора са де-финисаним роком завршетка уговорених радова до 15. сеп-тембра– казали су раније из Ди-рекције jавних радова.

Одборник Демократа Лука Крстовић каже да је више него

очигледно да се становницима Зете обећања у виду реализациjе спортско-образовних обjеката не могу предати на користење у ро-ковима коjи су чак дупло дужи него што су зарцтани проjект-ном документациjом.

– Уз неславан примjер да спортска дворана у Беглацима ниjе изграђена већ двиjе деце-ниjе надовезуjе се и значаjно пробиjање рока изградње средње мjешовите школе са спортском двораном. Треба напоменути да вртић у Голубовцима, предат на користење приjе пет година jош нема формалну употребну доз-волу и да се jош чека на градњу

Дневног центра. Сви поменути обjекти су од израженог значаjа за унапређење образовних и спортско-рекреативних капаци-тета потребних за све већи броj становника. Као по правилу, за фактичко стање нико не сноси одговорност –казао је Кртовић.

Пред крај својих мандата би-вши градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић и сада већ бивши предсједник ГО Голу-бовци Душан Радоњић обишли су градилиште школе и поручи-ли грађанима да ће се звоно са ње чути порвог дана школске године.

– Очигледно ни изjава пређашњег предсjедника Град-ске општине Голубовци како ће тражити одговорност звог кашњења радова на средњоj школи ниjе забринула оне коjи су учинили да буде одложен зачетак средњешколског обра-зовања на овом простору. Оче-куjемо од актуелне локалне ад-министрациjе да не тихуjе већ кроз институциjе у регуларним поступцима и jавно предочи ко су одговорни за елементарно дрско пробиjање свих поставље-них рокова – сматра Крстовић. А.Д.

СрЕдЊА СТрУЧНА ШКоЛА У гоЛУБоВцимА НиЈЕ ЗАВрШЕНА 15. СЕПТЕмБрА КАКо ЈЕ То ПрЕциЗирАНо УгоВором

■ очекуjемо од актуелне локалне администрациjе да не тихуjе већ кроз институ-циjе у регуларним поступцима и jавно предочи ко су одговорни за пробиjање свих постављених рокова, сматра Лука Крстовић

Скупштина општине у оквиру Главног града-Голу-бовци припрема материјал за прву сједницу комисије која ће радити Статут општине, саопштио је Ратко Стијепо-вић, предсједник Скупштине. Он је истакао да је на сједни-ци Скупштине одржаној 29. августа 2018. године, усвоjен предлог одлуке о формирању комисиjе за израду статута, те да ће се засиједање одржати у наредном периоду.

– С обзиром на то да статут Општине у оквиру Главног града – Голубовци предста-вља основу за доношење и ус-клађивање свих других аката и да од њега произилазе све остале одлуке коjе се доносе у Скупштини, оваj документ ће се наћи пред одборницима на jедноj од нередних сjедница Скупштине – казао је Стијепо-вић.

Ратко Стијеповић није пре-цизирао да ли је изабрао се-кретара Скупштине. Он је истакао да ће по том питању јасвност бити благовремено обавијештена. А.Д.

рАТКо СТиЈЕПоВиЋ иСТиЧЕ дА СЕ ЈоШ ПриПрЕмА иЗрАдА ВАЖНог ПрАВНог АКТА

Статут још није готов

Стијеповић

Није звонило кад је уговорено

Л. Крстовић

Булевар кроз Зету, од скре-тања за аеродром до кружног тока у Мојановићима, тре-бало je да буде завршен 15.

септембра. Касне радови на подвожњаку.

Да је рок продужен са-општио је и Душко Кокић, из

Дирекције за саобраћај, који је казао да нијесу успјели да над-вожњак заврше у предвиђеном року јер Жељезница није оба-вила свој дио посла.

– Жељезница није завршила један дио посла па ми нијес-мо могли да урадимо под-вожњак до краја. Остало је све завршено. Кад завршимо и подвожњак почећемо изра-ду хоризонталне и вертикал-не сигнализације – рекао је Кокић.

Кокић очекује да ће радови бити завршени до краја мјесе-ца, али није могао да прецизи-ра тачан датум.

– Све остало је завршено,

само још да буде готов под-вожњак. Након што саобраћај-ница комплет буде завршена очекује се технички пријем објекта, односно прије свега формирање комисије која ће га одрадити. Кад ће бити за-вршен технички пријем то не знам. Он може и да потраје – казао је Кокић.

Булевар кроз Зету дуг је 2,6 километара и има чети-ри саобраћајне траке од по 3,5 метара. Раздјелно острво је од два до четири метра, а саобраћајница има и обостра-не пјешачке и бициклистичке стазе ширине два метра.

А.Д.

Чека се само изградња надвожњака

Управа Основне школе „За-рија Вујошевић“ из Матагужа потпуно је завршила срећи-вање школског објекта. Не-давно је завршена и санација равног крова.

–Завршили смо санацију крова, а извођач радова била

је фирма ИНЦОМ. Укупна вриједност радова износила је 8.639 еура. И учионице су потпуно спремне дочекале ученике који су почели нову школску годину – каже Горан Пеличић, директор школе.

А.Д.

оШ „ЗАриЈА ВУЈоШЕВиЋ“

Санирали кров

Културно - информативни центар Зета у прошлој години само за плате десет службеника потрошио је 105.250 еура, док је на остала лична примања отишло 12.634 еура. Расходи за материјал износе 7.162 еура, за услуге 1.664 еура, док су „ос-тале услуге“ платили 979 еура. У извјештају рада КИЦ-а Зета за прошлу годину наводи се да је на расходе за текуће одржа-вање потрошено 195 еура, а на

ренту 2.201 еуро. Остали изда-ци коштали су их 6.948 еура. Трансфери појединцима и не-владиним организацијама и јав-ном сектору износили су 13.015 еура. У извјештају се наводи да су разноврсним и квалитетним програмима настоjали да при-вуку што већи броj гледалаца.

Реализовали смо више зна-чаjниjих активности у музич-ко-фолклорноj, позоришноj, филмскоj, образовноj и ли-ковноj дjелатности и тиме смо доприниjели унапређењу кул-турног живота Зете. Музички програм обиљежили су броj-ни концерти, а један од наjва-

жниjих сегмената jе фестивал Зетафон 2017. Позоришни програм реализован jе кроз низ представа, гостовања позориш-них трупа. Изложба ликовних стваралаца са подручjа Зете ре-ализована jе у оквиру Фебру-арских дана културе. Наjвећи броj програма коjе организуjе

КИЦ Зета реализуjе се у вели-коj сали, коjа након реконструк-циjе има 210 сједишта и пружа одличне услове и извођачима и гледаоцима. Извршили смо техничко опремање бине и обезбиjедили одржавање за-хтjевниjих програма. Канце-лариjски простор у коме раде

запослени у КИЦ-у задовоља-ва стандарде. У протекле двиjе године значаjно jе побољшана информатичка опремљеност рачунарима. У КИЦ-у Зета за-послено jе десет службеника, четворо запослених имаjу ви-соку стручну спрему, jедан има вишу школску спрему, петоро jе са средњом школском спре-мом – пише у извјештају о раду КИЦ-а Зета за прошлу годину.

А.Д.

Киц ЗЕТА ЗАдоВоЉАН оСТВАрЕНим У ПроШЛоЈ годиНи

За плате 10 службеника 105.250 еура

Поводом Свjетског дана ук-лањања отпада чланови Еко-лошке секциjе ОШ „Милан Вукотић“ учествовали су у ак-циjи „Let‘s do it Montenegro“.

–И овом приликом смо пру-жили подршку инициjативи чишћења околине у нади да ће се овакве активности од-

виjати у континуитету. Порука jе да сви морамо порадити на подизању еколошке културе и свиjести. Еколошку секциjу води наставница биологиjе Александра Брновић – рекао је Бранко Рашовић, директор школе.

А.Д.

УЧЕНици оШ „миЛАН ВУКоТиЋ“УЧЕСТВоВАЛи У АКциЈи

Научили доста о екологији

Подвожњак није завршен

Подићи еколошку културу

ПроБиЈЕН роК ЗАВрШЕТКА иЗгрАдЊЕ БУЛЕВАрА КроЗ ЗЕТУ

уторак, 18. септембар 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у градуБи­о­скоп­Си­не­плекс­–­те­

ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424Перјанички­ дом­ излож­

ба Луке­Секулића „Вапај са извора бруталне тишине”Музеји­ и­ галерије­

изложба Веска­ Гаговића­„одрази”Галерија­Центар– излож­

ба Тома­ПавићевићаГалерија­Клуб – изложба

Тијане­Дедеић „идентитет” Му­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­

ва– Стал но отво рен. За ор га­ни зо ва не по сје те по до го во­ру кон такт те ле фон 069 616 200е ле фон 069 616 200

Пожар који је захватио Рогаме у недјељу попо-дне проширио се јуче

на брдо Тријебач и пребацио ка Ђурковићима. Током дана ватра је угашена у сјеверном дијелу Рогама, екипе Службе заштите су се стационирале код кућа у брду, док посебне екипе патро-лирају насељем како би могли да дјелују правовремено. Како на-води командир Службе заштите Андрија Чађеновић куће нису угрожене те да јуче није било потребе за ангажовањем Војске Црне Горе и авиона Директората за ванредне ситуације све док се није појавио пламени обруч пре-ма Ђурковићима. Авиони иначе, нијесу ангажовани док је горело испод мреже далековода.

– Екипе су биле на сјеверној страни Рогама те испод Тријепча код магацина Елмага, а како је вјетар сваки час мијењао правац по потреби смо распоређивали наша возила да све испрате– ка-зао је Чађеновић.

Мјештани овог дијела Пипе-

ра су, како наводе, приправни да сваког трена притекну у помоћ. Не крију да страха немају јер су навикли да се свако љето боре са пожарима.

– Сваке године гори овај наш дио, навикли смо ми на то тако да нема страха. Ту смо сви при-правни ако буде требала помоћ да гасимо. Сад гори брдо преко пута нас, а било је ситуација претходних година и кад је го-рело на нашој страни, кад се ватра баш примицала кућама па смо се одбранили, да ако и сад одбранимо комшијске куће. Ма-да, на страни гдје сад гори има доста кућа које су у изградњи, а власници нијесу ту. Обавијес-тили смо их све, виде и из ме-дија каква је ситуација. За сад смо ми ту и ватрогасци па ако буде требало сви ћемо развући цријева па у одбрану кућа. Није

нам то непознаница, напротив. Има вјетра али није прејак, сва срећа. Само да тако остане – прича Милисав Ђалетић који већ 25 година живи у Рогамима.

Да нема страха али ни снаге да се ангажује као некад, казао је и седамдесетседмогодишњи Милош Караџић. Истиче да кад се ватра прошле године при-ближила његовој кући да се ни тад није бојао већ да је био си-гуран да ће побиједити у борби против ватре. У то је сигуран и сада јер је пожар много мањег интезитета.

– Сваке године ова наша брда горе, то неко мора намјерно да пали, не може бити да стално гори једно те исто само од себе. Надам се изборићемо се и сад. Увијек се сви укључимо па ћемо и сад – поручује Караџић.

С.Р.

ПоЖАр иЗ рогАмА ПрЕШАо КА ЂУрКоВиЋимА

Ватра пријети Пиперима

Службе дежурају испред кућа

Предсједник одборничког клуба „Подгоричка УРА-пра-во на град“ Лука Ракчевић поново се обратио предсјед-нику Скупштине Главног гра-да Ђорђу Сухиху јер му од фебруара није одговорио на иницијативу којом траже рас-писивање мјесног референду-ма у МЗ Нова варош како би се грађани изјаснили о пред-логу Урбанистичког пројекта Касарна Морача. Ракчевић је навео да су Сухиху послали и потписе подршке тој иниција-тиви истичући да је покрећу на предлог најмање пет одсто би-рача са подручја одређене МЗ. Они су, како је казао Ракчевић, предали скоро дупло више пот-писа од потребног минимума.

– Узимајући у обзир чиње-ницу да је од подношења иницијативе протекло скоро седам мјесеци, као и то да су пробијени сви законом и ста-тутом прописани рокови за одлучивање поводом те ини-цијативе, молимо вас да нам у што краћем року доставите ин-формације у којој фази се да-

нас налази поступање по овој иницијативи. Интересује нас и да ли је Скупштина Главног града добила повратну инфор-мацију од МУП-а везану за не-опходну провјеру достављених прописа, те уколико јесте да ли је МУП утврдио да су потписи валидни и да су прикупљени и у складу са Законом. Уколико су испуњени сви услови за расписивање мјесног рефе-рендума, када ће се предлог одлуке о расписивању наћи на сједници Скупштине – пише у допису који је Ракчевић послао Сухиху.

Подносилац иницијативе Лука Ракчевић у фебруару је Сухиху у иницијативи објас-нио да грађани желе распи-сивање мјесног референдума на којем ће сами одлучити о простору касарне Морача. Он је подсјетио и да је 1. фебруара одржана централна јавна рас-права поводом нацрта УП-а Касарна Морача којој је при-суствовало преко 150 грађана и сви су захтијевали повлачење нацрта. А.Д.

ЛУКА рАКЧЕВиЋ (УрА) ПоСЛАо УргЕНциЈУ ЂорЂУ СУХиХУ ЗА ПЛАН КАСАрНА морАЧА

Караџић

Лука ракчевић

На Тргу независности јуче су дјеца из пет основних школа кредама свих боја исцртавала слике на тему одрживе мобил-ности, у циљу обиљежавања Европске недјеље мобилности. Такмичењу у цртању на асфал-ту учествовали су ученици ОШ „Сутјеска”, „21. мај”, „Саво Пејановић”, „Вук Караџић” и „Владимир Назор”. Како је саопштила Лазарела Калезић, помоћник секретара за плани-рање и уређење простора и заштиту животне средине, то је само прва у низу акција у ок-виру недјеље мобилности која се одржава у више градова од 16. до 22. септембра на тему „Комбинуј и крећи се”.

– Главни циљ је подстаћи људе да испробају различита рјешења мобилности, како би се разбило устаљено мишљење да су аутомобили једина при-кладна могућност превоза. Да укажемо на њихову штетност и да чујемо, како од дјеце тако и од одраслих кроз анкете и ра-дионице које смо припремили, какво је расположење међу њи-ма да мање користимо аутомо-биле а више јавни превоз, би-цикла и да више ходамо. Барем на тим кратким дестинацијама, јер би тако не само смањили количину штетних издувних гасова већ побољшали квали-тет ваздуха како би створили себи пријатније мјесто за жи-

вот – навела је Калезић.Она је напоменула и да су

намјерно почели акцију са дјецом јер су она посебно осјетљива на загађења, обзи-ром да удишу двоструко више ваздуха по килограму тјелесне тежине од одраслих.

Поред низа планираних ак-тивности, круна овогодишње манифестациjе биће „Дан без аутомобила”, предвиђен за по-следњи дан кампање 22. сеп-тембар, када ће за саобраћај бити затворене улице Слободе, Бокешка и Вучедолска. Те зоне ће бити намиjењене искључи-во за пjешаке, бицикле и jавни саобраћаj циjелог дана.

С.Р.

ВиШЕ мАНиФЕСТАциЈА ПоВодом ЕВроПСКЕ НЕдЈЕЉЕ моБиЛНоСТи

основци допринијели недјељи мобилности

Скупштински одбор за избор и именовања обја-вио је конкурс за секретара Скупштине Главног града који ће тај посао радити у мандату од пет година. Како се наводи у конкурсу, приjаву са комплетном документа-циjом у оригиналу или овjе-реноj копиjи, доставити пре-ко архиве, у року од 20 дана од обjављивања конкурса на адресу Скупштине– Одбор за избор и именовања, Ул. Његошева 20, Подгорица, са назнаком за Jавни конкурс за избор секретара Скупштине

Главног града.– Кандидат треба да има

високо образовање у обиму од 240 кредита ЦСПК-а, (VII 1 ниво квалификациjе обра-зовања), правни факултет, положен стручни испит за рад у државним органима и наjмање пет година радног искуства.О датуму, мjесту, времену и начину провjере, кандидати коjи испуњаваjу услове jавног конкурса ће бити обавиjештени наjкас-ниjе пет дана приjе дана провjере– наводи се у кон-курсу. С.Р.

СКУПШТиНa гЛАВНог грАдА КомПЛЕТирА рУКоВодСТВо

Објављен конкурс за секретара

Улице Милана Раичко-вића, Партизански пут, дио Улице Jозефа Баjзе и дио улице према Екопланту, те дио Которске, Бошка Бухе, Барске, Иванградске и Улице др Филипа Шоћа, те СКОJ-а данас ће од осам до 13.30 са-ти бити без напајања елек-тричном енергијом. Од девет до 13 сати без струје ће бити дио Дахне, Даjбабе, Ботун, Акшабановићи, Вулевићи,

Шипчаник, Горњи и Доњи Миљеш, Тушки Рогами, Кр-шево, Гуреч, дио Какарицке горе, Омербожовићи, Куће Ракића, Диноша, Селиште, Прифте, Пикаље, Тергиjа, дио око Циjевне, Станаj Аџаj и Љуљановићи. Без-напонско стање од осам до 15 сати имаће и зграда суда у Његошевоj улици, зграда Поште, дио Улице Слободе и Карађорђеве. А.Д.

Насеља без струје

Седам мјесеци ћуте о референдуму

Паркирај, шетај

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116­666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком ­ Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор ­ Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел ­ Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио­дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach ­ Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633­979Водовод ......................................... 440­388Агенција за становање ................. 623­493 ..................................................067/266­663Чистоћа........................................... 625­349Погребно ........................................ 662­480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283­991

‣поЗовитедом наде ­ ванбрачне мајке ........ 646­090 ..................................................069­077­023Пријава корупције ..................020­245­666Сигурна женска кућа .............069­013­321ЈУ Какарицка гора ........................ 611­847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800­82­000СоС­за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232­253СоС­за жртве насиља у породици ..............................080­111­111Временска прогноза ..............044­600­200 царинска отвор. линија .........080­081­333центар за зашт. потрош. .............. 244­170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234­396 рдццг­квар на репетиторима .... 408­021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241­441Апотека м.С. (нон­стоп)................ 225­444рибница .......................................... 627­739Сахат­кула ...................................... 620­273"радовић" ....................................... 238­633"Лијек"............................................. 633­767"Бона фидес" .................................. 264­497"Подгорица" .................................. 230­798"медеонфарм" ................................ 248­922"SaNaTHEa" ................................... 248­677Свети Лука...................................... 272­303

‣болницеКлинички центар ........................... 412­412дјечја .............................................. 412­412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625­713Јавна вет. станица ......................... 645­300"Анимавет"...................................... 641­651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234­421Комунална инспекција ..........067­245­799Комунална полиција 067­ 002 ­005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610­000"Холидеј" ........................................ 611­411"Подгорица" ................................... 402­500"Амбасадор" ................................... 272­233"Европа" .......................................... 623­444"Ловћен" ......................................... 669­201"Амбијент" ...................................... 235­535”Хотел м” ........................................ 670­111

‣редакције 481­529 481­520

радио "д" ........................................ 481­560радио "д плус" ............................... 481­570маркетинг "дана" ......................... 481­555

020

уторак, 18. септембар 2018.РегиониIV страна

ДАН у Никшићу

Богатим културно-умјетнич-ким програмом и уз присуство бројних званица, ученици и наставници Основне школе „Милева Лајовић Лалатовић“ у Никшићу свечано су обиљежи-ли значајан јубилеј, 70 година успјешног рада.

Свечаности су присуствовали и чланови породице Лајовић Лалатовић, а прије програма положено је цвијеће на спо-мен-бисту револуционарке чије име школа носи.

Директорица Вера Божовић подсјетила је на историјат школе.

– Основна школа „Милева Лајовић Лалатовић“ почела је са радом у јесен 1948. године у Рубежима под називом Основна школа “Рубежа”, а први учитељ и истовремено управитељ шко-ле био је Живко Мићуновић. У септембру 1957.године школа мијења назив у „Четврта осмо-годишња школа Никшић“, да би двије године касније добила садашње име “Милева Лајовић Лалатовић”, а 1981. била усеље-на у нове просторије у којима се и данас одвија наставни процес.Током седам деценија много то-га се промијенило. Постали смо савременији, пратимо трендове, јер је, стратешки посматрано, образовање један од најбитнијих

сегмената црногорског друштва – казала је Божовић.

Истакла је да су посебно по-носни на генерације интелекту-алаца, али и на све оне поштене и вриједне људе који су драгоцјена знања стицали управо у клупа-ма, учионицама и кабинетима ове школе.

Најбоља потврда успјешног рада су вриједна признања попут награде града „18. септембар“, Орден заслуга за народ са сребр-ном звијездом и државна награда „Октоих“. Ту су и бројне награде које су ученици школе освојили на општинским, републичким и међународним такмичењима а за које су, како рече директорица, поред ученика најзаслужнији наставници. Сви резултати и ус-пјеси, како је казала, не би били могући без сарадње са Минис-тарством просвјете, Заводом за школство, Испитним центром, локалном заједницом, представ-ницима НВО и родитељима.

У школи, у којој је запослено 90 радника, наставу похађа 1.060 ученика који су распоређени у 43 одјељења. У саставу школе ради и подручно одјељење у Рубежи-ма. Школу похађа и 170 ученика из РЕ заједнице, а споровди се и инклузивно образовање.

Б.Б.

Јубилеј вриједан поштовања

Са прославе Дана школе

Улица Крупачка број 63, у Мјесној заједници Кочани годи-нама уназад једна је од најбез-бједнијих у граду. Мјештани који живе у том дијелу насеља истичу да су безуспјешни њихови апели и дописи надлежним да спрове-ду адекватне активности на бољој безбједности саобраћаја. Цеста је дуга око километар и по, но иа-ко пролази кроз густо насељено мјесто погодан је „полигон“ по-себно за несавјесне али и оне непажљиве возаче. Дуж цијеле улице, са њене обје стране, на-лази се око 200 домаћинстава, а понајвећи је проблем за школарце јер ђачки аутобуси саобраћају том трасом, а дјеца неријетко и пјеш-ке иду до школе.

– Улица је веома прометна јер се њоме пролази до језера Кру-пац, али је и необезбијеђена сао-браћајном сигнализацијом. Тра-жили смо више пута од Општине да се у овом дијелу поставе тзв. лежећи полицајци али нам нијесу удовољили – каже један од жи-теља Крупачке 63, који као ни ње-гове комшије није желио да му се име помиње у новинама.

Како тврде, седмично на поме-нутом путу деси се по неколико саобраћајних незгода, а за по-следње двије године четири особе су смртно страдале на тој цести. Прије неколико вечери, услед неприлагођене брзине један Никшићанин је слетио са пута и

возилом пробио једну од ограда дворишта, што, како мјештани наглашавају, није риједак случај.

– Нијесмо сигурни ни у својим двориштима, а о штети која нам се причини прииком незгода када нам пробијају ограде и во-зилима долазе скоро до улазних

врата кућа, сувишно је говорити у односу на животе оних који тако несавјесно возе. Дешавало се и да аутом ударе о стубове од струје и да их уруше. Немоћни смо било шта да урадимо, осим ако Општина одлучи да барем на двије локације на улици постави неке успориваче брзине – нагла-

шавају мјештани.Како се са проблемом суо-

ачавају годинама, а проблем надлежни нијесу рјешавали, они су се организовали и сами поставили лежеће полицајце од бетона. Међутим, како то није „у складу са Законом о бебједности

у саобраћају“, те мимо прописа и урађено је без дозволе уклони ла га је малтене сјутрадан Кому-нална полиција.

Предсједник Мјесне заједнице Кочани Небојша Дамјановић за „Дан“ потврђује да је евидентан проблем са саобраћајем у улици Крупачка 63.

– У име мјесне заједнице об-раћали смо се локалној управи ако је у могућности да у тој ули-ци постави „лежеће полицајце“. Било би, по неој нашој процје-ни, неопходно да се поставе три таква успоривача саобраћаја, и исто толико у једној од според-них улица. Остала саобраћајна сигнализација у цијелом насељу је уредно постављена и недавно обновљена, али то очигледно није довољно упозорење несавјесним возачима – констатује Дамјано-вић.

Спорна улица посебно је фреквентна током љета због близине купалишта и излетишта на језеру Крупац, као и у вријеме музичког фестивала „Лејк фест“ који се у том рејону одржава сва-ког августа последњих неколико година.

– Послали смо захтјев поли-цији да у том периоду повећа са-обраћајну контролу, не само у тој улици него и осталим у Кочани-ма. Удовољили су нам захтјеву па су полицијске патроле овог љета биле чешће, што је умањило и број саобраћајних незгода – ис-такао је Дамјановић.

Кроз цијело насеље, устврдио је он, у сарадњи са локалном уп-равом града, обновили су уличну расвјету, а прошле зиме поправи-ли су и оштећења на цестама кроз Кочане, како на главним тако и на споредним улицама. Б.Б.

МЈеШТАни КоЧАнА ТВРДе ДА Је КРУПАЧКА УЛиЦА У ЊиХоВоМ нАСеЉУ нАЈПРоБЛеМАТиЧниЈА У гРАДУ

За двије године четворо страдалих

■ Цеста је дуга око километар и по, но иако пролази кроз густо насељено мјесто погодан је „полигон“ посебно за несавјесне али и оне непажљиве возаче. Улица је веома прометна јер се њоме пролази до језера Крупац, али је и необезбијеђена са саобраћајном сигнализацијом. Тражили смо више пута од општине да се у овом дијелу поставе тзв. лежећи полицајци али нам нијесу удовољили - тврде мјештани

Сходно одлуци о регулацији саобраћаја на територији општине никшић „техничка средства за успоравање саобраћаја постављају се на општинским путевима у близи-ни образовних, здравствених и других установа, игралишта и сличних објеката“, одговорила је на питања „Дана“ Слави-ца Зиндовић, секретар Секретаријата за комуналне послове и саобраћај.

– Приоритети општине никшић за 2018. годину је замјена оштећених и допуна недостајућих успоривача брзине по-ред основних школа, што значи да неће бити постављања на новим локацијама. У циљу побољшања безбједности саобраћаја у Крупачкој улици током ове године постављени су знакови ограничења брзине. непрописну и неприлагођену брзину кретања возила треба да контролише и санкционише Управа полиције – навела је Зиндовић.

„Лежећи полицајци“ само поред школа

Једна од тежих саобраћајних незгода у Крупачкој улици

Обиљежавање Европске не-дјеље мобинолсти у Никшићу је започето еколошком акцијом у Требјеси коју су, уз љубитеље тог излетишта, организовали Бициклистички Клуб (БК) „Пе-рун“, и „Сити фитнес“. Од отпа-да је очишћено пет километара стазе за рекреацију, трчање и планински бициклизам, а осим жеље да популарно излетиште буде чисто промовисани су и здрави стилови живота и рекре-ације на отвореном простору, посебно за најмлађе учеснике акције и то уз будно око фитнес

инструктора. Еколошка акција на Требјеси, казала је представ-ница БК Перун Ана Петровић Његош, једна је у низу коју пла-нирају у наредном периоду.

– Потребно је да се поткреше ниско растиње, са стазе уклоне оборена стабла, као и да се об-нове подзиде које понесе вода када извори прораде, а које смо урадили прије неколико година. Да бисмо уживали у љетњем пе-риоду на стази неопходно ју је одржавати – навела је Петровић Његош.

Б.Б.

Очистили излетиште на Требјеси

еколошка акција

Крупачка улица број 63

оБиЉеЖено 70 гоДинА РАДА оШ „МиЛеВА ЛАЈоВиЋ ЛАЛАТоВиЋ“

БК „ПеРУн“ ЗАПоЧео еВРоПСКУ неДЈеЉУ МоБиЛноСТи

По први пут Никшићани су јуче имали прилику да се на главном градском тргу у непо-средном контакту упознају са радом припадника никшићког Центра безбједности (ЦБ), као и са њиховом опремом и наору-жањем које користе. Активност је организована, казао је коман-дир станице полиције ЦБ Ник-шић Дарко Мађарић, у оквиру обиљежавања 2. октобра, Дана унутрашњих послова.

– Излагања наоружања, оп-реме и материјално-техничких средстава које полицијски служ-беници користе у свакодневном

обављању послова и задатака ор-ганизовали смо у сарадњи са дру-гим организационим цјелинама Управе полиције, Специјалном антитерористичком јединицом, Посебном јединицом полиције и Граничном полицијом – рекао је Мађарић.

Међу бројним посјетиоцима највише је било дјеце, односно ученика никшићких основних школа који су се посебно инте-ресовали за изложено полицијско наоружање. На тргу је била при-сутна и коњичка полиција као и службени пси.

Б.Б.Дјеца су била највише заинтересована

Грађанима све на увиднА ТРгУ иЗЛоЖено нАоРУЖАЊе и оПРеМА КоJе КоРиСТи ПоЛиЦиJА

уторак, 18. септембар 2018. Региони страна V

Ж АБЉАК – Свечаном сједницом Скупшти-

не општине, Жабљак је јуче обиљежио Дан општине и 75 година од ослобођења од фаши-зма. Свечаној сједници, коју је отворио предсједник локалног парламанта Видоје Томчић, претходило је полагање цвијећа и вијенаца на спомен-комплекс погинулим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату. Об-раћајући се одборницима и зва-ницама, предсједник општине Веселин Вукићевић нагласио је да „овај дан славимо у спо-мен на живот у слободи као најсветијој тековини цивила-зације“.

– Преци су нам у аманет ос-тавили овај знаменити датум који сви морамо, уз огромну захвалност њима, славити и поштовати –истакао је Вукиће-вић наводећи да је овај празник и права прилика да се говори о раду локaлне управе у про-теклом једногодишњем перио-ду.

– С поносом могу рећи да је Жабљак претходних годи-на израстао у један угодан и препознатљив простор, град отворен за све људе који у њему желе да живе, стварају, инвестирају и раде. Посебно је на плану изградње туристичке инфраструктуре и унапређења понуде направљен значајан ис-корак, што је од кључног зна-чаја, имајући у виду да се развој нашег мјеста темељи у великом дијелу на овој развојној об-ласти. Локална управа уложи-ла је велики труд и напоре да

сагледа слабости и недостатке, настојећи да у оквирима својих могућности и надлежности пронађе рјешења за кључне проблеме, да успјешно завр-ши започете пројекте, али и да отпочне бројне нове – казао је Вукићевић.

У периоду између два празни-ка, какао је истакао, наставље-но је са активностима којима се доприноси заштити животне средине у виду покретања у рад вриједног рециклажног центра, и уз коришћење саниране депо-није, завршетком изградње ка-нализације у Тмајевцима, као и радовима на другој фази фекал-не канализације у насељу изнад МБ-а, чим ће, као је рекао, до-датно бити унапријеђен кана-лизациони систем градских и приградских насеља.

Нагласио је и да су интензи-вирани радови на саобрћајној инфрастреруктури, те да ће изградња спортских објеката допринијети развоју спортског туризма. Подсjетио jе на интен-зивну градњу спортских обjека-та, набавку теретане, изградњу отворених терена за мале спор-тове и адаптациjа свлачионица.

– Са посебним задовољством истичем реализацију пројекта реконструкције комплетног система водоснабдијевања

Жабљака. У првој фази која се реализује у текућој години, у склопу пројекта, обезбиједиће се довољне количине воде и створити претпоставке за из-градњу система за осњежавање на скијалишту Савин кук.

Пројектовање жичаре шес-тосједа и 4км стаза, које је у току, а чији почетак градње очекујемо наредне године, нај-важнија је основа претходној констатацији. Завршена градња прилазног пута и паркинга, уз најављену комплетну рекон-струкцију приступне трасе од Усијека до Савиног кука за на-редну годину, ријешиће питање доступности овог скијалишта, које је окосница зимског тури-зма Жабљака – казао је Вукиће-вић.

Истакао је да бројним актив-ностима и пројектима, органи-зацијом културних и забавних дешавања, спортских манифе-стација, локална управа при-влачи што већи број туриста, како би Жабљак постао још интересантнији туристима из свих крајева свијета. Како је истакао, однос локалне управе са министарствима, Заједницом општина, свим државним орга-нима и осталим општинама је изузетно добар и даје видљиве ефекте на свим пољима значај-

ним за развој града.– Тежимо стварању услова

за лакши и функционалнији живот села. У прилог томе, захваљујући подршци Ми-нистарства пољопривреде и руралног развоја у току је из-градња три сеоска водовода. У сарадњи са Војском Црне Горе врши се оправка и сана-ција локалних макадамских путева, од који је највећи дио на сеоском подручју. Оправком путева у Добром Долу и набав-ком десет соларних панела за локалне пољопривреднике, олакшани су услови за већи број домаћинстава која изди-жу на катуне. Отварање Идеа маркета, градња Арома тржног центра, припремне активности за скори почетак радова на из-градњи нове бензинске пумпе, интересовање за инвестирање у простор садашње аутобуске станице, упечатљиво говори о унапређењу пословног ам-бијента у Жабљаку. Генерисање нових радних мјеста кроз ове и претходно поменуте инвести-ције у туристичку привреду, од кључне важности је за локално становништво-истакао је пред-сједник Општине, упућујући ријечи захвалности свима они-ма који су помогли Жабљак у реализацији наведених проје-ката.

На крају свечане сједнице приказан је филм са визуел-ним приказима и подацима о завршеним и актуелним пројектима, кроз преглед цје-логодишњег рада локалне уп-раве, али и најаву планираних инвестиција.

Свечаној сједници,осим од-борника, присуствовали су министарка јавне управе Су-зана Прибиловић, поједини државни секретари и савјет-ници, представници државних органа и Заједнице општина, предсједници или представни-ци појединих општина, пред-сједник побратимске општине Врњачка Бања са сарадницима, као и представници локалних предузећа и установа.

В.Ш.

Сагледавамо пропусте и градимо будућност

Локална управа је у го-дини за нама, уз актив-ности на реализацији ка-питалних пројеката, дужну пажњу посвећивала лици-ма у стању социјалне по-требе, новорођенчадима, дјеци школског узраста кроз додјелу уџбеника и финансирање прево-за,спортским друштвима и екипама, а била је фоку-сирана и на статус пензи-онера у Жабљаку. Финан-сирали смо 20 одсто од вриједности станова који ће радници општине, То и ЈУ Центра за културу от-купити у згради коју гради Црногорски фонд за соли-дарну стамбену изградњу – навео је Вукићевић.

Поводом Дана општине Секретаријат за друштве-не дјелатности у сарадњи са Средњом мјешовитом школом „17. септембар” и спортским клубовима ор-ганизовао је јесењи крос. Манифестација је одржана на тек реконструисаној хо-мологованој стази за нор-дијско скијање.

Јесењи крос

Са свечане сједнице Со ЖабљакАНДРИЈЕВИЦА – Гру-

па мјештана из поткомов-ских села изразила је не-годовање како се реализује пројекат реконструкције градског водовода. Оције-нили су да је приликом из-вођења радова пут који од Андријевице води према Кутима неоправдано до-живио велика оштећења. Истакли су да оправдано сумњају да ангажовани подизвођачи радова немају одговарајуће референце за обављање предвиђених послова. Казали су да на то упућују и чињенице да је приликом изградње шахти и постављања цијеви у зна-чајној мјери сужена коло-возна трака и да је оштећена асфалтна подлога. Казали су да то већ више од двије године причињава озбиљне проблеме пјешацима и воза-чима који у великом броју свакодневно крстаре у пра-вцу Коњуха и Кути.

– Више од двије године

слушамо како се успјешно реализује пројекат рекон-струкције градског водо-вода. Званичници упорно напомињу да се ради о милионским износима за-борављајући да кажу да је то новац грађана од чијих се издвајања пуне и општин-ска и државна каса. Они упорно истичу да на тај начин покрећу Андријеви-цу са мртве развојне тачке. Међутим, нико од њих се није усудио да каже да се приликом замјене цијеви више рачуна морало пос-ветити очувању пута који води ка поткомовским се-лима. Пут је у дијелу Бојо-вића толико оштећен и су-жен да представља праву

опасност за све учеснике у саобраћају. Поред пута су на више мјеста изграђе-не шахте које су добрим дијелом заузеле коловозну траку. Те шахте су знатно височије од нивоа колово-за, тако да је права срећа то што до сада неко није страдао на овим мјестима. Извођач радова је оставио и велике наслаге земље на коловозу које мјесецима ни-ко не покушава да уклони. Све то указује да се рекон-струкција водовода врши на штету постојећег пута и учесника у саобраћају – казао је предсједник Мјесне заједнице Кошутиће Миле-та Ђерковић.

Мјештани тврде да су у више наврата указивали на причињене пропусте, али, како наводе, још увијек нијесу добили одговор на питање да ли су пројектан-ти криви због наведених пропуста или извођачи ра-дова.

Мјештани су позвали на-длежне у локалној управи да формирају посебну ко-мисију са циљем да утврди чињенично стање на поме-нутим дионицама и донесе мјере за враћање путева у пређашње стање.

– Инсистирамо да се, ради превазилажења постојећег стања, формира комисија која ће утврдити чињенично стање и натјерати извођача радова да путеве врати у нормално стање и отклоне одређене пропусте, јер ни-ко нема право да се овако крајње неодговорно односи према повјереним послови-ма и материјалним добрима свих грађана – истакли су мјештани. Д.Ј.

Шахте озбиљно угрожавају саобраћај

Шахте постављене превисоко

Крос на новој стази

ЖАБЉАК оБиЉеЖио ДАн оПШТине и 75 гоДинА оД оСЛоБоЂеЊА,ПРеДСЈеДниК оПШТине ВеСеЛин ВУКиЋеВиЋ нАгЛАСио УСЛеД РеКонСТРУКЦиЈе гРАДСКог ВоДоВоДА

оЗБиЉно оШТеЋен ПУТ КА КоЊУСиМА

из локалне управе већ дуже вријеме избјегавају да кажу ко је одговоран за учињене пропусте, али становништво моле за стр-пљење.

– Реконструкција град-ског водовода је веома значајан посао за станов-нике општине Андријеви-ца. након реализације овог пројекта Андријевица и околна села ће имати ква-литетно и уредно водоснаб-дијевање. Зато мјештани,

због специфичности посло-ва, морају да имају одређе-ну дозу разумијевања. није нам познато зашто су шахте у дијелу коловоза оставље-не тако високо. Ми смо предузимали одговарајуће мјере како би се одржавала проходност путева у дијелу гдје се врши реконструк-ција градског водовода. Дио тих путева је потпуно реконструисан и превучен новим асфалтом – истакли су из локалне управе

Из локалне управепозивају на стрпљење

ЦЕТИЊЕ – Поводом обиље-жавања „Европске недјеље мобилности “ у организацији Туристичке организације Це-тиње, а уз подршку УНДП-а Подгорица, 21. септембра, са почетком у 10 часова, на Двор-ском тргу биће одржана мани-фестација под називом „Зелено је здравље“.

– Сви посјетиоци моћи ће да дегустирају домаће производе од јабука, као што су пите, ком-поти, здрави сокови и саме ја-буке. Бесплатној дегустацији ће претходити ревијална шетња и вожња бицклима, тротинетима,

електричним возилима и сви ос-талим превозним средствима која не загађују животну сре-дину центром града. У оквиру манифестације биће организо-вана и акција садње садница. Ту акцију ће спровести ученици

Гимназије Цетиње уз подршку Комуналног предузећа, које је обезбиједило и саднице.

На манифестацији ће учество-вати и гости из МЗ Равна Ријека из Бијелог Поља са својим про-изводима – саопштено је из ТО Цетиње уз позив грађанима да узму учешће у манифестацији.

З.П.

МАниФеСТАЦиЈА нА ДВоРСКоМ ТРгУ ЗАКАЗАнА ЗА 21. СеПТеМБАР

Зелено је здравље

уторак, 18. септембар 2018.РегиониVI страна

ЦРНА ГОРАМИНИСТАРСТВО ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА И ТУРИЗМААГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

На основу члана 20 Закона о процјени утицаја на животну средину („Службени лист РЦГ“, број 80/05 и „Службени лист ЦГ“, број 40/10, 73/10, 40/11, 27/13 и 52/16) Агенција за заштиту природе и животне средине

ОБАВЈЕШТАВАзаинтересовану јавност

да је Пивара „Требјеса“ д.о.о. из Никшића, ул. Његошева бр. 18, поднијело захтјев за давање сагласности на Елаборат процјене утицаја на животну средину за привремено складиште опасног отпада у оквиру комплекса Пиваре „Требјеса“, Општина Никшић. У вези са наведеним позивамо вас да извршите увид у достављену документацију у просторијама Агенције за заштиту природе и животне средине, улица IV Пролетерске 19, II спрат, канцеларија број 216 и у Секретаријату за уређење простора и заштиту животне средине, Општине Никшић, радним данима од 9 до 12 часова. Рок за јавни увид и достављање примједби и мишљења у писаној форми, на адресу Агенције за заштиту животне средине, до 12.10.2018. године. Јавна расправа о предметном Елаборату одржаће се у просторијама Пиваре „Требјеса“ д.о.о. из Никшића, ул. Његошева бр.18, дана 12.10.2018.године, са почетком у 10 часова.

„Mil-Pop“ doo Podgorica izdajeVAŽNO SAOPŠTENJE O NEBEZBJEDNOM PROIZVODU

Fen za kosu robne marke OVNAK Professional MD-750A (Bar kod: 3871267004233)

Poštovani potrošači, „Mil-Pop“ doo Podgorica Vas obavještava da se povlači iz prodaje fen za kosu prikazan na slici. Razlog tome je procjena da isti ne ispunjava tražene tehničke zahtjeve, usled čega bi mogao proizvesti rizik po bezbjednost korisnika. Ukoliko ste kupili označeni proizvod u nekom od naših objekata, molimo vas da ga vratite trgovcu, a mi ćemo Vam vratiti plaćeni novac.

Hvala Vam na saradnji i razumijevanju i izvinjavamo se zbog eventualnih problema ukoliko smo ih nesvjesno prouzrokovali.

Vaš „Mil-Pop“ doo Podgorica

ТИВАТ – Преко 1.500 Тивћана потписало је петицију „Бесплатни уџбеници за све ученике основних и средњих школа града Тивта“ која ће 20.септембра бити предата ло-калној управи, како би се о њој изјаснила Скупштина општинe Тиват. Петиција коју је покре-нула група грађана потписива-на је на пункту на обали Пине.

– Тиват се хвали и поноси ти-ме да је град и пријатељ дјеце, али је у стварном животу теш-ко видјети истину у томе. Роди-тељи се сналазе, купују старе уџбенике, бришу старе радне свеске, копирају што могу, јер су уџбеници јако скупи. Шко-ловање је по закону бесплатно и једнако доступно свима, али осим клупа гдје дјеца сједе, ништа друго није бесплатно. Будимо реални, у школама не-ма ни ВЦ папира – саопштили су покретачи петиције.

Они објашњавају да с об-зиром да слиједи доношење градског буџета за 2019. го-дину, њихов је циљ да од на-редне школске године сви уче-ници тиватских основних и средњих школа стекну право на бесплатне уџбенике.

– Новац из општинског буџета често се усмјерава на далеко безвредније пројекте. Град Тиват финансира књиге, прехрану у школским мензама и осигурава новац за социјално угрожене и за дјецу ромске по-пулације и хвали се бригом за потомство. То ће учини и најиз-дашнији „локални шерифи“ за своју дјецу. Већина родитеља из Тивта ће остати на цједилу јер својим примањима не могу

подмирити ни званичну пот-рошачку корпу, а камоли уџбе-нике за своју дјецу – објашња-вају из групе која је покренула петицију– Бакир Џонлић, Дубравка Станишић, Ната-ша Булатовић, Сандра Син-дик и Жељко Црногорац, а подршку акцији дали су бројни волонтери који су прикупљали потписе.

– Петиција је спроведена са циљем де се помогне роди-тељима основних и средњих школа, јер је за уџбенике већи-на родитеља морала да одвоји цјелокупни мјесечни доходак.

Други циљ петиције је да се изједначе услови школовања за све ученике и да се пружи иста шанса свима. Можда ово-лики одзив грађана произлази и из разлога што петицију није покренула ниједна политичка странка или групација. Покре-тач петиције је група грађана који нису активисти ниједне политичке странке. Други разлог оволиког одзива су ст-варни услови живота већине грађана, који једва састављају крај с крајем. Морамо примје-тити да скоро ниједан грађанин из општинских органа управе

није потписао петицију. Чувају своје фотеље. Толико о њиховој бризи за потомство. Подршка грађана петицији била је из-узетна, па са овом захваљује-мо свима који су ставили свој потпис на исту. Ако они који их заступају у одборничким клупама града Тивта буду раз-мишљали као већина грађана, не сумњамо да ће се усвојити захтјеви из петиције. На њима је да одлуче – поручују орга-низатори петиције и додају да ће општинским органима пе-тицију предати 20. септембра.

Ж.К.

ТиВЋАни МАСоВно ДАЛи ПоДРШКУ ПеТиЦиЈи гРУПе гРАЂАнА ЗА БеСПЛАТне УЏБениКе ЗА СВе УЧениКе

Прикупљено преко 1.500 потписа

■ Разлог оволиког одзива су стварни услови живота већине грађана, који јед-ва састављају крај с крајем. Морамо примијетити да скоро ниједан запослени у општинским органима није потписао петицију. Чувају своје фотеље. Толико о њи-ховој бризи за потомство, саопштили су организатори прикупљања потписа

Тивћани подржали петицију групе грађана

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Бје-лопољски пензионери-ин-валиди јуче су завршили са прикупљањем потписа за по-већање минималних пензија и смјену представника Савеза удружења пензионера Миод-рага Радуловића, који је као члан радне групе за измјене Закона о ПИО гласао против предлога синдиката да се ми-нимална пензија, тренутних 125 еура, повећа. Потпред-сједник Удружења инвалида рада Марко Хајдуковић пе-тицију са нешто мало више од хиљаду потписа упутио је јуче препорученом поштом на више релевантних општинских и др-жавних адреса.

– Петицију смо упутили предсједнику Црне Горе Ми-лу Ђукановићу, Скупштине Ивану Брајовићу, премијеру Душку Марковићу, министру рада и социјалног старања Ке-малу Пуришићу, као и бјело-пољском градоначелнику Пе-тру Смоловићу. Очекујемо брзу реакцију и не желимо ни да посмислимо да они наше за-хтјеве неће озбиљно схватити –каже Хајдуковић.

Он наглашава да ће, уколико им нико не одговори и не усли-ши захтјеве из петиције, пен-зионери и инвалиди предузети радикалније потезе.

–Ту је наших хиљаду потпи-са, са скоро пет хиљада наших чланова породица. То је сила. Молимо надлежне да нас оз-

биљно схвате да не би ишли за Подгорицу, испред Владе Црне Горе. Надамо се да ће разумје-ти наше проблеме, јер знамо да су и они свјесни да смо ми насиромашнији слој друштва у Црној Гори. Социјала је већа од ових наших мизерних пен-зија – истакао је Хајдуковић.

Он је у име својих колега још једном позвао Удружење пензионера Бијело Поље да изађе јавно и каже да ли су за повећање пензија, или се соли-даришу са Миодрагом Радуло-вићем.

Хајдуковић је позвао и све мјесне одборе и Удружење пензионера Бијелог Поља да дигну глас против „самовоље” свога изабраног представника у Савезу пензионера.

– Пензија од 125 еура је ис-под свих минимума и мора бити повећана на најмање 200 еура, односно 70 одсто мини-малне зараде, коју са 193 треба повећати на најмање 250 еура.

Многи пензионери са зебњом су дочекали септем-бар и почетак школске године јер од својих примања, многи од њих, издржавају своју дјецу, али и унучад. Велики је број оних породица у којима је та пензија, иако мала, једини извор прихода. Мора се раз-мишљати о обезбјеђењу дрва за огријев, набавци књига за ђаке, али и спремању зимнице – истиче Хајдуковић.

М.Н.

БЈеЛоПоЉСКи ПенЗионеРи и инВАЛиДи ЗАВРШиЛи СА ПРиКУПЉАЊеМ ПоТПиСА

Петиција упућена Милу

и Душку

Представници пензионера и инвалида

ТИВАТ – У просторијама Општинске организације Цр-веног крста у току је подјела школског прибора и опреме за 44 ученика, корисника мате-ријалног обезбјеђења. Тако ће за 23 породице из којих основци долазе, почетак школске године

бити знатно олакшан.– Свих 44 малишана добиће

школске торбе, мајице, тренер-ке, патике, а биће ту и још низ неких ситница које ће добро доћи у свакодневном животу тих младих људи. Покушали смо да на неки начин олакшамо роди-

тељима и да на тај начин бар ма-ло смањимо њихове трошкове. Они су добили позиве, долазе по позиву и тачно знају сатни-цу. Радећи по позивима омо-гућавамо достојанствен пријем хуманитарне помоћи, смањује-мо и гужву и евентуално неке

несугласице – каже секретар тиватског Црвеног крста Душ-ко Божовић.

Прошле седмице подијељени су пакети хране и хигијене за 17 најугроженијих старих лица, које Црвени крст Тиват својим сред-ствима редовно помаже. Ж.К.

У ПРоСТоРиЈАМА ТиВАТСКе оРгАниЗАЦиЈе ЦРВеног КРСТА

Расподјела помоћи за 23 породице

уторак, 18. септембар 2018. Региони страна VIIЗоРАн гоСПиЋ иЗАБРАн ЗА ПРеДСЈеДниКА

САВЈеТА ЗА ЗАШТиТУ ЖиВоТне СРеДине

Poslovni broj: Iv.br.1463/2018Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca JKP ,,KOMUNALNO NIKŠIĆ,, ul. Dragice Pravice bb, protiv izvršnog dužnika DOO ,,JELUŠIĆ,, Nikšić, ul. Vuka Mićunovića bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 156,52 eura, na osnovu vjerodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene usluge za odvoz i deponovanje komunalnog otpada na dan 31.05.2018.godine, dana 17.09.2018.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEMIzvršnom dužniku DOO ,,JELUŠIĆ,, Nikšić, ul. Vuka Mićunovića bb, vrši se dostavljanje

Rješenja o izvršenju poslovne oznake Iv.br.1463/2018 od 24.07.2018.godine sa predlogom i prilozima, kojim je isti obavezan da osnovom navedene vjerodostojne isprave isplati izvršnom povjeriocu iznos od 156,52 eura sa pripadajućom kamatom kao u izreci rješenja i troškovima izvršnog postupka.

Izvršni dužnik DOO ,,JELUŠIĆ,, iz Nikšića se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića br.10 u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Rješenja poslovne Iv.br.1463/2018 od 24.07.2018.godine sa predlogom i prilozima.

Upozorava se izvršni dužnik DOO ,,JELUŠIĆ,, iz Nikšića da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 17.09.2018.godine JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

ПЉЕВЉА – Као што се то и очекивало, на јучерашњој сједници Скупштине општине Пљевља највише полемике је вођено око избора одборника Де-мократске партије социјалиста Зорана Госпића за предсједника Савјета за заштиту животне сре-дине. Одборници опозиције су замјерили због таквог рјешења јер тврде да ће Госпић заступа-ти интересе загађивача а никако грађана Пљеваља. Као аргумент таквим тврдњама изнијет је по-датак да је Госпић члан Одбора директора Рудника угља и да је запослен у том предузећу.

– Чије ће Госпић интересе бра-нити. Наравно, оног ко га плаћа, а то је Рудник угља – казао је од-борник Нове српске демократије Милан Лекићм наглашавајући да избор Госпића није добро

рјешење.На критике Лекића одговорио

је Госпић тврдећи да је такво рјешење добро јер управо он познаје проблематику. Госпић је казао да то што он ради у Руд-нику угља неће сметати његовом раду у Савјету за заштиту живот-не средине и да ће се он залагати да се избаци политиканство из рада.

– То што радим у Руднику угља имаће чак и предности, јер су ми многи послови познати – устврдио је Госпић.

Одборник Демократске на-родне партије Владислав Бојо-вић питао је Госпића на који начин мисли да води Савјет, као и да ли ће иницирати да се отво-ре питања о рјешавању много-бројних еколошких проблема у Пљевљима.

– Хоће ли Савјет сам покре-тати иницјативе и када се може очекивати прва сједница тог тијела –питао је Бојовић, али

Госпић није одговорио на њего-ва питања.

Одборници су изабрали и дру-га скупштинска радна тијела.

Засједање је прилично кратко трајало, а највише је времена потрошено на постављање од-борничких питања. Одборници Демократа упутили су извршноj власти низ питања, а наjупадљи-виjе се тицало реконструкциjе Улице краља Петра, у коjоj се радови, по њиховом мишљењу, законски сумњиво изводе.

– Краj реконструкције ове ули-це и даље се не назире упркос дефинисаним роковима. На оваj начин остало jе неjасно зашто се не користи проjекат плаћен око сто хиљада еура и зашто се покушаваjу изиграти законски прописи на начин што се рекон-струкциjа подводи под адапта-

циjу. За све то вриjеме броjни привредници и угоститељи биљеже значаjне губитке услед изостанка промета у главноj ули-ци – истакле су Демократе.

Нагласили су и да је извршна власт остала дужна грађанима информациjе о укупном износу новчаних средстава утрошених на плате запосленима анга-жованим по основу уговора о привременим и повременим пословима, што jе био предмет jедног од одборничких питања. Демократе су изразиле забрину-тост демографском сликом, уз оштру критику упућену локал-ноj власти коjа jе остала и даље пасивна када jе у питању оваj дугогодишњи проблем. У фоку-су пажње био jе однос,,Вектре Jакић“ и Општине, у диjелу оз-биљних вишемилионских дуго-вања и не предузимању корака у циљу обезбjеђења тих потра-живања.

Б. Је.

Заступаће и Рудник и Општину

Са сједнице у Пљевљима

ХЕРЦЕГ НОВИ – На захтјев бројних мјештана Њивица, Суторине као и број-них корисника трговинских објеката који последњих година раде на ободу Суторин-ског поља, линије градског превоза од јуче саобраћају до уласка у Суторину, тачније до објекта „Воли“. Ово је први пут од увођења јавног превоза, прије око четири деценије, да је линија јавног превоза продужена до Суторине. На овај начин излази се у сусрет потребама бројних грађана, мјештанима насеља Бајковина и Њивице, као и бројним запосленима великих пословних центара у овом дијелу града, којима ће продужена

линија јавног превоза умногоме олакшати путовање до посла и школе.

Измјену линије иницирала је локална уп-рава, а договор је постигнут захваљујући доброј сарадњи са предузећем „Blue line“, које обавља услуге јавног градског превоза, и компанијом „Воли“.

Овом измјеном, полазна односно завршна станица линија Игало – Каменари и Игало – Мељине биће испред објекта „Воли“, који је и сам препознао потребу и на свом парки-ралишту уступио одговарајућу површину за стајалиште и окретницу аутобуса. Завршено је оцртавање хоризонталне сигнализације и

постављено стајалиште.Из саобраћајног предузећа „Blue line“ и

надлежни из општине за градски саобраћај информишу да је уведено још једно стаја-лиште, на раскрсници према насељима Сер-висна зона и Бајковина, ради грађана који живе и раде у овом дијелу града. Локална управа и предузеће „Blue line“ договорили су да ће у наредном периоду бити боље регули-сан градски превоз према Суторини, чиме ће настојати да максимално изађу у сусрет мол-бама и потребама мјештана. Сада и грађани Пода питају када ће и они добити адекватну линију градског превоза. З.Ш.

оПШТинА ХеРЦег ноВи иЗАШЛА У СУСРеТ ЗАХТЈеВиМА МЈеШТАнА

Градски превоз до Суторине

Ферид гушмировић поред урушене куће Пролазници изложени ризику

Б ИЈЕЛО ПОЉЕ – Ста-ри и напуштени објекат

који се налази у Улици Треће санџачке, познат као кућа Гуш-мировића, од прије пар ноћи представља велику опасност за пролазнике и учеснике у са-обраћају. Кућа која је стара, ка-ко каже њен наследник Ферид Џоф Гушмировић, преко два вијека и поодавно представља опасност за пролазнике, сада је додатно урушена јер је неко аутомобилом ударио у њене зидове.

– С обзиром на то да је ова наша улица у ноћним сатима понекад претворена у тркачку писту, прије двије вечери неко се аутом закуцао у зид куће и створио велике проблеме. На коловозу су остали трагови кочења и остаци изломљених фарова. Статика објекта је са-да додатно наушена па дјело-ви зида куће падају на улицу и тако угрожавају безбједност свих учесника у саобраћају – прича Гушмировић.

Он додаје да је о свему оба-вијестио надлежне службе и да очекује да ће Комунална поли-ција брзо реаговати.

– Мора се под хитно нешто предузети. Или ући у сани-рање објекта или забранити пролаз пјешацима, а једну коловозну траку затворити за саобраћај моторних возила. У каквом је стању ова трош-на и напуштена кућа, нико са сигурношћу не може рећи нити предвидјети колико ће

издржати а да се не уруши на коловоз – наглашава Гушмиро-вић и додаје да поред куће,која је скоро потпуно оштећена, и која се ослања на импровизо-ване подупираче,

свакодневно пролазе учени-ци оближње основне школе,,-Марко Миљанов‘‘, родитеље са малишанима који хитају према предшколској уста-нови, али и ученици Гимна-зији,,Милоје Добрашиновић‘‘ и Средње електро-економске школе. Иначе, у овом дијелу града, у Горњој махали, како се некад звао, на ла зи се не ко-ли ко ку ћа ко је представља ју исто риј ско је згро гра да. Јед на од њих је и ку ћа Гушмировића која је, како тврди Ферид, ста-ра нај ма ње 200 го ди на. Гуш-мировић тврди да би она и да нас чвр сто ста ја ла и одо ли-је ва ла зу бу вре ме на да „са вре-ме ни не и ма ри ни је су до при ни-је ли ње ном про па да њу”.

– При је 20 го ди на на овом по те зу ра ди ла се фе кал на и

ат мос фер ска ка на ли за ци ја, и за и ста не мам нијед ну је ди ну ри јеч по хва ле да је то ква ли-тет но од ра ђе но. По ста вље не су шах те ко је ни је су по ве за-не, а во да је мо ра ла не гдје да из би је. Че сто је до ла зи ло до за че пље ња шахти па се при ли-ком обилнијих падавина овдје зна ло фор ми ра ти пра во је зе ро. Про блем је на стао и по ста вља-њем каблова за електроводове. До зво лио сам им да ко па ју по-ред ку ће, а они су све оста ви ли раскопано – каже Гу шми ро вић и наглашава да је надлеж-не стал но упо зо ра вао на тај про блем ко ји је, како каже, с вре ме на на ври је ме рје ша ван, али се, ка ко ис ти че, ни ка ко не мо же ре ћи да је ри јеч о ква-ли тет но од ра ђе ном по слу. Гу-шми ро вић оцје њу је да је све то за јед но узро ко ва ло на гло про-па да ње ку ће, те је са да са мо пи та ње да на ка да ће се об ру-ши ти зид ко ји се на ла зи по ред ма ги стра ле.

– При вре ме но су по ста вље-

ни ме тал ни под у пи ра чи али ипак по сто ји опа сност да се ку ћа уру ши. Ру жно је ви дјети под у пи ра че ко ји др же обје кат ко ји има ве ли ку кул тур ну ври-јед ност. Осим кул тур не, ку ћа има и исто риј ску ди мен зи ју јер је у њој јед но ври је ме бо-ра вио чу ве ни Ха џи Ло ја, во ђа Хер це го вач ког устан ка про тив аустроу гар ске им пе ри је. То је би ло 1887. го ди не, ка да је Ха-џи Ло ја ди гао бу ну про тив сул-та на Тур ског и Аустро у гар ске. То му, ка жу, није успје ло и он је по бје гао у ове кра је ве. При-хва ти ли су га мо ји Гу шми ро-ви ћи – на во ди Фе рид Гу шми-ро вић. Он на гла ша ва да не би имао ни шта про тив да ку ћа по ста не кул тур но-исто риј ски спо ме ник под за шти том др-жа ве, али у овим окол но сти ма ка же да ће морати ан га жо ва ти адво ка та и на док на ду тра жи ти суд ским пу тем.

– Све сам покушавао. Али никаквих одговора није било. Сад ћу бити коначно натје-ран да правосудним органима поднесем одговарајуће туж-бе. Ту жи ћу ло кал ну упра ву, пред у зе ће Цр на го ра пут, али и Елек тро ди стри бу ци ју, као и ЈП „Во до вод Би стри ца” за то што мој обје кат ни је су за шти ти ли од про па да ња и за то што на-кон оба вље ног по сла ни је су све вра ти ли у пре ђа шње ста ње – на гла ша ва Гу шми ро вић уз по зив над ле жни ма да обје кат за шти те од про па да ња и мо гу-ћег уру ша ва ња и угро жа ва ња жи во та про ла зни ка. М.Н.

Кућа стара два вијека на кољенима

■ Прије двије вечери неко се аутом закуцао у зид куће и створио велике пробле-ме. на коловозу су остали трагови кочења и остаци изломљених фарова. Статика објекта је сада додатно нарушена, а у каквом је стању ова трошна и напуштена кућа нико са сигурношћу не може рећи нити предвидјети колико ће издржати, а да се не уруши на коловоз - наглашава Ферид гушмировић

Према риjечима Музафера Баџића, начелника Комуналне полициjе, проблем са урушавањем куће гушмировића дати-ра од раниjе и за његово рјешавање jе потребно ангажовање власника куће.

– ниjе у питању jавна површина, кућа jе приватно влас-ништво. ипак, да би се предуприjедио неки проблем, упутио сам своjе службенике да сниме стање и да онда заjедно тра-жимо рјешење. Мора се све тачно утврдити и на терен изаћи урбанистичко-грађевинска инспекциjа. Тек након њиховог извјештаја може се даље ради на рјешавању проблема – ка-зао jе Баџић за «Дан».

Баџић: Bласник је надлежан

оЗБиЉно нАРУШенА СТАТиКА СТАРог оБЈеКТА У УЛиЦиТРеЋе САнЏАЧКе У БиЈеЛоМ ПоЉУ

■ госпић је казао да то што он ради у Рудни-ку угља неће сметати његовом раду у Савјету за заштиту животне средине и да ће се он за-лагати да се избаци политиканство из рада

уторак, 18. септембар 2018.РегиониVIII страна

Shodno čl. 336, 337, 341, 342 i 345 Zakona o svojinsko pravnim odnosima (“Sl. list CG” br. 19/2009) i čl. 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178 i 180 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju (“Sl. list CG” br. 36/2011) hipotekarni povjerilac “Crnogorska komercijalna banka” AD Podgorica, preko lica ovlašćenog za sprovođenje vansudskih prodaja, adv. Igora Vukadinovića dana 24.08.2018. godine objavljuje sledeće

OBAVJEŠTENJE O OSMOJ PRODAJI NEPOKRETNOSTI

Predmet prodaje je nepokretnost upisana u l. n. br. 2908 KO Budva, koja se nalazi na kat. par. br. 1690, podbroj 2, u zgradi br. 1, a koja je označena kao poslovni prostor PD 70, spratnosti – prizemlje, površine 51 m2, u isključivoj svojini hipotekarnog dužnika Bjelanović M. Radisava.

Početna kupoprodajna cijena označene nepokretnosti iznosi 37.491,30 eura (trideset sedam hiljada četiri stotine devedeset jedan euro i trideset centi).

Osma vansudska prodaja označene nepokretnosti sprovešće se putem usmenog javnog nadmetanja koje će biti održano dana 28.09.2018. godine u fi lijali “Crnogorske komercijalne banke”AD Podgorica u Budvi koja se nalazi u zgradi “Tre Canne”, sa početkom u 12,00 časova.

Ukupan iznos preostalog duga kreditnog dužnika DOO “BJELANOVIĆ-COMPANY” - Budva po Ugovoru o kreditu br. 950-95-832 od 30.08.2010. godine na dan 27.09.2016. godine iznosi 142.171,45 eura (sto četrdeset dvije hiljade stotinu sedamdeset jedan euro i četrdeset pet centi). Ovaj iznos će biti uvećan za iznos troškova postupka vansudske prodaje koji su procijenjeni na 4.500,00 eura i pripadajuće zakonske zatezne kamate.

Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju sva domaća i strana pravna i fi zička lica u skladu sa pozitivnim propisima i međunarodnim sporazumima, koja uplate jemstvo za učešće na javnom nadmetanju u iznosu od 10% od početne cijene. Jemstvo se uplaćuje prije početka postupka prodaje na žiro račun “Crnogorske komercijalne banke” AD Podgorica br. 510-0-40, s pozivom na broj partije 290802, sa svrhom uplate “depozit za prodaju nepokretnosti”.

Uz prijavu se, pored dokaza o uplati jemstva za učešće na javnom nadmetanju, dostavljaju i sledeća dokumenta: za fi zička lica - ovjerena fotokopija lične karte sa podacima o prebivalištu a za pravna lica - izvod iz Centralnog registra privrednih subekata odn. potvrda o registraciji i ovlašćenje za zastupanje.

Prijave sa pratećim dokumentima predaju se u zapečaćenoj koverti sa oznakom “prijava za javno nadmetanje” i dostavljaju se advokatu Igoru Vukadinoviću na adresu ul. Balšića br. 31, Podgorica, najkasnije do 23.09.2018. godine u 12,00 časova.

Neblagovremene i nepotpune prijave neće biti prihvaćene.

Smatraće se da su ispunjeni uslovi za održavanje javne prodaje ukoliko se u vrijeme određeno za istu pojavi makar jedan učesnik. Učesnik javne prodaje ne može ponuditi cijenu koja je već ponuđena od strane drugog učesnika. Ponuda učesnika koji ponudi najvišu cijenu se smatra prihvaćenom, a taj učesnik se proglašava kupcem. Jemstvo kupca se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu, a kupac je dužan da ostatak postignute kupoprodajne cijene isplati u roku od 15 dana od dana održavanja javnog nadmetanja. Kupac će sa ovlašćenim licem zaključiti Ugovor o kupoprodaju u roku od 5 dana od dana uplate kupoprodajne cijene. Ukoliko u navedenim rokovima kupac ne isplati kupoprodajnu cijenu, odn. ne zaključi Ugovor o kupoprodaji, gubi pravo na povraćaj depozita a ovlašćeno lice ima pravo da zaključi Ugovor o kupoprodaji sa ponuđačem koji je ponudio drugu po visini cijenu nepokretnosti.

Kupac snosi troškove sačinjavanja Ugovora o kupoprodaji, taksi za upis prava svojine i poreza na promet nepokretnosti.

Ostalim učesnicima u postupku javnog nadmetanja će u roku od 8 dana od dana održavanja istog vratiti položeno jemstvo.

Za sve dodatne informacije zainteresovana lica se mogu obratiti licu ovlašćenom za sprovođenje postupka vansudske prodaje, adv. Igoru Vukadinoviću slanjem e maila na adresu vukadinovic.i@t-com.me ili pozivom na broj telefona 067 352 333.

U Podgorici, 24.08.2018. godine Ovlašćeno lice Adv. Igor Vukadinović

______________________________

Na osnovu člana 134 Zakona o stečaju ( „Sl.list CG“ br.1/11; br.053/16) Stečajni upravnik A.D. „PUT „ Bar u stečaju iz Bara objavljuje ,

O G L A So prodaji imovine stečajnog dužnika A.D. PUT “ Bar u stečaju iz Bara

JAVNIM PRIKUPLJANJEM PONUDA

PREDMET PRODAJE: I. Nepokretnost označeni na katasterskim parcelama br.1452/2 x2, upisane u LN br.652; KO Gluhi Do, Bar, potes Strana, površine 3556 m2.Označene nepokretnosti se prodaju u viđenom stanju sa stanjem i statusom u kojem se nalaze na dan prodaje.Eventualna razlika u kvadraturi označene na katasrarskim parcelama koje su predmet prodaje i nađene na terenu prodaju se na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu reklamaciju i umanjenje kupoprodajne cijene.Početna cijena ispod koje se neće izvršiti prodaja iznosi 1.500,oo evra.II.Nepokretnost označeni na kat. parcelama br. 2091; 2092 x2; 2107 x2; 2108x2; i 2223, upisane u LN br.652; KO Gluhi Do, Bar, pores Donji Doci,Petrovačka gora, kafana Bokana,površine 11.676 m2.Označene nepokretnosti se prodaju u viđenom stanju sa stanjem i statusom u kojem se nalaze na dan prodaje.Eventualna razlika u kvadraturi označene na kat parcelama koje su predmet prodaje i nađene na terenu prodaju se na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu reklamaciju i umanjenje kupoprodajne cijene.Početna cijena ispod koje se neće izvršiti prodaja iznosi 20.000,oo evra. III.Nepokretnosti označene na katastarskoj parceli br.1462, upisane u list nepokretnosti br.644 KO Gluhi DO, Bar, potes Fijarije, stare kuće Vukčevića površine 1722 m2. Označene nepokretnosti se prodaju u viđenom stanju sa stanjem i statusom u kojem se nalaze na dan prodaje.Eventualna razlika u kvadraturi označene na kat. parceli, koja je predmet prodaje i nađene na terenu prodaju se na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu reklamaciju i umanjenje kupoprodajne cijene.Početna cijena ispod koje se neće izvršiti prodaja iznosi 1000,oo evra.VI. Nepokretnosti označene na katastarskim parcelama br.850; 851;859 ; i 912; upisane u list nepokretnosti br.698 KO Gluhi DO, Bar, potes, Gornje Ždrijelo , novi put, površine 3709 m2. Označene nepokretnosti se prodaju u viđenom stanju sa stanjem i statusom u kojem se nalaze na dan prodaje.Eventualna razlika u kvadraturi označene na kat. parceli, koja je predmet prodaje i nađene na terenu prodaju se na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu reklamaciju i umanjenje kupoprodajne cijene.Početna cijena ispod koje se neće izvršiti prodaja iznosi 4.500,oo evra.

USLOVI I POSTUPAK PRODAJE:.Ponuda sa pozivom na St.br.539/17 i sa dokazima o uplaćenom depozitu u iznosu od 10% na ime jemstva dostavljaju se neposredno u zatvorenoj koverti li putem pošte do 15.10.2018 godine na arhivi Privrednog suda Crne Gore u Podgorici sa naznakom „PONUDA ZA KUPOVINU IMOVINE A.D.“ PUT “ Bar u stečaju iz Bara „ ne otvaraj za stečajnog upravnika“. Ponude koje ne pristignu na arhivu Privrednog suda C G u Podgorici do 15.10.2018 g. neće se razmatrati.Javno otvaranje ponuda obaviće se dana 17.10.2018 g. u 9 časova u Privrednom sudu C G u Podgorici soba broj 27.Ponude se podnose pojedinačno za svaku nepokretnost saglasno oglasu.Pravo učešća na oglas za kupovinu ponuđene imovine imaju sva pravna i fi zička lica koja ispunjavaju zakonske uslove za sticanje svojine na nepokretnu imovinu u Crnoj Gori i koja polože depozit od 10% od početne licitacione cijene do .15.10. 2018 godine na žiro račun prodavca br.505-148191 – 49 kod Atlas banka u Podgorici. Prijava ponuđača koji nije uplatio depozit u iznosu od 10% na ime jemstva najkasnije do 15.10. 2018 godine biće odbačena i taj ponuđač nema pravo da učestvuje na oglasu.Javno otvaranje ponuda obaviće se i u slučaju da je prispjela samo jedna ponuda. Upravnik, može za kupca proglasiti ponuđača za koga utvrdi da je dao najpovoljniju ponudu.Upravnik zadržava pravo da može donijeti odluku da odustane od prodaje po ovom oglasu sve do poslednjeg dana određenog za donošenje odluke o prodaji.Odluku povodom oglasa upravnik donosi u roku od tri radna dana od dana otvaranja ponude.Kupac je dužan da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti Odluke o prihvatanju njegove ponude za kupovinu predmetne nepokretnosti zaključi sa prodavcem kupoprodajni Ugovor u formi notarskog zapisa i u istom roku izvrši uplatu cjelokupne kupoprodajne cijene na žiro račun prodavca.Ukoliko kupac u predviđenom roku ne zaključi Ugovor i zakonskoj formi ili ne izvrši uplatu kupoprodajne cijene u ostavljenom roku upravnik će donijeti odluku o poništenju odluke o prodaji ovom kupcu, a kupac gubi pravo na povraćaj depozita . Upravnik ima pravo da zaključi ugovor sa sledećim ponuđačem čija je ponuda po visini odmah iza najveće ponuđene cijene.Troškovi oko zaključenje Ugovora i sve poreze u vezi prenosa prava svojine plaća kupac. Imovina, zemljište i objekti, se prodaje u viđenom stanju sa statusom u kojem se nalazi u vrijeme prodaje, na teret i rizik kupca, bez prava na naknadnu reklamaciju po bilo kom osnovu.Eventualna razlika u kvadraturi zemljišta i objeakat upisane u Listu nepokretnosti i nađene na terenu padaju na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu rekalmaciju i umanjenje kupoprodajne cijene. Sve inforamcije u vezi ove prodaje mogu se dobiti kod stečajnog upravnika na telefon +382 69 026 812.

Podgorica ,14.09. 2018 g. Stečajni upravnik

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Село Гу-бавач удаљено је десетак кило-метара од града. Након што су мјештани добили друмски мост који од магистрале према гранич-ном прелазу Добраково и даље према Пријепољу, води према Бистрици и Ђаловића пећини, у село је стигла и урбанизација па је формирана и мјесна зајед-ница. Ипак, мјештани истичу да проблема и даље има на претек. Члан Савјета Адмир Цамић ка-же да је опште познато да је МЗ Губавач најбоље организована на подручју бјелопољске општине и да је захваљујући таквој орга-низованости и помоћи бившег градоначелника Александра Журића урађено доста посла.

– Насуто је доста макадам-ских путева, извршен пробој и прочишћавање нових путева и асфалтирање неких путних пра-ваца. Изграђен је друмски мост који је умногоме промијенио чи-тав овај крај. Урађен је водовод који истина и даље служи само за техничку употребу. Отворена је канцеларија мјесне заједни-це,а било је доста разумијевања за наше захтјеве било да се ради о изградњи ограде око гробља у Губавчу, објекта Гасалхане, за испраћај покојника, или рас-

вјете која је одрађена у априлу ове године – наводи Цамић и додаје да се тренутни захтјеви мјесне заједнице тичу путне ин-фраструктуре и помоћи, али и комуникације са надлежним ми-нистарством, везано за подручно одјељење школе у дијелу замјене столарије и гријања.

– Од изградње трафостанице у Вољавцу, што је из локалне уп-раве саопштено крајем јула, са роком завршетка од два мјесеца, остало је само обећање. Исто је

и са започетим радовима на по-стављању расвјете до цркве у Вољавцу, односно мјеста гдје се Бистрица улива у Лим и даље до Олуја. Имамо проблем и што новосаграђени водовод, који истина није за питку воду, нико не одржава. Ове захтјеве смо испоставили локалној управи и очекујемо помоћ градоначелника Петра Смоловића и секретара Секретаријата за путеве Дејана Луковића – наглашава Цамић.

Он истиче добру сарадњу са

Секретаријатом за рурални раз-вој али и изузетнио низак степен разумијевања код низа представ-ника локалне управе.

– Њима очигледно смета на-ша добро организована мјесна заједница – наглашава Цамић, и додаје да чланове Савјета МЗ бирају грађани на својим збо-ровима и да су то појединци препознати као неко ко може на најбољи могући начин да их репрезентује и помогне у оства-ривању реализације исказаних потреба.

– Радимо све бесплатно и во-лонтерски, и зато нам је доба сарадња са локалном управом неопходна јер без њих нијесмо у стању да одговоримо потребама суграђана. Исто као што локал-на управа не може пуно урадити без помоћи Владе Црнер Горе. Зато јавно позивамо челне људе општине на сарадњу и помоћ, све за добробит грађана, како на-ше мјесне заједнице, тако и свих грађана Бијелог Поља – истиче Цамић.

Из локалне управе одговарају да у границама могућности по-мажу свим мјесним заједница-ма, и да ће све урадити да се кандидовани пројекти остваре према приоритетима. М.Н.

иЗ САВЈеТА МЗ гУБАВАЧ ПоЗиВАЈУ ЛоКАЛнУ УПРАВУ нА САРАДЊУ и ПоМоЋ

Добра организација је кључ успјеха

■ Радимо све бесплатно и волонтерски, и зато нам је добра сарадња са локал-ном управом неопходна јер без њих нијесмо у стању да одговоримо потребама суграђана. исто као што локална управа не може пуно урадити без помоћи Владе Црне горе, истиче Адмир Цамић

Адмир Цамић

БАР – У оквиру студијске посјете Црној Гори, коју је организовала Национална ту-ристичка организација, група новинара из Аустрије и Ње-мачке посјетила је Бар. Они су обишли Стари Бар, Стару маслину и Скадарско језеро.

Новинарима из Аустрије и Њемачке представљене су културно-историјске знаме-нитости у Старом Бару, аква-дукт, сат кула, тврђава, зидине Старог града, остаци бројних цркава из различитих епоха, амам... Били су у прилици да се упознају и са гастрономском понудом овог подручја, при чему им је ресторан „Бута” из Старог Бара представио про-цес припреме баклаве.

У Вирпазару су посјетили Центар за посјетиоце, гдје су им представљена природна и културна богатства Скадарс-ког језера, уз могућности уп-ражњавања активног одмора у Националном парку. Акценат је био на пјешачким, бици-клистичким и винским стаза-ма. Уприличено је и крстарење Скадарским језером, које је, како кажу у ТО Бар, на пред-ставнике аустријских и њемач-ких медија оставило посебан утисак.

Културни центар Бар је за но-винаре обезбиједио бесплатне улазнице, док се ЛТО побрину-ла за комплетну организацију посјете на територији барске општине. Д.С.

ПРеДСТАВниЦи АУСТРиЈСКиХ и ЊеМАЧ-КиХ МеДиЈА У ПоСЈеТи БАРУ

Упознали знаменитости

новинари из Аустрије и Њемачке под Старом маслином

уторак, 18. септембар 2018. Маркетинг страна IX

уторак, 18. септембар 2018.КултураX страна

И овог септембра Варна је била, по двадесети пут, центар, а Света Вар-ненска и Великопреславска митро-

полија – домаћин јединственог догађаја у Бугарској Православној Цркви – „Седмице православне књиге”. Ова значајна манифе-стација бугарске и свеправославне црквене просвјете и културе, покренута и његована благословима варненско-великопреслав-ских митрополита, претходног Кирила и данашњег Јована, израсла је током времена, по ријечима владике Јована, у многоплодан и угледан духовни и православно-богословски форум и омиљену трибину многих после-ника црквене и академске писане ријечи на православне теме из цијелог православног свијета, који на њу долазе да би се срели са браћом из своје и других помјесних Цр-кава и „насладили се узајамним општењем, дијелећи са њом и радости и успјехе, и своја искушења и тегобе”.

Поред бројних значајних књига за одрасле и дјецу осталих епархија БПЦ, на „Седмици православне књиге” у Варни било је пред-стављено и бугарско издање познате књиге митрополита Амфилохија „Увод у право-славну философију васпитања”, за коју је предговор написао митрополит Јован и о којој је у једном разговору рекао: „Велики савремени богослов и духовник, митрополит Црне Горе и Приморја Амфилохије веома подробно се бави основама православног васпитања. Књига обухвата посебне митро-политове студије, издате у различита време-на које су овдје сабране и обједињене. То је изузетно драгоцено дјело које показује да је (негативни) ’бум’ у образовном систему, како у вријеме комунизма, тако и у вријеме демократије, умногоме повезан са његовим постављањем на образовне основе које су удаљене и отуђене од Бога, од Богочовјека Христа. У суштини, Богочовјек Христос јесте онај „крајеугаони камен”, она основа

на којој митрополит гради свој цјелокупни поглед и своје разумијевање православног васпитања. Према његовом христологичном гледању, све што чинимо у погледу васпи-тања наших младих људим, свако наше пре-дузеће треба да буде повезано са вјером, са разумијевањем тога шта јесте добродјетељ, са методиком која човјеку објашњава његову дубоку духовно-моралну орјентисаност, коју уопште може получити једино и искључиво у Цркви…Ово богословско дјело је веома корисно. Полезно како учитељима, тако и родитељима и уопште свим људима који се занимају педагогијом, корисно свима који уче и који се уче, јер показује како образо-вање мора да се гради на здравим духовним основама да би уродило достојним плодови-ма у развитку и животу човјековом”.

Треће вечери, о књизи су, у Пленарној сали Општине Варна, говорили протоје-реј-ставрофор Радомир Никчевић и њен преводилац на бугарски и редактор, доц. др Свилен Тутеков, са Православног бого-словског факултета „Свети Ћирило и Мето-

дије” у Великом Трнову.Др Тутеков је књигу представио као ис-

танчано и продубљено богословско дјело које се са једне стране одликује јеванђелс-ком утемељеношћу и светоотачком зајемче-ношћу својих исказа, поузданошћу црквеног ума и црквеног етоса, a сa другe странe ст-варалачком смјелошћу и умијећем кроз је-ванђелско-светоотачку призму сагледава и осмишљава све што стоји пред савременим човјеком данас …”

Протојереј Радомир Никчевић је у своме излагању, између осталога, истакао да је „Увод у философију православног васпи-тања” једна од 36 књига, „Изабраних дјела” митрополита црногорско-приморског Амфи-лохија, које је њихова издавачка кућа почела да објављује прије девет година.

– И за књиге митрополита Амфилохија, као и за списе свих духоносних Отаца Цркве, могло би се уопште рећи да пред-стављају оне ’знакове поред пута’, знако-ве Христове љубави и живог хришћанског опита остављене на помоћ посљедницима на том истом путу, путу богочовјечанском и богосиновском којим митрополит Амфи-лохије неодступно ходи откада је спознао себе као хришћанина, путу Цркве Христове и наших златних христољубивих предака, почев од Светих Седмочисленика и од њих првокрштенога кнеза србскога Будимира (Мутимира) и Симеона и Саве Немањића до Светога владике Николаја и преподоб-нога оца Јустина чији је ученик био. Када је митрополит Амфилохије, као млад теолог, одлучио да оде у манастир написао је писмо своме духовном оцу, Св. о. Јустину Попо-вићу, тражећи од њега благослов за то. Отац Јустин му је дао благослов, уз једну мисао, коју сада митрополит Амфилохије често понавља онима које он монаши:,,Радује ме да си сагледао себе са тачке гледишта вјеч-ности”. Та тачка, такво сагледавање свијета и себе: од његовога монашења, па до данас, у сваком послу којим се бави, свакој ријечи коју изговори или напише, свакој поуци коју упути невољнима и онима који пате, сваком његовом друштвеном ангажману (као ду-ховника, православног епископа, мислиоца и професора), у веома сложеном данашњем тренутку „на мјесту страшном” у коме „бу-чи пустош”, то гледиште вјечности постаје извор и утока цјелокупног митрополитовог живота и мишљења”, навео је он.

Он је додао да је у складу са тим и његова дефиниција, која каже да је васпитање – об-нављање и обликовање човјека по Образу Онога који га је створио и његово питање (храњење) вјечном Божанском свјетлошћу, истином, љепотом и добром; једном ријечју, свим Божанским савршенствима (Божијим енергијама и атрибутима).

А.Ћ.

На 23. Међународном сајму књиге „Бањалука 2018”, који је управо завр-шен, додијељене су награ-де најбољим издавачима у неколико категорија. На-града сајма „Моштаница” за издавачки подухват године додијељена је из-давачкој кући „Ободско слово” из Подгорице за збирку „Изабрана дјела Драгана Колунџије” ис-тоименог аутора.

– У врло тешким ус-ловима у којима се да-нас налази издаваштво, ова издавачка кућа је без икаквих донација објавила изабрана дјела истакнутог срп-ског пјесника који је присутан у књижев-ности више од шест деценија. Објављивањем Колунџијиних изабраних дјела издавач је на најљепши начин честитао пјеснику његов 80. рођендан, навео је жири у свом образложењу. О овогодишњим признањима Сајма књиге у Бањалуци одлучивао је жири у саставу Ранко Павловић, књи-жевник и предсједник жирија, мр Валентина Милекић и мр Нина Говедар.

– Зашто би неко у времену свеопште комерцијализације, којој су у издаваштву подвргну-те и највеће вриједности једне културе, изабрао да објави оно што зацијело нема комерцијалну вриједност. У времену које живи-мо, књижевна вриједност је обр-нуто сразмјерна комерцијалној – казао је пјесник и главни уредник Дјела, Радомир Уљаревић.

Он је додао да је јединствено и непоновљиво осјећање свијета нашло у пјеснику Драгану Ко-лунџији високу мјеру.

-Он нам заиста открива неке посебне способности језика. Он је у свом неосимболистичком свијету поставио драгоцјене оз-наке које помажу сваком оном ко се обрео на овом путовању, да у тој авантури пронађе оно за чим трага.

Колунџија има безрезерно повјерење у поезију, па и онда кад пјесме нису сасвим успјеле, јер није неопходно да оне увијек буду најбоље, Колунџија жели да оне увијек буду ту. И то је све што он жели од поезије, јер поезија је за њега све, једини излаз и спас, једини начин опстанка! „После пређених пустиња,/ на шта ти личим Боже” упитаће пјесник, и потом додати: ”Остани мирна, душо,/ Помешана са свемиром.” А да је само написао један стих знали бисмо да је велики пјесник. Рецимо онај: „И кад спавам, очи ми се за њом окрећу”. Или пак онај стих: „Не у кревет/ На прос-транство неба смо легли”. Њего-ве ране пјесме које се данас нала-зе у антологијама свједоче какво је чудо од дјетета био Колунџија,

његове најновије пјесме свједоче како иста она рембоов-ска енергија на коју су указивали многи наши критичари не губи на свјежини. Сва она дјечачка инфантилност и наивност оста-ла је нетакнута тако да то чудо данас није ништа мање. Пјесник је очигледно у некој својој без-времености живио своје снове не обазирући се на пролазност. Ми-слио је о непролазном. Вјерујемо да се и Жири руководио истом мишљу додјељујући ово високо признање издавачкој кући Обод-ско слово из Подгорице – казао је Уљаревић за „Дан”.

Награда „Липље” за савре-мену књижевност додијељена је издавачкој кући „Службени гласник из Београда” за књигу „Последњи аргонаут” аутора Александра Гаталице.

– Аутор овог интересантног романа пита се и одговара на питање шта је веће проклетство? Заборавити све или сјећати се свега? Главни јунак заборавља цијелу своју историју и долази у завод који треба да му врати сјећање. Радозналог читаоца чека низ догађаја. Узбудљивост радње држи читалачку пажњу овог вриједног остварења, рекао је један од чланова жирија Ранко Павловић.

„Глас Српске” као организа-тор овог сајма додијелио је и специјалну награду за најбоље енциклопедијско дјело, „Енци-клопедија Републике Српске”, у издању Академије наука и умјет-ности РС (АНУРС).

Награда „Гомионица” за најбољу књигу за дјецу до-дијељена је издавачкој кући „Пчелица” из Чачка за едицију „Српски великани и векови срп-ске писмености”.

Награда „Ступље” за његовање српске традиције и православне духовности додијељена је Заво-ду за уџбенике Београд за књигу „Антологија српске народне ли-рике Косова и Метохије”.

А.Ћ.

ПрИЗНаЊЕ БаЊалуЧКОГ СаЈМа КЊИГа ИЗДаВаЧу ИЗ ЦрНЕ ГОрЕ

Божанска тајна вјечног очинства

у ВарНИ ПрЕДСтаВЉЕНО БуГарСКО ИЗДаЊЕ КЊИГЕ „уВОД у ПраВОСлаВНу ФИлОСОФИЈу ВаСПИтаЊа” МИтрОПОлИта аМФИлОХИЈа

Истанчано и продубљено богословско дјело

Детаљ са скупа у Варни

Скуп у Варни

„Моштаница” за„Ободско слово”

– Посебно мјесто у овој књизи има сту-дија „Очинство, оцеубиство и васпитање”. Оцеубиство је, каже митрополит, по биб-лијском схватању, везано за првород-ни гријех, када су адам и Ева, противно Божјој вољи, одстрањујући Бога из својих живота, убрали плод са дрвета познања и тиме осудили себе на смрт. Евино и ада-мово презрење очинства и помрачење у њима Божијег синовства затровало је чо-вјеков живот у историји. тек са доласком

Христовим, људима се у саборној природи Цркве, открило да треба да буду васпи-тани како и доликује Божијим синовима. Кроз Христа се открила божанска тајна вјечног очинства и синовства као неизре-цива тајна љубави. Подражавајући Његов живот, облачећи се у Њега „ми постајемо браћа Христова и благодатни синови Оче-ви”. Само у том случају, земља ће умјесто пустог мјеста и долине плача за нас по-стати Очев дом – наводи он.

уторак, 18. септембар 2018. Култура страна XI

Свечаним уручивањем награда најуспјешнијим учесницима завршен

је 7. Међународни фестивал луткарства, Подгорица 2018. Занимљиво је да се ове године поклопила одлука стручног и дјечјег жирија, па је за најбољу проглашена македонска пред-става „Тоби” Театра за дјецу и младе из Скопља. Овој пред-стави стручни жири који су чинили редитељ и драматург Горан Булајић, предсједник, и чланови Дикла Кац, оснивач и глумица у Театру Кључ из Тел Авива, Израел, и Александар Алек Родић, директор Малог позоришта „Душко Радовић”, Србија додијелио је „Тобију” Гран при. Ова представа била је најбоља и одлуком Дјечјег жирија који су ове године чини-ли подгорички основци: Тара Ненадовић – предсједница и чланови: Никша Јањушевић, Павле Богићевић, Василиса Јововић, Аника Јањушевић,

Сташа Матовић, Марија Шкеровић, Страхиња Јово-вић, Марко Пешић, Јован Бацковић, Дуња Ћупић, Лу-ка Киллиан и Лара Длабач.

Стручни жири додијелио је награду за најбољу режију Драгославу Тодоровићу за представу „Тоби”, а награда за најбољу драматургију „Драган Радуловић” припала је Тодо-ру Валову за текст представе „Пар ципела”, Дечјег позо-ришта Суботица. Награда за најбоље естетско-технолош-ко рјешење лутака уручена је Ирини Сомборац за лутке из представе „Тоби”, док је награду за најбољу сценогра-фију добила Ева Фаркашова за представу „Продавница иг-рачака”, Градског позоришта Подгорица. Награда за најбољу оригиналну музику додијеље-на је Конраду Рогинском и YанТи за музику у представи „Породична забава”, Позо-ришта лутке и глумца, Валбр-

жих, Пољска.Три равноправне награде

за глумачко мајсторство до-дијељене су: Павлу Илићу за улогу у представи „Продавни-ца играчака”, Грегушу Залану за улогу у представи „Пар ци-пела” и Марији Гјоргијовској за улогу у представи „Тоби”.

Предсједник жирија, реди-тељ и драматург Горан Булајић похвалио је организацију ово-годишњег издања Фестивала.

– Подржавамо племениту мисију развоја луткарства у Црној Гори и захваљујемо на доброј организацији фестива-ла – рекао је, између осталог, Булајић.

На крају, у част награђених и учесника фестивала, као и за фестивалску публику, у ве-ликој сали КИЦ-а „Будо Томо-вић” дјеца из подгоричке ОШ „Максим Горки” извела су представу „Капетан Џон Пи-плофокс”.

Ж.Ј.

ЗаВрШЕН 17. МЕЂуНарОДНИ ФЕСтИВал лутКарСтВа у ЦрНОЈ ГОрИ

„Тоби” одушевио мале и велике

Посљедња у низу одлич-них представа ового-дишњег 7. Међународ-

ног фестивала луткарства у Подгорици била је „Пар ципе-ла” Дјечјег позоришта из Су-ботице. Драматургију и режију по тексту Пјера Грипарија урадио је Тодор Валов, сцено-графију, лутке и костиме Ива Гикова и Ивајло Николов, маске Елена Цонкова и Пе-тар Чукуров, обућу је израдио Зоран Милановић, музику је компоновао Пламен Мирчев Мирона, а видео анимацију Роксана Маркова.

Лутке су водили, као и ту-мачили ликове, глумци Залан Грегуш, Кало Бела и Софија Мијатов, и испричали обич-но-необичну причу о љубави једног пара ципела из излога, или можда, једног пара људи који је заједно проживио лије-пе и тешке тренутке, уживајући у младости, нервирајући се током зрелог животног доба,

да би на крају све несугласи-це превазишли у трећем добу. И то све захваљујући љубави, оној искреној... А, љепшег мјеста за причу од љубави си-гурно нема него што је Париз, као и вријеме лудих `30. годи-на протеклог вијека, када је филм био умјетност у успону, а музика из паришких бистроа равноправно са америчким џез клубовима диктирала што се слуша. Наравно, један пар ци-пела није могао пронаћи боље мјесто за живот и прикључе-нија него што је Париз, који је и данас центар моде...

Како каже глумац Залан Гре-гуш, редитељ Тодор Валов је осмислио да у овој представи једнако уживају и дјеца и од-расли, и зато је она више једна „викенд представа”. Наравно, подразумијева се да ће у овој забавној представи са озбиљ-ном поруком на крају допасти и фестивалској публици, што је својим аплаузима доказала

подгоричка публика.– Циљ је да ово буде забавна

представа за цијелу породицу. Главна тема је љубав, раз-двајање, па поновно спајање и остајање, прича о неразумије-вању, људској себичности... – каже Грегуш. Глумац додаје да када су у питању мања дјеца, она представу доживљавају кроз покрет, плес, добру музи-ку и забаву, маску, док суштину вјероватно не разумију.

Представа је специфична и по томе што глумци буквално не стају, већ само прелазе из једне у другу сцену, пресвлаче костиме, итд...

– Нема стајања, и као што видите ви из публике, нешто мало другачије, али такође без стајања, дешава се иза завјесе, а још мора бити у тишини. Као мрави радимо, када је у питању овај комад, и то не само глумци већ и техничари, реквизитери, који додају, одвлаче, приносе... Ово је зато и једна од оних тач-но урађених представа, а могу се похвалити да смо корео-графије сами урадили – каже Грегуш.

Глумац додаје да се ова пред-става због своје захтјевности може сматрати свијетлом тач-ком у њиховој каријери, а што доказују и бројна фестивалска гостовања.

– Једноставно, све је ишло како треба, редитељ је знао што хоће, глумци су то ура-дили, јако је добар дизајн, костими, маске, ципеле, све се нашло под добром звијездом и зато ову представу једнако добро свугдје прихватају.

Фестивал им се допада, а Грегуш није први пут у Под-горици.

– Нисам први пут у Подгори-ци, овдје сам 1992/93. служио војску и годину дана живио у Подгорици. Данас сам обила-зио град, и нажалост, видио да су срушене обје касарне. А, на Фестивалу сам ја први пут, док је позориште већ гостовало – каже Грегуш, који је и један од добитника овогодишњих фес-тивалских награда и то за своје умијеће. Ж.Ј.

Заљубљени пар ципела

тина и Никола, заљубљени пар ципела

Почетком септембра, пер-формансом у Зрењанину, отворен је једномjесечни фестивал независне културе и умjетности „На сопствени погон”. Фестивал се одржа-ва у 12 мjеста широм Србије, броји више од 20 различитих програма, од којих су неки већ реализовани и у Ивањици, Шапцу, Белој Цркви, Банат-ској Дубици и Новом Пазару.

Овогодишње, четврто из-дање фестивала окупља више од 35 организација јавног и приватног сектора, удружења, културних центара, поједи-наца, иницијатива и нефор-малних група, од којих су 16 чланице Асоцијације Неза-висна културна сцена Србије (НКСС). Под слоганом „Нови простори културе” учесни-

ци представљају савремене умjетничке праксе, преиспи-тују могућност оживљавања и промишљања функција јав-них и напуштених простора, истражују могућности и снаге локалних заједница и публике у креирању културног садр-жаја, и постављају питања о стању и улози независне сце-не.

Публика је до сада имала прилике да види фестивал у фестивалу, односно чет-вородневну манифестацију „Нови простори” у Зрењани-ну, у организацији локалног ЦЕКОМ-а и партнера, за-тим пројекцију студентских документарних филмова у Ивањици насталих током 13. Међународног студенс-ког филмског кампа,,Инте-

ракција” НФЦ Филмарт-а из Пожеге, те уметничко оживљавање и преиспити-вање напуштеног Дома ЈНА у Шапцу кроз музичко-сцен-ски перформанс у реализацији Комбинарта и Хлеб театра, заједно са младим шабачким уметницама и умјетницима.

У наставку програма пуб-лику очекују двије пројек-ције студентских докумен-тарних филмова, у Чачку и друга крајем мјесеца у Ужицу (30.9). Одржаће се и још два фестивала - фестивал гифова „Гифест” у Суботици и Кра-гујевачки фестивал антират-ног, ангажованог и академског филма - КРАФ, 28. и 29. сеп-тембра, у организацији удру-жења „Милениум” и партнера. У Новом Саду у просторијама Шок задруге од 25. септембра публика ће моћи да посјети изложбу,,Унутрашњи дијалог” гдје ће бити изложени радови новосадских умјетника који представљају апропријације слике „Сеоба Срба” Паје Јова-новића, док ће у Белој Цркви од 29. септембра у напуштеној фабрици „Победа” публика моћи да види алате позлаће-не током протеклих радиони-ца. Програм четвртог издања фестивала „На сопствени по-гон” су подржали Министар-ство културе и информисања Републике Србије и „Heinrich-Boll” фондације у Београду.

А.Ћ.

ФЕСтИВал „На СОПСтВЕНИ ПОГОН” ОКуПИра ГраДОВЕ СрБИЈЕ

Нови простори културе

Перформанс на штулама

ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ САВА МАРКОЧА У РЕЖЕВИЋИМА

Кула од сјећања и

друге причеКњига прича „Кула од

сјећања и друге приче” ау-тора Сава Маркоча из Бара, биће промовисана у сриједу, 19. септембра, у 19 часова, у Спомен дому „Режевићи” (ЈУ Музеји и галерије Будве) у Режевићима. На промоцији ће говорити мр Бранка Чво-ровић, одговорна уредница програма Радио Будве, Ми-лица Вучинић, списатељи-ца и кореографкиња, као и аутор, док ће модераторка вечери бити мр Милица Станић Радоњић, пословна секретарка ЈУ Музеји и га-лерије Будве. Саво Маркоч је рођен јануара 1963. го-дине у Бару, гдје је завршио основну и средњу школу, а дипломирао је на Настав-ничком факултету у Ник-шићу, на одсјеку за енглески језик и књижевност. Кратко је радио као наставник, док је већи дио радног вијека про-вео у неколико поморских агенција. Успут се бавио ис-траживањем. У четрдесетим годинама открио је љубав према камену, а у педесетим ка писању кратких прича, којима се посветио. Живи, ради, клеше и пише у Бару.

А.Ћ.

Изложбу о лименим дувач-ким инструментима у Галерији Бућа као абрум „Tivat World Music” фестивала отворила је директорка ЈУ Музеј и гале-рија, Јелена Бујишић. Поред фотографија и видео записа изложене су умјетничке слике са мотивима везаним за лиме-ну глазбу тиватских сликара Ивице Аранђуса и Момчила Мацановића.

Бујишић је изразила задо-вољство што се организацији другог „Tivat World Music” фес-тивала придружила и ова уста-нова културе и то темама веза-ним за нематеријалну културну баштину Тивта. Нагласила је да је први оркестар у Тивту фор-мирао Антун Жежелић 1891. го-дине и подсјетила на историјат лимењака у нашем граду:

– Станичић и Синдик су пр-вом половином 1909. године реализовали идеју да у Тивту оснују дувачку лимену глазбу. Подстицај и утицај за такво размишљање и оснивање прве „блех” музике је и присуство војног дувачког оркестра у сас-таву Аустроугарске регименте у поморском Арсеналу.

Први јавни наступ ова музика је имала 1911. године при до-чеку аустроугарског надвојво-де Фридриха у Тивту. Музика наступа интензивно све до по-четка првог светског рата. Док је трајао рат Станичић је скло-нио инструменте и сачувао их

од уништења. По завршетку ра-та 1918. године ГПД наставља свој рад. Првог маја 1919. го-дине музика је свирала на челу поворке од Тивта до Опатова и назад. Била је и на челу ко-лоне без инструмената 1920. године у Котору, на помену двогодишњице од стријељања морнара. Традиционално је свирала за Спасовдан у Тивту на „Брацково”, а за Петровдан у Рисну и Цетињу. Дочекивала је и испраћала бројне државнике: краља Александра, Зетског ба-на, Јосипа Броза Тита, Филипа Вујановића. Са Крсца изнад Котора, 8. новембра пред зору, одсвирали су Боки прве но-те за ослобођење територије. Овај датум изабран је и слави се као Дан Глазбено просвјет-ног друштва Тиват – рекла је Бујишић.

Од 1954. ГПД наступа у кон-тинуитету, а током 109 година рада добило је бројне награде и признања, пружајући изузет-но значајан допринос немате-ријалној културној баштини.

У жељи организатора да абрум прође у духу лимених инструмената, на Тргу од кул-туре наступио је квартет One More Time.

Током вечери настало је и умјетничко дјело, мурал који је на фасади зграде преко пута га-лерије насликао Младен Пиља-гић, члан Фестивала уличних умјетника. Ж.К.

ИЗлОЖБа О лИМЕНИМ ДуВаЧКИМ ИНСтруМЕНтИМа у ГалЕрИЈИ „БуЋа”

Сјећање на оркестар

уторак, 18. септембар 2018.КултураXII страна

Crna GoraOpština KolašinSekretarijat za fi nansije i opštu upravuBr. 04-3323Kolašin, 17.09.2018. godine

Na osnovu člana 4 Odluke o stipendiranju studenata ( „Sl. list CG-opštinski pro-pisi“, broj 39/08 i 38/16), Sekretarijat za fi nansije i opštu upravu Opštine Kolašin raspisuje

KONKURSza dodjelu stipendija za školsku 2018/2019 godinu

I Opština Kolašin raspisuje Konkurs za dodjelu stipendija za školsku 2018/2019 godinu.

II Stipendije se dodjeljuju redovnim studentima primijenjenih osnovnih studija, akadem-skih osnovnih studija i specijalističkih studija:a) završne godine,b) I (prve) godine.Pravo na stipendiju imaju studenti koji imaju status redovnih studenata u javnim ustanovama visokog obrazovanja, a imaju prebivalište u opštini Kolašin.Pravo na stipendiju mogu da ostvare studenti iz tačke a) ovog člana ako su na prethod-nim godinama studija položili sve ispite predviđene planom i programom za te godine sa prosječnom ocjenom od 8 do 10 i nemaju obnovljenu godinu tokom studija, a studenti iz tačke b) ovog člana ako su nosioci diplome „Luča“.

III Uz prijavu na Konkurs, koja se nalazi na web stranici Opštine, studenti dostavljaju sljedeća dokumenta:

- Potvrdu o prebivalištu izdatu nakon dana raspisivanja ovog Konkursa,- Potvrdu o upisu godine studija,- Potvrdu o ostvarenoj prosječnoj ocjeni,- Ovjerenu fotokopiju diplome “Luča”,- Uvjerenje o položenim ispitima sa ostvarenim uspjehom tokom studija,- Izjavu studenta da nije korisnik stipendije kod drugog subjekta.

IV Prijavu sa potrebnom dokumentacijom u zatvorenoj koverti sa naznakom “ Konkurs za stipendiranje studenata – NE OTVARATI” poslati na adresu Opština Kolašin-Sekretarijat za fi nansije i opštu upravu, Ul. Buda Tomovića bb ili predati na pisarnici Opštine Kolašin.

V Konkurs će biti objavljen na sajtu opštine, oglasnoj tabli opštine i jednom dnevnom listu.

VI Rok za podnošenje prijava je 15 dana od dana objavljivanja Konkursa u dnevnom listu.Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće se uzeti u razmatranje.

SEKRETAR, Goran Rakočević

Сликар Раде Вујачић, недавно је учествовао на ликовној колонији

„Херцег Нови – Нови Сад”, одакле доноси мноштво пози-тивних утисака. О сликарству, инспирацијама, мотивима, али и дружењу на ликовним колонијама Вујачић говори за „Дан”.

• Недавно сте учествовали на ликовној колонији „Хер-цег Нови – Нови Сад”... Как-ве утиске носите?

– Учествовао сам заиста на много колонија и свака има не-ку своју специфичност, тако и ова „Херцег Нови – Нови Сад”. Утисци су одлични, јер поред одличне организације, доброг смјештаја, нових познанстава, и амбијент је био какав се са-мо пожељети може. Оно што је по мени био печат колоније јесу дјела колеге Бранислава Марковића, врхунског акваре-листе из Новог Сада. Његови акварели и константна присут-ност за сликарским столом ми је била још само једна потврда да је умјетност потреба, страст, нагон да се то тако живи. Аква-рел је техника са великом до-зом науке, гдје мора постојати предумишљај, акција, такође и огромна доза сумње која се преплиће са емоцијом и водом. То је за мене било једно лијепо искуство... Само гледајући, ја сам уживао.

• А када су у питању Ваши радови?

– Моје слике рађене су сас-вим другом техником, уље или акрилик, а они захтије-вају много више времена и стрпљења што је и те како везано за мој темперамент. Не волим транспарентност, нано-сим дебљи и гушћи слој боје. Транспарентна боја је предви-дива. А, кад су у питању фигу-ре које су приказане на мојим платнима, оне су већином сим-

боли и на неки индиректан на-чин говоре и стварају причу. Углавном, свака од тих фигура има своју улогу, без које слика не би била потпуна. Питају ме често зашто је риба најчешћи приказ на мојим сликама? Али, како рече један сликар, не мо-гу баш све да онако прецизно, дио по дио, напишем и објас-ним, јер онда ни сама слика не би имала неког смисла. Ипак, када су риба и рибљи скелет у питању, то је већ везано за дје-тињство и могу слободно рећи да су то и дани и ноћи прове-дени на језеру са оцем били и

те како животни, а ево сада и сликарски путоказ. Сјећам се једном кад сам сједио у чамцу неколико сати, чекали смо, а кад си дјечак, стрпљење и није нека врлина. Покисао сам, али због неког дјечачког поноса нисам се хтио пожалити оцу. Минути су били као године... Е, баш тада, у свој тој муци, посматрао сам уловљену рибу која је имала туп, мртвачки по-глед, и као да је сва моја психа тада посрнула, остало је уреза-но у сјећање...

• Да ли се на Вашим ра-довима огледа утицај Ва-

шег професора Драгана Караџића, јер сте Ви фигу-ралиста, а Караџић је ап-страктни сликар? Имате ли сликарске узоре?

– Што се тиче сликарских узора, немам их. Као млађи, био сам одушевљен Франци-ском Гојом, касније Хиеро-нимусом Бошом... Не постоји могућност нити шанса да у подсвијести неко не утиче на нас, то је нормална ствар. Дивљење и усхићење су ме и довела ту гдје сам.

• Да ли се тешко долази до самосталне изложбе?

– Не желим да размишљам о слици као производу који треба да има купца. Много сликам, више од пола дана сам у атељеу и кад изађем да удахнем свјеж ваздух и тада сам већином мислима у атељеу. Планирам да излажем једном годишње и то ми је можда и више него довољно. Добро је изложити своје мисли, и треба излагати, то је добро за умјет-ника, то су нова искуства.

• Често учествујете на ко-лонијама... Зашто су коло-није добре и шта оне пру-жају?

– Поред изложби, које су по мом мишљењу и даље један битан фактор за афирмацију умјетника, ту су и колоније. Био сам на много таквих ко-лективних дружења. Послије одређеног времена направио сам селекцију и идем само на неке које су заиста добре за на-предовање у послу којим се ба-вим. Поред тога што упознаш културу и обичај тог народа, стичу се нова познанстава и наравно уче неке нове ствари из области сликарства. Имао сам среће јер су се моје слике већином допадале организато-рима, па су ме позивали и пре-поручивали другима.

А.ЋУКОВИЋ

СуСрЕт Са СлИКарОМ раДОМ ВуЈаЧИЋЕМ

Улов са језера каоусуд и надахнуће

тренуци рада

„атеље”, акрилик на платну

уторак, 18. септембар 2018. Шарена страна XIII

Индира Левак, која од из-ласка из групе Колонија насту-па под именом Индира Форза у једном дану прославила је три важна догађаја. Пјевачица је приредила незаборавну фешту и прославила рођендан, изла-зак првог самосталног албума „Валкира” и премијеру спота и пјесме „Моје вријеме” која је дует с легендарним Аленом Исламовићем.

Славила је у друштву својих пријатеља, колега, породице и аутора који су стварали њен пр-ви самостални албум.

Приредила је Индира праву фешту уз обиље пјесама, добре хране, пића и незаобилазне тамбураше, баш како и прили-чи овој рођеној Славонки. Сви који су били на слављу још јед-ном су свједочили заразној по-зитивној енергији и животном весељу којим зрачи већ двадесет и двије године на сцени. Врло емотивна била је славећи ус-пјех у друштву најдражих људи из њеног приватног и музичког живота, а да је најсигурнија у за-грљају супруга Мирослава по-казала је и када је не скривајући сузе радоснице захвалила му за несебичну љубав и подршку.

– Јако сам срећна данас, ис-пунио се мој сан, у рукама имам „Валкиру”. Она је запра-во испуњење мојих музичких жеља и баш сам одлучила уго-дити себи и својој публици. Протеклих дванаест мјесеци је било као вожња ролеркостером, феноменално путовање пуно уз-буђења, изненађења, јаких емо-ција, ишчекивања. Научила сам много о себи, помицала своје границе, отворила тај креатив-ни, стваралачки канал који сам толико дуго затомњивала. Сада је то ерупција креативности јер у ладици већ имам педесетак текстова који чекају свој трену-

так. Мислим да је ова ноћ била идеална и за представљање ду-ета с Аленом Исламовићем. Сам назив пјесме све вам говори јер ово је „Моје вријеме” - испри-чала је Индира.

“Валкира” је први самостални албум на којем се налази три-наест пјесама, од тога дванаест које ауторски потписује као тек-стописац. На албуму је сарађи-вала с реномираним ауторима, а то су Бранимир Михаљевић, Анте Пецотић, Бојан Шала-мон Схалла, а прилику је дала и младом аутору Домагоју Пе-ришићу који потписује музику за пјесму „Ајде мала бјежи”.

Спот је сниман на предивним локацијама Учке и Самобора. Посабну драматику споту дале су плесачице плесног студија Transform Crew с којима Индира често сарађује на пројектима, а спот потписује Марко Зељко-вић.

С.Р.

ИнДИра ФОрЗа ПрИреДИЛа ФеШТУ ПОВОДОМ ИЗЛаСКа нОВОГ аЛБУМа

Срђа Симуновић аутор, члан и један од оснивача гру-пе ДСТ (Друштво кривених Талената) објавио је у својој режији првих пет пјесама са соло албума првијенца „Хори-зонт догађаја” који броји шес-наест пјесама.

– Овај албум и нема посебан концепт. Вођен је само концеп-том свијета умјетности у ком живим, свијета који стварније прича причу од наше стварнос-ти у којој су два плус два чети-ри. У мом свијету умјетности,

свијету који осјећам и живим и свијету којем вјерујем - је-дан и један су ЈЕДНО – казао је Симуновић.

Албум Хоризонт Догађаја је снимљен у октобру 2017. годи-не у студију

„Дисордер”. Продуцент ЕП „Хоризонт Догађаја” је Влади-мир Перишић.

Пјесме попут Бакље, Крила (Овај Живот), Хоризонт До-гађаја, Једино што имам, Неки Нови Дан можете преслушати на јутјуб каналу аутора. А.Д.

СрЂа СИМУнОВИЋ,ЈеДан ОД ОСнИВаЧа ГрУПе ДСТ, СПреМа ПрВИЈенац

Хоризонт догађаја

Стигла „Валкира” упуном сјају

ЏОнИ ИнГЛИШ И анДрИЈа ДаБанОВИЋ У СИнеПЛеКСУ

Не пропустите комедију го-дине „Џони Инглиш: Поново у акцији” која ће бити приказана у оквиру догађаја Comedy Night у биоскопу Синеплекс Делта си-ти, у четвртак, 20. септембра у 20 часова.

Сви посјетиоци имаће при-лику да се прије почетка филма опусте уз Никшићко пиво, а за додатну забаву побринуће се наш најбољи станд ап комичар Андрија Дабановић.

Џони инглиш поново у акцији

је трећи наставак приче о Џо-нију Инглишу, са незамјењивим Роаном Еткинсоном у главној улози. Нова авантура почиње када се након интернет напада открију идентитети свих тајних агената у Великој Британији. Катастрофа погађа читав сис-тем, а сигурност Уједињеног Краљевства је на коцки. Тајна служба се сада може ослонити само на једног човјека, Џонија Инглиша.

Ж.Ј.

Вече комедије и стендапа

Већ трећу годину заредом НВО Музика Алтернатива Кул-тура присјећа се велике клавија-турискиње ЕКВ, бенда који је обиљежио 80-те а и 90-те годи-не као најзначајнији бенд „новог вала”.

- Ове године се припремило доста музике бендова којима је Маги помагала и са којим се дружила тих година. Ми се као и прошле двије године налазимо у башти Клуба Боћара у амбијенту који одржава осјећај некадашњег Титограда и тог времена – казао је организатор Дамир Ибише-вић. За музику је задужен ДА-ДО БЕ РЕАЛ од 21 сат, а улаз је бесплатан. А.Д.

У КЛУБУ БОЋара ВеЧераС

Сјећање на Маги

Са својим новим синглом „Љубав” који потписује ау-торскопродуцентски тим „Хит Фактори“ (Иван и Мирослав Зечић), Игор Делач је након само недјељу дана у радијском етру стигао на 1. мјесто служ-бене националне топ листе ХР Топ 40 (ХДУ), као и на 1. мјесто топ листе ХР ТОП 20 (УНИСОН).

– Стварно немам ријечи којима бих описао оно што тренутно осјећам. Могу само рећи: захвалност и љубав. Од срца се захваљујем свим радио станицама и музичким уре-дницима који су препознали моју нову пјесму „Љубав“ и уврстили је на своје плеј лис-те те наравно њиховим слу-шаоцима што су је тако лије-по примили. Мој претходни сингл „Будан“, који је такође засјео на 1. мјесто ХР Топ 40, тотално ме разбудио и показао да је промјена музичког прав-ца била пун погодак. „Љубав“ је сила која покреће свијет и све побјеђује. Нека зато „Љу-бав“ на таласима радијског етра путује до срца што већег броја слушалаца, јер „Љубав” је све што нам треба.“ – рекао је Игор Делач.

Пјесму „Љубав“ прати и атрактиван видео спот који је

изазвао интерес медија и прије његове објаве, а у којем је за-носна осјечка глумица Ивана Солдо Чабраја показала још један таленат плесом око шип-ке. Спот је сниман на више локација у Осијеку те једним дијелом представља својеврс-ни homage Игоровим домаћим музочким узорима, а то су: Дадо Топић, Кићо Слабинац, Дино Дворник и недавно пре-минули Оливер Драгојевић.

„Љубав“ представља дру-ги дио Игорове „Трилогије о љубави“ коју чине три пјес-ме повезане причом, текстом и музиком. Сам крај пјесме „Будан“ уједно открива и по-четак пјесме „Љубав“. На исти начин крај пјесме „Љубав“ от-крива почетак пјесме „Истина у тами“ чија се објава очекује крајем године.

– Љубав је вјечна инспира-ција и непресушна тема већи-не пјесама па тако и мојих. Гдје има љубави увијек има и мало љубоморе и од тога је тешко побјећи. Из тог разлога љубав понекад боли. Но, мо-жете ли замислити свијет без љубави? Ја не могу и увијек су ми на памети Битлси и њихова „All you need is love“.“ – завр-шио је Игор Делач.

А.Д.

ИГОр ДеЛаЧ нОВИМ СИнГЛОМ ОСВОЈИО раДИЈСКИ еТар

„Љубав” на првом мјесту

уторак, 18. септембар 2018.ФељтонXIV страна

Друга организација уплетена у избављање политичких избјеглица

и злочинаца била је мало позната група Intermarium. Њу су сачиња-вали угледни прваци из разних католичких земаља. Њени зачеци настају давних тридесетих годи-на, кад је група лаичких католич-ких организација из средње Ев-ропе створила организацију која би се борила против СССР-а. Њемачка обавјештајна служба користила се њиховим услуга-ма. У вријеме Другог свјетског рата Intermarium је постао оруђе њемачке обавјештајне службе. У преводу, Intermarium значи ‚‘из-међу мора‘‘; њен прокламовани циљ био је да створи савез држа-ва од Балтика до Егејског мора

за борбу против комунизма. То је, такође, требало да буде назив католичке конфедерације земаља које су се граничиле са СС-СР-ом, чији је циљ био његово рушење. Intermarium се налазио на крајњој политичкој десници, па је извјестан број његових истакнутих првака сарађивао са нацистима. Након завршет-ка рата Intermarium се залагао за ослобођење СС трупа из за-робљеничких логора и стварања армије која би била спремна да ратује против СССР-а.

Водеће личности Intermariumа преузеле су након рата дужност спасилаца ратних злочинаца и политичара. Ту су били и они који су надгледали ватиканску организацију и службе. Међу њима се налазио и др Крунос-лав Драгановић, секретар Бра-товштине св. Јеронима и шеф Одјељења за помоћ хрватским избјеглицама. Он је био пред-ставник Хрватске у Врховном савјету Intermariumа. Поред ње-га чланови Савјета су били Иван Бучко, унијатски бискуп из Ук-рајине, вођа латвијских фашиста Густав Целминис и други.

Др Драгановић представља

необично занимљиву личност из свијета римског подземља послијератних година. По завр-шетку ратних операција, др Дра-гановић се затекао у Риму, гдје га је Ватикан задужио за бригу о усташама које су се налазиле у заробљеничким логорима у Италији. У Ватикану се упознао са бискупом Алојзом Худа-лом, представником Deutsche Nationale Kirche. Худал је био отворено наклоњен фашизму, и послије завршетка рата спасао је многе нацисте, официре Ге-стапоа, руководиоце појединих логора. Худал је повезао Дра-гановића са представницима Међународног Црвеног крста и многим конзуларним агентима, лучким капетанима и заступни-цима бродских линија. Крајем 1946. године у извјештају рим-ског огранка CIC говорило се о Драгановићевим дјелатностима и везама. Становао је у Борго Санто Спирито 41, у Риму, и обављао дужност секретара Братовштине св. Јеронима. По мишљењу писаца извјештаја, он је био „најважнија личност у Братовштини”. Та организација је била позната по томе што је

издавала лажне личне докумен-те ратним злочинцима усташког поријекла, што је овима омо-гућило да се сакривају од са-везничких власти. Представник Ватикана у Братовштини био је др Доминик Мандић. Драгано-вић је био добро обавијештен о намјери савезничких власти да ухапси усташке активисте. Савјетовао је Љубу Милоша да

побјегне из логора у Фермију, пошто га је тражила полиција. Драгановић је одржавао везе и са Антом Павелићем, посједо-вао је добра документа и стално путовао.

Од тог тренутка, Драгановиће-ве дјелатности су се налазиле под лупом америчких обавјештајаца. Тада се већ знало да је руководио широком мрежом подземних канала за скривање и пребаци-вање квислинга и злочинаца. По-четком 1947. године прикупљена су нова обавјештења о Драгано-вићу и природи његових дјелат-ности. У оширном извјештају војне обавјештајне службе наво-дило се да је Драгановић дуже вријеме одржавао везе са усташ-ким групама у Италији, са чијим се погледима на многа питања у потпуности слагао. Његова би-ографија пружала је податке о његовом поријеклу, образовању, дужностима. Био је секретар надбискупа сарајевског Ивана Шарића, који га је упутио на студије у Рим, гдје је успоставио одличне везе у Ватикану. Након проглашења НДХ, 1941. године, постао је шеф Одјељења за коло-низацију усташке владе. Његов

долазак у Рим, почетком 1944. године, објашњавао се намјером усташких врхова да припреме терен за превођење НДХ у са-везничке редове. Драгановић у томе није имао никаквог успје-ха. У разговорима са поједин-цима, Драгановић је одбацивао оптужбе да је био усташа. Био је за самосталну хрватску државу. У извјештају се такође наводи-ло да су се у Заводу св. Јерони-ма скривале многе усташе, ратни злочинци и квислинзи под лаж-ним именима. У том тренутку у Заводу су се налазили следећи ратни злочинци: потпуковник Иван Девчић, Вјекослав Вран-чић, Драгутин Тот, Ловро Су-шић, Миле Старчевић, генерал Драгутин Рпчић, генерал Вилко Пећникар, Јосип Марковић и генерал Владимир Крен. Писац извјештаја је додао да ће пратити пажљиво Драгановићеве дјелат-ности и о њима извијестити. Ви-ше није било никаквих сумњи у природу Драгановићевих дјелат-ности, ставова, погледа и било је јасно да у Заводу скрива усташке главешине.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

(3)

(6)АКАДЕМИК ДРАГОЉУБ Р. ЖИВОЈИНОВИЋ: ВАтИКАн, САВеЗнИЦИ И ЈУГоСЛоВенСКИ РАтнИ ЗЛоЧИнЦИ 1945–1948 ПРИРЕДИО: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

Академик Драгољуб Р. Живојиновић

ПЕТАР РОМАНОВ: ВРИЈеМе ВЛАДАВИне ИВАнА ГРоЗноГ ПРЕВЕО И ПРИРЕДИО: ВОЈИН ПЕРУНИЧИЋ

Какви су извјештаји из Москве стизали на сто узнемиреног

краља Сигисмунда, може се ла-ко закључити из записа некак-вог Роберта Беста, који је тада описао постојећу ситуацију на двору Ивана Грозног.

„Ја мислим да нема таквог господара у хришћанском свијету, којега су се толико бојали покорни племићи и ни-жи сталеж, а истовремено са тим и вољели више. Он није волио много да иде у лов са соколовима и псима, као ни друге забаве, нити инструменте или музику, али налази за себе најузвишеније уживање у двје-ма стварима: као прво, у цркве-ним литургијама и није спорно да је много волио своју вјеру и као друго, како да побиједи и покори своје непријатеље“.

У даљем свом причању он до детаља описује свакодневна гађања из оружја, која се про-изводе у Москви. Оруђима су гађали у специјално направље-не дрвене куће, напуњене земљом, а из пушака су гађали у санте леда, које су биле спе-цијално обрађене за овај слу-чај. Гађања су се одвијала под царевом контролом и господар је пажљиво пратио и процјењи-вао пробне резултате. Ако је вјеровати Бесту, у свакој таквој провјери је учествовало до пет хиљада стрелаца. Потпуно је јасно да су овакве информације из Московије морале да узне-

миравају њене непријатеље.Сигисмундови протести

нијесу утицали на Енглеску, јер, очигледно, корист од тр-говине са Русијом, а преко ње и са другим партнерима, превагнула је у односу на би-ло какве аргументе пољског краља. Ако је Ватикан у то вријеме био узнемирен због питања црквене уније са Ру-сијом, а Пољску забрињавала војна и политичка питања, у том моменту Енглеска је била искључиво заинтересована за трговину са Русијом.

У Москви су све то добро схватили. Сигисмунд је јавно признао да је руски цар „поли-тички незналица“надмудрио пољског краља.

Ако се за вријеме Ивана III у московској држави појави-ла спољна политика, онда је за вријеме Ивана IV Москва јасно видјела испред себе, не „само цијели Запад“, већ по-чела вјешто да игра игру са несложним европским држава-ма. Запад није више био само непријатељ за Русе, сада су се појавили брегови и јаруге, тј. партнери и противници.

Писма Сигисмунда о Нарви захтијевају појашњења. У са-мом почетку Ливонског рата, у мају 1558.године, руске једи-нице су заузеле Нарву и на тај начин је Москва владала њом до 1581.године, када је то ва-жно погранично утврђење на Балтичком мору било поново

изгубљено, једна од најбољих лука на обалама Балтика.

Нарва је постала вољено дијете Ивана Грозног. Руси су брзо обновили град послије напада и помогли локалном становништву да се опорави од ратног разарања, давши им жито, коње и стоку. Граду су дали право да може тргова-ти без царине са Московском државом, а такође пружили могућност слободног повези-вања и са другим државама. Странцима у Нарви је била га-рантована лична безбиједност и разне трговачке повластице. По замисли Москве, Нарва је морала да постане контрол-но-пропусни пункт Русије на западној граници, са њом је ис-кључена улога Новгорода, али само под строгом присмотром власти.

Руско присуство у Нарви је, како пише историчар Сергеј Платонов, „произвело снажан утисак код заинтересованих кругова у Њемачкој и у скади-навским државама“. На руку Руса су ишла тадашња несла-гања између европских кон-курената. Ако су до тада сву ханзејско-руску трговину чвр-сто држали ливонски градови у својим рукама, највише од свих Ревел, сада у Нарву, про-лазећи Ревел, долазе трговачки бродови из Љубека и западних ханзејских градова. Поред све-га овог, Нарва је дозволила Ев-ропи да отвори нове путеве до

руске сировине, а иза тога се крио велики профит.

Као резултат велике конку-ренције, који је испровоциран појавом Руса у Нарви, појави-ли су се гусарски бродови на Балтику у великом броју. Мос-ква није заостајала за другима и имала је своје гусаре под ко-мандом Њемца Карстена Роде. Он је штитио „своје“ бродове, а немилосрдно пљчкао „туђе“, за шта је на крају доспио у дански затвор.

У најкраћим историјским ро-ковима, не само сама Москва, него и цијела земља се напуни-ла странцима. Енглези су зау-зели просторе на сјеверу – у Поморју, у Вологди, у Јаро-слављу. Ништа мање нијесу били активни тада ни на свим путевима за Средњу Азију. Одмах послије Енглеза су се појавили Холанђани, који су брзо искористили путеве на сјеверу и настанили се око мурманске луке, такође у сјеверном дијелу Двине и око цијолог пута од Холмогора на сјеверу до Москве. Они су по-чели да праве велики новац у Новгороду и Нарви. Поред тога, Холанђани су, науспут, ускратили ексклузивна пра-ва Енглеза. Енглези су дуго протестовали против доласка конкурената на руски сјевер, аргументујући своје потребе тиме, да су уложили велики труд да доведу у ред сјеверну маршруту у Русију, због чега

су Енглези и добили посебне повластице и привилегије. Москва је та права и доказе за уложени труд дипломатски ублажавала, констатујући ре-зонски да је „океан-море ве-лики Божји пут“, а не нечија својина, према томе, овај пут се не смије узурпирати.

Енглезима и Холанђани-ма, који су преплавили руску земљу, треба додати „Њемце“ из Ливоније, т.ј. разне по на-ционалности заробљенике, које су московске власти ра-

селиле по руским градовима и на крају, праве њемачке тр-говце, који су стигли преко Нарве у разне крајеве земље.

Квантитет, што је и раз-умљиво, постепено прелази у квалитет. Странац није ви-ше био шокиран као и раније. На њега сада нијесу гледали са гнушањем или религиозном одвратношћу, већ са нараслом радозналошћу.

Утицај Запада на Московију је постао неизбјежан.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Како је „незналица у политици” надмудрио пољског краља

■ Један од првих који је ступио не само у дипломатске и пословне него и у иде-олошке контакте са Западом био је Иван Четврти (Иван Грозни). он је био познат као вјешт политичар и окрутан владар, што је документовано потврдио Петар Ро-манов у својој књизи „Русија и Запад”

Руски цар Иван IV

Спасавао усташе од савезничких власти ■ Фељтон смо приредили према књизи академика Драгољуба Р. Живојиновића (1934–2016) ‚‘Ватикан, Католичка црк-

ва и југословенска власт 1941–1958‘‘, коју је издао „Службени гласник” из Београда

Др Крунослав Драгановић

страна XVуторак, 18. септембар 2018. Енигматика ● хороскоп

примjећујете да вољена осо-ба има неке „тајне плано-

ве”, што додатно утиче на Вашу нервозу или на осjећај неповjе-

рења. имате добру прилику да завршите неке обавезе старијег датума, као и да дефинишете своју улогу пред сарадницима. Добро проциjе-ните личне могућности.

У сусрету са вољеном особом, нема потребе да се узбуђује-

те због „ситница” које отежавају заједнички договор. покушава-

те да се ослободите од неких додатних оба-веза, али колико год се трудили не постижете жељени ефекат. положај мјесеца утиче на Ва-шу психичку узнемиреност.

нема разлога да критикујете блиску особу, боље је да оз-

биљније анализирате понашање и пропусте које сте учинили.

покушавате да импресионирате околину раз-личитим способностима. не успиjевате да од-редите своје мjесто или улогу у пословним пре-говорима. Важно је да имате јаку мотивацију.

Важно је да оставите пози-тиван утисак на особу која

Вам се допада. понекад детаљи имају велико значење. креатив-

ност коју изражавају Ваши сарадници треба употријебити на практичан начин. изоштрите своју моћ запажања. потребно Вам је психо-лошко олакшање.

Умијете да заблистате у пра-вом тренутку, а партнер не

може да остане равнодушан на Ваш шарм и појаву. Употријеби-

те своје практичне способности у различитим ситуацијама, будите довољно ефикасни и ос-мислите оригиналан наступ. налазите се у сјај-ној психофизичкој форми.

имате утисак да неправедно трпите због нечијег само-

вољног понашања или ћудљи-вости. неко не испуњава Ваша

емотивна очекивања. Вас упјех не представља врхунац, али истовремено ни Ваши сарадници не могу да се похвале значајним резултатима. посветите пажњу ведрим темема.

пажљивије размислите о не-чијим ријечима. нема пот-

ребе да бирате погрешну улогу или да изазивате свог партнера

на ривалске односе. неко Вас индиректно опо-миње да промијените своје понашање. имате погрешан став о неким сарадницима и дели-катним темама. избјегавајте сувишне обавезе.

ако Вас муче нове емотивне сумње, отворено разговарај-

те са вољеном особом. немојте доносити исхитрене закључке.

Унапријед осмислите сваки потез, прије него што јавно изложите своје идеје. Добра припре-ма и организација представља пут до успјеха. подстичите код себе оптимизам.

У љубавном животу постоје суптилнија правила, фасци-

нирајте партнера необичним идејама или великом емотивном

пажњом. Јасно Вам је да имате почетну пред-ност у односу на своје сараднике, а самопоуз-дање представља први корак на путу до циља. Важно је да каналишете своју креативну енер-гију.

Ваше расположење дјелује подстицајно на вољену

особу, очекују Вас пријатни до-гађаји и емотивно задовољство.

не вјерујте у различита обећања. инсистирајте на чињеницама. До успјеха се не долази слу-чајно. налазите се у сјајној физичкој и психич-кој форми.

немојте давати обећања које не можете да испуните. ос-

мјех не значи много, уколико не постоји чврста намјера. нема

разлога да превише причате о својим послов-ним плановима. Важни су резултати, а не ко-ментари. пријаће Вам излазак, шетња или бо-равак у природи.

прикривањем истине пред вољеном особом подстичете

своју несигурност. слободно из-разите своје емотивне намјере.

Умјесто да тугујете за пропуштеном приликом, потражите своју добитничку комбинацију, али на некој другој страни. избјегавајте различите непријатности и ситуације које Вас исцрпљују.

СТРИ

ПЦ

рта

и пи

ше:

сим

он В

учко

вић

Хороскоп

мујо долази у кафану у рано јутро, одмах након отварања, а хасо конобар га збуњено пита:

Ђе‘с болан, мујо, о‘клен ти ‚вако рано?

мујо слегне раменима:а био синоћ с Фатом на

балету, право се добро наспав‘о...

хасо знатижељно погле-да:

и, как‘е су те ба-лерине?

мујо се насмије:право фине

женске... плешу стално на прстима да не пробуде пу-блику!

играју фудбал Бразил и Босна и херцеговина. и у 25 минуту слободан уда-рац за Бразил. роналдињо намјешта лопту за ударац а Босанци у живом зиду се окренуше ка голу. Долази

судија и пита:– Шта је бре, што сте се

окренули ка голу?а Босанци ће на то:– па и ми хоћемо да ви-

димо гол.

пред нашим очима све нам очистише, а пред свијетом образ упрљаше.

нити они могу гледати народу у очи, нити народ њима ви-дјети леђа.

и највећа предузећа затварају сами, а ни најмање против-нике не могу без полиције.

ако се не могу помјерити, ваља рећи да се носе.

не може пасти ни да ноге поломи. Држе га гориле које су му иза леђа. Јован Ераковић из Бањана

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

UKRŠTENICA

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

уторак, 18. септембар 2018.МаркетингXVIII страна

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм уторак, 18. септембар 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

05:30 радио Црне горе Будилник06:00 доБро јутро Црна горо 07:00 вијести 08:00 вијести07:35 доБро јутро Црна горо10:00 вијести10:05 науЧно-оБразовни програм 10:50 топшоп11:00 сједниЦа скупштине Црне горе (у зависности од преноса) 11:00 вијести 11:05 Форе и Фазони11:55 топшоп12:00 вијести12:05 топшоп12:10 серија: права жена знак 12 13:00 вијести13:05 из правог угла , р14:00 вијести14:10 топшоп14:20 серија: златно срЦе , р15:00 меридијани, р15:15 топшоп 15:30 дневник 115:50 укуси јутра 16:05 топшоп16:10 лајмет16:20 серија: тајна старог моста 17:20 топшоп17:25 Бизнис инФо17:30 Црном гором,Хроника18:00 вијести+дневник на знаковном језику 18:45 серија: златно срЦе19:30 дневник 220:00 тв магазин 20:35 глоБус21:05 ликовна умјетност, наод зориЋ 21:30 дјевојке из ФаБрике БомБи 22:30 дневник 322:50 спортски дневник 23:05 серија: купер 00:05 са конЦертниХ подијума01:05 науЧно-оБразовни програм 01:35 Црном гором, Хроника02:35 тв магазин 03:05 глоБус03:35 конЦерт

07:00 воа – глас америке, р 07:30 меридијани, р 08:00 дјеЧији програм 08:30 док. серијал за дјеЦу 09:15 мали конЦерт

09:45 дјеЧији програм10:20 курс енглеског језика 10:30 ликовна умјетност 11:00 конЦерт11:15 аБс, р11:45 курс енглеског језика 12:00 серија: тајна старог моста 13:15 конЦерт13:30 стижу БеБе, р14:00 стил, р14:30 док. емисија15:00 Филм16:30 из правог угла, р17:40 Флеш спорт 17:45 откриј.ме18:00 EUROVISION TV18:30 оБразовни програм, р 19:00 Форе и Фазони 19:30 ликовна умјетност20:10 док. емисија 20:40 музика21:00 серија:тајна старог моста 22:10 Филм00:15 дјевојке из ФаБрике БомБи01:00 воа – глас америке01:30 док. серијал02:15 откриј.ме02:30 ликовна умјетност03:00 EUROVISION TV, р03:30 конЦерт04:30 стил, р

05:30 Чиста ЉуБав (р)06:15 практиЧна жена (р)07:00 јутро са ирис 09:00 јутро са јованом и срЂаном11:00 студио модерна 11:15 кад лишЋе пада 12:00 истине и лажи (р)12:45 студио модерна 13:00 таЧно 1 13:45 студио модерна 14:00 веселе седамдесете (р)15:00 Бруско 16:00 како сам постао рус 16:30 практиЧна жена 17:30 луд, зБуЊен, нормалан18:05 EXKLUZIV 18:30 веселе седамдесете 19:00 журнал 19:30 страсти тоскане 20:15 Чиста ЉуБав 21:10 истине и лажи 22:00 истјериваЧ митова (р)23:15 на мјесту злоЧина са машаном лекиЋем 00:05 ноЋни журнал 00:30 Балканска маФија 01:15 EXKLUZIV 01:40 таЧно 1 (р)

02:20 ноЋни журнал (р)02:45 Балканска маФија (р)

06:30 Боје јутра 09:30 алтернатива09:35 студио модерна 10:00 вијести у 10 10:05 метео Центар у 10 10:07 истанБулска невјеста, р11:00 алтернатива 11:05 тв шоп студио 11:20 велвет, р 12:00 вијести у 12 12:05 метео Центар у 12 12:07 алтернатива 12:12 с т уд и о м о д е р н а 12:32 тв шоп студио12:47 Црна ружа серија14:00 вијести у 2 14:05 метео Центар у 214:06 гастро 14:07 велвет, р 15:00 Боје дана емисија15:35 истанБулска невјеста, р16:30 вијести у пола 5 16:48 метео Центар у пола 5 16:49 гастро 16:50 велвет 18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар19:10 истанБулска невјеста 20:00 наЧисто са петром комнениЋем 21:30 перспектива 22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 криза 23:30 реприза програма

07:05 спут Њик но во сти, р 08:00 до ку мен тар ни про грам 08:30 те ле шо пинг09:00 ви је сти у 909:07 та ко су го во ри ли на ши пре Ци10:00 до ку мен тар ни про грам,р10:30 дје Чи ји про грам, р11:00 ви је сти у 1111:05 та ко су го во ри ли на ши пре Ци 11:07 се риј ски про грам12:00 не скри ве но, р13:00 ви је сти у 1313:08 Филм ски про грам, р 15:00 ви је сти у 1515:05 та ко су го во ри ли на ши пре Ци

15:07 до ку мен тар ни про грам16:00 кул тур на сЦе на, р 17:00 те ле шо пинг17:30 но во сти 117:55 та ко су го во ри ли на ши пре Ци18:30 спут Њик но во сти19:00 те ле шо пинг19:20 срп ски је зик19:30 дје Чи ји про грам21:00 огле да ло 22:00 но во сти 222:20 та ко су го во ри ли на ши пре Ци23:00 спут Њик но во сти23:30 Филм ски про грам01:35 огле да ло, р02:35 ре при за про гра ма

07:30 воа08:00 Филм10:00 Бест оФ 2006/1611:00 Бест оФ 2006/1612:00 Филм14:00 Филм16:00 Бест оФ 2006/1618:00 Филм17:00 Бест оФ 2006/1618:00 Филм20:00 Бест оФ 2006/1622:00 воа22:30 Филм00:00 Бест оФ 2006/1601:00 ре при за про гра ма

07:00 ново јутро07:20 CITY KIDS M11:03 тв продаја11:20 CITY KIDS M11:15 тв продаја11:11 спортисимо Цг 1212:03 CITY M12:18 премијера12:33 метео плус12:40 тв продаја13:03 Ћерке14:03 елиФ р.14:34 CITY M15:02 метео плус15:15 тв продаја15:45 CITY M16:03 ја то тако17:06 мјешовити Брак17:44 туристиЧки магазин18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно18:40 метео плус18:43 премијера19:03 м паY

19:06 спортисимо Цг 18.3019:13 елиФ20:00 Ћерке22:00 ко је на врХу23:30 задруга преглед дана00:04 задруга уживо05:30 метео плус05:35 ексклузивно05:45 CITY M06:00 премијера06:15 туристиЧки магазин06:30 Централни дневник

07:00 инФо прес07:30 јутарЊи програм09:00 серија –паришке приЧе-р09:30 Храна и вино-р10:00 инФо прес10:30 серија-слатко срЦе-р10:35 мали огласи 11:00 култура-12:00 у подне- продукЦија твнк12:35 мали огласи13:00 сериј-паришке приЧе-р14:00 инФо прес14:20 Филм-р16:00 инФо прес16:10 јутарЊи програм-р16:30 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 култура-р18:00 винк 1 18:30 серија –слатко срЦе 18:50 мали огласи19:00 серија-паришке приЧе19:20 у подне-р20:00 винк 2 21:00 некултура живЉеЊа22:00 винк 322:20 мали огласи22:30 Филм

07:00 јутарЊи програм 09:00 преглед 09:05 мали огласи, инФо09:08 најава програма 09:10 кЊига дана (р) 09:20 тв Будва промо 09.25 CECILE&PEPO 10:00 серија: Бандолера (р) 11:00 глас америке (р)11:30 Храна и вино (р)12:00 преглед 12:05 емисија: наса права12:55 Биоскопске најаве 13:00 најава програма 13:02 тв Будва промо 13:05 широм света (р)

13:35 тв Будва промо 13.40 подводни свијет 13:50 порекло стила (р) 14:00 јутарЊи програм (р) 16:00 мали огласи16:07 најава програма 16:10 серија: Бандолера 17:15 морске приЧе / Ћакуле 17:45 преглед17:50 кЊига дана 18:00 широм света 18:30 тв Будва промо 18:35 порекло стила 18:40 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи 19:00 полис19:35 Храна и вино 19:58 најава програма20:05 амФитеатар 21:00 серија 22:00 полис22:33 мали огласи, инФо 22:35 морске приЧе / Ћакуле (р) 23:05 глас америке

08:00 календар08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:45 Цртани Филм09:00 ауто магазин09:30 уз ЧашиЦу разговора11:30 тв ординаЦија 12:00 дневник радио светигора12:30 пролог12:40 Без коментара13:00 више од вијести13:25 маркетинг13:30 вјенЧаЊе од а до да14:15 ништа лиЧно15:00 волим спорт15:30 ординаЦија16:00 у жижи (р)17:55 календар18:00 више од вијести18:25 маркетин18:30 Без коментара19:00 дневник радио светигора19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:00 календар20:05 нијесмо ми од јуЧе20:30 ријеЧ више 21:20 портрет плус20:55 календар22:00 више од вијести22:30 Без коментара23:00 дневник светигора (р)23:30 пролог23:40 зелена патрола00:10 моБил ауто (р)00:40 инФо арена