Očevi i Oci

Slobodan Selenić

4 5

copyright © Mejrema Selenićcopyright © 2009. za srpsko izdanje, LAGUNA

Romani Slobodana SelenićaKnjiga 4

Očevi i Oci

6 7

Sa dva de be la ja stu ka is pod le đa, vi še se dim no što le žim u mo joj, kra ljev ski pro stra noj, sta rin skoj po ste lji ko ja je, što se me ne ti če, ma kar dve de ce ni je već, sre di šnje i naj be zbed ni je me sto u na šem bez bed nom za bra nu. ču jem ot ku caj zid nog ča sov ni ka. De vet sa ti. Mi slim:

Za što sad od je da red? Opet? če mu uz ne mi re nje u pod no­šlji vom ne po kre tu na šeg ma log za bra na? Strah me je. Smem li opa snim pu tem da lje? Da li me je vre me uči ni lo spo sob­nim da pod ne sem uspo me nu ko ja mi hte de gla vu raz ne ti? Ka ko je uspo me ni baš ju tros us pe lo pro bi ti se u naš za bran okru žen op sad ni ci ma, ali obez be đen od upa da spolj na sve­ta ko ji, isti ni za vo lju, već de ce ni ja ma ne po ka zu je že lje da pro dre u do bro bra nje nu tvr đa vu? Dan je dan je di ni, pro du­že ni, dva de se to go di šnji, eli za be ta i ja ži vi mo u tvr đa vi, dan bez ob li ka, bez ime na, ali i bez ubi tač ne uspo me ne ko ja bi ga za ga đi va la kao crv ne za le če nu ra nu. Ume sto ko šmar nih no ći u znoj nu kre ve tu – pra zni na. Bez bol na i bes pol na. U na šem ma lom za bra nu.

Naš za bran mo žda je naj bo lje ime no va ti dvo sob nim sta­nom, ali on za pra vo iz mi če svim nji ho vim gra di telj skim

i

Slobodan Selenić8 Očevi i oci 9

oma nju so bu (u pr vo bit nom sta nu ona se vo di la kao ma li sa lon, po ve zan, sa da za zi da nim vra ti ma, sa ve li kim sa lo nom) ko ja u za bra nu slu ži kao mo ja spa va ća so ba. Da kle, te ško će u sa vre me nom raz vr sta va nju za bra na su ozbilj ne, jer mo že se sma tra ti i tro sob nim, dvo sob nim, ali i jed no sob nim sta nom, ako se de vo jač koj so bi i ma lom sa lo nu, zbog nji ho va sku če na pro sto ra, odu zme sta tus i do sto jan stvo „so be“.

Ja, me đu tim, ni ka da ne mi slim o na šem sta nu kao ma lom ili ve li kom, udob nom ili sku če nom. Za bran iz raz lo ga ko je je mo gu će pret po sta vi ti ne pod le že po re đe nji ma te vr ste. Nje­go va oso bi na od bit ne va žno sti je ste što je ta ko bez be dan, ne pri ko sno ven; što je te ra som, kao ka kvim sred njo ve kov­nim mo stom pre ko pre preč nog ka na la du bo kog dva spra ta, za šti ćen od sve ta ko ji bi mo gao po že le ti da pro dre u re zer vat; što je sa mo naš, eli za be tin i moj, od ra na ju tra u kra ljev skoj po ste lji do ka sne no ći ko ju pro vo di mo za jed no u li ving­ro o­mu či ta ju ći sva ko svo ju knji gu uz bla gu to plo tu ka lje ve pe ći u ko joj se va tra već uga si la. va ti kan u rim skom okru že nju. Mo na ko – azur na tač ka u bes kraj noj Fran cu skoj.

Ja na rav no znam da za ča ra nu odvo je nost na šeg za bra­na – od sta na ko me je, kao nje gov deo, pre đe pri pa dao, od ku će u ko ju je uklo pljen, od uli ca ko ji ma je okru žen, od gra da Be o gra da i ze mlje Sr bi je – ostva ru je mo u na šem du hov nom oku, da je ži vi ca oko za bra na sat ka na od naj fi ni je svi le ko ju još lu če na ši ži vo ti, za to mlje ni pod pe pe lom pro šlih do ga đa­ja, ali uti sak su ve re no sti ste čen ovom odvo je no šću, jed na ko je de lo tvo ran i umi ru ju ći. Sa mi smo. Pod no šlji vo je. Bli ža mo ja rod bi na je po mr la. Da lju, ni kad nam sklo nu, la ko smo obes hra bri li i već go di na ma ne po ku ša va nam prag pre ći. eli za be ti ni su mr tvi. Da le ko. U en gle skoj. Tu smo, vi dim, sa mo mo ja že na i ja.

i za što sad od jed nom? Po la zim, a ni sam ka dar pred vi de ti ku da će me, u po no vlje nom po ku ša ju pro la ska kroz la bi rint

raz vr sta va nji ma. Stan se na la zi na dru gom spra tu zgra de 52 u Uli ci Mi lo ša ve li kog, i do nje ga se sti že ili ši ro kim, be lim ste pe ni ca ma, sa da na pr slim i okr nje nim, ili „schin dle rom“ ko ji kao ne ka ma to ra, si plji va ma ga ri ca, spo ro i mr zo volj no, ali još bez bed no vu če pre te ške ki raj dži je do nji ho va od re di­šta. Ka da smo se 1926. use li li u ovu, ta da no vu zgra du, stan na dru gom spra tu, za nas gra đen, sa mo na ma je i pri pa dao, ali ga 1945. go di ne od u ze še i po de li še na dva ne jed na ka de la. ve ći da do še ma jo ru Šilj ku. Pa tr ljak osta de na ma. Je di na vra ta ko ja spa ja hu de lo ve po de lje na sta na, odav no su za zi­da na, glav ni ulaz sa ste pe ni šta pri pa de Šilj ku, a spo red ni, za slu žin čad, pre ko te ra se i kuj ne, na ma.

Odav no je bi lo. već sam i za bo ra vio. i ta po de la je s onu stra nu ži vi ce ko ju po di goh iz me đu se be i ži vo ta. Ka da ka žem za bran, uvek mi slim sa mo na da na šnje, ma le raz me re sta­na, ni kad na ve li ki, pr vo bit ni. Za že lim li da se se tim ve li kog, mo ram oči za tvo ri ti, sav se na pe ti, pa u du hov nom oku svom vi de ti biv še pre bi va li šte. Da le ko, da le ko.

U da na šnje, je di no po sto je će, ula zi se sa ste pe ni šnog od mo ri šta pre ko kujn ske te ra se, ali ona još ni je za bran, već ni či ja ze mlja, ka ran tin ska zo na iz me đu sve ta i pla ne te Me da­ko vi ć. ve li ka na ša, sve tla kuj na, ne kad po plo ča na be lim i cr nim plo či ca ma – sa da ih po la ne ma – pr va je pro sto ri ja za bra na. iz nje se kroz dvo ja vra ta, po sta vlje na jed na uz dru­ga, ula zi u de vo jač ku so bu (eli za be ta ju je pre tvo ri la u svo ju spa va ću) i osta vu (sa da je pre u re đe na u Wc sa tu šem), le vo, a de sno, znat no ši ra vra ta vo de u tr pe za ri ju, ko ja u za bran skom de lu svo ga po sto ja nja slu ži dvo stru koj svr si: ona je mo ja rad na so ba, ali i li ving­ro om1 u ko me pro vo di mo za jed nič ke ča so ve. iz tr pe za ri je se kroz ve li ka dvo kril na vra ta sa vi tra­žnim sta klom – je di ni ša re ni osta tak biv še ras ko ši – ula zi u 1 Dnev na so ba.

Slobodan Selenić10 Očevi i oci 11

is klju če nim iz zbi va nja, sa mo za do volj no od vi ja. Da li eli­za be ta vi di zbi va nja? Ne, na rav no, ne, ma da nam se če sto de ša va da isto, u isti mah, po mi sli mo.

Ja vi dim sjaj no. iako sred op šte pa žnje, eli za be ta mi se ipak či ni usa mlje nom u buč noj dru ži ni sa kri gla ma tam nog gu in ness3 pi va u ru ka ma. Se di na bar skoj sto li ci kod šan ka, u sre di ni, iz me đu dve ko le gi ni ce – či ne mi se sa ovog od sto­ja nja kao dve de voj či ce. vi ša je od njih i zre li ja. Že na. Oblak nje ne gu ste, te ške cr ve ne ko se sa pet je pod še ši rom ka kvi su se on da no si li: zvo nast, opu šten na do le, kao pla stić se na na gla vi, ba ca sen ku na nje no li ce, ali ne to li ko da bi po tam neo ble šta vu be li nu eli za be ti na te na. već ta da znam da su na mo joj le poj en gle ski nji naj lep še bo je: ko ža be la kao olju šte ni ba dem, ko sa cr ve na, ali ne sve tlo cr ve na ka kvu ima ju pe ga ve oso be, već tam ni ja pre li va, oči ze le ne kao du bok led, „bi stre kao ple me ni ti ka men na kra lje vu pr ste nu“, jed nom sam za pi­sao. Ne vi dim, sa svo ga me sta u krč mi, eli za be tu ni do bro, ni stal no. Mo je ko le ge pri vid no obra ća ju pa žnju na de voj ke ko li ko i na sve dru ge uče sni ke u krat kom drin ku4 po sle za vr­še nih ča so va, a za pra vo sve što či ne, či ne zbog njih, bo re se za reč i pa žnju, du ho vi ti su, ak tiv ni, na pad ni, pre te ra no buč ni i mno go ma nje pi ja ni ne go što se pra ve da je su.

Ja je sam sta ri ji ne ko li ko go di na od ve ći ne, ali mi se on da či ni lo da sam se me đu de com ob reo, od ra stao, go rak i is ku­san. Ja mač no, to ni je bi lo ta ko, ali eto, u Glengyle In n­u gle­dam na svo je ko le ge kao na de ča ke ko ji su baš ju če iza šli iz krat kih pan ta lo na. Sa da su pre ko ko le na pre vu kli du gač ke pan ta lo ne, obu kli blej ze re, kra va te i ma ra me, ali im sve to sto ji – re kla bi na ša Nan ka – kao pi le tu si sa. Za raz li ku od nji ho vih, go to vo uni for mi sa nih ode la, sa gr bom uni ver zi te ta na gru di ma, ja sam ob u čen po mo di beč kih stu de na ta, mo di 3 vr sta cr nog pi va na zva na po pro iz vo đa ču.4 Pi će.

mo ga ži vo ta, od ve sti nit iz Ari jad ni na klup če ta. Te zej je ubio Mi no ta u ra i na šao iz laz iz svo ga zlo či na. Ho ću li ga ja na ći? Ho će li mi u to me mo ja Ari jad na po mo ći? ima li ona klup če? Da li da na put kre ćem – pi tam se u svom ve li kom i si gur nom kre ve tu, ka da već znam da sam se oti snuo.

Jer, ju tros sam se, po sle to li ko vre me na, pro bu dio sa uspo­me nom na mla du eli za be tu. Ka ko mi ni kad ni je po la zi lo za ru kom da cr nom bo jom pre bri šem je di no ubi lač ke uspo me­ne, a osta li ma do zvo lim da svo jim sle dom pla ste slam ku po slam ku mo ga pro šlog ži vo ta, i sa da znam da klup če se ća nja vo di sa mo do mrač na čvo ri šta ko je, mo žda, mo gu raz mr si ti tek uz ak tu al nu opa snost po ži vot. Ali idem. Kad sam kre­nuo. Opre zno, kao sle pac, pi pam no gom is pred se be, ko rak po ko rak pri la ze ći uda lje nu po no ru, u na di da su ga sil ni da ni i go di ne pre mo sti le, da ću pod sto pa lom, kad do nje ga stig nem, ose ti ti brv no ko je na dru gu stra nu vo di.

Ka dar sam, da kle, gle da ti mla du en gle ski nju ko joj te da le­ke ve če ri 1924. go di ne u pu bu2, Glengyle In n­u, još ni ime na ne znam.

Ka dar sam. Ka dar. Ret ko ko još ra bi le pu, ja ku, ćo ška stu reč „ka dar“. Je di no sam na šeg Mi haj la čuo, me đu nje go vim vr šnja ci ma, da je kat kad ka že. Od me ne je na u čio. i on i eli za be ta. On tu i još po ko ju, ona – go to vo sve srp ske ko je iz go va ra.

Ka ko je le pa mo ja eli za be ta! valj da za to što sam se od mo­rio od pri se ća nja, što se ta ko du go u da le ke sli ke ni sam udu­blji vao, te ih ni sam tru nio pre te ra nom upo tre bom – sa da vi dim bri stol ske da ne sa ne kom, ra ni je ne is ku še nom, go to­vo te le snom ži vo pi sno šću. Kao da ni su uspo me ne već da je stvar nost od pre če ti ri de ce ni je hru pi la u mo ju so bu i tu se sa da, u sve tri fi zič ke raz me re, pred na ma umrt vlje ni ma, 2 Bi fe, ka fa na.

Slobodan Selenić12 Očevi i oci 13

Odi sta, ose ća nje ko je me je naj ži vlje ob u ze lo pr vih bri­stol skih da na, bi lo je ose ća nje da sam u sve mu, ne sa mo u ode va nju, raz li čit, iz dru ga sve ta pri speo me đu tu bez bri žnu i hi ro vi tu mla dež. Sve jed no je da li je to ta ko bi lo ili ina ko, ja sam, tek ne ko li ko go di na sta ri ji od ve ći ne (bi lo ih je, na rav­no, i mo jih go di na), sma trao da im otac mo gu bi ti, bra dat i br kat me đu nji ma glat ko obri ja nim, prav, vi sok i krut me đu nji ma de čač ki raz i gra nim. i da sam po že leo, ni sam mo gao maj mun ske ša le pra vi ti ni ti se sme ja ti kre ve lje nju ko jim oni raz gla šu ju svo ju de čač ku obest, oslo ba đa ju vi šak mla dić ke sna ge. Ma da još ni dva de set dvo go di šnjak, da kle i sam tek iza šao iz de ča štva, imao sam već tra gič ko is ku stvo ko je je ovoj, mir no dop skoj de ci bi lo pot pu no stra no, ma kar sa dva raz lo ga: to kom ra ta ima li su ma nje od de set go di na; ja sam mu kraj do če kao sa pet na est; je su i po mo ru i po kop nu, u Flan dri ji i na So mi, hra bro iz gi nu li, ali rat na svom tlu ni su ima li. Raz li ka ve li ka, am bis ne pre mo stiv. To što sam se ose­ćao sta ri jim i mno go is ku sni jim od ve ći ne stu de na ta, ni je me, me đu tim, is pu nja va lo si gur no šću već, na pro tiv, ne la go dom, jer se ni sam umeo po na ša ti kao oni, obe sno i la ko mi sle no. Mo ju kru tost zbog ne po zna va nja obi ča ja i spo rost u raz go­vo ru zbog oskud na reč ni ka, ni sam vi deo kao ne što oče ki va­no u no vom i ne po zna tom sve tu, već kao ne što sram no, pa sam se, da ne bih bio smet nja la kom od vi ja nju raz go vo ra, naj če šće pra vio da raz u mem i ono što ni sam shva tao. če sto je to pro la zi lo bez po sle di ca, ali se ćam se stra šne ne la go de ka da bih, di rekt no upi tan za mi šlje nje o pred me tu raz go vo ra, mo rao ot kri ti da za pra vo ne znam o če mu je reč. Bri stol ski uni ver zi tet je u ča su mo ga do la ska bio ma li, ta ko da su se svi, i un der gra du a tes7 i post gra du a tes8, na ro či to na istom 7 Ne di plo mi ra ni stu den ti.8 Po sle di plom ci.

već i u Be ču, te, 1924. go di ne, uve li ke de mo di ra noj – štap, hal bci lin der, le va ru ka u be loj ru ka vi ci dr ži ru ka vi cu de sne ru ke – pa već i po to me od u da ram od ne ka kve ko mo ci je, re kao bih, ne go va ne ne bri ge ko ja se upra vo po če la uvla či ti u stu dent sku mo du red brick5, ili dr žav nih (za raz li ku od pri­vat nih i ari sto krat skih) uni ver zi te ta u en gle skoj.

La ko je me ni da nas nad biv šom mu kom nad mo ćan bi ti, ali ve li ku bri gu mi je tih, pr vih ne de lja bo rav ka u Bri ta ni­ji, ode va nje pri či nja va lo. Tre ba li se pri la go di ti neo bič nim na či ni ma ko je sam na ovom ču dač kom ostr vu za te kao, ili tre ba osta ti svoj, ma kar i upa dljiv i druk či ji? već to kom pr vih de se tak da na u Lon do nu, na rav no, za pa zio sam ko li ko se u sa kou, pro du že nom, ta ko da li či na re den got, be lim ru ka vi­ca ma, sa šta pom, raz li ku jem od dru gih ele gant nih en gle za. Ka ko je ta da mo ja uro đe na sti dlji vost, od oca na sle đe na, bi la ve ća ne go ikad, ve ro vao sam da me raz li či tost u ode va nju či ni ne pri jat no, go to vo bol no upa dlji vim. To ose ća nje je po sta lo još sna žni je ka da sam sti gao me đu stu den te u Bri stol, pa bih si gur no iz me nio svo ju gar de ro bu, da me, opet, sti dlji vost ni je spre či la. Jed nog po sle po dne va oti šao sam, na i me, do rad nje T. C. Marsh & Son Li mi ted, uda lje ne od cen tra i od Uni ver­zi te ta, ka ko ni kog po zna tog ne bih sreo, i pro bao ne ko li ko ode la ko je mi je lju ba zni pro da vac, kao stu den tu, pre po ru­čio. Me đu tim, ka da sam u ve li kom ogle da lu vi deo svoj no vi iz gled – siv, ne ka ko ku sav sa ko sa ša re nim gr bom uni ver zi te ta na ko me pi še viM PRO MO veT iN Si TAM6, ši ro ke, mli ta ve i iz gu žva ne pan ta lo ne, za sti deo sam se već i od po mi sli ka ko će ko le ge i pro fe so ri gle da ti na mo ju do šljač ku žur bu da im se pri la go dim. Ta da sam od dva zla iza brao ma nje: bi ti druk či ji, što mo ju sti dlji vost sta vlja na ve li ke mu ke, bo lje je ne go bi ti ona ža ba ko ja di že no gu ka da vi di ka ko to či ne ko nji.5 Od cr ve ne ci gle.6 Moć se una pre đu je zna njem.

Slobodan Selenić14 Očevi i oci 15

mnom, oso bi to uži va ju ći ka da za pa ze da ja ni sam ni pri me tio šta či ne. A i ka ko bih, tih pr vih ne de lja, uva ne na vi kla na stran mi je zik? Ka ko je idi om ski iz raz naj ži vlji i naj te že uhva tljiv u ša la ma, to mi se če sto do ga đa lo, na ro či to u po čet ku, da za ozbilj no uzmem pu ki ka lam bur, a gre šku bih shva tio tek po što se raz leg ne smeh zbog mo ga ne pri me re nog uklju či va nja u raz go vor. Me đu mo jim mla dim ko le ga ma po stao je op šti obi čaj da se „th“ iz go va ra sa slo ven skom tvr do ćom; do sled no su go vo ri li: „it struck my mind“10, ka ko sam jed nom, ume sto: „it struck me“11, re kao; ili edin burg, ume sto edin bo ro, ka ko ime ovog gra da zvu či u nji ho vom iz go vo ru. Znam ja da nas da je nji ho vo po na ša nje bi lo de ran sko, ne do lič no, zna li su to od sa ma po čet ka i dru gi, sta ri ji i ozbilj ni ji me đu nji ma, ali ma lo mi je to on da po ma ga lo. Na ro či to mi je za gor ča vao ži vot ne ki ma li Le sley Hayes (po gi nuo je u sa o bra ćaj noj ne sre ći, što je on da bi la pra va ret kost, pa se, ka da mi slim o nje mu, ose ća­nje uvre đe no sti me ša sa ose ća njem ne ka kve kri vi ce), Le sley gr gu ra ve pla ve ko se, li ca kao od gu me, u stal nom po kre tu, ne smi ren, ne do ra stao, sa pre te ra nom po tre bom da svag da bu de u sre di štu pa žnje. On je, mo ram pri zna ti, ta ko do bro uhva tio moj na čin go vo ra, ka ko za vr ćem brk ka da za sta nem u po la re če ni ce tra že ći reč ko ja mi ne do sta je (ni sam ni znao da to či nim dok ni sam vi deo ka ko to Le sley ra di), ka ko za di­žem no ga vi ce bes pre kor no is pe gla nih pan ta lo na ka da se dam, pa dr ža nje šta pa, ru ka vi ca – da je do vo dio do su za čak i one ko ji su sma tra li da je za ba va na ra čun neo bič nog, ušto glje­nog i bu kval nog Sr bi na, glu pa i ne do lič na. Le sley, na mo ju sre ću, ma ka ko du ho vit i na da ren po dra ža va lac, po ne sen uspe hom i neo b u zda nom de čač kom obes ti, ni je umeo sta ti na gra ni ci uku snog, u en gle skoj, ne ka ko pri kri ve noj, ali pra voj kao oštri ca ma ča i po gub noj za pre stup ni ke, pa je bez mo je 10 „Pa lo mi je na mo zak.“11 „Pa lo mi je na pa met.“

De partmen tu9 dru ži li, u Vic to ria Ro om su, čaj dži ni ca ma, bir­cu zi ma i na sport skim te re ni ma. Ja sam na Ka te dri za isto ri ju po ha đao te čaj iz isto ri je onog što se kod nas zva lo isto ri ja bri­tan skog par la men ta ri zma, ali sam sre tao mno ge ko le ge i sa dru gih usme re nja. Svi su me oni, na ro či to pr vih ne de lja, gle­da li sa zna ti že ljom, sa od sto ja nja, kao zver či ce, bez raz u me­va nja. Ne mo gu im to za me ri ti. Mo rao sam iz gle da ti ču dan, uvek us pra van, bes pre kor no is pe glan, ve či to ozbi ljan, se tan i ću tljiv. Me đu tim, baš za to što sam bio neo bi čan, iz bo so no ga na ro da po bed ni ka u cer skoj i Ko lu bar skoj bi ci, sa gu stom, cr nom bra dom, sta ri ji, da kle u sve mu druk či ji, mo ra li su mi se, kad­tad, de čač ki su ro vo pod smeh nu ti ka ko bi oprav da li se be i dru štve na pra vi la pre sti ža (sme šnog, mu drog, do lič nog) ko ja sva ki na ra štaj stva ra i me đu so bom po štu je. Ubr zo sam po stao pred met ša la, sva ka ko i za to što raz li či tost uvek iza zi va ili ne tr pe lji vost ili pod smeh (što on da, naža lost, ni sam znao, te kao olak ša nje ni sam mo gao ko ri sti ti), ali i za to što sam za svo je go di ne za i sta bio od vi še ozbi ljan, i uvek tmu ran. Gle­dam se be, bez ima lo smi sla za ša lu, sred te mla da lač ki, da kle pre te ra no ci nič ne go mi le ko ja sve sma tra vred nim pod sme ha, naj ve ćma iz vr ga va ju ći na mer no i obe sno upra vo ono što je naj sve ti je; me ne sa pre te ra nim ose ća njem od go vor no sti za sva ki mi nut pro ve den na stu di ja ma ko je mo ja otadž bi na pla­ća ogrom nim kod ku će, a ov de ta ko ma lim di na rom, me đu us pa lje nim ju no ša ma ko ji neo d go vor nu po se bi tost pro gla­ša va ju te melj nim na če lom dru štve no sti; bu kval na me đu iro­nič nim; do šlja ka me đu ov de ro đe ni ma – i ne ču dim se što sam mo rao pro ći kroz vi še ne delj no či sti li šte, još mu ko trp ni je za to što svo ju ose tlji vost ni sam umeo do bro pri kri ti i pre ko po ša li ca ne u zne mi ren pre ći. Po če li su da opo na ša ju na čin na ko ji go vo rim en gle ski, naj pre iza mo jih le đa, a on da i pre da 9 Ka te dra.

Slobodan Selenić16 Očevi i oci 17

ci pe la ve li kog bro ja i go to vo mu škog iz gle da. Još od Bat ha, da kle sko ro po la sa ta, smi šljao sam u vo zu en gle sku re če ni­cu ko jom va lja oslo vi ti go spo đi cu Tric key, pa ipak ona ko ju sam sa sta vio bi la je – ka sni je ću to shva ti ti – ne zgrap na, ali, sre ćom, ra zu mlji va.

– Are you wa i ting me?12 – re kao sam, na šta je ve li ka, pr sa ta, sva u lju ba zni osme jak pre tvo re na go spo đi ca Tric­key, sta la gla sno i ve se lo vi ka ti ne ke re če ni ce či je zna če nje ni ot pri li ke ni sam mo gao na slu ti ti, ali sam u jed noj od njih ipak pre po znao reč „Me da ko vik“, pa ta ko utvr dio da sam oslo vio pra vu oso bu. U en gle sku sam sti gao sa le pim mi šlje njem o svom po zna va nju nji ho vog je zi ka ko ji sam u Be o gra du vi še od go di ne da na pri vat no učio sa Miss edith Lamb. Pro či tao sam, što sa mo stal no, što uz nje nu po moć, vi še en gle skih knji ga i vo dio sa pro fe sor kom sto ti ne raz go vo ra na raz ne te me. Ku piv ši Il lu stra ted Lon don News u lu ci ca la i sa, sa za do volj stvom sam utvr dio na bro du za Do ver da uglav nom bez te ško ća pre vo dim pot pi se pod sli ka ma i član ke raz li či te sa dr ži ne. Me đu tim, sa mo po sle ne ko li ko da na pro ve de nih u Lon do nu po sta lo je sa svim ja sno da mi va lja en gle ze de li ti ne na pa met ne i glu pe, le pe i ru žne, mu ške i žen ske, već pre sve ga, ma kar ne ko vre me, na one ko je raz u mem i na one či ju nijed nu iz go vo re nu reč ni sam ka dar pre po zna ti. Raz u­me vao sam obra zo va ne oso be ko je su se lju ba zno tru di le da go vo re jed no stav nim i či sto ka za nim re či ma, ma nje one ko ji su, ole nje ni ne kim ru žnim spli nom, svo jim fr flja njem oma­lo va ža va li sve pa i mo ju po tre bu da shva tim ono što slu šam. Ni šta, ama baš ni šta ni sam shva tao od ono ga što su mi na uli ca ma, u re sto ra ni ma, po rad nja ma go vo ri li kon duk te ri, no sa či, gar de ro ber ke, a za mo ju ne vo lju od ne kud su baš ti lju di, oči to iz lju ba zno sti, naj ži vlje i sa naj vi še ener gi je že le li 12 – če ka te me?

za sluge, sa ma se be one mo gu ćio, i br zo ose tio da nje go ve ša le na moj ra čun ne ma ju vi še bla go na klo nih slu ša la ca. Me đu tim, to što se, evo i ju tros, u kre ve tu, če tr de set go di na uda ljen od me sta do ga đa nja, ta ko ži vo se ćam po ra ža va ju ćeg ose ća nja da sam ne zgra pan, me đu nji ma la kim i po kret nim, ne ka ko pre­glo ma zan, od jed na, neo te sa na ko ma da, čak – glup, go vo ri o du bi ni mo je on da šnje za bri nu to sti i va žno sti ko ju sam pri da­vao ute me lje nju mo ga sta tu sa me đu no vim po zna ni ci ma.

Ne la go di iz mo jih pr vih da na me đu tu đi ni ma na fa kul te tu na ne sre ćan na čin se pri dru žio i ne pri ja tan pre kid pri jat nog tro ne delj nog dru že nja sa Ro ber tom Rac kha mom ko ji je u pan si o nu go spo đi ce Tric key, gde sam se na sta nio po do la­sku u Bri stol, za u zi mao već vi še go di na so bu do one ko ju je ga zda ri ca iz naj mi la me ni. Miss Tric key me je pre ma pret hod­nom, pi sme no uta na če nom do go vo ru, do če ka la na že le znič­koj sta ni ci Tem ple Me ads, su mor noj, ža lo sna iz gle da u ma gli ko ja je kao sit na ki ša, ma da nje za pra vo ni je bi lo, ovla ži la tog sep tem bar skog da na ploč nik pe ro na, cr ne gvo zde ne stu bo ve sa oval nim kro vom na nji ma, kom po zi ci je va go na, klu pe, go lu bo ve, lju de – sve što je moj zna ti želj ni po gled ob u hva­tio dok sam pri la zio dve ma že na ma i jed nom mu škar cu ko ji su, pre ma mo joj pro ce ni, sa če ki va li put ni ke sa lon don skog vo za. Pre ne go što sam, vu ku ći pre te žak ko fer, za bri nut zbog ne do sto jan stve ne po vi je no sti na jed nu stra nu, sti gao do njih iza ram pe za pro ve ru vo znih ka ra ta, mla đa že na se već lju bi la sa pri spe lom put ni com, pa ta ko ni je bi lo sum nje da je mo ja ga zda ri ca ona sta ri ja: oko pe de set go di na, kru pan, pra vo u­gaon, an fas upa dljiv nos, ogro man osmeh ko ji ot kri va du ge i ja ke zu be i de sni gor nje i do nje vi li ce, osmeh, upr kos tač no sti ovog opi sa, od ne kud pri ja zan i be za zlen; na toj ras ke še noj gla vi ve o ma na pa dan, ve lik še šir (i me ni, ne u pu će nom u mod ne fi ne se, ja sno je da pri pa da pro šlom vre me nu) ko ji od u da ra od obič nog si vog man ti la sa dva re da dug me ta i

Slobodan Selenić18 Očevi i oci 19

ti me što, eto, ne ko nov i ne po znat sti že u njen dom, mo žda vo žnjom fi ja ke rom, ali vre me nom sam do znao da je uz bu­đe na us trep ta lost du hov no sta nje u ko me se mo ja ga zda ri ca ne pre sta no odr ža va. Go spo đi ca Tric key je, jed no stav no, bi la pre za do volj na ži vo tom, sve tom i sva kim po je di nač nim sta­njem stva ri. Sva us trep ta la, mo žda ma lo hi ste rič na, ali pu na na klo no sti, sva ku zgo du bi ko ri sti la za uve ća va nje svo je, iona ko ne po mu će ne sre će.

– Mr. Me da ko vik! – vik nu la bi iz hod ni ka, sva za di ha na, čim bi me ugle da la – A let ter for you!14 – ta ko uz bu đe na kao da mi pre da je iz ve štaj o do bit ku glav ne lu trij ske pre mi je. i naj o bič ni ju vest, re ci mo, da će su tra za ve če ru bi ti ri ba, go spo đi ca Tric key je sa op šta va la kao no vost ne ve ro vat no po volj nu, kao sen za ci ju pr vog re da:

– Think what we’ll ha ve for sup per to mor row?15 – re kla bi, je dva ob u zda va ju ći ve li ku ra dost. Po sle ne ko li ko, na rav no, ne u spe lih po ku ša ja pri sut nih pan si o na ra da po go de, go spo­đi ca Tric key bi eks plo di ra la sjaj nom no vo šću:

– Fish and chips!16 – ta ko odu še vlje na da je nje nu sre ću mo rao, ma kar pri vid no, de li ti i onaj ko ji ri bu oči ma ne vo li vi de ti. već ka da na stu pi lep dan, go spo đi ca Tric key bi tr ča la od so be do so be i pot pu no obez na nje na od sre će svi ma sa op­šta va la da je na po lju „simply glo ri o us day“17, kao da je dan nje na za slu ga, da ga je ona lič no iz mo li la od nje nog, obič no na o bla če nog an gli kan skog bo ga.

Me đu tim, u fi ja ke ru ja sve to još ne znam. Znam sa mo da ne raz u mem ni jed nu je di nu reč mo je sa put ni ce i, što smo se vi še pri bli ža va li pan si o nu, sve ja sni je mi je bi va lo da mu ke po či nju čim stig ne mo do nje ga. Uvi đav no go vo re ći 14 – Go spo di ne Me da ko vik… pi smo za vas!15 – Po go di te šta je su tra za ve če ru?16 – Ri ba i pr že ni krom pi ri!17 – Pro sto bo žan stven dan.

da me odo bro vo lje bu ji com re če ni ca na ko je sam ja od go va­rao ble sa vim osmej kom i ne u tral nom, sa svim ne pri me re nom fra zi com: „Thank you“. vu ku ći te žak ko fer u le voj ru ci na krat kom pu tu kroz že le znič ku če ka o ni cu pre ma iz la zu gde su po re đa ni fi ja ke ri i ta ksi­auto mo bi li če ka li put ni ke, sa zeb­njom pred vi đa ju ći na stu pa ju će ne pri jat no sti, ne dvo smi sle no sam utvr dio da go spo đi ca Tric key, raz vi ka na sa mo je de sne stra ne, pri pa da gru pi onih en gle za iz či jih usta iz la ze re či sa svim ne pre po zna tlji va ob li ka čak i ka da su obič ne i u pi sa­nom ob li ku me ni do bro po zna te. već smo ve li ka go spo đi ca, na sme ja na i zbog ne čeg us hi će na, i ja se de li u fi ja ke ru i pe li se str mim Park Ro a dom pre ma ve li kom Uni ver zi te tu, ka da mi je od jed nom (ne umem ob ja sni ti tu za dr šku), ble snu lo u pa me ti šta je mo gao zna či ti ne ra zu mlji vi skup zvu ko va ko je je go spo đi ca Tric key is pu sti la, upit no me gle da ju ći, na iz la­znim vra ti ma že le znič ke sta ni ce.

– co ach or cab, which do you pre fer, Mr. Me da ko vik?13 – pi ta la je, a ja sam, ne po ga đa ju ći u tom ča su ono što ću ra za bra ti sa za ka šnje njem, pri zna ju ći po raz, re kao:

– Yes – što je uve ri lo lju ba znu mo ju ga zda ri cu da mo ra sa ma od lu či ti, bez da ljeg na sto ja nja na lič nom iz bo ru no vog i ne mu štog pan si o na ra. Da kle, ja, pun za hval no sti za uvi đav­nost i pro nic lji vost ga zda ri či nu, i is pr še na go spo đi ca Tric key, raz dra ga no za gle da na u grad i gra đa ne ko ji su pro mi ca li po red nas kao u pro ce si ji, usto li če ni na zad njem se di štu otvo­re ne ko či je (ne ma ri mo za ma glu i vla gu), kao ka kva ve li ka kra lji ca maj ka i snu žde ni princ pre sto lo na sled nik, go tov da se od rek ne svih sve tov nih ča sti za rad bla go de ti ćut nje, je zdi­li smo, ve li čan stve ni, pre ma Pem bro ke Ro a du. Ne ku vr stu us hi će no sti ko ja je oči to tre sla go spo đi cu Tric key na zad­njem se di štu ko či ja, ta da sam ob ja šnja vao mo jim do la skom, 13 „Ko či ju ili tak si, šta vam je vi še po vo lji, go spo di ne Me da ko vik?“

Slobodan Selenić20 Očevi i oci 21

sla ba šnog sta sa, sve tlog te na, zbog če ga su nje go vi, uvek ru me ni obra zi još vi še upa da li u oči, sme đe, u stra nu za če­šlja ne ko se, sa bes pre kor nim raz delj kom kao u de ča ka ko ga je maj ka za li za la za sve to sav sku pri red bu u osnov noj ško li, neo bič no uskih ša ka i sla bih čla na ka na ru ka ma, i na no ga­ma, u bes pre kor no za teg nu tim cr nim, svi le nim ča ra pa ma i la ko va nim ci pe la ma sa si vim ka ma šna ma – od pr vog da na Rac kham me je neo do lji vo pod se ćao na onog Zma je vog Pu ra Mo cu ili Ma log Jo vu, ne se ćam se, ko ji je na nos sta vio de di­ne na o ča ri, pa se ma tor pra vi. Pre ne go što sam do znao da ima tri de set go di na (pre ma mom dva de se tjed no go di šnjem mi šlje nju – do ba ra ne sta ro sti) se ćam se da me je u nje go­voj ti tu li – Se ni or Town Hall Ac co un tant19, zbu nji va lo ne to što je ra ču no po la gač u grad skoj skup šti ni Bri sto la, već što je sta ri ji (čak i kad sam do znao da se ova reč upo tre blja va u zna če nju vi ši), po što ni sam bio ka dar za mi sli ti ra ču no po la­ga ča mla đeg, slu žbe no ili sta ro sno, od nje ga. Me đu tim, ako iz gled ni je, nje go vo po na ša nje je oda va lo od ra slu ob zir nost ko ja je bi la pra vi me lem na mo je pr ve ja de stran stvo va nja. Ni ka da Ro bert to kom tri ne de lje ni je za br zao u raz go vo ru sa mnom, već bi sa oda nom str plji vo šću i oči tim na po rom da je uči ni što ma nje upa dlji vom, iz go va rao re či baš kao i mo ja be o grad ska uči te lji ca Miss Lamb, bi ra ju ći sklo po ve za ko je je bio si gu ran da ću ih raz u me ti. Za sva ku mo ju ne spret nost u no vom i ne po zna tom sve tu, Ro bert je na la zio oprav da nje: ne ka se ne ču dim što ne raz u mem go spo đi cu Tric key jer – ka že mi u po la gla sa – če sto ni on ne ra za bi re nje no glo u ce­ster shi re sko za vi ja nje („You know she ca me to Bri stol from Pa in swick vil la ge in the cot swolds!“20); ili: i on je u po čet ku osta vljao Maryn ju tar nji por rid ge21 ne tak nut – re kao mi je, 19 vi ši ra ču no po la gač Grad skog ve ća.20 – Zna te, ona je u Bri stol do šla iz se la Pejn svik u Kot svol du!21 Ka ša.

sa mo re če ni ce na ko je mo je neo d re đe no kli ma nje gla vom mo že da bu de ta čan od go vor, Miss Tric key će mo ra ti ta da da poč ne sa oba ve šte nji ma o kuć nom re du, obe di ma, pra­vi ma i du žno sti ma sta na ra, je zi kom ko ji, znao sam to, vr lo po ti šten i upla šen, ne ću raz u me ti, uko li ko se ne de si ne što ne pred vi đe no i za me ne ve o ma po volj no.

Sre ćom, de si lo se. Bog je usli šio mo je mo li tve po slav ši baš kad tre ba an đe la spa si te lja u li ku Ro ber ta Rac kha ma. is pla­tiv ši fi ja ke ri stu, sav is kri vljen, vu kao sam ko fer uz de se tak ste pe ni ca is pred ula znih (pla vih i ma siv nih, sa zve ki rom i pro re zom za po štu od ko va nog gvo žđa), vra ta pan si o na, na ko ji ma me je če ka la go spo đi ca Tric key kao ka kva de voj či ca us trep ta la od uz bu đe nja – ka da mi je u su sret do šao mla dić i, ne če ka ju ći da od go vo rim na nje go vo:

– May i help you?18 – uhva tio ruč ku ko fe ra sa dru ge stra­ne i po mo gao mi da ve li ko ču do vi šte od žu te svinj ske ko že od vu čem do svo je so be. Rac kha ma sam od pr va su sre ta raz u­me vao bez te ško ća. On mi je po ka zao gde se na la zi ku pa ti lo, a gde tr pe za ri ja i li ving­ro om, po u čio me da ku pa nje mo ram na ru či ti dan ra ni je kod go spo đi ce Tric key ili spre ma či ce Mary, da po se te, na ro či to su prot na po la, smem pri ma ti sa mo u za jed nič koj dnev noj so bi i da se do ru čak slu ži od po la de vet, a ve če ra od po la se dam.

iz ne na dio sam se ka da sam, znat no ka sni je, do znao da Ro bert ima tri de set go di na. iz gle dao je mno go mla đi i sve dok me ni je oba ve stio mi slio sam da je moj vr šnjak. No sio se vr lo ured no i kon zer va tiv no, baš ka ko cr ta ju pra vog en gle­skog džentlme na – pru ga ste pan ta lo ne, cr ni smo king­sa ko, po lu ci lin der, ki šo bran u ru ci – ali nje gov mla da lač ki iz gled či nio je da u toj odo ri iz gle da star ma lo, kao ne ko ko že li sa kri ti svo ju mla dost opo na ša ju ći obla če nje od ra slih. vi tak, 18 – Do zvo lja va te da vam po mog nem?

Slobodan Selenić22 Očevi i oci 23

mu ze ja u nje mu; Bran don Hill sa ko ga se kao na dla nu vi di Bri stol i oko li na; ku lu ca bot, po dig nu tu u znak se ća nja na po la zak Joh na ca bo ta, ili ti Gi o van ni ja ca bo ta, ve ne ci jan ca ko ga je kralj He nry vii 2. ma ja 1497. go di ne upu tio iz bri­stol ske lu ke, ma lim bro dom Met thew sa 18 čla no va po sa de, na us pe šan po hod do Se ver ne Ame ri ke – si gur no, i mno ga dru ga me sta ko ja sam za bo ra vio ili po me šao sa ka sni jim po se ta ma zna me ni to sti ma bri stol skog kra ja. Naš na por ni sightse e ing22 pre ki da li bi smo uvek u ne koj le po ure đe noj po sla sti čar ni ci, Ro ber tu od ra ni je po zna toj, ču ve noj zbog svog pu din ga, pi te s ja bu ka ma ili ušti pa ka, ko je bi smo na ru či va li uz oba ve zni čaj s mle kom; ili u ka kvom bir cu zu da uz ča šu pi va la ko ru ča mo za šan kom ne ko od je la ko ja se tu naj če šće nu de – Scotch eggs,23 hlad ne me sne na re ske sa pic kles24, ko ji li če na na še ki se le kra stav ce iz tur ši je, ali se po uku su sa svim raz li ku ju, re đe u pra vom re sto ra nu ne što to plo, gril led ste ak25 ili mut ton­chop26. Lju ba zni i za in te re so va ni Ro bert, pri jat na to pli na ka mi na i udob na su vo ća po sle uvek vla žne i hlad ne atlant ske kli me sa ko je smo upra vo ute kli, glad po sle du ge šet nje, ras ko šna be li na čar ša va, ugod na me ša vi na al ko hol nih is pa re nja i sla du nja vog mi ri sa do brog du va na u pu bo vi ma, od no sno, dis kre tan mi ris hra ne u re sto ra ni ma, ko ji leb di nad ti him ža mo rom go sti ju, ne čuj nim pri la sci ma i od stu pa nji ma kel ne ra – bili su za me ne, pr ve tri ne de lje bo rav ka u Bri sto­lu – en gle ska, čak vi še ne go sve što sam za to krat ko vre me sti gao vi de ti i do ži ve ti na Uni ver zi te tu.

Pre ma utvr đe nom do go vo ru sve tro ško ve smo de li li na rav ne ča sti, ali je zbog lak šeg spo ra zu me va nja ra čun uvek 22 Raz gle da nje.23 vr sta ćuf e ta sa tvr do ku va nim ja je tom.24 Tur ši ja.25 Bif ek na ža ru.26 Ov či ji ko tlet.

vi dev ši da ja to či nim, ta da još ne na vik nut na na ro či tu blju­ta vost ovog en gle skog je la, ali, ve ro vao ja ili ne, čak se i na taj ne u kus čo vek vre me nom na vik ne; ili: ka da bi on bio stu dent, si gur no bi se obla čio po put me ne, i ne bi išao oko lo iz gu žvan i raz dr ljen po no voj i ru žnoj ov da šnjoj uni ver zi tet skoj mo di. Za pa žao je, da kle, sva ku mo ju ne la go du i na po žr tvo van na čin ob zir nog pe da go ga po sred no mi sta vljao do zna nja da gre ška ni je u me ni već, uvek, na dru goj stra ni. Naj ve ćim de lom za hva lju ju ći Ro ber tu ja sam sra zmer no br zo ste kao ne što en gle skog sa mo po u zda nja ko je su tih, pr vih da na, mo je ko le ge, ma kar ne ki od njih, pre ru ši li ne go učvr šći va li.

Pre ko ne de lje Ro ber ta bih vi đao za do ruč kom i ve če rom, ali već od pr vog da na mo ga bo rav ka u Bri sto lu (bio je to pe tak) pa to kom tri sle de će ne de lje, vi ken de smo pro vo di­li za jed no, pre ma pla nu ko ji je Ro bert bri žlji vo sa sta vljao, kon sul tu ju ći me i sa ve tu ju ći, ka ko bih što vi še u što kra ćem vre me nu do znao o me stu u ko me ću pro ve sti go di nu da na. ve ro vat no ni ka da ne bih Bri stol i oko li nu ta ko do bro upo­znao da ni je bi lo pred u sre tlji vog ra ču no po la ga ča, jer mo je ko le ge stu den ti uglav nom ni su iz la zi li iz kru ga uni ver zi tet­skih uči o ni ca i spa va o ni ca. Bri stol ima oko tri hi lja de ake ra (sko ro pet na est hi lja da kva drat nih me ta ra) par ko va i ure­đe nih otvo re nih pro sto ra. već pr ve su bo te od ve zli smo se auto bu som do vi so rav ni Durd hum i clif on ko je se pru ža ju pre ma klan cu re ke Avon pa pre le pim, pre ko jed nog ve ka sta rim (ako da nas sto ji – već i vek i po) isam bard King dom Bru ne lo vim vi se ćim mo stom. Sle de ćih ne de lja, ako se do bro se ćam, bi li smo još mar lji vi ji. Raz gle da li smo city i Avon­mo uth do ko ve i, još 1809. po dig nu te, na si pe ko ji su ukro ti li pli me i ose ke re ka Fro me i Avon i nji ho vo du go ušće pre­tvo ri li u lu ku sa ne pro men lji vom ga znom du bi nom; po tom zo o lo ški vrt u bli zi ni clif on ske vi so rav ni, pa ima nje Bla i se Ca stle sa pre kra snim par kom i ne kom vr stom et no graf skog

Slobodan Selenić24 Očevi i oci 25

dru štve nim pri li ka ma. Ro bert, či nov nik sred njeg obra zo va­nja, ose ćao je da iz me đu nje ga i ne kog ko „was at ten ding the post gra du a te co ur se at the Uni ver sity“29 sto ji so ci jal ni am bis ko ji on sa mo u sreć nim pri li ka ma – ka kva je na še pri ja telj­stvo – i tek slu čaj no, mo že pre mo sti ti. i dok bi me ne u dru­gim okol no sti ma nje go vo pod vla če nje ove raz li ke do vo di lo u ne la go du, mo ram pri zna ti da mi je ta da, mo žda i ne sve snom tog ose ća nja, go di lo, iz le či lač ki bla ži lo ra ne ko je je mo je sa mo po što va nje za do bi ja lo tih pr vih da na pri la go đa va nja i od go ne ta nja ne ra zu mlji ve oko li ne. Me đu tim, do znav ši u osnov nim cr ta ma po re klo Ro ber to vo (ru men, sve to sav ski za li zan, tu žnu pri ču mi je sa op štio sa pre ve li kom raz bri žno­šću i hu mo rom, kao što god pro šlo i za bo ra vlje no, bez zna ča ja u da na šnjem nje go vom ži vo tu), ja sam, upr kos na po ru da to pri kri je, vi deo da je osa mlje nost nje go va mu ka, a pret po sta­vlje ni ne do sta tak očin ske lju ba vi u de tinj stvu pra zni na ko ju će ce log ži vo ta na dok na đi va ti. Ro di te lji su mu se, na i me, raz ve li dok je još bio sa svim ma li, pa je od ra stao vr lo ve zan za maj ku, ko ja je umr la ka da mu je bi lo osam na est go di na. Ujak mu je nov ča no po mo gao da u exe te ru za vr ši ško lu i stek ne zva nje ra ču no vo đe, sta viv ši mu, me đu tim, do zna nja da je to po sled nje što či ni za nje ga.

– Hap pily eno ugh – do dao je, se ćam se, Ro bert ve se lo – i’d be al ready dead, or mad, if i had to li ve with the old ro gue!30

ve se lost Ro ber to va, me đu tim, ni je me za va ra la. Bio sam uve ren da na še pri ja telj stvo ma nje po či va na je rar hij­skoj ra zli ci ko ja, sa raz li či tih raz lo ga, obo ma go di, a vi še na sreć nom po kla pa nju Ro ber to vog ose ća nja usa mlje no sti u sve tu, sa mo jim ose ća njem usa mlje no sti u Bri sto lu. Da kle, ni sa da na šnja od sto ja nja ne vi dim da sam ta da u na šem prijatelje va nju mo gao na slu ti ti raz lo ge ko ji će do ve sti do 29 „Po ha đao po sle di plom ski te čaj na uni ver zi te tu.“30 – Sre ćom… bio bih mr tav ili lud da sam mo rao ži ve ti sa sta rom hu ljom!

pla ćao Ro bert. Se ćam se na ro či tog na či na na ko ji je to či nio. iz dže pa pan ta lo na iz vla čio je pre gršt ma siv nih sre br nih halfcrow nsa27, sva ki vre dan dva i po ši lin ga (po što je crown, ko ja ne po sto ji u op ti ca ju, vred na pet ši lin ga!), re đao mno go vi še ko ma da ne go što je po treb no za po kri će tro ško va u bri­žlji vo po rav nat stub, ko ri ste ći kao pod lo gu dlan le ve ru ke, da bi, tek po što bi sa oči tim, ma da skri ve nim uži va njem, ose tio te ži nu nov ca, po zvao kel ne ra, sa če kao da vi di iz nos i on da odi zao nok tom ka ži pr sta i pal ca po tre ban broj do sto jan stve­no te ških, smi ru ju će bez bed nih co in sa28, pre no sio ih ša kom kao kra nom kroz va zduh i spu štao na tac nu sa ma le vi si ne, ta ko da zvek nu ka da uda re u dru gi me tal. Ni ka da Ro bert ni je o to me go vo rio ali sve je na nje mu u tom ča su go vo ri lo da zna vred nost nov ca, da vo li te sre br ne pred me te ko je je sam za ra dio i da se sa nji ma na dla nu ose ća si gu ran, na so lid nom ostrv skom kop nu sa ko ga gle da opa sno uza vre lu mor sku pu či nu. ili već ta ko ne ka ko. Ni ka da ni sam imao čul ni ose­ćaj vred no sti, po sto ja na bo gat stva, ma te ri jal ne bez bed no sti kao u tim pri li ka ma dok sam po sma trao uvek isti half­crown ri tual Ro ber to vog pla ća nja. Tek po što bi on bio oba vljen u ćut nji i sa du žnim po što va njem pre ma sre br nja ci ma, ka kvo naš se ljak ima pre ma hle bu, Fran cuz pre ma vi nu, Rus pre ma ba ću ški ca ru, Grk pre ma ma sli ni – Ro bert bi na sta vljao raz­go vor, ta mo gde ga je zbog va žna i sve ta po sla pre ki nuo.

La gao bih ka da bih re kao da mi u Ro ber to vu dru štvu te tri ne de lje ni je bi lo le po. Re kao bih čak da sam se sa njim, i je di no sa njim, ose ćao opu šte no i do sto jan stve no. Za raz li­ku od ne smi re ne stu dent ske de čur li je me đu ko jom sam se ob reo, Ro bert ni je pro pu štao pri li ku da me po no vo pod se ti na je rar hij sku raz li ku iz me đu mog i nje go vog po lo ža ja, u en gle skoj, uvi đao sam, mno go ja sni ju i ve ću ne go u na šim 27 Sre br ni no vac od po la kru ne.28 Ko mad me tal nog nov ca.

Slobodan Selenić26 Očevi i oci 27

vao, ako ne prav dao, nje go vom že ljom da me za ba vi, da odr­ža va kon ver za ci ju ko ja bi sva ka ko za pi nja la da ju je pre pu štao mo jim raz go vor nim spo sob no sti ma. Ro bert se jed no stav no tru dio da nam bu de pri jat no i da se ja, što je mo gu će ma nje, ose tim pod re đe nim zbog ne do volj nog po zna va nja je zi ka i obi ča ja. Ona ko mla do lik, ru me nih obra za ko ji se pro sto za ja­re po sle kri gle pi va i do bra ruč ka u ugod no to plom re sto ra nu, na stao da mi u sve mu ugo di čak i pre ko me re ko ju na la že uljud nost, bio je – ma šta ja na knad no o to me mi slio – baš pri ja telj ka kav mi je u tom ča su bio neo p ho dan.

či ni mi se da tu reč smem upo tre bi ti i da smo po sle na šeg tre ćeg za jed nič kog vi ken da već bi li pri ja te lji. Znao sam da bi smo u Be o gra du go vo ri li jed no dru go me ti, me đu sob no po ve ra va li mla da lač ke ja de i raz me nji va li naj skro vi ti je mi sli o bu du ćim pla no vi ma i že lja ma. Uosta lom, mi slim da smo to či ni li i u en gle skoj. Da je na še „you“35 jed no dru go me sa svim si gur no zvu ča lo kao „ser deč noe ti“36, što bi re kao Rus Pu škin, a ne kao „pu stoe vi“37. Na ro či to do bro ras po lo že ni po sle na še tre će za jed nič ke, su bot nje ve če re u pan si o nu go spo đi ce Tric­key, ve če re uvek bo lje i sve ča ni je ne go obič nim da nom (do bi­ja li bi smo za pred je lo gra pe fru it38 ili par če di nje sa li stom šun ke ili shep herd’s pie39, za tim svinj sko pe če nje sa ko ga je na ša us hi će na i ras pri ča na ga zda ri ca sa ve li kom ve šti nom od se ca la, na sto lu u ćo šku tr pe za ri je, po red ok na kroz ko je se iz ku hi nje do tu ra hra na, pro vid no tan ke ko ma de, sta vlja­la ih na ta nji re ko je bi smo joj mi sa mi pri no si li i pre li va la gravyjem40 u ne go va noj at mos fe ri pan si on skog za jed ni štva; ili 35 „vi.“36 „Sr dač no ti.“37 „Pra zno vi.“38 Grej pfrut.39 Pa stir ska pi ta.40 Sok od pe če nja.

nje go vog pre ki da. Mo gla mi je, mo žda, bi ti sum nji va Ro ber­to va iz ra že na sklo nost ka tra ču, uži va nje i ve šti na sa ko jom je opanj ka vao osta le sta na re pan si o na, go spo đi cu Tric key, čak i ne sret nu sta ru Mary, od ne kud oba ve šten o pri vat nim taj na ma ili sklo no sti ma tih lju di i use de lič ki za do vo ljan što ih mo že, sa du ho vi to šću ko ja ni je sa svim pri kri va la zlo bu, sa op šti ti, za rad ne do stoj na uži va nja, i dru gi ma. čim bih spo me nuo ne či je ime od mah bih od nje ga čuo da, re ci mo, sta ra go spo đa capps ni kad ne ku pu je dnev ne no vi ne već kri šom uzi ma one od ju če ko je su dru gi ba ci li, da uči te lji ca, Miss Brid ges, ima pet na est go di na mla đeg lju bav ni ka, obič­nog kel ne ra, da se go spo din Pe e le iz so be pre ko pu ta na ših, „ha iry ma le bru te“31, ka že Ro bert sa ga đe njem, ku pa jed nom me seč no, pa mi sa ve tu je da ne ula zim u nje go vu „stin king la ir wit ho ut the gas­mask“32. Ni šta bo lje ni su pro la zi li ni nje­go ve, me ni ne po zna te ko le ge, pret po sta vlje ni i pot či nje ni iz Town Hal la33 gde je bio za po slen, pa bi čak znao i po ne ki trač o mo jim pro fe so ri ma.

– Dr. va len ti ne car le ton, you say? Do you know they call him DOM?

– No. What is DOM?– Dirty old man.– Dirty old man! Why?– For christ’s sa ke, Ste ven, you can ima gi ne why!34 i ma da mi je Ro ber to va ogo va rač ka strast bi la ma lo do sad­

na, če sto iz gle da la ne do volj no do lič na, ipak sam je ob ja šnja­31 „Ko sma ta mu ška ži vo ti nja.“32 „Smr dlji vu ja zbi nu bez gas­ma ske.“33 Grad ska već ni ca.34 – Dr ve len tajn Karl ton, ka žeš? Znaš li da ga zo vu PSJ?

– Ne. šta zna či PSJ?– Pr lja vi Sta ri Ja rac.– Pr lja vi sta ri ja rac? Za što?– Za ime bo ga, Sti ven, mo žeš valj da za mi sli ti za što!

Slobodan Selenić28 Očevi i oci 29

od pra ši ne. Se ćam se mo je po mi sli da ću, bu dem li ne kad Ro ber ta zvao u svo ju so bu, mo ra ti da na pra vim ve li ko spre­ma nje kr ša ko ji se već stvo rio to kom tro ne delj nog bo rav ka, bu du ći da sam tek ovla šno sku pljao stva ri na go mi le pred ula zak spre ma či ce Mary. So bu je osve tlja va la sto je ća lam pa u uglu i plav ka sti od sjaj plin ske va tre iz imi ta ci je ka mi na. Ro bert je seo na ja stu če, od mah uz pla men, a ja na dvo sed, već zna ju ći da je plin sko gre ja nje jed na od naj ne pri jat ni jih stva ri u en gle skim si ro ma šni jim ku ća ma: ako si pla me nu okre nut li cem, pred nja stra na ti se uža ri, ali za to le đa ze bu; ne po ma že za du že od ne ko li ko mi nu ta ni da se okre neš, jer se ista stvar po no vi na obr nut na čin. Me đu tim, za gre ja nom od do bre ve če re i ča ši ce Ro ber to vog por ta, bi lo mi je to plo, ali ne i pre to plo na od sto ja nju od va tre ko ja, bu du ći plin ska, za raz li ku od pra ve u pra vom ka mi nu, i ne pri vla či čo ve ka da joj se pri bli ži i čul no je ose ti kao što god ma te ri jal no i iskon ski do bro.

Po sle dru ge ča ši ce por ta Ro bert me je, pre ki da ju ći kra tak za stoj u raz go vo ru, upi tao da li sam ika da bio za lju bljen. Lju­bo pi tlji vo. S ne ba pa u re bra: – Ste ven, ha ve you ever been in lo ve with so me o ne?47

Ma lo za te čen i zbu njen, ob ja snio sam, ka ko sam umeo i znao na oskud nom en gle skom, da imam ne ka, lju bav no sa svim ne va žna, sek su al na is ku stva, ali da, za pra vo, za lju­bljen ni sam bio. Mi slim, ako se grd no ne va ram – te ško je bi ti si gu ran po sle če tr de set go di na – mi slim da mi je već ta da, dok sam od go va rao na in di skret no Ro ber to vo pi ta nje, mi nu la kroz gla vu mi sao na sta si tu, cr ve no ko su en gle ski nju ko ju sam vi đao na ča so vi ma, ali čak i da je ste, o njoj sva ka ko ni sam imao šta re ći po što je ni sam po zna vao i još nijed nu reč ni sam s njom raz me nio. Za ni mlji vo bi mi bi lo do zna ti 47 – Ste va ne, da li si ikad bio za lju bljen u ne ko ga?

lamb­chops41 ili, re đe, ćur ku sa pek me zom, ali uvek sa istim po vr ćem, ma lo ku va nog gra ška, bo ra ni je i spro ut sa42; za tim od slat kog ne ki krem, pu ding, fru it­ca ke43, što je za pra vo pa ti španj sa gro žđi ca ma, ba de mi ma i kan di ra nim vo ćem, ili iz bor si re va sa sla nim crac ker si ma)44, opu šte ni i si ti, bla že ni po sle na por na, ce lo dnev na pe ša če nja, ni smo bi li još ras po lo­že ni za po či nak, pa je Ro bert, ja ko cr ve nih obra za, pred lo žio da u nje go voj so bi po pi je mo ča ši cu por ta.

– i’ve had it he re for al most a who le year. My chi ef’s christ mas pre sent for „hard wor king, con sci en ti o us and loyal Rac kham“45 – re kao je, iz vla če ći fla šu iz or ma na, da ju ći, po svom obi ča ju, pod sme šljiv pri zvuk še fo vom ge stu i če stit ki na po set ni ci ko ja je još vi si la ve za na zlat nom vrp com za gr lić.

Ro ber to va so ba je bi la ne što ve ća od mo je i ma da joj je po ras po re du i na me šta ju u sve mu bi la na lik, ipak je mno štvo pred me ta pri vat na po re kla, ot kri va lo da je to nje gov dom, a ne pri vre me no pre bi va li šte kao u mom slu ča ju. Ra znih fi gu ri na, ta nji ra sa po sve tom, go ble na, školj ki, ja stu či ća, pa „exe ter School of com mer ce and eco no mics“46 di plo ma i de se tak ura mlje nih fo to gra fi ja na ko ji ma su uglav nom on i nje go va maj ka, za jed no ili odvo je no, u ra znim vre men skim raz do blji ma, i mno štvo dru gih sit ni ca, či ni lo je so bu na kin­đu re nom, ali upr kos to me upa dlji vo ured nom. čip ke su bi le bes pre kor no be le i či ste, a bi lo ih je na sve stra ne i mo ra le su bi ti lič na svo ji na, nje gov ha lat i pa pu če oči to u ćo šku u ko me uvek sto je, kre vet bes pre kor no po rav nat, sva ka stvar na svo me me stu, okre nu ta ka ko tre ba, bri žlji vo obri sa na 41 Jag nje ći ko tle ti.42 Pro kelj.43 voć ni ko lač.44 Sla ni kek si.45 – imam ga ov de sko ro ce lu go di nu. Bo žić ni po klon mog še fa „za vred­nog, sa ve snog i oda nog Rac kha ma.“46 – egzie ter ska ško la tr go vi ne i eko no mi je.

Slobodan Selenić30 Očevi i oci 31

ko je je ot kri vao uz drh ta li glas; zbog za ža re nih obra za; zbog upor nog nje go vog po gle da ko ji je lo vio moj, zbu nje no, čak pre stra še no spu šten pre ma kri lu i pri ko van za nje ga. Da sam mo gao go vo ri ti srp ski mo žda bih se se tio la ke du ho vi to sti ko jom bih ubla žio pa te tič nost nje go vih iz ja va, okre nuo na ša lu ono što je on mi slio sa svim ozbilj no i što je bi lo, čak i za mo ju slo ven sku du šu, pre o se ćaj no – ali mo jim en gle skim ni sam mo gao ni po mi šlja ti na uspeh u ta kvom po du hva tu, pa sam, sve vi še zbu njen, ću tao i če kao naj ma nju pa u zu u Ro ber to vom go vo ru, da se za hva lim na por tu i odem na spa­va nje. Ume sto že lje ne pa u ze, me đu tim, Ro bert se u jed nom ča su ma lo pri ma kao na dvo se du i uzeo mo ju ša ku me đu svo­je. Za pa nje no sam ga po gle dao i tek ta da, pr vi put, po mi slio: „Bo že, smi luj mi se, da ovaj ni je pe der?!“

i od mah za tim, ka da je za mo lio za do zvo lu da me po lju­bi, što sam od bio sko čiv ši na no ge, do vi ku ju ći mu re če ni cu, naj bo lju ko ju sam umeo sro či ti:

– No, Ro bert, i do not kiss men50 – za pa njen sam se za pi­tao: „Zar je mo gu će da se to me ni de ša va? Da sam sa tim na stra nim ru men kom pro veo tri ne de lje? Da sam sa da sam sa gu zi ča rem u nje go voj so bi? Pi jem por to? Dr žim se za ru ku? Gle dam en gle skog Pu ra Mo cu za ža re nih obra za i us trep ta lih ru ku, po kva re na raz delj ka, sa pra me nom ko se pa lim pre ko če la – zar se za i sta sve to me ni de ša va!“ Kroz gla vu mi je pro le te la je di na pri ča o pe de ri ma ko ju sam ikad čuo. U njoj je moj pri ja telj, no vi nar, ne ki Jo le vu ka di no vić, shva tiv ši da pred so bom ima se ka per su, ne kog Sa raj li ju, ta ko đe no vi na ra, s ko jim je na svet skoj iz lo žbi u Pa ri zu de lio so bu – iz u da rao gu zi ča ra do kr vi i ba cio ga gla vač ke niz ho tel ske ste pe ni ce. Ka da mi je Ro bert pri šao i po ku šao da se pri pi je uz me ne, sve jed na ko me ube đu ju ći da je lju bav me đu mu škar ci ma 50 – Ne, Ro ber te, ja se ne lju bim s mu škar ci ma.

da li sam ili ni sam na eli za be tu u tom ča su po mi slio sa mo za to što bih že leo da sa znam ka da sam o njoj po čeo mi sli ti, to jest, da bih osve žio svo je uve re nje da se lju bav, ili ma kar neo bič no sna žno za ni ma nje, ro di lo onog ča sa ka da sam je ugle dao. Bi lo ka ko bi lo, tek, ta da je Ro bert, ne u pi tan, po čeo go vo ri ti o svo joj ve li koj lju ba vi ko ja se pre dve go di ne ne sreć­no za vr ši la. Bio je na pu šten. Pa tio je. vi še iz ne la go de ne go iz zna ti že lje pi tao sam:

– is she mar ried now?48 – i se ćam se da mi se, či sto je zič ki, uči nio zbog ne čeg ču dan na čin na ko ji je Ro bert od go vo rio.

– No – re kao je – that per son hasn’t mar ried, as far as i know.49

Ta da je Ro bert, upr kos mom pro ti vlje nju, na suo tre ću ča ši cu por ta, seo do me ne na dvo sed i po čeo go vo ri ti ka ko je za krat ko vre me od ka da smo se upo zna li po stao neo bič no ve zan za me ne; da mu se či ni ka ko spa dam u sa svim ma li broj lju di ko je je za vo leo to kom svog ži vo ta; da ži vot nje gov iz gle da druk či ji, pu ni ji i smi slom i ra do šću od ka da zna da će me sre sti za ve če rom; od ka da se ne de lja za vr ša va vi ken dom ko ji će mo za jed no, sa mi, pro ve sti; i sve u tom smi slu, je zi­kom ko ji je, pr vi put to kom tri ne de lje, bio me ni me sti mič no ne ra zu mljiv, za to što je Ro bert od jed nom po čeo go vo ri ti br zo i upo tre blja va ti neo bič ne re či i re če nič ne sklo po ve. Na rav no, da nas mi iz gle da sme šno što još ni u tom tre nut ku ni sam po mi slio da bi Ro ber to ve iz ja ve mo gle ot kri va ti nje go­ve ho mo sek su al ne sklo no sti. Me đu tim, odi sta, na to ni sam ni po mi šljao. Ja sam, na rav no, znao da ho mo sek su al nost po sto ji, ali je to ne što to li ko čud no da se me đu lju di ma ko je ja mo gu upo zna ti jed no stav no ne mo že do go di ti. Bi lo mi je sa mo ne pri jat no zbog ono ga što ne raz u mem u nje go vom go vo ru i još vi še zbog onoga što raz u mem; zbog uz bu đe nja 48 – Da li se uda la?49 – Ne… ta oso ba se ni je ven ča la, ko li ko ja znam.

Slobodan Selenić32 Očevi i oci 33

mo joj ne do lič noj ve zi sa Rac kha mom mo gla ra ši ri ti Bri sto­lom, sti ći do ko le ga i pro fe so ra, mo žda i do Be o gra da, to li ko me pre pla ši la da sam u jed nom ča su sko ro hteo da otvo rim i ta ko, kad ne ide ina ko, pre ki nem na stra nu pred sta vu pe de­ra u hod ni ku. i već sam pri šao bra vi, sta vio ru ku na re zu u ne do u mi ci šta mi je či ni ti, ka da sam čuo ne gde na spra tu ot klju ča va nje i škri pu ne pod ma za nih šar ki, ali, sre ćom, čuo je to i Ro bert, što ga je ko nač no pri mo ra lo da se, br že­bo lje, po vu če u svo ju so bu.

Mo kar do go le ko že, sro zao sam se po red vra ta na ze mlju, ne ko li ko mi nu ta ne spo so ban da se po kre nem, za li ven sti­dom, za tvo re nih oči ju, oča jan. Sa mo oča jan. Tek znat no ka sni je, u kre ve tu, ši ro ko otvo re nih oči ju, u sram ko ji je je di ni sa dr žaj mo je sve sti po če le su da pro di ru pr ve mi sli, i ma ko li ko bi le gor ke i op tu žu ju će ipak su zna či le na pre dak u od no su na od u ze tost iz ko je sam is plo vio. Ka ko sam mo gao bi ti ta ko glup pa ne po sum nja ti u Ro ber to ve na stra ne sklo­no sti! Le po mi je, glu pom, čo vek re kao da se „oso ba“ ko ja ga je na pu sti la ni je uda la, a i ka ko će, ka da je bi la mu ško! Ka ko sam mo gao ohra bri va ti nje go ve na de ta ko du go da na kra ju do đe do gro zna do ga đa ja ko ji upra vo pro đe, ali ko ji mo žda i ni je kraj mo jih po ni že nja. Bla že ni bo že! Ru me ni Rac kham, ra ču no po la gač i splet ka roš, na pi ja me ne, Ste va na Me da ko vi­ća, si na Mi lu ti no va i vas pi ta ni ka Nan ki nog, slat kim por tom, kao ka kvu ku va ri či nu ma lo let nu ćer ku da bi je cvrc nu tu ob lju bio! Rac kham u ulo zi onih be o grad skih sre do več nih maj sto ra (naš po ro dič ni ber be rin Ži vo jin, ne že nja, hva lio mi se da je naj bo lji me đu nji ma) ko ji na že le znič koj sta ni ci sa če ku ju se ljan ke da bi ih, zbu nje ne i pre pla še ne ve le gra dom, ele gant ni i na mi ri sa ni, na ma mi li u svo ju so bu i po va li li! Zar sam kao ku va ri či na ćer ka, kao ne sna đe na se ljan ka na be o­grad skoj že le znič koj sta ni ci iz gle dao Rac kha mu! Ta ko su po ni ža va ju će ove mi sli bi le da se ni sam usu đi vao dva pu ta ih kroz gla vu pu sti ti. Jek nuo bih gla sno i za rio gla vu u ja stuk

či sti ja i uvek ve ća ne go me đu oso ba ma su prot nog po la, da me ni kad že na ne će vo le ti ka ko me on vo li, po mi slio sam da po stu pim po je di nom po zna tom mo de lu, da ga uda rim, ili, ma kar, gru bo od gur nem, ali pre ne go što sam sti gao da to uči nim za u sta vi lo me, pro sto one mo gu ći lo, sa zna nje da uop šte ni sam be san na Ro ber ta, da ne mam ni naj ma nje že lje da ga po vre dim, već da sam stra šno, do tad ne is ku še no, ljut na se be, ogor čen, po sti đen okol no sti ma u ko ji ma sam se od je da red na šao. Je di no što sam že leo bi lo je da se od vrat na sce na što pre za vr ši, da se iz vu čem iz tog po lu mra ka, da por­to iš či li iz mo je gla ve, da osta nem sam, pa sam se oslo bo dio Ro ber to vog za gr lja ja, drek nuo:

– Stop it, Ro bert!51 – po sra mlje no i uvre đe no pre ne go raz ja re no i, ener gič no, kre nuo pre ma svo joj so bi.

Ro bert, me đu tim, ni je od u sta jao. Po tr čao je za mnom, mo lio me da osta nem sa mo još je dan mi nut, da će sve ob ja­sni ti, da ni sam raz u meo, ali ja sam, ne obra ća ju ći pa žnju, ule teo u svo ju so bu, i upr kos nje go vom po ku ša ju da me sle di, za lu pio i za bra vio vra ta. Me đu tim, ni tu ni je bio kraj glu pe, po ni ža va ju će ve če ri, Ro bert je kroz za tvo re na vra ta cvi leo, mo lio da ga pu stim, da mu mo ram da ti pri li ku za raz ja šnje­nje, da ono što u Sr bi ji, mo žda, iz gle da stra šno, u en gle skoj se uglav nom sma tra obič nim – sve onim istim, uz bu đe nim, čak iz be zu mlje nim gla som i na gla skom. Bio sam ta ko ne pri­pre mljen za si tu a ci ju u ko joj sam se na šao da ni je ču do što mi se u gla vi ni je ra đa la ni jed na ide ja, ni šta što bi okon ča lo stid nu en gle sku sce nu. čak i mo ja je di na čvr sta od lu ka – da vra ta ni po ko ju ce nu ne otva ram, po če la je da sla bi, po što sam od jed nom, do dat no i grd no pre pla šen, shva tio da se pan sion uti šao i da ne ko od su se da la ko mo že ču ti Ro ber to vo uz bu đe no i ne ta ko ti ho ša pu ta nje. Po mi sao da bi se pri ča o 51 – Pre sta ni, Ro ber te!

Slobodan Selenić34 Očevi i oci 35

me le mi ma na kra ju ipak iz le či. Me đu tim, ne ma sum nje da je upra vo svrab od stid na is ku stva, po tre ba da se pred so bom oprav dam zbog po ni ža va ju ćeg fak ta da je ne ko mo gao na me ne gle da ti kao Ro bert na tr ta va ita li ja na (se ka per su sa vi so kim pot pe ti ca ma go to vo žen skih ci pe la), si gur no bio raz­log što sam se ume šao u raz go vor o ho mo sek su a li zmu ko ji se ne što ka sni je, jed nom pri li kom, po veo u za jed nič kim pro sto­ri ja ma Vic to ria Ro om sa, stu dent skog klu ba Uni ver zi te ta.

Bi lo je to predve če, po sle za vr še nih pre da va nja, ka da je u klu bu obič no naj vi še po se ti la ca. Ne ki su raz go va ra li, ne ki či ta li no vi ne, ne ki pi sa li pi sma, slu ša li ra dio (još uvek ču do, ne dav no uve de no) – ka da je u gru pi u ko joj sam ja se deo po če la ta pri ča. Ni sam si gu ran da me pam će nje po u zda no slu ži, ali či ni mi se da smo na te mu do šli ta ko što je ne ko, Bar ba ra ili Ba rry, mo žda čak i ma li ne smi re ni Le sley Hayes, upi tao Joh na Dow nin ga šta to ta ko pom no či ta u ča so pi su – mi slim da je bio Cri te rion ili Lon don Mer cury. John je či tao iz ve štaj ili ko men tar iz ve šta ja ne ke ko mi si je, od bo ra, šta li, o ho mo sek su a li zmu me đu škol skom omla di nom. Ni sam ka dar da nas pre pri ča ti ka ko je tač no raz go vor te kao i šta je ko u nje mu re kao. Me đu tim, ako ne mo gu da po no vim te ze, jer i ni su bi le ja sno iz ne te, vr lo do bro se se ćam da me je na čin na ko ji su o ho mo sek su a li zmu go vo ri li John i Bar ba ra na veo da i ja, još ne do volj no vi čan en gle skom, ipak iz ne sem svo je mi šlje nje. John Dow ning je, na i me, iz ve štaj iz vr ga vao ru glu. Pod sme vao se, iro nič no pre pri ča va ju ći, za bri nu tost sta ra ca za sek su al ni ži vot u mu škim ko le dži ma, So do mi i Go mo ri mo der na do ba. On nijed nom reč ju ni je re kao da ho mo sek­su a li zam po sto ji, ili ne po sto ji, u ško la ma, ali oma lo va ža va nje pu ri tan skog mo ra li zma od ra slih ne pri kri ve no je po ka zi va lo da iz ve šta ju ne pri da je ni ka kav zna čaj. Bi lo mi je na vr hu je zi­ka ono što je ta da Bar ba ra gla sno upi ta la: da li se pod sme va John iz ve šta ju za to što mi sli da ho mo sek su a li zma ne ma u

da bu kom i per jem od bra nim svest od sram ne sli ke. Ne vi­nost bez za šti te! Mo žda je ipak tre ba lo iz u da ra ti per ver ta, a ne, kao ku va ri či na ćer ka, po be ći, osta vlja ju ći ga u uve re nju da je ma lo ne do sta ja lo do pot pu na uspe ha; mo žda je Jo le vu ka di no vić po stu pio sa Sa raj li jom u Pa ri zu na je di ni na čin pri me ren si tu a ci ji. Ako je već ri zi ko vao da ta ko ja sno ot kri je svo je na me re, ri zi ko vao je Ro bert da zbog njih do bi je i pre­ko zu ba. S tim je si gur no ra ču nao. Mo ra da je na to na vi kao. Mo žda još ni je ka sno, mo žda ga ipak tre ba iz le ma ti u pr voj pri li ci ako po ku ša da pri đe, čak i ma nje otvo re no i dr sko ne go što je uči nio te ve če ri.

Pri li ke, sre ćom, ni je bi lo. U ne ko li ko na vra ta sle de ćih da na po ku šao je za po de nu ti raz go vor, ali sam ga ja u sa mu za čet ku uvek pre ki dao, pa je di gao ru ke. Na pre čac je po stao vr lo hla dan i uda ljen. Ka da bi smo se sre li u hod ni ku, vi de li u tr pe za ri ji, uvre đe no je i pre zri vo okre tao gla vu od me ne, ili tek s vi si ne pro mr mljao po zdrav. Ot po zdra vio bih mu, uvek sa ma lim gr čem sti da u utro bi, ko ji sam pri kri vao bez­iz ra žaj nim li cem i hlad no ćom u gla su. vre me nom sam se opo ra vljao. Ja či na pad ga đe nja imao sam po sled nji put ka da sam vi deo Ro ber ta sa nje go vim no vim pri ja te ljem. Bio je to ne ki ma li, tr ta vi ita li jan, Rac kha mov ime njak, Ro ber to se zvao (Ro bert i Ro ber to, qu ell’ hi sto i re d’amo ur!52), ko ji je buj­nu i ta la sa stu ko su što mu pa da pre ko če la po kre tom gla ve stal no za ba ci vao una zad. Gle dao sam ih kroz pro zor ka ko se na uli ci, is pred pan si o na opra šta ju, du go ne is pu šta ju ći ru ku je dan dru go me. Za mi sliv ši pro tiv svo je vo lje, se be, na me stu i u po lo ža ju tr ta vog ita li jan či ća ko ji ko ket no za ba cu je va lo ve svo je du ge ko se, za le pio mi se za obra ze stid ko ji, kao upor nu šu gu, ni sam da ni ma uspe vao spra ti.

elem, iz svo je ko že čo vek ne mo že ni ku da pa sam i ja, na rav no, na sta vio da ži vim sa šu gom ko ja se vre me nom i 52 Ro bert i Ro ber to, ka kva lju bav na ro man sa!

Slobodan Selenić36 Očevi i oci 37

ra sti ja, na rav no, od vrat na po ja va i u mo ral nom i u estet skom po gle du. S ob zi rom na mo ja sve ža, po ni ža va ju ća is ku stva sa Ro ber tom Rac kha mom, si gu ran sam da je ova tvrd nja bi la iz ne ta sa do volj no lič ne va tre i iskre na ga đe nja. Za tim, da se kod nas u Sr bi ji sa na ro či tim gnu ša njem gle da na – tu ni sam znao en gle sku reč za „gu zi ča re“, pa sam za stao, ali u po moć mi je pri te kla Bar ba ra:

– Pan si es55 – re kla je le de nim gla som, što je mla đe de ča­ke opet na te ra lo da se za ki ko ću, a Joh na da joj upu ti pre te ći po gled. Po red zdra va ot po ra jed nog mla dog i ne po kva re nog na ro da, re kao sam, gnu ša nje kod Sr ba ima i isto rij ske ko re­ne po što su Tur ci, na stra ni i tru li u svo me go spod stvu, vr lo sklo ni so do mi ji, na taj na čin po ni ža va li srp ske do ma ći ne. Go vor sam za vr šio u ne pri rod noj ti ši ni, ubla že noj sa mo tri­jum fal nim iz ra zom na Bar ba ri nom li cu, ko ji se, me đu tim, na nje mu ni je du go za dr žao. Re če ni com, spo ro iz go vo re nom, po gub no iro nič nom:

– Bar ba ra, you’ve he ard Ste ven! Hu rry up! To Ser bia!56 – John je, za glu šen pra skom sme ha svo jih na vi ja ča, okon čao raz go vor kao ne sum nji vi po bed nik.

To isto ve če ka da sam već hteo skre nu ti sa ula znih ste­pe ni ca is pred Vic to ria Ro om sa pre ma svo joj ku ći, su sti gao me je John.

– Ste ven – re kao je, gle da ju ći me pra vo u oči, sa lju bo pit stvom oče ku ju ći pro me ne na mom li cu – ha ve i ne ver told you?

– What? – pi tao sam.– That i am ir re de e mably ho mo se xu al.57

Pa kad se na u ži vao mo je za be zek nu to sti, uz oča ra va ju ći osmeh, do dao je:55 – Be le ra de (u slen gu – to pla bra ća).56 – Bar ba ra, ču la si Sti ve na! šta če kaš! U Sr bi ju!57 – Sti ven… zar ti ni kad ni sam re kao?

– Šta?– Da sam ja ne po pra vlji vi ho mo sek su a lac.

mu škim ko le dži ma en gle ske, ili za to što sma tra da ho mo­sek su a li zam ni je po ja va zbog ko je se tre ba za bri nja va ti? Bar­ba ra je pi ta nje po sta vi la od me re nim to nom, ali iza glu mlje ne aka dem ske zna ti že lje, bi lo je, si gu ran sam, ma lo ža ri šte be sa, re skog ci ni zma, ne str plji ve sva dlji vo sti, ko ju sam ta da za pam­tio, ali joj tek ka sni je pri dao zna čaj. U to me ča su shva tio sam sa mo da je pi ta nje za te klo Dow nin ga ko ji je ne ko li ko ča sa ka mo rao raz mi sli ti pre od go vo ra, da je iza zva lo ma lu na pe tost u na šoj gru pi i na te ra lo naj mla đe, Le sleyja, na pri mer, da se po tu lje no za sme ju kao pu ber te tli je kad ču ju ma stan vic ili što god ska red no. Sa vi si ne, od jed nom vr lo uč tiv i hla dan, John je ne kim neo d re đe nim od go vo rom – da ne ma uvid u spa va o ni ce svih en gle skih mu ških ko le dža i da pre pu šta vo a­je ri ma iz ko mi si je da na sta ve nji ho vo „keyho le pe e ping and to i let eave sdrop ping, the old lec hers“53 – iza zvao bu ran smeh, i za pra vo iz be gao od go vor na Bar ba ri no pi ta nje.

Bar ba ra će mi ka sni je če sti ta ti zbog hra bro sti da sred tog – pa e de rast scum,54 ka ko je, sa pra vom mr žnjom, pro sik ta la, iz go vo rim ono što sam, ne če ka ju ći da se sti ša smeh po sle Joh no vog od go vo ra, re kao, ali nje ne če stit ke ni sam za slu­žio jer ni sam bio sve stan, dok sam iz la gao svo je sta no vi šte, či nje ni ca ko je su moj aka dem ski čin pre tva ra le u akt mu ška par ti zan stva i hra bro sti. Ja je sam za pa zio ne ku na pe tost u va zdu hu, čuo pri kri ve no var ni če nje sa me sta gde su se Bar­ba ri ne ob u zda va ne i Joh no ve pod sme šlji ve re či su da ra le, ali ni sam tog ča sa ras po la gao ni sa osnov nim po da ci ma, ma kar pret po stav ka ma, uz pomoć ko ji h bih, mo žda, bio ka dar shva­ti ti po za di nu su ko ba. Jed no stav no, po što to ni je uči ni la ni Bar ba ra ko ja je pi ta la, ni John ko ji je od go va rao na pi ta nje, re šio sam da ja ka žem šta mi slim o ho mo sek su a li zmu. Go vor mi ni je bio du ga čak, ali je bio je zgro vit. Re kao sam da je pe de­53 – vi re nje kroz klju ča o ni cu i klo zet sko pri slu ški va nje, ma to ri raz vrat nja ci.54 – Pe der skog šlja ma.

Slobodan Selenić38 Očevi i oci 39

i ne ku, sna žnu, ali još neo bja šnji vu strep nju. Još ne ko li ko da na ni sam umeo na ći bo lju reč za te sko bu ko ja me je is pu­nja va la, ni ti sam u tu ma če nju tog ose ća ja od mi cao mno go da lje od nje go va pu ka ime no va nja. Znao sam, do du še, da ni je ho mo sek su a li zam to što me ugro ža va i zbu nju je, ali ose ćao sam da i on uče stvu je u opa snom br ka nju pred sta va o sve tu ko ji mi je od jed nom stao iz gle da ti mno go ma nje ne sum njiv i ja san ne go ko li ko još ju če, ili pre dva me se ca. Sa mu kom, kao ne što opa sno, po če li su se u mo joj sve sti ob li ko va ti obri­si jed ne no ve, neo bič ne za bri nu to sti. već to što sam ka dar i spre man o ho mo sek su a li zmu, re ci mo, ras pra vlja ti sa ne kim ko ji ga, rav no pra van, čak nad mo ćan, bra ni, ugro ža va lo je sa me te me lje mo je si gur no sti, sve što sam iz svo je ku će, iz na pa će ne Sr bi je, od Nan ke, pre sve ga, sa so bom kao vred­no do neo. Od jed nom mi se uči ni lo da ne ka ve li ka opa snost vre ba, da neo pa zi ce pod vr ga vam sum nji ne sum nji vo, da Le sleyje vo kre ve lje nje, Joh no va im per ti nen ci ja, Rac kha mo va pret po stav ka o mo joj se duk ti bil no sti, čaj s mle kom i ću re­ti na s pek me zom, Bi bli o te ka Bri tan skog mu ze ja i raz ja re na, a ob u zda na Bar ba ra, bla že no sreć na Miss Tric key, en gle ska tra va, en gle ski je zik na ta pa ju i one pre de le mo je du še za ko je sam mi slio da su ne pro mo či vi, im preg ni ra ni srp stvom kao ša tor sko kri lo. Stao sam sa ma se be špi ju ni ra ti, po do zri vo, sa stra ne po sma tra ti, jer sam za stra šen ot krio ka ko sva kim da nom, neo pa zi ce, sve vi še ne pri ko sno ve nih mo jih uve re nja, pod uda rom no vih sa zna nja, po ka zu ju ne svo ju po gre šnost, to ne, ali pod lo žnost sum nji, ma kar raz go vo ru, sva ka ko druk­či jem shva ta nju. Une zve rio bih se ka da god se be uhva tim u iz da ji. Ta ko sam to zvao. Pa ni kom me is pu nja vao sva ki znak da sam ve rom okre nuo, ka ko sam se bi pa te tič no pre ba ci vao ka da bi god ne ku od srp skih ne pri ko sno ve no sti, ma kar sa mo za čas, i iz spe ku la tiv nih raz lo ga, iz daj nič ki vi deo ne srp skim, već nji ho vim, rav no du šnim i ne pri stras nim oči ma.

See you to mor row, old chap“58 – pri ja telj ski me plje snuo po ra me nu i tri jum fal no oti šao niz uli cu, ne osvr ću ći se.

Rac kham mi je već sa svim de lat no po ka zao da pe de ra­sti ja ni je tek ru žna pri ča iz per verz nih ša pu ta nja po tur skim ha ma mi ma, ne go po ja va, ma ka ko me ni te ško shva tlji va, ipak po sto je ća. John je svo jim po be do no snim pri zna njem uči nio mno go vi še: ho mo sek su a li zam pred sta vio, ma kar že leo pred sta vi ti, kao dru štve no pri zna tu, go to vo mo ral no po želj nu po ja vu. „Zar ti ni kad ni sam re kao? Ja sam gu zi čar.“ čak – „ja sam ne po pra vlji vo odan gu zi čar stvu!“ Tek ta ko! Kao da je re kao – ja sam fi la te list, ili ja sam ne po pra vlji vi po šte nja či na, ili, ja sam ka ra đor đe vi će vac, u ze mlji u ko joj vla da ju Obre no vi ći.

Ni da nas ne znam ka ko bih tač no opi sao sta nje mo je sa ve­sti to ga ča sa i sle de ćih da na, ne za to što se ne se ćam svo jih ose ća ja, već za to što su, ne us kla đe ni i pro tiv reč ni, stvo ri li ne po jam nu zbr ku u mo joj gla vi. Ga đe nje pre ma ras pro stra­nje noj en gle skoj na stra no sti po sta lo je još ja če, ra to bor ni­je i slo je vi ti je, jer je za raz li ku od ne sret na Rac kha ma, tek ru me nog, usa mlje nog ra ču no po la ga ča, tra ča re, se ka per se bez igde iko ga, John Dow ning bio bri li jant ni, upr kos svo joj mla do sti, već na uč nik, je dan od pr vih ko ji će dok to ri ra ti isto rij ske na u ke na Bri stol skom uni ver zi te tu i uz to, ka ko već bi va u mla dić kim gru pa ma gde ne ko to mo ra bi ti – ar bi tar u stva ri ma dru štve na re da i uku sa, vo đa, auto ri tet, na ro či­to za un der gra du a te stu den te sa ko ji ma se – po sle nje go ve iz ja ve bi lo mi je ja sno za što – ra do dru žio, uvek za njih vre­me na imao. Me đu tim, po red na ra sle ne tr pe lji vo sti ne sa mo pre ma sek su al noj i mo ral noj stra ni ho mo sek su a li zma, već, re kao bih, pre ma po gle du na svet ko ji sam po čeo na slu ći­va ti iza na stra no sti ko ja se nad moć nom u sva kom po gle du ho će pred sta vi ti, po sle Joh no ve im per ti nen ci je ose tio sam 58 – vi di mo se su tra, sta ri dru že.