OBELEŽAVANJEDANA EVROPE UREPUBLICI SRPSKOJ

-Ako postoji ijedan proces u sklopu kojeg treba da postoji sprega između vladinog i ne-vladinog sektora u najširem smislu reči, onda je to proces pridruživanja Evropskoj uni-ji, upravo zbog toga što je to višegodišnji proces. U sklopu

toga se dešava temeljita re-forma društva što je sasvim logično da bi to trebalo biti u interesu medijima - rekla je Cvijanovićeva.

Ona je ocenila da postoji široka podrška javnosti u BiH za proces evropskih integra-

cija, koja se kreće između 70 i 85 odsto.

-Podrška građana sigurno postoji, ali svesna sam da je to jedna nemodelirana podrška. Podrška procesu evropskih integracija u BiH još nije mo-delirana na način da postane vlasništvo političkih stranaka i sve dok ne bude njihovo vla-sništvo, kao i vlasništvo svakog nivoa vlasti u BiH, nema stvar-nog kretanja ka EU-ocenila je Cvijanovićeva. Po njenim rečima, proces evropskih in-

tegracija ima svoje faze koje su tačno propisane.

-Postoje određene spe-cifi čnosti kada je u pitanju BiH i mislim da su i to stvari koje treba da privuku pa-žnju medija. Mislim da ovaj proces ne može da bude do-voljno formatiran ni dovoljno ispraćen niti može da poluči bilo kakve stvari ili rezultate ukoliko mediji nisu sastavni dio tog procesa - istakla je Cvijanovićeva i dodala da se medijsko učešće prevashodno

odnosi na prenošenje određe-nih stvari.

Mediji, s obzirom na ko-pleksnost teme i procesa, kako je poručila, treba da imaju jednu značajniju ulogu, da budu ne samo promoteri, već da pikazuju sve one stvari koje jesu bitne i one manje bitne u tom procesu.

-Bez obzira što je to kreta-nje predvidivo, što ima svoje etape, mislim da je veoma važno da se stvari otvaraju sa različitih aspekata. Mislim da

taj proces ne sme da bude lišen kritičnosti ili kritke. Zbog toga što ćemo u tom procesu naići na vrlo ozbiljne situacije u ko-jima mediji trebaju da daju svoj doprinos i pokažu da li nešto jeste ili nije evropski zahtev - rekla je Cvijanovićeva.

Po njenim rečima, proces dobijanja bezviznog režima u BiH trajao je duže nego kada su u pitanju zemlje u regiji, ali je cilj bio jasan i zato uspeh nije izostao.

NASTAVAK NA STRANI 2.

OKRUGLI STO „EVROPSKE INTEGRACIJE U MEDIJIMA REPUBLIKE SRPSKE“

Nezamenljiva uloga medija na putu ka EU

U prosecu evropskih integracija nepohodno je partnerstvo institucija i medija, poručila je ministarka za ekonomske odnose i regionalnu

saradnju u Vladi RS Željka Cvijanović na okruglom stolu „Evropske integracije u medijima Republike Srpske“.

II III

- Na kraju smo dobili bezvi-zni režim i sigurna sam da je to jedna od stvari koja je bila merljivo kretanje i institucija i podrške javnosti, zato što je cilj bio konkretan, zato što je postojalo konkretno obećanje - navodi Cvijanovićeva.

Ona kaže da se trenutno nalazimo u fazi pridruživanja, a nakon što BiH dobije status kandidata, ulazi se u jednu ozbiljniju integracionu fazu u kojoj se pregovara o članstvu. To traje uvek nekoliko godina, čak i za one zemlje koje su bile dobro kapacitirane i imale veliku podršku. U toj glavnoj fazi dešava se pravo restruk-turiranje društva i tada se stiču određene karakteristike kom-patibilnosti sa sistemom u koji se želi ući, a pre toga postoji nekoliko takođe zahtevnih stepenica.

-Nalazimo se u situciji u kojoj smo u zadnjih nekoli-ko meseci bili izloženi ko-mentarima i kvalifi kacijama u kojima treba da budemo kredibilan partner u ovom procesu, da treba da se ste-knu uslovi da podnesemo kredibilnu aplikaciju, da na-pravimo kredibilan napor da bismo mogli da napredujemo na evropskom putu. Suština svega jeste da postoje propisa-ni koraci i uslovi i taj proces se treba odvijati na partnerskim odnosima između dve ugovor-ne strane. Tu potenciram da nije dovoljno da samo država koja ispunjava uslove treba da bude kredibilan partner, već se to odnosi i drugu stranu, a to je EU - rekla je Cvijano-vićeva.

Ona je rekla da je prisustvo �vropske unije na prostoru BiH doživelo nekoliko svojih faza i oblika i da imamo danas jedinstveno i ojačano pred-stavljanje �vropske unije.

-Nakon nekoliko godi-na blokade uspeli smo da usvojimo dva zakona koji jesu bitni i kao uslov i kao or-jentir ka daljem kretanju ka Evropskoj uniji, a to je Zakon o sistemu državne pomoći, koji direktno proističe kao jedna od ugovornih obaveza propisana članom sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Drugi je indirektan, a takođe proističe iz sporazuma, ali defi nisan na drugačiji način, a odnosi se na Zakon o popisu stanovništva. To je bio razlog da se u taj proces udahne neka vrsta optimizma - ista-kla je Cvijanovićeva.

Po njenim rečima, ostalo je nerešeno pitanje u im-plementaciji sudske odluke

u Stazburu u slučaju Sejdić – Finci. U formalnom smislu će nakon njenog provođenja BiH biti kvalifi kovana za do-bijanje kandidatskog statusa za članstvo u EU.

-Mislimo da trebamo da se pridržavamo suštine te odluke, da ne izlazimo izvan njenih okvira. U tom smeru treba da se krećemo, da ta odluka ne treba da posluži za prekom-poziciju ili temeljitiju ustavnu reformu ili slično – rekla je ministarka.

Cvijanovićeva je najavila široku akciju poseta predstav-nika ministarstava školama i univerzitetima, a biće organi-zovane i aktivnosti za sve me-dije koji budu zainteresovani da se obuče za integracione procese. Za sve ovo, ističe, biće potrebna podrška medija.

-Ovo je proces koji je ve-oma komplikovan i nosi to-liko izazova i ukoliko nismo kao društvo u stanju da sa-gledamo sve ono što je pred nama, odgovor institucija ne može biti dovoljno do-bar. Pozivam na partnerstvo koje treba da bude u korist svima nama, i medijima da mogu da profesionalno obavljaju svoj posao i nama u institucijama da se mo-žemo uhvatiti u koštac sa određenim izazovima koji su postavljeni pred nas. Oni su puno veći nego što je bio slučaj sa državama koje su se ranije priključivale EU - rekla je ministarka i dodala da je jako bitno da se javno govori o ovim temama.

Tamara Ćuruvija je rekla da su evropske integracije aktuelne u proteklih desetak godina, posebno od polovine 2008. godine kada je potpi-san Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju evropskim integracijama između Bosne i Hercegovine i Evropske unije.

Ona je istakla da je BiH sa novim institucionalnim oba-vezama uticala i na medijski prostor u Republici Srpskoj.

-Mada je do sada održano mnogo diskusija i konferencija o evropskim integracijama, u javnosti nije jasno defi nisana svest o značaju tog procesa, njegovim prednostima i svim drugim segmentima evrop-skim integracija - rekla je Ćuruvija.

Prema njenim riječima, ve-ćina građana podržava ulazak zemlje u EU i njeno buduće članstvo u EU, ali smatra da nema dovoljno informacija o procesu evropskih integracija u medijima, što je pokazalo

poslednje istraživanje direkcije za Evropske integracije BiH.

-Građani treba da znaju šta mogu da očekuju od članstva zemlje u EU. Zato je podrška medija u procesu evropskih integracija veoma značajna. Javnost treba da bude foku-sirana na ono što je važno u ovom procesu za sve pri-padnike društva i zajednice u celini - istakla je Ćuruvija i dodala da mediji treba da budu komunikatori između insitucija i javnosti.

Ona kaže da svakodnevno u dnevnim informativnim radijskim i televizijskim emi-sijama, kao i novinskim član-cima, ima mnogo izveštaja o procesu evropskih integracija, ali oni uglavnom uključuju aktivnosti vlasti.

-To bi se moglo nazvati je-dim reaktivnim pristupom, jer se radi uglavnom o prenošenju agencijskih vesti, konferencija

za štampu, susreta predstav-nika vlasti sa predstavnicima EU. Smatram da građane treba zainteresovati atraktivnim te-mama, što znači da nedostaje analitičkog pristupa - ističe Ćuruvija.

Đulio Cani, šef Kancelarije EU u Banjaluci rekao da su mediji važan igrački partner u celom procesu integracija Evroske unije.

-Mediji moraju biti u stanju da se nose sa tim temama, odnosno da budu dorasle toj temi. U tom smislu, mediji imaju veliku odgovornost. Tačno je da je proces evrop-skih integracija jedan tehnič-ki proces, nekad nije toliko direktan, ali ako se o istom odgovarajuće ne izveštava, to može dovesti do nerazu-mevanja. Zato smatram da je obaveza medija da, pre svega, razumeju taj proces - istakao

je Cani.On je naglasio da je još

jedna uloga medija da prati ispunjavanje obaveza koje institucije preuzimaju u pro-cesu evropskih integracija i da izveštavaju da li je postignut određeni napredak.

-Ono što trebamo jesu analitički i nezavisni mediji. Istina je da postoji određe-na zabrinutost u EU o nivou slobode medija u ovoj regiji. Smatramo da bilo kakav priti-sak na medija podriva koncept i smisao evropskih integra-cija. U suštini, mediji moraju da budu potpuno slobodni kako bi mogli da se posvete i obrađuju određene teme, da izveštavaju o različitim mišlje-njima - ocenio je Cani.

Dejan Šajinović, novinar

„Nezavisnih novina“ rekao je da se u procesu evropskih integracija treba razmotriti ono što EU nosi i da mediji treba na pravilan način da izveštavaju o tome.

-Najveća prednost pristu-panju i članstvu u EU je ta što nam nudi alate koje možemo koristiti da napravimo bolje društvo, da zaposlimo više ljudi, da nam mediji budu slobodniji, da imamo bolje zakone, bolje javne službe - istakao je Šajinović i dodao da mediji treba da kažu da članstvo u EU nije jednostavan proces.

Danijel Simić, novinar i pu-blicista kaže da to nije proces u kojem možemo da se pitamo da li smo za ili protiv.

-EU je došla na naše pro-

store kao hegemonija sad kad konačno Hrvatska bude primljena. Mi samo trebamo da što bolje krenemo u toj podeli uloga. Glavna poluga u tome su mediji. Mediji tre-ba da budu kontrolni faktor toga kako ćemo pristupati EU. Ja sam za što veći stepen zajedništva i pozitivno gledam na sve integrativne procese. Proces pridruživanja EU nosi niz pozitivnih stvari, koje bi bilo pozitvne po RS. Polazim uvek od toga da je RS prioritet, njeno očuvanje i njen integri-tet kao jedini garant stabilnosti mira na ovom području - kaže Simić.

Andrea Matić kaže da me-diji treba da budu informisani i da se na najozbiljniji način bave svakom temom.

-Evropske integracije su deo puta BiH i RS u ovom trenutku i treba da budu naš posao, ali mi tu ne trebamo da sarađujemo s Vladom RS. Mediji ne treba da čekaju na saopštenja Vlade. Oni trebaju da naprave iskorak i da idu pre Vlade, a ne obrnuto - istakla je ona. Milica Džepina, urednik novinske agencije SRNA rekla je da bi mediji RS trebali u prvom planu imati interes RS, uz informisanje javnosti o prednosti i manama član-stva u EU.

-Mislim da bi se trebali dr-žati institucija RS bez obzira koji je medij u pitanju i da se na ističe značaj koordinacije, prava RS na tom evropskom putu - ističe Džepina.

Brankica Tejić Jerinić, di-rektorica i glavna i odgovorna urednica časopisa Dom Info iz Banjaluke ocenila je da je zaboravljena edukacija gra-đana o osnovinim postula-tima EU i koje je standarde potrebno dostignuti. Prema njenim rečima, to je tematika za koju se treba specijalizo-vati, pa je stoga potrebna i edukacija novinara.

Učesnici okruglog stola su istakli da mediji imaju ključnu ulogu u procesu evropskih integracija i da je zbog toga neophodno imati slobodne medije.

Okrugli sto „Evropske inte-gracije u medijima Republike Srpske“ organizovalo je, povo-dom dana Evrope, Ministarstvo za ekonomske odnose i regio-nalnu saradnju RS i Udruženje novinara RS.

Brankica Tejić Jerinić, direktorka i glavna i odgovorna urednica časopisa „Dom Info“ iz Banjaluke, ocenila je da je zaboravljena edukacija građana o osnov-nim postulatima EU i koje je standarde potrebno dostignuti. Prema njenim rečima, to je tematika za koju se treba specijalizovati, pa je stoga potrebna i edukacija novinara. Mediji imaju ključnu ulogu u procesu evropskih in-tegracija i zato je neophodno imati slobodne medije, istakli su učesnici okruglog stola. Okrugli sto „Evropske integracije u medijima Republi-ke Srpske“ organizovalo je, povodom Dana Evrope, Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS i Udruženje novinara RS.

NEOPHODNA EDUKACIJA

Evropsko zakonodavstvo i u Bosni i Hercegovini

Mehanizam koordinacije treba defi nisati tako da

odgovara ustavnoj strukturi BiH, a to znači u potpunosti uvažiti činjenicu da je BiH decentralizovana država i istovremeno obezbediti da svaki nivo vlasti bude institu-cionalno i politički spreman da izvršava svoj deo obave-za. Uz to, svaki nivo vlasti treba da ima koordinirajuću instituciju, a sve one zajed-no treba da čine operativni mehanizam koordinacije u BiH.

Politička koordinacija i po-litički podsticaj celokupnom procesu treba da se obezbedi putem ministarskih konfe-rencija, koje utvrđuju prio-ritete u pojedinim sektorima i obezbeđuju da se evropsko zakonodavstvo ravnomereno usvaja na prostoru cele BiH od strane svih nivoa vlasti u

skladu sa ustavnim nadlež-nostima.

Ministarske konferencije bile bi dužne i da periodično, najbolje na šestomesečnoj osnovi, procenjuju nivo iz-vršenja obaveza i svih drugih redovnih aktivnosti koje u procesu integracija obavljaju

institucije na svim nivoima vlasti. U okviru ovog me-hanizma treba definisati i model usaglašavanja stavo-va na unutrašnjem planu kako bi ono što se prezentuje prema EU održavalo stavove svih, a ne političke platforme pojedinaca. Bez toga nema

nijedne adrese za komuni-kaciju sa Evropom.

Po uzoru na pojedine de-centralizovane članice EU, treba u okviru koordinacije utvrditi i institucionalni me-hanizam za rešavanje sporova u slučaju krađe nadležnosti onda kad jedan nivo vlasti deluje neovlašćeno i antiu-stavno preuzimajući nadlež-nosti drugog nivoa.

Nivo zajedničkih organa BiH ima koordinirajuću ulo-gu, a ovakav mehanizam koordinacije bio bi sasvim kompatibilan sa konceptom tela koja su defi nisana samim SSP-om i koja prate provo-đenje ugovornih obaveza, a potrebno ga je defi nisati iz razloga što BiH jeste zaklju-čila SSP, ali ne može da ga sprovede bez entiteta na koje otpada najveći nivo evrop-skih obaveza.

Željka Cvijanović

Sa okruglog stola o evropskim integracijama u medijima

REPUBLIKA SRPSKA

VLADAMINISTARSTVO ZA EKONOMSKE

ODNOSE I REGIONALNU SARADNJU

OBELEŽAVANJE

DANA EVROPE U

REPUBLICI SRPSKOJ

Najviše interesovanja za sistem obrazovanja

Na koji način države EU podstiču aktivizam, kako

mogu da volontiraju u zemlja-ma EU, kako završiti reformu u svim sektorima, naročito u obrazovanju da bi nakon za-vršetka školovanja mogli da nađu posao prateći trendove savremenog sveta, neka su od pitanja koja su postavili mla-di na okruglom stolu “Mladi ljudi i EU” koji je povodom Dana Evrope organizovan u Trebinju.

Okruglom stolu prisustvovala je ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS Željka Cvijanović i specijalni predstavnik Delegacije Evropske unije u BiH Peter Sorensen.

Po rečima ministarke Cvi-janović, pored disonantnih tonova - za i protiv EU, ipak je preovladalo mišljenje da BiH mora pozitivno odgovoriti za-htevu ovog vremena i biti deo jedinstvene evropske porodice kojoj istorijski i pripada.

-Na debati je preovladalo mišljenje da je evropski put taj koji treba pratiti i da mladi nisu dovoljno informisani šta je na raspolaganju sada kada se krećemo ka Evropi i koje će

mogućnosti imati kada posta-nemo država članica EU - rekla je Cvijanovićeva.

Ona je naglasila da je bilo različitih stavova, pa i onih da možda i ne treba ići u EU i dodala da će to poslužiti da se uporedi spisak onih koji su za i protiv EU. Ona smatra da je ovaj okrugli sto bio je dobra prilika da se mladi dodatno informišu o instrumentima i trendovima koje EU primenjuje za rešavanje omladinskih pitanja.

Mlade su najviše intereso-vala pitanja kompatibilnosti obrazovnih sistema u BiH i EU i iskustva sa Zapada i programi omladinskog aktivizma.

Cvijanovićeva je rekla da je omladinska politika u nadlež-nosti zemalja članica EU, ali da su institucije Unije defi nisale projekte i politike da mladi, bez obzira u kojoj državi članici žive, imaju iste mogućnosti kada je reč o obrazovanju, pri-znavanju diploma, boravku, radnim angažmanima, poli-tičkim pravima.

-Ovo je prvi korak ka bo-ljoj informisanosti mladih šta je proces integracija i koje su prednosti, da im se približe evropske integracije i da se razgovora o tome na koji na-čin mogu da učestvuju u tako važnom procesu, kao i koji su

benefi ti koje mogu da koriste u fazi pridruživanja, a zatim pristupanja EU - navela je Cvi-janovićeva.

Mladima na debati su pred-stavljeni i principi volonte-rizma u EU, načini kako da budu radno angažovani, da za to ne dobijaju platu, ali da stiču znanja koja će im pomoći kada dobiju posao.

Specijalni predstavnik EU u BiH Peter Sorensen izjavio je da su mladi važan deo populacije za Uniju i da se EU u kreiranju politika prema zemljama koje su na putu evrointegracija ru-kovodi mišljenjima i potrebama mladih.

Obostrano korisna rasprava: Tribina u Trebinju

Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji BiH u EU arhiv

IV

REPUBLIKA SRPSKA

VLADAMINISTARSTVO ZA EKONOMSKE

ODNOSE I REGIONALNU SARADNJU

OBELEŽAVANJE

DANA EVROPE U

REPUBLICI SRPSKOJ

Peter Sorensen sa saradnicima u Banjaluci

TIM EU U MINISTARSTVU ZA EKONOMSKE ODNOSE I REGIONALNU SARADNJU

Ministar Željka Cvijano-vić upoznala je ambasadora Sorensena sa aktivnostima Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju u oblasti evropskih integra-cija, regionalne i ekonomske saradnje.

Tokom sastanka razgova-

rano je o modelima koor-dinacije kojima bi se obez-bedilo efi kasno provođenje evropskih obaveza na svim nivoima vlasti u BiH.

Ovom prilikom bilo je reči i o nastavku procesa progra-miranja za paket pomoći IPA 2012-2013 i o konkretnoj

formulaciji projekata. Tako-đe, razmatrani su i mogući načini prevazilaženja proble-ma vezanih za implementa-ciju projekata iz prethodnih godina.

U poseti Ministarstvu za ekonomske odnose i regi-onalnu saradnju sa ambas-dorom Sorensenom bili su šef kancelarije Delegacije Evropske unije u Banja Luci Đulio Zani i šef sek-tora operacija u Delegaciji Evropske unije u BiH Holger Šreder.

Specijalni predstavnik Delegacije Evropske unije u BiH Peter Sorensen, tokom nedavnog boravka u Banja Luci, upoznao se sa zaposelnima u

Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske.

Pokretne reklameKreativne reklame sa objedinjenom turističkom ponudom kroz kolaž atraktivnih elemenata iz turizma Republike Srpske postavljene su na autobuse, tramvaje, kao i u metro stanicama i to na veoma prometnim rutama, najvećim delom u tzv. evropskoj četvrti. Kampanju je podržalo i Predstavništvo Republike Srpske u Briselu.

FOTO-VEST