Izvršno veće AP VojvodinePOKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ENERGETIKU I MINERALNE SIROVINENovi Sad

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Miloš Tešić (Spoljni koordinator)Dobrica Filipović (Rukovodilac modula)

Novi Sad,April 2007. godine

221

222

REZIME (M 13/1) - BIOMASA

1. Najvažniji zadatak i interes AP Vojvodine, hitan posao u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije je da se uradi studija ekonomske i ekološke opravdanosti korišćenja biomase kao energenta u Vojvodini. Vojvodina mora da odredi cene koje će elektrodistributeri plaćati proizvođačima električne i/ili toplotne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije. Vojvodina je ne samo političko-upravno nego pre svega privredno specifično područje koje mora imati jasne informacije o svojim interesima i mogućnostima u oblasti korišćenja obnovljivih vidova energije, specijalno biomase sa svoje teritorije. Te cene se moraju dovesti u vezu sa poljoprivrednom proizvodnjom jer poljoprivreda, osim što proizvodi hranu, treba vremenom da postaje sve više i proizvođač energije, pa iz te aktivnosti treba da ostvaruje i dodatne, ne male prihode. Vlada Vojvodine mora imati i poznavati kalkulacije cena električne energije proizvedene iz biomase u Vojvodini jer se ne sme dozvoliti da se u Srbiji odrede cene električne energije koje neće imati u vidu specifičnosti poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini. Te cene moraju uvažavati specifičnosti Vojvodine.

Izrada te studije, odnosno predloga cena za električnu i toplotnu energiju, što bi trebalo da bude posao Agencije za energetiku, (regulatorne) prema čl. 10-24 Zakona o energetici, staje prema ponudi kompetentne institucije iz Nemačke, za biomase 60.000 € a za sve obnovljive izvore u Vojvodini 100.000 €.

2. Osim toga Vojvodina mora izdejstvovati pravo da učestvuje u trgovini emisijama i u mehanizmima čistog razvoja (Clean Development Mechanism) sa svojim potencijalom biomase kao energenta. Zato predstavnici Izvršnog veća Vojvodine treba da budu uključeni u planove ostvarenja mehanizama čistog razvoja i trgovine emisijama.

3. Negativna su iskustva eksperata iz Vojvodine (Miloš Tešić) u kontaktima sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a u poslovima izrade Programa ostvarivanja strategije energetike Srbije. I pored nekoliko zahteva, uskraćen mi je je uvid u planske dokumente i urađene elaborate, mada je to bar po dva osnova (spoljni koordinator modula za program u Vojvodini i zamenik direktora programa obnovljivih izvora energije pri Nacionalnom programu energetske efikasnosti) trebalo da mi bude dostupno.

4. Programom realizacije strategije razvoja energetike Srbije, predviđen je niz izmena pravnih propisa čiji je ukupni krajnji cilj stvaranje ambijenta podsticajnog za ulaganja u opremu i postupke korišćenja OIE. Taj materijal je u celini uzevši dobro zamišljen i urađen. Međutim njime nije obuhvaćen ni jedan iz kompleksa tehničkih propisa koje treba da zadovolje postrojenja za korišćenje OIE. To su brojni standardi, preporuke, pravilnici, uredbe i sl. kojima su definisani tehnički parametri postrojenja za korišćenje OIE. Treba oformiti tim kompetentnih stručnjaka koji će uraditi taj deo predstojećih poslova.

Pri projektovanju, izgradnji i eksploataciji postrojenja za korišćenje biomase u energetske svrhe treba prvenstveno da se uvažavaju:

1. propisi o dozvoljenim emisijama2. propisi o zaštiti od imisija, 3. propisi o rukovanju otpadom, 4. propisi o zaštiti voda,5. propisi iz oblasti veterine, kada se fermentuju i «sporedni proizvodi iz stočarstva»,6. propisi iz oblasti građevinarstva, 7. propisi iz oblasti elektrotehnike i elektroenergetike8. propisi iz oblasti bezbednosti rada tehnoloških postrojenja i zaštite radnika pri radu,9. propisi iz oblasti korišćenja đubriva na poljoprivrednim površinama, jer se ostatci fermentacije po

pravilu iznose na poljoprivredne površine.

Do usvajanja tehničkih propisa i standarda u Srbiji treba koristiti DIN standarde i propise u Nemačkoj, što je uobičajena praksa u mnogim granama tehnike.

223

5. Vojvodina treba da ima i da sprovodi svoj program edukacije stanovništva, posebno školske omladine, za korišćenje obnovljivih izvora energije.

6. Programe korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini treba da vodi Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, ali uz intenzivnu saradnju sa Sekretarijatom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Sekretarijatom za zaštitu životne sredine i Sekretarijatom za privredu. Na nivou pokrajine treba osnovati Institut za unapređenje korišćenja obnovljivih izvora energije, što je praksa u nekim razvijenijim zemljama. Dobre podloge tom pravcu su materijali PSEMS iz 2006: Ocene i stavovi PSEMS o korišćenju obnovljivih izvora energije i aključci Izvršnog veća Vojvodine povodom Informacije o mogućnostima korišćenja energije biomase na području AP Vojvodine.

7. Smatram da je pravilno i veoma značajno mišljenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine o «Programu privrednog razvoja AP Vojvodine – deo iz energetike» od 17.11.2006. u kome se naglašava da je «u delu o mogućim pravcima razvoja energetike u AP Vojvodini potrebno uneti kao prioritetan zadatak veće korišćenje sopstvenih izvora energije (ovde se prvenstveno misli na strateške izvore obnovljive energije kao što su: biomasa, biogas, komunalni i ostali otpad, geotermalna energija, energija vetra, tečna biogoriva (biodizel, bioetanol)). Takođe smatram da je neophodno intenzivirati aktivnosti preko Republičkog ministarstva rudarstva i energetike, kako bi se AP Vojvodina intenzivno uključila u predstojeće projekte koji bi se radili preko mehanizama «čistog razvoja» i «Kjoto protokola», koje je moguće koristiti paralelno sa podsticajnim fondovima.»

8. Procenjuje se, tab. 1, da od raspoložive količine samo 1/3 može biti opredeljena za energetske potrebe jer se 2/3 koriste u stočarstvu ili se zaoravaju. Od raspoložive 1/3 deo se koristi u industriji kartona a deo jednostavno ostaje na njivama. Grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno može sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe.

Kad je u pitanju biomasa iz šumarstva, vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji ali svakako respektabilan. Toplotne moći biomase su znatno manje od tečnih ili gasoviith fosilnih goriva, manipulacija biomasom je znatno teža ali je potencijal značajan. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. godini bila 106.797 TJ. Procenjena raspoloživa primarna energija biomase je 20.685 TJ odnosno 5.746 GWh/a, a iz toga proistekla finalna energija je 12.400 TJ/a, što čini oko 20% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takođe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal.

Da bi se izgradila biogas postrojenja na govedarskim farmama potrebno je 7 miliona €, dok je za svinjarske farme potrebno 6,3 miliona €, što ukupno daje 13,3 miliona €.

9. Izgradnjom 25 kotlova u jednoj «prosečnoj» opštini x 45 opština = 1125 kotlova, i pratećih postrojenja čija bi cena bila oko 22 miliona € bio bi urađen prvi korak i ostvarena situacija u oblasti korišćenja biomase kao izvora toplotne energije, slična onoj koja je u Vojvodini bila 1990. g

10. Može očekivati da se u narednih 10 g. (do 2015.) u Vojvodini otvori 13.000 novih radnih mesta u sektoru korišćenja obnovljivih izvora energije. Od toga će 8.000 ljudi raditi na projektovanju, proizvodnji i izgradnji postrojenja, 3.000 ljudi raditi na održavanju novopodignutih postrojenja, a 2.000 u pratećim delatnostima.

1. POTENCIJALI ENERGIJE IZ SPOREDNIH PROIZVODA RATARSTVA U VOJVODINI

Potencijali energije iz sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini prikazani su u tab. 11-14 i na sl. 1-6., a dati su u prilogu. Izvor su podaci Republičkog zavoda za statistiku - odeljenja u Novom Sadu, za period 2001-2005.

Tab 11- Količine sporednih proizvoda ratarstva (strna žita, soja, kukuruz, suncokret, lišće šećerne repe) u opštinama Vojvodine i ukupno u Vojvodini, prosek 2001-2005. Napomena: Usvojeno je da je odnos zrno: slama = 1:1.

224

Tab. 12 – Količine sporednih proizvoda ratarstva preostalih za energetsko korišćenje (strna žita, soja, kukuruz, suncokret, lišće šećerne repe) u opštinama Vojvodine i ukupno u Vojvodini, prosek 2001-2005.

Napomena: Usvojeno je da za energetsko korišćenje preostaje 33 % od ukupnog roda, jer se procenjuje da će se jedna trećina roda zaorati a jedna trećina iskoristiti za stočarstvo. Procenjuje se da će se od količine preostale za energetsko korišćenje realno sa polja sakupiti 60 % od toga iznosa, pa su količine koje će se realno iskoristiti za energetsko korišćenje u Vojvodini navedene u tab. 3.

Tab. 13 – Količine sporednih proizvoda ratarstva koje će se realno iskoristiti za energetsko korišćenje (strna žita, soja, kukuruz, suncokret, lišće šećerne repe) u opštinama Vojvodine i ukupno u Vojvodini, prosek 2001-2005.Napomena: Ove brojke su 33 % od roda, pa od toga 60 % koje će se realno iskoristiti kao energent.

Tab. 14 – Prosečni prinosi ratarskih kultura u opštinama Vojvodine i ukupno, prosek 2001-2005., t/ha zasejane površine

Sl. 11 - – Specifična proizvodnja strnih žita po opštinama Vojvodine (rod sveden na ha površine opštine), prosek 2001-2005.Napomena: Smatra se da navedeni podaci predstavljaju i specifičnu količinu slame strnih žita jer je usvojeno da je odnos zrno : slama = 1: 1.

Sl. 12 – Specifična proizvodnja strnih žita i soje po opštinama Vojvodine (rod sveden na ha površine opštine), prosek 2001-2005.Napomena: Smatra se da navedeni podaci predstavljaju i specifičnu količinu slame jer je usvojeno da je odnos zrno : slama = 1: 1.

Sl. 13 - Specifična proizvodnja kukuruza i suncokreta po opštinama Vojvodine (rod sveden na ha površine opštine), prosek 2001-2005.Napomena: Smatra se da navedeni podaci predstavljaju i specifičnu količinu sporednih proizvoda kukuruza i suncokreta (stabljika, lišće i kočanke kukuruza, stabljike i glave suncokreta, jer je usvojeno da je odnos zrno : sporedni proizvod = 1 : 1.

Sl. 14 – Prosečni prinos pšenice u opštinama Vojvodine, prosek 2001-2005.Napomena: Smatra se da navedeni podaci predstavljaju i prinos slame pšenice, jer je usvojeno da je odnos zrno : slama = 1 : 1.

Sl. 15 – Prosečni prinos kukuruza u opštinama Vojvodine, prosek 2001-2005. Napomena: Smatra se da navedeni podaci predstavljaju i prosečni prinos sporednih delova biljke kukuruza, jer je usvojeno da je odnos zrno: sporedni deo biljke kukuruza = 1:1.

Sl. 16 – Prosečni prinos soje po opštinama Vojvodine, prosek 2001-2005.Napomena: Smatra se da navedeni podaci predstavljaju i prinos slame soje, jer je usvojeno da je odnos zrno : slama = 1:1.

2. POTENCIJAL BIOMASE U VOJVODINI

Procena ukupnih količina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 6. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001-2005. g.

Procenjuje se, tab. 1, da od raspoložive količine samo 1/3 može biti opredeljena za energetske potrebe jer se 2/3 koriste u stočarstvu ili se zaoravaju. Od raspoložive 1/3 deo se koristi u industriji kartona a deo jednostavno ostaje na njivama. Grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno može sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe.

225

Kad je u pitanju biomasa iz šumarstva, vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji ali svakako respektabilan. Toplotne moći biomase su znatno manje od tečnih ili gasoviith fosilnih goriva, manipulacija biomasom je znatno teža ali je potencijal značajan. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. godini bila 106.797 TJ. Procenjena raspoloživa primarna energija biomase je 20.685 TJ odnosno 5.746 GWh/a, a iz toga proistekla finalna energija je 12.400 TJ/a, što čini oko 20% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takođe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal.

Tab. 1: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina)

BIOMASA UKUPNORaspoloživo za

energetske svrhe

Donja toplotna

moćRaspoloživa energija

Finalna energija pare ili tople

vodet/god t/god MJ/kg TJ/god GWh/god TJ/god

Slama strnih žita + Soja 1.717.993 286.332 14.4 4.123 1.145 2.474Kukuruzovina 3.338.465 556.411 13.9 7.734 2.148 4.640Suncokret (stabljike i glave) 107.882 17.980 13.9 249 69 150Lišće šećerne repe 1.050.595 175.100 9.2 1610 447 967Voćarstvo (granjevina) 275.000 17.0 4675 1.298 2.805Vinogradarstvo (granjevina) 77.300 18.0 1391 386 835Šumarstvo (granjevina) 50.000 18.0 900 250 540

UKUPNO BIOMASA 1.438.123 20.685 5.746 12.411

3. BIOGAS POSTROJENJA U VOJVODINI

Glavni razlozi zašto se u Vojvodini/Srbiji na poljoprivrednim gazdinstvima ne proizvodi i ne koristi biogas je odsustvo odgovarajućih zakona i pratećih propisa, niska cena električne energije i indolentnost prema ekološkim štetama odnosno mogućim dobrobitima proizvodnje i korišćenja biogasa.

Veliki bački kanal je drastični primer - crna tačka na ekološkoj mapi sveta. Deonica kod Vrbasa važi za najzagađeniji vodeni tok u Evropi. Tu su na udaljenosti 8-10 km fabrika kože, industrija metala, neprerađena kanalizacija dva grada sa oko 70.000 stanovnika, farma sa 4.000 krmača, industrije mesa, ulja, šećera, testa. Njihove otpadne vode i osoka sa farme ispuštaju se u neizolovane lagune na poljima ili u kanal, a idealni su kao sirovina za postrojenje za proizvodnju biogasa. Kukuruz kao kosubstrat iz primarne poljoprivredne proizvodnje može na toj lokaciji da se obezbedi praktično u neograničenoj količini.

3.1. Procena mogućih i potrebnih investicija u postrojenja za biogas Vojvodini

Ekonomična proizvodnju biogasa moguća je samo na tzv. „većim” farmama. Brojno stanje stoke na «većim farmama» goveda i svinja, kao i broj tih farmi u Vojvodini 2005. g. prikazani su u tab. 2.

Tab.2. Broj «velikih farmi» i broj goveda i svinja na njima u Vojvodini 2005. (podaci Privredne komore Vojvodine)

Goveda

Broj uslovnih grla goveda na farmi Broj farmi Ukupan broj uslovnih grla

up to 200 25 3750201 – 400 21 6500401 – 600 10 5000601 – 800 3 2100801 – 1000 2 1800

2000 – 2300 5 1100066 30150

226

Svinje

Broj uslovnih grla od svinja na farmi Broj farmi Ukupan broj uslovnih grla

150 9 1350300 12 3600600 13 78001000 2 20001300 1 13002600 2 5200

38 21200

3.2. Potrebne investicije

Na osnovu brojnog stanja stoke na tzv. „većim” farmama goveda i svinja, urađen je proračun moguće proizvodnje energije, potrebnih investicija za agregate, kao i celo postrojenje, a rezultati su prikazani u tab . 3 i 4. Pored toga prikazane su potrebne snage agregata i ekološki efekti planiranih biogas postrojenja u vidu sprečenih emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte, ugljen-dioksida i metana.

Da bi se izgradila biogas postrojenja na govedarskim farmama potrebno je 7 miliona €, dok je za svinjarske farme potrebno 6,3 miliona €, što ukupno daje 13,3 miliona €.

Tab. 3. Pokazatelji moguće proizvodnje biogas postrojenja, njihova cena i sprečene emisije zagađujućih materija na većim farmama goveda u Vojvodini

Tab. 3 (nastavak)

UG Brojfarmi

Cena agregataza jednu

farmu[103€]

Cena agregata

za sve farme[103€]

Cena postrojenjaza jednu

farmu[103€]

Cena postrojenja

za sve farme[103€]

Sprečena emisija

metana sa jedne farme

[t/a]

Sprečena emisija

metana sa svih farmi

[t/a]

Sprečena emisija ugljen-

dioksida sa jedne farme

[t/a]

Sprečena emisija ugljen-dioksida sa svih farmi

[t/a]

Do 200 25 12 317 35 875 18,5 465 52 1.300201-400 21 20 427 70 1.525 37,0 780 106 2.225401-600 10 28 281 118 1.175 61,6 615 171 1.710601-800 3 39 118 166 500 86,3 260 240 720

801-1000 2 38 76 213 425 111,0 220 308 6152000-2300 5 93 465 515 2.575 271,2 1.355 752 3.760

Ukupno 66 1.683 7.075 3.695 10.330

Broj uslovnih

grla goveda

Broj farmi

Proizvodnja biogasa na jednoj farmi

[103m3/a]

Moguća proizvodnja električne

energije na jednoj farmi

[MWhel/a]

Moguća proizvodnja toplote na jednoj

farmi[MWhth/a]

Moguća proizvodnja biogasa na

svim farmama [103m3/a]

Moguća proizvodnja električne

energije na svim farmama

[MWhel/a]

Moguća proizvodnja toplote na

svim farmama[MWhth/a]

Snaga agregata za jednu

farmu[kWel]

Snage agregata za sve farme[kWel]

do 200 25 40 103 116 1000 2.575 2.900 14 350

201-400 21 80 212 238 1.680 4.450 5.000 28 590

401-600 10 132 342 385 1.320 3.420 3.850 47 470

601-800 3 185 480 540 555 1.440 1.620 66 200

801-1000 2 238 616 693 476 1.230 1.390 84 168

2000-2300 5 582 1.506 1.695 2.910 7.530 8.475 206 1.030 Ukupno 66 7.940 20.645 23.235 445 2.810

227

Tab. 4. Pokazatelji moguće proizvodnje biogas postrojenja, njihova cena i sprečene emisije zagađujućih materija, na većim farmama svinja u Vojvodini

Tab. 4 (nastavak)

4. ČVRSTA BIOMASA - PROCENA MOGUĆIH I POTREBNIH INVESTICIJA ZA KOTLOVE NA BIOMASU RADI PROIZVODNJE TOPLOTNE ENERGIJE U VOJVODINI

U periodu 1983-1989. u Vojvodini je bilo oko 1400 postrojenja za sagorevanje biomase radi proizvodnje toplotne energije, sa ukupnom instalisanom snagom oko 140 MW. Među njima je 1200 malih postrojenja snage 40-100 kW. Bilo je i 130 kotlova pojedinačne snage 0,1–1 MW odnosno ukupne snage 30 MW i oko 15 industrijskih postrojenja skupne snage oko 60 MW. Pokrajinski sekretarijat za energetiku je 1983-1989. pomogao nabavku 140 kotlova (10 % od ukupnog broja). Procenjuje se da je tada supstituisano oko 1,5 % klasičnih vrsta energenata, odnosno da je u energetske svrhe korišćeno samo 1 % od potencijalno upotrebljive biomase.

Od raspoložive biomase za energetske svrhe u Vojvodini godišnje može da se proizvede 5.746 GWh/a toplotne energije. To je ekvivalent za uštedu oko 0,5 miliona t ekvivalentne nafte godišnje. Ako se pretpostavi da bi kotlovi radili u toku grejne sezone, tj. šest meseci u toku godine i da su kotlovi u pogonu 18 h u toku dana, dobija se da bi ukupna snaga kotlova za sagorevanje slame u Vojvodini radi proizvodnje te količine energije trebala da iznosi 1.749.162 kWth .

Pod pretpostavkom da se u svakoj od 45 opština u Vojvodini nalazi jednaka količina biomase, dobija se da je u svakoj opštini potrebno instalirati kotlove ukupne snage 38.870 kWth. Pretpostavlja se i da bi većina kotlova bilo manje snage, oko 100 kWth, manji broj sa 500 kWth i najmanji broj sa oko 1 MWth snage. Cena kotla od 100 kWth

iznosi 3.000 €, a kotlova od 500 kWth i 1000 kWth su 40.000 € i 80.000 €. Struktura pretpostavljene raspodele snage kotlova i njihove cene prikazane su u tab.5.

Tab.5. Pretpostavljene potrebne investicije za kotlove na biomasu u jednoj opštini VojvodineSnaga kotla

[kWth] Broj kotlova Snaga kotlova [kWth]

Investicija [€/kom]

Ukupna investicija [€]

100 200 20.300 3.000 600.000

Broj uslovnih grla od svinja

Broj farmi

Proizvodnja biogasa na jednoj farmi

[103m3/a]

Proizvodnja električne

energije na jednoj farmi

[MWhel/a]

Proizvodnja toplote na

jednoj farmi [MWhth/a]

Proizvodnja biogasa na

svim farmama [103m3/a]

Proizvodnja električne

energije na svim farmama

[MWhel/a]

Proizvodnja toplote na svim

farmama [MWhth/a]

Snaga agregata za jednu farmu

[kWel]

Snaga agregata za sve farme

[kWel]

150 9 51 133 150 461 1.200 1.350 18 162300 12 103 265 300 1.230 3.180 3.600 36 432600 13 205 530 600 2.665 6.890 7.800 73 949

1000 2 342 884 1.000 683 1.770 2.000 120 2401300 1 444 1.150 1.295 444 1.150 1.295 85 852600 2 888 2.300 2.590 1.776 4.600 5.180 315 630

Ukupno 38 7.260 18.789 21.225 2.500

UG Broj farmi

Cena agregata za jednu farmu

[103€]

Cena agregata za sve farme

[103€]

Cena jednog

postrojenja[103€]

Cena postrojenja za

sve farme[103€]

Sprečena emisija metana sa jedne farme

[t/a]

Sprečena emisija metana

sa svih farmi[t/a]

Sprečena emisija ugljen-

dioksida sa jedne farme

[t/a]

Sprečena emisija ugljen-

dioksida sa svih farmi

[t/a]150 9 15 135 45 405 24 216 66 594300 12 22 262 90 1.080 48 576 132 1.584600 13 34 442 183 2.372 96 1.248 265 3445

1000 2 60 120 300 600 160 320 442 8841300 1 82 82 213 213 207 207 574 5742600 2 183 366 788 1.575 414 828 1.148 2.296

Ukupno 38 1.402 6.245 3.395 9.377

228

500 20 9.500 40.000 800.0001.000 10 9.000 80.000 800.000Ukupno 231 38.800 2.200.000

Iz datog računa se vidi da je potrebna investicija za kotlove na biomasu u jednoj opštini Vojvodine oko 2 miliona €. Cena akumulatora tople vode u okviru istog sistema i troškovi spajanja toplovoda i instalacije se kreću u visini jednog kotla. Prema tome, troškovi izgradnje postrojenja za sagorevanje biomase u jednoj opštini iznose 4.500.000 €, dok za svih 45 opština u Vojvodini, investicija iznosi miliona €. Prema tome, potreba sredstva za izgradnju postrojenja za sagorevanje biomase za proizvodnju toplotne energije u Vojvodini iznose 200 miliona €.

Potrebne investicije za povratak na stanje 1990. u oblasti kotlova za sagorevanje biomase radi proizvodnje toplotne energije.

U svakoj od opština Vojvodine 1990 g. u proseku nalazilo oko 30 postrojenja za sagorevanje biomase, a danas je taj broj mnogo manji. Pretpostaviće se da je potrebno u svakoj opštini instalirati u proseku po 4 MWth snage kotlova. Uz pretpostavku da će ti kotlovi biti snage 100 kWth, 500 kWth i 1000 kWth, može se izračunati kolika je potrebna investicija za izgradnju postrojenja za sagorevanje biomase u narednom periodu. Potrebne investicije za kotlove za sagorevanje biomase date su tab.6.

Tab.6. Potrebne investicije za kotlove na biomasu u jednoj opštini VojvodineSnaga kotla

[kWth] Broj kotlova Snaga kotlova [kWth]

Investicija [€/kom]

Ukupna investicija [€]

100 20 2.000 3.000 60.000500 4 2.000 40.000 160.0001.000 1 1.000 80.000 80.000Ukupno 25 5.000 280.000

Ukupna investicija za kotlove na biomasu u jednoj opštini u proseku iznosila bi 280.000 €, dok bi investicija za celo postrojenje iznosila 560.000 €. Prema tome, investicija za sva postrojenja za sagorevanje biomase u svim opštinama Vojvodine iznosi 560.000 x 45 = 25.200.000 €.. Izgradnjom 25 kolova u jednoj opstini x 45 opština = 1125 kotlova, i pratećih postrojenja čija bi cena bila oko 22 miliona € bio bi urađen prvi korak i ostvarena situacija u oblasti korišćenja biomase kao izvora toplotne energije, slična onoj koja je u Vojvodini bila 1990. g.

5. OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA U AP VOJVODINI U OBLASTI KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE

Prema Programu ostvarivanja strategije energetike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije za period 2006-2010. i njegovim sprovođenjem, do 2015. god. stvoriće se uslovi za zapošljavanje 24.000 radnika, i to 4.000 radnika na održavanju novoizgrađenih postrojenja, 17.000 radnika na projektovanju i proizvodnji postrojenja i 3.000 radnika u pratećim delatnostima.

Oblasti obnovljivih izvora energije koje bi bile zastupljene su: biomasa, biogas, hidroenergija iz malih vodenih tokova, geotermalna energija, energija vetra i neakumulirana Sunčeva energija. Proizvodnja energije iz biomase i biogasa najviše bi bili zastupljeni u Vojvodini, pa se pretpostavlja da će bar 50- 60 % planiranih radnih mesta biti ostvareno u Vojvodini. Znači da se može očekivati da se u narednih 10 g. (do 2015.) u Vojvodini otvori 13.000 novih radnih mesta u sektoru korišćenja obnovljivih izvora energije. Od toga će 8.000 ljudi raditi na projektovanju, proizvodnji i izgradnji postrojenja, 3.000 ljudi raditi na održavanju novopodignutih postrojenja, a 2.000 u pratećim delatnostima.

Ostale oblasti obnovljivih izvora energije bile bi manje zastupljene u Vojvodini, pa se procenjuje da bi za njih u Vojvodini bilo potrebno otvoriti još 1.000 novih radnih mesta, što bi ukupno iznosilo do 2015. godine oko 14.000 novih radnih mesta u Vojvodini u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije.

229

PRILOZI

Tab 11- Količine sporednih proizvoda ratarstva (strna žita, soja, kukuruz, suncokret, lišće šećerne repe) u opštinama Vojvodine i ukupno u Vojvodini, prosek 2001-2005. Napomena: Usvojeno je da je odnos zrno: slama = 1 :1.

Opština 1. Strna žita 2. Soja 3. Kukuruz 4. Suncokret 5. ∑1-4 6. Lišće šeć. repe 7. ∑5-6Žitište 33848 3575 73960 15282 126665 64955 191620Zrenjanin 81119 5380 142774 23565 252838 63957 316795Kikinda 43901 3324 100065 22640 169929 50308 220237Nova Crnja 20823 638 34514 11057 67033 18015 85047Novi Bečej 39708 1865 63582 11274 116428 8773 125201Novi Kneževac 18983 245 29107 4916 53252 8733 61985Sečanj 45885 3911 51122 11660 112579 26893 139472Čoka 18077 171 25518 4201 47967 15722 63689Bač 19530 23347 41595 1046 85518 19602 105120Bačka Palanka 37799 15112 111378 1837 166125 83230 249355Bački Petrovac 15064 2497 31681 1719 50961 34727 85687Beočin 3296 116 15901 360 19673 35 19707Bečej 53550 11030 79906 8689 153175 73312 226487Žabalj 34663 10515 59596 3014 107789 23627 131415Kula 50336 4352 84847 8186 147721 119124 266845Novi Sad 41753 14151 97148 2226 155278 98533 253811Odžaci 28408 9093 78191 2221 117913 91733 209646Srbobran 24871 35165 53172 1546 114755 56005 170760Sr. Karlovci 681 46 2558 1 3286 0 3286Temerin 15205 10375 33129 790 59500 55484 114983Titel 17570 3890 42785 3900 68146 8165 76310Vrbas 39204 7249 76644 5773 128870 117120 245990Alibunar 26552 5023 104128 13017 148719 12111 160830Bela Crkva 13916 626 32543 6166 53251 748 53999Vršac 35178 2691 100824 21424 160117 18397 178514Kovačica 39059 2175 85462 15112 141808 51057 192865Kovin 23103 4598 124518 10502 162721 24294 187015Opovo 9041 840 41779 3664 55325 21171 76496Pančevo 43565 7343 158855 17534 227296 48230 275525Plandište 27673 10879 34071 7578 80202 4722 84925Inđija 35803 3605 75805 4597 119810 35059 154869Irig 11804 1222 23218 2299 38543 0 38543Pećinci 28265 1348 59642 3540 92796 40509 133305Ruma 43090 6286 99226 4498 153099 95210 248310Sr. Mitrovica 44427 14980 133610 2235 195254 182969 378222St. Pazova 33937 2416 85639 2467 124459 99658 224117Šid 26339 15120 92211 2051 135720 140221 275941Ada 15956 751 51064 5141 72912 14715 87627Apatin 22479 5425 63934 2049 93887 27305 121192B.Topola 64749 3730 125582 13713 207774 64676 272450Kanjiža 16919 300 43743 1832 62795 14034 76829M. Iđoš 19516 1383 33134 3653 57686 24523 82209Senta 20005 2266 38007 6783 67061 47097 114159Sombor 88803 13468 239505 18298 360074 267021 627095Subotica 68748 2266 162791 15102 248908 28712 277620Ukupno 1443201 274792 3338465 323647 5380104 2101190 7481294

Tab. 12 – Količine sporednih proizvoda ratarstva preostalih za energetsko korišćenje (strna žita, soja, kukuruz, suncokret, lišće šećerne repe) u opštinama Vojvodine i ukupno u Vojvodini, prosek 2001-2005.

230

Napomena: Usvojeno je da za energetsko korišćenje preostaje 33 % od ukupnog roda, jer se procenjuje da će se jedna trećina roda zaorati a jedna trećina iskoristiti za stočarstvo. Procenjuje se da će se od količine preostale za energetsko korišćenje realno sa polja sakupiti 60 % od toga iznosa, pa su količine koje će se iskoristiti za energetsko korišćenje u Vojvodini navedene u tab. 3.

Opština 1. Strna žita 2. Soja 3. Kukuruz 4. Suncokret 5. ∑1-4 6. Lišće šeć. repe 7. ∑5-6Žitište 11283 1192 24653 5094 42222 32478 74699Zrenjanin 27040 1793 47591 7855 84279 31978 116258Kikinda 14634 1108 33355 7547 56643 25154 81797Nova Crnja 6941 213 11505 3686 22344 9007 31352Novi Bečej 13236 622 21194 3758 38809 4386 43196Novi Kneževac 6328 82 9702 1639 17751 4367 22117Sečanj 15295 1304 17041 3887 37526 13446 50973Čoka 6026 57 8506 1400 15989 7861 23850Bač 6510 7782 13865 349 28506 9801 38307Bačka Palanka 12600 5037 37126 612 55375 41615 96990Bački Petrovac 5021 832 10560 573 16987 17363 34350Beočin 1099 39 5300 120 6558 17 6575Bečej 17850 3677 26635 2896 51058 36656 87714Žabalj 11554 3505 19865 1005 35930 11813 47743Kula 16779 1451 28282 2729 49240 59562 108802Novi Sad 13918 4717 32383 742 51759 49266 101026Odžaci 9469 3031 26064 740 39304 45867 85171Srbobran 8290 11722 17724 515 38252 28003 66254Sr. Karlovci 227 15 853 0,27 1095 0 1095Temerin 5068 3458 11043 263 19833 27742 47575Titel 5857 1297 14262 1300 22715 4082 26798Vrbas 13068 2416 25548 1924 42957 58560 101517Alibunar 8851 1674 34709 4339 49573 6055 55628Bela Crkva 4639 209 10848 2055 17750 374 18124Vršac 11726 897 33608 7141 53372 9198 62571Kovačica 13020 725 28487 5037 47269 25529 72798Kovin 7701 1533 41506 3501 54240 12147 66387Opovo 3014 280 13926 1221 18442 10585 29027Pančevo 14522 2448 52952 5845 75765 24115 99880Plandište 9224 3626 11357 2526 26734 2361 29095Inđija 11934 1202 25268 1532 39937 17530 57466Irig 3935 407 7739 766 12848 0 12848Pećinci 9422 449 19881 1180 30932 20254 51186Ruma 14363 2095 33075 1499 51033 47605 98638Sr. Mitrovica 14809 4993 44537 745 65085 91484 156569St. Pazova 11312 805 28546 822 41486 49829 91315Šid 8780 5040 30737 684 45240 70111 115350Ada 5319 250 17021 1714 24304 7357 31661Apatin 7493 1808 21311 683 31296 13652 44948B.Topola 21583 1243 41861 4571 69258 32338 101596Kanjiža 5640 100 14581 611 20932 7017 27949M. Iđoš 6505 461 11045 1218 19229 12261 31490Senta 6668 755 12669 2261 22354 23549 45902Sombor 29601 4489 79835 6099 120025 133511 253535Subotica 22916 755 54264 5034 82969 14356 97325Ukupno 481067 91597 1112822 107882 1793368 1050595 2843963

Tab. 13 – Količine sporednih proizvoda ratarstva koje će se realno iskoristiti za energetsko korišćenje (strna žita, soja, kukuruz, suncokret, lišće šećerne repe) u opštinama Vojvodine i ukupno u Vojvodini, prosek 2001-2005.Napomena: Ove brojke su 33 % od roda, pa od toga 60 % koje će se realno iskoristiti kao energent.

Opština 1. Strna žita 2. Soja 3. Kukuruz 4. Suncokret 5. ∑1-4 6. Lišće šeć. repe 7. ∑5-6

231

Žitište 6770 715 14792 3056 25333 19487 44820Zrenjanin 16224 1076 28555 4713 50568 19187 69755Kikinda 8780 665 20013 4528 33986 15092 49078Nova Crnja 4165 128 6903 2211 13407 5404 18811Novi Bečej 7942 373 12716 2255 23286 2632 25917Novi Kneževac 3797 49 5821 983 10650 2620 13270Sečanj 9177 782 10224 2332 22516 8068 30584Čoka 3615 34 5104 840 9593 4717 14310Bač 3906 4669 8319 209 17104 5881 22984Bačka Palanka 7560 3022 22276 367 33225 24969 58194Bački Petrovac 3013 499 6336 344 10192 10418 20610Beočin 659 23 3180 72 3935 10 3945Bečej 10710 2206 15981 1738 30635 21994 52629Žabalj 6933 2103 11919 603 21558 7088 28646Kula 10067 870 16969 1637 29544 35737 65281Novi Sad 8351 2830 19430 445 31056 29560 60616Odžaci 5682 1819 15638 444 23583 27520 51103Srbobran 4974 7033 10634 309 22951 16802 39752Sr. Karlovci 136 9 512 0 657 0 657Temerin 3041 2075 6626 158 11900 16645 28545Titel 3514 778 8557 780 13629 2449 16079Vrbas 7841 1450 15329 1155 25774 35136 60910Alibunar 5310 1005 20826 2603 29744 3633 33377Bela Crkva 2783 125 6509 1233 10650 224 10875Vršac 7036 538 20165 4285 32023 5519 37542Kovačica 7812 435 17092 3022 28362 15317 43679Kovin 4621 920 24904 2100 32544 7288 39832Opovo 1808 168 8356 733 11065 6351 17416Pančevo 8713 1469 31771 3507 45459 14469 59928Plandište 5535 2176 6814 1516 16040 1417 17457Inđija 7161 721 15161 919 23962 10518 34480Irig 2361 244 4644 460 7709 0 7709Pećinci 5653 270 11928 708 18559 12153 30712Ruma 8618 1257 19845 900 30620 28563 59183Sr. Mitrovica 8885 2996 26722 447 39051 54891 93941St. Pazova 6787 483 17128 493 24892 29897 54789Šid 5268 3024 18442 410 27144 42066 69210Ada 3191 150 10213 1028 14582 4414 18997Apatin 4496 1085 12787 410 18777 8191 26969B.Topola 12950 746 25116 2743 41555 19403 60958Kanjiža 3384 60 8749 366 12559 4210 16769M. Iđoš 3903 277 6627 731 11537 7357 18894Senta 4001 453 7601 1357 13412 14129 27541Sombor 17761 2694 47901 3660 72015 80106 152121Subotica 13750 453 32558 3020 49782 8614 58395Ukupno 288640 54958 667693 64729 1076021 630357 1706378

Tab. 14 – Prosečni prinosi ratarskih kultura u opštinama Vojvodine i ukupno, prosek 2001-2005., t/ha zasejane površine

Opština 1.Pšenica 2. Soja 3. Kukuruz 4. Suncokret 5. Šećerna repaŽitište 2,76 2,20 4,69 1,98 33,38Zrenjanin 3,64 2,05 4,60 1,94 34,50Kikinda 3,94 1,86 4,32 1,92 31,18Nova Crnja 3,09 1,58 4,65 1,88 28,04

232

Novi Bečej 3,07 2,00 4,50 1,72 32,93Novi Kneževac 3,08 0,88 4,03 1,67 26,01Sečanj 3,57 2,12 4,78 2,07 34,58Čoka 2,91 1,59 4,48 1,60 28,15Bač 4,18 2,65 5,78 2,01 40,85Bačka Palanka 3,76 2,57 5,95 1,61 42,49Bački Petrovac 3,99 2,62 5,55 2,35 45,15Beočin 3,36 2,09 5,71 1,98 6,98Bečej 4,13 2,64 5,79 2,21 44,94Žabalj 3,84 2,47 5,26 2,13 36,91Kula 3,99 2,33 5,46 2,14 41,81Novi Sad 3,82 2,35 4,91 1,92 38,59Odžaci 4,17 2,60 6,11 1,76 42,14Srbobran 3,97 2,88 6,01 1,85 41,33Sr. Karlovci 2,09 1,55 4,24 0,31 0,00Temerin 4,37 2,62 7,00 1,98 44,24Titel 3,30 2,53 5,36 2,30 30,38Vrbas 4,17 2,42 6,40 2,10 44,26Alibunar 3,21 2,05 4,50 1,89 30,54Bela Crkva 3,19 1,68 4,43 1,69 21,50Vršac 3,35 1,86 4,51 1,80 37,30Kovačica 3,68 2,45 4,97 3,19 40,48Kovin 3,54 2,29 5,50 2,10 36,73Opovo 3,84 2,62 5,88 2,17 39,84Pančevo 4,00 2,76 5,80 2,25 43,02Plandište 3,05 2,01 4,31 1,73 34,07Inđija 4,00 3,17 6,11 2,28 34,16Irig 3,60 2,07 5,01 1,99 0,00Pećinci 3,50 1,94 4,86 1,61 40,22Ruma 4,10 2,40 5,77 1,98 44,09Sr. Mitrovica 4,12 2,79 5,97 2,43 46,05St. Pazova 4,37 2,47 6,05 2,17 44,92Šid 3,82 2,58 6,08 1,88 45,91Ada 3,64 2,38 5,01 2,12 29,36Apatin 4,37 2,45 9,92 1,62 37,10B.Topola 3,83 2,39 5,94 2,21 43,11Kanjiža 3,02 1,74 3,95 1,70 28,62M. Iđoš 3,82 1,82 5,34 1,94 41,24Senta 3,56 2,31 4,75 1,77 36,30Sombor 4,08 2,40 5,93 2,01 46,38Subotica 3,42 1,96 4,91 1,88 39,36Ukupno 3,65 2,19 5,33 1,95 37,53

233

Sl. 11. Specifična proizvodnja strnih žita (pšenica, raž, ječam) po opštinama Vojvodine (rod sveden na ha površine opštine), prosek 2001-2005

Sl. 12. Specifična proizvodnja strnih žita i soje po opštinama Vojvodine (rod sveden na ha površine opštine), prosek 2001-2005.

234

Sl. 13. Specifična proizvodnja kukuruza i suncokreta po opštinama Vojvodine (rod sveden na ha površine opštine), prosek 2001-2005.

Sl. 14 – Prosečni prinos pšenice u opštinama Vojvodine, prosek 2001-2005.

235

Sl. 15 – Prosečni prinos kukuruza u opštinama Vojvodine, prosek 2001-2005.

Sl. 16 – Prosečni prinos soje po opštinama Vojvodine, prosek 2001-2005.

236

REZIME (M 13/2) - BIODIZELGlavni razlozi za povećano interesovanje za biodizelom na državnom nivou uključuju njegov potencijal da:

Smanji zavisnost zemlje od uvoza naftnih derivata;Značajno umanji emisiju štetnog ugljen dioksida;Doprinese ekonomskom razvoju ruralnih sredina;Poveća potražnju za poljoprivrednim proizvodima, prevashodno uljaricama i uljem od repice, soje ili suncokreta.

Stoga, razvijene zemlje u Evropi, posebno Nemačka, Francuska, Italija i Austrija, eksperimentišu sa biodizelom već više od decenije i uspeli su da razviju komercijalnu industriju biogoriva. Javni sektor u EU je razvio kombinaciju finansijskih stimulacija i obaveznih kvota učešća biodizela u cilju pokretanja kako proizvodnje tako i potrošnje ovog proizvoda. Dodatne poreske olakšice ne samo da favorizuju potrošnju dizela već države dodatno subvencionišu potrošnju biodizela, kao perfektnog supstituta visoko-kvalitetnog dizela. Pregled razvoja biodizel branše u EU i svetu, procena potencijala tržišta biodizela, kao i pregled postojećih i planiranih proizvodnih kapaciteta je prikazan radi procene izvodljivosti proizvodnje i korišćenja biodizela i drugih biogoriva u Srbiji.

U skladu sa politikom EU i Srbija radi na strategiji razvoja alternativnih izvora energije radi smanjenja zavisnosti od uvoza nafte, poboljšanja energetskog bilansa i pozitivnih ekoloških efekata.

A. VEZA SA STRATEGIJOMU dokumentu „Odluka o utvrđivanju strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine“ usvojene u Beogradu 23. maja 2005. godine nedvosmisleno se navode NOIE (Novi obnovljivi izvori energije) u smislu potrebe intenziviranja selektivnog korišćenja NOIE kojima Srbija objektivno raspolaže (Tačka 2, stav 3), kao i potrebe podrške donošenju specifičnih programa (među kojima i NOIE , Zaštite životne sredine, Naučno istraživačkog i tehnološkog razvoja (Tačka 2 stav 5). Veza između potrebe povezivanja energetskih proizvodnih sektora i sektora potrošnje, kao i sigurnost u snabdevanju privrede (poljoprivrede) obrazložena je u tački 2.1., gde se u poslednjem stavu posebno izričito naglašava potreba intenzivnijeg korišćenja NOIE i snižavanja intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potrošnje energije kao osnovne predpostavke dostizanja održivog socio-ekonomskog razvoja zemlje i uspostavljanje energetsko-ekološkog balansa u zemlji i okruženju.Posebno poglavlje (Tačka 2.2.) definiše prioritetne programe u Strategiji, gde se prepoznaje Treći-posebni Prioritet vezan za korišćenje NOIE.U poglavlju (Tačka 2.3.) u stavu koji obrazlaže potrebne mere za stimulaciju, navodi se potreba finansijskog podsticanja ulaganja u programe/projekte za razvoj i korišćenje NOIE uključujući i osnivanje Nacionalnog fonda za tu namenu. U istom poglavlju Pod b. stav 2. u celini definiše potrebu usaglašavanje delovanja sa zemljama u okruženju a posebno sa članicama EU u smislu korišćenja NOIE u cilju supstitucije uvoza, upošljavanja industrijskih potencijala u proizvodnji odgovarajuće opreme, posebno u sticanju privilegovanog položaja zbog smanjenja nacionalnih kvota za CO2 i druge influence.U Poglavlju (Tačka 4.) gde se navode prioritetni pravci razvoja energetskog sektora Srbije, treći-poseban prioritet obuhvata Programe selektivnog korišćenja NOIE.U Zaključcima (Tačka 7.) se navodi u delu promovisanja potreba selektivnog korišćenja NOIE u cilju usporavanja stope rasta uvoza energenata, smanjivanja negativnog uticaja na okolinu, kao i otvaranje novih radnih mesta, a u delu u kome se definišu mehanizmi državnog uticaja, navodi potreba stimulacije i strateške inicijative u domenu investicija u NOIE vezano za podsticanje ulaganja u programe NOIE.

B. PREGLED STANJA

237

-Bilans proizvodnje biodizelaBiodizel predstavlja u osnovi supstituciju fosilnog dizel goriva. U projekcijama proizvodnje biodizela polazi se od sirovinske baze na kojoj se može zasnivati uspešna proizvodnja biodizela. Osnovni izvor sirovina je poljoprivreda kao proizvođač sirovine (uljana repica, suncokret, soja,...), i posredno proizvođač animalnih masnoća (domaće životinje). Poseban izvor sirovina predstavljaju otpadne masnoće iz domaćinstava i restorana. Bilansirajući sirovinsku bazu može se očekivati proizvodnja biodizela od oko 400.000 t biodizela godišnje u Republici Srbiji, odnosno oko 200.000 t godišnje u AP Vojvodini. Pri tome treba imati u vidu da se ne naruši bilans ulja koji odlazi za hranu (jestiva ulja, biljne masni i margarini) i u druge vrste industrije. Potencijal tržišta biodizela se može definisati veličinom postojećeg tržišta mineralnog (fosilnog) dizela. Za sada jedno od ograničenja predstavlja količina dostupnih sirovina na godišnjem nivou. U zemljama u kojima se proizvode značajne količine biodizela, podržani su i poljoprivrednici da proizvode uljanu repicu, čije ulje pretežno predstavlja sirovinsku bazu u EU. U Sjedinjenim Američkim Državama, biodizel se proizvodi uglavnom od sojinog ulja. Neke zemlje, poput Brazila, USA ili Švedske, zbog sirovinske baze i strukture potrošača više su orjentisana ka etanolu kao biogorivu nego biodizelu. Poznato je da je u ovim zemljama struktura voznog parka značajno drugačija nego u većem delu Evrope tj kod njih preovladavaju benzinski motori. Sa druge strane ove zemlje raspolažu i značajnim količinama šećerne repe, trske, kukuruza i pšenice koje su idealna sirovina za ugljeno-hidratni bioetanol. Ovde dolazimo do prvog ograničenja u proizvodnji biogoriva – činjenice da su sirovine za njih ujedno i sirovine za prehrambenu industriju ili ishranu stoke. Balans sirovina koje idu u hranu i koje idu u energente nikako ne sme biti narušen. Ovo je dovelo do ubrzanog razvoja biogoriva druge generacije. Pojavio se celulozni etanol koji kao sirovinu ima biomasu (stabljike, slamu), drvo i drvni otpad i tzv. sintetički biodizel koji se dobija FischerTropsh-ovom sintezom ili sličnim postupcima iz uglja, drveta i sličnog otpada. Ukoliko se uzmu u obzir sve vrste biogoriva potencijal Srbije je na nivou od oko 600000 t.Za ovu proizvodnju je potrebno obezbediti i proizvodne kapacitete. Negativna iskustva iz prošlosti, kada su se postojeći kapaciteti prilagođavali proizvodnji biodizela, ukazuju na potrebu formiranja proizvodnih kapaciteta isključivo za ovu namenu. U toku je izgradnja proizvodnog kapaciteta od 100.000 t godišnje u Vojvodini, dok su postojeći proizvodni kapaciteti znatno manjih vrednosti i u sumaru dostižu vrednost od oko 50.000 t godišnje ukupno (potencijalno) sa neustaljenom proizvodnjom i nedefinisanom tehnologijom i nedovoljno ustaljenim kvalitetom u odnosu na važeći Standard. Dostizanje potencijalnih mogućnosti proizvodnje biodizela na nivou sirovinske baze podrazumeva izgradnju novih proizvodnih kapaciteta do nivoa od 400.000 t godišnje ukupno.

-Supstitucija tečnih gorivaImajući u vidu da u savremenim dizel motorima biodizel može da se koristi u mešavini sa fosilnim dizelom u svim odnosima, to predstavlja pogodnost u uvođenju ovog goriva u primenu.Poštujući odredbe Strategije, u domenu proizvodnje i korišćenja energenata, a imajući u vidu sirovinsku bazu biodizela, nameće se zaključak da je biodizel najefikasnije proizvesti i upotrebiti u okviru poljoprivrede, i na taj način učiniti poljoprivredu energetski nezavisnom, a sa druge strane smanjiti potrebu za uvozom ovog energenta za oko 20 % ukupno. Ovo predstavlja direktnu supstituciju fosilnog dizel goriva.Takođe je značajna mogućnost upotrebe u gradskim autobusima, zbog smanjenja emisije zagađujućih materija kao i transportnih vozila kao velikih potrošača zbog značajne uštede i takođe efekta smanjene emisije.

C. POLOŽAJ U ODNOSU NA DRUGE-Poređenje sa stanjem u drugim zemljama

Interes za proizvodnjom biodizela je naglo porastao u poslednjih 5 godina. Rad na masovnoj primeni biogoriva započeo je posle naftne krize 1973, kada je Brazil uvozio preko 80 % goriva. Već sledeći talas naftne krize 79/80 uz pomoć etanola Brazil je dočekao sa uvozom od oko 46 %, a prošle godine je objavljena potpuna energetska nezavisnost ove zemlje. Prve količine komercijalno napravljenog biodizela su se pojavile u EU početkom 1990- tih godina. S tim što je procenjen rast na nivou EU poslednjih nekoliko godina dostigao 35% na godišnjem nivou. U zemljama članicama EU stanje u pogledu rasta proizvodnje biodizela je stalno. Ovo je rezultat, pre svega delovanja odgovarajućih direktiva EU, sa jedne strane i svesti o neophodnosti oslobađanja zavisnosti od zemalja izvoznica nafte, sa druge strane. Nije zanemarljiva ni svest o negativnom ekološkom uticaju fosilnih goriva, pogotovo u transportu, na životnu okolinu.

238

U Prilogu Tab.1. dat je pregled najvećih svetskih proizvođača biodizelaEvropa proizvodi 75% biodizela, uglavnom iz semena uljane repice i suncokreta. SAD naglo povećavaju proizvodnju biodizela i od 1,9 miliona litara 1999. godine povećala je proizvodnju na 95 miliona litara 2004. godine i 1350 miliona litara u 2006. I druge zemlje su krenule za tim primerom. Kina je u februaru 2005. godine donela zakon po kome će do 2020. godine 10% energije nacije poticati iz obnovljivih izvora. Za ostvarenje tog cilja neophodno je unaprediti proizvodnju sirovina pri čemu se posebno podstiče gajenje uljanih biljaka. Slična je situacija u Meleziji i Indoneziji čije sve veće potrebe za gorivom uveliko nadmašuju njihove proizvodne kapacitete, istovremeno su oni i dva najveća proizvođača palminog ulja. Obe zemlje ubrzavaju proizvodnju biodizela sa ciljem da podmire sopstvene potrebe za gorivom, ali i da zadovolje sve veće evropsko tržište. Oktobra 2005. godine malezijska vlada je predložila da do 2007, sva goriva sadrže 5% biodizela koje se zasniva na palminom ulju. Indija očekuje znatne prihode od investiranja u proizvodnju biodizela. Podstaknuta je proizvodnja biodizela u 100 sela na bazi semena indijske bukve. Po svojim potencijalima sirovina Indija bi mogla da bude ozbiljni snabdevač biodizelom, imajući u vidu da je cena prerade biodizela u Indiji 1/3 cene prerade u Evropi.Biogoriva mogu da potpomognu mnogim zemljama u razvoju da preskoče brojne ekonomske, ekološke i socijalne troškove naftnih goriva s kojima se suočavaju industrijalizovane zemlje. Većina tropskih zemalja nije bogata nalazištima nafte ali imaju prednost u potencijalima za proizvodnju biogoriva zahvaljujući klimatskim uslovima koji pogoduju većoj produkciji tropskih biljaka bogatih uljima, skrobom i šećerom, kao i relativno velikim slobodnim površinama i jeftinijoj radnoj snazi.

D. PRAVNA REGULATIVA-Analiza pravnog okvira

Pokretači značajnog investiranja u povećanje proizvodnih kapaciteta u EU, a posebno u Nemačkoj, koji su prouzrokovali razvoj tržišta biodizela u EU se mogu definisati kroz sledeće težnje i događaje:

Inicijalna težnja da se smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva u momentu kada cena nafte na svetskom tržištu raste;Svesnost povećane emisije CO2 koja dovodi do efekta staklene bašte, i oštećenja omotača Zemlje i može imati kao posledicu promenu celokupnih klimatskih uslova;Ratifikacija Kyoto Protokola na nivou EU u 2001. godini, što znači da se EU obavezala da smanji emisiju CO2 za 8% do 2010. godine;Uspostavljanje zakonske regulative tj. usvajanje direktiva na nivou EU koje nalažu zamenu određene količine ukupno potrošenih goriva obnovljivim gorivima kao što su biodizel ili etanol;Agrarne reforme početkom 1990-tih godina, kao i obaveza zemalja EU da bar 10% poljoprivrednih površina ne iskoriste za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda za prehrambenu industriju (Blair House Agreement iz 1992. godine);Fiskalna podrška države uspostavljena kroz poreske olakšice na nivou država u EU.

Pravni okviri treba da se zadrže u formi obezbeđivanja mogućnosti proizvodnje, distribucije i upotrebe biodizela na legalan način. Standard kojim se definiše kvalitet biodizela je prvi zakonski okvir koji je potreban.Pravilnik koji definiše tehničke i druge zahteve za pojedine vrste goriva, a time i goriva bioporekla, dakle biodizel je drugi pravni akt koji je neophodan radi bezbednog stavljanja u promet biodizela.Postoje dileme u vezi sa korišćenjem biodizela u vidu mešavina sa fosilnim dizelom. Blendiranje u količini do 5% nije sporno jer spada u domen aditiva, međutim veći procenti učešća biodizela u fosilnom dizelu moraju biti zakonski definisane i ovakve napore EU podstiče.Podsticaji, subvencije i druge mere kojima se podstiče proizvodnja biodizela predstavlja neophodnu zakonsku meru koja je potrebna radi promovisanja proizvodnje i korišćenja biodizela.

-Stanje u Srbiji

239

U Srbiji je usvojen Standard kojim se definiše kvalitet biodizela (SCSEN 14214) u decembru 2005. godine čime je jasno definisano šta je biodizel.Drugi dokument je „Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla“ u kome se reguliše mogućnost proizvodnje i distribucije biodizela i biolož ulja u koncentracijama od 100%, objavljen u SL SCG maja, 2006. godineOstala zakonska regulativa nije definisana, a posebno ona koja se odnosi na podsticajne mere u pravcu proizvodnje, kako sirovina, opreme i proizvodnje biodizela

-Pregled mera i mehanizama u EUEvropska Unija je donela Direktivu kojom se dugoročno reguliše program supstitucije fosilnog goriva biogorivima. Zvanično je pomenuta Direktiva objavljena 08.05.2003. godine i nosi naziv „DIREKTIVA 2003-30-EC EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA o promociji upotrebe biogoriva i ostalih obnovljivih vrsta goriva za transportni sektor“. Ovaj dokument je značajan podstrek za dalji razvoj korišćenja biodizela u Evropi.Pomenuta Direktiva ima oslonac u nizu predhodno donetih stavova i zaključaka na nivou EU. Treba napomenuti samo neke:Zaključak sa sastanka Evropskog saveta u Goetheborgu 15. i 16. Juna 2001. godine je da je strategija razvoja Evropske Zajednice, vezano za održivi razvoj, razvoj između ostalog i biogoriva.Postoji veliki izbor biomase koja bi mogla biti upotrebljena za proizvodnju biogoriva.Transportni sektor učestvuje sa 30% finalne potrošnje energije sa trendom porasta što je u direktnoj vezi sa emisijom CO2 .Bela Knjiga Komisije „Evropska transportna politika za 2010. vreme odluke“ predviđa da CO2 emisija od transporta raste za 50% između 1990 i 2010 i da će dostići 1.113 miliona tona.Veće korišćenje biogoriva u transportu formira deo paketa mera koje treba da su u skladu sa Kyoto Protokolom.Države Članice bi trebalo da zagovaraju upotrebu biogoriva u javnom prevozu.Bioetanol i biodizel, kada se koriste u čistom obliku ili mešavini treba da odgovaraju standardima kvaliteta. Zaključak je da se može primeniti standard EN 14214. Shodno tome potrebno je ustanoviti Standarde i za druga biogoriva.Promocija upotrebe biogoriva u intenzivnoj poljoprivredi i šumarstvu je od značaja za pravilno upravljanje zajedničkom poljoprivrednom politikom.Zelena Knjiga Komisije „Prema Evropskoj strategiji za sigurnost energetskih izvora“ postavlja cilj od 20% zamene konvencionalnih goriva alternativnim gorivima u sektoru drumskog transporta do 2020. godine.U Rezoluciji od 18.juna 1998, Evropski Parlament poziva na povećanje tržišnog učešća biogoriva na 2% u toku pet godina pomoću paketa mera, uključujući oslobađanje od taksa, finansijsku pomoć za proizvodnju i uspostavljanje obavezne stope izdvajanja za biogoriva od naftnih kompanija.Promocija proizvodnje i korišćenja biogoriva treba da doprinese smanjenju zavisnosti uvoza energije i emisije gasova CO2 (staklena bašta). Pored toga, biogoriva, u čistom obliku ili kao mešavine, mogu u principu biti korišćena za postojeća motorna vozila i koristiti sadašnje sisteme distribucije motornih goriva. Mešavina biogoriva i fosilnih goriva može da doprinese smanjenju potencijalnih troškova sistema distribucije u Zajednici.Količine biogoriva koje se planiraju za supstituciju su definisane u Članu 3. ove Direktive:

Član 3.1. (a) Zemlje članice treba da obezbede da minimum odnosa biogoriva i ostalih obnovljivih vrsta goriva bude plasiran na njihovo tržište, i da bi to postigli, treba da postave nacionalne indikativne ciljeve. (b) (I) Referentna vrednost za ove ciljeve će biti 2%, kalkulisana na bazi energetskog sadržaja svih količina benzina i dizela za potrebe transporta, plasiranih na ovo tržište do 31.12.2005. (II) Referentna vrednost za ove ciljeve će biti 5,75%, računato na bazi energetskog sadržaja svih količina benzina i dizela za potrebe transporta plasiranih na njihovo tržište do 31.12.2010.2. Biogoriva mogu biti dostupna u bilo kojoj od sledećih formi: kao čista biogoriva ili visoka koncentracija u derivatima mineralnog ulja, u skladu sa primenom specifičnih

standarda kvaliteta za primenu u transportnom sektoru.

240

kao biogorivo mešano sa derivatima mineralnih ulja, u skladu sa odgovarajućim evropskim normama koje opisuju tehničke specifikacije za goriva za transportna sredstva (EN 228 i EN 590)

-PredlogPo uzoru na EU potrebno je doneti jasne strateške ciljeve u pogledu supstitucije fosilnog dizela biodizelom. U momentu pristupanja Srbije EU pomenuta Direktiva će biti obavezujuća. Treba napomenuti da postoje i odgovarajuće kaznene mere u slučaju neispunjavanja kvota definisanih Direktivom, što je još jedan od razloga da se ovom problemu mora pristupiti odgovorno. Ratifikovani Ugovor o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, potpisan 25. oktobra 2005. godine u Atini, u članu 20 obavezuje zemlje potpisnice da uvedu Direktivu EC 2003/30 u roku od godinu dana.Regulisati u skladu sa Direktivom, Pravilnik o minimalnom sadržaju bio-goriva u gorivima za motorna vozila, obaveze distributera u vezi sa sadržajem bio-goriva u gorivima, prijave za prometovanje bio-goriva na tržištu i registraciju distributera bio-goriva, praćenje sadržaja bio-goriva u gorivima za motorna vozila i praćenje implementacije ovog Pravilnika.

E. PREDLOG-Procenjeni potencijali

Potencijali Republike Srbije se procenjuju na oko 400.000 t godišnje proizvodnje biodizela. Pri tome se ima u vidu sopstvena sirovinska baza u vidu uljanih poljoprivrednih kultura, masnoća animalnog porekla i otpadnih masnoća. Potencijali AP Vojvodine su izraženi sa oko 200.000 t godišnje proizvodnje biodizela na osnovu potencijala sirovinske baze.Računajući sve vrste biogoriva potencijal Srbije je 600.000 t godišnje.

-Mere za realizacijuZa realizaciju plana proizvodnje biodizela na prvom mestu je obezbeđenost sirovinama.U segmentu poljoprivredne proizvodnje neophodno je obezbediti podsticajne mere u vidu premija za proizvodnju uljanih poljoprivrednih kultura namenjenih proizvodnji biodizela, na prvom mestu uljane repice kao i suncokreta namenjenog biodizelu. Promocija upotrebe biogoriva u poljoprivrednoj proizvodnji je preduslov za pravilno upravljanje zajedničkom poljoprivrednom politikom (CAP). Stoga se biodizel mora barem izjednačiti sa dizel gorivom u poljoprivredi tj. treba primeniti mehanizam refakcije.U segmentu otpadnih masnoća, neophodno je urediti regulativu vezano za iskorišćavanje otpadnih masnoća u ishrani stoke kao štetno i štetnost ispuštanja masnoća u kanalizacione vodotokove. Paralelno sa tim neophodno je podstaći uvođenje organizovanog sistema prikupljanja otpadnih masnoća sa ciljem prerade u biodizel.

-Očekivani efektiSupstitucija uvoza nafte za količinu proizvedenog biodizela. Upošljavanje domaće mašinogradnje za potrebe izrade opreme za proizvodnju biodizela. Otvaranje novih radnih mesta u procesu proizvodnje sirovina, prikupljanja otpadnih masnoća – sirovina za proizvodnju biodizela, proizvodnji i distribuciji biodizela.Na makro-ekonomskom nivou, razvoj biodizel branše bi bio uzrokovan uticajem na sledeće indikatore:

√Zaposlenost;√Povećanje industrijske proizvodnje;√Dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi;√Poboljšanje platnog bilansa;√Povećanje deviznih rezervi;√Smanjenje zavisnosti makroekonomskih parametara od spoljnih faktora.

Razvoj industrije bi bio omogućen progresivnim stavom države u pogledu:√Politike subvencija;√Poreske politike;

241

√Dugoročne strategije o upravljanju energetskim resursima.-Potrebna finansijska sredstva

Finansijska sredstva potrebna za realizaciju ovog programa se mogu ostvariti iz više izvora. Predhodno je potrebno omogućiti podlogu u smislu sigurnih investiranja, povoljnih kreditnih linija i odgovarajućih poreskih olakšica, kao i pristup odgovarajućim Fondovima po osnovu ekološkog uticaja primene obnovljivih energenata – biodizela na globalnu emisiju štetnih gasova u atmosferu (posebno CO2). Izgradnja pogona za proizvodnju biodizela iznosi oko 200 – 300 EUR/t godišnje produkcije. Veličina ulaganja zavisi u velikoj meri od koncepta proizvodnje i organizacije celog ciklusa od sirovine do gotovog proizvoda, kao i valorizacije nuzproizvoda. Za potpuno korišćenje potencijala Srbije potrebne su investicije od oko 300 miliona EUR, od čega za biodizel oko 60, bioetanol oko 80 i za biogoriva druge generacije oko 160 miliona.

-Dinamika realizacijeImajući u vidu složenost organizacije obezbeđenja sirovina, kao i potrebu značajnih investicija u prerađivačke kapacitete, dinamika realizacije programa zavisi od dinamike ulaganja sredstava u isti.

F. PREPREKE ZA REALIZACIJU-Identifikacija barijera

Objektivno se može očekivat da je nedostatak finansijskih sredstava značajna barijera u realizaciji programa. Podsticajna sredstva su deo finansijskih ulaganja i ukoliko ona izostanu realno se može očekivati usporen tempo realizacije Programa. U domenu primene biodizela, realno postoji problem negativnog iskustva iz prošlosti (negativne posledice primene mešavina nerafinisanih biljnih ulja sa fosilnim dizelom – nazivanih u to vreme „biodizelom“), koje treba upornom edukacijom i informisanjem eliminisati.

-Predlog mera za prevazilaženje barijera

1.Usvajanje direktive 2003/30 EC i postavljanje nacionalnih ciljeva u skladu sa direktivom2.Formiranje među – ministarske (međusektorske) radne grupe radi definisanja nadležnosti kod zakonskog okvira s obzirom na zainteresovanost više strana (Min. rudarstva i energetike, Ministarstvo kapitalnih investicija (transport i saobraćaj), Min. poljoprivrede, Min. nauke i tehnologije (zaštita životne sredine), Min. trgovine (promet)...3.Definisanje podsticajnih mehanizama, pre svega OBAVEZE umešavanja, poraskih/akciznih olakšica (već postoji) i refakcije za poljoprivrednike identično kao za dizel gorivo4.Definisanje mehanizama kontrole i praćenja prometa i ispunjavanja obaveze umešavanja te usaglašenosti sa standardima kvaliteta EN 14214, EN 590, EN 228 i posledica za rafinerije i prometnike5.Uvođenje sistema obeležavanja za mešavine veće od 5 %6.Uvođenje mehanizama praćenja i nadgledanja ponašanja neadaptiranih vozila koje koriste mešavine veće od 5 %

U mere koje je neophodno primeniti spada svakako uvođenje podsticaja na proizvodnju sirovina za proizvodnju biodizela, pre svega uljane repice i suncokreta za biodizel. Ukidanje ili smanjenje poreza i akciza na biodizel bi doprinelo popularizaciji ove vrste goriva i pospešilo interes za proizvodnjom. Dogradnja „Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla“ u smislu definisanja distribucije i plasmana definisanih mešavina biodizela sa fosilnim dizelom bi svakako uticalo na fleksibilniji pristup ovom gorivu i lakše prihvatanje.

G. ZAKLJUČAKNa osnovu analize biodizel logističkog lanca, kao i biodizel industrije može se zaključiti da su kritični faktori uspeha sledeći:

Cena poljoprivrednih proizvoda, sirovina, i kreiranje novih tržišta;Dostupnost obradivih površina za korišćenje van prehrambene industrije;Poreske olakšice vezane za biodizel;

242

Jasno učešće države na duže staze kroz uspostavljanje zakonodavnog okvira i implementacije istog;Promotivni eksperimenti sprovedeni na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

F. REFERENCE[1] ∴ Direktive 2003/30/EC Evropskog Parlamenta i Skupštine u vezi sa promocijom upotrebe biogoriva koja se

obnavljaju za potrebe transporta[2] ∴ Pravila EU broj 1789/2003 Dopuna Aneksa I uz Propis Saveta (EEC) broj 2658/87 o tarifi i statističkoj

nomenklaturi i o Jedinstvenoj Carinskoj Tarifi[3] ∴ Službeni Glasnik Evropske Unije L/283/57 (31.10.2003.)[4] Furman T., et al.: Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2005.

st.212[5] Furman T., Nikolić R., Tomić M., Savin L., Simikić M.: Strategija uvođenja biodizela u praksu, Traktori i

pogonske mašine, Vol.10.,No.3., Novi Sad, 2005. Str. 33-38[6] Furman, T. et al.: Proizvodnja i korišćenje biodizela – alternativnog i ekološkog goriva za dizel motore,

Studija, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, Nacionalni program energetske efikasnosti, Novi Sad, 2004. Str.202

[7] Furman, T., et al.: Biodizel, alternativno i ekološko tečno gorivo, Monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2005. Str. 212

[8] Janković V.: Liber perpetuum i obnovljivih izvora energije u Srbiji, OEBS Misija u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd, 2004. str. 100

[9] CIGR Handbook of Agricultural Engeneering, Volume V, Energy and Biomass Engineering, ASAE, USA, 1999. str.330

[10] Jeremić, Z.: Sektor energetike pokretač promena na finansijskom tržištu, Novi investicioni izazovi: Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost u funkciji energetske bezbednosti, OSCE, Beograd, 2005.

[11] Assadourian E., Flavin C., French H., Garden G., et al.:State of the World 2006, with Special Focus on China and India, Worldwatch Institute, Washington, 2006.

E. PRILOG

Tab.1. Najveći proizvođači biodizela u svetu

ZemljaKoličina

( .000.000 litara )Udeo u svetskoj

proizvodnji( % )

Primarna sirovina

BiodizelNemačka 2.700 40 Seme uljane repice, seme suncokretaFrancuska 600 9 Seme uljane repice

Italija 850 13 Seme suncokreta, seme uljane repiceSAD 1.350 20 Soja

Danska 90 1.5 Seme uljane repice

243

M 13/3 - ENERGIJA VETRA

A. VEZA SA STRATEGIJOM

Članom 4. Zakona o energetici, usvojenog jula 2004. god. ("Službeni glasnik RS", broj 84/04), definisano je da se energetska politika sprovodi realizacijom Strategije razvoja energetike Republike Srbije, programom ostvarivanja te strategije i energetskim bilansom [1]. Takođe, članom 6, predviđeno je da se Program ostvarivanja strategije uradi za teritoriju AP Vojvodine u skladu sa sopstvenim energetskim bilansom, a koji čini sastavni deo Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije. Strategiju razvoja elektroenergetike Srbije do 2015. godine usvojila je Narodna skupština Republike Srbije u maju 2005 god. („Sl. glasnik RS“ 44/05). Strategijom su definisani prioritetni programi od kojih je kao treći postavljen Prioritet korišćenja NOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetski efikasnijih i ekološko prihvatljivih energetskih tehnologija i uređaja/opreme za korišćenje energije [2].Nacrtom Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije predviđeno je u tački 13 izgradnja i korišćenje obnovljivih izvora električne energije, između kojih i energije vetra [3]. Procenjeno je da energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji iznosi preko 3,83 miliona toe godišnje (toe - tona ekvivalentne nafte), od čega se oko 5% (0,19 miliona toe god.) iznosi udeo energije vetra. U programu su predviđena 3 cilja, koji definišu kreiranje podsticajnog regulatornog okvira za veće korišćenje OIE (obnovljivih izvora energije), donošenje i sprovođenje finansijskih i nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišćenja OIE. U tom sklopu neke aktivnosti se direktno odnose na energiju vetra, kao aktivnosti u sklopu trećeg cilja: „Utvrđivanje realnog potencijala energije vetra“, „Formiranje baze podataka i katastra OIE“, „Stvaranje stručnjaka u oblasti OIE“, ali i indirektno „Rad na harmonizaciji domaćih propisa, koji se odnose na oblast OIE sa propisima EU“, „Zakon o poljoprivrednom zemljištu“, „Uredba o povlašćenim proizvođačima električne i toplotne energije i biogoriva“ i dr. Na kraju, programom je dat plan izgradnje kapaciteta i proizvodnje energije i biogoriva u postrojenjima, koja koriste OIE u kom se predviđa izgradnja prvih vetroelektrana u 2009. godini kapaciteta 2 MW i zatim dalja izgradnja po 8 MW/god. do 2012. god., odnosno ukupno 26 MW.Ovim planom je zacrtana izgradnja ukupno 87 MW novih kapaciteta do 2012. god. za proizvodnju električne energije iz OIE (26 MW vetroelektrana i 61 MW malih hidroelektrana), što bi doprinelo dobijanju oko 486 GWh/god. od 2012. god. (~110 GWh/god. iz vetra i ~375 GWh/god. iz vode), odnosno činilo oko 0,8% potrošnje električne energije u 2012. god. (ako se pretpostavi godišnji rast potrošnje od 7%/god., tj. sa postojećih oko 40.000 GWh u 2006. god. na oko 60.000 GWh u 2012. god.).

B. PREGLED STANJA

B.1 Stanje u svetuU svetu, a naročito u Evropi, ubrzano se razvijaju kapaciteti za dobijanje električne energije iz energije vetra. Taj rast je eksponencijalnog karaktera i praćen je velikim ulaganjima, kako država tako i privatnih investitora. Na slici 1 je predstavljeno trenutno stanje u svetu, kao i projekcija do 2012. god. Može se uočiti nagli razvoj u narednih pet godina kada svetski kapaciteti treba da se utrostruče!

244

KAPACITET VETROELEKTRANA u SVETU [GW]

0

20

40

60

80

100

120

Europe(EU-27)

USA &Canada

LatinAmerica

Australia& Pacific

SouthAsia

(India)

China Africa

GW

2005 2007* 2012*

Slika 1 – Razvoj kapaciteta vetroelektrana u svetu (*predvidjanja) [7].

Slika 2 – Instalisani kapaciteti vetroelektrana u Evropi (kraj 2006) [7]

Trenutno stanje instalisanih kapaciteta u Evropi je prikazano na slici 2 i ono iznosi preko 48 GW. Može se uočiti da najviše vetroelektrana (skoro 50%) ima u Nemačkoj, a da u ovom pogledu prednjače još i Španija, Danska, Italija

245

Velika Britanija, Holandija, Portugalija, Francusla Austrija i Grčka. Takođe, vidi se i da u zemljama zapadnog Balkana nema ni jednog instalisanog vetrogeneratora.

B.2 Stanje u SrbijiU Srbiji, pa tako i u Vojvodini. u ovom trenutku, nema ni jedne ozbiljnije vetroelektrane, koja bi proizvodila električnu energiju iz energije vetra. Međutim, u toku su pripremni radovi za definisanje lokacija, razrade pravnih okvira i preciziranja finansijskih i nefinansijskih uslova realizacija izgradnje vetroelektrana. U tome inicijativu imaju Ministarstvo rudarstva i energetike, Agencija za energetsku efikasnost, kao i zainteresovane institucije – Republički hidrometeorološki zavod, SANU, OSCE, Elektroprivreda Srbije, te lokalne samouprave. Pojavljuje se i određen broj privatnih investirora, koji ove radove obavljaju za specifične lokacije. U dosadašnjim aktivnostima urađeno je sledeće:

- Realizovane su 5 većih studija i jedna ocena mogućnosti korišćenja energije vetra u Srbiji [8-13] u kojima je procenjen energetski potencijal, ali na bazi rezultata merenja iz hidrometeoroloških stanica u Srbiji.

- Dobijena je ili nabavljena oprema za merenja parametra vetra na visinama 50m i većim.- urađeno je adekvatno merenje, ali na svega nekoliko lokacija.- Pripremljena je osnovna pravna regulativa (Zakon o energetici, Strategija razvoja energetike)- Osnovana je Agencija za energetsku efikasnost pri Ministarstvu rudarstva i energetike, koja treba da vodi

aktivnosti oko OIE u Srbiji.- Pripremljen je nacrt Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije- U toku je nekoliko naučnih projekata, koji treba da doprinesu jednostavnijem korišćenju i priključenju

vetroelektrana u EES SrbijeNa osnovu rezultata ovih studija može se zaključiti da u Srbiji postoji ozbiljan, ali neiskorišćen energetski potencijal u energiji vetra. Vetar se po važećim kriterijumima za ekonomičnu eksploataciju, može eksploatisati na površini od oko 500 km2. Pri stepenu razvoja tehnologije u doba izrade studije (2002. god.), mogu se instalisati vetrogeneratori ukupnog kapaciteta oko 1.300 MW, što je oko 15% ukupnog energetskog kapaciteta Srbije. Ovi kapaciteti mogu da proizvode oko 2,3 TWh električne energije godišnje [8].

B.3 Stanje u VojvodiniDobijanjem mogućnosti da postavi program ostvarivanja Strategije razvoja energetike na osnovu svojih bilansa, Vojvodina je pokrenula niz aktivnosti u cilju što šireg korišćenja OIE. Formiran je Odbor za OIE u APV i pri njemu Savet za korišćenje energije vetra u APV. Savet okuplja predstavnike Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine (PSEMS), Univerziteta u Novom Sadu, Hidrometeorološkog zavoda, JP EPS-Elektrovojvodine, lokalnih samouprava i privatnih preduzeća i investitora. Definisani su pravci aktivnosti i koordinacije na razvoju ove oblasti. Da bi se sagledao energetski potencijal vetra u Vojvodini, kao prva aktivnost navedena je potreba da se napravi Atlas vetra za teritoriju AP Vojvodine, koja bi iskoristila pojedinačna merenja na 30m (Bela Crkva, Irig, Indjija-Koševac i dr.) i rezultate merenja iz hidrometeoroloških stanica. Detaljni rezultati bi se dobili primenom WASP programa (koji bi trebalo nabaviti) i korišćenjem predložene metodologije iz studije [13] rađene za PSEMS.Strani i lokalni investitori počeli su pripremne radnje za podizanje više vetroelektrana na nekoliko lokacija u Vojvodini. Očekuje se da će tokom 2007 u Vojvodini biti podignuto 3 vetroelektrane kapaciteta 3,3 MW.U Vojvodini postoji razvijena industrija proizvodnje delova za vetroelektrane. U Subotici je veoma aktivna firma „Flender-Loher“ sa 100% stranim kapitalom, koja se bavi proizvodnjom generatora za vetroelektrane i koja je jedna od najvećih u regionu. I za ostale delove elektro-sklopa postoje značajna industrijska preduzeća, koja mogu učestvovati u izradi ovih delova, kao što su „Novkabel“, „Južna Bačka“ i dr.

B.4 Potencijal energije vetra u Vojvodini

Rezultati studije [8] pokazuju da je teritorija Vojvodine u zoni gde je brzina vetra od 3,5 – 4,5 m/s. Na pojedinim mestima (Fruška gora, Vršački breg, južni Banat) brzina vetra je od 4,5 – 6 m/s, a na Vršačkom bregu su

246

definisane dve lokacije sa brzinama preko 6 m/s. Sa savremenim tehnologijama vetroturbina, koje omogućuju isplativi rad i pri manjim brzinama, već iznad 3m/s, moguće je postaviti veće kapacitete, pa se može reći da je potencijal značajan.Trenutna potrošnja električne energije u APV je blizu 10.000 GWh godišnje, dok je prema [13] godišnji potencijal gustine energije vetra na 80 m od oko 1700 kWh/m2 god. u zoni sa brzinama 3,5-4,5 m/s do oko 4300 kWh/m2

god. u zoni sa brzinom oko 6 m/s. Radi dobijanja detaljnije projekcije mogućnosti proizvodnje električne energije iz energije vetra, potrebno je uraditi odgovarajuća merenja i projekte, tj. Odgovarajuću studiju.

C. POLOŽAJ U ODNOSU NA DRUGE

Mada Vojvodina ima dugu tradiciju korišćenja energije vetra (mlinovi), u pogledu pretvaranja ove energije u električnu rezultati su zanemarljivi. Ako se aproksimiraju napori pojedinaca da se na udaljenim salašima, ribnjacima i sl. koriste mali vetrogeneratori do 500 W, već je konstatovano da u Vojvodini nema ni jednog ozbiljnijeg instalisanog kapaciteta za proizvodnju električne energije iz energije vetra. Ova činjenica deluje porazno, jer za to postoje pomenuti prirodni preduslovi, dovoljno kvalitetnog vetra i određena praksa u okolnim zemljama. U ovom trenutku značajni kapaciteti su instalisani u Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj, a zemlje šireg regiona - obližnja Grčka, Austrija, Italija i dr. su i predvodnice u korišćenju energije vetra. Sa slike 2 se vidi da u zemljama zapadnog Balkana (Srbija, BIH, Crna Gora, Makedonija i Albanija) u ovom trenutku (kraj 2006. god.) nema ni jedne instalisane vetroelektrane, mada su početne aktivnosti u punom jeku.

Međutim, treba primetiti da se situacija brzo menja, što pokazuje i situacija u regionu od pre par godina (2002. GOD.) i trend razvoja do 2006. god. (slika 3). Treba uočiti da su u Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj ili Austriji povećani instalisani kapaciteti za više od 10 puta, dok se na zapadnom Balkanu apsolutno ništa nije promenilo.

RAZVOJ VETROELEKTRANA U REGIONU

61

17,2

0 0 0 0 0

32

3

746 965

2123

1

10

100

1000

10000

MADJARSKA

HRVATSKA

SRBIJA BIHCRNA G

ORAALBANIJA

MAKEDONIJABUGARSKARUMUNIJA

GRCKAAUSTR

IJA

ITALIJA

INS

TALI

SA

NI K

AP

AC

ITE

TI [

MW

]

2002 2004 2006

Slika 3 – Instalisani kapaciteti vetroelektrana u regionu od 2002 – 2006.god. [7].

D. PRAVNA REGULATIVA

U EU je u važnosti niz pravnih akata sa opštim ciljem olakšavanja i posticanja razvoja obnovljivih izvora električne energije. Ti akti su različitog nivoa, ali ključni je poznata Direktiva 2001/77/EC iz 2001, koja je definisala generalnu strategiju i ciljeve. Pored toga svaka država članica donosi svoju regulativu, čiji kvalitet ima odraza u brzini razvoja ovog sektora.Republika Srbija je potpisala Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope i EU (2006) čijom ratifikacijom je prihvatila obavezu primene direktiva vezanih za veće korišćenje obnovljivih izvora (2001/77/EC [4] i 2003/30/EC [6]). U tom smislu je postoji odluka da se do sredine 2007. god. sačini plan za njihovu primenu.

247

U Srbiji je donesen Zakon o energetici (2004) [1], koji je dao načelne odrednice razvoja, ali nedostaje još niz podzakonskih akata da bi se regulativa kompletirala. Tek kada se sve zaokruži, može se očekivati brži razvoj u ovoj oblasti.Za poslove na unapređivanja i usmeravanja razvoja tržišta energije na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, praćenja primene propisa i pravila za rad energetskih sistema, usklađivanja aktivnosti energetskih subjekata na obezbeđivanju redovnog snabdevanja kupaca energijom i uslugama i njihovu zaštitu i ravnopravan položaj, kao i drugih poslova utvrđenih Zakonom o energetici osnovana je Agencija za energetiku Republike Srbije, kao regulatorno telo.Strategiju razvoja elektroenergetike Srbije do 2015. godine usvojila je Narodna skupština Republike Srbije u maju 2005 god. [2].

E. PREDLOG

Potrebno je sačiniti plan aktivnosti u cilju sprovođenja programa Strategije, koji bi bio komplementaran sa Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije. U tom smislu, a sa aspekta korišćenja energije vetra, potrebno je dopuniti postavljene ciljeve u programu sa sledećim aktivnostima:

- Utvrđivanje realnog potencijala energije vetra merenjem na 80m - Atlas vetrova APV.- Izrada softvera za modelovanje teritorije APV za dobijanje moguće površine za izgradnju vetroelektrana

uzimajući u obzir potencijale energije vetra, ekološke zahteve, sociološke zahteve i pravnu regulativu – Katastar lokacija vetroelektrana.

- Izrada Vodiča za korišćenje energije vetra u kom bi bili dati svi pravni, finansijski, tehnički i drugi aspekti od interesa za investitore u vetroelektrane i druge OIE.

- Pregled mogućnosti aktivnog uključivanja industrije u Vojvodini u poslove oko izgradnje vetroelektrana.- Razvoj Laboratorija za ispitivanje i licenciranje opreme i obuke potrebnih stručnjaka za sprovođenje

programa.

Ove aktivnosti treba da vode konačnom cilju, a to je dinamično podizanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz energije vetra. Kako je strateški cilj države Srbije priključenje EU, tada treba i ciljeve u oblasti OIE prilagoditi tom cilju. Direktiva 2001/77/EC predviđa da se do 2010. god. u EU instaliraju kapaciteti OIE kojim bi se pokrilo 12% potrošnje svih vrsta energije, odnosno 22% potrošnje električne energije. Ovaj cilj je u Srbiji i Vojvodini nije realno očekivati u tako kratkom vremenskom periodu, pa se predlaže da se uspostavi dugoročna strategija njegovog dostizanja. U tom smislu, predlaže se da se u prvom periodu (do 2012. god.), koji je pokriven ovim programom, cilj postavi na 10% potrošnje električne energije. U Vojvodini se godišnje potroši oko 10.000 GWh električne energije (2006.), odnosno može se očekivati rast potrošnje do oko 12.000 GWh u 2012. god. To znači da bi se iz OIE, odnosno prvenstveno vetroelektrana, moralo dobiti oko 1200 GWh god. električne energije 2012. god. Za ovakvu proizvodnju potrebni su kapaciteti (po grubim proračunima) od oko 600 MW, odnosno 300-400 velikih vetroelektrana. Za ovakav broj elektrana potrebno je obezbediti površinu sa kvalitetnim vetrom (po grubim proračunima) od oko 30-40 km2.

F. PREPREKE ZA REALIZACIJU

Što se tiče eventualnog štetnog uticaja izgradnje vetroelektrana na životnu okolinu u Vojvodinu, smatra se da je u odnosu na klasične izvore električne energije, uticaj minimalan. Primenom vetrogeneratora, izbegava se stvaranje velike količine emisije štetnih gasova u atmosferu i velike količine otpada. Od svih mera za smanjenje globalnog zagrevanja planete, primena vetra je jedna od najracionalnih.

G. ZAKLJUČAK

U Vojvodini postoji duga tradicija korišćenja energije vetra, ali u ovom trenutku nema ni jedne vetroelektrane, koja bi pretvarala ovu energiju u električnu. Studije, rađene u poslednjih pet godina, ukazuju na značajan energetski potencijal vetra, koji se može iskoristiti u ove svrhe. Pored toga, važan faktor je i dobra infrastruktura, upotrebljivi industrijski kapaciteti, postojanje obrazovanih stručnjaka, kao i pozitivno raspoloženje u javnosti.

248

Radi aktiviranja ovog potencijala u Vojvodini je već u toku niz pripremnih akcija, koje su nekoordinirane i odvijaju se bez plana i kontrole. Osnivanje Saveta za korišćenje energije vetra u APV, značajno doprinosi uređivanju stvari, ali je potrebno preduzeti još niz aktivnosti, koje su date u ovom dokumentu. Time bi se postigao efekat jednostavnijeg i efektnijeg pristupa invenstitora ovom području, kao i ubrzano podizanje ovih kapaciteta. Na to nas pokreće i niz evropskih direktiva, od kojih je najznačajnija Direktiva 2001/77/EC. Međutim, nije realistično očekivanje da se u Vojvodini ostvari zacrtani cilj do 2012. god. (dobijanje 22% električne energije iz OIE), pa je ovaj procenat potrebno smanjiti na 10%.

H. SKRAĆENICE – OZNAKE

OIE obnovljivi izvori energijeToe tona ekvivalentne naftePSEMS Pokrajinski sekretarijat za energetiku i meineralne sirovine

I. REFERENCE

1. Narodna skupština RS, „Zakon o energetici“, Službeni glasnik RS, 84/04, www.parlament.sr.gov.yu2. Ministarstvo rudarstva i energetike RS, „Strategija razvoja energetike u RS“, jul 2005, www.mem.sr.gov.yu3. Ministarstvo rudarstva i energetike RS, „Program ostvarivanja strategija razvoja energetike Republike Srbije

do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine“, www.mem.sr.gov.yu4. EU Direktiva 2001/77/EC, „Promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal

electricity market“, Official Journal of European Community, L283/33, 2001.5. EU Direktiva 2002/91/EC, „Direktiva 2002/91/EC Evropskog parlamenta i saveta od 16. decembra 2002.

godine o energetskoj efikasnosti zgrada“, Official Journal of European Community, L1/65, 2003.6. EU Direktiva 2003/30/EC „Directive 2003/30/EC of the European parliament and of the council of 8 May 2003

on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport“, Official Journal of European Community, L123/42, 2003.

7. www.ewea.com 8. R. Putnik i sarad., „Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju električne energije“, Studija,

Elektroprivreda Srbije, Beograd, 2002.9. P. Gburčik i sarad., „Gustina aeroenergetskog potencijala u Srbiji“, Studija, Srpska akademija nauka i

umetnosti, Beograd, 1984.10. P. Gburčik i sarad., „Studija energetskog potencijala Srbije za korišćenje sunčevog zračenja i energije vetra “,

Studija, Centar za multidisciplinarne studije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2004.11. T.Popović i sarad., „Ocena mogućnosti korišćenja energije vetra na teritoriji Republike Srbije“, Savezni

hidrometeorološki zavod, Beograd, 1997.12. Liber Perpetum, „Energija, životna sredina, ekonomski razvoj - Modul energija vetra“, Studija, OSCE,

www.skgo.org13. B.Rajković, Z.Popov, „Procena brzine vetra na izabranim lokacijama“, Studija, Univerzitet u Novom Sadu i

Hidrometeorološki zavod, Novi Sad, 2005.

249

M 13/4 - MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA SUNČEVE ENERGIJE

Sunčeva energija predstavlja obnovljiv i neiscrpan energetski resurs koji u energetici zemlje može imati značajno mesto. Obnovljivim izvorima energije, a u okviru njih, energetskim tehnologijama koje se baziraju na korišćenju sunčeve energije, ne posvećuju sve zemlje sveta istu pažnju. Slobodno se može reći da toj problematici više pažnje posvećuje relativno mali broj - i to razvijenih zemalja. Ono što je interesantno, ove tehnologije najviše se razvijaju u onim zemljama koje su tehnološki i ekonomski moćnije. Za to postoji više razloga. Najvažniji su strateškog, ekonomskog i ekološkog karaktera.

Sunčeva energija u suštini predstavlja resurs kojim može da, u odre|enim količinama raspolaže svaka država - bez uvozne zavisnosti, pri čemu je od značaja i činjenica da je to ekološki gledano čista energija čije energetske tehnologije ne zaga|uju životnu sredinu u procesu pretvaranja iz izvornog u oblik pogodan za korišćenje.

Kada bi svako domaćinstvo u našoj zemlji (nаrаvnо i u Vojvodini) imalo bar jednu jedinicu solarnog kolektora kojim bi se grejala sanitarna potrošna voda, uštedela bi se ogromna količina konvencionalne energije. U elektroenergetskom sistemu države to bi predstavljalo znatno rasterećenje sistema.

Posebno interesantnu grupu potrošača toplotne energije predstavljaju brojni industrijski, turistički, sportski, medicinski, vojni i drugi objekti. Poznato je da ovi objekti troše značajne količine električne ili energije dobijene sagorevanjem čvrstih, tečnih i gasovitih goriva za grejanje sanitarne ili tehnološke vode do temperatura koje se lako ostvaruju korišćenjem jednostavnih sistema za korišćenje sunčeve energije.

Kada je u pitanju grejanje objekata, kako domaćinstava, tako i industrijskih i drugih objekata, sunčeva energija je tako|e atraktivna i ekonomski opravdana za korišćenje.

Sunčevo zračenje na Zemlji dostiže gustinu snage od 970 do 1.030 [NJ/m2] (obično se u inženjerskim razmatranjima uzima srednja vrednost od 1.000 [NJ/m2]), pri čemu korisno dozračena količina energije na jedinicu slobodno orijentisane površine, zavisi od njene orijentacije (treba da je orijentisana prema jugu), od njenog nagiba (poželjno je da sunčevi zraci dospevaju na prijemnu površinu pod uglom što bližem - normalnom, kako bi ozračenje - gustina snage bila što veća), od konstrukcije i energijskih karakteristika prijemnika sunčeve energije, doba dana, doba godine, vremena insolacije, atmosferskih uslova i dr.

S obzirom da je sunčeva energija sa tehničko-eksploatacionog gledišta - energetski resurs obnovljivog karaktera (transformisana sunčeva energija koja se odvede od prijemnika sunčeve energije (PSE) se permanentno obnavlja u uslovima dejstva sunčevog zračenja) - ne može se govoriti o energetskom resursu na način kako se to iskazuje kod drugih - neobnovljivih izvora energije, jer ovaj resurs zavisi od insolacionih uslova, veličine i karakteristike PSE (prethodno nabrojanih uticajnih faktora) te vremena izlaganja PSE dejstvu sunčevog zračenja. U tom smislu, zavisno od insolacionih uslova, tipa i konstrukcije PSE - može se sa jednog metra kvadratnog PSE godišnje dobiti oko 500 do 1.200 [kNJh] toplotne energije, što je približno ekvivalentno energiji koja se dobija iz 50 do 120 litara lož - ulja.

Tabela 1 - Srednje dnevne sume energije globalnog sunčevog zračenja na horizontalnu površinu (u 2m/kWh ) за нека места у Војводини

MestoMesec

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XIIUkupno

god.Sred. god.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Zrenjanin 1,30 2,15 3,45 4,90 6,05 6,35 6,55 5,90 4,45 2,95 1,45 1,05 1419,45 3,89Kikinda 1,30 2,05 3,55 5,10 6,40 6,55 6,85 5,95 4,45 3,00 1,50 1,05 1456,50 3,99Vršac 1,00 2,00 3,35 4,40 6,00 6,40 6,55 6,85 4,60 3,00 1,55 1,00 1424,75 3,90Dolovo 1,30 2,05 3,40 4,80 5,85 6,20 6,55 6,00 4,55 3,00 1,55 1,05 1412,05 3,87

250

Sombor 1,35 2,15 3,35 4,85 5,95 6,30 6,15 5,65 4,20 2,80 1,35 1,40 1387,35 3,80Palić 1,30 2,10 3,45 5,00 6,15 6,25 6,35 5,85 4,30 2,85 1,40 1,15 1407,40 3,80Vrbas 1,45 2,35 3,45 4,80 5,90 6,15 6,40 5,70 4,35 2,95 1,45 1,20 1406,85 3,85

Novi Sad 1,45 2,35 3,20 4,65 5,80 6,20 6,35 5,75 4,40 2,90 1,45 1,20 1392,64 3,82

Tabela 2 - Mesečne približne vrednosti dozračene energije sunčevog zračenja (u kNJh/m2) na južno orijentisanu površinu, nagnutu pod uglom - za primer Novog Sada i Zrenjanina

Mesec Nagib Novi Sad Zrenjanin

Januar 35 107,90 96,72 35 119,10 107,20 55 127,20 114,45

Februar35 124,70 116,59 45 133,60 125,32 55 137,70 129,06

Mart35 150,78 164,70 45 155,74 171,12 55 155,74 171,12

April 35 178,56 191,10 45 178,56 191,10 55 174,38 182,22

Maj 35 210,37 221,31 45 204,97 215,68 55 192,38 202,55

Jun35 212,04 215,32 45 208,32 211,51 55 193,44 196,27

Jul35 230,31 235,54 45 224,41 229,4555 208,66 215,23

Avgust35 226,38 230,45 45 224,60 228,63 55 219,25 221,31

Septembar35 196,68 197,58 45 203,28 202,92 55 201,96 202,92

Oktobar 35 162,72 165,52 45 173,51 177,41 55 178,00 181,32

Novembar35 103,10 100,92 45 113,59 111,36 55 121,36 118,32

Decembar35 102,67 87,88 45 116,44 100,9055 125,36 106,44

Ukupno godišnje

35 2006,21 2023,93 45 2056,50 2072,60 55 2035,44 2041,87

251

Solarne instalacije

Instalacije sa tečnim radnim medijumom

U praksi najčešću primenu imaju solarne instalacije koje kao radni medijum koriste neku tečnost ili vazduh. Ova dva tipa instalacije, u suštini funkcionišu na sličan način, jedino se razlikuju komponente sistema i radni medijum u njima.

Kod instalacija sa tečnim radnim medijumom, nosilac toplote može biti voda, voda pomešana sa nekim antifrizom ili tečnost na bazi antifriza koja je razvijena za primenu u solarnim instalacijama. U ovakvoj instalaciji tečnost koja se zagrejala u vodnim prijemnicima sunčeve energije se najčešće dejstvom centrifugalne pumpe potiskuje kroz cevovod ka razmenjivaču toplote. U njemu se greje potrošna sanitarna ili tehnološka voda, pri čemu se razmenjivač može izvesti sa većom zapreminom, tako da se u njemu vrši istovremeno razmena i akumulacija toplote u masi vode (kombinovan bojler - razmenjivač toplote). Me|utim, kod većih instalacija, razmenjivač toplote i skladište tople vode su obično zasebni, tako da postoji potreba prinudne cirkulacije zagrejane vode iz razmenjivača toplote u skladište toplote - koje se odvija dejstvom cirkulacione pumpe - kroz cevovod tzv. sekundarnog, odnosno potrošnog kruga instalacije.

Grejanje prostorija

U zimskom periodu je, u našem podneblju, ukupno energetsko dejstvo sunčevog zračenja manje od letnjeg, ali je još uvek dovoljno efikasno za korišćenje. Tako npr. iz komercijalnih tipova solarnih kolektora, može se u grejnoj sezoni dobiti - po jednom metru kvadratnom i jednom danu - energija koja se kreće (u zavisnosti od meseca u godini i lokaciji potrošača) - od 1,2 do 3,0 [kNJh]. To znači da PSE za 30 dana u mesecu može predati nekom potrošaču toplote od 36 do 90 [kNJh] sa jednog metra kvadratnog kolektora. PSE čija je površina deset puta veća, može obezbediti od 360 do 900 [kNJh] energije mesečno, a kolektor površine od 30 [m2] - od 1.080 do 2.700 [kNJh] mesečno - što je sa aspekta potreba grejanja već značajna količina toplote.

U grejnoj sezoni je moguće dobiti od dejstva sunčevog zračenja oko 360 [kNJh] toplotne energije sa jednog kvadratnog metra PSE, odnosno oko 11.000 [kNJh] sa površine od 30 [m2].

Pošto se temperatura toplonoše u solarnom kolektoru, pri preporučenim brzinama strujanja, u zimskom periodu kreću najčešće od 40 do 60 - maksimalno 80 [0C], jasno je da se kod sistema centralnog toplovodnog grejanja u periodu najnižih temperatura - zimi, ne mogu u dovoljnoj meri koristiti. Me|utim, čim su spoljni uslovi povoljniji, odnosno kada je spoljna temperatura oko 0 [0C] i više, mogućnost korišćenja toplote iz PSE je veća. Tada kotlovska instalacija najčešće radi sa temperaturama 60/45 [0C].

To znači, da se najbolji efekti za grejanje porodičnih kuća i stanova mogu ostvariti u prelaznim periodima. I takav doprinos energije je vrlo značajan.

Ukoliko se u sistemu toplovodnog grejanja primenjuje podno grejanje sa podnim panelom, koje radi sa nižim temperaturama toplonoše, efekti su još bolji. Najbolji efekti se ostvaruju primenom vazdušnog sistema grejanja.

Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kuća ili stanova zavise od više faktora, me|u kojima ispravno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu ulogu.

Termičke karakteristike grejanog objekta direktno utiču na veličinu toplotnih gubitaka, a time i na potrebe za toplotnom energijom.

Instalacije sa vazduhom kao radnim medijumom

Kod solarnih instalacija sa vazduhom kao radnim medijumom (nosiocem toplote), obično se zagrejan vazduh iz vazdušnog PSE, dejstvom centrifugalnog ventilatora potiskuje kroz kanalski razvod - do grejane prostorije. Ako ne postoji mogućnost da u toj grejanoj prostoriji do|e do značajnijeg zaga|enja vazduha, rashla|en vazduh se potiskuje ponovo u solarni kolektor - na dogrevanje. Ovakav sistem instalacije se koristi kod grejanja prostorija

252

kuća ili drugih objekata. Naravno, u sistemu se tada obično nalazi filter za odvajanje mehaničkih čestica nečistoće (prašine) iz vazduha. Uvo|enje svežeg vazduha iz spoljne sredine u grejane prostorije se može ostvariti na klasičan način.

Kada je u pitanju instalacija kod koje postoji mogućnost da se promeni kvalitet vazduha (kao npr. kod različitih procesa sušenja), rešenje bazira na otvorenom, protočnom sistemu kod kojeg se vazduh iz spoljne sredine usisava preko solarnih kolektora i potiskuje u grejani proces (gde prima npr. vlagu), a iz procesa izbacuje u spoljnu sredinu. Ovakav sistem je relativno jednostavan, ali sa otpadnim vazduhom se gubi i značajna količina toplote.

Kod složenijih sistema se energetski efekti mogu povećati preko zatvorenog primarnog kruga i otvorenog sekundarnog - potrošnog kruga. To se obezbe|uje ugradnjom razmenjivača toplote tipa: vazduh - vazduh.

Integralni PSE

Koncepcija tzv. "integralnih PSE" bazira na potrebi obezbe|enja jednostavnijih i jeftinijih solarnih kolektora koji mogu u potpunosti obezbediti iste efekte grejanja vode ili vazduha kao i klasični tipovi konstrukcija PSE. To se ostvaruje integrisanjem funkcije PSE i dela gra|evinskog objekta (fasade ili krovišta), tako što se vrši direktno formiranje PSE na objektu, pri čemu deo objekta (zid ili krovište) predstavljaju graničnu površinu ovako formiranog solarnog kolektora. Efekti ovakve konstrukcije su obično dvostruki: poboljšava se termička karakteristika zida ili krovišta (smanjuju toplotni gubici) i obezbe|uje projektovana količina toplotne energije. ^esto, u takvim situacijama, su troškovi izrade dela fasade ili krova manji, obzirom da integralni PSE formira spoljnu oblogu tih površina.

Osim integralnih tipova solarnih kolektora sa vazduhom kao nosiocem toplote, postoje i rešenja kod kojih se kao radni medijum koristi tečnost. Ova rešenja su nešto složenija od vazdušnih integralnih PSE, pošto zahtevaju složeniju konstrukciju apsorbera.

TRENDOVI U RAZVOJU I PRIMENI SUNČVE ENERGIJE

Istorijat koriшћeњa sunчeve energije je veoma dug, pogotovo kada je u pitaњu koriшћeњe њenog toplotnog vida.

Na slici 1 je dat prikaz dosadašnjeg stanja i očekivanog porasta primene solarnih kolektora na svetskom tržištu.

Međutim, podaci prikazani na slici 1 su danas nešto izmenjeni obzirom da su data predviđanj vršena u prošloj deceniji. Do danas je u Evropi instalisano oko 15 miliona m2 solarnih termičkih kolektora, a samo Kina je u zadnjih godinu dana instalisala oko 15 miliona m2 solarnih termičkih kolektora.

Eksperimentalne makrosolarne elektrane su testirane, u poslednjih 15-tak godina, u brojnim zemljama sveta (SAD, Španija, Francuska, Japan, Italija, Rusija i dr.).

Stopa rasta instalisanih termičkih solarnih kolektora u nekim zemljama Evrope je preko 25 %.

050

100150200250300350400

Evropa Australija SAD

1994

200020052010Potenc.

Slika 1 - Stanje i očekivan porast primene solarnih kolektora ( u 106 m2 na svetskom tržištuNIVO POTREBNIH ULAGANJA U SOLARNE INSTALACIJE ZA DOMA]INSTVA

253

Okvirni podaci o potrebnim ulaganjima u izgradnju solarnih instalacija za grejanje sanitarne potrošne vode u domaćinstima i grejanja prostorija - stanova domaćinstava.

Specifične vrednosti ulaganja (po domaćinstvu i po 1 m2 stambene površine iznose:

a) ZA GREJANJE SANITARNE VODE 15 - 25 Eura/m2 , odnosno 900 do 1.500 E/domaćinstvu1

Napomena: Manje vrednosti se odnose na jeftinije solarne kolektore i jednostavnije instalacije (sistemi sa direktnom vezom sa bojlerom - bez razmenjivača toplote; sa razvodnim cevnim sistemom manje dužine - kada postoji mogućnost da se solarni kolektor postavi bliže bojleru - tada je kupatilo na južnoj strani objekta; termosifonska cirkulacija vode u sistemu). Veće vrednosti se odnose na skuplje solarne kolektore ili složenije instalacije (sistemi sa indirektnom vezom - sa razmenjivačem toplote; sistemi sa prinudnom cirkulacijom i automatikom za regulisanje rada).

Efekti: Grejanje potrošne sanitarne vode u periodu od aprila do oktobra (niže vrednosti investiranja) ili tokom cele godine (više vrednosti). U prvom slučaju se postiže pokrivenost potreba za energijom u navedene svrhe od oko 60% (u navedenom periodu), a u periodu od oktobra do aprila je oko 30%.

Energija koja se dobija transformaciјom sunčeve energije po jednoj jedinici solarnog kolektora (oko 2 m2) prosečnih karakteristika i prosečne efikasnosti je oko 2.000 kNJh godišnje!

b) ZA GREJANJE PROSTORA

Uslovi za obezbe|enje grejanja stambenog prostora su složeniji, a investiciona ulaganja veća (obzirom da takav sistem treba da se koristi samo u grejnom periodu - kada je insolaciono dejstvo manje).

Ulaganja su oko: 50 - 100 E/m2, odnosno oko 3.000 do 6.000 E/domaćinstvu2

Napomena: Manje vrednosti se odnose na stanove sa boljim tremičkim karakteristikama zidova i manjim toplotnim gubicima kroz procepe; boljim mogućnostima aplikacije integralnih slarnih kolektora sa vazduhom kao radnim medijumom; boljim rasporedom prostorija i prozora na objektu; boljoj orijentaciji prijemne površine objekta.

Veće vrednosti se odnose na stanove sa lošijim termičkim karakteristikama zidova i većim toplotnim gubicima, slabijim mogućnostima aplikacije integralnih solarnih kolektora sa vazduhom kao radnim medijumom; lošijim rasporedom prostorija i prozora na objektu; lošijoj orijentaciji prijemne površine objekta.

Prethodno se odnosi na grejanje prostorija toplim vazduhom uz korišćenje tzv. integralnih solarnih kolektora koji sa objektom formiraju solarni kolektor. Ne zahteva se specijalna arhitektura objekta, ali je poželjna dobra orijentacija jedne strane objekta (južna orijentacija) i pravilniji raspored prostorija u objektu, kao i bolji raspored prozora na njemu.

Efekti: Optimalnom instalacijom i veličinom solarnih kolektora omogućuje se kod standardno izgra|enih objekata (niže ili višespratnice) pokrivenost potreba grejanja od 25 do 35% - tokom godine.

KONCEPT SISTEMSKOG OBEZBEĐIVANjA OBAVEZE UVOĐENjA, IZGRADNjE INSTALACIJA I KORIŠĆENjA SUNČEVE ENERGIJE

Potrebno je obezbediti preduslove da nadležna ministarstva za:- privredu,- turizam,

1 Vrednosti se odnose na stambenu povr{inu od 60 m2 i za doma}instvo od 3 do 4 člana.2 Odnosi se na domaćinstva od 60 m2.

254

- sport i dr.

prilikom pokrivanja određenih (budžetskih) troškova:

a) energije za:

- grejanje sanitarne i tehnološke vode,- sušenja poljoprivrednih i industrijskih proizvoda,- grejanje prostorija objekata različitih namena,- i dr.

b) za izgradnju i rekonstrukciju objekata,v) različitih oblika dotiranja i finansiranja,g) izdavanja odgovarajućih odobrenja za investicionu gradnju i sl.

zahtevaju tehno-ekonomski elaborat o mogućnostima alternativnog korišćenja sunčeve energije (ili drugog alternativnog energetskog izvora kojim se nesporno i pouzdano raspolaže).

Bilo bi društveno-ekonomski i razvojno opravdano da svako ministarstvo (ili organ uprave) u okvirima konkretne nadležnosti zahteva (ili blaže: da preporuči) od podnosioca gore navedenih zahteva - da podnese pomenuti elaborat. To bi mogao biti uslov (ili blaže: jedan od elemenata prioriteta) da se svaki konkretan zahtev odobri, finansira ili izda odgovarajuća dozvola.

Trebalo bi predvideti, da veliki potrošači energije - posebno oni koji troše više energije po proizvodu (imaju veću specifičnu energetsku potrošnju) imaju obavezu postepenog, segmentnog, delimičnog uvođenja u korišćenje i alternativnih izvora energije - za sopstvene potrebe.

Iz razvojnih fondova elektroprivrede treba finansirati solarne instalacije u objekte koji imaju bolje smeštajne i eksploatacione mogućnosti (misli se na privatni sektor, ali i na društveni - posebno one koje su na budžetu). To bi imalo koristi vezane za energetski sistem, a i kao element popularizacije šireg korišćenja ovog enrgetskog izvora. Pri tome su značajni i ekološki efekti.

Zakon o energetici bi trebalo - u skladu sa prethodnim korigovati.

255

M 13/5- MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA GEOTERMALNE ENERGIJE

SADRŽAJ

1. REZIME

2. VEZA SA STRATEGIJOM2.1. Programi Strategije razvoja energetike do 2015. godine

3. PREGLED STANJA3.1. Postojeće stanje korišćenja geotermalne energije u Vojvodini 3.2. Iskustva u primeni i korišćenju getermalnih voda u AP Vojvodina

4. POLOŽAJ U ODNOSU NA DRUGE ZEMLJE

5. PRAVNA REGULATIVA5.1. Postojeća regulativa

6. PREDLOG6.1. Procenjeni raspoloživi potencijal GTV6.2. Savremene energetske tehnologije za korišćenje potencijala GTV6.3. Ekonomski aspekti korišćenja GTV6.4. Mere za realizaciju6.5. Očekivani efekti6.6. Potrebna finansijska sredstva6.7. Dinamika realizacije

7. PREPREKE ZA REALIZACIJU7.1. Identifikacija ograničenja 7.2. Predlog mera za prevazilaženje ograničenja

8. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

9. SKRAĆENICE – OZNAKE

10. REFERENCE

PRILOG

256

1. REZIME

Uključenje u regionalno i tržište energije EU, koje nam predstoji, utiče na promenu sveukupnih odnosa u energetici zemlje. Shodno tome donet je Zakon o energetci, a usvojena je i Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine. Oba ova dokumenta utiču , pre svega, na orijentaciju energetskog sistema zemlje na tržišno, profitabilno i konkurentno poslovanje.U tom smislu, a da bi se ocenila realnost predviđanja strateških ciljeva energetike zemlje pristupilo se izradi Programa ostvarivanja strategije razvoje energetike Srbije (POS) u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu. U ovom slučaju to se odnosi na procenu mogućnosti korišćenja potencijala GTV na području AP Vojvodina kao supstituenata tečnih i gasovoitih goriva. Strategija je predvidela selektivno korišćenje potencijala NOIE od 100.000 ten/god. u 2010 godini. Bilansiranjem raspoloživog potencijala za sve do sada izvedene hidrotermalne bušotine tj. opremljene TES ustanovljeno je da je pri sadašnjim uslovima eksploatacije moguća supstitucija od 26000 ten/god. Pri tome, dati su pregled stanja i iskustava u dosadašnjoj primeni GTV u AP Vojvodini. Ustanovljeno da nije korišćenja savremena energetska tehnologija za primenu potencijala GTV. To se pre svega odnosi na simboličnu primenu toplotnih pumpi ( proizvodnja toplotne energije višeg temperaturnog nivoa) i kriogenih ekspanzionih turbina za produkciju eklektrične energije. Na tom planu tehnološko-energetske usavršenosti primene potencijala GTV značajno zaostajemo iza zemalja EU koja u periodu do 2010 god. planira izgradnju 1000 MWe elektro snage i oko 5000 MWt toplotne snage. Ustanovljen je zastoj u primeni potencijala GTV pa čak i odustajanja postojećih korisnika za dalju eksoloataciju GTV. Identifikovane su brojne barijere zakonske, organizacione, finansijskie , investicione, podsticajne, cenovna ograničenja, razvojnih uslova, uslova konkurentnosti itd. S tim u vezi dat je predlog mera za razrešenje tj. prevazilaženje ovih barijera. Radi smanjenja rizika daljeg investiranja u izgradnju hidrotermalnih bušotina, predlaže se da se ispitaju uzroci i uslovi i koji su doveli da se konstatovani potecijal kod već izvedenih hidrotermalnih bušotina i opremljenih sistema ne koristi. Shodno tome pronaći načine da se ovaj potencijal stavi u funkciju bez dodatnih ulaganja u izvođenje novih bušotina. U tom smislu orijentisati se primenu savremenih racionalnih energetskih tehnologija u cilju izgradnje ekonomski opravdanih TES. Naravno, da ovaj stav ne ograničava novi pristup u korišćenju potencijala GTV za poznatog investitora tj. budućeg korisnika domaćeg ili stranog partnera u svojstvu NPE.Na reviziju, dosadašnjeg pristupa korišćenja potencijala GTV dodatno nas navode nove visoke cene tečnih i gasovitih goriva koje pogoduju konkurentnost korišćenja potencijala GTV tj. GTE. Pri tome, naročito su važni ekonomski aspekti korišćenja potencijala GTV. Na tom planu kod nas je najmanje urađeno. Iz tog razloga dat primer tehno-ekonomskog modela za procenu cena GTV i GTE. U predmetnom materijalu predviđene su mere za brže i širu primenu GTV uz ocenu očekivanih efekata , kao i sa procenom finansijskih efekata i orijentacionom dinamikom realizacije projekta primene GTV. Svakako treba uložiti napore da se što pre pronađe i opredeli područje za primenu kriogenih turbina za proizvodnju električne enerije iz GTV. Radi prevazilaženja brojnih problema i ograničenja za brži i svestraniji razvoj GTV, kao i ostalih NOIE, ima dosta inicijativnih elemenata da se predloži formiranje Centara ili Agencije za razvoj i primenu NOIE u cilju uspostavljanja energetske politike u ovoj za sada neorganizovanoj energetskoj oblasti.

257

2. VEZA SA STRATEGIJOM

2.1. Programi Strategije razvoje energetike do 2015 godine

Radi poboljšanja nepovoljnih parametra funkcionisanja energetskog sistema Strategija je predvidela potrebu realizacije više energetskih programa. To se pre svega odnosi na program za racionalnu upotrebu energije, selektivno uvodjenje NOIE, program supstitucije potrošnje električne energije za zagrevanje objekata ( gasifikacija, toplifikacija), kao i program izgradnje nove TE-ugalj 750 MWe i TE – gasno/parni ciklus 250 MWe. Očekivani efekti ovih programa predsatvljeni su u Tab.1.

Tabela 1: Očekivani efekti

Dakle, prema podacima iz tab.1, predviđa se da se selektivnim korišćenjem potencijala NOIE supstituiše oko 100.000 ten/god u 2010. godini.

Da bi se ocenila realnost predviđanja strateških ciljeva energetike zemlje pristupilo se izradi Programa ostvarivanja strategije razvoje energetike Srbije (POS) u delu koji se odnosi na AP Vojvodinu. U ovom slučaju to se odnosi na procenu mogućnosti korišćenja potencijala GTV na području AP Vojvodina i ocene moguće supstitucije tečnih goriva korišćenjem energetskog potencijala GTV. S tim u vezi potrebno je proveriti koliki je udeo korišćenja GTV u ukupnom predviđenom bilansu korišćenja NOIE.

3. PREGLED STANJA

3.1. Postojeće stanje korišćenja geotermalne energije u Vojvodini

Intenzivna i najznačajnija istraživnja geotermalnih voda započela su lansiranjem istraživačkog programa Naftagasa 1969. godine, bušenjem namenskih hidrotermalnih bušotina na području Vojvodine. U periodu 1969-2003. izbušeno je 72 hidrotermanlne bušotine sa oko 62.7 hiljada dubinskih metara. Poslednja bušotina je izbušena 1996. Dubine bušotina variraju od 300m do 2500m. Najveći broj bušotina ima izlazne temperature od 40 do 60 oC i zatim od 20 do 40 oC, a jedna bušotina ima temperaturu od 82 0C. Izdašnost bušotine se prosečno kreće između 10 – 20 l/s , max. iznosi 42 l/s. U Vojvodini postoje GTV i znatno viših temperatura, ali su visoko mineralizovane i praktično se , za sada, ne koriste. Sve vode sadrže u sebi rastvorene materije i gas, sa preovladjujućim udelom metana.

U Vojvodini je izgrađeno 24 hidotermalnih sistema u koje je bilo uključeno 25 bušotina. Najviše sistema je urađeno u periodu 1984.-1988. (18 bušotina), a poslednji je izgrađen 1996.

Prikaz izgrađenih hidrotermalnih sistema dat je u tabeli 2.

Tabela 2: Izgrađeni hidrotermalni sistemi i korišćenje u Vojvodini

Energetski program

Broj domaćinstva

Pe Eel Bgod

MWe GWh/god t/god1. Racionalizacija 600.0002. Program NOIE 100.0003. Supstitucija el. energije za zagrevanje a. Gasifikacija 400.000 657 2300 197764b. Toplifikacija 180.000 200 700 60189UKUPNO 580.000 857 3000 957954

258

R. br. Naziv sistema(lokalitet - mesto)

BušotineOpt.

izdaš.(l/s)

Temp.(o C)

Gas.fak.

(mn3/m3)

Snaga (MW)Voda Gas

Svrha korišćenja

1. Bačko Karađorđevo Kđ-2/H 2,17 34 - 0,08 - Zatvoreni bazen za rekreaciju2. Kanjiža Kž-1/H 5,00 41 nije meren 0,33 - Balneoterapija3. Kula Kl-1/H 9,50 50 1,180 0,99 0,46 Zagrevanje sportsko-rek. centra4. Prigrevica banja Pb-1/H 20,83 54 0,554 2,54 - Zagrevanje banje, balneoterapija5. Srbobran Sr-1/H 11,67 63 1,440 1,86 0,69 Zagrevanje plastenika6. Kikinda-Šumice Šm-1/H 6,17 50 0,420 0,64 - Zagrevanje posl. prostorija7. Mokrin Mk-1/H 10,50 51 0,430 1,44 - Zagrevanje svinjogojske farme8. Kula Kl-2/H 8,33 53 1,170 0,98 1,40 Tehnološka topla voda9. Subotica-Dudova

šumaDš-2/H 4,83 35 nije meren 0,20 - Otvoreni sport.-rekreac. bazen

10. Palić jezero Pj-1/H 12,17 48 1,260 1,17 0,63 Otvoreni sport.-rekreac. bazen11. Melenci Me-1/H 10,33 33 0,082 0,35 - Balneoterapija12. Kula Kl-4/H 8,50 51 1,120 0,93 0,39 Tehnološka topla voda13. Kikinda Ki-2/H 15,17 51 0,500 1,65 - Zagrevanje svinjogojske farme14. Kanjiža Kž-2/H 14,00 65 1,067 2,34 0,62 Zagrevanje banje, balneoterapija15. Vrbas Vrb-1/H 3,50 39 1.008 0,20 0,14 Zatvoreni rekreacioni bazen16. Vrbas Vrb-2/H 4,33 51 1,014 0,47 0,18 Zatvoreni rekreacioni bazen17. Bečej Bčb-1/H 1,16 - nije meren - - Balneoterapija18. Devojački bunar Db-1/H 10,00 25 0,002 0 - Otvoreni rekreacioni bazen19. Temerin Te-1/H 20,00 41 1,200 1,34 0,99 Otvoreni rekreacioni bazen20. Bački Petrovac BP-2/H 7,83 45 0,040 0,66 - Zagrevanje prostorija, sušenje bilja21. Banatsko Veliko Selo VS-1/H 10,00 43 0,156 0,75 - Zagrevanje svinjogojske farme22. Palić jezero Pj-2/H 5,00 45 0,512 0,42 - Zagrevanje prostorija hotela23. Bečej Bč-2/H 19,45 65 1,855 3,26 1,27 Zagr.prost.,top.potr.vode i bazena

259

24. Banatsko Veliko Selo VS-2/H 6,67 45 0,180 0,56 - Zagevanje poslovnih prostorija25. Čelarevo Če-1/H 5,0 31 - 0,12 - Zatvoreni bazen u motelu "Dunav"

U K U P N O : Pr. 9,28 Pr. 46,2 Σ 23,28

Od raspoloživog ukupnog geotermanlog potencijala svih bušotina koje su bile uključene u proizvodnju koristilo se samo oko 30% raspoloživog potencijala. Od ukupno 25 bušotina privedenih nameni u smislu proizvodnje toplotne energije u eksploataciji se nalazi 15 hidrotermalnih sistema. Izgrađeni hidrotermalni sistemi za primenu GTV koriste se za sledeće svrhe:

- Za zagrevanje staklenika (plastenika) 1 bušotina- Za zagrevanje svinjogojskih farmi 3 bušotine- Kao tehnološka topla voda 2 bušotine- Zagrevanje prostorija 3 bušotine- Sport i rekreacija (bazeni ) 1 bušotine- Balneoterapija 2 bušotine- Grejanje, rekreacija, balneologija 5 bušotinaNiska iskorišćenosti potencijala navedenih hidrotermalnih bušotina posledica je neprilagođenih instalacija korisnika i nižih potreba korisnika u odnosu na potencijale eksploataisane bušotine.

Pod uslovom da se pri korišćenju izlazna tempertaura GTV iz sistema snizi do 25 0C, toplotna snaga postojećih hidrotermalnih sistema ( oprmljene hidrotermalne bušotine za korišćenje - TES) je oko 23,6 MW. Ukoliko bi se koristio i gas iz GTV i to kod bušotina gde je Rg – gasni faktor veći od 1, toplotna snaga opremljenih bušotina bi se povećala za 5,8 MW.

Ukupna toplotna energetska snaga GTV iz svih izbušenih hidrotermalnih bušotina iznosi oko 55MW,a snaga svih bušotina koje su bile u proizvodnji oko 23 MW. Moguća supstitucija mazuta za bušotine u proizvodnji iznosi oko 10 000 t godišnje.

Prvih 14 navedenih bušotina eksploatiše se od strane NIS-Naftagas-a. Ukupni optimalni kapacitet ovih bušotina je oko 124 l/s, odnosno na godišnjem nivou oko 3900000 m3.

Pored navedenih bušotine koje su u eksploataciji, na teritoriji Vojvodine postoji još 10 hidrotermalnih bušotina, sa izgrađenim hidrotermalnim sistemima, koji su trenutno van proizvodnje. Podaci o ovim bušotinama dati su u prilogu 1.

Postoji i treća kategorija hidotermalnih bušotina. To su bušotine koje nikada nisu bile u proizvodnji, a koje su perspektivne kako sa aspekta energetike, tako i za snabdevanje korisnika vodom za piće. Podaci o ovim bušotinama dati su u prilogu 2.

3.2. Iskustva u primeni i korišćenju getermalnih voda u AP Vojvodina

Dosadašnja praksa u projektovanju i izvodjenju instalacija za primenu geotermalnih voda iz bušotina nije obuhvatala korišćenje ukupno rasploživog energetskog potencijala . Naime, rasploživi energetski potencijal GTV čine toplotna energija termalne vode i energetski potencijal prirodnog gasa rastvorenog u termalnoj vodi. Toplotni potencijal termalne vode se koristi dok se energetski potencijal prirodnog gasa koji se pomoću degazacionog postrojenja separira iz termalne vode ne koristi.

Na do sada izgrađenim hidrotermalnim sistemima prosečne vrednosti energetskih parametara iznose: protok termalne vode 9,77 kg/s temperatura 46,1 o.C i gasni faktor 0,77 m3

g/ m3v .Pri tome je raspoloživi energetski

potencijal (uključivši termalnu vodu i gas zajedno) 1,5 MWt po bušotini.

U stvari potrebno je istaći da se izvedena projektna rešenja u praksi svode na proizvodnju toplotne energije u niskotemperaturnim sistemima grejanja bilo direktno ili indirektno preko pločastih razmenjivača toplote. Drugi

260

način korišćenja potencijala GTV primenom toplotnih pumpi, gde se proizvedena toplotna energija koristi za zadovoljavanje zahteva klasičnih grejnih sistema, zastupljen je na samo jednom TES i to u Banji Prigrevici.

Na taj način primena primarnog energetskog potencijala termalne vode je svedena na korišćenje samo za zimski period čime je stepen korišćenja rasploživog energetskog potencijala u odnosu na celu godinu znatno umanjen.

Istovremeno potrebno je dodati da su gotovo sva rešenja izvedena sa intermitiranom eksploatacijom termalne vode iz bušotine što uslovljava inertnost sistema u pogledu dostizanja željene temperture u određenom vremenskom intervalu. Takođe ustanovljeno je da je u većem broju slučajeva lokacija bušotina nepovoljna, veoma udaljena, u odnosu na potencijalane energetske potrošače, što uslovljava povećanje troškova transporta tj. investicije.

Pored svega izloženog potrebano je dodati da je ,nažalost, u Vojvodini, a i u celoj Republici Srbiji urađeno veoma malo na planu korišćenja potencijala GTV za proizvodnju električne energije iako su komercijalna kriogena postrojenja (turboekspanderi) za ovu vrstu korišćenja u svetu odavno instalisana i u upotrebi. Dakle, na području Srbije nije izgrađen nijedan hidrotermalni sistem (TES) za produkciju električne energije.

Ustanovljeno je takođe da je najmanje urađeno na ekonomiji primene energetskog potencijala GTV, iako sadašnje cene nafte i gasa stvaraju uslove za konkurentu proizvodnju energije korišćenjem potencijala GTV.

4. POLOŽAJ U ODNOSU NA DRUGE ZEMLJE

Za ocenu stepena dosaadašnjeg razvoja primene GTV kod nas i zemljama EU koriste se podaci predstavljeni u Prilogu 3.

Prema podacima iz priloga vidi se da Srbija tj. APV spada u grupu zemalja sa malim ili nedovoljnim korišćenjem geotermalnog potencijala. Naime, instalisani kapacitet u APV za proizvodnju toplotne energije ( 24 MWt) čini zanemarljiv udeo (0,38 %) u ukupno instalisanim kapcitetima u Evropi. Pri tome , treba ponovo istaći da nema proizvodnje električne energije, koja je u većem broju zemalja Evrope zastupljena ( instalisana snaga 1020 MWe).

Na kraju 2004. godine instalisani kapaciteti za proizvodnju električne energije iz geotermalne u zemljama EU iznosili su 822.1MWe, toplotni kapaciteti 6 589.8MWth (uključujući i 4 531 MWth od toplotnih pumpi).Prema predviđanjima "Bele knjige" za 2010. godinu planira se instaliranje 1000 MWe, odnosno povećanje od 4,9% na godišnjem nivou.Tabela 3. Predviđanja proizvodne električne i toplotne energije iz geotermalnog potencijala po "Beloj knjizi"

Jedinica1999 Scenario 2010

Implementirano Trenutna politika Neprekidna politika „Bela knjiga“

Geotermalna - električna energija GWe 0,6 0,6 0,9 1,0

Geotermalna –toplotna energija GWt 1,2 1,8 1,9 5,0

Cilj iskorišćenja geotermalne enegije u 2010. god. za grejanje je povećanje od 11,7% na godišnjem nivou ili 5000 MWt. Primena toplotnih pumpi se naročito podstiče. Trenutno se u EU koristi 356 000 toplotnih pumpi koje imaju instalisan kapacitet od 2800 MW - Prilog 4 U periodu od 2005-2008 godine planira se ugradnja 250 000 novih toplotnih pumpi, 15 novih elektrana i 10 novih nisko temperaturnih postrojenja za proizvodnju električne energije..

261

Ovakav scenario razvoja primene GTV u EU moguć je korišćenjem savremene energetske tehnologije. U tom smislu podstiče se primena toplotnih pumpi za produkciju toplotne energije i korišćenje binarnih sistema tj. kriogenih eksopanzionih turbina za produkciju električne energije.Radi pospešivanja primene GTV i povećanja konkurentnosti u svetu skoro nema države koja ne subvencioniše direktno, ili na druge načine, korišćenje geotermalne energije. S tim u vezi u zemljama EU u periodu 2001-2010. godina predviđa se investiranje za razvoj primene geotermalne energije u iznosu od 4 milijarde €.U Tabeli 4. prikazane su cene za elektičnu energiju proizvedene iz geotermalnog potencijala energije po podsticajnoj tarifi u pojedinim zemljama.Tabela 4. Cene električne energije dobijene iz geotermalne u nekim zemljama Evrope

Zemlja Cena [€cent/kWh]Češka 9,6Francuska 7,62Nemačka 7,16 - 8,95Austrija 7,0Grčka 6,43 - 7,78Mađarska 6 - 6,8Slovenija 6,11

5. PRAVNA REGULATIVA

5.1. Postojeća regulativaU Zakonu o energetici (član 27.) definisano je izdavanje energetskih dozvola za izgradnju i rekonstrukciju objekata za proizvodnju električne i toplotne energije snage preko 1 MW i objekata za distribuciju toplotne energije. Trenutno izdavanje licenci definisano je Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadržini zahteva i načinu izdavanja energetske dozvole koji je izašao u "Službenom glasniku RS" 23/06 na str. 51 od 17. 03. 2006.Takođe, ovim zakonom, (član 84.) definisano je sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i povlašćenog proizvođača toplotne energije, u koje spadaju proizvođači koji u procesu proizvodnje električne energije, odnosno toplotne energije koriste OIE ili otpad, pod uslovom da ispunjavaju kriterijume u pogledu energetske efikasnosti.Za eksploataciju podzemnih voda ne postoji zakonska regulativa. Naime, u Srbiji je zakonom regulisana samo sfera geoloških istraživanja dok se ni jednim propisom ne definiše eksploatacija podzemnih voda. U vrlo malom broju primera korišćenja geotermalne energije, u banjama ili za zagrevanje staklenika, osim uobičajenih taksi i naknada država nema nikakve koristi. U Uredbi o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina (''Službeni glasnik RS" 28/02) predviđa se da se za podzemnu i geotermalnu vodu plaća 1,5% od tržišne cene mineralne sirovine. Ova naknada odnosi se samo na korišćenje sirovina, a ne i na eksploataciju, odnosno koncesiju za koju se naknada posebno plaća. Iako je donet Zakon o koncesijama tj. zakon o zakupu prirodnih dobara na određeno vreme, nije doneta uredba o njegovom sprovođenju, pa se ni ovaj zakon za sada ne sprovodi.

U mnogim zemljama Evrope i EU doneti su propisi sa podsticajnim merama za korišćenje geotermalne energije. Osnovni tipovi podrške su: Feed-in tarifa (podsticajna tarifa) - regulisana, garantovana minimalna cena koja se plaća proizvođaču električne energije;

• obavezne kvote u kombinaciji sa zelenim sertifikatom - minimalni deo proizvodnje ili potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora; vlada postavlja okvire u kojima tržište mora proizvoditi, prodati ili distribuirati određene količine električne energije iz obnovljivih izvora;

• sistem javnih nabavki ili ponuda - koristi se radi izbora korisnika investicionih ili proizvodnih subvencija.Pomoćni mehanizmi su:

262

• invensticione subvencije - na ovaj način se prevazilazi problem visokih početnih investicija za instalaciju kapaciteta iz obnovljivih izvora i obično se kreće u opsegu od 20-50% od invensticionih troškova;

• fiskalne mere - npr. poreske olakšice, porez na korišćenje fosilnih goriva;• sistem zelenih cena - baziran je na volji pojedinih potrošača da plate više za električnu energiju

proizvedenu iz obnovljivih izvora.U Prilogu 5 dat je pregled osnovnih tipova podrške kojima se reguliše korišćenje geotermalne energije u nekim zemalja EU koje imaju značajne kapacitete, a koje se odnose i na ostale obnovljive izvore.

Obzirom na prednje izloženo državni organi Srbije trebalo bi da ovu oblast usklade sa regulativom EU imajući u vidu specifičnost našeg energetskog sistema. U tom smislu porebno je podržati Nacrt Pravilnika o korišćenju NOIE i energetskih postrojenja koja imaju status povlašćenog proizvođača električne i/ili toplotne energije. Svakako da ovu oblast potrebno urediti brojnim nedostajućim propisima, pravilnicima, standardima, tehničkim uputstvima itd.

6. PREDLOG

6.1. Procenjeni raspoloživi potencijal GTV Realna ocena efikasnosti i mogućnosti primene energetskog potencijala GTV za naše uslove moguća je samo sprovodjenjem tehnološko-eneregetskih i ekonomskih analiza za konkretne uslove izvedenih hidrotermalnih bušotina. Pri tome, ima se u vidu da su mogućnosti korišćenja GTV veoma različite u zavisnosti od temperature, izdašnosti, stepena mineralizacije, sadržaja slobodnih i rastvorenih gasova, agresivnosti prema metalu, sklonost ka izdvajanju kamenca itd. Naročit uticaj na efikasnost korišćenja GTV ima energetski bilans i struktura potrošnje energije u predvidjenom energetskom konzumu, kao i udaljenost lokacije konzuma . Istovremeno to podrazumeva ocenu efikasnosti korišćenja raspoloživog potencijala GTV tj. ocenu racionalnosti postavljenog TES za korišćenje potencijala GTV.

Imajući prednje u vidu neophodno je za sve ranije pomenute izvedene hidrotermalne bušotine sa izgrađenim hidrotermalnim sistemima (10) i izvedene hidrotermalne bušotine (25) koji nisu u proizvodnji izraditi Prethodne studije opravdanosti. Na ovaj način ustanoviće se uzroci zbog kojih se ovi potencijali ne koriste, utvrditi raspoloživi potrncijal GTV i izvesti energetsko-ekonomske analize postavke racionalnih TES. Pri tome, važno je istaći da u ovom slučaju izostaju znatni primarni troškovi za izvođenje novih hidrotermalnih bušotina.

Radi orijentacije, a prema podacima iz priloga (2 i 3 ), izvedene su preliminarne kalkulacije rasploživog potencijal GTV za obe kategorije postojećih hidrotermalnih bušotina u iznosu : Qr = 51350 kWt. Od toga :

- raspoloživi energetski potncijal GTV iz hidrotermalnih sistema: Qr = 11350 kWt- raspoloživi energetski potencijal hidrotermalnih bušotina iznosi Qr = 40000 kWt.

Pri tome raspoloživi potencijal geotermalnih voda (GTV) definisan je zbirom: − Toplotne snage hlađenjem GTV do 15°C (temperatura vode za vodosnabdevanje)− Toplotne snaga rastvoranog gasa

Ovakva definicija raspoloživog potencijala ima smisla jer se pothladjivanjem GTV do 15°C omogućava plasman, pored toplotne i električne energije i vode za vodosnabdevanje. Na taj način plasmanom pothladjene GTV moguće je ostvariti dodatni prihod i uticati na ekonomiju tj . profitabilnost korišćenja GTV.

Korišćenjem konstatovanog rasploživog potencijala GTV iz svih postojećih bušotina moguće je supstituisati oko 15500 t/god tečnog goriva. Stvarni iskoristivi potencijal korišćenja GTV i adekvatna supstitucija tečnih goriva utvrdiće se Prethodnim studijama opravdanosti.

6.2. Savremene energetske tehnologije za korišćenje potencijala GTV

a) Korišćenje toplotnih pumpi - proizvodnja toplotne energije

263

U cilju postizanja racionalne, ekonomične i konkurentne proizvodnje geotermalne energije neophodno je ispitati mogućnost primene savremene energetske tehnologije za korišćenje potencijala GTV. U tom smislu potrebno je ispitati mogućnost primene toplotnih pumpi.

Imajući prednje u vidu potrebno je postavkom odgovarajućeg racionalnog toplotno-energetskog sistema (TES) staviti u kontinualnu eksploataciju tokom cele godine oba konstatovana energetska potencijala (termalna voda, separirani gas), a u smislu povećanja stepena iskorišćenja primarnog raspoloživog energetskog potencijala. To znači da je potrebno kompleksno sagledavanje primene primarnog energetskog potencijala uz orijentaciju na postavku totalnog energetskog sistema.

Na tom planu neophodno je definisati fleksibilan energetski sistem u pogledu primene tj. transformacije primarnog oblika energije u odgovarajući mehanički, toplotni, rashladni ili električni ekvivalent shodno optimalnom korišćenju primarnog potencijala GTV.

Dakle, u konceptu izgradnje racionalnih TES potrebno je ispitati mogućnost primene elektromotornih i gasmotornih toplotnih pumpi za korišćenje primarnog raspoloživog potencijala GTV. Primena toplotnih pumpi je veoma značajna kada se ima u vidu da ja sa njima moguća proizvodnja dva oblika energije toplotna i rashladna tako da je moguće ostvariti proizvodnju tokom cele godine. Poznato je takođe da su toplotne pumpe pogonjene gasnim motorom racionalnije jer proizvode za oko 52 % više toplotne energije nego elektromotorene toplotne pumpe. Pri tome se postižu i viši temperaturni režimi grejnih sistema (80/60 oC) jer se koriste otpadne količine toplote motora (dimni gasovi, rashladna voda) za dogrevanje vode iz kondenzatora toplotnih pumpi. Drugim rečima iskazano, teoretski to znači da je iskoristivi potencijal GTV, moguće utrostručiti. U tom slučaju za sve nekorišćene bušotine i hidrotermalne sisteme raspoloživi potencijal bi iznosio 154000 MWt. Naravno, da realna procena iskoristivog potencijala GTV zavisi od analiza izvedenih u Prethodnoj studiji opravdanosti. Međutim, ovo je dovoljan pokazatelj koji usmerava u kom pravcu treba ići u daljem razvoju primene GTV.

b) Korišćenje kriogenih ekspanzionih turbina – proizvodnja električne energije

Pored korišćenja toplotnih pumpi za proizvodnju toplotne energije višeg temperaturnog nivoa, u svetu su, kao što je poznato, izgrađeni brojni sistemi za proizvodnju električne energije koji koriste kao primarni energent potencijal GTV. Naime, zavisno od temperaturnog nivoa i fluidnog stanja GTE vrši se i postavka sistema za proizvodnju električne energije. Na tom planu postoje dva osnovna sistema:

1. Korišćenje potencijala geotermalne vodene pare visokog pritiska i temperature za direktan pogon parnoturbinskog postrojenja.

2. Korišćenje energije niskotemperaturnih GTV u Renkinovom binarnom sistemu za pogon kriogenih ekspanzionih turbina.

Za naše uslove geotermskog potencijala (niskotemperaturne GTV) daleko su interesantniji binarni ciklusi za proizvodnju električne energije. Odmah se mora reći da je na ovom planu kod nas urađeno veoma malo iako su komercijalna kriogena postrojenja za ovu vrstu korišćenja u svetu odavno instalisana i u upotrebi.

Postoji više razloga koji upćuju na potrebu izvođenja analiza mogućnosti primene ove tehnologije za naše uslove. Navešćemo po našem mišljenju samo najvažnije:

1. U većini slučajeva se dešava da u blizini izvedene geotermalne bušotine ne postoji toplotni konzum. Samim tim za plasman GTE neophodno je graditi odgovarajući toplotni konzum čime se angažuju znatna investiciona sredstva koja opterećuju ceo projekat primene GTE.

2. Racionalnost primene GTE se zasniva na korišćenju raspoloživog potencijala tokom cele godine što nije slučaj kod plasmana toplotne energije izuzev kada se GTE koristi u tehnološke svrhe. Proizvodnju i plasman električne energije je moguće ostvariti tokom cele godine.

3. Razvijenost elektro mreže u opštem slučaju je veća nego postojeće toplovodne mreže.

264

Naravno, da dominantan uticaj na moguću proizvodnju električne energije imaju parametri hidrotermalne bušotine: protok i temperatura GTV. Na priloženom dijagramu (prilog 6 ) vidi se uticaj protoka GTV na snagu kriogene turbine, gde se sa povećanjem protoka povećava i snaga.

Preliminarne kalkulacije ukazuju da je na jednoj prosečnoj geotermalnoj bušotini moguće instalisati snagu od 00 - 500 kWe. Znači da je na dvadesetak bušotina godišnje moguće instalisati oko 8.000 - 10.000 kWe. Pri tome, procenjuje se da bi bilo moguće supstituisati oko 22000 t/god tečnih goriva

Primenom navedenog koncepta moguće je realizovati sistem "mini" elektrana bez problema u nabavci goriva, sa pouzdanim pogonom nezavisno od klimatskih uslova (leto / zima) tokom cele godine.

Obzirom na napred izloženo mišljenja smo da postoji dovoljno inicijativnih elemenata da se pristupi izradi celovite analize o mogućnosti korišćenja ovog koncepta u našim uslovima. U tom smislu potrebno je ispitati mogućnost primene za već izvedene hidrotermalne bušotine, a potom izvesti i procene za buduće hidrotermalne bušotine.

6.3. Ekonomski aspekti korišćenja GTV

a) Tehno-ekonomski model za primenu energije geotermalnih voda

Poznato je da se u domenu primene raspoloživog energetskog potencijala GTV, a koji se odnosi na razradu nergetsko-tehnoloških šema za izgradnju racionalnih TES dosta uradilo. Po našem saznanju jedna od najmanje razrađenih oblasti je ekonomija primene energije GTV. Dileme u pogledu ekonomije primene energije GTV natno su usporile razvoj ovog domaćeg energetskog resursa.

Radi prevazilaženja ovih problema nametnula se potreba da se povežu energetsko-tehnološki parametri geotermalnog sistema GTV sa ekonomskim faktorima u smislu utvriđivanja realnih parametara ekonomičnosti primene energije GTV. Shodno tome ovde će se predstviti tehno-ekonomski model za procenu mogućnosti ekonomične primene energije GTV.

b) Cena koštanja geotermalne vode / geotermalne energije

Specifični troškovi GTV obuhvataju:

- troškovi kapitala - investicija- troškovi rudnog blaga- troškovi održavanja

Troškovi kapitala direktno su u funkciji visine ulaganja u izgradnju PGTS, visine kamatne stope i veka trajanja proizvodnog sistema.

Troškovi rudnog blaga zavise od planirane dužine vremena eksploatacije PGTS, dok su troškovi održavanja zavisni od prirodnih i tehničkih uslova eksploatacije.

Kako su drugi troškovi u odnosu na gore pomenute neznatni to će se u daljoj analizi zanemariti. Cena koštanja GTV iskazana preko navedenih troškova je:

=gtvC ( )[ ]( )[ ]11iTV

1iiCn

ngtv

npgts

−++ + ( )

ngtv

pgts

TVRB%C + ( )

ngtv

pgts

TVO%C ( $/m3 )

Cena geotermalne energije izražena preko mogućeg iskoristivog energetskog potencijala GTV ima oblik:

265

qkCgtvCgte = ($/kWh)

Iskazani podaci o ceni GTV ($/m3v) ukazuju na neophodnost da se eksploatacija GTV iz bušotine ostvaruje sa

max. proizvodnjom tokom cele godine, jer za te uslove cena GTV je najmanja

Prethodni podaci o ceni GTV iskazani u ($/m3v) nisu uključili još jedan važan faktor uticaja, a to je temperatura

skorišćene GTV ( ti ) tj. raspolživi energetski potencijal geotermalne bušotine. Prikaz uticaja tj. korekcija cene GTV u funkciji Δt dat je na slici br.1. Cena GTV značajno opada, kako se vidi, sa povećanjem stepena iskorišćenja GTV tj. realizacijom većeg Δt. Pri ovome potrebno je naglasiti da ovako iskazana cena GTV, preko energetske veličine ( $/kWh ) čini osnovu za dalja energetska razmatranja, jer je obuhvatila sve važne parametre rada geotermalne buštine. S tim u vezi na slici 2. dat je primer kalkulacije cene proizvedene električne energije u krigenim ekspanzionim turbinama.

Sl.1 CENA GEOTERMALNE VODE U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE ISKORISCENE GTV ($/kWh)

0,110

0,073 0,055

0,044 0,037 0,031 0,028

0,0122 0,0082 0,0061 0,0049 0,0041 0,0035 0,0031

0,220

0,044

0,022 0,015

0,011 0,009 0,007 0,006 0,006 0,0245

0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 VREME RADA (h/god)

CENA GTV ($/kWh)

dT= 5 C dT= 15 C dT= 25 C dT= 35 C dt= 40 C dT= 45 C

266

Sl.2 CENA PROIZVEDENE ELEKTRICNE ENERGIJE U KRIOGENOJ EKSPANZIONOJ TURBINI

0.0670.045 0.034 0.027 0.022 0.019 0.017

0.2086

0.10430.0695 0.0522 0.0417 0.0348 0.0298 0.0263

0.180

0.1200.091 0.073 0.061 0.052 0.0430.135

0.355

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

0.40

1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000

VREME RADA (h/god)

CEN

A E

LEKT

ICNE

ENE

RGIJ

E ($

/kW

h)

Investicija $/kWh Cena GTV ($/kWh) Cena el.ene.din/kWh

6.4. Mere za realizaciju

Radi bržeg proširenja primene GTV u energetske svrhe u prvom koraku trebalo bi ispitati uslove i uzroke koji su doveli da se konstatovani potecijal kod već izvedenih hidrotermalnih bušotina i opremljenih sistema ne koristi ili delimično koristi. Shodno tome pronaći načine da se ovaj potencijal stavi u funkciju bez dodatnih ulaganja u izvođenje bušotina. U tom smislu orijentisati se primenu savremenih racionalnih energetskih tehnologija u cilju izgradnje ekonomski opravdanih TES.

Tek nakon osposobljavanja postojećih hidrotermalnih bušotina i TES pristupiti izvođenju novih hidrotermalnih bušotina, ali za poznatog investitora.

6.5. Očekivani efekti

Opremanjem i stavljanjem u funkciju naznačenih bušotina prema preliminarnim kalkulacijama moguće je supstituisati oko 15500 t/god tečnih goriva ili supstitucija vrednosti 4.500.000 $/ god.

Eventualnom izgradnjom TES za produkciju električne energije iz potencijala GTV procenjena supstitucija tečnih goriva iznosi oko 22000 t/god što odgovara vrednosti od 6200000 $/god. Dakle, vrednost ukupno supstituisane količine tečnog goriva od 37500 t/god iznosi oko 10.700.000 $/god.

6.6. Potrebna finansijska sredstva

Za izgradnju i opremanje TES, smislu proizvodnje toplotne energije, za navedene postojeće hidrotermalne bušotine procenjuje se da je potrebno uložiti oko 30.000.000 evra. Pri tome, za izgradnju TES za produkciju električne energije iz potencijala GTV trebalo bi uložiti oko 16.000.000 evra.

Ukupna investicije za korišćenje potencijala GTV, prema tome, iznose 46.000.000 Evra.

6.7. Dinamika realizacije

U narednom periodu do 2015 god. moguće je staviti u funkciju sve neiskorišćene hidrotermalne bušotine i unaprediti, tj. osavremeniti novim tehnologijama sisteme koji se delimično ili u celosti već koriste.

267

U prvoj fazi potrebno je preispitati i analizirati mogućnosti korišćenja potencijala GTV iz već izvedenih hidrotermalnih bušotina i TES. Analize za ocenu osetljivosti investiranja izvesti na nivou Prethodnih studija opravdanosti

U drugoj fazi, paralelno sa prvoma , ustanoviti lokacije i potencijal GTV koji bi bili atraktivni za perspektivne investitore. To znači da bi se pristupilo izradi novih hidrotermalnih bušotina za poznatog korisnika. Pri tome, pod poznatim korisnikom se podrazumevaju domaći i strani investitori u svojstvu NPE ili drugi investitori koji se opredeljuju za korišćenje GTV u svojim objektima.

7. PREPREKE ZA REALIZACIJU

7.1. Identifikacija ogrančenja

- Ne postoji jasno strateško opredeljenja za svestranije i brže korišćenje portencijala GTV- Nedovoljno proučena ekonomija primene ovog potencijala. Nisu ispitani osetljivost i stepen rizika ulaganja- Dezorganizovanost. Nema koordinatora i nosioca aktivnosti razvoja primene GTV- Ne postoji plan razvoja nove opreme za korišćenje ovog potencijala- Postavka neadekvatnih energetsko-tehnoloških sistema i nedovoljno korišćenje kapacitaeta- Neadekvatna cena GTV i cena GTE- Nema stimulativnih mera Države i podrške banaka za investiranje u ovu oblast- Nedovoljno proučen bilans GTV i ocena perioda eksploatacije- Bušenje se izvodi kao na naftu, a ne namenski za budućeg poznatog korisnika.- Teret rizika se svodi samo na NIS- Naftagas, a ne i na ostale učesnike u investiciji. - Nepostoje adekvatni propisi, standardi, pravila i tehničkih uputstava- Nedostatak podsticajnih mera i sredstava za investiranje- Nema značajnijih kontakata sa domaćim istranim potencijalnim NPE i investitorima

7.2. Predlog mera za prevazilaženje ogrančenja

- Organizovati poseban Centar ili Agenciju za razvoj i primenu energetskog potencijala GTV na području AP Vojvodina- Primena i korišćenje savremene energetski efikasne energetske tehnologije- Razraditi tehno-ekonomski model za kalkulaciju cena elekerične i toplotne energije - Uvesti stimulativne mere i subvencije, smanjenje carina na opremu- Podstaći razvoj domaće elektro i mašinogradnje za osvajanje potrebne opreme za primenu GTV- Unaprediti odnose sa domaćim i stranim NPE i investitorima- Ponuditi koncesije, zajednička ulaganja, stimulativne mere, carinske olačšice - Izraditi Prethodne studije opravdanosti primene GTV za atraktivne lokacije i ponuditi ih NPE i drugim investitorima

8. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Preliminarne procene raspoloživog potencijala GTV iz svih do sada izvedenih hidrotermalnih bušotina na području APV od 51.35 MWt i adekvatna supstitucija tečnih goriva od oko 26.000 ten/god čini četvrtinu od ukupno supstitucije NOIE predviđene u Strategiji (100.000 ten). Shodno tome treba nastaviti dalja istraivaživanja potencijala tj. bilansnih rezervi, kao i ocene perioda eksploatacije GTV. To, međutim, podrazumeva novi pristup koji se odnosi na to da se istraživanja, procena potencijala GTV i izvođenje bušotina vrši za atraktivne lokacije i poznate investitore ili NPE.

U prethodnom postupku, radi ocene relanosti korišćenja procenjenog postojećeg potencijala GTV neophodno je ispitati uslove i uzroke zastoja korišćenja GTV. S tim u vezi neophodno je pristupiti reviziji rada postojećih izgrađenih bušotina i TES radi procene racionalnosti primenjenog tehnološko-energetskog rešenja za korišćenje

268

potencijala GTV. To podrazumeva izradu energetskih i tehno-ekonomskih analiza u statusu Prethodnih studija opravdanosti za konkretne lokacije bušotina i uslove eksploatacija GTV tj. sadržaja predviđenog energetskog konzuma.

Radi poboljšanja efekata neophodna je orijentacija na primenu savremenih energetskih tehnologija za racionalno korišćenje potencijala GTV ( toplotne pumpe i kriogene turbine). Istovremeno trebalo bi uložiti napore da se osvoji tehnologija reinjektriranja iskorišćene GTV u drugu bušotinu čime bi se neutralisali ekološki uticaji i samnjili troškovi za pripremu GTV.

Pozitivni rezultati Prethodnih studija, u pogledu energetske ekonomije, za određene lokacije hidrotermalnih bušotina, u tom slučaju ponudile bi se potencijalnim investitorima i NPE, kao osnova za procenu mogućnosti investiranja. Posebnu pažnju, pri tome, potrebno je posvetiti izradi modela za energetsko-ekonomske kalkulacije primene GTV tj. kalkulaciju cena proizvodnje energije , kao polaznog elementa za ocenu profitabilnosti projekta korišćenja energije GTV i ispitivanja osetljivosti investicije. Pri ovome treba imati u vidu da postojeće visoke cene nafte i derivata nafte, kao i gasa pozitivno utiču na povećanje konkurentnost korišćenja potencijala GTV. Dosadašnji razvoj primene GTV ukazuje na potrebu novog organizovanog pristupa korišćenju potencijala NOIE, pa u tom smislu i GTV.

Radi prevazilaženja brojnih problema i ograničenja za brži i svestraniji razvoj GTV, kao i ostalih NOIE, ima dosta inicijativnih elemenata da se predloži formiranje Centara ili Agencije za razvoj i primenu NOIE u cilju uspostavljanja energetske politike u ovoj za sada neorganizovanoj energetskoj oblasti.

U prelaznom periodu dok se ne formira Agencija, za realizaciju ovih kompleksnih poslova neophodno je formirati kompetentan multidisciplinarni tim stručnjaka sa iskustvom na poslovima korišćenja potencijala GTV i NOIE. Pri tome, finansiranje Prethodnih studija za primenu GTV obezbeđivalo bi se preko namenskih sredstava iz Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, garancijskog fonda APV, a delom i iz NIS i EPS.

Mišljenja smo da ovako insistualizovana oblast NOIE može da dovede do bržeg rezultata u sprovođenju POS u delu koji se odnosi na AP Vojvodina.

9. SKRAĆENICE – OZNAKE

GTV geotermalne vodeTES toplotno-energetski sistemRg gasni faktorGTE geotermalna energijaNPE nezavisni proizvođač energijePGTS proizvodni geotermalni sistemCgtv cena GTV ($/m3 )Cpgts Investicije - cena PGTS ($ )i godišnja kamata ( % ) n amortizacioni period ( god )Tn broj časova rada bušotine (h/god ) % RB % rudnog blaga u ceni bušotine ( $ )% O % investicionog i tekućeg održavanja u ceni bušotine ( $ ) Vgtv protok GTV ( m3

v /h )

gde je:qk iskoristivi toplotni potencijal GTV za određeni pad temperature Δt = (tv - ti )ti temperatura iskorišćene GTV

269

10. REFERENCE

1. Studija "POTENCIJALI GEOTERMALNE ENERGIJE I MOGUĆNOST PROIZVODNjE ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE", projekat Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, br. EE706-1026A, (rukovodilac studije Đ. Bašić) Fakultet tehničkih nauka, 2004

2. Studija "MOGUĆNOSTI KORIŠĆENjA ENERGETSKOG POTENCIJALA GEOTER-MALNIH VODA U VOJVODINI", projekat Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, br. EE706-1026A, (rukovodilac studije Đ. Bašić), Fakultet tehničkih nauka, 2005

3. D. Filipović, M.Jovanović: Eksperimentalno degazaciono postrojenje za hidrotermalni eksploatacioni sistem Pb 1/H- Prigrevica, DIT Nafta-gas, br.2, 1983.

4. D. Filipović: Predlog racionalnog korišćenja energetskog potencijala termalne vode iz bušotine Pj-1/H – Palić Jezero, DIT Nafta-gas, br.4, 1983.

5. Lj. Paradjanin, D.Filipović, N.Djajić : Integralni aspekti u korišćenju solarne i geotermalne energije. Savetovanje Gradovi i naselja u Vojvodini u XXI veku, Novi Sad, 1983.

6. D.Filipović, P.Varga,: Racionalno korišćenje energetskog potencijala termalne vode za potrebe banje Junaković, Savetovanje o energiji, Opatija, 1984.

7. Lj. Paradjanin, D.Filipović, N.Djajić ,P. Varga : Estimation of geothermal energy potential of Serbia proper and possible use in agriculture. First workshop of CNRE on geothermal energy use in agriculture, Skoplje, 1987.

8. D.Filipović, P.Varga, B. Perković : Izvod iz tehno-ekonomske analize primene toplotnih pumpi na geotermalnim izvorima sportsko-rekreaconog centra u Vrbasu, Portorož, 1984.

9. Tehno-ekonomska analiza o mogućnosti korišćenja ermalne vode iz hidrotermalne bušotine Inđ 1/h, Inđija, Naftagas-Inženjering, Novi sad, 1990.

10. Novi koncept racionalne proizvodnje i korišćenja geotermalne energije primenom integralnog modela geotermalnih sistema, NIS-NAFTAGAS, 1991/92.

11. Đ.Bašić, S.Vidović, M.Stevanov: A New Way to Use the Thermal Potential of Geotermal waters Rich in Free and Solutions Gases, Third Joint Workshop of the CNRE on Use of Solar and Geothermal Energy, Adana, turkey, 1988.

12. S. Vidović,J.Čeman, V.Agatonović : Practical Expiriences for Heating Pig farms with Low Temperature Thermal water, Second Joint Workshop of the CNRE/UNITER/ENEL/ENEA/ISES on the Use Thermal Effluents in Agriculture, Como, Italy, 1990.

13. Milivojević M., Martinović M.: "Utilization of geothermal energy in Serbia", International Geothermal Conference, Reykjavík, sept. 2003

14. Milivojević M., Martinović M.: "Geothermal energy possibilities, exploration and future prospects in Serbia", Proceedings World Geothermal Congress 2000, Kyushu - Tohoku, Japan, 2000

15. D. Milenić: "Put za dobijanje eksploatacionog prava za korišćenje podzemnih voda kao hidrogeotermalnog resusrsa", povećanje energetske efikasnosti opština u Srbiji, 2006

16. Liber Perpetuum, Knjiga o potencijalima obnovljivih izvora energije u Srbiji i Crnoj Gori, OEBS misija u Srbiji i Crnoj Gori, Sektor za ekonomska pitanja i politiku životne sredine, 2004.

17. Đurović-Petrović M., Stevanović Ž.: "Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji – mogućnosti i prepreke za korišćenje", Energija, str. 185-191

18. Martinović M., Milivojević M.: "Hidrogeotermalni model Mačve", Rudarsko-geološki fakultet, Institut za hidrogeologiju, Laboratorija za geotermalnu energiju

19. ZAKON O GEOLOŠKIM ISTRAŽIVANjIMA ( "Službeni glasnik RS" br. 44/95)20. ZAKON O UTVRĐIVANjU I RAZVRSTAVANjU REZERVI MINERALNIH SIROVINA I PRIKAZIVANjU

PODATAKA GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANjA, ("Službeni list SRJ" 12/98 I 13/98)21. Mitić N., i dr.: "Geotermalna energija Sijarinske banje", časopis Energija, str. 144-14622. Studija "KORIŠĆENjE GEOTERMALNE ENERGIJE TOPLOTNOM PUMPOM ZA GREJANjE ZAVODA SA

SPEC. REH. "AGENS", MATARUŠKA BANjA", projekat Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, br. NPEE714-1027B, (rukovodilac studije V. Karamarković)

23. ZAKON O ENERGETICI ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004)24. ZAKON O KONCESIJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003)

270

PRILOZI

Prilog 1. Opremljeni TES van eksploatacije

Br. Lokacija Korisnik Početak korišćenja Namena

Opt. izdašnost

(l/s)Temp. (°C) Status

1. Subotica Zavod za fizičku kulturu

1984. Otvoreni sportski rekreacioni bazen

4.83 35 Van eksploatacije u 2001.

2. Čelarevo TK «Dunav» 1996. Zatvoreni bazen motel «Dunav»

5.00 31 Van eksploatacije 3-4 godine

3. Kula Centar za fizičku kulturu

1981. Zagrevanje sportsko-rekreacionog centra

9.50 50 Van eksploatacije više godina

4. Kula Fabrika kože «Eterna»

1984. Tehnička topla voda

8.33 53 Van eksploatacije

5. Kula FVT «Sloboda»

1985. Tehnička topla voda

8.50 51 Van eksploaacije duže vreme

6. Srbobran «Elan» staklena bašta

1984. Zagrevanje plastenika

11.67 63 Van eksploatacije već 6 godine

7. Vrbas Zavod za fizičku kulturu

1986.1986.

Zatvoreni rekreacioni bazen

3.504.33

3951

Van eksploatacije, sistem razmontiran

8. Banatsko Veliko Selo

IPP « Banat» 1988. Zagrevanje poslovnih prostorjia

6.67 45 Van eksploatacije u 2001. godini

9. Kikinda KRO «6. oktobar»

1984. Zagrevanje poslovnih prostorjia

6.17 50 Van ekspolatacije više godina

10. Kikinda Svinjogojska farma «Jedinstvo»

1985. Zagrevanje farme

10.1 51 Van ekspolatacije od 2002. godine.

Procenjeni raspoloživi energetski potencijal ovih hidrotermalnih bušotina iznosi Qr = 11350 kWt.

Prilog 2. Takođe na prostorima APV izvedeno je više hidrotermalnih bušotina (25 )čiji potencijal do sada nije stavljen u funkciju.

Prikaz podataka o tim hidrotermalnim bušotinama dat je u sledećoj tabeli R. br.

Bušotina (lokalitet)

Qmax

(l/s)Način

ispitivanjat (°C)

Napomena

1 Bč-1/H (Bečej) 10.65 samoizlivno 33 Nalazi se u krugu fabrike «Flora». Nakon ispitivanja na bušotinu je montiran erupcioni uređaj. Bušotina nikada nije bila u eksploataciji.

2 BP-1/H (Bački Petrovac)

16.65 sa pumpom 46 Nalazi se na posedu PPRO «15. oktobar», 200m od puta Novi Sad-Bački Petrovac

3 BT-2/H (Bačka Topola)

10.67 sa pumpom 37 Bušotina je trebalo da zameni postojeći eksploatacioni objekat za snabdevanje sportsko-rekreacionog centra. Tehničko stanje bušotine nije poznato.

4 Cr-5 (Srpska Crnja)

18.3 samoizlivno 75 Bušotina negativna na ugljovodonike. U nju je ugrađena filterska konstrukcija i ispitana za HGT potrebe, konzervirana je sa mogućnošću reaktiviranja. Vode imaju

271

povišeni sadržaj fenola.5 DP-1 (Bačko

Dobro Polje)14.66 samoizlivno 57 Bušotina negativna na ugljovodonike. U nju je ugrađena

filterska konstrukcija i ispitana za HGT potrebe, konzervirana je sa mogućnošću reaktiviranja.

6 Kps- 1/H (Kupusina)

3.30 samoizlivno 72 Potencijalni korisnik je AIK «Apatin». Vode imaju povišeni sadržaj fenola, što je ograničavajući faktor u korišćenju ovih voda u sportsko-rekreacione svrhe.

7 NS-2/H (Novi Sad) 2.70 sa pumpom 35 -

8 NS-3/H (Novi Sad) 6.83 samoizlivno 38 Locirana je u blizini poslovnog komplaksa Naftagas-a na Šangaju. Nakon ispitivanja na bušotinu je montiran erupcioni uređaj.

9 NSb-1/H (Novi Sad)

17.06 sa pumpom 23 Locirana je u blizini kliničkog centra «Stara gradska bolnica». Nakon ispitivanja na bušotinu je montiran erupcioni uređaj.

10 Pb-3/H (Prigrevica banja)

14.00 samoizlivno 53 Bušotina je rađena sa ciljem da obezbedi dodatne količine termomineralnih voda za banju «Junaković». Nakon završetka bušotina je opremljena bušotinskom glavom.

11 Prg-1/H (Prigrevica)

2.70 sa pumpom 43 Bušotina je izrađena u šumi «Junaković»

12 So-1/H (Sonta) 2.50 sa pumpom 43 Potencijalni korisnik je užarski kombinat AIK «Apatin»

13 Sr-2/H (Srbobran) 5.50 samoizlivno 54 Bušotina je locirana na području svinjogojske farme koja je trebala da bude potencijalni korisnik

14 Vrb-3/H (Vrbas) 13.00 samoizlivno 54 Potencijalni korisnik je bio sportsko-rekreacioni centar u Vrbasu

15 Zob-1/H (Zobnatica)

3.3 sa pumpom 36 Bušotinaj e locirana na posedu AIK iz Bačke Topole. Voda je trebalo da se koristi u sportsko-rekreacione svrhe.

16 BK-1/H (Banatski Karlovac)

15.70 sa pumpom 27 Planirano je da bušotina u slučaju pozitivnih rezultata posluži za snabdevanje otvorenog bazena vodom.

17 Ja-1/H (Janošik) 9.565 sa pumpom 35 Planirano je da bušotina u slučaju pozitivnih rezultata posluži za snabdevanje banjsko-rekreacionog centra vodom.

18 Ki-4/H (Kikinda) 4.70 samoizlivno 57 Locirana je u krugu svinjogojske farme «Galad». Namenjena je za zagrevanje farme.

19 Vbc-1/H (Vrbica) 16.704.304.80

samoizlivnosamoizlivnosamoizlivno

826854

Buotina je pozitivna, konzervirana je postavljanjem cementnih čepova iznad ispitivanih intervala. Vode imaju povišeni sadržaj fenola, naročito na najdubljem intervalu.

20 Ži-1/H (Žitište) 3.30 sa pumpom 44 Planirano je da u slučaju pozitivnih rezultata korisnik bude klanica u čijem krugu se nalazi bušotina.

21 Zr-1/H (Zrenjanin) 4.00 sa pumpom 45 Mogući korisnik je fabrika tepiha «Zrenjanin» za tehnološke potrebe.

22 Inđ-1/H (Inđija) 13.33 samoizlivno 56 Planirano je da bušotina u slučaju pozitivnih rezultata posluži za sportsko-rekreativne svrhe, tople leje i rasadnike.

23 Kup-1/H (Kuoinovo)

42.84 samoizlivno 51 _

24 Kup-2/H (Kupinovo)

15.00 samoizlivno 45 Namena je bila zagrevanje plastenika OOUR «Kupinovo»

25 Šaj-1/H (Šajkaš) 6.00 sa pumpom 39 Pozitivna. Korisnik DD «Budućnost» za potrebe budućeg sportsko-rekreacionog centra.

Procenjeni raspoloživi energetski potencijal ovih hidrotermalnih bušotina iznosi Qr = 40185 kWt.

272

Prilog 3. Instalisani kapaciteti i proizvodnja toplotne i električne energije korišćenjem potencijala GTV u Evropi (2001. god)

Zemlja Direktno grejanje Proizvodnja električne energijeMWt GWht/god. MWe GWhe/god.

Napomene (načini korišćenja)

Island 1 469 5 603 170 1 138 Daljinsko grejanje /staklenici/ industrija

Turska 820 4 377 20 120 Daljinsko grejanje/ voda/ kupanje

Švajcarska 547 663 Toplotne pumpe/kupanje

Mađarska 473 1 135 Staklenici / daljinsko grejanje/ kupanje

Švedska* 377 1 147 Toplotne pumpe

Italija* 326 1 048 785 4403 Daljinsko grejanje /staklenici/ industrija

Francuska* 326 1 360 4 25 Daljinsko grejanje/toplotne pumpe

Rusija 308 1 707 23 85 Grejanje /staklenici/ industrija

Nemačka* 397 436 Daljinsko grejanje/toplotne pumpe

Austrija* 255 447 Grejanje/toplotne pumpe

Rumunija 152 797 <2 8? Daljinsko grejanje /staklenici/ kupanje

Slovačka 132 588 Grejanje /staklenici/ kupanjeHrvatska 114 154 Grejanje/ kupanjeBugarska 107 455 Grejanje/staklenici

Makedonija 81 142 Staklenici

Finska* 80 134 Daljinsko grejanje/toplotne pumpe

Poljska 68 76 Daljinsko grejanje/toplotne pumpe

Grčka* 57 107 Staklenici/kupanjeSlovenija 42 196 Grejanje /staklenici/ kupanjeLitvanija 21 166 ? Toplotne pumpeSrbijaAPV 24 72 Grejanje /staklenici/ kupanje

Češka 12 36 Kupanje/ toplotne pupeHolandija* 11 16 Toplotne pumpePortugal* 6 10 16 94 Staklenici/ kupanje

Danska* 7 21 Daljinsko grejanje/toplotne pumpe

Belgija* 4 30 Staklenici/toplotne pumpeNorveška 6 9 Toplotne pumpe

Velika Britanija* 3 6 Daljinsko grejanje/toplotne pumpe

UKUPNO 6 287 21 536 1 020 5 873

Prilog 4. Pрimena тoplotnih pumpi u zemljama EU Zemlja Broj toplotnih pumpi Inстalisana snaga (MWt)

Švedska 147 000 882,0Nemačka 66 653 533,2Fрancuska 28 500 453,0Austrija 31 000 540,0Finska 18 356 296,0Danсka 6 700 80,4Holandija 3 985 47,8

273

Belgija 2 100 21,0Irska 700 7,0Grčka 150 2,0Itlija 100 1,2Velika Britanija 49 0,6UKUPNO 305 293 2 864,0

Prilog 5.. Pregled osnovnih nacionalnih tipova podrške u pojedinim zemljama Evrope Zemlja Podsticajne mere Dopunski instrumenti

Austrija Podsticajna tarifa Invensticione subvencije i poreske olakšice

Belgija Podsticajna tarifaObavezna kvota Invensticione subvencije

Danska Podsticajna tarifa Poreske olakšiceFinska Poreska olakšica Invensticione subvencijeFrancuska Podsticajna tarifa Sistem javnih nabavki ili ponuda i poreske olakšiceGrčka Podsticajna tarifa Invensticione subvencije i poreske olakšice

Holandija Poreska olakšicaPodsticajna tarifa Invensticione subvencije i poreske olakšice

Irska Sistem javnih nabavki ili ponuda CO2 i poreske olakšiceItalija Obavezna kvota CO2 i poreske olakšiceNemačka Podsticajna tarifa Invensticione subvencije i poreske olakšicePortugal Podsticajna tarifa Invensticione subvencije

Švedska Obavezna kvota Zeleni sertifikat Invensticione subvencije i poreske olakšice

Španija Podsticajna tarifaVelika Britanija Obavezna kvota Invensticione subvencije

Prilog 6. Uticaj protoka GTV toplotnu i elektro snagu

S l.7 Uticaj protoka GTV na toplotnu i elektro snagu

1743

3485

5228

6970

8713

10455

184 368 553 737 921 1105

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

20 40 60 80 100 120 140 160 180

Protok GTV (m3/h)

Top

lotn

a/ e

lekt

ro s

naga

(kW

)

Qu KWtPel KWe

274