Embed Size (px)
Citation preview
Ivan Pani}
ODVRATNA DRAMA
200 Ivan Pani}
IVAN PANI] je ro|en 1964. godine u Beogradu.
Diplomirao dramaturgiju 1990. godine na Fakultetu dramskihumetnosti.
Do sada napisao dramske komade: Sad Se Smej Sotire (1990),Sokratov testament (1992), Bol – Bolen (1993), Kad }e{ do}i(1999), Top od tre{we – skica za portret jednog Srbina (2000),Odvratna drama (2001).
LICA:
OBREN
DR
SEQANKA
SEQAK
RADNIK
PRVI ^OVEK
PRVA @ENA
DRUGI ^OVEK
DRUGA @ENA
KONOBARICA
PRVI PIJANAC
DRUGI PIJANAC
LEVA FRAKCIJA
DESNA FRAKCIJA
@IVKA
BRADOWA
GOST
Odvratna drama 201
Ivan PANI]
ODVRATNA DRAMA
Ordinacija. Za stolom sede Dr i Obren Mijajlovi}.
OBREN: Dragi gospodine doktore, ja sam duboko zahvalan {toste me primili.
DR: Gospo|a Petronijevi} se tako usrdno zalo`ila za vas...
OBREN: Draga, najdra`a Sofija! Zaista, da nema prijateqa,~ovek bi... U dana{we vreme, naro~ito...
DR: Iskreno, gospodine Mijajlovi}u, posle onoga {to samod we ~uo, va{ slu~aj me je odistinski zaintrigirao.
OBREN: Da, moj slu~aj! To je, zaista... jedan, tako... slu~aj...
DR: Nervozni.
OBREN: Pa, ne... Ustvari, da... Priznajem.
DR: Nema potrebe, gospodine Mijajlovi}u. Opustite se. Ako`elite, mo`ete i prile}i.
OBREN: Prile}i?... Dragi moj gospodine doktore, pre nego {tosam imao sre}e da do|em kod vas, ja sam bio, tako –potpuno samoinicijativno, da ne ka`em naslepo – kodjednog va{eg kolege... Znate {ta me je ta... ta bezna~ajnaosoba pitala, ~im sam u{ao u ordinaciju?
DR: Pretpostavqam da je to bilo ono uobi~ajeno pitawe...
OBREN: Da li mi je uredan seksualni `ivot i koliko ~estomasturbiram.
DR: Svako od nas ima svoj pristup pacijentu...
OBREN: Molim vas, taj frojdist me nije po{teno ni pogledao!Prepisao mi je brdo lekova i zakazao novo vi|ewe, tekza dvadeset dana! A, vidite, meni je potreban neko ko }eme saslu{ati, ali istinski saslu{ati! Ko }e u}i u mojuproblematiku, sa razumevawem, qudskim i profesio-nalnim, prijateqski posavetovati, uputiti, pa tek tada,ako treba – neka do|u i ti lekovi! Ne be`im ja od wih,ali topla qudska re~ i gvozdena vrata otvara!
202 Ivan Pani}
DR: Potpuno vas razumem, gospodine Mijajlovi}u. Recite misada... Da li je uredan va{ seksualni `ivot? Koliko~esto masturbirate?
Nekoliko trenutaka napete ti{ine. Obren je u {oku. Zatim prasne usmeh.
OBREN: Odli~no, gospodine doktore!... Koliko ~esto... Na tre-nutak sam pomislio... Zaista odli~no! Sofija me je, sre-}om, upozorila da ste vi prili~no nekonvencionalnali~nost! Ina~e bih sada ustao i oti{ao!
DR: Eto, malo da vas opustim. Dobro je da ste shvatili {alu.Otkad ste u{li, od vas nervoza bije kao promaja. Je lisada malo lak{e?
OBREN: Neuporedivo lak{e, dragi gospodine doktore! Ose}amda smo na istoj talasnoj du`ini! Vi ste puni pozitive!
DR: To je boqe... A sada, dragi moj, da vidimo {ta vas mu~i.
OBREN: Ne znam odakle da po~nem...
DR: Ja mislim da nije lo{e otpo~etka, mada, li~no, novine~itam s kraja.
Ponovo malo obostranog smeha, sada ne{to usiqenijeg nego malo~as.Zatim nategnuta pauza, tokom koje se Obren vrpoqi na stolici.
DR: Dakle.
OBREN: Dakle, sve je po~elo jedne srede ujutru, pre ta~nodvadeset i tri dana...
Deo pijace, gde se prodaju sir i kajmak. Uobi~ajena pija~na `ivost.Prodavci nutkaju mu{terije, dovikivawe i cenkawe.
OBREN: Sreda je ina~e moj baksuzan dan. Sve lo{e {to mi se u`ivotu desilo – desilo mi se ba{ nekako u sred srede...Sreda je bila kad sam krenuo u prvi razred osnovne {ko-le. Sreda je bila kad sam krenuo u armiju. U sredu sampao na voza~kom ispitu i nikada ga vi{e nisampolo`io. U sredu sam se o`enio, i sreda je bila kad meje `ena izbacila iz stana. U prvu sredu posle togaiza{li smo na ro~i{te, a tri srede kasnije i formalnosmo se razveli...
Odvratna drama 203
SEQANKA: Probaj sira, gospodine! Vidi ga kaki je beli, ko mleko!
OBREN: (Proba sir)I eto, ba{ u tu sredu nije do{ao moj seqak Vita, izSlavkovice, kod koga ve} godinu dana redovno kupujemsir. Ja sir volim i tro{im ga uz sve obroke. Zato mi jevrlo va`no kakav sir kupujem i od koga kupujem...
SEQAK: Kajmak, gra|ani, zlatiborski, `ut ko dukat!... Ajde, kom-{ija, kupi jo{ ovo malo {to mi ostalo, pa didem ku}i!
OBREN: Ne, hvala... Zna~i, to mora da bude ~ist sir, beli, puno-masan, ni mlad ni star, ni mnogo jak, a ni previ{e slab.Da ima du{u, da mu je nisu izvadili zajedno s kajmakom.Kravqi, obavezno, jer miris ovce – nedajbo`e koze! –osetim na kilometar. Da se ne hvalim, ali za sir samspecijalista. Kad ga ja odaberem – to je onaj pravi! Tuniko ne mo`e da mi podvali!
CIGA: Ej, gospodine!... Gospodine!
OBREN: Meni ka`e{?
CIGA: Tebi, bre! Odi vamo! Odi!... Slu{am te, bre, {ta pri-~a{, i da zna{ da si u pravu. Ne zna sira svako da kupi.Samo pravi doma}in ume da odabere dobar sira.
OBREN: Te{ko je na}i pravi sir. Ja, evo, kupujem kod Vite, i dosada nisam imao zamerki.
CIGA: Kod kog, bre, Vitu?
OBREN: Kod Vite, iz Slavkovice... Ali, danas, vidim, nema ga.
CIGA: A, kod tog Vitu!... Pa, {ta misli{, {to ga nema?
OBREN: Mo`da {to je ki{a, dosad je uvek dolazio...
CIGA: E, moj gospodine... Bio on jutros, al ga uvatila ispek-cija.
OBREN: Kakva inspekcija?...
CIGA: Pa ova, sanetarna... Pokvaren mu sira. Pun dlake.
OBREN: Vita?!...
204 Ivan Pani}
CIGA: Ma jok, sira. Dlake, dlake, moj gospodine! Dal od wega,dal od babu mu, il od kravu – {ta znam ja.. Al dlake, i usira, i u kantu di dr`i sira.
OBREN: Pa, {ta se desilo?!
CIGA: Prosuli ga, sve.
OBREN: Vitu?!...
CIGA: Ma jok, more, sira.
OBREN: Eto ti! Ko bi rekao, onakav ~ist i fin seqak...
CIGA: Nije zlato sve {to sija. Evo, i mi Cigani smo crni, pasmo opet qudi, ko i drugi... Nego, slu{aj. Vidim da serazume{ u sira. Na, probaj ovog moga.
OBREN: Ne, stvarno...
CIGA: Ama! Samo probaj! Ne}e se otruje{... Ako ka`e{ da nevaqa – evo cela kanta, yabe da nosi{ ku}i!
OBREN: Taman posla...(Proba sir)Mmmm... Da zna{ da nije lo{...
CIGA: Jel la`em ja?! A?!... Ka`i, gospodine! Jel la`e Ciga?!Ajd jo{ malo...
OBREN: Stvarno, dobar sir... Po{to kilo?
CIGA: Pusti, more, lako }emo za cenu, ako si kupac!
OBREN: Kako pusti?... Moram da znam, mo`da bih uzeo kilo...
CIGA: Ih, kilo! To, bre, ja sam pojedem, bez decu, za doru~ak! Adrugo, tu sam sad, i ko zna kad. Boqe tebe da seobezbedi{ na vreme.
OBREN: [ta znam, kao da nije naj~istiji...
CIGA: ^is ko suza! U devet voda pran!
OBREN: Ne mislim to, nego, onako, po mirisu... Kao da malo za-nosi...
CIGA: Vidim ja {ta je, gospodine. Ko jo{ kupuje sira odCigani, jel tako?... Neka, nemoj sad tu, {to da sela`emo... Al, da zna{, ja da ti ka`em – u pravu si, stoposto. Di to ima da Cigani prave sira? Prqavi, smrduko fuge, preturaju po kontejneri... To za sira nije, mojgospodine. Jel tako?... Tako, tako. Samo, vidi{, kodmene je to drugo. Ja sam sa `enu ceo `ivot radeo u[vedsku.
Odvratna drama 205
OBREN: Pa, ti mu, zna~i, do|e{ kao neki gospodin?
CIGA: Mene su gazde u [vedsku zvale her Kokan! Her Kokan,bite ajne kafe! Mit cuker, bite! Ja, ja, danke!... Paondak, onaj Tur~in iz pekaru u Cvinder{trase... Alo,her Kokan! Alo, kom{i! Burek met meso, burek metsir?... Nismo ti mi ko ovi obi~ni, odrpani Cigani, mismo, bre, gospoda!
OBREN: A ~iji je sir?
CIGA: Pa, moj. Od `enu.
OBREN: Ne, mislim – od ~ega je?
CIGA: Od mleko.
OBREN: Mislim – od koje `ivotiwe?
CIGA: Od koje ti voli{! Sve ima kod Cigu! Od kravu, od ovcu,od kozu, od kobilu... Od ticu, ako treba, Ciga }e na|e!
OBREN: Ja volim od kravu... Kravqi sir, ho}u da ka`em...
CIGA: E, ovaj {to si probo, taj ti ba{ od kravu! Od moju Bulu,samo je s detelinu i ~isto seno ranim! S izvorsku voduje pojim! Deca mi od we mleko piju! Ajd, `iv mi ti! Evo,za tebe, ko za brata! [es kile da ti dam – tri da plati{!
OBREN: Taman posla, mnogo je to za mene!...
CIGA: Pet!
OBREN: Ne, ne...
CIGA: ^etri! – miran ti, miran ja!
OBREN: Ama, ~ove~e, {ta }e mi toliki sir!
CIGA: A kolko bi ti?... Al, po du{i da ka`e{.
OBREN: [ta znam... Pola kile, kilo, ne vi{e...
CIGA: Evo ti tri, u zdravqe da izede{! Dve mi plati i nosi!Ajd!
Ordinacija. Ulazi Obren, sa kesom sira u ruci.
DR: I? Obrlati vas Ciga?
OBREN: Obrlati me da uzmem tri kile, ali sam samo dve platio.Nisam ni ja pao s kru{ke.
DR: Dajte mi tu kesu... Ovde u vrh glave ako ima kilo i po.
OBREN: Ma, {ta ka`ete?!... Nije vaqda!
206 Ivan Pani}
DR: Jel bar sir bio ~emu?
OBREN: Probajte.
DR: Pa, sad... Dobro, da probam...(Preko voqe uzima par~ence sira iz kese, nepoverqivoga pomiri{e, gricne, pa pqune)Ih, bre! [ta je ovo?!
OBREN: Podvali mi, |ubre cigansko! Jedan mi dao da probam, adrugi mi prodao!... Prokleti ober Rom! Od Cigana i se-qaka u ovoj zemqi ne mo`e vi{e da se `ivi!
DR: Za{to mislite da ba{ od Cigana i seqaka ne mo`e da se`ivi?
OBREN: Isti su! Cigani se poseqa~ili, seqaci se pocigan~ili!Znate {ta je najgore?... Ima ih svuda. Izviru na sverupe, kao mravi. Ugu{i}e nas.
DR: Koga to – nas?
OBREN: Pa nas, gra|ane, starosedeoce, normalne qude. Mene,vas, gospo|u Sofiju Petronijevi}evu... Poje{}e nassvojom nekulturom, svojim lopovlukom, niskim stra-stima, u`eglim mastima...
DR: (Bele`i)Dobro, {ta je daqe bilo?
OBREN: (Baca kesu sa sirom u kantu)Daqe sam oti{ao na Pjerovu sahranu...
Kapela za kremaciju. Sterilna, sasvim nepravoslavna, ba{ kako dolikuje.Kov~eg. Piramida umesto krsta. Venci i ne{to buketa. ]utqivi skup.Iz pozadine – ozbiqna muzika. Neko vreme traje, pa se prekine – dokokrenu traku; tako nekoliko puta.
OBREN: Nisam od onih {to zaziru od sahrana. Naprotiv, uveksam nekako voleo da odem na dobru sahranu...
DR: [ta podrazumevate pod dobrom sahranom?
OBREN: Svakako ne one primitivne, da ne ka`em seqa~ke ukope,sa dominantnim vowem tamjana. Pod dobrom sahranompodrazumevam, pre svega, jednu kulturnu, civilizovanukremaciju, gde umesto tugaqivog popovskog zapevawa,~ovek mo`e da u`iva u biranoj klasi~noj muzici...Svakako, treba napraviti razliku izme|u kremacija popotrebi i kremacija po slobodnoj voqi.
Odvratna drama 207
DR: Budite qubazni, napravite razliku.
OBREN: Vrlo rado... Elem, kremacije po potrebi karakteris-ti~ne su za onaj sloj naj{irih masa, koje nemaju poro-di~nih grobnica, niti mogu}nosti da ih sebi obezbede.Usled toga, takvi se odlu~uju za kremaciju, kaojeftiniji i jednostavniji vid sahrane. Jasno vam je da seve}inom radi o do{qacima, koji su jo{ do ju~e ~uvaliovce na nekom brdu, a onda se spustili u grad, misle}i,vaqda, da su besmrtni i da nikada ne}e umreti... Sadruge strane, kremacije po slobodnoj voqi primerene sunesputanim duhovima koji se ni~ega ne boje, kojima sefu}ka za sve bogove ovoga i onoga sveta i koji se, poputindijskog mudraca Kalana, svesno opredequju za plamen,hrabro prkose}i glupim i besmislenim pri~icama onekakvom vaskrsnu}u. Ne hteti vi{e, ne ceniti vi{e, nestvarati vi{e – kada bi ta velika umornost zauvek biladaleko od mene! – rekao bi Zaratustra besmrtnog Ni-~ea... Uostalom, zar nije boqe, humanije, plemenitije,kako ho}ete! – planuti kao lu~a i sagoreti u jednombeskrajno malom deli}u vremena, nego pretvoriti se uleglo crva i trunuti u zemqi, kao neka gwila kuhiwskakrpa.
DR: Verujete li u Boga?
OBREN: Tu sam vas ~ekao!... Molim vas, {ta je to, uop{te, bog?Deda s bradom, koji nas posmatra s neba i slatko nam sesmeje? Ili, pak, nekakva slepa, bestijalna sila, fanta-sti~ni demijurg, koja nas bacaka tamo-amo i upravqanama po zakonitostima, {to za nas ostaju navek nedoku-~ive? Pitawa beskrajna, a odgovora niotkuda... Verujemda ne~ega ima, da neki in`iwer povla~i konce na{ih`ivota, a da li se on zove Hrist, Buda, Muda, Muhamedili Zevs – definitivno nije bitno.
DR: Sveta Trojica?
208 Ivan Pani}
OBREN: Politika! ^ista po – li – ti – ka!... Otac, sin, svetiduh, tata, mama i banana, tralala, tralali – ali, ko-na~no, ~emu sve to? Tolika komplikacija, tolika filo-zofija, potpuno nepotrebno... Duboko sam ube|en da jeto sve samo lukavo smi{qena popovska ujdurma, kao ivaskrsewe. Gde to ima da mrtav ~ovek o`ivi? Ko je taj{to je video Lazara? Neka se poka`e! Ja, dok nesagledam svojim o~ima, dok ne opipam svojim prstima –ni{ta ne verujem... Slo`i}ete se sa mnom, crkva jeoduvek manipulisala sirotim, neprosve}enim narodnimmasama, e da bi ostvarila svoje mra~ne, u ve}inislu~ajeva iskqu~ivo politi~ke ciqeve. U pozadinisvega toga, ~itave te pri~e o bogu, svetom trojstvu, rajui paklu i tako daqe i tako bli`e, le`e, naravno, novac,vlast, ambicija. Jednom re~ju, voqa za mo}... Uostalom,filozofi su do sada svet samo razli~ito tuma~ili, azapravo se radi o tome da se on izmeni.
DR: Engels?
OBREN: Ne, Marks. Teze o Fojerbahu. Posledwa, jedanaesta teza.
DR: (Bele`i)Idete li u crkvu?
OBREN: To mesto svih poroka i zala? Nikada!
DR: Da li se ose}ate kao hri{}anin?
OBREN: Ne vidim za{to sputavati sebe jednom tako uskogrudomdefinicijom? Li~no, duboko verujem u inkarnaciju.Ube|en sam da sam u nekom od svojih prethodnih `ivotabio riba.
DR: To je zanimqivo. Pri~ajte mi malo o tome.
OBREN: Pa eto, vodu naprosto obo`avam. ^ini mi se, da nemavode – umro bih od `e|i.
DR: Za{to mislite da ste bili riba? Za{to niste bili, naprimer, mornar? Ili delfin, mo`da kit?
OBREN: Ne prime}ujete?
DR: [ta?...
OBREN: Sve to, {to ste sada nabrojali – sve su to sisari. Ma-malia.
DR: A, tako?... Ta~no.(Bele`i)
Odvratna drama 209
OBREN: Razumete me sad? Po izvesnim teorijama, prvi sisari ijesu nastali od riba, koje su iza{le iz vode i {krgezamenile plu}ima... Kona~no – {ta da se pri~a? –Darvin je tu zakon.
DR: A stvarawe sveta za sedam dana, po Svetom pismu?
OBREN: Trice i ku~ine! Ja sam nastao od majmuna, i ta~ka! Nikone mo`e da me ubedi u suprotno!... Uostalom, obrazovan~ovek samo treba malo da se osvrne oko sebe, da sagledasve te radni~ke i seqa~ke fizionomije, koje nasokru`uju, pa da shvati sav uzvi{eni domet originalneDarvinove misli.
DR: (Bele`i)Da se vratimo na sahranu... Ko je taj... Pjer?
Kapela za kremaciju. Obren staje ispred kov~ega, vadi papir, ~itadrhtavim glasom.
OBREN: Nema vi{e Petronija Petra Petrovi}a, na{eg milogPjera. Nema vi{e kolege i prijateqa, ~oveka i druga, nakoga smo uvek mogli da se oslonimo. ^ija nas je zra~e}adobrota obasjavala kao toplo jutarwe sunce, kad zoromiza|e da jo{ jednom, po ko zna koji put, obasja ovu~emernu dolinu suza. Oti{ao je dragi na{ Pjer, oti{aozauvek, u tamno i crno ni{tavilo, u ~ijem su bezdanom`drelu skon~ali mnogi pre wega, a gde }emo se, jednogadana, i sami na}i... Da, wega nema, ali u nama, wegovimprijateqima, ostalo je toplo qudsko se}awe na wegovublagu, plemenitu du{u i onaj srda~ni osmeh, koji smosvi dobro poznavali i toliko voleli. Nesebi~noposve}en drugima, Pjer nije imao vremena da misli nasebe. Opaka bolest nije mu to oprostila. Neka mu jeve~na slava!
SVI: Slava mu!
Muzika se naglo prekida. Izlazi radnik, iznosi paravan ispred sanduka.
RADNIK: Nestalo je struje, tako da kov~eg ne}e biti spu{ten.Ceremonija je zavr{ena. Izvolite napoqe.
O`alo{}eni lagano izlaze. Radnik skupqa cve}e, iznosi ga napoqe i bacau kantu. Zatim preme{ta sanduk na kolica i wih odgura pored kante.
OBREN: Kakav odvratan dan!
210 Ivan Pani}
PRVI ^OVEK: ]uti, bar smo bili unutra... Zamislite samo da je, poovom kijametu, neki pijani pop pola sata mrsomudio:vje~naja pamjat, vje~naja pamjat.
PRVA @ENA: Deco, pri~ajte vi {ta ho}ete, ali Pjer je uvek imaostila. Jednom ateista – do kraja ateista! Volela sam kodwega tu nepokolebqivost, tu tvrdo}u.
PRVI ^OVEK: Kakvu tvrdo}u?
DRUGI ^OVEK: Pa {ta misli{, kakvu je to tvrdo}u ona volela kodPjera?
PRVA @ENA: E, ti ve}!...
DRUGI ^OVEK: Ne znam o ~emu se radi, ali uglavnom je ne{to oko pu-{ewa.
Svi se smeju.
DRUGA @ENA: Kakav je plan, deco?
DRUGI ^OVEK: Red bi bio da popijemo po jednu, za pokoj du{e.
PRVI ^OVEK: Ima tu, pored grobqa, jedna kafana.
PRVA @ENA: [ta mislite, imaju li kuvanog vina?
DR: Koliko ~esto konzumirate alkohol?
OBREN: Tu i tamo, ne previ{e... Volim likere, {eri brendi, poneki kowa~i}. Ponekad, uz ru~ak, {pricer ili crno vi-no... Naravno, ne na{e. Nikada nismo imali kvalitetnacrna vina. Na{a vina su kontinentalna, kisela, bezonog karakteristi~nog bukea, kojim se odlikuju inajlo{ija strana vina... Od piva oteknem kao balon.Stvarno ne razumem qude koji piju pivo i jo{ u`ivaju uwemu. Rakija tako|e. Smrdi kao |avo... Naravno, brojjedan je viski. To je pi}e bez premca! S vodom ili bezvode, s ledom ili bez leda, sa sodom ili bez sode... Napartijama pasijansa, kod pokojnog Pjera, znali smo dastu~emo tri “Yonija” za no}...
DR: (Bele`i)Zna~i, posle sahrane oti{li ste u kafanu...
OBREN: Kafana?!... ]umez! Prqavi prozori, flekavi stolwaci,smrad {kembi}a i zagorelog pasuqa! Ali, napoqu jepqu{tala ki{a, a unutra je bar bilo suvo... U{li smo ismestili se za sto u }o{ku...
Odvratna drama 211
Kafana. Gosti – par redovnih pijanaca, nekoliko grobara i radnikagradske ~isto}e. Iz pozadine – narodna muzika. Ulazi dru{tvo sasahrane, sme{ta se:
PRVA @ENA: Ala je ovde prqavo...
DRUGA @ENA: Grozno! Zar nismo mogli na neko drugo mesto?
PRVI ^OVEK: [ta fali? – drmnemo par komada i razlaz!
OBREN: Ne zaboravite na plenum Udru`ewa...
PRVA @ENA: Ti, Obi, ve~ito izmi{qa{ neke obaveze! Opusti semalo, ~ove~e! Tako je i Pjer, uvek nekud jurcao, i gde jesad? Tejkit izi, Obi! Jednom se `ivi!
DRUGI ^OVEK: Pusti sad Pjera.(Gestom doziva konobaricu)Molim vas!...
KONOBARICA: Izvolite.
PRVA @ENA: Ja }u kuvano vino.
DRUGA @ENA: Znam da }u definitivno ispasti glupa {to uop{te pi-tam, ali da mo`da, kojim slu~ajem, nemate “Bejlis”?
KONOBARICA: Nemamo, `ao mi je.
DRUGA @ENA: Znala sam. Onda i meni ~a{u vina. Samo, najlep{e vasmolim – ~istu ~a{u.
KONOBARICA: Bez vode?
DRUGA @ENA: Molim?...
KONOBARICA: Mislite – ~isto vino, bez vode?
DRUGA @ENA: Ne, ne, mislim da ~a{a bude ~ista. ^ista, oprana, razu-mete?
KONOBARICA: Razumem, gospo|o. Ne brinite.
DRUGA @ENA: Definitivno brinem, zato i moram da naglasim.
PRVI ^OVEK: Za nas – jednu lozu i dva viwaka, s malom kiselom.
KONOBARICA: Obi~ni? Dupli?
DRUGI ^OVEK: Mo`e dupli, za po~etak.
Svi se smeju. Konobarica odlazi.
PRVA @ENA: Dakle, ova na{a crkva je definitivno, ali defi-nitivno nesposobna! [to im je bilo te{ko da u onusaletinu za kremacije stave neko grejawe?
212 Ivan Pani}
DRUGA @ENA: [ta se ~udi{, kakav patrijarh, takva i crkva! Ribasmrdi od glave, `eno! Ku}a bluda i razvrata – eto ti{ta je ta na{a vajna crkva! Onaj moj kom{ija pop svakogdana sve debqi i debqi! @ena mu se nosi kao manekenka!A kola {to vozi – tek to da vidi{!
PRVI ^OVEK: Ba{ sam mislio ne{to da ga zovnem ovih dana...
Svi se smeju.
PRVI ^OVEK: Ne, stvarno. Ne{to lo{e spavam no}u. Bio mi kom{ija,ka`e – podzemne vode, neke struje, ~udo... Mislim se ne-{to, da pozovem popa, da mi malo zakadi po stanu, o~itaneku molitvu...
DRUGI ^OVEK: Ala ga na|e! Taj ako ti ne pomogne, ne znam ko }e!
PRVA @ENA: Znam ja! Znam ja!... Jesi probao kod {amana Belog Maga?
PRVI ^OVEK: Nisam. ^uo sam za wega...
PRVA @ENA: ^ovek je definitivno ~udo! U direktnom kontaktu, iliprilikom posete mestu u kome `ivi{, sa sigurno{}uutvr|uje prisustvo crne magije, prokletstva, duhova, de-mona, raznih negativnih zra~ewa, odre|uje wihovo po-reklo i efikasno ih otklawa. Slede}e nedeqe polazimna kratak kurs iz {amanizma, pa }u te povezati s wim...
Konobarica donosi turu.
OBREN: E pa, dame i gospodo, da nazdravimo na{em Pjeru!... Dokje trajalo – trajalo je, lepo smo se dru`ili, ali eto...[ta da se radi, takav je `ivot. Danas jesi, sutra nisi...
DRUGI ^OVEK: U bre, de ti ode!
OBREN: Pa dobro, red je da ga pomenemo...
DRUGI ^OVEK: Pomenuo si ga, i {lus! [ta tu ima?!... Dosta mi je smrtiza jedan dan.
OBREN: Pa jes, i to {to ka`e{...
PRVA @ENA: @iveli, deco! Da smo `ivi i zdravi mi, {to ostadosmo!
SVI: Tako je! To!... @iveli!
Veselo nazdravqaju, kucaju se, piju.
DR: To su, ina~e, va{i prijateqi? Dugo se poznajete?
Odvratna drama 213
OBREN: Ceo `ivot.
DR: (Bele`i)O ~emu pri~ate, kad ste zajedno? U kom pravcu se, naj-~e{}e, kre}u va{i razgovori?
OBREN: Mi smo, nepotrebno je to re}i, qudi sa visokom{kolskom spremom. Svakako, dragi doktore, mi se nerazumemo u popravku motora sa unutra{wim sago-revawem, zamenu gumice na slavini ili gajewe p~ela...Ali, utoliko su pre na{i razgovori na jednom zavidnom,da ne ka`em – decentnom intelektualisti~kom parekselans nivou... Na primer – literatura...
Konobarica donosi novu turu.
PRVA @ENA: ... A to je odista verovatno, ali ne po neposrednomsadr`aju, ve} po svom zna~ewu. To je izraziti primerstvarawa potencijalnih jezgri. U kasnijem periodu, ovajstav je mawe izrazit, etika tu nadvladava estetiku, pa jeeti~ka teza uvek nekako apriori fiksirana, unose}ieti~ki normativitet u stvarnost, a zatvaraju}i poetskumogu}nu stvarnost. Uostalom, kao antiteza svimaberacijama, razarawe prostora `ivqewa, pomahnitalovreme u zara`enom okru`ewu, odjeci sveta u ve~itojzimi, gde poludeli dekadenti tra`e apokalipti~nuinspiraciju kataklizme...
OBREN: Pozori{te...
Konobarica donosi novu turu.
PRVI ^OVEK: ... To je izraziti primer stvarawa potencijalnih jezgri.A to je odista verovatno, ali ne po neposrednomsadr`aju, ve} po svom zna~ewu. U kasnijem periodu,etika tu nadvladava estetiku, ovaj stav je mawe izrazit,pa je eti~ka teza uvek nekako apriori fiksirana,unose}i eti~ki normativitet u stvarnost, a zatvaraju}ipoetsku mogu}nu stvarnost. Uostalom, razaraweprostora `ivqewa kao antiteza svim aberacijama,pomahnitalo vreme u zara`enom okru`ewu, odjeci svetau ve~itoj zimi, gde poludeli ekadenti tra`eapokalipti~nu inspiraciju kataklizme...
OBREN: Muzika...
Konobarica donosi novu turu.
214 Ivan Pani}
DRUGA @ENA: ... U kasnijem periodu, ovaj stav je mawe izrazit, etikatu nadvladava estetiku, pa je eti~ka teza uvek nekakoapriori fiksirana, unose}i eti~ki normativitet ustvarnost, a zatvaraju}i poetsku mogu}nu stvarnost. Ato je odista verovatno, ali ne po neposrednom sadr`aju,ve} po svom zna~ewu. To je izraziti primer stvarawapotencijalnih jezgri. Uostalom, kao pomahnitalaantiteza vremena u zara`enom okru`ewu svihaberacija, razarawe prostora `ivqewa jeste odjek svetau ve~itoj zimi, gde poludeli dekadenti tra`einspiraciju apokalipti~ne kataklizme...
OBREN: Film...
Konobarica donosi novu turu.
DRUGI ^OVEK: ... A to je odista izraziti primer stvarawa potenci-jalnih jezgri, ali ne po neposrednom sadr`aju, ve} posvom zna~ewu. U kasnijem periodu, kao antiteza svimaberacijama, razarawe prostora `ivqewa – ovaj stav jemawe izrazit. Pomahnitalo vreme u zara`enom okru`e-wu tu nadvladava estetiku, pa je eti~ka teza uvek nekakoapriori fiksirana. Uostalom, odjeci sveta u ve~itojzimi, gde poludeli dekadenti tra`e apokalipti~nuinspiraciju kataklizme, unose eti~ki normativitet ustvarnost, a zatvaraju poetsku mogu}nu stvarnost...
OBREN: I naravno, ono bez ~ega ni jedan razgovor danas ne mo`eda pro|e, a naro~ito kod nas intelektualaca par ekse-lans, istinski zabrinutih za budu}nost ove jadne i na-pa}ene zemqe – politika...
Konobarica donosi novu turu. Svi su ve} prili~no nacvrcani, niko neslu{a nikoga.
PRVA @ENA: Ko meni mo`e da zabrani da abortiram, ako ja ho}u daabortiram?! Ko?!... Jel ja `ivim na selu, pa da moramispod `ita da se ~istim?! Dosta tog la`nog morala!
DRUGA @ENA: Crkva je definitivno kriva za sve! Ti lukavi popovisamo mute vodu! Ne ka`e se yabe – popovi lopovi!Odvratni fratri, tove se i bogate na na{ ra~un!
PRVI ^OVEK: Zbog takvih nam je privreda i propala! Aaa, ba}o moj,ba}o moj! Umeo bi ja s tobom da iza|em na kraj, pa bipitao posle jel ima jo{! Da mi je vlast, samo petminuta! Sve bi ja to uza zid! Sve!
Odvratna drama 215
DRUGI ^OVEK: O}u i ja pare, ali za mene nema! Ne mo`e ni da ima, kadsu lopovi sve pokrali! E, onda }u i ja da kradem! [tosam ja glupqi od wih?! O}u i ja da `ivim! O}u i ja dabudem lopov!
OBREN: ^ekajte! Stanite!... Zar ste zaboravili {to smo se ovdeokupili?
PRVI ^OVEK: Stvarno, {to smo se ovde okupili?
OBREN: Zbog Pjera.
PRVI ^OVEK: Koga?
DRUGI ^OVEK: Jesam reko da mi ga danas vi{e ne uzimate u usta?!...Dosta vi{e te smrti!
PRVA @ENA: Ostavi nas, stoka debela... Ode. Definitivno ode.
PRVI ^OVEK: Gde ode?...
DRUGA @ENA: Deco, Obi je u pravu! Da popijemo po jednu za pokojdu{e...
Konobarica donosi novu turu. Obren joj daje kasetu.
OBREN: Molim vas, budite qubazni, pustite ovu kasetu...
Konobarica pu{ta kasetu. ^uje se muzika – Tereza Kesovija, Ki}o Sla-binac, Oliver Dragojevi}...
PRVA @ENA: Pjerova omiqena kaseta! Obi, ti si genije!
DRUGA @ENA: Deco, u vozi}! Ajmo svi u vozi}!
SVI: Vozi}! Vozi}!
Wih petoro se hvataju u vozi}, glasno pevaju uz muziku sa kasetofona. Upozadini – |ubretari i grobari se krste, izlaze iz kafane. Obrenprilazi dvojici pijanaca.
OBREN: Gospodo, ne zamerite... Danas smo sahranili prijateqa,pa malo proslavqamo...
PRVIPIJANAC: Ako, bato, ako, vaqa se!
OBREN: Budite qubazni, pridru`ite nam se, da svi zajednoodamo po{tu wegovoj senci...
DRUGIPIJANAC: Mo`e, al da vikne{ turu!
Pijanci se tako|e hvataju u vozi}, svi zajedno pevaju i bauqaju krozkafanu.
216 Ivan Pani}
OBREN: Na `alost, ba{ kad je raspolo`ewe dostiglo vrhunac,morali smo da krenemo na plenum...
DR: Plenum?
OBREN: Plenum Udru`ewa.
DR: Fino. Pri~ajte mi o tome.
OBREN: Svi smo mi dugogodi{wi ^lanovi. Redovno se okup-qamo, jer samo sjediwenima i jedinstvenima u ~vrstupesnicu niko nam ni{ta ne mo`e...
DR: Otkud vam pade na pamet jedna tako jaka metafora? Pes-nica, kao simbol, u istoriji ima jedno odre|eno zna-~ewe...
OBREN: Nije to nikakva metafora! Pesnica – ~eki}! Kakoina~e normalan ~ovek da se brani od ovih ober seqaka,Cigana i ostale turbo – `gadije?... Molim vas, ja nisamza primenu sile, svaka prinuda meni je strana, ali! –nije li jo{ u Bibliji re~eno: oko za oko, zub za zub?Prema tome – ma{ino, ma{inko moja, pi{i!
DR: Nazor?
OBREN: Radovan Zogovi}. Pjesma o biografiji druga Tita.Pjesma peta.
DR: (Bele`i)Da se vratimo na to va{e Udru`ewe...
OBREN: Da, Udru`ewe... Vidite, u posledwe vreme, pojavili suse neki elementi, koji na sve na~ine poku{avaju daunesu razdor u na{e zbijene redove...
DR: Kakvi su to elementi?
OBREN: Evo, pa sami prosudite... Toga dana, okupili smo se naplenumu, da zajedni~ki donosemo odluku ho}emo liu~estvovati na jednom izuzetno kulturnom Me|u-narodnom takmi~ewu. Ve}ina nas je za {to hitnijeukqu~ewe u evropske i svetske tokove, kao preduslov zajedan normalan gra|anski `ivot. Utoliko pre {to uSvetu postoji jedna op{ta neinformisanost o ovomna{em prostoru. Svakako, dobronamerni qudi diqemSveta pretpostavqaju da ne{to kao nekakva kulturaovde postoji, ali to nije dovoqno. Jer, slo`i}ete se samnom, bez kulture se ne mo`e. Na nama, intelek-tualcima par ekselans, le`i te{ko breme odgovornostida razbijemo u Svetu uvre`enu sliku o na{oj zemqi kao
Odvratna drama 217
}evabyinici, to~ionici {qivovice i kolevci bradatihkoqa~a... Na `alost, ima nekih koji misle druga~ije.Ovaj istorijski plenum kona~no i do kraja ogoleo je tebijedne bijednike i ukazao na su{tinske, te{kopomirqive, zapravo – sasvim nepomirqive razlike udubokoj opre~nosti na{ih dijametralno suprotnihmi{qewa...
Prostorije Udru`ewa. ^lanstvo je podeqeno na levu i desnu frakciju.Leva je znatno mnogobrojnija, desna znatno malobrojnija. U sredini sudve govornice. Za levom je Obren, za desnom Seqak.
OBREN: Dame i gospodo, po{tovani ^lanovi, drage kolege i jo{dra`i prijateqi!
SEQAK: Bra}o i sestre!
OBREN: Dobro ve~e!
SEQAK: Pomozi Bog!
LEVAFRAKCIJA: Dobro ve~e!
DESNAFRAKCIJA: Bog ti pomogo!
LEVAFRAKCIJA: Ua, bogomoqci! Seqaci! Jezuiti!
OBREN: Molim za red!... Dakle, ako je sirup od bokvice, {ume}atableta vitamina ce i antibioti~ki koktel geramicinaputa dva dnevno mogu}i halucinogen – onda smo mi, po-{tovane kolege, izazivaju}i sudbinu s praga mogu}egzapalewa plu}a svojom odlukom da se unato~ tome, u ago-niji temperature i wenim adekvatnim delirijumima,ovde okupimo, do`iveli ne{to poput magi~nog,supermisterioznog putovawa, jo{ od dana istoimenogBitls albuma, samo {to je ovde i sada psihodeli~niLenon Makartni trip zamewen opijatima na{eodlu~nosti, re{enosti i zajedni~kog stava da kona~no,jednom za svagda, probijemo tu barikadu koja nas deli odEvrope i Sveta!
LEVAFRAKCIJA: Bravo! Tako je, Obi! Ujedinimo se sa Evropom i Svetom!
SEQAK: Evropa, bra}o i sestre, pre svega ne zna ~ija je. Ona nezna zbog ~ega je popquvano u woj o~estvo i sinovstvo.Ona ni{ta ne zna – osim onoga {to joj @idovi pru`e
218 Ivan Pani}
kao znawe. Ona ni{ta ne veruje, osim onog {to joj @i-dovi zapovede da veruje. Ona ne ume ni{ta da ceni kaovrednost, dok joj @idovi ne postave svoj kantar za meruvrednosti. Weni naju~eniji sinovi su bezbo`nici iateisti, po receptu @idova...
LEVAFRAKCIJA:
Ua, antisemiti! Ua, rasisti! Dole, jevrejofobi! Mrzi-teqi! ^obani!
OBREN: Dame i gospodo, molim vas, pravda je jelo koje se slu`ikada su svi hladni! Ne mo`e se o~ekivati od boga dabude dobar konobar! Umetnost i kultura, kaokoegzistentna forma otpora nas intelektualaca parekselans – gde se efekat ki~a posti`e vi{estrukommultiplikacijom la`nih obrazina gwile stvarnosti –oslikava ceo ovaj svet jednom likovnom, nimalosuptilnom metodom!
LEVAFRAKCIJA: Tako je! @iveo govornik! ^ista poezija!
SEQAK: Najve}i evropski nau~nici, bra}o i sestre, u~e da jepriroda jedini bog, i da drugog Boga izvan prirodenema, i Evropa to prima. Weni politi~ari, kao mese-~ari u zanosu, govore o jednakosti svih verovawa ineverovawa, odnosno ono {to @idovi ho}e i `ele, jerim je potrebno da se izjedna~e zakonski sahri{}anstvom, da bi posle potisli hri{}anstvo i u~i-nili hri{}ane bezvernim...
LEVAFRAKCIJA: Dosta! Geye! Gegule! Gea~ine! Geaci!
SEQAK: Sva moderna gesla evropska sastavili su @idi, koji suHrista raspeli: i demokratiju, i {trajkove, i socija-lizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam,i sveop{tu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Otome treba da mislimo, bra}o i sestre, i u vezi s tim daispravqamo put svoj pre svojih misli, `eqa i dela...
LEVAFRAKCIJA:
Neofa{isti! Klerfa{isti! Pravoslavni fa{isti! Ur– fa{isti! Nacional-socijalisti!
OBREN: Molim vas! Dame i gospodo! I priroda je ovakva ionakva! Desi se da se crv, sve meandriraju}i – jer, i tajcrv, dame i gospodo, ima svoje ambicije! – desi se da se ion popne uz nauqani stub, a lav se dole udavi u
Odvratna drama 219
iznenadnoj poplavi! Dakle, ni tu stvari nisu sasvim~iste i lako shvatqive!
LEVAFRAKCIJA: Tako je! @iveo crv! Dole bradati srba{i!
OBREN: Ne dozvolimo da seqaci obuzmu na{u pa`wu podi-la`ewem najjeftinijim ki~ nacionalnim ose}awima,jer mi smo, ve} po svojoj vokaciji, naj~istijianacionali, u naj{irem rasponu od raspojasanosti, pado jedne sasvim osebujne tanko}utnosti! Tekanacionalno zaustavqa na{e disawe svojim seizmi~kimkrivuqama i fascinantnom antigeografskom poezijom,a sve to najvi{e u okviru mecoforte intenziteta!
LEVAFRAKCIJA: Daj im ga, Obi! Ua, gibani~ari! Ua, ~etnici!
SEQAK: Tragedija Evrope, bra}o i sestre, u tome je {to se onaprivolela carstvu smrti, koje smatra ve~nim, aodbacila carstvo @ivota ve~noga. Smrt, ve~na smrt –to se mo`e s pravom napisati na svima kapijama, krozkoje se ulazi u Evropu...
OBREN: Ptice i svi zvuci uzbu|enih evropskih lugova, ritampoput grebawa ma~ijeg bar{una po celofanskom cve}uispod optike onih Lusindinih dijamanata, ushi}uju nasbez ostatka, do krajwih granica na{e hiperzenzibilne}utilnosti, sasvim i do kraja!
SEQAK: A mi, Srbi, potomci smo Kosovskih mu~enika, koji supoginuli za carstvo nebesko i ve~ni @ivot...
OBREN: Mi jesmo srbi, ali ne na{om voqom! Kao {to ni onosiroto dete nije moglo da bira roditeqe svoje, tako nimi nismo mogli da biramo gde }emo se roditi! Mi sesvim bi}em svojim, svom puno}om svojom zala`emo zakulturu, ~iji su nosioci Stingova muzika, filmoviKventina Tarantina, eksperimentalno pozori{tepokreta i zvuka bez teksta, Meki}, ma|arske kolbase,meksi~ke serije, romani Gintera Grasa i satanisti~kipamfleti na{ih velikih prijateqa, francuskihintelektualaca jevrejskog porekla! Mi smo, pre svega iiznad svega, Gra|ani Sveta!
LEVAFRAKCIJA:
Dosta mitova! Dosta nebeske srbije! Dosta kosova! Mismo Svet! Srbija je Svet! Ju – go – slavija! Ju – go –slavija!
220 Ivan Pani}
SEQAK: Prema tome, bra}o i sestre, razmislimo sada ho}emo lisa Evropom, saveznicom smrti, ili sa Hristom, caremve~noga @ivota. Osvestimo se, poklonimo se Hristu,zajedno sa pastirima, i zvezdama, i angelima. Zajedno sasvima ocima i praocima na{im srpskim. Poklonimo sesvesilnom Hristu i proslavimo Ga sa Ocem i DuhomSvetim, sada i svagda i na vek vekova. Amin.
DESNAFRAKCIJA: Amin.
LEVAFRAKCIJA: Dole crnorizci! Dole bogumili! Ovo je vek kompjutera!
OBREN: Kibord desktop font! Netvork vindouz help saund!Printer port divaisiz program kolors but! Standardsabstitjut teips mci eksten`ns! Menayer kontrolpanel! Peintbra{ kalkulator DLL! Dablju dabljudablju ta~ka ju gra|anin ta~ka net com!
LEVAFRAKCIJA: Tako je! Bravo! Ura! @iveo!
DESNAFRAKCIJA:
Uskliknimo s qubavqu Svetitequ Savi, srpske crkve i{kole svetiteqskoj glavi!...
Odvratna drama 221
LEVAFRAKCIJA:
(Zate~ena, nesigurno, lutaju}i, neslo`no)Tamo daleko, daleko kraj mora... Ajde Kato, ajde zlato,ajde sa mnom celer brati... Skalinada, skalinada...
DESNAFRAKCIJA:
Tamo venci, tamo slava, gde na{ srpski pastir Sava,pojte mu, Srbi, pesmu i utrojte...
OBREN: Idemo, svi zajedno! Ruke gore!... Ustajte, vi zemaqskorobqe...
LEVAFRAKCIJA:
(Grmne slo`no)Vi su`wi, koje mori glad! Nepravdi sad se razum sveti...itd.
DR: Postavi}u vam jedno krajwe diskretno pitawe...
OBREN: Jo{ uvek pod utiskom plenumskog poleta)Razmahni, dru`e, krilom!
DR: Skender Kulenovi}?
OBREN: Ne, Oskar Davi~o: Ne}u sa zdravicama!(Ushi}eno deklamuje)Ne}u sa zdravicama, rudom te slave rudari, a sindikatidelom – zastavama plamenim! Visoka pe}i, kqu~aj...
DR: Recite, gospodine Mijajlovi}u, da li ste bili na nekimfunkcijama?
OBREN: Na funkcijama?
DR: Da, na funkcijama.
OBREN: Kako to mislite – bio
DR: A, vi ste jo{ aktivni?
OBREN: Ja?...(Krsti se, levom rukom, s leva na desno)Sa~uvaj bo`e!
DR: Gospodine Mijajlovi}u, veoma je va`no da mi od-govorite.
OBREN: (Posle du`e pauze)Od po~etka?
DR: Ako je mogu}e... Ja bele`im.
OBREN: Garantujete mi svojom profesionalnom etikecijom da}e ovo ostati strogo izme|u nas?
DR: Gospodine Mijajlovi}u...
OBREN: Dobro, moram da pitam... Dakle... Bio sam.
222 Ivan Pani}
DR: Ne ~ujem vas.
OBREN: Ka`em – bio sam...
DR: [ta ste bili?
OBREN: Pa, to...
DR: Aha...(Bele`i)Kad ste bili?
OBREN: Pa, bio sam... onda.
DR: A gde ste bili?
OBREN: Pa, tamo...
DR: Dobro...(Bele`i)A koliko dugo ste bili?
OBREN: Pa, bio sam... Tako... Bio sam.
DR: A sad niste?
OBREN: Pa, jesam...
DR: Molim vas, malo glasnije!
OBREN: Ka`em – jesam, i sad sam...
DR: A {ta ste?
OBREN: Gensek na{eg Udru`ewa.
DR: I {ta jo{?
OBREN: Glodur na{eg mese~nika.
DR: I {ta jo{?
OBREN: VD potpredsednika na{eg Foruma za otvorenu eku-mensku saradwu.
DR: I {ta jo{?
OBREN: Politkom Predsedni{tva na{e Opozicione Stranke.
DR: I {ta jo{?
OBREN: Suvlasnik dva kioska u strogom centru.
DR: I jo{?
OBREN: Vlasnik radwe za ru~nu izradu ukrasnih predmeta, tako-|e u strogom centru.
DR: Boga mi, gospodine Mijajlovi}u...
OBREN: Pa eto, mora da se `ivi...
Odvratna drama 223
DR: Vi ste ba{, {to se ka`e, bili.
OBREN: Pa, jeste. Bio i ostao. [to se ka`e – tiha voda bregroni.
DR: ^ovek za sva vremena.
OBREN: Renesansni ~ovek.
DR: Koja je, po va{em mi{qewu, ta nepromenqiva kon-stanta va{eg karaktera, koja je kroz sva ta vremena,kroz sve te funkcije i polo`aje, ostala ista, u svomprirodnom, prvobitnom obliku?
OBREN: Prvo ja vas ne{to da pitam... Ho}e li ovo, {to sam javama sada nabrojao, drasti~no uticati na visinu va{eghonorara?
DR: Gospodine Mijajlovi}u, ja qude merim drugim ar{ini-ma.
OBREN: Samo da proverim. [ta }ete, pritisla ova prokletabesparica, pa je svaki dinar kao ku}a... [ta ste me onomalo~as pitali?
DR: Ni{ta, ve} sam dobio odgovor...(Bele`i)Dobro! Plenum se zavr{io...
OBREN: Plenum se zavr{io na{im potpunim trijumfom nad se-qacima! Proterali smo ih, jednom za svagda, iz na{egUdru`ewa! Poturili smo im pesnicu pod nos! A, ne}enam ti ~obani vi{e prqati prostorije svojim blatwa-vim kondurama!...(Deklamuje)Omladino, da se za suv bor uhvati{, od sve`ine tvojeozeleneo bi!...
DR: Vladimir Popovi}?
OBREN: Ne, Gvido Tartaqa: Bor!... Elem, posle trijumfa, spu-stili smo se u na{ Klub, da proslavimo pobedu. Radno,uz neko pi}ence tu i tamo, s merom i ukusom, kako namaintelektualcima par ekselans i prili~i...
224 Ivan Pani}
Prostorije Kluba. Separei, prigu{eno svetlo, diskretna muzika. UKlubu, iskqu~ivo ~lanovi leve frakcije.
PRVI ^OVEK: Dame i gospodo! Po{tovane kolege! Oterasmo mi onaseqa~ka govna u tri pizde materine!
LEVAFRAKCIJA: Se – qa~ – ka gov – na! Se – qa~ – ka gov – na!
PRVA @ENA: Dosta je nama vi{e tog nacional – {ovinizma! Srbijapa srbija! Nije srbija ni najve}a, ni najboqa zemqa naSvetu!
LEVAFRAKCIJA: Srbija je Svet! Srbija je Svet!
DRUGA @ENA: Ne}e nam vi{e ti protivnici kireta`e podmetati noguna svakom koraku! Od sada }e u ovoj napa}enoj, iskrvav-qenoj zemqi abortus mo}i da se vr{i po slobodnojvoqi, na svakom }o{ku, u svakom kiosku, u svako dobadana ili no}i!
LEVAFRAKCIJA: Fri jor maind! Fri jor maind!
PRVI ^OVEK: Sjedinimo se, dame i gospodo, u pest! Svi zajedno: pest!pest! maind.
LEVAFRAKCIJA:
Pest! Pest! Fest! Fest!(Pevaju)Lec giv pis a ~ens!
PRVA @ENA: (Poletno deklamuje)I ova pest zemqe srbije, {to prete} ~obanima derekroz oblak, definitivno sumornog ~ela mra~nim bo-rama o pravu na abortus pri~a ve~itom...
Iz pozadine – `amor, gungula. Ulazi Drugi ~ovek, raspojasan i razdrqen,sa fla{om u ruci.
DRUGI ^OVEK: Uja! Stigli gosti!
Upadaju truba~i, grmi Kala{wikov, op{te odu{evqewe, cika, vriska,dame se pewu na sto, gospoda padaju na kolena, lete kravate, leptirma{ne, damski {e{iri i ~a{e, tu{irawe viskijem i {ampawcem; nakraju se svi uhvate u vozi} i, uz pratwu truba~a, pevaju.
SVI: Na ulicu iz ku}e istr~ao Iva, sav zadihan, zahuktao kolokomotiva! ]ihu }ihu }ihu hu, }ihu }ihu }ihu hu... itd.
Odvratna drama 225
DR: Oprostite, ali da vam nije neko iz bli`e familije ra-dio na `eleznici?
OBREN: Jeste, otac... Otkud vam sad to? DR:Poku{avam da objasnim taj fenomen hvatawa u vozi},naro~ito u sprezi s alkoholom...
OBREN: Kako, moli}u lepo? Pa ne}emo, vaqda, da se hvatamo ukolo?
DR: Kad smo ve} kod toga... Ni{ta mi ne rekoste o svojimroditeqima?
OBREN: Oboje su poticali iz starih gra|anskih porodica. Otacje radio kao in`iwer na `eleznici, majka kao profesorfrancuskog jezika u jednoj elitnoj sredwoj {koli, ustrogom centru.
DR: Bra}a? Sestre?
OBREN: Stariji brat.
DR: [ta je s wim?
OBREN: Ni{ta.
DR: Kako to mislite – ni{ta?
OBREN: Tako. Ni{ta.
DR: Da niste u sva|i?
OBREN: Pa, tako ne{to.
DR: Gde je on sada? Gde `ivi?
OBREN: On je ostao na zemqi.
DR: Kakvoj zemqi?
OBREN: Porodi~noj.
DR: ^ekajte, vi rekoste da vam oba roditeqa poti~u izstarih gra|anskih porodica...
OBREN: Duga je to pri~a, gospodine doktore. Ako sada zaronimou wu...
DR: Drugim re~ima – ne biste o tome. Neka vam bude – zasada...(Bele`i)Stadosmo kod vozi}a!
OBREN: Posle proslave, krenuh svojoj ku}i, koja se nalazi ustrogom centru. Ki{a je u me|uvremenu stala, nebo seosulo zvezdama, pa sam odustao od ideje da sednem uvozi}... pardon – taksi... Prolaze}i kroz mra~ne iprqave ulice radni~kog kvarta, gde ina~e vrlo retko
226 Ivan Pani}
zalazim, odjednom se setih dve stvari: prvo, da u jednojod tih zgradurina sa oqu{tenom fasadom `ivi radnicaiz mog hend mejd {opa u strogom centru, i drugo – da jewoj danas slava i da me je, jo{ pre nekoliko dana,pozvala da je posetim. Meni to, naravno, nije padalo napamet, ali sada, kada se ve} na|oh u blizini, pomislih –za{to da ne? Moja poseta ne samo da bi pokazala kakonimalo ne insistiram na klasi~nom, krutom odnosuposlodavac – radnik, ve} bi mi omogu}ila da popijemjo{ jedan ili dva kowa~i}a... Znate kako se ka`e – klinse klinom izbija...
DR: (Bele`i)Pomenuste va{ odnos sa tom radnicom...
OBREN: Iskqu~ivo platonski, zasnovan pre svega na mom milo-sr|u prema toj jadnici! To je jedna sirota, uboga `enica!Izbeglica, udovica, samohrana majka jedne maloletne}erke! Primio sam je na navaqivawe Sofije Petronije-vi}eve, priznajem – nerado, jer te izbeglice, znate isami, svega tu ima... Me|utim, ona se vrlo brzo pokazalakao kvalitetna radna snaga, tako da nisam za`alio...
DR: (Bele`i)Vi slavite slavu?
OBREN: Ja? Svetog Nikolu.
DR: Ali, ne verujete u Boga?
OBREN: Zar ~ovek mora da veruje u boga, da bi slavio slavu?
DR: Pa, op{te je mi{qewe...
OBREN: Nikada se nisam povodio za tim nekim op{tim mi{qe-wem. To je zaista jedan krajwi konzervativizam, koji jemeni, kao takav, oduvek bio stran... Iz tog razloga i neinsistiram na kola~u, sve}i ili `itu. Te nebitne poje-dinosti optere}uju sve~ani ~in slave jednom zatucanom,crkveno – popovskom obrednom notom. Ovi moderni,novokomponovani slavari i slavqenici danas, na`alost, i te kako poklawaju pa`wu tim neva`nimdetaqima, pa se prosto takmi~e ko }e imati ve}u ilidebqu sve}u. Gde su oni bili kad sam ja slavio slavu?!Do ju~e nisu znali ni da se prekrste!... Ajte, molim vas!
DR: Kako rekoste da se zove ta va{a radnica?
OBREN: Ne}ete verovati, ali – @ivka.(Prasne u smeh)Tako ba{ i izgleda – kao neka @ivka...
Odvratna drama 227
@ivkin stan. Veliki trpezarijski sto, pun posnih |akonija. Nasredstola – slavska sve}a i kola~. Oko stola – zvanice. Na zidu – ikonaSvetog Nikole, pod wom kandilo.
@agor, sve~ano, prazni~no raspolo`ewe. ^uje se zvono na vratima.
@IVKA: Evo, idem!Otvara vrata, zbuni se(Gospodine Obrene?!... Vi?!
OBREN: (Zapli}e jezikom, ali se jo{ dr`i(Ja, @ivka, glavom i bradom! Evo, do|oh ti na slavu, dane pri~a{ posle – {ef ovakav, {ef onakav!
@IVKA: Ovo je gospodin Obren Mijajlovi}, vlasnik radwe ukojoj radim!
Gosti naglo zaneme, svi se upiqe u Obrena.
OBREN: @ivkin {ef, drago mi je! Samo vi nastavite, ne dajte seometati!
BRADOWA: Izvolte, gosin Obrene, izvolte! @ivka, pomozi ~ovekuda se smesti, {ta si se tu spetqala! Daj `ito!
OBREN: A vi ste?
BRADOWA: Ja sam Bradowa, @ivkin brat.
OBREN: Nije vam to vaqda ime?
BRADOWA: Nije, al svi me zovu Bradowa, pa mo{te ivi.
OBREN: Ne smeta vam tolika brada?
BRADOWA: Ne smeta, brate, de smeta! Naviko sam ja nawu, ih!... Evo,sedi namoje mesto, ja }u na} zasebe stolcu!
@IVKA: Evo `ita, gospodine Obrene...
OBREN: Daj i to `ito, neka ide u vra`ju mater...Uzima `itoMmmm! Ko je bio majstor?
@IVKA: StidqivoJa...
OBREN: E, kad si ti, @ivka, moram jo{ jednu ka{iku...
GOST: Prekrsti se, Srbine, ne}e ti otpast peru{ka sa glave!
OBREN: [ta, kod vas je to obi~aj?...(Krsti se, levom rukom, s leva na desno)E pa, @ivka, neka ti je sretna slava... Koja ono be{e?
228 Ivan Pani}
@IVKA: (Stidqivo)Sveti Nikola.
DR: ^ekajte, ne rekoste li da vi slavite Svetog Nikolu?
OBREN: Pa, jeste... Nekad svetog nikolu, nekad svetog jovana, ne-kad svetog qudevita ili antuna klareta, zavisi kakosam raspolo`en.
DR: Zanimqivo...(Bele`i)Nastavite.
BRADOWA: [to }e{ popit, brate?!
OBREN: Ja bih neko kowa~e, ako ima...
BRADOWA: Ima, brate, i kowa~e i viwa~e, al {to }e{ se trovatsatim |ubretom?!... Nego, evo tebi da proba{ mojedoma}e, ja sam je li~no peko, gore, kodmene nabrdu.^etri godine ravno odle`ala u hrastovom buretu,ukrtila se, ko zejtin je... Zna{ koja joj jedina mana?
OBREN: Nisam ba{ qubiteq doma}e kapqice...
BRADOWA: Malo je ima, |avo da je nosi! Udarli tad Turci nabrdo,moro sam prese} prepek upola posla!
OBREN: Turci?... Oprostite, gde vi `ivite? U Turskoj?
BRADOWA: Jok, brate... U Republici Srpskoj.
OBREN: A, tako... Pa ne, vidim, spomiwete neke Turke...
BRADOWA: Ma, to su ti ovi muslimani, balije! Sve su to zameneTurci!
OBREN: I {ta, vi ste se borili protivu wih?
BRADOWA: Borio, jakako! A mora{ se borit, udarilo, o}e glavomda ti zakotrqa pobrdu... Ih! Besno ti je to, ko pa{~e!Navrzlo se, pa samo kidi{e!... I|ed mi se Turkomborio! Prvo uz Jezdimira Dangi}a, posle uz RadivojaKerovi}a! Vele starci sabrda da li~im na |eda, samo{to je brada uwega bila jo{ du`a!...(Nazdravqa)Aj, `iv si i uzdravqe!
Odvratna drama 229
OBREN: @iv sam...(Dr-u)Tu sam napravio prvu gre{ku te ve~eri.
DR: Da, vi... samo trenutak...(Lista bele{ke)Vi, koji ka`ete da – citiram: “rakija smrdi kao |avo”...
OBREN: Sada, odjednom, prelazim na rakiju!
DR: I to posle svih onih kowa~i}a?
OBREN: Ni dan danas nije mi jasno za{to sam to uradio... Jedno-stavno, onaj pitoreskni Bradowa, wegova izvorna pri~ao Turcima, to primitivno slavsko okru`ewe, tajobredno – misti~ni bekgraund sa sve}om i kandilom...Sve me je to pomelo, izbacilo iz moje uobi~ajenekolote~ine. Prihvatio sam tu ~a{icu doma}e, i nerazmi{qaju}i...
DR: Ovo mi ne li~i na pri~u sa sre}nim zavr{etkom...
OBREN: Istina, uprkos opojnoj rakiji, ja sam dugo odolevao tomzaraznom ~obanizmu. Dugo sam se mu{ki dr`ao...
Zvanice pletu kolo, veselo a opet uzdr`ano, ne zaboravqaju da je slava isvetac. Izdvojen od wih, Obren dubi na glavi.
BRADOWA: Ajde ukolo, bolan, pozli}e ti tu! Vidi ga!
OBREN: U ovom joga polo`aju najboqe se odmaram kad me boliglava.
BRADOWA: Drmni, more, jo{ jednu, pa ukolo! Ajd!
OBREN: Da drmnem mogu...DrmneAli, kolo...
BRADOWA: Ajde, bolan, ajde! Eno ti mesta do @ivke, vidi{ da okajadna ne skida satebe!
OBREN: Ja, u stvari, ne poznajem pravila te primitivne igre...
BRADOWA: E, iti ga sad litnu!... Pazi vamo... Jen – dva! Tako, bolan!Da trese na {ubari cve}e!
DR: Nemojte mi re}i!
OBREN: Ja sam...
DR: Vi ste...
OBREN: Da, ja sam se uhvatio...
230 Ivan Pani}
DR: U vozi}?!
OBREN: U kolo, gospodine doktore!(O~ajno zagwuri lice u {ake)U prokleto kolo!... I znate {ta je u svemu tome najgore?
DR: (Bele`i)Slu~aj se neo~ekivano zapli}e...
OBREN: [to sam igrao! Razumete?... Igrao! Ja sam igrao! Kao daceo svoj `ivot nisam ni{ta drugo radio, nego samoigrao kolo! Drma mi se na {ubari cve}e! Fuj! Stra-{no!... Tako se stidim...
Kolo veze, a Obren, na kecu, cupka li cupka. Pored wega @ivka, milo joj,da milije biti ne mo`e. Bradowa, s vremena na vreme, poji Obrenarakijom iz barda~eta.
OBREN: To je bila moja druga gre{ka te ko{marne ve~eri.
DR: Zaista, neobi~ni preokreti... Nastavite, molim vas, na-stavite! Veoma me zanima da ~ujem kako se sve to zavr-{ilo.
OBREN: Mo`ete misliti kako se zavr{ilo... Jer, vrlo brzoposle ove moje gigantske sramote, do{lo je, najzad, dopotpunog fijaska...
GOST: Bolan Bradowo, o}emo li zaguslat?!
BRADOWA: ^uj, zaguslat!... \e sada na|e?
GOST: Ajde, Bradowo, ajde pogusle!
BRADOWA: A nemojte me, qudi i bra}o...
SVI: Dedere, Bradowo! Dedere, sokole!
Na op{tu radost, Bradowa donosi gusle. Svi se uti{aju, muva da se ~uje.Bradowa uga|a strunu, pa mu{ki razvu~e.
BRADOWA: Negdje Srbin, sakriven u gori,Stra{no ~udo izmisli i stvori,Nau~i ga sila sa nebesaJavorovo drvo te otesa...
DR: ^ekajte, ne}ete mi vaqda re}i...
BRADOWA: Iskopa ga i ko`om podape,I niza w’ ga kowsku dlaku zape...
OBREN: Da, moj doktore, ba{ to }u vam re}i...
Odvratna drama 231
DR: Nemogu}e!
OBREN: I ja sam mislio da je nemogu}e, ali samo slu{ajte...(Otegne)Onda drvo jadikovo savi, pa i na w’ ga kowsku dlakustavi..
BRADOWAi OBREN:
Pa kad dlakom pro dlake prevu~eTo mu isto kao muwa pu~e!
DR: Zaista, frapantno!... Imao sam svakakve pacijente, alivi, gospodine Mijajlovi}u...
OBREN: Eto, dragi doktore, to je bila moja tre}a i posledwagre{ka te ve~eri na @ivkinoj slavi... Otkuda ti~obanski stihovi u mojoj svesti, ili boqe re}i –podsvesti, pitate se? I ja se to isto pitam. Jer, ja samepsku poeziju ~itao samo kao obaveznu {kolsku lektiru,pre trideset i kusur godina. [tavi{e, ja dubokoprezirem epsku poeziju! Ja je se gnu{am! Gde je na{~obanski deseterac, u odnosu na plemenitiklasicisti~ki aleksandrinac, ili, pak, slobodan, ne-vezani stih kakvog filozofski nastrojenog moder-nisti~kog pesnika?!... Utoliko pre ja ne shvatam {ta sesa mnom dogodilo... Gusle, rakija... Jedno potpunoludilo, jedna violentna turbulencija, jedan totalni,ali totalni haos...(Trese se)Iz mene je odjedanput progovorio demon pod crnom{ajka~om, sav u crnom {ajkanom odelu, mastan odgibanice, bazdan od rakije i beloga luka. Mogao bih se~ak zakleti da su mi, u tom trenutku, i noge zasmrdelena ne{tavqeni opanak...
DR: Smirite se, gospodine Mijajlovi}u... Ovde nema nikak-vih demona.
OBREN: Lako je vama to re}i, gospodine doktore. Ali, meni...Sve posle toga pretvorilo se u jedan vrtlog besmi-slenih slika. I naravno – rakija, rakija, ~itavi slapovirakije... Ja sam bio potpuno obamro, ali se, kao za inat,svega se}am...(Zagwuri lice u {ake, zarida)Tako se stidim! Vi }ete me sasvim i do kraja prezreti!
DR: Recite! Izbacite to iz sebe!
232 Ivan Pani}
OBREN: O izbacivawu se upravo i radi, dragi moj gospodinedoktore...
DR: Vas su izbacili sa slave?
OBREN: Kamo sre}e da su me izbacili! Ne, ne{to mnogo stra-{nije... Ja sam dobio proliv. Kumulativan, eksplozivan,prolivantan proliv... Iz mene je to~ilo, kao iz ~esme!Jednom re~ju – stihija! Nezadr`iva stihija!... @ivka meje smestila u svoj krevet, negovala kao bebu ~itavu tudugu, sablasnu no}... Miris ~iste posteqine, miris ra-kije, miris proliva, miris @ivkinog parfema... Suma-nuti kovitlac, zao{ijan u besmisao postojawa... Ludisnovi, u kratkotrajnim pauzama iskidanog polusna. Hor-de bradatih ~etnika, u`agrelih o~iju i krvavih kama.Naro~ito grozna slika – beskrajne kompozicije vozova.U`asavaju}e towewe, potonu}e, potom egzaltacija,fantasti~no propiwawe do zlatnih nebesa, uzneprekidnu kanonadu gromoglasnih prde`a i smrdqivihgasova, koji mi raspiwu utrobu... Te no}i, dotakoh dno`ivota. Dno dna.
DR: Ovo je za vas, sigurno, bilo iscrpquju}e... Ako `elite,mo`emo da prekinemo...
OBREN: ([~epa Dr-a za revere)Zar sada, kad dolazi ono glavno?!... Ono, zbog ~ega sam ido{ao da tra`im, da molim, da prekliwem i vapim zapomo}?
DR: Ja to vi{e zbog vas... [to se mene ti~e... Nastavite.
OBREN: Jutro do~ekah budan, savr{eno svestan svega oko sebe iu sebi. Sklup~ana kao pas, ponizna do posledweg trenut-ka, le`ala je bedna @ivka kraj mojih nogu. Ustadohlagano, da je ne probudim. Navukoh na sebe wen{lafrok i kri{om, poput lopova, izvukoh se u prqavuzoru tog tmurnog jutra, {to je mirisalo na sneg sadalekih planinskih vrhunaca... Treba li uop{te daka`em da danima posle toga nisam izlazio iz svog stanau strogom centru?... Naravno, @ivku sam odmah sutradanotpustio. Mislio sam, bi}e mi lak{e...
DR: Ali, nije?
Odvratna drama 233
OBREN: Ne. Jer, glavnog svedoka svoje kosmi~ke sramote nisammogao nikako da uklonim.
DR: Sebe?
OBREN: Na kraju, posle svega, ~ovek ipak ostane sam sa sobom,zar ne? I tada, {ta vidim?... Umesto sebe, na koga samnavikao i sa kojim sam tako lepo i u skladu `iveotolike godine, ja se najednom, bez ikakvog upozorewa,suo~avam sa jednim drugim Obrenom Mijajlovi}em.Istina, on i daqe nosi skupe italijanske cipele od~iste ko`e, ali sa wegovih |onova sada se cedi blatokaqavih srpskih poqa i wiva, preko kojih tutwezahuktali vozovi. Ujutru, kada obla~im sako, meni se naramenima privi|a koporan. Umesto najfinijihpamu~nih ~arapa, no`ne prste grebu mi grubi vuneniobojci... Pomislite samo, gospodine doktore, ~ak i dokjedem svoje najomiqenije jelo – pohovani mesni narezak,sa salatom od kivija i papaje – meni se po nosu vrzmasmrad pasuqa, sa zapr{kom od aleve paprike. Da nepri~am o tome kako se, uhu mi drage sirene alarma iautomobila, nekom ~udnom magijom, pretvaraju u potmu-lo, prete}e mukawe goveda sa ispa{e... O, gospodinedoktore! [ta se to zbiva? Da li me je zgrabilaepidemija ~obanskog nacionalizma? Ako je tako, samnom je gotovo... Ali, ja sam jo{ tako mlad! Ja jo{`elim da punim plu}ima, kao nekada, sa u`ivawemudi{em smrdqiva isparewa auspuha! Da me ujutru budicviqewe tramvajskih {ina, a ne ogavni poj slavuja! Davodim u~ene razgovore, a ne da se izra`avam u mrskomdesetercu! Da gazim ku~e}a govna po asfaltu, umestozelene, zelene trave doma mog! Da idem na sastanke iplenume na{eg Udru`ewa, a ne na seqa~ka prela iposela! Jednom re~ju, ja `elim jo{ da `ivim! @elim da`ivim! Da `ivim!
DR: Smirite se, gospodine Mijajlovi}u. @ive}ete vi jo{,ovako ili onako...
OBREN: Da li to zna~i da za mene ima nade?!... Doktore! Da li zamene ima nade?!
DR: Da, mislim da za vas ima nade, iako ste debelo zabraz-dili...
234 Ivan Pani}
OBREN: Ja sam glina u va{im rukama! Mesite me, gwavite,pqunite me, tresnite o pod! – ali pomozite, ja vasmolim, pomozite...(Na kolenima, puzi do Dr-a)Spasio~e moj...
DR: (Di`e Obrena, vra}a ga na stolicu)Ustanite, gospodine Mijajlovi}u... Vratite se na svojemesto.. Sedite, priberite se...
OBREN: (Deklamuje)Tad }u mo`da pri}i ku}i gdje se rodih, i znam sasvimjasno – zgari{te }u na}i i ~a|ave grede u dvori{tutjesnom...
DR: Jure Ka{telan?
OBREN: Ne, Marin Frani~evi}: Mitraqezac tre}e dalmatinskebrigade vra}a se u svoje selo.
DR: Gospodine Mijajlovi}u, bojim se da vam ne}e biti pri-jatno ovo {to }u vam re}i...
OBREN: Zna~i, ja sam gotov? Ipak gotov?... Ima li {ta gore odduhovne smrti jo{ mladog ~oveka?
DR: Vi ste, dragi moj gospodine Mijajlovi}u, jedna obi~nabudala.
OBREN: Kako, molim?...
DR: Vi `ivite sami. @ena vas je, po sopstvenom priznawu,izbacila iz stana. Decu ne spomiwete. To zna~i da deceili nemate, ili, ako imate, da vam do wih nimalo nijestalo. @ive}i sami, vi ste detaqno, kao i svaki samac,utvrdili svoje svakodnevne navike. Ne ulaze}i u dubquanalizu tih navika, ja sam ube|en da su one prvenstvenopodre|ene vama i jedino vama...
OBREN: Pa, moje su. Kome bi bile podre|ene?
DR: To ka`em samo iz jednog razloga – da bih podvukao va{ubezgrani~nu sebi~nost.
OBREN: Ja sebi~an?!... Ovo prvi put ~ujem!
DR: Sve {to u `ivotu radite – radite na svoju korist, da bizadovoqili sopstvene apetite. Drugi qudi vas zanimajusamo utoliko, ukoliko od wih imate koristi. Onogatrenutka kada prestaju da budu korisni za vas, vi ihodbacujete kao stare cipele...
OBREN: A @ivka?!
Odvratna drama 235
DR: Otpu{tena, pretpostavqam – bez re~i obja{wewa.
OBREN: To je ta~no, ali ja sam je primio kad joj je bilo najte`e!
DR: Samo zato {to je, kao izbeglica, bila jeftinija radnasnaga od doma}ih radnika.
OBREN: Ali, moje milosr|e, moje toplo qudsko saose}awe, ko-na~no – moja plemenitost...
DR: Ajde, gospodine Mijajlovi}u. Ne lupetajte gluposti...Krijete se iza tih kitwastih fraza, isto kao {to ve}~itav sat poku{avate da me fascinirate intonirawempraznih citata i stihova, koje je vreme, zajedno sa wiho-vim tvorcima, nepovratno pregazilo... Uop{te, va{ na-~in izra`avawa vi{e je nego jadan. On oslikava jednuli~nost koja je, mo`da, nekada, kroz neku {kolu i pro-{la, ali {kola nikada nije pro{la kroz wu. Va{ tu`nigovor nad odrom pokojnog prijateqa pravi je primerfascinante praznine va{ega bi}a i, istovremeno,poku{aja da se izrazite na vama neprimeren na~in, {to,sve zajedno, daje jednu krajwe tragi~nu sliku. Da nekomentari{em ono isprazno trabuwawe na takozvanomplenumu va{eg vajnog udru`ewa... Pretpostavqam da stese nekada oku{ali u literaturi?
OBREN: Pa jeste, ja pi{em pesme... Trudim se da uhvatim sva onatanana prelamawa lirskih `ica qudske du{e...
DR: Mogu da zamislim... Dajte, molim vas, recite par va{ihstihova.
OBREN: Vrlo rado!... Evo, na primer, iz moje Ode ~oveku – de-mijurgu...(Nadahnuto deklamuje)Nabreklo `drelo grada u visini dimwaka, nebo kamen,olovna krila duginih boja u grmqavini plasti~nih sak-sija...
DR: Tipi~no.
OBREN: Ptice bez kquna, krvavo perje neonskih reklama u stro-gom centru zadihanog velegrada...
DR: Dosta vi{e, ako Boga znate!
OBREN: Ali, ja pi{em za sebe!
236 Ivan Pani}
DR: Bar to, hvala Bogu! Me|utim, to {to pi{ete za sebe,nimalo ne uti~e na smawewe va{eg samoqubqa, koje je,mo`da, ve}e i bezgrani~nije ~ak i od va{e sebi~nosti.Vi pi{ete za sebe, ali za{to?
OBREN: Zato {to niko nije vredan da vidi moje nadahnuto delo...
DR: Ne, ve} zato {to ste nekada, nekome, pokazali svoje bez-vredne tri~arije na papiru i taj vas je, sasvimopravdano, ismejao. Ina~e po svojoj prirodi nepo-verqivi, upla{eni, nesigurni i krajwe introvertni, viste se, posle toga, uvre|eno povukli u sebe, odlu~ni unameri da ubudu}e nas, obi~ne smrtnike, li{ite svogbo`anskog pesni~kog dara... Hvala vam na tome, u imesvih onih koji va{e stihove nikada ne}e ~uti.
OBREN: Molim, i drugi put... ^ekajte, {ta ho}ete da ka`ete?!
DR: Neprestano pothrawuju}i svoje samoqubqe, uspeli steda ubedite sebe kako niste ni{ta drugo, do jo{ jedanneshva}eni genije. Zar je u istoriji kwi`evnosti, i nesamo kwi`evnosti, malo onih, ~iju vrednost sredina ni-je umela da shvati i prihvati?
OBREN: Tako je! Ja sam jedan od wih! Moji stihovi, moje pesme,~eda moja, prostaci ne shvataju...
DR: Vi ste duhovni patuqak, koji nema hrabrosti dapromoli nos iz ~ame svoje sobe i da se uporedi, iliodmeri, s qudima od krvi i mesa. Ali, ute{ite se –niste jedini... Jer, isti takvi, pa mo`da i gori, jesu ioni koji ~ine va{e naju`e okru`ewe. Iskomplek-sirani, isfrustrirani, razjedani mr`wom, intrigama,zavi{}u i, svakako, alkoholom, litrima i litrimaalkohola – koji, uzgred re~eno, predstavqa vrlo va`an~inilac dru`ewa u va{im zajedni~kim seansama – visvi nalazite u sebi dovoqno zajedni~kih osobina, da bise okupili u nekakvo sekta{ko fantomsko udru`ewe.Tako izdvojeni od obi~nih smrtnika – vrednih pa`wesamo onda kada treba da vam se dive – sti~ete sasvimpogre{an utisak o sopstvenom elitizmu i duhovnojnadmo}i u odnosu na druge. Pri tome, me|utim, neuvi|ate da je va{ svet la`an, krhkiji od najkrhkijegstakla i da bi se, u sukobu sa stvarnim, svakodnevnim,surovim `ivotom raspao u hiqade komada. Zapravo – vito uvi|ate, ali podsvesno, i to je razlog za{to takobeskrupulozno i surovo, sjediweni u pesnicu – {to bi
Odvratna drama 237
vi rekli, ~uvate svoju poziciju samoproklamovanihintelektualaca par ekselans, citiram – “tako iskrenozabrinutih za budu}nost ovog jadnog i napa}enog dru-{tva”.
OBREN: Gospodine, vi to mene vre|ate?
DR: Da, {to pitate?
OBREN: Ja to ne dozvoqavam...
DR: Ma nemojte? I? [ta }ete da preduzmete?
OBREN: Ja }u... Ja }u... Ja }u se ubiti!
DR: Jel? A kako?
OBREN: Obesi}u se! Da! Sada! Odmah! O kvaku!
DR: Ajde, i to da vidimo.
OBREN: [ta vi mislite!... Ne}ete vi mene vi{e... Aaa, ne mo`ese sa mnom tako!(Vezuje slobodan kraj kravate za kvaku)
DR: I {ta sad?
OBREN: Sada... Ja }u... Evo ovako... Kvrc!
DR: Kvrc?... Ajde, more, ne glupirajte se tu vi{e. Vrlodobro znamo, i vi i ja, da od tog posla nema ni{ta, jer niza {ta niste ni sposobni. Kad je u pitawu prazna pri~ai lupetawe, tu ste bez premca. Ali, ~im do|e do ~vrstog– vas ni od korova... Naravno, kad je u pitawu va{ li~niinteres, pardona nema. I eto jedine dodirne ta~ke gdeste prepoznali sebe u Ni~eovom nat~oveku! Prekole{eva do zvezda! Ne ulaze}i u to da ste i tog ina~evrlo problemati~nog Ni~ea, kao i ve}inu drugihstvari, tek povr{no shvatili – prihvataju}i od wegasamo ono {to vama li~no odgovara – siguran sam dasopstveni nemoral pravdate nekakvim vi{im ciqevima,a za dobrobit ~itavog ~ove~anstva...
OBREN: Ali, doktore! Kako da se ujedinimo sa Evropom iSvetom, ako se zamajavamo takvim sitnicama, kakva je,na primer, moral?!
238 Ivan Pani}
DR: Priznajte po{teno da biste radije pojeli sva belosvet-ska govna, nego par~e sve`e, tople, miri{qave srpskeproje sa doma}im kajmakom?
OBREN: Ali, naravno! To se podrazumeva!
DR: I sve {to je strano apriori je dobro?
OBREN: Tako je! Sad govorite mojim jezikom!
DR: Dok je sve doma}e apriori bqak i nikakvo?
OBREN: Na{e Udru`ewe se, izme|u ostalog, zala`e za uvozstranih artikala, pa bili oni i ozra~eni, ili zara`enivirusom ludih krava!
DR: Znate li {ta ste vi, gospodine Mijajlovi}u?
OBREN: Ako mislite opet da vre|ate...
DR: Vi ste komunista.
OBREN: Ja?!... Komunista?!... E, sad stvarno moram da se na-smejem...(Smeje se)
DR: Istina, ne komunista u izvornom smislu te re~i. Nezagri`eni, zaslepqeni fanatik, koji je, zarad svojihideala, spreman da `rtvuje ne samo svoj `ivot, {to nijenimalo stra{no, ve} i nebrojene `ivote drugih qudi,{to je mnogo stra{nije. Ne, takav komunista vi niste...
OBREN: Molim, ja uredno slavim slavu!
DR: Uredno, i Svetog Nikolu, i Svetog Jovana, i svetogQudevita, i svetog Antuna Klareta, jel tako?
OBREN: [ta je tu lo{e? Svi su zastupqeni, niko se ne quti...
DR: Vi ste, gospodine Mijajlovi}u, tek bedna kreatura onihfanati~nih komunista iz prve polovine dvadesetogveka. Krajwi nuzproizvod jednog krvavog, nakaznogdru{tvenog sistema, koji je ovu zemqu doveo na samuivicu potpune propasti. Sistema, koji u korenu zatiresve nacionalno, kome je najve}i protivnik tradicija,koji ne priznaje grobove praotaca, koji se upire izpetnih `ila da razori na{e se}awe, na{u veru i sve ono{to je nama Srbima najsvetije, od Svetoga Save, pa dodanas. Sistema, koji nas je – do kraja razgoli}en u svomkrajwem, monstruoznom obli~ju – uvukao u besmislene,unapred izgubqene ratove, unizio u o~ima sveta donivoa bestijalnih zveri i sveo na sebi~ne jedinke,
Odvratna drama 239
kojima je samo u interesu kako da do~ekaju novi dan... Sponosom isti~ete svoj jadni ateizam, izdajete se zaanacionala, za gra|anina sveta, za slobodan nesputaniduh – ne uvi|aju}i ni hiqaditi deo opasnosti, {topreti od tog `idovskog la`nog moralizma sa stotinuobrazina. Za{to ne uvi|aju}i?... Zato {to ne shvatatenajprostiju ~iwenicu, a to je: da nacionalizam nije ni-kakva sramota, nikakvo zlo. Naprotiv – on je potreba,on je osnova za sve {to ~ovek u `ivotu misli i dela, ijedina garantija da se do kraja ostane na ispravnom putu– na onoj uskoj Hristovoj bogazi, poplo~anoj suzama ikrvqu nevinih stradalnika. Oturaju}i od sebe sgnu{awem i najmawu pomisao o pripadnosti svojojnaciji, vi ste pogubili sve najva`nije putokaze u va{em`ivotu i tako postali lak plen za vampire novogsvetskog poretka, koji, upravo preko takvih mutanatakao {to ste vi, podrivaju temeqe svake zdrave qudskeideje...
OBREN: Dosta! Ja ne dozvoqavam!...Hej Sloveni, jo{te `ivi duh na{ih dedova!Dok za narod srce bije wegovih sinova!...
DR: ]ut, bre! Sram te bilo!
OBREN: [ta, vi mi ne date da pevam na{u himnu?! [ta za-mi{qate, ko ste vi?!.. Ja sam se otvorio pred vama, kao{koqka! Ja sam vam pru`io svoje srce na dlanu, a vi setu bacate balegom na mene! Jel znate vi ko sam ja?!... Jasam Obren Mijajlovi}! Ja sam sin ovog napa}enognaroda! Ja sam...
DR: Slu{ajte, gospodine Mijajlovi}u, ako iz ovih stopa neumuknete...(Prete}e prilazi Obrenu, {apu}e mu)
OBREN: Ne verujem!... Vi se nikada ne biste usudili...
DR: I ne samo to, nego i...([apu}e mu)
OBREN: Vi ste ludi... Vi niste normalni...
DR: Jel to jasno?
OBREN: Pustite me, odmah! Ja ho}u ku}i!
DR: Ku{, bre!(Zvizne mu zau{ku)
240 Ivan Pani}
Pitam, jel jasno, ili da opet...(Zamahne rukom)
OBREN: Jasno je! Jasno je! Nemojte me vi{e tu}i! Molim vas, jane podnosim batine!
DR: Ajde, dosta tu, obri{ite nos...
OBREN: (Rida)Ja sam gotov... Ja sam mrtav, mene nema... I ono malo qud-skog u meni, vi ste danas ismejali i ponizili...
DR: Nije tako, gospodine Mijajlovi}u. Za vas ima izlaza.
OBREN: Ja ga ne vidim... Mrak je svuda oko mene...(Deklamuje)Na vrhu, led. Kr{, blato naokolo. Doqe, u klancu,mutan potok {umi... Nazor: Titov “Napried”...
DR: Suo~ite se sa sobom. Pokajte se, iskreno se pokajte.Zamenite gordost smerno{}u, gnev trpeqivo{}u, strahqubavqu. Suo~ite se sa svojima bli`wima. Sagledajteih po dawem svetlu, onakvima kakvi zaista jesu.Prihvatite podjednako wihove mane i dobre osobine.Otidite u crkvu. Prekrstite se kao ~ovek, zapalitesve}u! Obi|ite grobove svojih roditeqa, zalijte ihsuzom! Pomirite se sa svojim bratom! Pru`aju}i muoslonac, potra`ite i na}i }ete u wemu oslonac za sebe!Vratite se svome izvoru, jer samo tu izvire naj~istijavoda! Vratite se u okriqe svoga naroda! Ne prezritepagansko wegovo se}awe na na{e drevno nasle|e,starozavetno wegovo stradawe, wegovu jevan|eqskusposobnost strpqewa i trpqewa! Prestanite da delitequde na ~obane i intelektualce par ekselans!... Zar neuvi|ate?!... Ona sreda, koju vi toliko prokliwete,zapravo vam je donela samo dobro! Rakija, kojuprezirete, izmamila je iz vas namerno potisnuto se}awena epski deseterac, na ritam srpskoga kola! U vama,uprkos svemu, jo{ uvek tiwa `ar! Raspalite ga,postanite kona~no ~ovek! Za pokajawe nikada nijekasno! Budite Srbin, ponosni na svoje srpstvo!
OBREN: Ali, kako da ga raspalim?... Ja ne mogu sam... Suvi{e samslab, suvi{e bedan i jadan...
DR: Ja }u vam pomo}i, gospodine Mijajlovi}u! Pred namanije lak posao, ali, uz pomo} Bo`iju, mi to mo`emo! Vito mo`ete!
Odvratna drama 241
OBREN: Znam, ali u dana{woj besparici...
DR: Kakve pare, molim vas! Ja za sebe ne tra`im ni{ta!Va{ uspeh bi}e moja jedina i najve}a nagrada!
OBREN: Tako je! Vi ste u pravu! Ja }u ve} koliko danas oti}i ucrkvu! Ja }u upaliti sve}u! Ja }u se pokajati, iskrenopokajati! Ja }u se, kao zabludeli sin, vratiti u okriqesvoga naroda i on }e mi oprostiti sve moje gre{ke! Ja }use pomiriti...(Naglo splasne)Zar ba{ moram da se pomirim s bratom?
DR: [to?
OBREN: Ako bi nekako moglo bez toga...
DR: Ne mo`e.
OBREN: A za{to, moli}u, ne mo`e?
DR: Zato {to je to va{ brat, ~ove~e! Zato {to, ako se nepomirite sa bratom, sve ostalo pada u vodu!
OBREN: Brat, pa {ta! ^udna mi ~uda! Sad, ako mi je brat, trebada se uhvatim za u{i i igram pipirevku, jel!
DR: Gospodine Mijajlovi}u, {ta ono rekoste za va{e rodi-teqe?... Otac in`iwer, majka profesor?
OBREN: Pa jeste... Da... U strogom centru...
DR: Ajde da postavimo to malo druga~ije... Na primer, otacvam jeste radio na `eleznici, ali kao, recimo – skret-ni~ar. Ro|eni ste i odrasli u prizemnoj, naherenojskretni~arskoj ku}ici, sa malim dvori{tem ipar~encetom ba{tice u oku}nici. Livade, wive ikukuruzi sav su vidik va{eg detiwstva... I va{a majkajeste radila u {koli, seoskoj, maloj, sa svega dvadesetak|aka, ali kao tetkica... Ona je, u istoj toj ba{tici izava{e ku}e, zasadila i sa qubavqu negovala malo povr}a,bokor ru`a, kitu jorgovana...
OBREN: Kako znate?... Vi ste se raspitivali... Vi ste me pra-tili...
DR: Uz sve to, jedan od roditeqa bio je druge nacionalnosti,ili vere...
OBREN: Majka je, zapravo, pripadala adventisti~koj crkvi...Ali, ja ne razumem... Vi ste u dosluhu sa mojim bratom...
242 Ivan Pani}
DR: Uvek ste prezirali tu sredinu. Uvek ste u sebi ose}alipotrebu da pobegnete. Da se uzdignete, da zaboravite svete vozove koji su prolazili, crvenu {apku va{eg oca imiris ru`a iz maj~ine ba{te...
OBREN: Da! Mrzim vozove! Mrzim skretni~are! Mrzim ru`e!Mrzim kite jorgovana!
DR: Kako je sve to daleko od Ni~ea, Stingove muzike,Evrope i Sveta, zar ne, gospodine Mijajlovi}u?
OBREN: Samo ja znam koliko je to istinski daleko, proklet-ni~e...
DR: Za razliku od vas, va{ brat je ostao... Danas, on `ivi uistoj toj ku}ici, samo {to je ona jo{ zapu{tenija inaherenija. Danas on nosi crvenu {apku skretni~ara iispra}a bezbrojne kompozicije. Wegova `ena okopavaluk iza ku}e, a wihova deca tr~e istim onim livadama,kojima ste vi nekada tr~ali i – ko zna? – mo`darazmi{qaju kako }e, jednoga dana, sesti u jedan od tihvagona i oti}i negde daleko, u beli svet, koji }e ihdo~ekati ra{irenih ruku...
OBREN: Vi uvi|ate?... To je ja~e od mene...
DR: Vi gre{ite.
OBREN: Ja ne mogu da se mewam...
DR: Ne `urite, gospodine Mijajlovi}u... Ulog je suvi{e ve-liki.
OBREN: Ja ne `elim da se mewam! Neka je i po sto puta yabe ibesplatno!
DR: Ali, ja vam nudim izbavqewe, spas...
OBREN: Ja `elim da ostanem svoj! Ne! – ja moram ostati svoj!Svoj na svome! Ili svoj sa svojim na svome, ili me ne}ebiti!
DR: Da li je to va{a posledwa re~?
OBREN: Haug!
Pauza, duga i napeta. Obren cepti na svojoj stolici, Dr zami{qenokucka olovkom o sto.
DR: (Izmewenim tonom)Dobro, gospodine Mijajlovi}u... Stvari ovako stoje. Viste bolesni. Ozbiqno bolesni. Vi patite od nimalo be-zazlenog sindroma gubitka nasilno ste~enog
Odvratna drama 243
identiteta. Gubitak je trenutan, verovatno izazvanstresom, ali ima tendenciju da preraste u hroni~an. Usvakom slu~aju – izle~iv je. Ja }u vam pomo}i. Le~i}uvas svojom jedinstvenom, originalnom metodom, koja sedo sada, kroz dugogodi{wu praksu, pokazala kaoizuzetno, gotovo stoprocentno uspe{na... Naravno, vamaje svakako ve} jasno da }e to ko{tati izvesnu sumunovca, koja nije mala...
OBREN: Ne pitam za cenu! Samo me izle~ite! @elim da budemponovo normalan! Ponovo zdrav!
DR: Vrlo dobro... Posmatrajte ovaj ~asovnik u mojoj ruci.Opustite se, ne mislite ni na {ta...
OBREN: Ni na {ta...
DR: Vama se spava...
OBREN: Meni se spava...
DR: Vi }ete sada ponavqati za mnom...
OBREN: Ja }u sada ponavqati za vama...
DR: Ponavqajte: Ja sam gra|anin...
OBREN: Ja sam gra|anin... Ja sam gra|anin... Ve} mi je boqe... Oda, ja sam gra|anin! Gra|anin!
Potpuni, crni, u pravom smislu re~i mrkli MRAK.
244 Ivan Pani}
