Obrada hraniva U savremenom stočarstvu retko se koje hranivo koristi u

prirodnom obliku, odnosno onako kako je i proizvedeno, već se koriste različite metode kojima se postižu i različiti efekti: Očuvanje kvaliteta i hranljive vrednosti hraniva;

Promena veličine čestica;

Promena sadržaja vlage;

Smanjenje rastura;

Promena gustine (voluminoznosti) hraniva;

Promena ukusnosti;

Povećanje svarljivosti;

Promena sadržaja pojedinih hranljivih materija;

Eliminisanje štetnih materija;

Smanjenje mogućnosti razvoja različitih štetnih mikroorganizama;

Povećanje sadržaja ne razgradivih (bypass) proteina;

Lakše mehanizovanje ishrane;

Pozitivan ekonomski efekat.

2

Mehaničke metode za obradu hraniva Seckanje

lakše konzumiranje

smanjuje se rastur hrane

omogućava mešanje sa drugim hranivima

povećava i proizvodnost

omogućava mehanizacija davanja kabaste hrane pomoću mikser-prikolica

Dužina odrezaka pri seckanju kabastih hraniva zavisi, sa jedne strane, od biljne vrste, a sa druge strane, od vrste ili kategorije životinja za koje se ova hrana priprema.

Korenasto krtolasta hraniva

Čijanje

3

Briketiranje

Poređano od najmanjeg do najvećeg granule – pelete – briketi

Metod sabijanja (kompresije) sena u kolačiće (brikete)

4

Ljuštenje

je proces otklanjanja spoljnog omotača zrna žitarica, koje je bogato sirovim vlaknima, i ima malu svarljivost u ishrani svinja i živine.

5

Neoljušten ovas Oljušten ovas

6

Oljušten ječam (Pearl Barley)

Gnječenjeje proces u kome se zrna komprimiraju (sabijaju) ili presuju u pljosnate čestice,

prolaskom između valjaka, obično nažljebljenih, sa odgovarajućim razmakom.

Gnječenje može da bude suvo, ili uz prethodno delovanje vodene pare na zrno.

7

Tritikale Tritikale, valjano zrno

8

Gnječeni oljušteni ječam

9

MlevenjeTo je najstariji, najjednostavniji, najjeftiniji i najrasprostranjeniji način

pripreme zrnaste stočne hrane. Predstavlja osnovnu pred operaciju u industriji stočne hrane.

Mlevenje se primenjuje za obradu zrnaste hrane, klipa kukuruza, uljanih pogača i suve kabaste hrane.

Mlevena kabasta hrana ima daleko manji značaj za ishranu životinja. Izuzetak je lucerkino brašno, koje je važna komponenta u smešama za svinje i živinu.

10

11

Lucerkino brašno, peletirano

Priprema hraniva uz korišćenje vode Kvašenje (natapanje)

kvašenje zrna žitarica

suvi repini rezanci

ishrana svinja tečnim obrokom

Pranje

korenasto-krtolasta hraniva

Ispiranje (izluživanje)

rastvorljivi sastojci u vodi

12

Termičke metode za obradu hraniva Parenje

Na ovaj način mogu se obrađivati ne samo kabasta, već i zrnasta hraniva

Koriste se kazani sa duplim dnom

Ukoliko se parenje vrši u kombinaciji sa povećanim pritiskom, svarljivost se može znatno povećati.

Zaparivanje

U čist sud većih dimenzija stavlja se sloj hraniva, prelije vrelom vodom, a zatim obavije nekim starim odevnim predmetima ili ćebadima, u cilju što dužeg delovanja visokih temperatura.

Rostiranje (prženje, pečenje)

Zrno žitarica (ječam, ovas i kukuruz), soje, graška, kikirikija i dr.

Povećanje ukusnosti i iskoristivosti, kao i eliminisanja antinutritivnih faktora

13

Mikronizacija

To je u stvari ekspresno prženje zrna, i smatra se termičkim postupkom sa najmanjim utroškom toplotne energije.

Pri tome se zrno zagreva do 150 C, a vlaga smanjuje za oko 7%. Posle 40-50 sekundi ovakvog tretmana, a pre nego što se rasprsne (eksplodira), zrnevlje se melje na valjcima, i dobija pahuljičasti proizvod sa želatiniziranim skrobom.

14

15

Mikronizirano zrno kukuruza, nakon valjanja

16

Mikronizirano zrno pšenice, nakon valjanja

Kokičenje (kokanje) Prženje zrna na vreloj ploči, prethodno zagrejanoj na 370-427 C, u trajanju od 15-20

sekundi.

Pri tome dolazi do brzog smanjenja vlage sa 10-14% na svega 3%, pri čemu zrno eksplodira u kokicu, i poveća svoju zapreminu za 9-13 puta.

Pri kokanju ječma, pšenice i ovsa zapremina zrna se povećava svega za 50-60%.

Kuvanje Metod za pripremu ne samo zrnaste stočne hrane, već i krompira, pomija, klaničnih

konfiskata i sl.

Kuvanje u pari i flekičenje je modifikovani način gnječenja prethodno zaparenog zrna,

s tim što sam postupak parenja traje duže, nego kod običnog

gnječenja zrna.

Zrna se kuvaju u pari pri atmosferskom pritisku u trajanju od

15-30 minuta, pri čemu dolazi do želatinizacije skroba, a zatim se

vrši presovanje zrna.

Ili uz korišćenje povišenog pritiska od 0,2-0,5 mPa (2-5 at), ali

u trajanju od samo 1-5 minuta, i na temperaturi od 149 C, posle

čega sledi valjanje.

U ovakvom postupku dobijaju se flekice koje su manje krte i

lomljive u toku mešanja.17

18

Kukuruzne flekice – Corn Flakes Ječmene flekice – Barley Flakes

Kukuruz Ovas Pšenične mekinje

Eksplozivno kuvanje obavlja se kuvanjem zrna u komorama sa pritiskom od 2,3-3,0 MPa.

Nakon toga se naglo smanjuje pritisak, pa se zapremina zrna povećava za 6-7 puta.

Vlaga zrna je između 5 i 25%, pa je ovakav način obrade dobar i za nedozrelo žito.

Ekstrudiranje je hidrotermički postupak obrade hraniva.

Ekstrudiranjem se obrađuje celo zrno, pojedina hraniva ili kompletne smeše.

Izvodi se tako što se hranivo kome je dodata pregrejana vodena para potiskuje snažnim spiralnim transporterom kroz čelični cilindar.

Dolazi do uništavanja Tripsin-inhibitora i želatiniziranja skroba.

Pri izlasku materijala kroz glavu cilindra dolazi do njegovog širenja-ekspanzije, što dodatno doprinosi želatinizaciji skroba.

19

20

21

Ekstruder

Hemijska obrada hraniva Koristi se uglavnom za nisko svarljiva gruba kabasta hraniva u cilju

razlaganja lignoceluloznog kompleksa i povećanja njihovog iskorišćavanja.

Kao hemijsko sredstvo koriste se različite alkalije, a najčešće se obrađuje slama. Leman-ova metoda, 100 kg slame doda se 200 l vode i 2-4 kg NaOH, kuvanje 6 sati u

kazanu pod pritiskom od 4-6 atmosfera.

Kolemanov a metoda, tretiranje slame 8% rastvorom NaOH u trajanju od 12 sati, posle čega sledi kuvanje 6 sati, ispiranje i davanje stoci.

Hladno tretiranje slame sa NaOH, slama se potapa u rastvor NaOH (15 g NaOH u 1 l vode sa ili bez 7-10 g uree po l rasvora ) u trajanju od 45 minuta. Potrebno je 5-7 dana kako bi najveći deo NaOH prešao u oblik karbonata.

Umesto NaOH može se koristiti KOH, K manje opterecuje bubrege od Na.

Korišćenje gašenog ili negašenog kreča (Kitajev), slaganje u slojevima, stajanje 3 – 5 dana i ispiranje pred davanje stoci.

Metoda po Kormuškinu 100 kg slame se potapa u krečno mleko (200 – 300 l vode, 1 kg negašenog ili 3 kg gašenog kreča), slama se ocedi, sabija u sud i stoji 24 - 36 h.

Osim baza, za hemijsku obradu slame u cilju povećanja svarljivosti koriste se oksidujuća sredstva, i to: kiseline, sumpor-dioksid, ozon i vodonik-peroksid.

Za obradu slame može se koristiti, takođe, amonijak (NH3) ili urea.

22

Biološka obrada hraniva Kišeljenje uz korišćenje pekarskog kvasca

Ovaj način pripreme hraniva koristi se prvenstveno u ishrani svinja. Hranivo pripremljeno kvasanjem ima prijatniji ukus, veći sadržaj vitamina B kompleksa, i ima veću biološku vrednost proteina.

50 l tople vode, 0,5 – 1 kg prethodno u vodi razmućenog pekarskog kvasca i 20 kg prekrupe ili smeše hraniva

nakon mešanja, ostavi se da stoji 4-6 sati na temperaturi od 20-27C, uz povremeno mešanje

dobija se hranivo prijatnog, blago kiselkastog ukusa, polako se uvodi u obrok

Kišeljenje uz korišćenje prirodnih kvasaca potrebna količina prekrupe ili smeše zameša sa vodom i ostavi da

stoji 6-12 časova, uz povremeno mešanje, na sobnoj temperaturi

U cilju bržeg spremanja narednih količina hraniva na ovaj način, može se uzeti manji deo prethodno spremljenog hraniva i koristiti kao kvasac.

23

Priprema hraniva pomoću amilolitičkih fermenata (oslađivanje, ošećeravanje, saharifikacija)

Primenjuje se u cilju prevođenja dela skroba iz zrna pod dejstvom enzima dijastaze (takođe prisutnog u zrnu) u maltozu.

Tako obrađeno hranivo se bolje konzumira jer ima prijatan slatkast ukus, a ugljeni hidrati se efikasnije koriste.

U čiste sudove stavlja se prekrupa ili smeša u sloju od 30-35 cm, prelije vodom zagrejanom na 85-90 C (na 1 kg hraniva 1,5-2 l vode) i ostavi da stoji 4-8 sati na temperaturi od 55-60 C. Efekti se povećavaju dodavanjem 2-3% slada.

Nakon obrade količina šećera u hranivu se povećava sa 0,5-1% na 8-12%.

24

Priprema hraniva peptoniziranjem

Na ovaj način mogu se pripremati riblje, mesno, krvno brašno, odnosno, hraniva animalnog porekla. Postupak se sastoji u dodavanju enzima pankreasnog soka, ali se retko kada primenjuje.

Naklijavanje zrnevlja žitarica

Zrnevlje žitarica se u tankom sloju (2-3 cm) navlaži i ostavi da stoji na temperaturi od oko 20 C nekoliko dana uz kontrolu i dodavanje vlage.

Posle nekoliko dana zrnevlje počinje da klija, i kada dužina klica bude 6-8 cm daje se životinjama, pre svega mladim životinjama u toku zime.

Naklijalo zrno žitarica je pre svega bogato u -karotinu, ali se istovremeni gubi znatan deo drugih hranljivih materija.

25

26

Spremanje acidofilnog mleka

je postupak za pripremu mleka koje se koristi u ishrani prasadi i teladi, u cilju preveniranja gastrointestinalnih oboljenja, ali i kao dijetetsko hranivo.

Mleko se najpre prokuva u cilju eliminisanja prisutne mikroflore, ohladi do oko 40 C, a zatim mu se doda maja, odnosno, neka čista kultura acidofilnih bakterija, dobro promeša i ostavi da stoji na 20-27 C u 2-4 sata, uz povremeno mešanje.

Ovako pripremljeno mleko se koristi kao redovna hrana, kao deo mlečnog obroka, ili kao dijetetski dodatak.

27

Ostali načini pripreme hranivaOdnose se uglavnom na pripremu hraniva za pse, mačke ili

bolesne životinje.

Priprema krmnog hleba praktikovana je ranije jedino za konje.

Koristi se brašno od žita koje nije podesno za ishranu ljudi, brašno od zrnevlja leguminoza, brašno animalnog porekla, melasa, krompir, džibra, pleva, mleko i dr.

Sve se to dobro izmeša, posoli, doda se potrebna količina kvasca i zamesi kao testo, a zatim se peče kao hleb.

Priprema čaja od sena Za ovu svrhu se koristi travno, a nikako leguminozno seno, jer se od

njega dobija čaj gorkog ukusa.

Čisto, zdravo i lepo osušeno seno se stavlja u proključalu vodu i ostavi da stoji oko 1 sat.

Nakon toga se procedi, posoli ili zasladi (zbog poboljšanja ukusa) i daje bolesnim životinjama (proliv, nadun).

28

29

To su industrijski proizvedene smeše hraniva i dozvoljenih aditiva.

Osnovna podela na: potpune krmne smeše (obezbeđuju sve potrebne hranljive sastojke)

dopunske smeše (obezbeđuju one hranljive materije koje su najčešće deficitarne, pre svega proteine)

predsmeše ili premiksi (koje sadrže mikrosastojke hrane, vitamine i minerale)

vitaminsko – mineralni premiksi

mineralni premiksi

vitaminski premiksi

Ocena kvaliteta krmnih smeša Organoleptički pregled (pregled golim okom, lupom i mikroskopom);

Hemijska analiza;

Mikrobiološka analiza.

30

Boja krmnih smeša je uglavnom žutozelenkasta, ali sa različitim nijansama. Zavisi pre svega od boje pojedinih hraniva koja ulaze u sastav. žućkasta boja potiče pre svega od kukuruza i soje

zelenkasta boja je poreklom od lucerkinog brašna

sivo crna od suncokretove sačme

belo žućkasta od mekinja i stočnog brašna

Do promene boje dolazi usled dugog i nepravilnog skladištenja (svetlija) kao i usled dejstva mikroflore (tamnija).

Miris ispravnih krmnih smeša je specifičan i prijatan. potiče od komponenti (hraniva) koja ulaze u sastav

može poticati od korigenasa mirisa i ukusa (atraktanti)

procesi razlaganja proteina daju miris na amonijak i vodonik sulfid (pokvarena jaja), masti užegao a kao posledica mikrobiološke aktivnosti javlja se neprijatan i zagušljiv miris.

31

Ukus krmnih smeša zavisi od ukusa količinskidominantnog hraniva uključenog u smešu. Najčešće je to kukuruz, pa je ukus slatkast.

može biti i aromatičan usled korišćenja aromatičnih dodataka

bljutav i gorak ukus je posledica razlaganja proteina

izrazito gorak ukus se javlja zbog oksidacije masti

slan ukus može biti posledica ubacivanja vecih kolicina soli u cilju prikrivanja prisutnih negativnih procesa u smešama

Oblik krmnih smeša je najčešće brašnast.

briketi (oblik kvadra), peleti (valjčići), granule (loptice), listići (čips), kao i različite figure ili nepravilni oblici (hrana za kućne ljubimce).

32

33

Pelete

Briketi

Peletirana hrana za pastrmku

34

Peletirani koncentrat za krave

35

Pletirani koncentrat za telad

36

Hrana za pse Hrana za mačke

Struktura krmnih smeša kod brašnastog oblika je rastresita. Pojava grudvica je znak previsoke vlage, oksidacije masti ili prisustva insekata parazita. Kod brašnastih hraniva može doći i do dekompozicije –odvajanja pojedinih sastojaka smeša. Kod čvrstih oblika krmnih smeša (peleti) može se javiti jača zdrobljenost i polomljenost partikula, što se kontroliše prosejavanjem.

U krmnim smešama mogu biti prisutne primese organskog i neorganskog porekla.

Značajan problem za ispravnost krmnih smeša jeste kontaminiranost parazitima životinjskog porekla, i to insektima (larvama i odraslim formama), kao i glodarima.

Plesni (Mucor, Aspergillus, Penicillium i Fusarium) i njihovi toksini (F-2, T-2, B-1 i dr).

37

38

Pakovanje koncentrovanih smeša

39

Kamion rinfuzer