Obrazovanje u Oblasti Socijalnog Rada

8/18/2019 Obrazovanje u Oblasti Socijalnog Rada

1/230


2/230

OBRAZOVANJE

U OBLASTI

SOCIJALNOG RADA

I SOCIJALNEPOLITIKE

ZA XXI VEK

Urednice

N Ž J Tć

Niš, 2015.


3/230

Izdavač:U N U 2 18000 Niš

Za izdavača:. D Ać,

Uredili:. N Ž. J Tć

Dizajn i prelom:S Ić

Lektura i korektura:

I Ić Šć

Recenzetni:. S D,

I I F S. B Rć,

E BD U Jć,

U C G, F P P,

Tiraž:500

Štampa:U X-y

M „S H E S Py S S y“ 544246-TEMPUS-1-2013-1-RS-TEMPUS-JPCR


4/230

Saržaj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

i deo POTREBE ZA STRUČNJACIMA I ZNANJIMA U OBLASTI PRUŽANJA SOCIJALNIH USLUGA

1 T D Ić N Ž

Potrebe za profesionalcima u socijalnoj zaštiti i oblasti društvenih delatnosti u lokalnim samoupravama u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . 13

2 D Z, D Gć, G Đć L M RćStudija o potrebama za znanjima i profesionalcima u oblasti pružanja socijalnih usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

3 N JćKvalitativna analiza potreba

za socijalnim radnicima u niškom zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

4 I K, M Vć R MćBroj i struktura zaposlenih na radnom mestu socijalnog radnika u sistemu socijalne zaštite u AP Vojvodini . . . . . . . . . . . . 75

ii deo SOCIJALNA ISKLJUČENOST U NASTAVNIMPROGRAMIMA UNIVERZITETA U SRBIJI

5 N Pć, M Pć J VćZastupljenost problematike socijalne isključenosti u nastavnim programima na fakultetima Univerziteta u Beogradu . . . . . . . . 87


5/230

6 T B I MćAnaliza nastavnih programa na Univerzitetu u Novom Sadu . . . . . . . . . . . . 121

7 J Pć, M Mć, V Ać, L M Rć

Zastupljenost sadržaja relevantnih za rad u oblasti socijalne politike, socijalnog rada i socijalne pedagogije u studijskim programima na fakultetima Univerziteta u Nišu . . . . . . . . . . . .141

iii deo IZAZOVI MOBILNOSTI U VISOKOM OBRAZOVANJUZA SOCIJALNU INKLUZIJU U SRBIJI

8 J Tć, D Z, S Sć, J Pć G Đć

Mobilnost na Univerzitetu u Nišu između programa u polju društveno-humanističkih nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

9 V MćMobilnost između programa iz društveno- humanističkih nauka na novosadskom univerzitetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

10 J VćMobilnost studenata beogradskog univerziteta u procesu obrazovanja za pružanje socijalnih usluga

i kreiranje socijalne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211

Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223


6/230

Predgovor

Publikacija je nastala u okviru projekta Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery , koji finansira Evropska komisija, precizni-je EACEA ( Education, Audiovisual and Culture Executive Agency ) u okviru TEMPUSprograma Evropske unije. Ovaj program pomaže reformu i modernizaciju visokogobrazovanja u partnerskim zemljama i jedan je od najstarijih i najuspešnijih pro-grama saradnje u EU. Tempus Program pruža podršku obrazovnim sistemima par-tnerskih zemalja da prate trendove razvoja visokog obrazovanja EU koji proističu

iz Lisabonske agende i Bolonjskog procesa. Posebna prednost TEMPUS programaje ta što podržava projekte u kojima je akcenat na unapređenju kvaliteta visokogobrazovanja u partnerskim zemljama i otvaranju prema potrebama tržista rada idruštva uopšte. Takođe, specifičnost programa se ogleda i u izgradnji kapacitetainstitucija visokog obrazovanja u partnerskim zemljama, naročito kapaciteta zameđunarodnu saradnju i kontinuirani proces modernizacije.

Realizacija projekta Jačanje visokog obrazovanja za razvoj socijalne politike i una- pređenje pružanja socijalnih usluga (engl. Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery ) počela je 01. decembra 2013. godine i tra-jaće tri godine. Nosilac projekta i koordinator je Univerzitet u Nišu, a partneri naovom projektu su Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, UniversityCollege Zealand iz Danske, University of Catania iz Italije, Institute of Education,University of London iz Engleske, Republički institut socijalne zaštite RepublikeSrbije, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, Udruženje stručnih rad-nika socijalne zaštite Srbije i Asocijacija centara za socijalni rad Srbije.

CILJEVI PROJEKTA

Zajedničko učešće svih partnerskih univerziteta i profesionalnih udruženja naovom projektu treba da obezbedi kreiranje novih nastavnih programa na sva tri nivoa studija u kojima će se razvijati kompetencije za buduće profesionalce zaposlene


7/230

obrazovanje u oblasti socijalnog rada i socijalne politike za xxi vek

predgovor

6

u različitim segmentima sistema socijalne zaštite. Osim toga, učesnici projektasmatraju da će se razvijanjem novih programa osnažiti visoko obrazovanje za

školovanje stručnjaka u oblasti socijalne zaštite i srodnim delatnostima vezanimza socijalnu inkluziju (obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i sl.), a čije kompe-tencije odgovaraju svetski priznatim standardima, kao i profesionalaca koji ćeaktivno učestvovati u kreiranju mera i strategija u oblasti socijalne politike građana.

Tako će sistem visokog obrazovanja doprineti daljem razvoju i unapređenjusocijalne inkluzije u društvu.

Kompetentni profesionalci u sistemu socijalne zaštite treba da unapredekvalitet pružanja usluga i planiranja razvoja socijalne zaštite i drugih oblastisocijalne politike, pre svega imajući u vidu osetljive grupe stanovništva koje

treba omoćati da iz pozicije marginalizacije, zavisnosti i pasivnog primanja so-cijalne pomoći iskorače kao aktivni učesnici u svetu rada i na polju drustvenoangažovanog života.

Preciznije određeni ciljevi projekta su sledeći:1. Kreiranje novih studijskih programa i kurseva u oblasti socijalne politi-

ke i socijalnog rada na nivou bazičnih i master studija na Univerzitetuu Nišu i Novom Sadu;

2. Unapređenje postojećih studijskih programa na nivou osnovnih, masteri doktorskih studija socijalnog rada i socijalne politike na Univerzitetuu Beogradu;

3. Iniciranje i priprema materijala za buduće nacionalne standarde kvalifi-kacija za obavljanje stručnih poslova u oblasti socijalnog rada, socijalnepolitike i socijalne pedagogije i uzajamno prilagođavanje obrazovanjana ova tri univerziteta u Srbiji;

4. Stvaranje uslova da raznovrsni programi u obrazovnom polju socijal-ne politike, socijalnog rada i socijalne pedagogije pruže diplomiranimstudentima savremene i svetski prihvaćene standarde kvalifikacija kojiih osposobljavaju za kompetentnu i savremenu profesionalnu praksuu području socijalne inkluzije;

5. Ostvarivanje horizontalne i vertikalne mobilnosti studenata na ovimuniverzitetima.

Da bi se na najbolji način sprovele ove promene u sistemu visokog obrazovanja,zajedničkim zalaganjem univerziteta iz Srbije na ovom projektu obavljeno jeobuhvatno istraživanje raznovrsnih potreba za uslugama u sistemima socijalnesigurnosti u vezi sa zdravljem, socijalnom zaštitom, starenjem, nesrećama naradu, penzionisanjem, invaliditetom, kao i ispitivanje usluga i aktivnosti koje seu većoj ili manjoj meri pružaju u institucijama sistema socijalne zaštite osetlji-

vim kategorijama stanovništva. Osim toga, obavljeno je i istraživanje potreba

tržišta rada za stručnjacima iz domena socijalne zaštite (socijalni radnici, soci-jalni pedagozi, analitičari mera socijalne politike, psiholozi, pedagozi, pravnici,andragozi, specijalni pedagozi).


8/230

7obrazovanje u oblasti socijalnog rada i socijalne politike za xxi vekpredgovor

Studija koja je pred nama nastala je na bazi rezultata istraživanja, kao i pre-trage u kojoj meri postojeći nastavni programi na tri najveća univerziteta u Srbiji

(Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Nišu) moguponuditi znanja i kompetencije budućim zaposlenim stručnjacima koji se bavedelatnošću socijalnog rada i kreiranja socijalne politike. Potrebe savremenogdruštva idu u pravcu sve veće socijalne uključenosti i smanjenja siromaštva, kaoprioritetnim društvenim ciljevima. Sistem obrazovanja treba da ide u susret ovimznačajnim društvenim procesima konstantnim osavremenjavanjem postojećihnastavnih sadržaja i razvojem novih nastavnih programa.

Na osnovu ispitivanja potreba za uslugama u sistemu socijalne zaštite i ana-lize nastavnih programa na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu treba

postići obuhvatno razumevanje obrazovnih ishoda i kompetencija koje posto-jeći nastavni programi u polju socijalnog rada i socijalne politike nude u svrhudruštvenog uključivanja i u oblasti socijalne zaštite (socijalni radnici, pravnici,sociolozi, psiholozi, socijalni pedagozi, specijalni pedagozi, psiholozi, pedagozi,stručnjaci za socijalnu politiku). Osim toga, jedan od ne manje važnih ciljeva uprvoj godini realizacije projekta jeste i ispitivanje mobilnosti studenata međurazličitim univerzitetima, kao i među različitim fakultetima unutar jednog uni-

verziteta. Ova analiza treba da ukaže na mogućnosti, slabosti i praktična ogra-ničenja u osvarivanju mobilnosti studenata kako bi programi koje planiramoda kreiramo u okviru ovog TEMPUS projekta omogućili istinsku pokretljivost

studenata radi upotpunjavanja znanja i kompetencija.Kreiranje nastavnih sadržaja i programa koji treba da odgovore aktuelnim

društvenim potrebama za jačanjem društvene uključenosti svih, a posebno vul-nerabilnih društvenih grupacija, radi smanjenja siromaštva i obezbeđivanjaoptimalnih uslova za život i rad, odvija se u sprezi sa razvijanjem standarda zaobrazovanje i definisanjem profesionalnih kompetencija. Ovaj deo aktivnostina projektu dobiće prostor u posebnoj publikaciji u narednom periodu. Važno jenapomenuti da je priprema nastavnih programa koje treba uvesti na univerzite-tima u Nišu i Novom Sadu (kao i reforma postojećih programa na Univerzitetu uBeogradu) bazirana na analizi potreba tržista rada i institucija u sistemu socijalnezaštite, kao i potreba vulnerabilnih društvenih grupa, i na standardima strukekoji su razvijeni u našoj sredini, ali i na evropskom nivou, za šta nam veliku po-dršku pružaju partnerski univerziteti iz Danske, Engleske i Italije, kao i profe-sionalna udruženja koja su takođe partneri na projektu. Takođe, novi nastavniprogrami se zasnivaju i na analizi postojećih nastavnih programa i predmetačiji sadržaji nude znanja i kompetencije za rad profesionalaca u oblasti socijal-ne zaštite i društvene inkluzije. Akreditacija novih studijskih programa treba daotvori mogućnost za maksimalnu horizontalnu i vertikalnu pokretljivost stude-nata između ova tri univerziteta u Srbiji.


9/230


predgovor

8

SADRŽAJ PUBLIKACIJE

Publikacija je ogranizovana u tri poglavlja. Prvi deo pod nazivom „Potrebe zastručnjacima i znanjima u oblasti pružanja socijalih usluga“ donosi četiri tek-sta sa rezultatima istraživanja.

U radu „Potrebe za stručnjacima u socijalnoj zaštiti i oblasti društvenihdelatnosti u lokalnim samoupravama u Srbiji“, prof. dr Tamara DžamonjaIgnjatović i prof. dr Nevenka Žegarac sa Odeljenja za socijalnu politiku i socijalnirad Univerziteta u Beogradu ‒ Fakulteta političkih nauka predstavljaju rezultateistraživanja o potrebama tržišta rada u oblasti socijalne zaštite. Cilј istraživanjase odnosi na utvrđivanje aktuelne kvalifikacione strukture zaposlenih stručnih

radnika, kao i potreba za novim radnim mestima, odnosno profesionalcima uoblasti socijalnog rada i socijalne politike u centrima za socijalni rad, ustanovama socijalne zaštite i lokalnim samoupravama.

Drugi tekst pod nazivom „Studija o potrebama za znanjima i profesionalci-ma u oblasti pružanja socijalnih usluga“, autorki prof. dr Dragana Zaharijevski,prof. dr Danijela Gavrilović, prof. dr Gorana Đorić i doc. dr Lela MiloševicRadulović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, razmatra percipiranepotrebe u postojećim institucijama i aktuelne potrebe tržišta rada za stučnjaci-ma koji su definisani kao analitičar socijalne politike, socijalni radnik i socijalnipedagog. Kako je profesija socijalnog rada jedina aktuelno društveno priznata

i prepoznata u Srbiji, autorke su nastojale da definišu delokrug rada profesio-nalaca, utvrde potrebu za profesionalnim profilisanjem i saznaju koje struke sebave poslovima koji su tipski definisani u postavci istraživanja.

Treći tekst takođe dolazi sa Univerziteta u Nišu, gde je prof. dr Natalija Jovanović u tekstu „Kvalitativna analiza potreba za socijalnim radnicima u niš-kom zdravstvu“ nastojala da bliže sagleda stanje u vezi sa nivoom i vrstama an-gažovanja i potrebama za socijalnim radnicima u zdravstvenom sektoru Nišakao velikog regionalnog centra u Srbiji.

Saradnice Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu Ivana Koprivica, MarinaVukotić i Rada Mitrović priložile su tekst sa rezultatima svog istraživanja iz 2012.godine pod nazivom „Broj i struktura zaposlenih na radnom mestu socijalnogradnika u sistemu socijalne zaštite u AP Vojvodini“. U tekstu su autorke nasto-jale da sagledaju stanje i potrebe za zapošljavanjem socijalnih radnika na po-dručju te pokrajine.

Drugi deo publikacije nosi naziv „Socijalna isključenost u nastavnim planovi-ma i programa univerziteta u Srbiji“ . U radu „Zastupljenost problematike socijal-ne isključenosti u nastavnim programima na fakultetima Univerziteta u Beogradu“autorke doc. dr Natalija Perišić, asist. mast. Marina Pantelić i asist. mr JelenaVidojević sa Univerziteta u Beogradu identifikuju i analiziraju sadržaje relevan-

tne za problematiku socijalne uključenosti i socijalne isključenosti u nastavnimplanovima i programima najstarijeg i najvećeg univerziteta u Srbiji. Analizirani sunastavni programi četiri velika fakulteta sa raznovrsnim relevantnim studijskim


10/230

9obrazovanje u oblasti socijalnog rada i socijalne politike za xxi vekpredgovor

grupama. Pojmovi socijalne uključenosti i socijalne isključenosti su definisanishodno Zajedničkom izveštaju o socijalnoj uključenosti Evropske unije iz 2004. go-

dine. Polazeći od dimenzija socijalne isključenosti u Evropi i Srbiji, razrađeni sukriterijumi za analizu nastavnih programa i sadržaja.

U drugom tekstu drugog poglavlja pod nazivom „Analiza nastavnih progra-ma na univerzitetu u Novom Sadu“, asist. mast. Tamara Borovica i doc. dr IvanaMihić su analizirale nastavne programe fakulteta koji se bave individualnim idruštvenim procesima socijalne inkluzije i marginalizacije, neposredne prakse irada sa pojedincima, porodicama i grupama kojima je potrebna podrška i pomoćza prevladavanje životnih teškoća i korišćenje društvenih vrednosti, kao i znanja

vezana za socijalnu politiku: prava, administracija, sistemi sigurnosti i slično. Pri

tome su razmatrani i programi koji su akreditovani u drugom krugu akreditacije,koji će početi da se realizuju od školske 2015/16 godine.U tekstu „Zastupljenost sadržaja relevantnih za rad u oblasti socijalne politike,

socijalnog rada i socijalne pedagogije u studijskim programima na fakultetimaUniverziteta u Nišu“, autorke prof. dr Jasmina Petrović, prof. dr Marina Matejević,prof. dr Vesna Anđelković, doc. dr Lela Miloševic Radulović analiziraju nastavneprograme četiri fakulteta ovog univerziteta. Analiza se zasniva na rafinisanimkompetencijama koje su definisane u Globalnim standardima obrazovanja i obukeu socijalnom radu, usvojenim 2002. godine od strane Međunarodne asocijaciješkola za socijalni rad (IASSW) i Međunarodne federacije socijalnih radnika (IFSW),

ali i koncepta socijalne politike shvaćene kao ključne javne politike koja utičena održivi razvoj društva, prevladavanje socijalnih rizika i saniranje posledicaneravnomerne alokacije socijalne dobrobiti.

Treći deo publikacije, „Izazovi mobilnosti u visokom obrazovanju za socijalnu inkluziju u Srbiji“ , bavi se pitanjima mobilnosti u polju društveno-huma-nističkih nauka na tri univerziteta. U tekstu „Mobilnost na Univerzitetu u Nišuizmeđu programa u polju društveno-humanističkih nauka“ prof. dr JelisavetaTodorović, prof. dr Dragana Zaharijevski, prof. dr Snežana Stojiljković, prof. dr Jasmina Petrović i doc. dr Gordana Đigić razmatraju primenu Zakona o visokomobrazovanju iz 2005. godine u pogledu horizontalne i vertikalne pokretljivostistudenata u posmatranoj oblasti, pri čemu definišu niz spoljnih i unutrašnjihprepreka i mogućnosti.

Doc. dr Vladimir Mihić u radu „Mobilnost između programa iz društveno-hu-manističkih nauka na novosadskom univerzitetu“ analizira brojne dokumentekoji regulišu pitanja pokretljivosti u Evropi, Srbiji i na novosadskom univerzitetu.U radu su prikazane i izvesne nelogičnosti postavke mobilnosti u visokom obra-zovanju i dati raznovrsni predlozi za njihovo prevladavanje.

Asist. mr Jelena Vidojević sa Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni radUniverziteta u Beogradu ‒ Fakulteta političkih nauka predstavila je rezultate

analize izazova mobilnosti u polju socijalne inkluzije. Analiza „Mobilnost stu-denata beogradskog univerziteta u procesu obrazovanja za pružanje socijalnihusluga i kreiranje socijalne politike“ obezbeđuje tumačenje pojma mobilnosti


11/230


predgovor

10

kao jedne od centralnih komponenti sistema visokog obrazovanja širom Evrope. Akademska mobilnost tako podrazumeva mogućnost i pravo studenata, na-

stavnog i nenastavnog osoblja da jedan deo svog profesionalnog usavršavanja,odnosno unapređenja znanja i veština, ostvare na nekoj drugoj, nematičnoj

visokoškolskoj ustanovi.Očekujemo da radovi koji su objavljeni u ovoj publikaciji budu dobra os-

nova za prevladavanje izazova u oblasti visokog obrazovanja u Srbiji u specifič-nom polju socijalne inkluzije.

Urednice:prof. dr Nevenka Žegarac i prof. dr Jelisaveta Todorović


12/230

i deo

Potrebe za stručnjacima

i znanjima u oblasti pružanjasocijalnih usluga


13/230


14/230

P. T D Ić P. N Ž1

Potrebe za profesionalcima

u scjalnj zaštt blast

ruštvnh latnst u lkalnmsamupravama u Srbj

CILJEVI I ORGANIZACIJA ISTRAŽIVANJA

U sklopu Tempus projekta visokog obrazovanja „Jačanje visokog obrazovanja za kre-

iranje socijalne politike i pružanje socijalnih usluga“ ( „Strengthening Higher Educationfor Social Policy making and Social Services delivery“ ) sprovedeno je istraživanje opotrebama tržišta rada u oblasti socijalne zaštite. Cilј istraživanja je bio utvrđi- vanje aktuelne kvalifikacione strukture zaposlenih stručnih radnika, kao i ispi-tivanje potreba za novim radnim mestima, odnosno uvođenje profesionalacau oblasti socijalnog rada i socijalne politike u centrima za socijalni rad, ustanovama socijalne zaštite i lokalnim samoupravama.

Istraživanje je sprovedeno u organizaciji Univerziteta u Beogradu ‒Fakulteta političkih nauka, smer Socijalna politika i socijalni rad, u saradnji sapartnerima na projektu: Univerzitetom u Nišu, Univerzitetom u Novom Sadu,Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, Asocijacijom centara za socijalni radSrbije, Udruženjem stručnih radnika u socijalnoj zaštiti Srbije, Centrom za samo-stalni život invalida, kao i međunarodnim partnerima na projektu: UniversityCollege Zealand (Danska), University of Catania (Italija), Institute of Education,University of London (Velika Britanija).

Pripremlјena su tri posebna upitnika namenjena ispitivanju strukture za-poslenih kadrova u centrima za socijalni rad, ustanovama socijalne zaštite i lo-kalnim samoupravama. Upitnici su sadržali i pitanja o potrebama i planovima

1 Redovne profesorke Univerziteta u Beogradu ‒ Fakulteta političkih nauka. Statističku obradupodataka je uradila mr Ana Zotova.


15/230


i deo: potrebe za stručnjacima i znanjima u oblasti pružanja socijalnih usluga

14

za zapošlјavanje novih kadrova u periodu od narednih pet godina, u skladu saplaniranim razvojem usluga ili u cilju popunjavanja upražnjenih radnih me-

sta. Svim institucijama predstavlјena je svrha ispitivanja uz objašnjenje da ćese prikuplјeni rezultati koristiti u cilju unapređenja rada ustanova socijalnezaštite i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja za stručnjake u socijalnojzaštiti. Upitnici su se dostavlјali, popunjavali i popunjeni vraćali elektronskimputem; dostavlјeni su gotovo svim centrima za socijalni rad u Srbiji2 i poslatina adrese 80 ustanova socijalne zaštite.3

Istraživanje je sprovedeno u ukupno 111 opština. Prikuplјeni podaci semogu generalizovati na gotovo celu populaciju Vojvodine i centralne Srbije,s obzirom na to da su u uzorku adekvatno reprezentovana sva područja Srbije

(Tabela 1), ali uz ograničenje zbog izostanka podataka iz najvećih republičkihcentara za socijalni rad u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Tabela 1. Z

Baza/ Region Vojvodina Centralna Srbija

Lokalna samouprava 15 opština24%

48 opština76%

Centri za socijalni rad 32 opštine34%

63 opštine66%

Ustanove socijalne zaštite 10 opština35%

19 opština65%

Prikuplјanje podataka je obavlјeno uz pomoć partnerskih organizacija: Asocijacije centara za socijalni rad i Udruženja stručnih radnika u socijalnoj za-štiti Srbije. Ove dve organizacije su obezbedile kontakte centara i drugih usta-nova socijalne zaštite i uputile preporuku, a kasnije i urgenciju za učešće u istra-živanju. Ispitivanje je vršeno tokom perioda mart-maj 2014. godine.

2 Prema sintetizovanom izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u Srbiji je 2012. godinebilo 140 centara i 33 odelјenja.

3 U Srbiji je tokom 2013. godine, shodno Uredbi o mreži ustanova socijalne zaštite, radilo 60ustanova za stare i odrasle (uklјučujući 15 ustanova za odrasle i stare sa intelektualnim teško-ćama), 12 ustanova za decu bez roditelјskog staranja i decu s smetnjama u razvoju, pet ustanovaza decu sa smetnjama u razvoju, pet centara za porodični smeštaj i usvojenje (u međuvremenu

je sredinom 2014. osnovan i šesti takav centar u Novom Sadu), tri zavoda za vaspitanje omladi-ne, potom Centar za borbu protiv trgovine lјudima, kao i Republički zavod za socijalnu zaštitui Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.


16/230

15potrebe za profesionalcima u socijalnoj zaštitii oblasti društvenih delatnosti u lokalnim samoupravama u srbiji

CENTRI ZA SOCIJALNI RAD

Sadržaj upitnika usmeren je na ispitivanje broja i strukture zaposlenih, načinanjihovog finansiranja, kao i na dinamiku očekivanih promena u kadrovskojstrukturi zaposlenih u centrima za socijalni rad (u dalјem tekstu CSR).

Na poslate upitnike je odgovorilo 95 centara za socijalni rad, i to 93 centrai 3 odelјenja, pri čemu imamo podatke iz jednog odelјenja, a ne i iz matičnogcentra. Pri tom je važno naglasiti da odgovore nije poslao Gradski centar za so-cijalni rad iz Beograda sa svojih 17 odelјenja, koji zapošlјava nešto manje odjedne trećine stručnih radnika u socijalnoj zaštiti Srbije, kao ni centri iz NovogSada i Niša, koji takođe zapošlјavaju veliki broj radnika.

Iz Vojvodine su odgovore poslala 32 od 41 CSR, iz centralne Srbije 63 od 90centara. Upitnici nisu slati u 8 centara za socijalni rad i 4 odelјenja sa teritorijeKosova i Metohije. U skladu sa tim, slika koju smo dobili je reprezentativna zacentre za socijalni rad male i srednje veličine (svega 11 centara koji su učestvo- vali u ispitivanju imaju više od 21 zaposlenog stručnog radnika).

V

U uzorku su najzastuplјeniji mali centri (do deset zaposlenih stručnih radnika),kojih ima 73%. Od ispitanih 95 CSR, njih 59 shodno svojoj veličini organizuje

rad u okviru jedinstvene službe, dok ostali imaju formirane službe za decu i mla-de, službe za odrasle i stare, kao i službe za materijalna davanja i pravne poslove.Veličina istraživanjem obuhvaćenih CSR prikazana je u Tabeli 2.

Tabela 2. V

Veličina CSR N %

Mali CSR (do 10 stručnih radnika) 70 73,7

Srednji CSR (od 11 do 20 stručnih radnika) 14 14,7

Veliki CSR (više od 21 stručnog radnika) 11 11,6

Total 95 100,0

Od ukupnog broja zaposlenih stručnih radnika (881) u ispitanim centrima zasocijalni rad, njih 56,18% (495) su socijalni radnici. Ovaj udeo socijalnih rad-nika, verovatno zbog izostanka podataka iz velikih urbanih centara, nešto jepovolјniji od podataka koje je za 2012. godinu saopštio Republički zavod za so-cijalnu zaštitu (2013), gde socijalni radnici čine svega 43,6% zaposlenih u cen-

trima za socijalni rad u Srbiji.


17/230



16

Podaci našeg istraživanja ukazuju da je:• u malim CSR taj odnos je 189 prema 369, odnosno 51,22%;• u srednjim CSR od 206 stručnih zaposleno je 120 socijalnih radnika,

odnosno 58,25%;• u velikim CSR od 307 zaposlenih njih 177 su socijalni radnici (57,65%).

U 25 od 95 centara koji su odgovorili na upitnik ima manje od 50% zaposlenih4 socijalnih radnika. Jedan CSR (Dimitrovgrad) nema nijednog socijalnog radni-ka. Diplomirane socijalne radnike ima samo 15 CSR, a zanimlјivo je da 18 CSRima samo socijalne radnike sa višom školom. Socijalni radnik je najzastuplјenijiprofil među zaposlenima u 79 centara za socijalni rad, od toga je više od polovine

(261) sa višom školom i 234 sa završenim fakultetom. Od ukupnog broja zaposle-nih socijalnih radnika muškog pola ima manje od 20% (socijalnih radnica ima81,61% sa višom školom i 85,9% sa fakultetom u odnosu na 18,49% njihovihkolega sa višom školom i svega 14,1% sa završenim fakultetom).

Kako su u uzorku pretežno zastuplјeni manji centri, u najvećem broju slu-čajeva socijalni radnici su zaposleni u jedinstvenoj službi (158 socijalnih rad-nika u 59 jedinstvenih službi). U 29 službi za decu i mlade je zaposleno 106socijalnih radnika, a njih 97 u 29 službi za odrasle i stare. U 31 centru za soci-jalni rad 85 socijalnih radnika je zaposleno u službama za materijalna dava-nja i pravne poslove. Takođe, u 19 centara za socijalni rad 23 socijalna radnika

obavlјaju jednu od navedenih funkcija: direktor, pružanje kućne nege, lokal-ne usluge, prijem korisnika, savetodavac, usluge pomoći u kući, supervizor.Rezultati upućuju da je u trenutku ispitivanja bilo angažovano sedam volonterabez nadoknade i pet pripravnika sa nadoknadom.

P

U sprovedenom istraživanju čak 60 CSR od ispitanih 95 nije dalo podatke onormativima za broj zaposlenih u skladu sa veličinom opštine, tako da je ovajpodatak dobijen na osnovu podataka iz baza lokalne samouprave i u poređenjusa normativima datim u Pravilniku o organizaciji, normativima i standardima

4 Prema Članu 44a „…u centru za socijalni rad, po pravilu, zapošlјava se najmanje 50% socijalnihradnika u odnosu na ukupan broj stručnih radnika.“ (Pravilnik o organizaciji, normativima istandardima rada centra za socijalni rad, Službeni glasnik RS, br. 59/2008 i 37/2010).


18/230


rada centra za socijalni rad iz 20085. Na osnovu tih podataka evidentiraju sesvega dva CSR (Ivanjica i Prokuplјe) čiji broj zaposlenih stručnih radnika od-

govara normativu, kao i dva CSR koji imaju manjak stručnih radnika (Čačak,koji ima jednog zaposlenog manje od normativa, ali procentualno najvišesocijalnih radnika, čak 14 od ukupno 18 stručnih radnika; Novi Pazar ima trizaposlena manje od normativa, ali dovolјan broj socijalnih radnika).

U ostalih 91 CSR broj zaposlenih je veći od broja propisanog normativom,a u njih četiri je manje od 50% socijalnih radnika: u Adi, Aleksandrovcu, BačkojPalanci i Bačkoj Topoli, dok Dimitrovgrad ne zapošlјava nijednog socijalnogradnika. Socijalni radnici čine većinu (u rasponu od 80 do100%) zaposlenihpreko lokalne samouprave, dakle onih koji nisu angažovani na poslovima

javnih ovlašćenja.Broj zaposlenih psihologa je 201 (88,56% žena), što je gotovo duplo ma-nje od broja socijalnih radnika. U 58 jedinstvenih službi zaposlena su 73 psi-hologa, u 29 službi za decu i mlade 72 psihologa, u 22 službe za odrasle i starezaposleno je 30 psihologa. Od 99 pedagoga, u 35 jedinstvenih službi radi 41pedagog, a 47 njih je angažovano u 23 službe za decu i mlade. Ukupno 7 pe-dagoga je zaposleno unutar službi za materijalna davanja i pravne poslove idruge službe (dnevni centar, domsko odeljenje), dok, shodno prirodi posla,nema zaposlenih pedagoga u službi za odrasle i stare. Od 77 specijalnih pedagoga, njih 24 radi u 20 jedinstvenih službi, a 31 u 19 službi za decu i mlade.

U centrima za socijalni rad koji su učestvovali u istraživanju zaposleno je 8defektologa, od toga 3 u manjim centrima (koji imaju jedinstvene službe) i 8andragoga, i to 2 zaposlena u dve jedinstvene službe, 2 u dve službe za odraslei stare i 3 u službi za materijalna davanja i pravne poslove. U svim navedenimprofesijama ima između 80 i 90% žena.

Sociolozi (38) su uglavnom zaposleni unutar jedinstvene službe (14) i dru-gih službi (uglavnom su u pitanju opšti poslovi, lokalne usluge, planiranje irazvoj), odnosno 14 sociologa u 14 jedinstvenih službi i 11 sociologa u 10drugih službi. Samo CSR čija veličina ne predviđa poslove planiranja i razvoja(ispod 150.000 stanovnika) nemaju zaposlene sociologe, ali većina njih ipakzapošlјava bar jednog sociologa.

5 Prema Članu 42. „broj stručnih radnika, u smislu člana 41. stav 2. ovog pravilnika, pored zapo-slenih u skladu sa članom 41. stav 1. ovog pravilnika je i:1. za područje centra koji ima iznad 15.000 stanovnika, jedan stručni radnik na osnovnim po-

slovima socijalne zaštite na svakih dalјih 5.500 stanovnika;2. za područje centra sa manje od 30.000 stanovnika, jedan pravnik na upravno-pravnim po-

slovima, odnosno po jedan pravnik na svakih dalјih 30.000 stanovnika;3. za područje centra koji ima 150.000 stanovnika jedan stručni radnik na poslovima planiranja

i razvoja, odnosno po jedan stručni radnik na svakih dalјih 250.000 stanovnika.“ (Pravilniko organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Službeni glasnik RS,br. 59/2008 i 37/2010).


19/230



18

Centri u Srbiji imaju veliki broj pravnika, te 93 centra i 3 odelјenja iz našeguzorka upošlјavaju 204 diplomirana i 26 pravnika sa višom školom. Pravnici su

uglavnom zaposleni u jedinstvenoj službi (84 pravnika u 59 službi), dok je 17pravnika angažovano u 13 službi za decu i mlade, a 11 u službi za odrasle i stare.U službi za materijalna davanja i pravne poslove je 67 pravnika. Polna strukturazaposlenih pravnika je nešto drugačija (66% žena: 34% muškaraca). U odnosuna normative, u 45 CSR je odgovarajući broj pravnika, dok ih u 2 CSR ima ma-nje (u Pančevu nedostaje jedan pravnik, dok u Čačku nema nijednog zaposlenogpravnika od tri predviđena normativima). U podacima iz istraživanja se navodijoš 35 radnika koji ne pripadaju profesijama koje, shodno Zakonu o socijalnojzaštiti (2011), imaju status stručnih radnika.

Podaci o broju radnika koji se finansiraju iz republičkog i lokalnog budžeta(Tabela 3) pokazuju da se najveći deo sredstava iz budžeta Republike Srbije izdva-ja za finansiranje socijalnih radnika, psihologa, pedagoga i pravnika. Približnodeset puta više sredstava (novca) se izdvaja iz republičkog budžeta u odnosu nabudžet lokalne samouprave za socijalne radnike i pedagoge, oko pet puta više zapsihologe i tri puta više za specijalne pedagoge. Jedino se andragozi i defektolozi većinski finansiraju iz lokalnog nego iz republičkog budžeta, ali je njihov brojneznatan. Iz projekata se finansira veoma mali broj kadrova, i to samo diplomi-rani socijalni radnici (njih devet). Iz drugih struka navode se specijalni pedagozi(3) i defektolozi (2), koji su angažovani na projektima.

Na pravnim poslovima zaposleno je deset puta više diplomiranih pravnika(204) u odnosu na one sa višom školom (26). U slučaju diplomiranih pravni-ka, lokalna samouprava finansira oko četvrtinu pravnika, a republički budžet76,5%, s obzirom na uslov da samo sa visokom stručnom spremom mogu raditiupravne poslove. Odnos je suprotan kada su u pitanju pravnici sa višom struč-nom spremom koje lokalna samouprava finansira četiri puta više u odnosu nadiplomirane pravnike (mada je samo njih 19 u ispitanom uzorku).

Na poslovima planiranja i razvoja zaposleni sociolozi se finansiraju šestputa više iz republičkog budžeta. Na ovim poslovima je u ispitanim centrimaangažovano još i 30 socijalnih radnika koji se deset puta više finansiraju iz re-publičkog budžeta.


20/230


Tabela 3. P

Stručni radnici

U k u p a n b r o j

z a p o s l e n i h

F i n a n s i r a

b u d ž e t R S

F i n a n s i r a

b u d ž e t L S

A n g a ž o v a n i

n a p r o j e k t u

V o l o n t e r i

b e z n a d o k n a d e

P r i p r a v n i c i

s a n a d o k n a d o m

Socijalni radnik 261 238 25 2 0 2

Diplomirani soc. radnik 234 202 25 7 7 5

Psiholog 201 163 35 0 3 0Pedagog 99 85 8 0 4 3

Specijalni pedagog 71 51 17 3 2 3

Defektolog 8 2 5 2 2 0

Andragog 8 2 4 0 0 0

Drugo 35 20 12 7 0 2

Pravni poslovi

Dipl. pravnici 204 156 43 3 2 7

Pravnici VŠS 26 5 19 0 0 0

Drugo 8 2 6

Poslovi planiranja i razvoja

Sociolog 38 31 7 3

Socijalni radnik 34 30 3 1

Drugi* 9 6 3

* Drugi zaposleni na poslovima planiranja su demograf, statističar, politikolog i psiholozi u tri slučaja.

Analiza podataka je pokazala da ukupno 25 od ispitanih 95 CSR ima razvije-ne dodatne usluge s obzirom na to da zapošlјavaju stručne radnike na drugimposlovima van osnovnih poslova. U Tabeli 4. prikazani su gradovi koji anga-žuju profesionalce na drugim poslovima (dodatnim uslugama), kao i struktu-ra zaposlenih profesionalaca na tim poslovima. Kragujevac, Šabac i Kruševacangažuju najveći broj stručnih radnika, što indirektno govori i o većem brojurazvijenih usluga u ovim opštinama. CSR koji imaju do četiri stručna radnikaangažovana na dodatnim uslugama su još i Stara Pazova, Subotica, Blace, Vršac,

Kralјevo i Zrenjanin. Dodatne usluge su svakako razvijene u najvećim CSR, po-put Beograda, Niša i Novog Sada, koji nisu dostavili svoje upitnike, tako da onjima nedostaju precizni podaci.


21/230



20

Tabela 4. R

CSR

S o c i j a l n i r a d n i k

P s i h o l o g

P e d a g o g

S p e c . p e d a g o g

D e f e k t o l o g

A n d r a g o g

P r a v n i k

S o c i o l o g

1. Kragujevac 1 1 4 1

2. Šabac 3 2 1 5

3. Kruševac 2 1 1 2 2

4. Blace 1 2 1 1 1

5. Vršac 3 1 1

6. Kralјevo 1 1 1 1 1

7. Zrenjanin 3 1

8. Stara Pazova 4

9. Subotica 1 2 1

10. Čoka 2 1

11. Sombor 1 2

12. Pančevo 1 1 1

13. Smederevo 1

14. Ruma 1 2

15. Aleksinac 1 1

16. Knjaževac 2 1

17. Raška18. Užice 1 1

19. Leskovac 1

20. Valјevo 1

21. Zaječar 1

22. Novi Pazar 1

23. Bačka Palanka 1

24. Inđija 125. Veliko Gradište 1


22/230


Na dodatnim uslugama najviše je angažovano socijalnih radnika (23) i prav-nika (19), a zatim slede psiholozi (16) i sociolozi (12). Ostale struke su znatno

manje zastuplјene.

P

Dinamika promene kadrovske strukture u narednim godinama biće najza-stuplјenija među socijalnim radnicima, psiholozima i pedagozima. U narednihpet godina je evidentirana potreba za novim zapošlјavanjima većeg broja socijal-nih radnika u 59 od 95 ispitanih centara za socijalni rad. U skladu sa dobijenimrezultatima, 138 socijalnih radnika će se penzionisati u narednih pet godina,

a iskazane potrebe su da se pored popunjavanja upražnjenih radnih mesta za-posli još stručnog kadra ovog profila, što bi ukupno predstavlјalo 206 novoza- poslenih socijalnih radnika.

Pri poređenju psihologa i pedagoga u gotovo jednakom broju uzorkovanihcentara za socijalni rad u kojima su ova dva profila zastuplјena, u narednih petgodina biće penzionisan podjednak broj oba profila, dok se potrebe za novo-zaposlenim psiholozima procenjuju kao duplo veće od pedagoga. Zahtevi zanovim socijalnim pedagozima su smanjeni: u poslednje dve godine u 6 usta-nova je zaposleno 9 specijalnih pedagoga. U narednih pet godina penzioni-saće se 5 specijalnih pedagoga u 5 centara za socijalni rad, a u istom periodu

procena je da će biti primlјeno 9 specijalnih pedagoga u ukupno 8 centara zasocijalni rad. Ne očekuju se nova radna mesta u narednih pet godina za profileandragoga i defektologa.

Od 95 CSR koji su odgovorili na upitnik, 23% nisu dali obrazloženje napitanje o potrebi za kadrovima u narednih pet godina. Od 77% onih koji suodgovorili, prvu grupu čine oni koji tvrde da je centar tražio socijalne rad-nike, ali lokalna samouprava nema sredstava (Ada, Arilјe, Bogatić, Negotin,Vršac, Stara Pazova, Pančevo, Žabalј, Titel). Drugu grupu čine odgovori kojipokazuju kolike su realne potrebe za stručnim radnicima, ali se ne vidi da lisu i tražili sredstva za ta radna mesta. Na problem nedostatka socijalnih rad-nika direktno ukazuju odgovori „nema ih na birou“ (Vlasotince), „niko se nije

javio na oglas“ (Dimitrovgrad). Alarmantan je podatak da u nekim opštinama od 1999. nije primlјen ni-

jedan stručni radnik, a da se broj korisnika usluga CSR povećao ili da izvesnibroj zaposlenih odlazi u penziju, te da zbog upražnjenih mesta treba zaposlitinove socijalne radnike. I drugi centri su isticali porast potreba zbog broja ko-risnika. Dok neki upućuju apel za pomoć, drugi su pomirlјivi smatrajući da supotrebe procenjene Zakonom, te da će se u slučaju promene Zakona menjatii broj (Ub) ili su zadovolјni procenom koju su izveli prema Zakonu, broju ko-

risnika usluga CSR, broju stanovnika i razuđenosti teritorije koju grad pokri- va (Novi Pazar). Potrebe za socijalnim radnicima su podjednako izražene i uVojvodini i u užoj Srbiji.


23/230



22

KADROVSKA STRUKTURA I POTREBE ZA KADROVIMA U SLUŽBAMA DRUŠTVENIH DELATNOSTI

U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Upitnici nisu slati direktno lokalnim samoupravama, već centrima za socijalnirad, uz molbu da oni posreduju kod nadležnih u odelјenju ili sektoru za društve-ne delatnosti kako bi upitnici bili popunjeni. Dobijeni su podaci iz 63 lokalnesamouprave (63,2 % u odnosu na broj CSR koji je učestvovao u istraživanju), aza njih 35 (36,8%) nema uporednih podataka sa lokalnim CSR. Takođe, tri lo-kalne samouprave su obezbedile podatke, ali nedostaju podaci iz CSR. Veličina

obuhvaćenih opština je prikazana u Tabeli 6.Tabela 6. V

Opštine f %

Opštine do 15.000 stanovnika 13 20,6

Opštine sa 15.000 do 50.000 stanovnika 34 54,0

Opštine sa 50.000 do 100.000 stanovnika 8 12,7

Opštine sa preko 100.000 stanovnika 8 12,7

Total 63 100,0

U više od polovine istraživanjem obuhvaćenih opština (55,6%) ne postoji stra-teški plan socijalne zaštite. Kod obrazloženja razloga za nepostojanje plana u14,4% slučajeva odgovor je da će plan biti izrađen u bliskoj budućnosti, odno-sno da je „plan u izradi“ , „u procesu usvajanja“ ili „u završnoj fazi“ . U 8% slučajevastrateški plan socijalne zaštite je istekao prošle ili ističe ove godine.

U 63 lokalne samouprave, koje su odgovorile na upitnik, u službama druš-tvenih delatnosti zaposleni su uglavnom pravnici (njih 98 u 37 lokalnih samo-uprava), potom ekonomisti (62), dok su ostale struke znatno ređe zastuplјene:socijalni radnici (13), sociolozi (9), pedagozi (13), psiholozi (3), a prisutno jejoš 30 raznovrsnih struka – od profesora fizičke kulture, učitelјa, profesoraodbrane do inženjera polјoprivrede.

Projekcija potreba za zapošlјavanjem u sektoru društvenih delatnosti kojusu iskazale opštine govori o potrebi za pravnicima (43), što je za još polovinu više od broja aktuelno zaposlenih (kojih ima 98 u ispitanom uzorku). Iskazanaje potreba za socijalnim radnicima (35), što je 2,5 puta veći broj od broja aktu-

elno zaposlenih (13), i ekonomistima (21), što je još trećina na broj trenutno za-poslenih (62). Postoji potreba za još sociologa (13) u odnosu na devet trenutnozaposlenih u lokalnim samoupravama u ispitanom uzorku, zatim psiholozima


24/230


(13) u odnosu na sadašnjih tri i defektolozima/specijalnim pedagozima (12) uodnosu na isti broj sada zaposlenih (12), kao i logopedima (3) kojih trenutno

nema među zaposlenima u našem uzorku. Za ostalim, trenutno prisutnim pro-fesijama u odelјenima za društvene delatnosti lokalnih samouprava (vaspitač,učitelј, profesor fizičke kulture, profesor odbrane, specijalni pedagog, kao i zaprofesijama nižeg stepena obrazovanja) u narednih pet godina, prema projek-cijama samih lokalnih samouprava, neće biti potrebe.

Deo podataka do kojih se došlo u istraživanju odnosi se na pregled izvorafinansiranja stručnih radnika koji pružaju usluge socijalne zaštite. Postavilismo pitanje lokalnim samoupravama o broju stručnih radnika u socijalnoj za-štiti koji se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave i iz projekata.

U okviru lokalnih usluga najveći broj zaposlenih pruža uslugu pomoć u

kući za odrasle i stare. U okviru ove usluge u 27 lokalnih samouprava se izbudžeta finansiraju 172 zaposlena, a 103 iz projekata. Znatan broj angažova-nih (45 aktivista u pet lokalnih samouprava) je angažovan bez nadoknade. Udnevnim boravcima za decu u 19 lokalnih samouprava je zaposleno 65 stuč-nih radnika koje finansira budžet lokalne samouprave. Takođe, za ovu uslu-gu je u tri lokalne samouprave 15 stručnih radnika finansirano iz projekata,a četiri osobe rade volonterski.

U dnevnim boravcima za odrasle i stare u 4 lokalne samouprave zapo-sleno je 13 stručnih radnika koji se finansiraju iz budžeta. Manji broj njih (4

stručna radnika) u 2 lokalne samouprave se finansira iz projekata ili su volon-teri bez nadoknade. U klubovima za odrasle i stare u 6 lokalnih samoupravazaposleno je 16 stručnih radnika koji se finansiraju iz budžeta. U 3 lokalnesamouprave koje su bile obuhvaćene anketnim ispitivanjem radi ukupno 12 personalnih asistenata koji se finansiraju iz budžeta. Istovremeno, 5 perso-nalnih asistenata u jednoj lokalnoj samoupravi se finansira iz projekata. U 3lokalne samouprave je u sigurnoj kući zaposleno 6 stručnih radnika koji sefinansiraju iz budžeta.

Od 63 ispitane opštine 91% ispitanika je izjavio da postoji potreba za kre-iranjem dodatnih usluga socijalne zaštite, a samim tim i novim radnim me-stima. Ukupno 72% (44 lokalne samouprave) je dalo odgovor na pitanje kojesu to dodatne usluge.


25/230



24

Tabela 7. P

Usluge N GradoviPersonalni asistent 9

20,45%Aleksandrovac, Inđija, Priboj, Aleksinac, Kragujevac, Arilјe,Kralјevo, Ćuprija, Negotin

Savetovalište za mlade ilirazvojno savetovalište

49,01%

Aleksandrovac, Aleksinac, Apatin, Prokuplјe

Savetovalište za brak i porodicu 511,36%

Apatin, Kosjerić, Nova Crnja, Nova Varoš, Prijepolјe

Dnevni boravak za odrasle idnevni boravak za decu

1022,72%

Smederevska Palanka, Prokuplјe, Lučani, Kosjerić, Aleksinac,Arilјe, Golubac, Kovin, Nova Varoš, Kralјevo

Pomoć u kući za odrasle i pomoć

u kući za stare

11

25,00%

Prokuplјe, Smederevska Palanka, Aleksinac, Bogatić, Ćuprija,

Golubac, Inđija, Kocelјeva, Mali Zvornik, Opovo, PećinciPomoć u kući za decu saposebnim potrebama

613,64%

Dimitrovgrad, Pećinci, Kralјevo, Plandište, Kula, Opovo, Ražanj

Prihvatna stanica 36,81%

Aleksinac, Raška, Subotica

Sigurna kuća 12,27%

Dimitrovgrad

Klub za mlade sa smetnjama uponašanju

222,72%

Apatin, Lebane

Klub za odrasle 3

6,81%

Lebane, Majdanpek, Prijepolјe

Stanovanje uz podršku 44,55%

Bačka Palanka, Kula, Majdanpek, Odžaci

Narodna kuhinja 12,27%

Odžaci

Neke lokalne samouprave su u upitniku na pitanje o potrebi za novim stručnim rad-nicima davale uglavnom uopštene odgovore: „Nemamo potrebne stručnjake.“ (Bogatić);

„Trebaju nam novi radnici.“ (Ćuprija); „Za pet godina će nam trebati socijalni radnik, psi-holog, sociolog.“ (Bujanovac); „Primaće se novi ako to bude po zakonu.“ (Kosjerić).

Među odgovorima su navođeni i konkretni problemi. U opštini Blace ugašenaje usluga „pomoć u kući“, u Majdanpeku poslove brige o deci obavljaju osobe sasrednjom stručnom spremom, u Pirotu je jedna osoba angažovana na svim poslovima iz društvene delatnosti i sl.

KADROVSKA STRUKTURA I POTREBE ZA KADROVIMA U USTANOVAMA SOCIJALNE ZAŠTITE

Od 80 ustanova socijalne zaštite, koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, naupitnik je odgovorilo 29 ustanova (36,2%). Kada je u pitanju struktura ustanovakoje su odgovorile na upitnik, dobijeno je 16 odgovora od 40 ustanova za stare i


26/230


odrasle, 6 od 15 ustanova za odrasle i stare sa intelektualnim teškoćama, 3 od 11ustanova za decu bez roditelјskog staranja, 2 od 5 ustanova za decu sa smetnjama

u razvoju, potom odgovor jednog (1) od 5 centara za porodični smeštaj i usvoje-nje, jednog (1) od 3 zavoda za vaspitanje omladine i odgovor od Centra za borbuprotiv trgovine lјudima u Beogradu.

Prikuplјeni su podaci o vrsti usluga koje ove ustanove pružaju i populacijikorisnika (u pogledu uzrasta, zdravstvenog stanja, istorije prekršaja ili viktimiza-cije). Poseban deo prikuplјenih podataka odnosi se na zaposlene u ustanovamasocijalne zaštite, tačnije njihove kvalifikacije, brojnost, polnu strukturu, načinnjihovog finansiranja (iz budžeta Republike ili lokalne samouprave), uz posebanosvrt na dinamiku fluktuacije kadrova.

Očekivano, ustanove obuhvaćene ispitivanjem pružajuusluge smeštaja

ko-risnika različitih uzrasta i različitih potreba. Pored domskog smeštaja, neke usta-nove pružaju i dodatne usluge: usluge prihvatilišta (2), stanovanja uz podršku (2),hranitelјstva (1), obuku potencijalnih usvojitelјa (1), dnevni boravak (4) i tele-fonsko savetovanje (1), pomoć u kući i slične oblike podrške porodicama ili druge vaninstitucionalne usluge (2), dok su usluge rehabilitacije i zdravstvene uslugeshodno propisima u socijalnoj zaštiti deo usluga smeštaja. Najveći broj ispitanihustanova (65,5%) ne pruža dodatne usluge.

Korisnicisu u najvećem broju ispitanih ustanova odrasli i stari bez intelektual-nih i mentalnih smetnji (41%) (ne računajući druga obolјenja prateća za starosnu

dob, kao što su somatske bolesti i demencija u terminalnoj fazi, koje predstavlјaju vodeće razloge smeštaja u ove institucije); deca i mladi bez roditelјskog staranja iliu riziku od gubitka staranja čine 10,2% korisnika; u 17% slučajeva ustanove pru-žaju pomoć osobama sa mentalnim i intelektualnim teškoćama, dok su osobe satelesnim invaliditetom, kao i druge kategorije korisnika zastuplјene u po jednojispitanoj ustanovi (npr. postoji jedna ustanova za smeštaj ženskih lica teže ili teš-ko ometenih u razvoju).

Najzastuplјenija kategorija zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite su vas-pitači/ce, kojih u ispitivanjem obuhvaćenim ustanovama ima ukupno 74, što pre-lazi cifru određenu normativom (64). Od ukupnog broja zaposlenih vaspitača/ica, njih 60 (81,08%) prima platu iz republičkog budžeta, dok 14 (18,92%) primaplatu iz budžeta lokalne samouprave.

Prema ukupnom učešću u strukturi zaposlenih u ispitanim ustanovama, nadrugom mestu po brojnosti su diplomirani socijalni radnici ili psiholozi, kojih upopisanim ustanovama ima ukupno 41, što je manje od normativa (48). Premapodacima, sredstva za sve njih su izdvojena iz budžeta Republike Srbije, dok sudodatna sredstva iz budžeta lokalne samouprave izdvojena za još četiri stručnaradnika. Volonterski, bez nadoknade, u ustanovama socijalne zaštite radi četvorodiplomiranih socijalnih radnika ili psihologa.

U 14 ustanova socijalne zaštite je zaposleno 25 socijalnih radnika, 12 peda-goga, 28 specijalnih pedagoga, 28 psihologa, 8 pravnika, 8 radnih terapeuta, 4logopeda, andragoga i 13 defektologa.


27/230


28/230


Pored toga, značajan broj zaposlenih odlazi u penziju, te se upražnjavaju već po-stojeća radna mesta u narednih pet godina (Tabela 9), što će dodatno povećati po-

trebu za još 155 socijalnih radnika, kao i stručnih radnika drugih profesija, ali uznačajno manjem broju. U podacima se često navode i potrebe za vaspitačicama inegovatelјicama kada su u pitanju ustanove socijalne zaštite, usluge dnevnog bo-ravka u lokalnim zajednicama i slično, ali ih za potrebe ovog istraživanja ne na- vodimo posebno. Potrebno je još jednom naglasiti da su ovo podaci bez najvećihcentara za socijalni rad iz Beograda, Novog Sada i Niša) koji nisu dostavili podat-ke, kao i bez onih ustanova socijalne zaštite koje su u privatnom sektoru. Takođe,istraživanjem nisu obuhvaćene obrazovne ustanove ‒ od predškolskih ustanova,osnovnih i srednjih škola, kao i domovi za učenike ‒ koje takođe zapošlјavaju zna-

čajan broj socijalnih radnika.Tabela 9. P

ProfesijaCSR

Ustanovesocijalne zaštite Ukupno

Uža Srbija Vojvodina Uža Srbija Vojvodina

Socijalni radnici 87 51 11 6 155

Psiholozi 11 3 4 1 19

Pedagozi 10 3 2 1 16

Spec. pedagozi 3 2 3 1 9

Defektolozi 4 1 5

Logopedi

Andragozi 3 1 4

PODACI O NEZAPOSLENIM SOCIJALNIM RADNICIMA

Pored podataka o kadrovskoj strukturi zaposlenih socijalnih i drugih stručnih rad-nika u odnosu na normative, kao i u odnosu na potrebne usluge socijalne zaštiteu lokalnim zajednicama, prikuplјeni su i analizirani podaci o nezaposlenim soci-jalnim radnicima koji su u evidenciji Nacionalne službe za zapošlјavanje.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošlјavanje iz septembra 20146,ukupno je 229 nezaposlenih socijalnih radnika, od čega je 83,41% žena (191).Od ukupnog broja nezaposlenih, polovina njih je iz beogradskog regiona (119,

6 Podaci Nacionalne službe za zapošlјavanje dostavlјeni su autorima ovog rada za potrebe istra-živanja iz Odelјenja za statistiku.


29/230



28

odnosno 52%). U regionima Vojvodine svega je 21 nezaposleni socijalni radnik,u regionu Šumadije i zapadne Srbije ih ima 48, u regionu južne i istočne Srbije

18, a u regionu Kosovo i Metohija 23. Kada se podaci posmatraju prema podelina sever-jug, skoro je dvostruko više nezaposlenih na severu Srbije u odnosu najug. Treba istaći i da ima opština gde nema nezaposlenih, kao što je slučaj u se- vernobačkom okrugu, dok u severnobanatskom i zapadnobačkom regionu imapo jedan nezaposleni socijalni radnik. U regionu južne i istočne Srbije, u Pirotu, Jablaničkom okrugu i Zaječaru nema nezaposlenih, dok je u Topličkom i Borskomokrugu po jedan nezaposleni. U Kosovsko-metohijskom regionu prema eviden-ciji nema nezaposlenih u kosovsko-pomoravskoj oblasti, Peći i Prizrenu. Jedinou regionu Šumadije i zapadne Srbije ima nezaposlenih u svim okruzima.

Ako se posmatra struktura nezaposlenih prema nivou obrazovanja, među229 nezaposlenih socijalnih radnika njih 137 (59,82%) je završilo četvorogo-dišnje osnovne studije prema novom „bolonjskom“ sistemu školovanja, starihdiplomiranih je 85 (37,12%), sa završenim masterom svega 5 (2,18%), a sa spe-cijalizacijom dva nezaposlena.

ZAKLJUČAK

Cilј ovog istraživanja je prvenstveno bio da ukaže na potrebe za novim radnim

mestima u socijalnoj zaštiti na osnovu:• manjka zaposlenih, prvenstveno socijalnih radnika, u odnosu na nor-

mative u centrima za socijalni rad i ustanovama socijalne zaštite;• očekivanog broja smanjenja zaposlenih zbog odlaska u penziju;• procene potreba za osnivanjem novih usluga na lokalnom nivou;• podataka Nacionalne službe za zapošlјavanje o nezaposlenim socijal-

nim radnicima u Srbiji.

Prema podacima iz istraživanja u većini CSR je zaposleno dovolјno socijalnih idrugih stručnih radnika prema aktuelnim normativima. Ipak, ova situacija vari-ra zavisno od regiona u Srbiji. Drugo, veliki broj zaposlenih u centrima za soci-jali rad i ustanovama socijalne zaštite ukazuje na povećan obim i veću složenostposla i normative koji tome nisu prilagođeni. Treće, postoji potreba za razvojemnovih usluga u skladu sa razvojem savremene prakse, koja ide u susret specifič-nim potrebama korisnika.

Treba imati u vidu sve veći broj privatnih domova za stara lica, koji imaju oba- vezu da zapošlјavaju socijalne radnike, a koji nisu uklјučeni u ovo istraživanje. Premapodacima iz 2012. godine u Srbiji su osnovana 93 privatna doma za stare (od kojihje čak 37 imalo zabranu za rad od inspekcije socijalne zaštite), a smeštajni kapaci-

teti u ovim domovima su udvostručeni u odnosu na 2010. godinu (Perišić, 2013).Međutim, neke procene ukazuju da je u oblasti dugotrajne zaštite starih u Srbiji po-trebno petostruko uvećati postojeće kapacitete za smeštaj (Kolin, 2011).


30/230


Podaci iz navedenih izvora i iz svih regiona govore da su potrebe za zapo-šlјavanjem novih stručnih radnika, posebno socijalnih radnika, u periodu od

narednih pet godina značajne. Ukratko, podaci ukazuju na potrebu za razvojemnovih usluga socijalne zaštite, kao i da postojeći broj zaposlenih prema datimnormativima ne ispunjava efikasno zahteve sve većeg broja korisnika. Lokalnesamouprave obuhvaćene istraživanjem su takođe prepoznale sopstvene teškoćeda sa postojećim raspoloživim kadrovima odgovore na potrebe razvoja usluga uzajednici, te iskazuju potrebu za stručnjacima u oblasti socijalnog rada i socijalnepolitike. Adekvatni i savremeno obrazovani kadrovi su osnovna snaga socijalnihslužbi, te dugogodišnje zapostavlјanje razvoja obrazovanja socijalnih radnikamože da ostavi ozbilјne posledice po kvalitet usluga. Ova situacija se ne može

nadoknaditi prostim upošlјavanjem stručnjaka drugih struka, već je potrebnopreduzeti odgovorne aktivnosti na jačanju kapaciteta visokog obrazovanja ucilju obrazovanja većeg broja socijalnih radnika.

Na kraju je važno napomenuti da su podaci relativno reprezentativni jerobuhvataju veliki broj centara za socijalni rad različite veličine i strukture, kao irazličite ustanove socijalne zaštite sa teritorije čitave Srbije. Ono što ograničavareprezentativnost uzorka je da nedostaju podaci iz najvećih CSR ‒ iz Beograda,Novog Sada i Niša, koji imaju najkompleksniju strukturu i zapošlјavaju najve-ći broj stručnih radnika, obuhvataju veći broj raznovrsnih usluga i imaju većufluktuaciju zaposlenih, što čini njihovu specifičnost. Takođe, moguće je i da

jedan deo podataka nije u potpunosti pouzdan s obzirom na prikuplјanje i po-punjavanje upitnika elektronskim putem, tako da smo se oslanjali na podatkekoje su ustanove bile spremne da daju.

Ipak, rezultati istraživanja mogu biti korisna osnova za procenu i planiranje visokoškolskog obrazovanja i zapošlјavanja budućih socijalnih radnika, kao idrugih profesionalaca u oblasti socijalne zaštite na osnovu analize aktuelne ka-drovske situacije u institucijama i postojećeg stanja na tržištu rada, kao i nared-nog petogodišnjeg perioda i planiranog razvoja usluga.


31/230



30

LITERATURA

[1] Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad,Službeni glasnik RS, br. 59/2008 i 37/2010.

[2] Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik RS, br. 24/11.

[3] Sintetizovani izveštaj o radu centara za socijalnu rad u Srbiji za 2012. godinu. Beograd:Republički zavod za socijalnu zaštitu, 2013.

[4] Uredba o mreži ustanova socijalne zaštite, Službeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 –ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11,http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/podzak/Uredba%20o%20mrezi%20ustanova.pdf,pristuplјeno 15. 08.2013.

[5] Perišić, N. (2013). Dugotrajna zaštita starih u sistemu socijalne sigurnosti Srbije.Godišnjak Fakulteta političkih nauka, Fakultet političkih nauka, 9/2013, str. 157-175.

[6] Kolin, M. (2011). Ageing and the Welfare Mix Policy in Serbia, in August Osterle (ed.), Long-term Care in Central and South-Eastern Europe, Peter Lang, Frankfurt am Main,151–174.


32/230

P. D Z, P. D Gć P. G Đć D. L M Rć 7

Stuja ptrbama za znanjma

i profesionalcima u oblastipružanja scjalnh usluga

UVOD I KONTEKST

U okviru TEMPUS projekta Strengthening Higher Education for Social Policy

making and Social Services delivery sprovedeno je istraživanje društvenihpotreba i potreba tržišta rada za sledećim profesijama: analitičar socijalnepolitike, socijalni radnik i socijalni pedagog. U Srbiji je etablirana profesija so-cijani radnik , ali se uočava manjak ostalih kadrova. S druge strane, poslovi kojebi obavljali analitičar socijalne politike i socijalni pedagog nisu jos uvek pre-poznati kao delokrug rada ovih profesija. Polazeći od impresije o važnosti po-slova i prakse koji postoje u svetu, ovo istraživanje ima za cilj da ispita potrebuza njima, osobama koje ih obavljaju i u okviru kojih institucija.

Kako bi se utvrdilo u kojoj meri i u kojim institucijama postoji potreba zaovim profesijama sprovedeno je empirijsko istraživanje koje je kao ispitanikeobuhvatilo različite institucije u Srbiji u kojima danas rade ili bi mogli da radestručnjaci ovih profila. Pored utvrđivanja postojećih radnih mesta na kojimabi stručnjaci ovih profila, prema sadašnjoj sistematizaciji i prisustvu srodnihprofesija mogli da rade, ideja je bila i da se utvrde poslovi koji se obavljaju uovim institucijama od strane drugih profesija usled nedostatka stručnih ka-drova, kao i oni poslovi koji se sada ne obavljaju, ali za kojima postoji potre-ba prepoznata u samim institucijama. Ovi podaci pružaju saznanje i o kvali-fikacijama čije bi posedovanje osposobilo stručnjake za rad na poslovima uispitivanim institucijama.

7 Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu.


33/230



32

Istraživanjem nije u potpunosti iscrpljen obim institucija u kojima bi mo-gli da rade pripadnici ove tri profesije, ali bi ono, uz dostupne statističke po-

datke i dodatno kvalitativno istraživanje, moglo da predstavlja dobru osnovu za procenu potreba za ovim profesijama.

METODOLOGIJA

Uzorak za istraživanje strukture trenutno zaposlenih obrazovnih profila struč-njaka i potrebe za novim kadrovima u oblasti socijalnog rada, socijalne po-litike i socijalne pedagogije u centrima za socijalni rad, ostalim ustanovama

socijalne zaštite, kao i državnoj administraciji i lokalnim samoupravama iinstitutima za analizu i evaluaciju javnih politika, planiran je u više kora-ka. Prvi korak je podrazumevao određivanje upravnih okruga u sklopu kojihće istraživanje biti izvedeno. To je učinjeno tako što je napravljen potpuniobuhvat svih upravnih okruga Srbije (izuzev onih koji se nalaze na teritori-ji Kosova i Metohije), pa su tako uzorak činila 24 upravna okruga (od uku-pno 29 koliko ih je na čitavoj teritoriji Republike Srbije). U drugom korakuizabrane su lokalne samouprave (ukupno 31), a birani su, pre svega, centriupravnih okruga. Za takvo rešenje istraživači su se odlučili budući da je izbo-rom centara okruga omogućena vidljivost institucija socijalne zaštite i drugih

ciljanih institucija, ali i zbog toga što je izabranim centrima pokriven znača-jan deo populacije Srbije – skoro polovina ukupnog stanovništva, preciznije3.318.116 stanovnika. Izuzetak je načinjen kada je reč o Južnobanatskom, Južnobačkom i Nišavskom okrugu iz kojih je, pored okružnih sedišta, biranajoš po jedna lokalna samouprava manjih opština, što je omogućilo sagleda- vanje eventualnih specifičnosti koje postoje u funkcionisanju ustanova, or-ganizaciji rada u njima, itd. Odabir tih opština izveden je slučajnim izboromsa kumulativnog spiska svih lokalnih samouprava u svakom od okruga (ge-nerisanjem slučajnih brojeva). Isto je učinjeno i kada je reč o upravnoj celi-ni Grad Beograd, iz koje su u uzorak birane uprave četiri opštine (Voždovac,Palilula, Zemun, Barajevo).

Sledeći korak podrazumevao je popis svih relevantnih ustanova na terito-rijama izabranih lokalnih samouprava: u svakoj od njih u uzorak su uključenicentri za socijalni rad i filijale/ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje.Kada je reč o ustanovama socijalne zaštite, u svakoj od izabranih opština na-pravljen je detaljan popis tih institucija (ustanove za odrasle i starije, odno-sno gerontološki centri, ustanove za resocijalizaciju i/ili izvršenje krivičnihsankcija, socijalno-humanitarne, itd.). U manjim lokalnim samoupravamaplaniran je potpun obuhvat tih institucija, dok je u samoupravama koje pri-

padaju gradu Beogradu i velikim opštinama slučajnim izborom vršen odabirpojedinih jedinica ispitivanja sa kumulativnog spiska navedenih ustanova nateritorijama izabranih opština.


34/230

33studija o potrebama za znanjimai profesionalcima u oblasti pružanja socijalnih usluga

Uzorkom je planiran obuhvat 24 filijale/ispostave Nacionalne službe za za-pošljavanje, no potrebni podaci dobijeni su od republičke centrale te instituci-

je. Identičan broj centara za socijalni rad predviđen je planom uzorka (ispitiva-nje je realizovano u 19), kao i lokalnih samouprava (ispitivanje je realizovano u18). Uzorkom su gotovo u potpunosti obuhvaćene institucije za resocijalizaciju(21), koje postoje na teritoriji Republike Srbije. Premda je uzorkom planiranznatno veći obuhvat ostalih ustanova socijalne zaštite (gerontološki centri,ustanove dečje zaštite, kao i socijalno-humanitarne ustanove), obuhvaćenoje svega 26 takvih ustanova, pretežno ustanova za brigu o starijima. Drugimrečima, uzorkom je pokriveno ukupno 47 ustanova socijalne zaštite.

Istraživanje je planirano i u četiri relevantna resorna ministarstva:

Ministarstvo pravde, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvozdravlja Republike Srbije, od kojih samo poslednje nije odgovorilo na upitnik.Takođe, sledeći instituti za analizu i evaluaciju javnih politika bili su uključe-ni u istraživanje: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja (Beograd),Zavod za javno zdravlje (Kruševac) i Centar za obrazovne politike (Beograd),koji su odgovorili na upitnik, kao i Centar za analizu, planiranje i organizacijuzdravstvene zaštite (Beograd), koji nije odgovorio na upitnik.

ANKETNI UPITNIKSačinjeno je devet upitnika koji su namenjeni ustanovama iz uzorka. Do indi-katora, tj. dimenzija koje su merene u istraživanju, došlo se analizom prisutnihradnih mesta, poslova i kvalifikacija u Srbiji, zemljama u okruženju, kao i ino-stranim institucijama iz oblasti socijalne politike i socijalnog rada.

U osnovi upitnika za analizu tržišta rada po pitanju navedena tri profila injima slične je ideja da ne treba prejudicirati vezu između kompetencija, kva-lifikacija i zanimanja na osnovu zatečene prakse u Srbiji (čijim preispitivanjemi redefinisanjem se projekat bavi), već krenuti od tipičnih opisa poslova kojisu se izdiferencirali kao područje aktivnosti ovih i drugih profila tamo gde seu specifikaciji poslova najdalje otišlo u Evropi i svetu. Takođe, iste kompeten-cije se mogu razviti i kroz različite kvalifikacije. Jedna ista kvalifikacija ospo-sobljava zaposlene za različite poslove, dok neke poslove mogu obavljati ljudirazličitih kvalifikacija. Predmet istraživanja je bilo utvrđivanje kvalifikacionihprofila koji faktički obavljaju ove poslove kod nas u različitim institucijamaod važnosti za područje socijalne politike, socijalne zaštite i usluga socijalnograda. Idealno-tipski opisi korišćeni u studiji su samo okosnica istraživanja, a nedefinitivan zaključak o tome koje su kvalifikacije potrebne da bi se ovi poslovi

dobro obavljali i u okviru kojih zanimanja.


35/230



34

Napravljena analiza dovela je do sledeće idealno-tipske slike poslova kojebi trebalo da obavljaju profesije koje su u žiži ovog istraživanja.8

Opis poslova analitičara socijalne politike:• Stvaranje evidencione osnove za kreiranje mera socijalne politike;• Participacija u izradi strategija društvenog razvoja;• Komparativna analiza mera za postizanje društvenih ciljeva i prepo-

ruka mera;• Evaluacija mera socijalne politike i njihovih efekata na grupe građana;• Predviđanje političkih, ekonomskih i društvenih trendova;• Praćenje aktuelnih događaja i javnih politika relevantnih za mere so-

cijalne politike.Opis poslova u oblasti socijalnog rada:

• Procena potreba korisnika usluga;• Razvoj individualnih planova podrške;• Praćenje korisnika;• Pružanje usluge socijalne zaštite;• Sprovođenje planiranih mera podrške;• Praćenje efekata primenjenih mera podrške;• Savetodavni rad;

• Reakcija na krizne situacije.

Opis poslova rada socijalnog pedagoga:• Procena potreba za pristupanje resocijalizaciji;• Izrada planova resocijalizacije;• Savetodavni rad sa pojedincima i grupama uključenim u proces

resocijalizacije;• Sprovođenje mera resocijalizacije;• Praćenje korisnika koji su uključeni u proces resocijalizacije;• Praćenje i evaluacija efekata sprovedenih mera resocijalizacije.

8 Idelano-tipski opis sadržaja poslova tri profila za potrebe Baseline studije – dela koji se odnosina tržište rada je kompilacija sastavljena na osnovu različitih nacionalnih i međunarodnihklasifikacija zanimanja, a prevashodno na osnovu sledećih izvora:1. US department of labor, Bureau of Labor Statistics

http://www.bls.gov/ooh/business-and-financial/budget-analysts.htm2. National classification of occupation Canada

http://www.esdc.gc.ca/eng/jobs/lmi/noc//index.shtmlhttp://www30.hrsdc.gc.ca/NOC/English/NOC/2006/Profile.aspx?val=4&val1=4164

3. ESCO, European Skills, Competences, Qualifications and Occupations

https://ec.europa.eu/esco/home4. ISCO – International standard classification of occupation, ILO

http://www.ilo.org/public/english/bureau/stat/isco/isco88/2446.htm


36/230


Ovaj popis bio je osnova za koncipiranje upitnika, koji je pored spiska poslovasadržao sledeća pitanja:

1. Da li se navedeni posao obavlja u Vašoj instituciji? (Zastupljenost po-slova pojedinih kvalifikacijskih profila)

2. Da li smatrate da postoji potreba za tim poslom iako se on ne obavlja uVašoj instituciji? (Procena potrebe za obavljanjem poslova)

3. Navedite obrazovne profile/zanimanja svih zaposlenih koji obavljajuovaj posao.

4. Navedite usluge za kojima postoji potreba, a institucija ih ne pruža

I

Tip institucijaBroj

institucija

1. Centri za socijalni rad 19

2. Ustanove za socijalnu zaštitu i resocijalizaciju (stari – 21; deca i omladina – 6; zatvori – 20) 47

3. Nacionalna služba za zapošljavanje 1

4. Instituti za analizu i evaluaciju javnih politika 3

5. Lokalne samouprave 18

6. Ministarstva 2

Ukupno: 90

REZULTATI KVANTITATIVNOG ISTRAŽIVANJA

C

Podaci o centrima za socijalni rad su prikupljani putem mejla i telefonskog razgovora sa direktorima, njihovim pomoćnicima i odgovornim zaposlenim službeni-cima u službama za planiranje kadrova. Na upitnik koji se odnosio na određenegrupe poslova iz domena analize i evaluacije preduzetih intervencija iz domenasocijalne zaštite korisnika socijalnih usluga odgovore su dali u centrima za socijalnirad iz Bora, Čačka, Jagodine, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Merošine,Niša, Pančeva, Pirota, Prokuplja, Šapca, Srbobrana, Subotice, Užica, Vranja, Vršca iZaječara. Anketa je imala za cilj da ispita da li postoji adekvatna kadrovska pokrive-nost sledećih aktivnosti i usluga koje centri pružaju korisnicima, lokalnoj zajednicii, na kraju, sistemu socijalne zaštite u celini. Postavljena su sledeća pitanja:

1. Da li se obavlja snimanje stanja i predviđanje potreba budućih korisni-

ka u cilju izrade razvojnog plana ustanove?2. Da li se prave planovi rada ustanova u skladu sa zakonom, nacionalnimi lokalnim strategijama u oblasti socijalne zaštite?


37/230



36

3. Da li se odvija umrežavanje sa relevantnim institucijama u cilju pruža-nja adekvatne socijalne zaštite i podrške korisnicima?

4. Da li se preduzimaju mere socijalne zaštite u vanrednim situacijama?5. Da li se obavlja procena potreba korisnika usluga socijalne zaštite i

određivanje ciljeva podrške?6. Da li se rade individualni planovi zaštite i podrške?7. Da li se sprovode planirane mere podrške i ko to radi?8. Da li se obavlja savetodavni rad sa korisnicima mera socijalne zaštite i

podrške u cilju što adekvatnijeg socijalnog uključivanja?9. Da li se prate korisnici koji su u stanju socijalne potrebe?10. Da li se obavlja evaluacija efekata primenjenih mera zaštite i podrške?

U Tabeli 1.1. koja sledi prikazani su odgovori na ova pitanja. Oni su se odnosilina to da li se navedeni poslovi obavljaju, ne obavljaju ili se delimično obavljaju,kao i na to da li su ove aktivnosti potrebne.

Tabela 1.1. Z

Posao

D a

N e

D e l i m i č n o

A k t i v n o s t

j e p o t r e b n a

1. Snimanje stanja i predviđanje potreba budućih korisnika u ciljuizrade razvojnog plana ustanove.

1263,0%

421,1%

315,8%

X

2. Kreiranje plana rada ustanove u skladu sa zakonom,nacionalnim i lokalnim strategijama u oblasti socijalne zaštite.

1894,7%

15,3%

X

3. Umrežavanje sa relevantnim institucijama u cilju pružanjaadekvatne socijalne zaštite i podrške korisnicima.

1578,9%

421,1%

X

4. Reakcija na krizne situacije – mere socijalne zaštite i pomoći uslučaju elementarne nepogode, vanredne situacije…).

19100,0%

5. Procena potreba korisnika usluga socijalne zaštite i određivanjeciljeva podrške.

19100,0%

6. Razvoj individualnih planova zaštite i podrške. 19100,0%

7. Sprovođenje planiranih mera zaštite i podrške. 1894,7%

15,3%

X

8. Savetodavni rad sa korisnicima mera socijalne zaštite i podrškeu cilju adekvatnijeg socijalnog uključivanja.

1894,7%

15,3%

X

9. Praćenje korisnika koji je u stanju socijalne potrebe. 1894,7%

15,3%

X

10. Evaluacija efekata primenjenih mera zaštite i podrške. 1894,7%

15,3%

X


38/230


„Snimanje stanja i predviđanje potreba korisnika u sistemu socijalne zašti-te“ prepoznaje se kao potrebna delatnost u centrima, ali se ne obavlja u četiri

centra, dok se u tri centra samo delimično obavlja. Što se tiče ostalih pitanja,očigledno je da se gotovo u potpunosti ostale delatnosti odvijaju u centrima.Kada je reč o pitanju u vezi sa umrežavanjem relevantnih institucija u ciljupružanja adekvatne zaštite i podrške korisnicima, stiče se utisak da ono nijeistovetno shvaćeno od strane onih koji su popunjavali upitnik: neki su misli-li na elektronsko umrežavanje institucija, a neki na povezivanje institucija uzdravstvenom, obrazovnom, pravosudnom, kao i u sistemu socijalne zaštite.Delatnost centara u domenu planiranja na ispitanom uzorku institucija je ne-dovoljno zastupljena, što ukazuje na važan problem ‒ nedovoljno se planira u

kom smeru i kako će se razvijati institucije poput centara za socijalni rad, kao iusluge koje ove institucije nude korisnicima. To može imati višestruke negativneposledice po sistem socijalne zaštite, tj. korisnike čije se potrebe ne sagledava-ju, niti se osmišljavaju mere i servisi koji treba da ublaže posledice ekonomskei društvene krize. U Tabeli 1.2. se preciznije može videti koje usluge nedostajuu različitim centrima, a koje su se već razvile u sistemu socijalne zaštite, što jena neki način povezano i sa snimanjem stanja i predviđanjem potreba budućihkorisnika u cilju izrade razvojnog plana ustanove.

Kada se pogledaju podaci u Tabeli 1.2. jasno je da iste poslove obavljaju ra-zličiti profili stručnjaka koji rade u centrima za socijalni rad. To u velikoj meri

zavisi od kadrovske situacije u ustanovama, a donekle i od razumevanja postav-ljenih pitanja ‒ negde se navodi funkcija koju obavlja osoba u ustanovi, kao npr.direktor, a ne njegovo zanimanje. S druge strane, jasno je da su u praksi socijalniradnici uglavnom zaduženi za sve navedene poslove ili radne zadatke, a potomse u odgovorima najčešće sreće zanimanje psiholog, pedagog, pravnik, specijalnipedagog i sociolog. To posredno govori o tome da ne postoji jedinstveno kadrov-sko rešenje za obavljanje poslova navedenih u Tabeli 1.2. i da verovatno izvršio-ci koji se ovim aktivnostima bave moraju da izdvoje vreme za to nauštrb drugihobaveza koje inače obavljaju u centrima. U ovim institucijama postoji potrebaza zanimanjem analitičar socijalne politike, jer postoje poslovi za koje je potrebnoangažovanje osposobljenih kadrova za poslove iz domena analitike, koje su dosada obavljali drugi obrazovni profili. Naravno, obrazovni sistem treba da pre-pozna ove potrebe u sistemu socijalne zaštite i adekvatno osposobi kadrove kojibi se kompetentno bavili ovim poslovima.

Na kraju ankete postavljeno je pitanje o novim uslugama za kojima postojipotreba u centrima za socijalni rad. Kao odgovori su ponuđeni i servisi u sistemusocijalne zaštite za kojima pojedini centri za socijalni rad imaju potrebu, ali ih jošuvek ne pružaju korisnicima. Precizni podaci su u Tabeli 1.3. koja sledi.


39/230



38

Tabela 1.2. S

U tabeli je dat broj institucija u kojima taj posao obavljaju zaposleni s postoje-ćim obrazovnim profilima.

Posao

s o c i j a l n i r a d n i k

p s i h o l o g

p r a v n i k

d i r e k t o r

s t r u č n j a k z a o b r a z o v a n j e

p e d a g o g

s p e c i j a l n i p e d a g o g

s o c i o l o g

d e f e k t o l o g

e k o n o m i s t a

d r u g i

1. Snimanje stanja i predviđanje potrebabudućih korisnika u cilju izrade razvojnogplana ustanove.

9 5 5 3 4 2 11 1 1 2

2. Kreiranje plana rada ustanove u skladusa zakonom, nacionalnim i lokalnimstrategijama u oblasti socijalne zaštite.

9 8 8 3 6 1 9 1 1 3

3. Umrežavanje sa relevantnim institucijamau cilju pružanja adekvatne socijalne zaštite ipodrške korisnicima.

9 10 10 1 9 5 4 3

4. Poslovi u kriznim situacijama (meresocijalne zaštite i pomoći u slučajuelementarne nepogode, vanrednesituacije…).

13 13 12 3 13 5 5 1 3

5. Procena potreba korisnika usluga socijalnezaštite i određivanje ciljeva podrške.

14 13 4 1 13 6 2 2

6. Razvoj individualnih planova zaštite i podrške. 13 13 4 1 13 6 2 1 3

7. Sprovođenje planiranih mera zaštite i podrške. 13 13 4 1 13 6 1 1

8. Savetodavni rad sa korisnicima mera

socijalne zaštite i podrške u ciljuadekvatnijeg socijalnog uključivanja.

13 13 7 1 13 6 1 1 2

9. Praćenje korisnika koji je u stanju socijalnepotrebe.

15 14 7 2 14 7 3 2 2

10. Evaluacija efekata primenjenih mera zaštitei podrške.

14 14 4 2 14 6 2 1 3


40/230


Tabela 1.3. U ,

Mesto Usluge za kojima postoji potreba:

Bor Potrebno je savetovalište za mlade, za brak i porodicu ili bilo koje vrste.

Čačak Dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju; predah roditeljstvu; savetovalište zabrak i porodicu; SOS telefon; sigurna kuća (imaju opšte prihvatilište i pomoć u kući, kao iprogram „Kuća na pola puta“).

Jagodina Gerontoservis (bio ranije); dnevni boravak za stare (nikada nije postojao).

Vranje Pomoć u kući za starije; klub za mlade kojima je izrečena vaspitna mera; klub za osobe sinvaliditetom; žene žrtve nemaju sigurnu kuću.

Merošina Predah roditeljstvu; smeštaj za decu sa posebnim potrebama, prihvatilište za odrasle istarije ljude.

Niš Klub za stare; Predah roditeljstvu.

Užice Veća potreba za savetodavno-terapijskim radom, koji nije u dovoljnoj meri zastupljen ikoji zahteva veći broj zaposlenih stručnih radnika.

Šabac Stanovanje uz podršku za mlade sa smetnjama u razvoju.

Kraljevo Postoji potreba za razvojem lokalnih usluga, ali je njihovo uspostavljanje i nabavkau nadležnosti lokalne samouprave, dok Centar vrši procenu potrebe i izdaje uput zakorišćenje usluga.

Kruševac Postoji potreba za osnivanjem Prihvatilišta za žrtve zlostavljanja i Prihvatilišta za odraslai starija lica; zatim Dnevni boravak za stare; potrebni su i personalni asistenti za osobe sinvaliditetom; Dnevni boravak za decu i mlade sa delinkventnim ponašanjem i dr.

Leskovac Savetovalište za brak i porodicu i Porodični smeštaj odraslih i starih lica.

Vršac Dnevni boravak za OSI; predah usluga za stare i OSI; Klub ili dnevni boravak za decu sasocijalnim ponašanjem i u sukobu sa zakonom; razvijanje mreže volontera za podršku

deci na porodičnom smeštaju.Srbobran „Mi mali centri jednostavno ne uspevamo kadrovski da odgovorimo na sve potrebe

korisnika; dva i po stručna radnika, pola supervizora – i to je sve! Osećamo se strašno.Imamo 72 deteta bez roditeljskog staranja u otvorenoj zaštiti, razvili smo usluge nalokalu, sve u očekivanju da će razvijenost usluga biti praćena i kadrovima, ali ne – brojstanovnika je jedini uslov! Mi smo očajni. Razvili smo sve usluge, ali kadrovi su problem.“

Prokuplje Dnevne usluge u zajednici (dnevni boravak, pomoć u kući i slično); usluge podrške zasamostalni život (personalna asistencija, stanovanje uz podršku i slično); medijacija;prihvatilište.

Pančevo Terapijski rad sa disfunkcionalnim porodicama; medijacija.

Zaječar Usluga „Dnevni centri u zajednici“; usluga personalne asistencije; usluga domskogsmeštaja sa prihvatilištem; usluga „Predah smeštaj“; SOS telefon; porodična terapija.


41/230



40

Postoji čitav niz usluga (kao npr. dnevni boravak za decu sa smetnjama u ra-zvoju, savetodavni rad sa mladima i porodicama, različiti servisi za starije oso-

be, osobe sa invaliditetom, žene i decu žrtve nasilja) koje su potrebne, a za kojemnogi centri za socijalni rad nemaju uslova da ih realizuju. To znači da ne po-stoje ni kadrovski, ni materijalni, ni prostorni resursi da se ove usluge razviju. Ako je ovakvo stanje u 19 anketiranih centara za socijalni rad iz isto toliko op-ština u Srbiji, onda se može pretpostaviti da i u ostalim centrima za socijalnirad na teritoriji Republike Srbije nedostaju slične usluge. Podaci ukazuju na toda se potrebe korisnika za uslugama socijalne zaštite uvećavaju i da, nažalost,često ne postoje uslovi da se one razviju. Jasno je da u sistemu socijalne zaštitepostoje potrebe za novim servisima koji bi išli u susret potrebama korisnika. U

mnogim sredinama su brojne potrebe korisnika nepokrivene postojećim servi-sima, što je povezano sa nepostojanjem adekvatnih kadrova: socijalni radnik,socijalni pedagog, socijalni analitičar i sl. Sistem socijalne zaštite treba da serazvija prema potrebama korisnika nezavisno od administrativno određenihnormativa od strane Republike.

U

U ovim ustanovama prikupljanje podataka uglavnom nije bilo efikasno priprvom pokušaju. Prethodio je telefonski razgovor (nekada i tri razgovora) sa

osobama iz rukovodeće strukture ustanove, potom slanje propratnog pismai upitnika na adrese koje su često bile drugačije od onih koje postoje na zva-ničnom sajtu. Najveći broj ustanova prethodno je dobio obaveštenje o istra-živanju i od strane Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Nak

Documents

Obrazovanje u Oblasti Socijalnog Rada