OBRADA VIDEO

ZAPISA

WINDOWS

MOVIE MAKER

2

Sadržaj

1. UVOD .............................................................................................................................................................3

2. OSNOVNA PRAVILA SNIMANJA ......................................................................................................................3

3. OBRADA FILMA U PROGRAMU WINDOWS MOVIE MAKER ...........................................................................4

3.1. PREBACIVANJE SNIMLJENOG MATERIJALA SA FOTOAPARATA NA RAČUNAR ......................................4

3.2. POKRETANJE I IZGLED PROZORA WINDOWS MOVIE MAKERA ...........................................................5

3.3. UVOZ MATERIJALA I KREIRANJE PROJEKTA .........................................................................................6

3.4. OTVARANJE ZAPOČETOG PROJEKTA .....................................................................................................8

3.5. OSNOVNI POSTUPCI ..............................................................................................................................8

3.6. DODAVANJE NASLOVA I PRAVLJENJE PRELAZA ................................................................................. 10

3.7. ČUVANJE FILMA ................................................................................................................................. 13

3.8. RAD SA ZVUKOM I PRILAGOĐENJE VREMENSKE LINIJE ..................................................................... 15

3.9. UVOZ ZVUKA I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU OSU ........................................................................ 16

3.10. BRISANJE ZVUKA IZ FILMA.................................................................................................................. 17

3.11. SNIMANJE ZVUKA U MOVIE MAKERU I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU LINIJU............................... 18

3.12. PODEŠAVANJE OPCIJA ........................................................................................................................ 19

3.13. SLANJE FILMA ELEKTRONSKOM POŠTOM .......................................................................................... 20

4. PRIKAZIVANJE DIGITALNOG FILMA U UČIONICI ......................................................................................... 22

4.1 PRIMENA DIGITALNOG FILMA KAO NASTAVNOG SREDSTVA ............................................................ 22

4.2. PRAVLJENJE FILMA ZA NASTAVU ....................................................................................................... 24

4.3. TEHNIČKI ASPEKTI PRAVLJENJA UČENIČKOG FILMA ZA NASTAVU .................................................... 25

4.4. IDEJE ZA SNIMANJE JEDNOSTAVNIH DIGITALNIH FILMOVA ZA NASTAVU ........................................ 26

3

1. UVOD

Moderna nastava podrazumeva primenu modernih nastavnih sredstava i metoda nastave. U izobilju

modernih nastavnih sredstava koja pobuĎuju audiovizuelnu percepciju učenika i kojima se ostvaruje

didaktički princip očiglednosti, vodeću ulogu svakako ima digitalni film. Primena digitalnih filmova u

nastavi pruža velike mogućnosti i njihova uloga u nastavi je višestruka. Njihova primena u

podučavanju omogućava nastavniku da ispolji viši nivo inventivnosti i kreativnosti. Osim toga,

digitalni filmovi predstavljaju idealan način za aktivno uključivanje samih učenika u nastavni proces i

razvoj partnerskog odnosa izmeĎu učenika i nastavnika.

Pravljenje digitalnih filmova nije viša samo posao za profesionalce, već je postalo dostupno i za

obične ljude. Jedan od alata za pravljenje digitalnih filmova je Windows Movie Maker koji je vrlo

jednostavan za učenje i korišćenje u učionici, kako za pravljenje učeničkih projekata u formi kratkog

digitalnog filma, tako i za pravljenje digitalnih filmova za nastavu čiji je autor sam nastavnik.

Pored personalnog računara sa operativnim sistemom Windows XP ili Wondows Vista, sa

mikrofonom i zvučnicima, za snimanje videa potreban je jednostavni digitalni fotoaparat ili digitalna

video kamera.

2. OSNOVNA PRAVILA SNIMANJA

Da bismo napravili dobru fotografiju i jasan film moramo voditi računa o položaju svetla. Svetlost

različito utiče na fotografiju. Tako, kada slikamo ujutru ili tokom dana bez oblaka na fotografiji ćemo

dobiti predivne nijanse plave boje. To je zbog toga što crvenu boju upija atmosfera, a ako se slikamo u

popodnevnim satima na slikama će preovladavati crvena boja jer tada atmosfera upija plavu boju.

Postoje četiri slučaja kako svetlo može da pada na objekat fotografisanja: sa strane, sa leĎa, sa prednje

strane i odozgo. Kada svetlo dolazi sa strane, a to je slučaj u jutarnjim i popodnevnim satima, na

fotografiji će se stvoriti veoma zanimljive senke i biće istaknuti detalji. Kada svetlo dolazi sa leĎa ono

vrlo lako može da prevari fotoaparat da smanji ekspoziciju i time zatamni sliku. To je zato što je

prednji deo objekta slikanja u senci. U tom slučaju povećavamo ekspoziciju ili koristimo blic.

Ukoliko, pak svetlo pada sa prednje strane iz pravca fotoaparata na slici će se pojaviti male senke, a

detalji na slici neće se videti dobro. Ovaj slučaj je dobar za slikanje jer ne moramo dodatno da

podešavamo fotoaparat. Jutarnje i večernje sunce daju odlično osvetjlenje, ali možemo imati probleme

pri snimanju u podne, jer svelost pada odozgo na predmet koji snimamo. Tada se na fotografiji mogu

pojaviti objekti koji su previše osvetljeni. Ukoliko se slika osoba, onda joj se gornji deo nosa jako

osvetli i oko očiju joj se javljaju senke.

Pored smera svetlosti moramo voditi računa i o tome da li je svetlo direktno ili difuzno (raspršeno).

Direktno svetlo dolazi samo iz jednog jakog izvora kao što je na primer sunce. I tada na fotografiji

dobijamo jake kontraste izmeĎu objekata koji su osvetljeni i onih koji su u senci. Kod difuznog svetla

objekat koji se slika je osvetljen iz više pravaca. Kada je maglovit ili oblačan dan sunce proizvodi

difuzno svetlo. Objekti koji su na slici napred tada su bolje osvetljeni i jasnije se vide, dok se oni u

pozadini slabije vide. Difuzno svetlo možemo dobiti i pomoću veštačkog svetla.

Kada želimo da fotografišemo sitne objekte kao što je insekt ili cvet, takve fotografije se zovu makro

fotografije. Pozadina objekta u tom slučaju mora da bude što kontrasnija u odnosu na objekat koji se

snima, kao papir sa neutralno sivom bojom sa malo jačim sivim prugama.

4

3. OBRADA FILMA U PROGRAMU WINDOWS MOVIE MAKER

3.1. PREBACIVANJE SNIMLJENOG MATERIJALA SA FOTOAPARATA NA RAČUNAR

Da bismo prebacili snimljeni materijal na računar povezaćemo fotoaparat preko USB-a na računar i

sačekati malo da računar prepozna fotoaparat. U Windows Exploreru pojaviće se slika koja

predstavlja digitalni fotoaparat kao ureĎaj sa kojim radi operativni sistem (Slika 1).

Slika 1

Kada je računar prepoznao fotoaparat, kliknemo dva puta na ureĎaj i otvara se prozor u kome se

nalaze slike i video materijali koji se nalaze na fotoaparatu (Slika 2).

Slika 2

Obeležimo datoteke koje želimo da prebacimo i kliknemo desnim tasterom miša pa iz padajućeg

menija Save in My Pictures i prebacićemo željene datoteke u fasciklu My Pictures (Slika 3).

Slika 3

5

3.2. POKRETANJE I IZGLED PROZORA WINDOWS MOVIE MAKERA

Za pokreranje programa potrebno je da k linemo na Start dugme i iz podmenija All Programs

izaberemo Windows Movie Maker (Slika 4).

Slika 4

Otvara se radni prozor programa (Slika 5)..

Slika 5

U radnom prozoru ispod linije zaglavlja i linije menija je linija sa alatima, a ispod svega toga je radna

površina koja se sastoji od tri dela. U levom gornjem delu nalazi se okvir Collection gde će se naći

sve datoteke koje uvezemo u Movie Maker (video zapisi, audio zapisi, slike, animacije itd.) U desnom

gornjem delu se nalazi multimedijalni monitor pomoću koga možemo pregledati ono što smo uradili.

U donjem delu ekrana nalazi se traka za montažu materijala koja može biti predstavljena u dva

režima: u vidu vremenske linije Timeline ili po komponentama kojima se oslikava scenario Show

Storyboard. Može se uključiti i okvir Movie Tasks (Slika 6) sa linkovima za brzi pristup za uvoz

materijala, ureĎivanje filma i objavljivanje filma.

6

Slika 6

3.3. UVOZ MATERIJALA I KREIRANJE PROJEKTA

Postupak uvoza materijala počinje klikom na odgovarajući link u Movie Tasks okviru, za uvoz filma

klikom na link Import video, a za uvoz slika Import Pictures otvara se dijalog Import File.

Podržani formati za video su: .avi, .mpg, .wmv, .mpeg, za fotografije su: .jpg, .jpeg, .gif, .png, .tif,

.bmp, a zvuk može biti u nekom od ovih formata: .wav, .mp3, .wma ali i nekim drugim formatima..

Treba obeležiti film i izbor potvrditi klikom na dugme Import.

Slika 7

U prozoru Collection se pojavljuje sav uvezeni materijal. (Slika 8).

7

Slika 8

Da bismo sačuvali započeti projekat kliknemo u meniju File na Save Project As (Slika 9).

Otvara se prozor Save Project As u kome unosimo ime, odreĎujemo mesto na hard disku gde želimo

da sačuvamo projekat i kliknemo na dugme Save. (Slika 10).

Slika 9

Slika 10

8

3.4. OTVARANJE ZAPOČETOG PROJEKTA

Za otvaranje započetok projekta iz menija File izaberemo opciju Open Project... (Slika11) i iz

dijaloga Open Project (Slika 12) izaberemo odreĎeni projekat i kliknemo na dugme Open.

Slika 11

Slika 12

3.5. OSNOVNI POSTUPCI

Da bismo počeli obradu uvezenog filma potrebno je da ga postavimo film na vremensku liniju. To

radimo tako što jednostavno prevučemo mišem film na vremensku liniju. Kliknemo na ikonu željenog

filma i držimo pritisnut levi taster miša sve dok pokazivač miša sa ikonicom ne dovedem do

vremenske linije. Film možemo da pregledamo klikom na dugme Play ispod multimedijalnog

monitora. Pored te komande multimedijalni monitor ima komandu za zaustavljanje prikazivanja filma,

dugme za brzi povratak na početak, dugmad za kretanje kadar po kadar kroz film i dugme za brzi

odlazak na kraj filma (Slika 13).

9

Slika 13

Ako želimo da uklonimo deo filma na vremenskoj liniji mišem pozicioniramo kursor na deo filma gde

želimo da napravimo prekid, kliknemo levim tasterom miša i pojavljuje se plava linija (Slika 14).

Slika 14

Dugmadima za pregled filma kadar po kadar izvršimo fino podešavanje, tj. izaberemo kadar

gde želim da isečemo film pa kliknemo na dugme Split ispod multimedijalnog monitora. Time

smo film podelili na dva odvojena filmska isečka (Slika 15). Sada možemo da odvojeno radimo sa oba

dela – možemo da postavimo drugi ispred prvog, obrišemo neki od ova dva dela itd.

Slika 15

Kada postavljamo novi film na vremensku liniju biramo mesto gde želimo da se postavi, ispred ili iza

već postavljenog filma. Poziciju gde će se postaviti film označava tamno plava linija (Slika 16).

Slika 16

Da bismo napravili slike iz filma, potrebno je da se pozicioniramo na kadrove koje izaberemo i

kliknemo na dugme monitora Take Picture . Automatski se otvara dijalog prozor Save Picture

As koji nam omogućava da sačuvamo izdvojenu (Slika 17), a ona se automatski pojavljuje u okviru

Collections (Slika18).

10

Slika 17

Slika 17

3.6. DODAVANJE NASLOVA I PRAVLJENJE PRELAZA

Da bi film izgledao profesionalno neophodno je da ima naslov. Pored mogućnosti dodavanja naslova,

možemo dodati tekst na različita mesta u filmu, na početku ili na kraju filmskih isečaka. Treba samo

da kliknemo u okviru Movie Tasks u grupi Edit Movie na link Make titles or credits. Pojavljuje se

nova grupa linkova (Slika 19), u kojoj ćemo kliknuti na odgovarajući link u zavisnosti od toga gde

želimo da se pojavi tekst. Za dodavanje naslove potrebno je kliknuti na link title at the beginning.

Slika 18

11

Otvara se prozor za unos i ureĎivanje teksta koji želimo da se pojavi u filmu (Slika 20).

Slika 20

Način pojavljivanja i nestajanja naslova definiše se u okviru koji se pojavljuje klikom na link Change

the title animation (Slika 21).

Slika 21

Klikom na link Change the text font and color pokrećemo dijalog u kome možemo promeniti font,

stil, boju i veličinu fonta, boju pozadine, providnost i poravnanje (Slika 22).

Slika 22

Kada podesimo sve ove parametre kliknemo na link Done, add title to movie i naslov se pojavljuje na

na vremenskoj liniji. Dužinu trajanja naslova kao i bilo kog teksta na filmu možemo menjati

jednostavnim povlačenjem početne ili krajnje tačke na njegovom okviru, koje su predstavljene crnim

trouglićima. Kada se pozicioniramo na trouglić pojaviće se crvena strelica u dva smera, kliknemo

levim tasterom miša i držimo taster dok povećavamo ili smanjujemo dužinu trajanja naslova. Na isti

način se može povećati ili smanjiti trajanje slike u filmu.

12

Na sličan način se dodaju podaci o autoru ili akterima na kraj filma. Treba da se pozicioniramo na kraj

i kliknemo na link Make titles or credits. Iz otvorenog prozora izaberemo poslednju opciju Credits

at the end. Otvara se okvir u koji unesemo potrebne podatkei kliknem na link Done, add title to

movie.

Poseban utisak na gledaoca ostavljaju prelazi izmeĎu filmskih isečaka, slika ili naslova. Prelazima se

definiše način na koji se smenjuju susedni filmski isečci ili prelazak sa slike na video i obrnuto. Za

dodavanje prelaza zgodnije mi je da koristimo režim Storybord. Potrebno je samo da u okviru Movie

Tasks iz grupe Edit Movie izaberemo opciju View Video Transitions, pojavljuje se kolekcija prelaza

(Slika 23).

Slika 23

Dvostrukim klikom na neki od prelaza možemo na monitoru videti način smenjivanja isečaka. Prelaz

se najjednostavnije postavlja prevlačenjem mišem do ćelije prelaza izmeĎu dva filmska isečka.

U Windows Movie Makeru možemo filmu dodati i posebne efekte tako da film postane crno-beli,

izgleda starinski, izbledelo ili se rotira... Da bismo videli kolekciju raspoloživih efekata (Slika 24) iz

Movie Tasks okvira u grupi Edit Movie treba da kliknemo na link View Video Effects.

Slika 24

13

Najbrži i najlakši način da uklonimo neki objekat je da kliknemo na njega desnim tasterom miša i iz

pomoćnog menija (koji naravno zavisi od konteksta, ali je deo za editovanje isti kao i u svim

Windows aplikacijama) izaberemo opciju Delete. Da bismo obrisali video efekat potrebno je da najpre

kliknemo desnim tasterom miša na zvezdicu koja se nalazi u levom donjem uglu filmskog isečka

(Slika 25), a za brisanje prelaza na ćeliju u kojoj je postavljen prelaz izmedju dva filmska isečka i iz

pomoćnog menija izaberemo opciju Delete.

Slika 25

3.7. ČUVANJE FILMA

Da bismo sačuvali obraĎeni film možemo iz menija File izabrati opciju Save Movie File... (Slika 26)

ili u okviru Movie Tasks klikom na link Save to my computer u grupi Finish Movie, automatski

pokrenuti Save Movie Wizard.

Slika 26

U prvom koraku unosimo ime i lokaciju na kojoj će film biti sačuvan (Slika 27).

Slika 19

14

U sledećem koraku moramo da odlučimo o kvalitetu i veličini filma (Slika 28). Ako kliknemo na link

Show more choices... pojaviće se opcije za optimizaciju filma (Slika 29). Ako izaberemo opciju Best

fit to file size možemo da odredimo veličinu našeg filma. Ove izmene direktno bi se odrazile na neke

od karakteristika filma prikazanih u donjem levom uglu ovog prozora u polju Setting details:

File type odreĎuje format datoteke i može biti Windows Media Video (WMV) ili Audio-

Video Interleaved (AVI).

Bit rate ili brzina prenosa izražava se u broju kilobitova u sekundi. Sa povećanjem brzine

povećava se kvalitet filma, ali i njegova veličina.

Sa Display size date su širina i visina prikaza filma u pikselima.

Aspect ratio predstavlja odnos širine i visine.

Pomoću Frames per seconds izražen je broj kadrova u sekundi.

Opcije Other settings iz padajuće liste omogućava nam da izaberemo jedan od ponuĎenih formata

(Slika 30). Možemo da biramo prema kvalitetu medijuma na kome želimo da šaljemo film.

High quality video (large, small, PAL), DV-AVI (PAL)) ima prilagodljivu Variable bit rate koja

se menja u zavisnoti od brzine promene scena u filmu, pa je kvalitet jako dobar.

Slika 20

Slika 21

15

Slika 30

U zavisnosti od ovih podešavanja u donjem desnom uglu u polju Movie file size menja se veličina

prostora potrebnog da se sačuva film, kao i preostalog prostora na hard disku. Posle izvršenih

podešavanja preostaje nam da kliknemo na Next, a zatim u novom prozoru na Finish i sačekamo da se

film sačuva na predviĎenoj lokaciji. U okviru Movie Tasks izborom odgovarajućeg linka iz grupe

alata Finish Movie (Slika 31) možemo da sačuvamo film direktno na CD (Save to CD), ili da ga

prosledimo elektronskom poštom kao prilog. Možemo direktno da ga optimizujemo za WEB pomoću

opcije Send to the WEB, ili prosledimo na kameru pomoću opcije Send to DV camera.

Slika 31

3.8. RAD SA ZVUKOM I PRILAGOĐENJE VREMENSKE LINIJE

Da bismo radili sa zvukom potrebno je najpre da kliknemo na plus u kvadratiću pored naslova Video

vremenske linije (Slika 32) i njen izgled se menja (Slika 33). Pojavljuju se dve nove linije Transition

i Audio. U liniji Transition prikazani su prelazi koji su dodati izmeĎu filmskih isečaka, a Audio služi

za prikaz zvuka koji je povezan sa uvezenim videozapisom.

Slika 32

16

Slika 33

3.9. UVOZ ZVUKA I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU OSU

Zvučne datoteke se uvoze u Movie Maker kao i filmovi i slike. U okviru Movie Tasks kliknemo na

link Import audio or music. Otvara se dijalog prozor Import File (Slika 34).

Slika 34

Kada pronaĎemo i označimo željenu datoteku i kliknem na dugme Import, u kolekciji će se pojaviti

ikona uvezene datoteke (Slika 35).

Slika 35

Na vremensku liniju je postavljamo na isti način kao i film, mišem prevlačimo do linije Audio/Music

i postavljamo je na željenu poziciju (Slika 36). Ako je nismo dobro postavili na vremensku liniju

možemo da je pomeramo tako što kliknemo na zvučnu datoteku u vremenskoj liniji. Tada pokazivač

miša dobija oblik šake i možemo je pomerati da bi je što bolje sinhronizovala sa filmom. Uvezenu

zvučnu datoteku možemo i da obradimo. Da obrišemo deo koji smatramo da je višak, da je podelimo

na više delova i te delove da postavimo na mesto u filmu koje želimo. Sve se to radi na isti način kao

sa uvezenim filmom.

17

Slika 36

Slika 37

Jačinu zvuka postavljene datoteke možemo pojačavati ili stišavati, tako što je najpre izaberemo u

vremenskoj liniji, pa u meniju Clip klinemo na podmeni Audio, a u njemu na opciju Volume... (Slika

37). Otvara se dijalog prozor Audio Clip Volume (Slika 38) u kome pomeranjem klizača regulišemo

jačinu zvuka postavljene datoteke.

Slika 38

3.10. BRISANJE ZVUKA IZ FILMA

Ukoliko želimo da zadržimo zvuk iz filma a dodamo mu novu muziku ili glas, moramo podesiti koji

će zvuk biti dominantan i njega pojačati na račun drugog. Za to treba da kliknemo na kontrolu Set

Audio Levels (Slika 39) iznad vremenske linije, pa u dijalogu Audio Levels pomerimo klizač prema

zvuku koji želim da se čuje glasnije (Slika 40).

Slika 39

Slika 40

18

Da bismo potpuno eliminisali postojeći zvuk iz videozapisa najpre označimo filmski isečak iz koga

želimo da eliminišemo zvuk. Zatim u meniju Clip u podmeniju Audio kliknemo na opciju Mute

(Slika 41).

Slika 41

3.11. SNIMANJE ZVUKA U MOVIE MAKERU I POSTAVLJANJE NA VREMENSKU LINIJU

Za direktno snimanje glasa potreban je da mikrofon. Pozicioniramo se na vremensku liniju, baš tamo

gde želimo da započne nasnimavanje glasa, pa kliknemo na kontrolu u obliku mikrofona (Slika 42).

Slika 42

Okvir Movie Tasks zameniće okvir Narrate Timeline. Za više opcija treba da kliknemo na link

Show more options. Označimo opciju Mute speakers da bismo privremeno isključila zvučnike

(Slika 43). To radimo da ne bismo istovremeno slušali sebe preko zvučnika dok snimamo glas, jer je

tada veoma teško zadržati koncentraciju na snimanje glasa, sprečavamo i eventualnu pojavu

mikrofonije. Opcija Limit narration to avaliable free space on Audio/Music track služi da se

snimanje automatski prekine kada se doĎe do kraja filmskog isečka.

Slika 43

Iz padajuće liste Audio device treba izabrati ureĎaj koji koristimo za snimanje. Kliknemo na dugme

Start Narration i počnemo da govorimo u mikrofon. U toku snimanja paralelno, na multimedijalnom

monitoru možemo da pratimo film, kako bi govor sinhronizovali sa filmom. Da bismo završili

19

snimanje treba da kliknemo na dugme Stop Narration. Automatski se otvara dijalog prozor Save

Windows Media File (Slika 44). On služi da zapamtimo ovo što smo snimili i na računar. Unesemo

ime i kliknemo na dugme Save. Snimak glasa se pojavljuje i u kolekciji i na vremenskoj liniji počev

od izabrane pozicije.

Slika 44

Da bismo preslušali snimak moramo da u Narrate Timeline uključimo zvučnike, dečekirajući opciju

Mute speakers.

3.12. PODEŠAVANJE OPCIJA

Za neka naprednija podešavanja treba da kliknemo u meniju Tools na Options... (Slika 45).

Slika 45

Otvara se dijalog prozor Options. Na kartici Advanced (Slika 46) možemo da promenimo vreme

prikazivanja slike u filmu (podrazumevano je 5 sekundi), kao i vreme prelaza (podrazumevano je 1,25

sekundi). TakoĎe, ovde možemo promeniti Video format, kao i odnos širine i visine prikaza filma

20

(podrazumevani odnos je 4:3). Može se definisati i maksimalna veličina filma kada se on šalje kao

prilog uz poruku elektronskom poštom, imajući u vidu i to kako će se to odraziti na kvalitet filma.

Slika 46

3.13. SLANJE FILMA ELEKTRONSKOM POŠTOM

Ukoliko želimo da pošaljemo film elektronskom poštom iz menija File treba da izaberemo opciju

Save Movie File (Slika 47).

Slika 47

Otvara se dijalog Save Movie Wizard (Slika 48) u kome biramo kako želimo da zapamtimo film ili

gde da ga prosledim. Za slanje elektronskom poštom, označimo opciju E-mail i kliknemo na dugme

Next.

21

Slika 48

Kada se izvrši optimizacija otvara se dijalog koji nam nudi dve mogućnosti: da pregledamo film pre

slanja Play the movie i da napravimo kopiju na računaru Save a copy of my movie on my computer

(Slika 49).

Kada kliknem na dugme Next automatski se otvara program za elektronsku poštu u kome je potrebno

samo da upišemo adresu elektronske pošte osobe kojoj šaljemo film.

Ovo smo mogli da uradimo i izborom odgovarajućeg linka iz iz grupe Finish Movie u Movie Tasks.

Slika 49

22

4. PRIKAZIVANJE DIGITALNOG FILMA U UČIONICI

Digitalni filmovi pred nastavnika postavljaju nove metodičke zahteve. Ukoliko koristi gotov film,

nastavnik ne sme film prikazati pre nego što ga on sam odgleda i analizira njegove mogućnosti za

nastavni rad. Kada nastavnik odabere film koji će prikazati mora da napravi plan njegovog

prikazivanja. Dobar obrazovni film prikazan u pravo vreme ima veliku obrazovnu i vaspitnu vrednost,

obogaćuje i kontekstualizuje nastavu, čini je zanimljivijom i raznovrsnijom, a stečena znanja učenika

trajnijim.

Pre prikazivanja filma potrebno je izvršiti pripremu učenika za gledanje filma. Svaki komentar

nastavnika tokom gledanja filma može da ometa zapažanja učenika. Zato je pre puštanja filma

potrebno naglasiti učenicima na koje delove filma posebno da obrate pažnju. Nekad je poželjno da se

učenicima film prikaže više puta.

Veoma je važno da u zavisnosti od konkretne nastavne situacije, nastavnik napravi pravi izbor i

prirodnu i logičku kombinaciju nastavnih metoda u skladu sa kojima prikazuje film u adekvatnom

kontekstu. Digitalni film se može prikazivati u uvodnom delu časa kao priprema učenika za novu

nastavnu temu ili jedinicu. U tom slučaju film ne bi trebalo da traje duže od pet minuta. U glavnom

delu časa digitalni filmovi mogu biti glavno ili pomoćno nastavno sredstvo. Kada digitalni film

predstavlja glavno nastavno sredstvo njegovo dužina se kreće oko 15-ak minuta. U glavnom delu časa

digitalni film može da predstavlja pomoćno nastavno sredstvo za posredno prikazivanje ogleda ili

situacije koji traje nekoliko minuta. U završenom delu časa se može prikazati digitalni film kao

rekapitulacija izložene nastavne teme ili jedinice.

Pošto se reprodukuje na kućnom računaru i lako se umnožava, za razliku od klasičnog filma, izborom

digitalnog filma koji dopunjava nastavu može se vršiti i individualizacija nastave. Za različite nivoe

znanja i različita interesovanja učenika moguće je izabrati različite filmove (koji će biti uvod u

proučavanje gradiva ili zadnji korak pred zaključak u procesu ovladavanja novim gradivom) pa im

omogućiti da u školi ili kod kuće pogledaju ove filmove.

Prilikom izbora digitalnog filma treba voditi računa o uzrastu učenika kojima se prikazuje i njegovim

psihofizičkim sposobnostima. MlaĎem uzrastu treba prikazivati filmove sa manjim brojem detalja i

efekata. Ako film koji izaberemo nije prilagoĎen uzrastu učenika neće imati punu vaspitno obrazovnu

funkciju.

4.1 PRIMENA DIGITALNOG FILMA KAO NASTAVNOG SREDSTVA

Upotreba digitalnih filmova u nastavi treba da ima sledeće ciljeve:

Povećanje motivacije učenika za učenje i razvijanje interesovanja za nastavu

prikazivanjem filmova prilagoĎenih temi časa, predznanju, interesovanjima i uzrastu učenika.

Prikazivanjem digitalnog multimedijalnog filma istovremeno se omogućava lako usvajanje

izloženih teza za učenike sa različitim stilovima učenja.

Podsticanje učenika da uočava, zapaža, razume, uočava odnose i situacije koje je video

reprodukovane na filmu (prepoznavanje i analiza situacije)

Podsticanje učenika da usvoji i koristi podatke i principe koji su mu izloženi.

Povezivanje nastavnih tema sa realnim situacijama prikazivanjem pažljivo odabranih filmova

(kontekstualizacija znanja).

23

Podsticati učenike da vrednuju, kritikuju i iznesu svoj sud o onome što vide na filmu

(formiranje sopstvenog mišljenja, argumentacija i diskusija).

Razvijanje mašte i interesovanja kod učenika, učenik se podstiče ga da procenjuje,

klasifikuje, predviĎa i pretpostavlja (razvijanje kritičkog i apstraktnog mišljenja).

Osposobljavanje učenika da reformuliše, rezimira i sitetizuje saznanja dobijena

gledanjem filma. Osposobljavanje učenika da samostalno gradi i primeni svoja znanja na

osnovu filma, npr. kroz samostalne filmske projekte.

Različiti su izvori filmova za nastavu – to može biti obrazovni film koji se kupuje namenski pravljen

za datu temu u okviru plana i programa nastave, odgovarajući filmski materijal legalno preuzet sa

kablovske televizije, TVa ili interneta ili se može čak napraviti od strane nastavnika, ili od učenika u

saradnji sa nastavnicima ili filmski materijal koji su snimili i od njega napravili film sami nastavnici i

učenici. Film preuzet sa interneta se može prikazati u celosti, samo u delu ili montiran od strane

nastavnika od različitih delova.

Za prikazivanje filma na času potreban je samo računar sa video-bimom i ozvučenjem pri frontalnoj

nastavi, dok je za individualnu nastavu potrebno da svaki učenik ima svoj računar sa monitorom i

slušalicama.

Mnogo je načina da se ukomponuje digitalni film u nastavu:

Za nastavu društvenih nauka mogu se napraviti i prikazati filmovi koji predstavljaju

realne ili hipotetične životne situacije. Posle prikazivanja filma organizuje se diskusija

učenika.

Moguće je prikazati dokumentarni film iz koga je isečen jedan deo. Učenici se podele u

grupe i svaka grupa osmisli scenario za nedostajući deo. Učenici mogu da dobiju kao zadatak

da snime nedostajući deo filma ili da se diskutuje i odabere najlogičniji. Na kraju se prikaže

original filma, što takoĎe može da vodi u dalje vežbe: uporeĎivanje, diskusiju i zaključivanje

Primena principa očiglednosti se može primeniti čak i za oglede koji su opasni za

izvoĎenje ili nema adekvatne opreme i uslova za izvoĎenje u školi. Ovakvi ogledi se mogu

snimiti u školama i na fakultetima gde postoji odgovarajuća oprema ili se mogu preuzeti

digitalni filmovi sa interneta snimljeni u specijalnim laboratorijama.

U nastavi stranog jezika korisni su projekti koji obezbeĎuju komunikaciju učenika sa

školom koja se nalazi u inostranstvu. Predstavljanje učenika i odeljenja može da se uradi kroz

digitalni film koji će biti razmenjen putem interneta. Svaka grupa ili svaki učenik dobije

zadatak da osmisli scenario i snimi reportažu ili intervju kojim predstavlja: region u kom živi,

grad, školu, svoje odeljenje, porodicu... Sigurnost učenika i zaštita podataka o učenicima je u

ovakvim projektima najvažnija briga.

Za istoriju i proučavanje prošlosti korisno je prikazati predmete ili cele postavke iz

nekog od svetskih muzeja ili iz istorijskog ili etnografskog muzeja iz sopstvenog kraja, a

razmena filmova koji su napravili sami nastavnici u lokalni muzejima je dragocen resurs

obrazovnih filmova za nastavu istorije.

24

U nastavi maternjeg ili stranog jezika može se izvršiti dramatizacija nekog odlomka

književnog dela, koja od male pozorišne predstave, uz dobru montažu, postaje pravi igrani

film.

U nastavi geografije može se napraviti digitalni film panorame kraja u kome je škola i

da se na osnovu napravljenih snimaka dodatno napravi mapa terena, uradi tumačenje u odnosu

na geografske karte i satelitske snimke.

Snimanjem diskusije na odreĎenu temu i njenim pregledanjem u integralnom obliku, uz

komentare nastavnika, može se pomoći razvoj diskusionih veština i dedukcije učenika. Izbor

teme zavisi od predmeta, za mlaĎe Ďake to može biti pitanje bezbednosti u saobraćaju a za

učenike starijeg uzrasta to može biti: rizik po zdravlje učenika (AIDS-u, droga, zarazne

bolesti..), rešavanje konfliktnih situacija, ekološki problemi...

Nastavnici gimnazija škola mogu da prikažu filmove koji prokazuju dobre i loše strane

nekih zanimanja i da time započnu diskusiju koja će učenicima pomoći da odaberu zanimanje.

Nastavnici srednjih stručnih škola mogu da snime film o razgovoru za posao, posle koga je

moguće analizirati postupke poslodavaca i onoga ko traži posao i diskututovati o tome.

Prikazivanje filma o nekom umetničkom delu ili umetničkom pravcu pomoći će

učeniku u prihvatanju izloženog bilo da je u pitanju slikarsko, vajarsko, muzičko ili filmsko

delo, upravo zato što je digitalni film multimedijalni nosač i može da predstavi samo delo, ali i

da ga dopuni naracijom i drugim komplementarnim medijskim sadržajima koji podržavaju

različite vrste intiligencije i stilove učenja.

Čak i nastavnici fizičkog vaspitanja mogu pomoću filmova da poboljšaju svoju nastavu

i unaprede veštine svojih učenika. U košarci je moguće rpikazati filmove: o pravilnom voĎenju

lopte, dodavanju lopte, dvokoraku itd. Rukometaš može da pokaže pravilan skok šut,

odobojkaš kako se prima lopta čekićem, kako se smečuje, atletičar niski start, pravilan sprint

itd. Mogu se napraviti i filmovi o ekstremnim sportovima i objasniti pravila takvih sportova.

4.2. PRAVLJENJE FILMA ZA NASTAVU

Projektna nastava je pedagoški koncept zasnovan na konstruktivističkim pedagoškim teorijama koja

omogućava da učenik kroz sopstveno iskustvo i dobro osmišljene projekte otkriva i stiče znanja ne

samo o temi koju proučava već i o načinu na koji može da doĎe do činjenica i da definiše zaključke.

Pravljenje digitalnog filma na odabranu temu kao projektnog zadatka, uz voĎstvo nastavnika, u grupi

ili samostalno, je moderan pristup projektnom učenju koji je postao dostupan posredstvom IT

tehnologija.

Kada učenici prave film (uz pomoć nastavnika) kroz projekat ovladavanja gradivom, onda je to

aktivno učenje koje ima veliku pedagošku vrednost i u kome tehnički kvalitet samog filma koji su

napravili učenici ne igra veliku ulogu. Stariji učenici mogu i samostalno izraĎivati digitalne obrazovne

filmove kao svoje projektne radove, ali je mlaĎe učenike moguće organizovati u grupe (od 3 i više

učenika u grupi) koji mogu da imaju različite uloge u projektu.

Dobro je da uloga svakog učenika koji radi u timu bude unapred poznata i tačno odreĎena, a učenici

mogu i sami da biraju ulogu u odnosu na svoja interesovanja i predispozicije. Važno je da se

učenicima jasno postavi zadatak, dodeli uloga u timu, napravi vremenski raspopred aktivnosti i

objasni kako će i gde pronaći dodatni materijal za pripremu projekta. Neki od učenika mogu da se

bave istraživanjem resursa za digitalni film, neki pisanjem scenarija, neki glumom, neki snimanjem

25

videa, neki snimanjem glasa, neki montiranjem scena iz filma i dr. Pri grupnom radu je neophodno

uskladiti rad učenika, vremenski i sadržajno, i sa učenicima treba sastaviti listu aktivnosti i rezultate

koje svaka grupa i učenik treba da imaju tokom rada.

Tema rada mora da bude prilagoĎena uzrastu, interesovanjima i predznanju učenika.

4.3. TEHNIČKI ASPEKTI PRAVLJENJA UČENIČKOG FILMA ZA NASTAVU

Da bi se napravio dobar film za nastavu potrebno je da postoji ideja za snimanje filma (u ozbiljnijim

projektima postoji čak i pisani sinopsis i scenario za snimanje filma). U scenariju se oblikuje ideja

(vrši detaljizacija sadržaja), opisuju likovi, ambijent, dijalozi itd. Kada se na osnovu scenarija snima

može se na osnovu njega napraviti i plan snimanja razdeljen na scene. Dobro je više puta i iz različitih

uglova snimiti iste scene, pa ih što efektnije složiti u montažom filma. Dobro uraĎenom montažom

moguće je predstaviti ili naglasiti ono što je nedostupno direktnom posmatranju ili akcentovati ono što

je najvažnije. Za montažu filma možemo se poslužiti filmskim trikovima kao što su: vremensko

ubrzavanje ili usporavanje filma, makro, mikro snimci, snimci iz aviona, prelazi, titlovanje, dodavanje

zvukova itd..

Pre nego što učenici pristupe pravljenju digitalnih filmova, učenike je potrebno uputiti u osnove

tehnike snimanja video materijala i pomoći im u montiranju filma.

Dobro je obratiti pažnju učenicima na neka osnovna pravila snimanju i izradi učeničkih filmova:

Pre snimanja dobro je da učenici naprave scenario i da po njemu spremaju scene ili

odabiru situacije koje u prirodi ili realnom životu treba da snime. Prilikom snimanja dobro je

napraviti više video sekvenci iz više uglova i naknadno ih iseći i složiti u ilustrativnu celinu, te

dobro izmontirati (dobro je imati više video materijala nego što je planirana dužina samog

filma)

Digitalna kamera koju učenici koriste treba da bude laka i jednostavna za rukovanje.

Pre polaska na snimanje učenici treba da imaju napunjene baterije i set rezervnih baterija, bar

dve memorijske kartice. Prilikom snimanja treba da na ručnom kaišu čuvaju fotoaparat, da ga

drže daleko od jakog sunca i izvora toplote, vode, peska, prljavštine i dr.

Svetlost ne sme da pada direktno na objektiv kamere. Za snimanje dobro je koristiti

rane jutarnje ili kasne popodnevne sate. Ako se snimanje izvodi po jakom suncu treba pomeriti

kameru u senku ili napraviti sopstvenu senku pomoću na pr. kišobrana, promeniti perspektivu

snimanja ili ako osvetliti objekat snimanja reflektorom (ili koristiti filtere). Pozadina za

snimanje ne sme da bude dominantna jer odvlači pažnju prilikom gledanja. Pri snimanju

providnih objekata potrebno je da se odabere pogodna pozadina. Pozadina bi trebalo da je

tamnija i rebrasta. Svetlost kod snimanja providnih objekata treba da pada sa bočne strane

objekta snimanja ili da se izvor svetlosti nalazi iza objekta snimanja.

Pri snimanju pomeranje kamera i zumiranje treba da budu spori i nežni, bez brzih i

naglih pomeranja. Da prilikom snimanja ruka ne bi podrhatavla, dobro koristiti stativ ako je to

moguće. Dobro je približiti se što više objektu snimanja, a softverski zum upotrebljavati samo

kada fizičko približavanje nije moguće. Primena klasičnih pravila fotografije kao što su pravilo

trećine, balansa, uokviravanja i rasporeda linija koje vuku pogled, može doprineti vizuelnoj

atraktivnosti snimljenog video materijala. Na video snimku je dodatno važna dinamika scena i

dogaĎaja. Za snimanje arhitektonskih i muzejskih objekata u obrazovne svrhe promena scena

treba da bude spora, dok za prezentovanje realnih situacija treba da bude slična kao realnom

životu (osim ako treba naglasiti nešto, što se može i pri montaži).

26

Dobro je odvojeno snimiti i nasnimiti zvuk pri montiranju filma, da se ne bi čulo

disanje kamermana ili zveckanje njegove opreme. Tada se i dinamika zvukova koji se dodaju

naknadno može odreĎivati u toku montaže filma. Sam zvuk se može snimiti na drugačijem

udaljenju nego što je snimljen video, što omogućava da se istakne neki govornik, pravilno

snimi dijalog gde se oba govornika jednako dobro čuju, smanji pozadinski šum ili da se iseku

neki slučajni zvuci i dr. Odvojeno snimnjen zvuk je moguće i obraditi pre ubacivanja u film.

Dobro je kada učenici koji nemaju iskustva sa snimanjem filmova imaju priliku da

snime video materijal a onda i mogućnost da ga odgledaju i zaključe kakvog su snimci

kvaliteta, šta može da bude upotrebljeno u filmu, a šta treba da se ponovo snima, te da imaju

vremena da ponove snimanje za neke od snimaka.

Posle snimanja video i audio materijala, na red dolazi montaža filmova, koja se odvija

po planu koji je napravljen na osnovu scenarija, ali može da bude modifikovan u toku montaže

ako se za to ukaže potreba. Pri montaži se mogu ubrzati ili usporiti dogaĎaji (multipliciranjem

svakog frejma se usporava kretanje, a ubrzanje postiže sečenjem nekih frejmova, ili

montiranjem izvučenih ključnih po dogaĎaj frejmova). Redosled dogaĎaja i scena, dinamika

scena i trenuci reza su jako važni za doživljaj o filmu. Dodavanje naracije, zvuka ili muzike je

obavezno. Opciono je dodavanje titla i prelaznih efekata.

Posle izrade učeničkog filma kao projekta ovladavanja znanjem, sledi najvažniji deo:

analiza napravljenog i prikazanog filma. U razgovoru sa svim učenicima u odeljenju, ne samo

sa autorima filma, diskutuje se o utisku koji je film ostavio na gledaoce i autor odgovara na

pitanja ostalih učenika. Kroz ovu diskusiju autor stiče utisak da li je sam naučio dovoljno o

materiji koju je filmom obradio i da li je istu prikazao dobro (koliko se razlikuje poenta koju je

autor zapisao u scenariju od one koju kao utisak o filmu izražavaju njegovi gledaoci), da li je

film interesantan za publiku, da li je predug ili prekratak, da li ostavlja utisak celine, da li se

nadovezuje na predznanje koje imaju svi učenici u odeljenju i dr. Na kraju, autor može da

odgovori na pitanje šta bi promenio u svom pristupu projektu i šta bi promenio u samom filmu,

posle ove diskusije.

4.4. IDEJE ZA SNIMANJE JEDNOSTAVNIH DIGITALNIH FILMOVA ZA NASTAVU

Za kraj uvoda u izradu učeničkih projekata kroz pravljenje digitalnih filmova, dajemo nekoliko

primera za učeničke projekte, sa naglaskom na tehničke aspekte na koje treba obratiti pažnju.

Kod kuće u čaši učenici mogu da zasadite neku biljku (pšenicu ili pasulj npr.) i da

kamerom beleže njen razvoj. Potrebno je svakog dana snimiti po jednu fotografiju ili par

sekundi trajanja video sekvence koja beleži kako se razvija biljka i na kraju sve te video zapise

montirati i ubrzati. Montažom ovih sekvenci dobiće se odličan film o razvoju biljke koji može

da bude titlovan objašnjenjima o brzini rasta i fazama razvoja (1. dan, 2. dan, 3. dan..).

Učenicima možete dati da posmatraju i snime različite biljke, ili iste biljke u različitim

uslovima rasta, pa se na prikazivanju filmova koje su učenici snimili može vršiti analiza

morfoloških razlika ali i razlika o brzini rasta, uticaju svetlosti, vlage i dr. na rast biljke.

Za snimanje scena usporenog ogleda (npr. rasta biljke i sl.) gde je prisutna inkrementalna promena,

važno je da svaki drugi deo scene (osim promene) ostane isti, iz frejma u frejm. Kod snimanja ovakvih

ogleda poželjno je da vam kamera bude uvek u istom položaju, tj. fiksirana na stativ. Proceniti kolika

će biti biljka kada postavljate kadar, tako da obuhvati celu biljku kada je na kraju snimanja najveća.

Da bi ste izbegli probleme sa dnevnom svetlošću snimajte približno u istom vremenskom terminu

27

dana, na osvetljenom mestu, ali dobro je da imate dodatno veštačko osvetljenje (u odnosu na

vremenske prilike značajno se menja osvetljenje). Naravno vodite računa da Vam svetlost ne pada na

objektiv kamere. Dodatno, možete instalirati softver pomoću koga možete automatski snimati

fotografije u zadatom vremenskom intervalu. Naracijom ili titlom treba naglasiti koliko puta je

dogaĎaj ubrzan.

Prilikom izleta po svom kraju ili putovanja u inostranstvo učenici mogu snimiti floru i

faunu karakterističnu za to podneblje i da od filma montažom naprave virtuelni atlas tog

podneblja, sa zadacima za dodatno istraživanje (koja flora i fauna je karakteristična baš za to

podneblje i zašto, gde drugde postoji slična ista flora i fauna i dr.)

Za snimanje životinja ne možete unapred napraviti scenario, ali ih možete naknadno iseći i montirati

u celinu. Ako vam objekat snimanja izaĎe iz kadra prekinete snimanje i nastavite ga kada objekat

snimanja ponovo imate u kadru. I životinje i biljke je dobro snimati sa stativa, ujutru ili uveče. Dobro

je imati krupne kadrove pejzaža, geografske mape i video satelitskog snimka tog kraja (koji se može

naći na internetu) koji dobro mogu da se uklope u video-opis. Ljudima i objektima koje su oni

napravili unije mesto u snimanju i montaži ovakvog filma, osim ako ne želi da se naglasi njihov uticaj

na floru i faunu. Snimci prirode se, pri montaži filma, mogu uklapati sa ilustracijama i animacijama

koje se mogu skenirati iz prirodnjačkih knjiga, filmovima sa interneta (ako to ne krši prava autora),

crtežima samih učenika i dr. Za filmove o fauni neophodno je kombinovati naraciju sa zvucima

životinja koje se pojavljuju na snimku, dok se preko scena koje prikazuju floru, osim naracije može

nasnimiti i odgovarajuća muzika.

Poseta zoološkom vrtu može da bude idealna prilika za snimanje filmova o

životinjama, njihovom ponašanju i fizičkim karakteristikama, naročito interesantna za učenike

mlaĎih uzrasta.

I u zoološkom vrtu najbolje je snimanje uraditi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U

ovoj sredini je dobro što možete snimiti izgled i ponašanje životinja iz mnogo uglova. U zoološki vrt

ponesite stativ i montirajte kameru na njega. Pri snimanju koristite zum kada je potrebno. Snimite što

više video klipova, koje ćete kasnije iskoristiti u montiranju. Ne zaboravite da snimite i samo zvuke

životinja koje ćete moći da uklopite u naraciju.

Umesto klasičnog herbarijuma učenici mogu da naprave virtuelni herbarijum: da snime

biljku u prirodnom okruženju, a zatim da naprave snimke korena, stabljike, lista, cveta i/ili

ploda (kada nastane) i izgleda cele biljke u različita godišnja doba. Ove snimke treba montirati

u digitalni film.

Pre snimanja treba odrediti format u kome će biti svi prilozi digitalnog filmskog herbarijuma i

napraviti scenario koji će biti primenjen na prikaze svih biljaka, makar da ih rade i različiti učenici.

Kod i kod snimanja prirode najbolje je jutarnje i večernje snimanje, a stativ može biti od velike

pomoći. U procesu snimanja može se koristiti i Softverski a ne samo hardverski zum za list biljke,

prašnike i itd, a ako se ključni detalji zabeleže kao fotografija a ne kao video snimak moći će da se

dodatno obrade na računaru pre montiranja u video. Osim snimaka biljke u njenom prirodnom

okruženju iz više različitih uglova, treba prikazati i veličinu biljke, u odnosu na učenika ili drveni

metar koji su učenici poneli. Treba uraditi i fotografije ili video sekvence lista i položaja lista na

biljci, cveta ili ploda, a u školi se mogu uraditi fotografije ubranih listova, cvetova, plodova i korena

28

iskopane biljke. Pri snimanju u školi, može se idealno podesiti veštačko osvetljenje, podloga za

snimanje treba da bude svetle boje sa rasterom koji pokazuje dimenzije u cm ili dm (može biti ista za

sve biljke koje će biti prikazane u virtuelnom herbarijumu, čime se stiče utisak o njihovoj veličini,

mada se poreĎenje može izvršiti i snimanjem scene sa referentnom biljkom). Biljka se može i iseći da

bi se snimila struktura stabla i ovi snimci se mogu, pri montaži, ubaciti u film o biljci. U školi se mogu

dobiti i jako dobri mikroskopski snimci karakterističnih delova biljke prostim prislanjanjem objektiva

fotoaparata na okular podešenog mikroskopa.

Učenici mogu snimiti filmove o fizici tečnosti:

Kada se u staklenu čašu sipaju voda i ulje, uprkos mućkanju oni se ne sjedinjuju (posle nekog

vremena ulje se raslojava na iznad vode).

Demonstriracija zavisnosti hidrostatičkog pritiska od visine vodenog stuba. Naprave se na plastičnoj

flaši iglom tri rupice po vertikali i flaša se napuni vodom. Iz kog otvora voda najslabije ističe?

Da bi bolje snimili eksperimente sa vodom, dobro je obojiti je nekom bojom (prehrambenom npr.).

Čaša u kojoj se snima treba da bude od tankog, ravnomernog prozirnog stakla. Za snimanje prozirnih

objekata dobro je napraviti kontrastnu pozadinu. Svetlost treba da pada sa bočne strane objekta

snimanja i fotoaparata ili da izvor svetlosti bude sa zadnje strane objekta. Ako postoje uslovi (dobri

reflektori) može se napraviti difuzno svetlo koje bi sprečilo bilo kakvu refleksiju (ako je plafon bele

boje usmeri se svetlost reflektora prema plafonu, ako pak nije za stvaranje difuznog svetla može se

iskoristiti beli karton koji se postavi tako da svetlost koja se odbija pada na objekat snimanja).

Fotoaparat treba približiti što bliže objektu snimanja i treba obavezno koristiti stativ. Za beleženje

detalja na površini vode aparat treba da je veoma malo iznad površine vode kako bi izbegli

eventualnu refleksiju svetlosti od površine vode.

Kada učenici izvode predstave vezane za istoriju i književnost lepo je snimiti i obraditi

te predstave, koje se u integralnoj verziji ili u delovima mogu koristiti u nastavi.

Kada se snimaju predstave potrebno je da se pre početka predstave postavi jedna ili više kamera na

stativ i obezbedi dobro osvetljenje pozornice. Mesto za postavljenje kamera treba pažlčjivo izabrati u

odnosu na svetlo (na kameru ne sme da pada svetlost već samo na pozornicu) i na mesto koje pokriva

celu pozornicu, odgovarajuće je visine i nije isuviše koso u odnosu na scenu. Tokom snimanja ne

treba menjati poziciju kamere. Za približavanje ili udaljavanje objektu snimanja koristi se zum kojim

raspolaže kamera. U ključnim scenama treba vršiti zumiranje na pokrete i facijalne izraze glumaca.

Pomeranje kamere treba vršiti sporim pokretima. Poželjno je da se pre početka snimanja snimatelji

upoznaju sa scenarijom izvoĎenja predstave i da na osnovu toga naprave plan snimanja. Dobro je da

se odvojeno snimi zvuk, za šta se može koristiti mokrofon sa pecaljkom.