OBJAVLJIVANJEINFORMACIJAIPODATAKA

NADAN31.DECEMBAR2015.GODINE

2 / 25

Sadržaj

1. Uvod ........................................................................................................................................ 4

2. Strategija upravljanja rizicima .................................................................................................. 4

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima .......................................................... 5

2.2. Izveštavanje o rizicima ................................................................................................... 5

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ......................................................................................... 5

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika ................................................................................. 6

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika ............................................................................. 6

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane ....................................................................................... 6

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima ........................................................................................... 7

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom .......................................................................................... 8

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa .............................................................. 8

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti ..................................................................................... 8

2.5. Upravljanje operativnim rizikom ..................................................................................... 9

2.6. Upravljanje ostalim rizicima ............................................................................................ 9

3. Kapital Banke ......................................................................................................................... 10

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala ............................................. 11

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik ................................................................................... 12

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama ..................................................................................................... 13

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ........................................................................ 17

3.2.3. Kreditni rejtinzi ........................................................................................................... 18

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike ................................................................................. 19

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik .............................................................................. 20

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ................................................ 21

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ............................................................... 22

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju .................................................................. 22

5. Učešća u kapitalu .................................................................................................................. 22

6. Bankarska grupa .................................................................................................................... 22

7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija ........................................................................... 22

8. Prilozi ..................................................................................................................................... 22

8.1. Prilog 1 ......................................................................................................................... 23

3 / 25

8.2. Prilog 2 ......................................................................................................................... 24

8.3. Prilog 4 ......................................................................................................................... 25

4 / 25

1. Uvod

“Sberbank Srbija” a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) sa sedištem u Beogradu, osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd. Početkom 2012.godine, Volksbank Evropa Grupu kupuje najveća ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u „Sberbank Srbija a.d.“, Beograd, pod kojim Banka i sada posluje.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.

Banka je definisala dugoročnu viziju, misiju i strategiju vodeći računa o makroekonomskom okruženju, ekonomskoj aktivnosti zemlje, propisima Narodne Banke Srbije (u daljem tekstu NBS) i strategiji razvoja Sberbank Evrope Grupe (SBEU Grupe) čiji je Banka član.

Ciljevi dugoročnog poslovanja Banke su:

� Uspostavljanje visokog nivoa usluga ka klijentima

� Razvoj korporativne kulture kao komparativne prednosti

� Tehnoloska modernizacija i integracija naprednih tehnologija u poslovanje

� Unapredjenje finansijskih pokazatelja povećanjem efikasnosti.

Prilikom upravljanja kapitalom, Banka uzima u obzir planirani rast i razvoj. Pored postojećih rizika i raspoloživog kapitala za pokriće rizika, planirani rast (u predviđenom obimu i u predviđenoj oblasti poslovanja) određuje stepen sklonosti ka preuzimanju rizika.

2. Strategija upravljanja rizicima

Banka ima usvojenu strategiju za upravljanje rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima, i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja rizicima u Banci.

Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata.

Dugoročni cilj strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi rad Banke u stabilnom okruženju uz upravljanje rizicima koje će omogućiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.

Upravni odbor ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor nad upravljanjem rizicima Banke. U tom cilju, Upravni odbor je osnovao:

� Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO), koji je odgovoran za razvijanje politika za upravljanje tržišnim rizicima i rizikom likvidnosti i praćenje njihove implementacije u relevantnim oblastima. ALCO se sastaje na mesečnoj osnovi i donosi odluke vezane za upravljanje ovim rizicima. ALCO procedura propisuje pravila u vezi sa učesnicima, odgovornostima i načinima glasanja Odbora.

� Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee): sastaje se mesečno i rešava pitanja u vezi sa rizicima kojima je banka izložena i procesom interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. .

� Kreditni odbor koji odlučuje o plasmanima stanovništvu/privredi: Ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva su podeljena po određenim nivoima u zavisnosti od iznosa traženog plasmana, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadležnosti nižih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloženosti preko definisanih iznosa) nadležan je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom mesečno ili češće ako je potrebno i isključivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.

5 / 25

� Odbor za upravljanje lošim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovništvom/privredom: je zadužen za upravljanje plasmanima problematičnim klijentima i definisanje strategija naplate ovih potraživanja; sastanci se održavaju najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.

Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama tržišnih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci.

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima.

Odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima definišu sisteme, politike i procedure koji omogućavaju otkrivanje, identifikovanje, merenje, kontrolu i praćenje svih rizika koji nastaju u poslovanju Banke.

Resor obuhvata Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima (odgovorno za razvoj, kooridnaciju i primenu okvira za upravljanje rizicima podržavajući održivost poslovanja Banke na dugi rok), Odeljenja za upravljanje kreditnim rizikom (Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede, Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva), Sektor za procenu kreditnog rizika, kao i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana i Odeljenje za analizu kolaterala.

Resor za upravljanje rizicima je odgovoran za upravljanje indentifikovanim rizicima (kreditnim, tržišnim i operativnim) na nivou banke kao celine, kao i za:

- praćenje tržišta i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politika ili procesa u upravljanju rizicima zasnovanih na Basel 2 regulativi;

- operativno sprovođenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki član Izvršnog odbora takođe je odgovoran za svoje područje nadležnosti);

- praćenje portfolia radi uočavanja negativnih trendova (na kratak rok ovo se posebno odnosi na mesečno

poređenje izloženosti kod kojih je registrovano kašnjenje duže od 90 dana, podeljenih u različite podgrupe i po vrsti proizvoda);

- obezbeđivanje i održavanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje odgovarajućeg procesa prilikom donošenja odluka koje nose sa sobom određeni rizik;

- tehničke i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.

2.2. Izveštavanje o rizicima

Izveštaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanim zahtevima), Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke i Sberbank Evropa Grupi (uglavnom kroz redovne izveštaje definisane od strane Sberbank Evropa Grupa). U slučaju potrebe, posebno kada dođe do prekoračenja limita za određene rizike i u slučaju specifičnih i nepredviđenih događaja, Banka podnosi i ad hoc izveštaje Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke, Sberbank Evropa Grupi i, ako je to potrebno, Narodnoj Banci Srbije.

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđivanje minimiziranja potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom.

Osnove za upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju strategije Banke, politike i procedure kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.

6 / 25

Odeljenja Resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju sledeća interna dokumenta:

� Politika za upravljanje kreditnim rizikom; � Politike upravljanja kreditnim rizikom u segmentu stanovništva i kreditnim rizikom u segmentu privrede; � Politika za upravljanje i praćenje rizika koncentracije; � Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika; � Metodologija obračuna rezerve za procenjene gubitke; � Metogologija za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisana za gubitke po vanbilansnim

stavkama; � Metodologija za izračunavanje internog kreditnog rejtinga � Procedura za praćenje i proveru adekvatnosti osiguranja nepokretnosti; � Procedura za re-evaluaciju kolaterala; � Procedura za praćenje kredita u kašnjenju; � Priručnik za kreditiranje stanovništva; � Priručnik za korporativno kreditiranje i dr.

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika

Banka procenjuje kreditnu sposobnost svakog klijenta /izloženost u trenutku podnošenja zahteva i naknadno, korišćenjem rejting alata sa specifičnim parametrima za svaki segment klijenta sa ciljem da se minimizira kreditni rizik. Rejting rezultat odražava procenjeni nivo boniteta klijenta. Banka je definisala rejting proces, kao i srodne procese u svojim internim procedurama.

Banka je definisala sistem limita (ograničenja) u svojim smernicama za upravljanje kreditnim rizikom. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog zajmoprimca, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. akođe su definisani i limiti odlučivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.

Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li su ograničenja u odnosu na segment, izloženost, nivo rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja zajmoprimca, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, zaloge na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrednosti nepokretnosti vrši u skladu sa važećom zakonskom regulativom.

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Upravljanje rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja tržišnim i kreditnim rizicima. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugorvorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

� finansijskih derivata; � kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; � transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; � transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i � transakcija sa dugim rokom izmirenja.

Na dan 31.decembar 2015. godine kapitalni zahtev Banke po osnovu rizika druge ugovorne strane je iznosio 4.840 hiljada dinara.

7 / 25

Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuće merilo rizika po osnovu ugovora. Vrednost izoženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:

� tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost je nula) i

� potencijalne buduće kreditne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije.

Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti derivati: valutni svop, valutni forvard. Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili ALCO.

Grupa za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima u okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizcima računa fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi primenjujući metod diskontovanja novčanih tokova da bi se dobila neto sadašnja vrednost.

Grupa za upravljenje tržišnim i operativnim rizicima zadužena je i za praćenje iskorišćenosti limita za rizik druge ugovorne strane na dnevnoj osnovi. Ukoliko dođe do prekoračenja limita, Grupa za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima obaveštava Izvršni odbor banke o prekoračenju.

Tabela br.1: Izloženost riziku druge ugovorne strane u hiljadama dinara

Pozicija Nominalna vrednost Potencijalna

vrednost Pozitivna fer

vrednost Troškovi zamene Terminski ugovori 1.171.164 11.712 2.349 14.061 Swap 8.522.479 85.225 15.376 100.601 Ukupno 9.693.642 96.936 17.726 114.662

*Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01

Tekuća neto izloženot riziku druge ugovorne strane na dan 31.decembar 2015.godine, iznosi 9.693.642 hiljada dinara.

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima

Tržnišni rizici su rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Cilj upravljanja tržišnim rizicima je praćenje i kontrola izloženosti tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke.

Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, Sektor za investicije i tržišta i Odeljenjeupravljanja finansijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti.

U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje Narodnoj Banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forvardi inicirani od strane klijenta).

U cilju efikasnog upravljanja tržišnim rizicima, Banka je razvila sledeće politike :

� Politika upravljanja tržišnim rizicima � Politika za upravljanje knjigom trgovanja � Politika upravljanja kamatnim rizikom � Politika upravljanja deviznim rizikom � kao i veliki broj dokumenata i procedura.

8 / 25

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom

Deviznik rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.

Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Evrope Grupe. Valutni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima, a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.

Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je Banka izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa.

Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.

Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.

Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom).

Banka materijalni značaj kamatnog rizika ocenjuje kao rizik srednje materijalnosti, obzirom na obim poslovanja Sektora za investicije i tržišta, jednostavnost proizvoda koji se nude klijentima i uspostavljeni sistem limita. Na dan 31.decembar 2015.godine, na osnovu ekspertskog mišljenja Odeljenja za razvoj proizovoda, u vezi prevremene otplate kredita, Odeljenje za upravljanje tržišnim rizicima je smatralo da uključivanje pretpostavki o prevremenim otplatama kredita i kretanju neoročenih depozita u kalkulaciju kamatnog rizika neće imati materijalni efekat na poslovanje Banke (uzimajući u vidu da je procenat prevremene otplate plasamana za sektor stanovinštva cca 0.5% mesečno, a za sektor privrede još manji).

U 2015. godini Banka je u saradnji sa Sberbank Evropom razvila model ponašanja depozite sa mogućnošću prevremenog povlačenja i kredita sa mogućnošću prevremene otplate, koji je zasnovan na replikaciji ponašanja ovih pozicija u toku odredjenog vremenskog intervala. Metodologijama Profil za modeliranje ponašanja kredita i Profil za modeliranje ponašanja depozita su precizno definisane korišćene pretpostavke u modelu.

Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke.

Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se obaveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.

9 / 25

U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.

Banka je razvila politike i procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama.

Krovni dokumenti Banke za upravljanje rizikom likvidnosti su Politika upravljanja likvidnošću i Politika upravljanja rizikom likvidnosti, dok su na operativnom nivou razvijene i procedure i pravilnici.

2.5. Upravljanje operativnim rizikom

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadležnog regulatornog tela i/ili pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takođe uključeni u operativne rizike.

U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala metodologiju za praćenje operativnih rizika. Formirana je baza podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i metodologija samo - ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Baza podataka o operativnim rizicima (Business Analysis Risk Tool) sadrži podatke o operativnim rizicima od 2006. godine. Banka primenjuje metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.

Banka je implementirala i Projekat za obezbeđjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je urađen na osnovu metodologije grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci, definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.

U cilju efikasnog upravljanja operativnim rizikom, Banka je razvila Politiku upravljanja operativnim rizicima i Politiku razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke, kao i niz pratećih dokumenata i procedura.

2.6. Upravljanje ostalim rizicima

Rizik usklađenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogućnosti nastanka pravnih ili zakonskih sankcija, značajnog finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom, podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Pravni i reputacioni rizik takođe mogu biti deo rizika usklađenosti poslovanja banke.

Strateški rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nepostojanja odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruženju na koje banka nije reagovala na adekvatan način. Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne. Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik

mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika.

10 / 25

Rizik zemlje obuhvata: - Političko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti

banke da naplati potraživanja zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistematskih prilika u toj zemlji;

- Rizik transfera, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti naplate

potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika.

Makroekonomski rizik je rizik da će banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog okruženja.

Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva.

Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom strukture prihoda ili nemogućnošću banke da dostigne zadovoljavajući nivo profitabilnosti.

Rizik modela predstavlja rizik koji proističe od nepouzdanih ili pogrešnih rezultata koji su dobijeni upotrebom nekog modela, uključujući i rizik da se tokom vremena karakteristike modela promene.

Poreski rizik predstavlja rizik nastanka finansijskog gubitka, nebudžetiranih troškova ili mogućnost smanjenja očekivanog prihoda kao rezultat neuspeha banke da posluje u skladu sa zahtevima poreskog zakonodavstva.

Društveni i ekološki rizik predstavljaju rizik od gubitka usled nanošenja štete životnoj sredini i/ili društvenoj zajednici od strane banke (direktno ili putem klijenata banke).

Geopolitički rizik: zbog konzervativne politike srpske Vlade i činjenice da do sada nije bilo intervencija nidi uvođenja mera koje bi negativno uticale na funkcionisanje finansijskog tržišta, kao i toga da se ne očekuje intervencija Vlade na ovom polju ni u narednom periodu, Banka procenjuje da je uticaj geopolitičkog rizika na njeno poslovanje nisko.

Najznačajniji od ostalih rizika je makroekonomski rizik, čiji se uticaj na poslovanje Banke procenjuje pomoću stres-testa. Pored toga, Banka kvantifikuje i rizik zemlje definisanjem limita po državama na osnovu rejtinga zemlje, već odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka o ranijim izloženostima i procene budućih trendova poslovanja.

Na osnovu istorijskih podataka i iskustava u dosadašnjem poslovanju Banke gde nisu bili identifikovani niti materijalizovani gubici po osnovu rizika iz grupe ostalih rizika, kao i da se pomenuti rizici uglavnom ne mogu kvantifikovati, Banka je utvrdila rezervu iz kapitala za pokiće potencijalnih gubitaka od ovih rizika u budućnosti u iznosu od 2% ukupnih internih kapitalnih zahteva svih ostalih kvantifikovanih rizika. Takođe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograničili ostali rizici.

3. Kapital Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog, dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalni dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija i nematerijalna ulaganja kao minusne stavke osnovnog kapitala.

Dopunski kapital čini: revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu i subordinirane obaveze banke.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čine: iznos potrebne rezerve, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja.

U skladu sa osnivačkim aktima Banke, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala, rezervi iz dobiti i subordiniranog kapitala.

Tabela br.2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembra 2015. godine u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos Osnovni kapital 10.163.729

Nominalna vrednost akcija 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 Rezerve iz dobiti 8.250.366 Gubitak tekuće godine (497.731)

11 / 25

Nematerijalna ulaganja (277.203) -Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (2.611) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (12.130.053) Dopunski kapital 2.390.337 Revalorizacionih rezervi 565.945 Subordinirane obaveze 1.824.392 Odbitne stavke od kapitala Od čega: umanjenje osnovnog kapitala - Od čega: umanjenje dopunskog kapitala - Ukupan osnovni kapital 10.163.729 Ukupan dopunski kapital 2.390.337 Ukupno kapital 12.554.066

Obračun kapitala i njegovih sastavnih elemenata se vrši na osnovu podataka iz osnovnog sistema Banke. Na osnovu pozicija knjiženih u bilansu stanja Banke (odgovarajuća stanja na kontima), izveštaji PAK i KAP, definisani od strane Narodne Banke Srbije, se automatski kreiraju sa konkretnim iznosima za svaku poziciju kapitala. Grupa za izveštavanje Narodnoj Banci Srbije, u okviru Odeljenja upravljanja finansijama, na mesečnom nivou proverava automatski dobijene izveštaje o kapitalu iz osnovnog sistema, pre dostavljanja istih Narodnoj Banci Srbije.

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.

Banka, zbog specifičnosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizični profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije Sberbank Europe Grupe.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) je glavna komponenta Stuba 2 Bazel II regulative. Sprovođenjem ovog procesa Banka utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom i vrši njegovu raspodelu. ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledeće:

- identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izložena; - dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizični profil banke; - prilagođavanje i dalji razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje rizikom; - određivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizičnim profilom banke.

Polazna tačka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Težište je na sledećim standardima:

� izračunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve značajne merljive rizike i � poređenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokriće rizika i utvrđivanje kapitalnih bafera/rezervi za

nemerljive rizike.

Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokriće rizika raspoloživ u Banci uvek bude veći od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suočava banka, da bi se obezbedio kapacitet za preuzimanje rizika. Kapacitet za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloživim internim kapitalom ako/kada se takvi rizici materijalizuju.

Proces, takođe, omogućava izračunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za izračunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sprovoden proces interne procene adekvatnosti kapitala podiže svest u banci u vezi rizičnog profila banke i planiranja kapitala.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izračunava minimalne kapitalne zahteve za sledeće rizike:

Tabela br.3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara

Kapitalni zahtevi iznos

Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane 6.555.305 Kapitalni zahtev za tržišni rizk 156.551 Kapitalni zahtev za operativni rizik 801.706 Ukupno 7.513.562

12 / 25

Banka nije imala kapitalne zahteve za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.

Na dan 31.decembar 2015.godine, pokrivenost kapitalnih zahteva osnovnim kapitalom Banke iznosi 74%, odnosno pokrivenost ukupnim kapitalom Banke iznosi 60%. Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra 2015. godine, izračunat na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 20.05%. Adekvatnost kapitala i korišćenje regulatornog kapitala se prate mesečno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima i Odeljenja upravljanja finansijama i pod nadzorom su Izvršnog odbora Banke. Projekcije adekvatnosti kapitala vrše se za najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor tržišta, sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovništvom) i očekivanih kretanja kursa u narednom periodu, kao i na osnovu svih drugih bitnih pretpostavki za poslovanje Banke. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne regulative. Banka obezbeđuje usklađenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izveštavanja Upravnog odbora i Odbora za upravljanje rizicima. Izveštaj o rizičnom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se najmanje kvartalno, i predmet je diskusije na Izvršnom odboru i nakon toga, na sastancima Upravnog odbora. Pomenuti izveštaj sadrži matricu profila rizika sa pokazateljima za kreditni, tržišni, operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim vrednostima na određeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racia adekvatnosti kapitala u određenom periodu, da bi se sagledao trend i preduzele odgovarajuće mere ukoliko je to potrebno.

Tabela br.4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31.decembra 2015.godine

Pokazatelj poslovanja Ostvareno Propisano Kapital EUR 103.218.519 min EUR 10.000.000 Adekvatnost kapitala 20,05% min 12% Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i osnovna sredstva 5,60% max 60%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital

22,57%

max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 169,17% max 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 1,91 min 0.8 Pokazatelj deviznog rizika 8,35% max 20%

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2015.godine, imala usklađene navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima. U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, tržišni i operativni), kvantifikuje i procenjuje interne kapitalne zahteve i za druge metarijalno značajne rizike: rizik koncentracije (preko HHI metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne rezerve za pokriće potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateški rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik usklađenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja i ostale rizike).

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Merenje kreditnog rizika se vrši prema Basel II standardizovanom pristupu za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i primenjuje se sledeća formula prema regulativi NBS:

Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 12%.

Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.

Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nužna posledica njene osnovne delatnosti. Imajući u vidu i činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveću stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera

13 / 25

u upravljanju kreditnim rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeđenje, itd).

Za segmentaciju potraživanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka koristi softver razvijen za potrebe Sberbank Evropa Grupe za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na osnovu rizičnosti bilansnih i vanbilansnih pozicija.

Tabela br.5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik u hiljadama dinara

Klase izloženosti Iznos

Država i centralna banka - Javna administrativna tela 4.230 Banke 237.795 Privredna društva 3.911.133 Fizička lica 2.244.064 Ostale izloženosti 158.083 Ukupno 6.555.305

Kao dopuna regulatornom pristupu, koji ne odražava u potpunosti rizični profil banke, primenjuje se ekonomski pristup, u okviru koga se procenjuje neočekivani gubitak (UL). Obračun neočekivanog gubitka se radi na osnovu procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametra) koji je propisan u skladu sa pristupom FIRB za sve portfolie osim za portfolio stanovništva, dok se za portfolio stanovništva koristi procenjeni LGD na osnovu istorijskih podataka, kao i na osnovu vrednosti verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (PD parametara) preuzetih iz rating skale Grupe. U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.decembar 2014. godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 6.555.305 hiljada dinara, dok nivo internih kapitalnih zahteva za kreditne rizike iznosi 7.205.972 hiljada dinara. 3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama

Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa internom metodologijom koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Dospela nenaplaćena potraživanja se definišu kao potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Materijalno značajan iznos je iznos koji je veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika, ali ne manji od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, odnosno 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:

14 / 25

� izloženost klijenta je veća od 6.000.000 dinara i � status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela).

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na grupnoj osnovi procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun grupne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.

Tabela br.6: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bilanse pozicije

Ispravka vrednosti

Vanbilansne pozicije

Ispravka vrednosti

Država i centralna banka 27.552.303 3 - Javna administrativna tela 357.028 20.466 Banke 7.308.608 12.793 8.994 Privredna društva 41.875.255 7.212.777 29.116.256 172.091 Fizička lica 35.735.498 3.130.492 4.781.758 17.564 Ostale izloženosti 5.656.713 1.291.938 167.404.637 7 Ukupno 118.485.404 11.668.470 201.311.646 189.662

Tabela br.7: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti prosečne izloženosti tokom perioda

u hiljadama dinara Klase izloženosti Bilanse

pozicije Ispravka

vrednosti Vanbilansne

pozicije Ispravka

vrednosti

Država i centralna banka 26.423.186 - - Javna administrativna tela 552.179 281.854 - - Banke 10.958.381 4.670 69.307 Privredna društva 42.027.125 6.615.873 27.669.470 244.642 Fizička lica 36.413.156 3.588.172 3.247.384 17.147 Ostale izloženosti 5.281.859 1.278.705 147.624.944 4 Ukupno 121.655.884 51.947.081 180.375.786 271.085

15 / 25

Tabela br.8: Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2015. u hiljadama dinara

Krediti i potraživanja od banaka i drugih fin.organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata i ostala

sredstva

Kreditno rizične vanbilansnse

stavke Ukupno Stanje 1. januar 2015 58 8.795.963 342.388 9.138.409 Ukidanje rezervisanja (12.920) (4.973.580) (701.355) (5.687.855) Dodatno rezervisanje 25.403 6.920.962 543.807 7.490.172 Efekti po osnovu prihoda od kamata na obezvređena fin.sredstva (675.503) (675.503) Kursne razlike 342 321.658 5.703 327.703 Stanje 31.decembra 12.883 10.389.500 190.543 10.592.926

U pogledu sektorske strukture izloženosti Banke, najzastupljeniji sektor je sektor finansijskih delatnosti (kao posledica poslova Banke sa Narodnom Bankom Srbije i drugim finansijskim institucijama), dok u pogledu klase izloženosti prema privrednim licima najstupljeniji su sektori trgovina, prerađivačka industrija i saobraćaj i skladištenje.

Tabela br.9: Sektorska struktura izloženosti po klasama izloženosti u hiljadama dinara

Sektorska podela

Država i centralna banka

Javna administrativn

a tela Banke Privredna društva Fizička lica Ukupno

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 466.210 140.594 606.804 Građevinarstvo 13.009.964 562.080 13.572.044 Zdravstvena i socijalna zaštita 481.864 14.668 533.013 Informisanje i komunikacije 3.661.914 119.223 3.781.136 Obrazovanje 24.257 4.983 29.240 Ostale uslužne delatnosti 37.089 45.551 82.640 Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 3.201.512 101.230 3.302.742 Poslovanje nekretninama 1.186.127 30.085 1.216.213 Prerađivačka industrija 14.136.953 1.116.869 15.253.822 Rudarstvo 3.491.992 18.954 3.510.946 Saobraćaj i skladištenje 2.224.605 596.542 2.821.147 Snadbevanje električnom energijom, gasom 5.657.842 671 5.658.513

Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama

374.752 38.317 413.068

Stručne, naučne inovacione delatnosti 3.803589 401.194 4.204.783 Trgovina na veliko i malo 16.998.032 2.283.045 19.281.077

Umetnost, zabava i rekreacija 306.372 27.828 334.199 Usluge smeštaja i ishrane 708.230 121.804 830.034 Finansijske delatnosti 27.572.237 320.547 7.398.269 633.500 22.213 35.946.766

Ukupno 27.572.237 320.547 7.398.269 70.404.803 5.645.851 111.341.706

U pogledu sektorske strukture dospelih nenaplaćenih potraživanja najzastupljenije su trgovina na veliko i malo i građevinarstvo u okviru klasa izloženosti privredna društva, javna administrativna tela i izloženosti prema fizičkim licima.

Tabela br.10: Sektorska struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja

Sektorska podela Izloženost

Ispravka vrednosti, rezervisanja i potrebna

rezerva Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 103.679 103.679 Građevinarstvo 4.590.357 4.544.556 Zdravstvena i socijalna zaštita - - Informisanje i komunikacije 534.271 534.222 Obrazovanje - - Ostale uslužne delatnosti 409 - Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 189.488 160.223 Poslovanje nekretninama 638.112 638.112 Prerađivačka industrija 2.800.168 2.581.937 Rudarstvo 10.252 10.252 Saobraćaj i skladištenje 300 72.729 Snadbevanje električnom energijom, gasom 300 - Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama - - Stručne, naučne inovacione delatnosti 441.308 413.820

16 / 25

Trgovina na veliko i malo 3.774.449 3.684.367 Umetnost, zabava i rekreacija 44 44 Usluge smeštaja i ishrane 398.233 397.991 Finansijske delatnosti 12 12 Ukupno 13.559.967 13.141.944

Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije "A" do "D", prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraživanja klasifikovana u kategorije ”A”, ”B” i ”V” se smatraju dobrom aktivom, a potraživanja iz kategorija “G” i “D” lošom aktivom Banke.

Tabela br.11: Struktura raspodele izloženosti prema kategorijama klasifikacije u hiljadama dinara

Kategorija klasifikacije

Ukupna bilansna

aktiva koja se klasifikuje

Obračunata rezerva za

procenjene gubitke - ukupno

Ispravka vrednosti

bilansne aktive i rezervisanja za

gubitke vanbilansnih

stavki

Potrebna rezerva za

procenjene gubitke - ukupno

Ukupna aktiva koja se ne klasifikuje

Bruto knjigovodstvena vrednost ukupne

aktive

A 39.292.703 80.745 B 18.535.483 370.710 266.340 199.371 V 4.480.477 672.072 119.042 361.446 G 3.607.456 1.082.237 192.749 582.036 D 19.906.685 19.906.685 9.743.508 10.705.977 Ukupno 85.822.804 22.031.704 10.402.384 11.848.830 32.680.326 118.503.130

U pogledu geografske raspoređenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizičkih lica i privrednih društava čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto izloženost) sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim područjima prikazana je u sledećoj tabeli:

Tabela br.12: Geografska raspodela izloženosti prema klasama izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Srbija

Evropska Unija

Druge zemlje

Ukupno

Država i centralna banka 27.572.237 27.572.237 Javna administrativna tela 320.547 320.547 Banke 24.087 4.230.014 3.144.167 7.398.269 Privredna društva 69.784.769 244.317 1.012.968 71.042.053 Fizička lica 40.277.484 160.875 78.897 40.517.256 Ukupno 137.979.124 4.635.206 4.236.032 146.850.362

Struktura klase dospelih nenaplaćenih potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu po klasama izloženosti pokazuje nešto veće učešće klase izloženosti prema privrednim društvima.

Tabela br.13: Struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bruto izloženost Neto izloženost Ispravka vrednosti Izloženost prema privrednim društvima 13.027.204 6.557.968 6.469.236

Izloženost prema fizičkim licima 5.672.128 2.852.613 2.819.515

Ukupno 19.024.036 727.436 18.296.600

Najveći deo izloženosti klase privrednih društava čine srednjoročni plasmani, dok su u klasi fizičkih lica najzastupljeniji dugoročni plasmani.

Tabela br.14: Struktura raspodele izloženosti prema preostalom roku dospeća

u hiljadama dinara

Klasa do mesec

dana do tri

meseca do godinu dana do pet godina preko pet godina Država i centralna banka 14.744.354 14.671 2.926.482 9.886.730 Izloženosti obezbeđene stambenim hipotekama 53.916 48.532 392.613 1.188.523 11.246.397

Banke 2.159.807 5.229.467 8.994

17 / 25

Privredna društva 1.218.358 7.048.219 14.893.214 27.684.223 6.029.202 Fizička lica 98.911 472.054 2.412.738 9.404.744 10.145.215 Ukupno 18.275.346 12.812.94

41 20.634.041 48.164.220 27.420.814

*Gore pomenuti prikaz ne sadrži dospela nenaplaćena potraživanja

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika.

Banka radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublažavanja tog rizika može koristiti sledeće instrumente kreditne zašite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:

� Instrumente materijalne kreditne zaštite � sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine – gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani

kod banke, dužničke hartije od vrednosti � bilansno netiranje � standardizovane sporazume o netiranju � ostale instrumente materijalne kreditne zašite

� Instrumente nematerijalne kreditne zaštite

� garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i � kreditne derivate.

Najpre se pojedinačnim instrumentima kreditne zaštite proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti, dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i ročna i valutna usklađenost. U okviru dokumenta Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti su bliže objašnjena pravila i principi kojima se banka rukovodi u upravljanju tehnikama ublažavanja kreditnog rizika.

Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite pri umanjenju izloženosti se utvrđuje na osnovu utrživosti instrumenta, tj. mogućnosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zaštite (kolaterala). Prvo se izloženost kreditnom riziku umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dužničke hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja, sporazumi o netiranju), a nakon toga se izloženost umanjuje primenom jednostavnog metoda za instrumente nematerijalne kreditne zašite (garancije i kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika ublažavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zaštite (npr. polise životnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).

Ukoliko se koristi više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, takva izloženost se deli na takav način da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite obačunava posebno iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.

Tabela br.15: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite

u hiljadama dinara

Klasa izloženosti Bruto

izloženost

Ispravka vrednosti,

rezervisanja i potrebna

rezerva Neto

izloženost

Instrumenti nematerijal.

kreditne zaštite

Instrumenti materijalne

kreditne zaštite

Efekti primena instrumenata

kreditne zaštite

Neto izloženost nakon primene

instrumenata kreditne zaštite

Država i centralna banka 27.572.237 3 27.572.235 4.260.451 31.832.686 Javna administrativna tela 357.028 321.780 35.248 35.248

Banke 7.398.269 34.966 7.363.303 2.097.889 (1.987.995) 5.375.307 Privredna društva 71.005.572 14.521.953 56.483.619 4.366.572 1.808.663 (6.175.235) 50.308.385

Fizička lica 40.517.256 7.740.884 32.776.372 3.436 449.660 (453.096) 32.323.276 Ostale izloženosti* 173.061.350 1.368.599 171.692.751 4.355.875 176.048.626

Ukupno 319.911.712 23.988.184 295.923.528 4.370.008 4.356.212 295.923.528 *Najveći deo iznosa klase ostalih izloženosti odnosi se na evidencione račune za primljena sredstva obezbeđenja - hipoteke

18 / 25

Tabela br.16: Struktura pružalaca kreditne zaštite

Naziv Banke Eksterni rejting Moody’s

Sberbank AD Banja Luka B3*

Sberbank Europe AG Aaa*

Deutsche Bank Aktiengesellschaft A3

Cassa Di Rasparmio Del Veneto S.P.A Baa2

Republika Srbija B1

*Eksterni rejting po Moody’s-u države u kojoj banka ima sedište

U cilju praćenja rizika koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite, Banka je interno definisala limite za ovu vrstu rizika. Interno definisani limiti se revidiraju najmanje jednom godišnje i predmet su usvajanja od strane Izvršnog odbora. Određivanje limita koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite se vrši na osnovu strukture portfolija banke imajući u vidu regulatorno priznate instrumente kreditne zaštite. Limiti se određuju na osnovu postojeće strukture portfolija i instrumenata kreditne zaštite, istorijskog kretanja i očekivane promene strukture portfolija imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, koja je bazirana na strategiji Sberbank Evropa Grupe i očekivanim promenama makroekonomskog okruženja. Banka nastoji da svi instrumenti kreditne zaštite budu u skladu sa propisima navedenim u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i Odluci o adekvatnosti kapitala, koje je izdala Narodna banka Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za odobrenje/usvajanje predloženih limita. Sve potencijalne promene postavljenih limita takođe zahtevaju odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke i revizija limita se vrši najmanje jednom godišnje.

Banka najmanje na kvartalnom nivou izveštava Upravni odbor Banke o koncentraciji izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite.

Tabela br.17: Koncentracija izloženosti u odnosu na instumente kreditne zaštite

Instrumenti kreditne zaštite

Koncentracija po instrumentima kreditne zaštite*

Interno definisan limit

Garancije 13 % 50%

Hartije od vrednosti - 50% Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti fizička lica 1% 5% Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti privredna društva 10% 15%

*izračunata u skladu sa internim dokumentom

Banka je na dan 31.decembar 2015.godine, imala potpisan sporazum o bilansnom netiranju pozicija sa Sberbank Rusijom. Netiranje bilansnih pozicija je urađeno na osnovu depozita obezbeđenog od strane Sberbank Rusija u iznosu od 15.119.787 hiljada dinara, a u skladu sa članom 86. i 89. Odluke o adekvatnosti kapitala banke. Primena ugovora o netiranju je omogućila Banci da umanji kapitalne zahteve za kreditni rizik u iznosu od 1.002.360 hiljada dinara na dan 31.decembar 2015.godine. Ugovor o bilansnom netiranju je aktivan i kada bude u interesu obe ugovorne strane, Banka će iskoristiti povoljnosti pomenutog instrumenta kreditne zaštite.

3.2.3. Kreditni rejtinzi

S obzirom da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom Banka primenjuje pravila NBS za dodeljivanje pondera kreditnog rizika. Banka koristi samo eksterne rejtinge Moody’s agencije. Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledeće klase izloženosti:

� Izloženosti prema državama i centralnim bankama

19 / 25

� Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave � Izloženosti prema javnim administrativnim telima � Izloženosti prema bankama (finansijskim institucijama) � Izloženosti prema privrednim društvima � Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica i � Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.

Korišćenje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloženostima Banka vrši u skladu sa zahtevima propisanim u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i internim dokumentom Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vrši u skladu sa mapiranjem koje je definisala NBS.

Na dan 31.decembar 2015.godine, Banka je u svom portfolio-u imala plasmane pokrivene garancijama Republike Srbije, kojoj odgovara nivo kreditnog kvaliteta pet. Izloženosti prema Republici Srbiji i Narodnoj Banci Srbija imaju preferencijalni tretman i nose ponder kreditnog rizika 0%, tako da Banka ne izdvaja interne kapitalne zahteve za pokriće rizika za ove izloženosti.

Tabela br.18: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta

u hiljadama dinara

Nivo kreditnog kvaliteta Bruto izloženost

Ispravka vrednosti, rezervisanja i

potrebna rezerva Neto

izloženost

Instrumenti nematerijal.

kreditne zaštite

Neto izloženost nakon primene

instrumenata kreditne zaštite

Nivo kreditnog kvaliteta 1 5.212.465 5.212.465 - -

Nivo kreditnog kvaliteta 2 115.452 - 115.452 106.458 8.994 Nivo kreditnog kvaliteta 3 3.436 - 3.436 3.436 - -

Nivo kreditnog kvaliteta 5 4.260.114 - 4.260.114 4.260.114 - Nivo kreditnog kvaliteta 6 1.075.175 13.742 1.061.433- - 1.061.433-

Ukupno 10.666.642 5.226.207 5.440.435 4.370.008 1.070.427

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike

Minimalni kapitalni zahtevi za tržišne rizike Banke predstvaljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za cenovni rizik. U cilju obračunavanje internog kapitalnog zahteva za devizni rizik i tržišne rizike iz knjige trgovanja, banka koristi pojednostavljene metode zasnovane na regularnom standardizovanom pristupu. Na dan 31.decembar 2015. godine, kapitalni zahtev Banke za pokriće tržišnih rizika je činio 1,2% ukupnog kapitala Banke (156.549 hiljada dinara) i bio je uslovljen izloženošću deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu na ukupne poslove banke.

Tabela br.19: Struktura tržišnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara

Kapitalni zahtevi iznos

Kapitalni zahtev za devizni rizik 125.782

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 30.769 Ukupno 156.551

Banka nije imala kapitalne zahteve za robni rizik.

Za potrebe izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:

Otvorena devizna pozicija * 12% prema regulativi NBS

Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija veća.

20 / 25

Tabela br.20: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos Neto spot pozicija 4.011.603 Neto forvard pozicija 2.991.266 Duga devizna pozicija 1.048.187 Kratka devizna pozicija 27.851 Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik (1.048.187*12%) 125.782

Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa pravilima MRS-a 39 za potrebe izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.

Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne može ove vrednosti da utvrdi na navedeni način, procenjuje ih primenom alternativnih metoda.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izračunava za:

� Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti – koristeći metod dospeća (maturity), opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužnickih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

� Specifičan cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

U tabeli ispod je data struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti na dan 31.decembar 2015.godine.

Tabela br.21: Struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti

u hiljadama dinara Valuta iznos Evro (EUR) 10.076 Švajcarski franak (CHF) 2.074 Dinar (RSD) 3.889 Britanska funta (GBP) 2.225 Dolar (USD) 2.116 Rublja (RUB) 120 Švedska (SEK) 12 Japan (JPY) 2 Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik (20.513*1.5) 30.769

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih tržišnih rizika izračunava i interni kapital za pokriće kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji su dodeljeni odgovarajućim vremenskim periodima prema periodu određivanja kamatne stope, ili rokovima dospeća kada su njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se koristi za određivanje internog kapitala za kamatni rizik.

Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.decembar 2015.godine je iznosio 1.164.198 hiljada dinara.

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik

Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva:

� da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima;

� razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

21 / 25

Prihodi i rashodi banke se raspoređuju na linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloženosti.

Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokriće operativnog rizika se takođe zasniva na ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.

Tabela br.22: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u hiljadama dinara

Poslovne aktivnosti banke za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik t-3 t-2 t-1 Trgovina i prodaja 68,091 16,861.32 (113,661) Brokerski poslovi s fizičkim licima 119 - 33 Bankarski poslovi s privrednim drustvima 422,038 556,767 599,663 Bankarski poslovi s fizičkim licima 185,649 210,924 318,432 Platni promet 39,406 47,620 53,177 Ukupno 715,302 832,172 857,644

Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 801,706

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledeće kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu.

Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slučaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.

Tabela br.23: Struktura izloženosti po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti prema nameri ulaganja

u hiljadama dinara Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 11.533.365 Potraživanje po osnovu promene vrednosti HOV 729.459 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 42.362 od toga eskont menica 42.362 Ukupno 12.305.185

Na dan 31.decembar 2015.godine, Banka je imala neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.

Tabela br.24: Dobitak/ gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju u hiljadama dinara

Pozicija u bilansu stanja: iznos Prihodi po osnovu fin.sredstava ukupno 19.765

Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-swap 17.416 Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 2.349 Rashodi po osnovu fin.sredstava ukupno 26.290

Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju- swap 23.602 Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 2.688 Neto gubitak po osnovu fin.sredstava namenjih trgovanju 6.525

22 / 25

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Na dan 31,12,2015.godine Banka je na poziciji hartija od vrednosti koje se drže do dospeća imala eskont menica (iznos prikazan u tabeli br. 23).

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća.

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

U hartije od vrednosti raspoložive za prodaju na dan 31,12,2015.godine Banka svrstava ulaganja u državne zapise Ministarstva finansija.

Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor).

Tabela br.25: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u hiljadama dinara

Tip fin.sredstava raspoloživih za prodaju: iznos

Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u dinarima 12.262.823 Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u valuti - Stanje na dan 12.262.823

5. Učešća u kapitalu

Učešća banke u kapitalu sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Na dan 31.decembar 2015.godine Banka je imala udeo u privrednom društvu „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o. Učešće u kapitalu „Tržište novca‘‘ Banka je prodala po tržišnoj ceni u 2015.godini.

6. Bankarska grupa

Sberbank Srbija a.d. nema podređena društva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.

7. Objavljivanje ostalih podataka i informacija

Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet prezentaciji, www.sberbank.rs, objavljuje i zvanične godišnje izveštaje, kao i izveštaje spoljnih revizora o godišnjim finansijskim izveštajima.

8. Prilozi

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka je dužna da objavljuje i informacije i podatke koji su sastavni deo Priloga (od 1 do 4), propisani od strane Narodne Banke Srbije.

23 / 25

8.1. Prilog 1

24 / 25

8.2. Prilog 2

25 / 25

8.3. Prilog 4