П Р И М Е Р И Х И Љ А Д У Г О Д И Ш Њ Е К У Л Т У Р Е

Х Р В А Т А

I КЊИГА

ПОДВИЗИ ХРВАТА У XVII ВЕКУ (ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ)

Сабрао и превео

ДР. ЛАЗО М. КОСТИћ

ред. професор Универзитета

ИздањеСРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У АМЕРИЦИ

ЧИКАГО, ИЛ.1 9 5 3

ПРЕДГОВОРХрвати су прогнали свим живим створовима причајући о

својој “тисућлетњој култури”. Они су и сами били убеђени да за њима стоји заиста једна тако дуга периода културе, и да су њихови суседи у том погледу знатно за њима заостали: На- рочито су према Србима истицали ту своју хиљадугодишњу културу, сматрајући ове за много, много ниже у том погледу.

Хиљадугодишњи јубилеј своје културе Хрвати су обеле- жили клањем српске невине деце и жена, отимањем њихове имовине, рушењем цркава и споменика, паљењем српских књи- га итсл. У новијој историји нема примера тим поступцима, а тешко гa je наћи и у најстаријим историским периодима. Тај поступак Хрвата биће посебно приказан, и доклегод буде и једног Србина он ће наћи своју достојну реперкусију.

Али не само да су Хрвати у овом нашем деценијуму пока- зали свирепства којих би се сваки Хун или Авар стидио, него уопште je сва њихова историја пуна грозота, издаја, отима- чине, крађе, пљачке, убиства невиних и беспомоћних. Нема ни једног савременог народа, то значи још преосталог народа, о коме се историја тако одвратно изразила као што су Хрвати. Њихова дела описују са пуно грозе. Гдегод су се појавили, сву- да су осрамотили своје име и опоганили све који су с њима сарађивали.

Њихови вође то знају. Па ипак заваравају и своје суна- роднике и друге народе како су они културни и њихова исто- рија пуна дивних стремљења. Тој фабули треба једанпут да дође крај. Хрвате треба разголитити и показати у пуној сво- јој голотињи, а то значи онакве какви су. Нека прво Срби виде с ким су се дружили и шта могу да очекују од тих створова. Нека се по потреби и странци упозоре.

Ja сам предузео да бар један мали део њихових неваљал- става кроз новију историју изнесем, да послужим истини којој сваки научник има да служи. Овде се износе њихови подвизи у првој половини XVII века, у тзв. Тридесетогодишњем рату. После ће, ако Бог да, доћи остали историјски периоди. Ово није све, па чак ни најстрашније: “Јаком иду Мара и сватови!”

5

Мој посао je био необично тежак. Ja нисам историчар по струци и у овом послу сам без искуства, стојала ми je само јед- на библиотека на расположењу, нисам имао новаца да набав- љам књиге, нисам, као интернирац, имао чак ни слободу кре- тања. Нико ме живи није у овом раду помагао, ни материјално ни саветима. Требало je преводити са више језика, већином у старој рецензији, а никога нисам могао да консултујем.

Па ипак сам се трудио да рад остане на достојној научној висини. Ja сносим пуну научну одговорност за овај рад, специ- јално за превод. Он je до крајности веран оригиналу. Зато je врло често рогобатан и неспретан. Мени je важније било да je веран него естетски изглађен. Страни писци су Хрвате и њи- хове подвиге карактерисали веома незгодним изразима, нај- страшнијим што овакви списи уопште садрже. Гдегод нисам могао да нађем потпуно адекветан израз, ja сам употребљавао српски блажи израз, јер не желим да овом делу дам изглед пам- флета. Свуда су извори из којих су подаци црпљени најпре- цизније цитирани: пун наслов, издање, страна итд. Свакоме je слободно да провери ове податке.

Узимани су само карактеристични ставови и они где се Хрвати изречно спомињу. Да се друкчије поступало, књига би била бар десет пута обимнија и не би могла наћи издавача. За карактеристику једног периода хрватске “тисућлетне” прошло- сти, ово je сасвим довољно. Остали периоди су такођер обра- ђени и рукописи се налазе на сигурном месту.

Ja верујем да ће књижица деловати, на Србе бар, као бом- ба. Нико од њих није ни сањао шта све страна наука о Хрва- тима садржи.

У Југославији, коју су Хрвати толико мрзели, било je за- брањено износити ма шта неповољно о њима. Наша званична емиграција продужује ту политику са још више обзира. Ja, који сам цео живот служио науци и истини, не могу имати ни- каквих других обзира ни сад.

Видовдан, 1951. Др. Л. М. Костић

6

I. ПОДВИЗИ ХРВАТА ПРЕМА САВРЕМЕНИМ ХРОНИКАМА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XVIII ВЕКА

1.Прво треба почети са чувеном хроником Театрум Еуропум

(Европска позорница), која je почела излазити још за траја- ња Тридесетогодишњег рата и у безброј издања описала до- гађаје од 1618 до 1718. Започета je од Абелина, а затим про- дужена од многих настављача. Овде употребљено дело je јед- но од првих. Оно je прецизно наведено у Литератури под 1).

У том делу се на много места спомињу Хрвати. Овде су ци- тирани само они ставови који и у наслову са стране спомињу Хрвате.

Тако нпр. страна 569 првог скупног тома, уз маргинални наслов: “Хрвати, пошто су неко време тирански газдовали, би- вају потучени од Мађара” (опис се односи на годину 1621). У тексту стоји:

“У међувремену je једна велика гомила Хрвата, која je по- сле борбе код Прага извршила велики плен не само од непри- јатеља него и од пријатеља, и која je на више места сасвим варварски газдовала помоћу пљачке, отимачине и пожара пре- ма женама и мушкарцима, а онда напустила дужност и упути- ла се према Пољској, била од Маџара сачекана и потучена”.

На страни 737, која описује догађаје из год 1622, налази се маргинални наслов: “Хрвати зло газдују у земљама маркгрофа од Дурлаха”. Тамо стоји:

“У међувремену шврљаху Тилијеви војници много у окол- не крајеве и нарочито чињаху Хрвати и Козаци велике штете у земљи маркгрофа од Дурлаха (који се у то време држао сасвим по страни од рата) убијајући, пљачкајући и палећи све до граница Виртенберга, све су кукавно опустошили, разбијали су дна буради, просецали кревете и расипали перје, деци су от- сецали главе а потом су их у комаде секли, а и родитеље су бедно удешавали ако су их се домогли а нису их одмах умо- рили. Они су се скитали и до Боденског језера, на чијим оба- лама су Швајцарци били на опрезу и многе побили, тако да

7

се нису више усуђивали да се у брдима појаве. На другим ме- стима су одвели много стоке и начинили неисказане штете”.

На страни 941 (године 1625) стоји маргинално: “Тилијева војска, а нарочито Хрвати рђаво газдују у Брабанту”, док у регистру стоји: “Хрвати газдују у Брабанту горе него Турци”. У тексту пише:

“У колико се војска, дошавши из Рајха у Брабант, а наро- чито Хрвати врло варварски понашали, они су разбијали сандуке и ковчеге, људе страховито мучили и злостављали, ни- ти су штедели лица духовног нити световног сталежа, понека су места запалили и при томе и засејана поља срамно упро- пастили. У Безбеку (у земљи пријатеља) починили су страхо- вита недела. Неки Хрвати су покушали да отргну једној жени дете из наручја, да би га живо испекли..., али пошто га je она чврсто држала, отсекли су јој прсте, а њеном мужу гркљан пре- секли. На тај начин су били озлоглашени да тако поступају, да ће их се људи читаве генерације сећати.... Због њих су се сељаци повлачили из свих места. Извесни војници из брда с оне стране Соме предали су се били њима јер су им ови (Хрва- ти) обећали да ће им поклонити живот, па ипак су им отсекли ноге и руке, а потом их у комаде исекли”....

2.На страни 98 и 99 другог тома, штампаног нешто мало

доцније2), налази се овај текст о понашању Хрвата у години 1630:

“...Хрвати су такођер са пљачком и другим нечовечним де- лима (као нпр. у Телдеру, Димену, Велу и околини) све опус- тошили, поједине људе и жене узели собом, са њима врло ти- рански поступали, некима откинули носове и уши, једном чо- веку ископали оба ока и руке одрали, ни децу нису штедили, па ни неутрална лица, чак су злочине вршили и над поданици- ма грофа Хенрика од Берга, и свуда варварски поступали.”

На страни 342 (година збивања 1631) описују се чарке из- међу царске и шведске војске у Браденбургу и појединачни препади. Ту су “Швеђани врло богат плен задобили од Хрвата, јер су ови имали или појасе пуне злата односно сребра уз тело, или читаве плоче злата и сребра набијене на прсима, на чели- ма, на уздама коња, и на седлима, пиштољима и сабљама, што je ово добро дошло многоме који je то умео боље да упот- реби”.

8

Ha страни 368 описује се освајање Магдебурга у год. 1631, где су се Хрвати нарочито прославили. Ту, између осталог, стоји:

“Кад се напослетку отвори капија, кад коњица и Хрвати бише пуштени унутра, тада je заправо почело пљачкање, оти- мање, мрцвареље, срамоћење девојака и жена, и поступало се преко сваке мере ужасно и грозно. У цркви Катарине они су педесеттројици, углавном жена, сасвим немилосрдно одрубили главе, ту су оне пронађене мртве са савијеним и преклопљеним рукама. Неке су жене приликом порођаја од тиранских војника погубљене. Уопште не може да се опише ни изрече какав je то био јад, каква беда и жалост”....

(затим после кад je ватра настала). “Они су ипак, поред коња и нешто стоке, одвели собом у логор много жена и деви- ца са нешто мушкараца, повезане ланцима, женске су ту зло- употребили у њиховој ђаволској пожуди на бедан начин, да су многе, нарочито мале девојчице од десет или дванаест година, које такођер нису поштедели, морале платити главом”....

(у продужењу стр. 369) “Следећи дан су рано изјутра цар- ски и Лигини војници (Католичке лиге, Тилијеви војници су били махом Хрвати) изашли и почели да визитирају и пљач- кају подруме, није их то сметало што су били пуни паре и ди- ма, тако да су многи од њих ту се угушили, па ипак су плен пажљиво тражили. Пошто су грађани њихово најбоље и најот- меније покућанство пренели у подруме ради артиљериске ват- ре, дочепали су се још доброг плена у одећи, накиту, сребрном посуђу, сланини и маслу, а такођер je било више хиљада бу- ради пива....

Тада je наступило ждерање и пијанка, које су три пуна да- на узастопно трајали и тако je прослављена магдебурска свадба како ју je Тили назвао (Магдебург значи буквално “девојчин град”), а све су то јадни преживели и заробљени Магдебурци морали да посматрају са жалосним и болним очима.....

10, 11 и 12 маја се тако жалосно јаукање и дерање од пре- остале деце чуло, која су стално довикивала оца и мајку и која због неразумности нису могла да саопште чији су. Нека су седела поред својих побијених родитеља који су на улицама лежали у крви, и увек су дозивали и викали: о тата, о мама! Нека су деца сисала њихове мртве дојке и при томе тако жа-

9

лосно се драла да би се и камен у земљи смиловао и да би се најокрутнији тирани покренули на самилост”...

3.У делу Театрум хисторие (Историска позорница), штам-

паном 1641 налази се такођер укратко описан јад Магдебурга, у другом тому, стр. 1493):

“Кад je напослетку отворена капија и кад су унутра пуш- тени коњица и Хрвати, тада je тек започело право пљачкање и убијање, и уопште највећи јаук и жалост (куку и јаох) свуда су се видели и чули...

Ипак су, поред коња и нешто стоке одвели собом у логор са нешто мушкараца много жена и девојака, све повезане лан- цима. Жене су ту према својој пожуди употребили и иначе по- ступали као загорчени војници.”

На страни 324 истог дела описује се један мали догађај из 1634:

“Да би ову претрпљену штету донекле реванширали и осветили, неколико je командованих Хрвата и неколико драго- на упало после поноћи у предграђе Бреславе испод Николине капије, где су се налазиле две чете шведске војске, од којих су 13 или 14 заробљени, а у предграђу на разним местима по- ложили ватру: они би цело предграђе запалили и сажегли да их нису из града истерали. Они су се одмах окренули и побег- ли. Био je велики пожар и две су дуге улице до темеља изго- реле.”

4.У извештају тадашњег Магдебуршког констаблера (то je

био неки еснафски старешина) налази се о Хрватима овај па- сус (према Бенсену) 4):

“....пошто су многи Хрвати пребродили Лабу (Елбу, реку), јер je вода била врло мала, и тако наше људе опколили, и мно- ге побацали у воду и смакнули, то се рђаво збило, једно жа- лосно клање и убијање да нико кога je непријатељ затекао ни- је био поштеђен, ни жене ни деца, тако да се то не може до- вољно описати”.

5.Извештај другог очевица, тадашњег градског главног пи-

сара Данила Фризеа из Магдебурга гласи опет према Бензену:5)10

“Наше преклињање, а нарочито речи малога брата, дирну- ше војника. Он нас пријатељски погледа и рече: “Е, то су фини дечаци”. (Он је био Нирнбержанин). Тада он рече оцу: “Ако хоћеш да са децом изађеш напоље према граду, то иди одмах, јер Хрвати долазе овамо до једног сата и тада ћеш са својима тешко остати у животу”.

Две стране даље стоји у истом извештају (страна 561 по- менуте књиге6):

“Најзад је достигнута капија кроз коју су Хрвати проху- јали и поред нас све живо посекоше”.

6.Ево како се описују догађаји у Магдебургу према књизи

Арма свецика (Шведско оружје), на страни 116 и сл.6):“Пошто је град Магдебург освојен, поступано је сасвим

нехришћански и нечовечно од стране војника, јер су они сва- кога, био млад или стар, било кога сталежа, пострељали и про- боли, и никога нису штедели, тако да су се сви становници по- сакривали и пузили по рупама.... Град је ускоро био запаљен на 50 или 60 места и све је жалосно у прах и пепео остављено,при чему је више хиљада људи угушено и изгорело..... Коликоје људи у граду огњем и мачем пострадало, не може се запра- во дознати. Већ 21 марта по новом календару 24.000 је сахра- њено, а нађени су многи угушени у подрумима и сводовима. Једна девица из племства, која није могла друкчије да избег- не силовање војника, сурвала се у страху у бунар и утопила се. Ко се затекао, никоме није опроштен живот, него су сви, без разлике жене и деца, прободени, као што су у цркви Катарине 53 леша пронађена којима свима су непоштедно главе биле од- рубљене... Два војника су нашла једно мало дете где дречи ле- жећи на улици, сваки га је од њих узео за ножицу и по среди ошчупао. Са заробљеним женским лицима нарочито је рђаво поступано и опхођено, да се о томе не може довољно писати. Заробљени грађани који су тако изведени напоље, делимично су врло рђаво прошли, неки су тек на пољу, пошто им је са- свим дат опроштај замакнути били, други су пак морали, иако им је све опљачкано и сагорено, да се откупљују са знатном сумом новца ако су је међу пријатељима у комшилуку могли да нађу....” На страни 118 наводи писац шта су радили са јед- ним заробљеним официром из Магдебурга: “... он је од војника

11

изведен на коњу преко јарка . . . онда су му се приближили, прошишали му метак кроз бутину, са једном партизаном (по- себна врста мача са две оштрице) усекли у главу јаку рану, и свом снагом навалили на њега и ударали га, тако да je он у немоћи пао с коња, а онда су му одузели шешир, мач, оковрат- ник, рукавице, опасач, чизме и потпуно гола би га свукли да то није спречио гроф Папенхаим” (генерал). “21 марта по старом календару je опроштен живот свим заробљеним свеш- теницима из Магдебурга сем једног који je испред олтара у цркви Јована у комаде сасечен. Свакоме je било слободно да иде куд хоће, али Д-р Гилбертус, парох при Св. Улриху je за- држан натраг, одведен у Ванслебен и ту окован у гвожђа. Раз- лог je да су га неки код генерала Тилија просочили да у про- поведи напада папу”.....

7.У једном “истинитом извештају” из године 1632 налазе се

два отштампана писма из почетка пређашње године7). Прво писмо из Цербста, писано 11 јануара 1631 гласи у респективним деловима:

“Овде се пак јавља да je 4 јануара, на дан три Краља, око 9 сати подна откомандован у Гомерн пуковник Клајнер са шест чета коњице, међу њима једна чета Хрвата и неколико драго- на.... Ту je један човек прободен, један стрељан, једном старом болесном човеку су уши отсечене . . . све жене, старе и младе које су заточене, осрамоћене су, цела варошица опљачкана, сви сандуци, ковчези, врата, прозори, пећи, једном речју све што je ту било, у самој варошици или у кнежевској канцела- рији, све je порушено и у ништа претворено, сва залиха у житу, пиву, вуни и осталим животним намирницама утрошена je или собом однесена. Што од пива, вина и жита није могло да буде прождрано, полокано и однешено, то je бачено на земљу, но- гама гажено, бурадима пива и вина избијена дна, а пиво и вино проливено на земљу. To je трајало четири сата.”

Друго писмо из Барбиа које описује шта je та војска ра- дила исте вечери у Милингену скоро je истоветно.

8.У чувеној и много цитираној хроници грофа Кевенхелера8),

за кога Хајзинг каже: “Онај непристрасни и часни писац Три- десетогодишњег рата”, налазе се о Магдебургу скоро исте речи као у “Европској позорници”:

12

“Кад су напослетку отворене капије и коњица и Хрвати пуштени унутра, тада je тек настала права пљачка, отимачина, срамоћење девојака и жена и поступано je преко сваке мере стравично и језиво. У Катарининој цркви су отсечене главе пе- десеттројици лица, понајвише жена, на сасвим немилосрдан на- чин, и ту су пронађене мртве са савијеним и склопљеним рука- ма.” И даље стоји скоро исто што и у Европској позорници.

9 и 10.Ево једна хроника на француском језику, изашла 1633 под

насловом: Шведски војник9). Из ње морају да се наведу више места.

Стр. 347: “Без обзира на све то, Хрвати, неуморни кад се ради о походима у пљачку, покушали су на седам места око Прага да пређу обалу Мулде (Влтаве?) и да опустоше околи- ну Плзена: сељаци, алармирани, позвонише на узбуну, брзо се сакупише у броју до 600 људи, нађоше средства да потопе њи- хове лађе и следили су им на обалама, опколивши их . . . а онда су побијени без милосрђа сем неколицине који су се бацили у реку и покушали да je пливањем пређу. Али их je било мало који су могли да однесу својим друговима ове нове вести.”

Стр. 348: “Нарочито Хрвати нису никоме опраштали жи- вот. . . . Неверност грађана наплатили су Хрвати, који су пусто- шили, убијали, срамотили без разлике све што им je у сусрет дошло . . .

Стр. 449. “Да су само у граду Холфелту 300 људи из пука де Мифела у комаде расечени од стране Хрвата са капетаном Гутенбергом . . .”

На стр. 620: “Хрвати, навикнути на пљачкашке походе, обично су се удаљивали, постављали у заседе . .

Стр. 624: “Хрвати на другој страни обале нису хтели остати ни беспослени ни узалудни за време док су обе армије миро- вале. Њихових педесет корнета (мањих коњичких одреда) опљачкаше град Хилполштајн и поставише ватру, пошто су се прво добро погостили, говорећи да они не обичавају плаћати своје угоститеље на други начин . . . Мекенхаузен, Карелсберг, Ростал и многа друга места нису била боље третирана”...

Стр. 701: “Хрвати нису заборавили ниједну врсту варвар- ства, а показали су се проницљиви да пронађу и нове изуме за мучење јадних становника, тако нису жалили труда да дреси-

13

рају псе и да их туткају на крв, да се не би ничим другим хра- нили него стрвином. Становници Анеберга и Адорфа били су принуђени да зависе од самовоље ових шинтера и они су про- лазили кроз њихове руке. Није се ништа друго чуло него јаука- ње, није се ништа друго видело осим ватре и крви за време њиховог боравка (хрватског), а пошто би отишли, виделе су се само рушевине и лешеви и све врсте жалосних обележја крајњег очајања.”

Стр. 704: “Шопау je прошао на исти начин и послужио je као шаховско поље свирепости Хрвата који су се ту купали у крви и пронашли како да потхрањују своју веселост.”

Стр. 705: “Холкови Хрвати имали су храброст да учине јед- ну кавалкаду (да свечано пројаше) према Дрездену, да поставе ватру у предграђу и да пркосе Саксонцима до крајности, али су се они показали као рђави муштерије, и нису имали чим да се похвале, јер топ испаљен са бастиона и јарка испретуре њи- хове ескадроне и натера их на бекство, пошто je један број њих побио и унаказио, које су морали да оставе као залогу свогајунаштва. Горе je било да су јадни сељаци патили.....”

Стр. 45: Швеђани су били запазили да Хрвати “имају појасе пуне дуката, и да су надевени плочама злата и сребра.”

Стр. 59: “Фирстенвалд je био заузет у пролазу од стране Швеђана, потом Цеденик (Жедник?) чуван од пет чета Хрва- та, који су ту оставили 150 лица са својим пленом. Најхитрији спасише се бекством, а остали су послати у Шведску да би их запослили у рудницима, што je била редовна казна заробље- ним Хрватима”.

Стр. 746: “Хрвати, пре него се удаљише, наложише ватру свуда око Нирнберга, и потрудише се да оставе вечне или бар дуге трагове свога боравка. И заиста, многи тамо тврђаху да ова бујица народа од 60 до 70,000 која je била доведена пред Нирнберг, и која je изгледала као да ћe покорити цело царство, није била употребљавана ни за шта друго него да копа, да прави јарке, да чини походе у пљачку, нападајући каткада ко- море, и није се прославили нити освајањем неког места нити ма каквом значајном битком.”

Ова књига je преведена и на италијански још године 1634.10) Овај значајни став налази се, са истоветним изразима у италијанском преводу на страни 367 и следећој.

14

Ha стр. 738 описује се једна пљачка шведске коморе од стране Хрвата. Сам краљ (Густав Адолф) чуо je буку и “поста- вио бојни ред, бацивши бригаде са свих страна да спрече Хрва- тима пролаз . . . Тако их ухватише и . . натераше да оставе плен, који су с тешком муком накупили.”

11.У Познатој хроници Кемница, први и трећи део, налази

се такођер неколико ставова о Хрватима. У првом делу 11):Стр. 70: “ . . . краљевско шведски нису напротив Хрватима,

као упропаститељима земље, поклањали живот (кад би ови били заробљени)”...

Стр. 115: “ . . . а краљевски шведски су жестоко вребали на Хрвате. Јер су ови имали своје појасе око тела прилично испу- њене златом и сребром; копорани су били са сребрним дугма- дима опшивени; коњска опрема, седла, пиштољи и сабље сре- бром оковани; они су чак носили на прсима читаве плоче од злата и сребра: како би све то добро дошло неком поштеном војнику (пешаку) који би то умео боље да употреби! . . .”

Стр. 353: “Јуна месеца дође непријатељ са највећим делом својих Хрвата, којих je било 45 корнета, у Херсбрукверц на ре- когносцирање и судари се са краљевско-шведском стражом од шест чета. Ова je стража испочетка Хрвате ударала и раста- вила, али у гоњењу Хрвати су се опет сабрали и Швеђане на- пали, од којих 200 потукли, а остатак, са губитком највећег дела официра, распрштили. Заробљенике, којима су Хрвати обе- ћали да ће им поклонити живот, ипак су на послетку убили противно задатој речи, зато што су им ови у почетку доста јада задали; и тако су им живот, који су им у првом налету та- ко славно поклонили, после тога срамно одузели у бесу.”

У првој књизи издања из 1836 описује се један догађај из 1636 (стр. 86): “Херцег се, извршивши то, крену опет у си- гурније склониште: али пошто je један трубач који je прешао на ову страну саопштио, да пољски, хрватски и маџарски пу- кови, осим . . . осим њихове заробљенике, које су већ др- жали неколико недеља, посекоше и на мртво избише у злово- љи и љутини, то се догодило првога октобра код херцога Бер- нарда и Француза са Хрватима и њима равним.”

15

IV део, стр. 47: . . . “а они сутрадан, још пре сванућа, сти- гоше у место и Хрвати који су ту лежели на тај начин испре- тураше, да се нису многи, сем оних који се завукоше у сламу, спасили . . .” (догађај из 1642).

Исти део, страна 141 (догађај из исте, 1642, године): “И тиме je битка била завршена. Маџари и Хрвати нису хтели на непријатеља него су најпрви од свих преузели бег у широко поље” . . .

12.У књизи чувеног правног писца Пуфендорфа о шведским

бојевима издатој на латинском језику 1683 у Утрехту такођер се на више места спомињу Хрвати12). Махом он наводи како Хрвати “добивају батине”. На једном месту наводи како je пу- ковник Сланге потукао Сарадеског са 3000 Хрвата: “он га на- тера у бег, а поред тога, већину (Хрвата) посече, много офи- цира зароби. Они што су умакли Швеђанима, највећим делом су поубијани од сељака, којима су много зла починили” ...

Иначе, Пуфендорф говори на много места о окрутности “царских”, чак и тамо где други писци изречно то стављају на терет Хрватима (нпр. II књига §32, итд.).

13.У књизи Евхарија Елеутерија Факс Магдебургика (Луча

Магдебурга) налазе се многи слични описи догађаја после за- узећа Магдебурга. Ta je књига први пут штампана свега го- дину дана после ових догађаја (године 1632), а овде je цити- рана према њеној репродукцији у књизи Калвизија цитираној под 15. Прецизан наслов Луче Мигдебурга наведен je под 13). Овде ће се избећи навођење истоветних ставова.

Кад je описано што je све солдатеска у освојеном Магде- бургу радила, поједини ставови се завршују овим речима: “Чу- до je да Бог није ударио сумпором и смолом и ово варварско де- ло казнио; ваљда ћe ипак награда следовати доцније, његова реч не може изостати” (Стр. 60). “Пошто je њима приликом ју- риша тако мало отпора показао, и они (непријатељски војници) су лако могли да уђу у град, знајући да тамо унутра неће наћи ни Турке ни незнабошце, него Хришћане, то би било понешто хришћански да су они мало поштедели недужну децу и жене са дављењем и скрнављењем” ... (стр. 61).

Писац даље каже: “Да ипак ова дела вредне похвале оста- ну као пример и помен, како су Хришћани поступали према

16

Хришћанима . . . има нешто што не сме да се изостави” (стр 62). . . .

Стр. 63: “Један други се хвалио како je он две сестре, лепа створења, нашао у једној кући, како су морале да се голе сву- ку, оно што je урадио нећу да саопштавам, после их je одвео собом у логор, држао неколико дана код себе а онда, пошто je морао да отпутује, даровао Хрватима. . . . Многе су, после из- вршене срамоте, задавили, поклонили, продали, као псе, по- стављали им прах на срамна места и палили: тако треба по- ступати са јеретицима! Бремените жене, код којих je плод био напола извучен, нису се устручавали да угуше чак и живе да баце у воду . . . тако да из ових и других примера може се ви- дети да je било у граду још доста честитих и невиних душа, које су рађе ишле добровољно у смрт, него да дазволе срамо- ћење, ако би само овом часним лупежима могли да умакну. Многима ће у овој дружини бити непријатно да се тако титу- лирају али пошто поступају како не поступају војници којима je стало до части, то нису ни достојни бољега”.

На стр. 64 стоји: “Иначе, ако би неки војник водио какву женетину па ако би га неки Хрват срео, а овај му жену не би добровољно предао, то би му овај (Хрват) сместа одрубио и располовио главу. Један грађанин који je клечећи на коленима молио за милост и да му се живот поклони, на самој улици je прострељан и пао доле. Пошто пак није одмах остао мртав, не- го се још преврћао, долази други и задаје му са једном секи- ром (коњаника) много рана у главу. Пошто он још не умире, долази трећи и разбија му са дрвеном секиром главу у комаде. Долази четврти, отвара му чакшире, откида мушко удо и за- дева себи. И тако унакажене војнике нашли су неколико ме- ђу мртвима, који су преко ноћи угушени у Буканским шанче- вима. Напослетку je овај јадни човек, о коме je горе реч, од ватре прогутан, и тако пет казна претрпео у својој смрти.

О овоме би се могло још многа слична безбожна срамна дела скрнављења и убиства испричати, која су најбољи Хриш- ћани над својим Сахришћанима извршили, али се мора то из- оставити због часних душа. И са овим више него варварским делима, као што je отимачина, убијање, оскрнављење и паље- вина, мисле људи да могу цео свет да уплаше и стуцају, а и Богу на небу да пркосе, да његову реч укину и да папу ставе на његово место да влада”...

17

Ha крају те хронике (стр. 71) налазе се ове речи: “Нека свемогући Бог сачува све побожне хришћане и чисте душе од једног таквог стравичног и жалосног огледала јарости, и нека да вечно блаженство умрлим и удављеним мученицима! Амин!”

18

II. ПРЕМА СПИСИМА ИЗ XVIII ВЕКА

14.Прво треба навести књигу фон Мура, објављену 1790, али

која у ствари садржи податке и исправе из самог Тридесетого- дишњег рата, из тога доба или непосредно за њим.14) Много то- га се у њој неће наћи, али и оно мало што je тамо потврдиће оп- ште наводе из свих других извора. Као њихова допуна и по- тврда добро ћe доћи.

Стр. 18: “Године 1623, петог јуна je стигло пет корнета На- политана и Хрвата из армије Дон Вертуга из Доњег Пфалца у Фирт, и од тог града били провијантирани . . . нису много рас- калашени били, јер су велики плен водили собом. Поред свега тога су сељаци били упозорени, страже на капијама појачане, и иначе много тога у добром реду учињено”.

Стр. 38 говори о заузећу Магдебурга, понављајући позна- те ствари. Даље стоји: “24 новембра je Тилијева армија (то су били Хрвати) која се около налазила подигла се и у путу за- узела Херспрук у горњем Пфалцу, који je оглобила и опљач- кала, у Мабену у Швајнау запалила 6 соба, у Обераспаху 20 соба, Боксдорфу 6 соба, Ретебаху 10 соба” итд.

Стр. 55: “Године 1632, 8 јуна, крстариле су три чете Хрвата од Нојенмарка до Св. Петра, деветога су пљачкале Фојхт и друга места, четири особе бедно умориле, а Д. (доминум?) Агриколу, Д. Реслера, између осталих, који су кочијама хтели да путују у Алтдорф, заробили, повели собом и онда су ови морали да се откупе.” (Даље у примедби и објашњењима je овај догађај прецизније приказан: 9 јуна je био стигао у двор Св. Егихена шведски краљ са пратњим и још неке војсковође. У близини je био Алтдорф (источно од Нирнберга), у коме се тада налазио познати Универзитет (1809 спојен са Ерлангеном). У самој књизи, у примедби, стоји даље: “Из Алтдорфа стиго- ше разни професори и студенти да виде краља. Кад су они следећег дана хтели да се поврате, код фишбахског мостића су били бачени у ваздух од три чете Хрвата, четири лица су сасечена, неколико њих рањено, и около петнаестак заробље-

19

но, међу њима професори Агрикола са женом, Бруно и Георг Неслер, тада ректор магнификус, М. Гепнер, разредни стареши- на поред своје жене, који су се после тога морали откупити са једном великом сумом новца”.

Стр. 58: “Године 1632, 7 јула Хрвати су напали код Фурта две шведске чете, многе смакнули и њихове коње одузели. У потери je такођер много Хрвата потамањено и заробљено. Так- вих чаркања са Хрватима било je скоро свекодневно, јер су они упадали час овде час тамо, Швеђане често убијали на фу- ражи, чак скоро до шанаца овог града по ноћи тумарали.”

Стр. 61: “Године 1632, 8 августа, Хрвати су запалили Мали и Велики Рајт, а то исто се збило и са Фербахом”.

Стр. 64: Год. 1632, 1 септембра су ноћу запалили Св. Лео- нард, Швајнау, Мугенхоф и Госмансхоф сасвим уз град”.

Стр. 80: “Године 1634, 2 септембра дошло je много царске војске у Швабах, од тога шест пукова Изоланијевих и Форга- чијевих Хрвата и Драгона, пођоше на Фурт, Хостферијева вој- ска се повукла у гостињско двориште. У свим местима je на- ступило велико бежање, јер су они рђаво третирали сељаке. Наша војска je учинила испад из града, с њима се чаркала и до- вела заробљенике”.

“8 и 9 септембра су Изоланијеви коњаници изгорели Фурт осим неколико кућа. Исто тако у Синдерсбилу 30 соба претво- рили у пепео, а у Гросрајту три куће, као што су запалили и Шниглинг и Тоос.” . . .

15.Најобимнији и најинтересантнији материјал о подвизима

Хрвата при опседању и заузећу Магдебурга садржи опис доц- нијег пастора магдебуршког Калвизија, штампан скоро сто го- дина донције15). Из њега се морају многи ставови цели цити- рати.

Стр. 18: Кад су капије најзад биле сасвим отворене и Хр- вати са осталом коњицом пуштени били унутра, Хрвати нису ни за длаку боље поступали него речени Папенхајевци, и Ва- лони, него (напротив) сад je нечовечно убијање, пљачкање и скрнављење заправо тек започело. Они који су се ту затекли не могу без уздаха и суза описати сасвим одвратне и нечовеч- не ствари које су се збиле, а које се не би смеле заправо ни споменути пред чистим срцима. Али пошто то садржи сушту

20

истину и пошто то треба да послужи као застрашење сличним људима животињских и нехришћанских назора при читању, да не би то исто радили, не може да се сасвим заћути, али мора то да буде по могућности покривено огртачем чедности.

Пре свега су у цркви Св. Катарине на широком путу от- секли Хрвати на варварски начин главе тридесеттројици, најве- ћим делом женских лица, које су клечећи усрдно молиле да им се поклони живот, тако да су после пронађена мртва клечећи и са склопљеним рукама! У цркви Св. Јована посекли су Хрва- ти сабљама прилично много лица и то разних: младих и старих, жена и девојака, као што су једном проповеднику при томе руку изломили, једно дете на сиси у двоје по средини пресекли а мајци обе руке отсекли, а и горе на звонику исте цркве разне људе који су седели на уским степеницама торња и мислили да су сигурни од непријатеља смакнули. Између осталих усмртили су једним убодом у гркљан органиста исте цркве, као што су на исти начин у кући где сад командант станује многа лица горе под кровом заклали, тако да je често крв капала низа зи- дове и много година онако слепљена могла се видети. Тако исто у разним кућама одбили су да се смилују и да поклоне животе женама на порођају у мукама, и сасвим бременитим же- нама, и ако су их оне за то усрдно молиле, него су оне усмр- ћене на бедан и кукаван начин једнако као и оне које су имале малу дечицу при сисању на својим грудима; неку децу која су лежала на грудима својих мртвих мајки и тужно јаукала про- бадали су својим дугим копљима и тако живе, јадно кукајући, набодене на копљима носили по улицама као неко јуначко де- ло. Тако су неколико старих грађана који су били као зароб- љеници у логору умели да причају да се један војник дичио пред својим другом како je он двадесетеро мале деце на сиси на копље набоо и усмртио и тако се задовољио. Његов друг указао на савест и питао га: да ли се не боји да га БОГ због тога неће казнити, овај je одговорио: жао му je што он није више овакве деце погубио, јер су то јеретичка деца и нису ништа боље заслужила! И на исти начин су многи исто тако безбож- ни војници многе главе које су овим људима отсекли износили на улицама као триумф набодене на њиховим пијуцима. Виде- ло се при томе такођер како су два војника узела за ножицу једно дете које je лежало код своје мртве мајке и жалосно јау-

21

кало и како су га рашчепили (у двоје растргнули), а ништа мање једној познатој грађанки коље живој кроз тело пробили.

Женски свет који би се тако затекао, било жене или де- војке, најчешће су срамоћене и то je обилато чињено на јавним улицама без икаквог срама. Понекад су једни друге, као што пси раде, терали (да би ови дошли на ред), и међу њима нису поштеђене ни мале девојчице од 11 и 12 година, а неке су по- ред тога тако озлеђене и удешене, да нису могле да се макну с места, као што су, како изгледа, и у логору неке умрле због оваквог поступања.

У логору се нажалост запазило да су многи официри, по- што je срамно дело извршено, заробљене жене или посекли, или поклонили, или продали, каткад чак дали у “комис” (то je све што служи као залиха војсци). Други, међу подофицирима, повезали су неким женама, нарочито ако су биле у годинама и без љупкости, прах на срамна места и тако их озледили, при томе жене сасвим трудне и скоро пред порођајем неке уморили а неке живе натерали у воду и гурнули говорећи: Тако се мора поступати са овим јеретицима! Зато није никакво чудо било да су се многе фине девојке које су се биле сакриле на таванима и гредама и ту склониле, да су оне кад су одозго виделе како не- пријатељ срамно поступа са њиховим другама, рађе пристале да их огањ кога су у свој страхоти гледали прождре, него да њихову част и живот оставе код тако одвратних људи и језивих непријатеља. И при таквим мислима су се канда многе девице, које нису вероватно становале далеко од Лабе, добровољно ба- циле у Лабу. При томе не сме се ни ово заборавити: кад je један црни једнооки војник хтео једну угледну девицу, која je такођер заробљена била, да преведе у логор преко моста на Лаби, ова je на самом мосту замолила усрдно војника да јој само мало руке одвеже, да би могла да своје сузе мало отаре, и када јој je вој- ник најзад то дозволио, она je једним хитним скоком скочила са моста у Лабу која je ту била најдубља.

Пошто je пак немогуће да се и половина а камо ли све што се много жалосно и језиво збило може очитовати и дознати, а још много мање описати, то ће се само оно овде навести што je најсигурније и најпоузданије сазнато.

Један Паненхајмов официр хвалио се канда да je он, међу осталим својим херојским делима при освајању Магдебурга, три лепе девојке и сестре, отменог рода, голе подвргао својој

22

пожуди и одвео их собом у логор. Пошто je он мало затим имао да отпутује, он je све три сестре из исте куће дао Хрватима у комис.

И иначе je то било знато да, ако један Хрват види да један други војник води собом девојку и овај (Хрват) не може да га добрим склони да му je уступи, Хрват je сместа овоме (војни- ку) сабљом отсекао главу и девојку узео себи. Видевши такве и сличне грозоте, једна племенита дама се добровољно стро- поштала у бунар. Да, таква су срамна дела вршена на разне врсте и начине и тако много њих, да то просто није могуће слу- шати честитим ушима, будући да ни старе жене нису остајале поштеђене срамоте, него су многима од њих горуће свеће за- бијали на тајна места, везивали им руке и ноге, и онда употреб- љавали као свећњаке кад су лежали у подрумима. Било je чак међу њима посебних простих војника нарочито за то оспособ- љених, који су многим мртвим мушкарцима откидали мушка уда, онда их трпали у џак и собом носили. Какав je иначе на улицама (града Магдебурга) био жалосни јаук, то се не може описати, јер су међу многим хиљадама мртваца ту и тамо по- неки међу њима лежали који су још били живи, некима су биле отсечене руке и ноге, другима руке до лаката, трећима поједи- ни делови њихове коже, прси итд., и ови нису могли да живе нити брзо да умру. Мала деца су се пузала сасвим жалосно око њихових мајка које су биле по некад мртве а по некад тек живе, и надасве кукавно викала и запомагала: ој тата ој мама!, док неки војник који би туда пролазио не би из милости или из варварства погубио њих (децу) и старе.

Стр. 23. Како се у логору поступало са заробљеницима, а како тек рђаво са многим женама и девојкама, при чему су неке, пошто би биле више пута развратно искоришћене, пре- даване у комис или срамоћене даље док не би угинуле (од тога нису било ослобођене ни разне девојчице од 10, 11 и 12 годи- на), као што су исто тако многе продаване за похотну суму у суседним градовима удаљеним одавде по 7, 8, 10 до 20 миља, или су даване на поклон, дечаци пак истих година узимани су собом, стрпавани у манастире и спремани за калуђере, све je то на жалост и сувише свету познато и тада стављено до знања.

Сутрадан после јадног претварања у пепео овог доброг града, царска и лигистичка војска je започела с рана јутра да прегледа подруме на згариштима, па, иако су многи од њих

23

били од великог дима у подрумима угушени, ништа их то није сметало да се домогну још врло обилне залихе која се ту на- шла, сланине, кобасица, шунка, сира, маслаца, сушене говеђине, хлеба, земичака, старог доброг пива, вина, новаца и осталих добара, злата и сребра, накита и адиђара, и тако даље. Они су спокојно то узели, поделили, са великим обиљем и раскошју захватили и утрошили, што je названо Магдебуршком свадбом, пошто се радило о једном таквом ждерању и локању у подру- мима, да се то не може изразити, што не само да je највећи део војника био лишен свести и несамо да су у тако неуредном жи- воту живе бестијално оскрвнавили, него и са мртвим женама које су лежале у подрумима вршили грдну бруку и разврат, а онда од оних који су се угушили у подрумима, од њихових тела, начинили клупе, сели на њих и наздрављали један друго- ме. Једном речју, тако су нехришћански поступали, да се то не може поновити”.

Стр. 24: “... док су они три дана као бестије ждерали и локали, А што нису могли да потроше то су просули по подру- му да се нико не користи. Па ипак, колико су неки знатан плен успели да саберу, ипак није он свакоме био од користи, као што ћe ова три догађаја као пример показати, наиме:

Кад je град букнуо у ватри и један проповедник са села, триипо миље од Магдебурга на путу за Хелмштет . . . са град- ске већнице одозго молио да му се поклони живот или пружи помоћ и обећао да ће дати своју имовину која се налази у цр- кви Св. Јована као откуп за себе, жену и децу, њему су Хрвати и његовима на реч обећали сигурност живота. Онда су поста- вили лестве . . . на којима je он са својим људима имао да се спусти. Он je према своме обећању, отишао са Хрватима у цр- кву Св. Јована, ту нашао свој ковчежић и дао им га. Кад су га они сасвим пожудно прихватили и баш хтели с њим да се даље крену, једна јача партија (војника) им се приближила, која je хтела силом да има ковчежић са имовином свештениковом у новцу, злату и сребру, та речена јача партија њих (Хрвате) je савладала, посекла сабљом и отела им ковчежић, али ипак по- пу и његовој жени и деци обећала да ће им живот поклонити она je реч одржала и одвела их безбедно у логор а одатле си- гурну пратњу до куће дала. Између осталога je један Хрват имао цео огртач пун златног и сребрног посуђа и осталих дра- гоцености, које je на извесном добром месту задобио као плен,

24

а скинуо такођер и златног човечуљка који je стајао на малој клупи цара Отона и код градске већнице све то формално спа- ковао у свој огртач. Пошто je позвао једног мускетира који je био спреман да му помогне уз обећање да ћe му нешто од тога дати, и баш кад je требало да огртач пун накита подигне на свог коња, што je овај војник заиста учинио, али увидевши своју корист кад je препун огртач Хрватов на свога коња упр- тио, задржа коња за узду, ухвати хитно Хрватову сопствену сабљу и зададе му такав ударац да je овај пао мртав с коња, а онда се мускетир брзо попе на Хрватовог коња и одјаха ода- тле”. . . .

У тој истој Калвизијевој књизи налази се на стр. 29 и даље као додатак: “Један други опис освојења града Магдебурга” уз примедбу “Овај опис je зато значајан, јер je састављен у име грађанства и са многим нарочитим околностима испуњен”.

На странама 40 и даље описује се “Магдебуршка свадба” скоро истим речима као и у другим изворима, завршујући ова- ко: “... док сам се ja са још неким грађанима чудио ватри . . . и све то са болним очима морасмо гледати, никад не бисмо мо- гли веровати да ће нас Господ Бог казнити са овим безбожним и ђаволским народом као што je био Тилијев“ (генерад Тили je био командант Хрвата).

Стр. 43: “15 маја су се сви виши официри потписали да ће доћи у град да отслушају богослужење (литургију) у катедра- ли (Дому), и тиме помогну да се она посвети њиховим папи- стичким грозотама, томе сам и ja такођер могао да присуству- јем и да посматрам процес, али, пошто ми je срце у грудима било ускомешано против оваквог идолопоклоничког опсенар- ства... ja сам још пре него je процесија започела изишао из града.” ...

На крају извештаја (стр. 45) стоји: “Ово je кратка али си- гурна и непартајична релација о жалосној пропасти и крвавом скрнављењу часне, старе и чисте Магдебуршке девице”.

У истој књизи, на крају (стр. 123 и сл.) налази се “Треће причање од једног грађанина који je и сам био при освајању”. Тамо се, на стр. 125 налази овај став:

“... пошто je непријатељ све даље напредовао и пошто je у походу продро у наше људе, јер су многи Хрвати прешли Лабу пошто je она била плитка, и тако наше људе опколили и многе натерали у воду и потаманили, ту се рђаво прошло, так-

26

во жалосно клање и дављење, да нико кога je непријатељ за- текао, ни жене ни деца нису били поштеђени, тако да се то не може довољно описати. . . . Људи који нису били побијени при- нудили су били да издају што су знали тајно, жене и девојке су са собом одвели и обешчастили. . . . Постојала су два сред- ства да се живот спаси: ако им je неко могао помоћи да плен изнесу, или им je могао дати новац односно обећати да ће се откупити чим напоље изађе. Све ћe бесумње од паметних љу- ди бити на историски начин описано”.

16.Из књиге Јохана Кр. Херхенхана, посвећене историји ду-

гогодишњег врховног команданта царских трупа Албрехта фон Валенштајна (он се у ствари звао Валдштајн), херцога од Фрид- ланда, цитираће се неколико мањих места. Ова књига, у три тома, изашла je крајем XVIII века (год. 1790—1791)16).

I књ. стр. 126, где je описан почетак Тридесетогодишњег рата: “Фердинанд je забранио у Прагу, а затим кроз целу Чеш- ку, свако некатоличко богослужење. — У Кенигграцу су Хрвати са голим сабљама терали народ у процесију”. (Ради се о като- личкој процесији и народу протестантски расположеном од- носно хуситском).

I, 204: “Хрвати упадоше, они су мучили Дитмарзенце на све начине и одузели су им њихову имовину” (то je било већ год. 1627, крај о коме je реч налази се у источном делу Хол- штајна, близу саме Данске).

I, 298. (Ради се о тзв. првој опсади Магдебурга 1629 дога- ђај je из месеца фебруара): “Стигоше Хрвати и немачки вој- ници. Они запоседоше све прилазе, предграђа; не пуштаху ни- кога унутра, никога напоље. Једног градског војника су у Вер- деру прострељали. Они су грађанима одузели њихова стада, задржали су дрвене бродиће и рибарске чамце. Рибари не само што су били спречени у храни, Фридлендерови их пљачкаше. Долазило je до чарка између њих (домаћих бродара) и Хрва- та. Ови су били из села Кракау избачени са њиховом имови- ном. Сад je расло огорчење на обе стране све више. Бродари упадоше у Суденбург, те су убили једног заставника и осам војника, крадљивце рибе.... Грађани разрушише њихове баш- тенске кућице, посекоше стабла, и они грађаху шанце и утвр- ђења против својих непријатеља. Хрвати су натеривали голим

26

сабљама сељаке да граде шанце (за њих), и за време највеће канонаде из града морали су несрећни људи да шанче. Једна гомила била je смлављена. Ако би хтели да напусте посао из смртног страха, то су их Хрвати са засуканим мачевима терали понова на рад. Велика кола, сасвим испуњена мртвацима, била су одвежена.”

I, 306: (“Пошто je гроф Порција био од стране Магдебур- жана заробљен и убијен) убио je непријатељ три дана затим око стотину Магдебуржана . . . грађани су нашли лешеве пот- пуно унакажене од непријатељске свирепости. Многима су биле главе посечене, четворицу су Фридлендерови војници спалили, неколицини су били језици из грла ишчупани, другима каише- ви (коже) са леђа и рука сасечени. Више није могла да се пење нечовечност, па ипак су ови непријатељи полагали право на хришћанско име.”

II, 79—81: (19 јула 1630, у Померну): “то je била жалосна судбина свих померанских места, у којима су царски играли мајстора, али нигде нису њихова свирепост и варварски бес били виши него у Пенкуму и Пазевалку”.

(У Пенкуму je царска војска учинила била разна недела, злоупотребљавајући право прелаза кроз град који су им гра- ђани били признали) . . . “Тек што су Хрвати чули за ова зло- дела, стигоше и они у Пенкум да оно што je преостало намире. Они провалише капију, рише по свим ћошковима, отвараху гробове. До смрти су мучили јадне грађане да би им донели новац који су они тобоже закопали. Женска лица су била сра- моћена. Неке су хтеле да се сакрију у води испод трске, Хрвати их потражише и гонише испред себе на блудничење као стоку. Они мушкарци који су своје жене и кћери бранили, били су пу- шкама или сабљама смакнути. Старе жене, као и младе девој- чице од осам и десет година морале су да задовољавају њихо- ре животињске пожуде, и то се догађало усред бела дана, на јавним улицама, у црквеним портама, на освећеним местима. Кад се ова жгадија повукла из Пенкума, није у целом Пенкуму остала ни мрва хлеба”.

“Још више je порасла нечовечност у Пазавалку. У Пенку- деу се видела сама предигра следећих одвратних сцена. Из гра- да je отерана сва стока, све животне намирнице су грађанима отете. У болници су сироти људи тирански бијени и пљачкани. Пасевалк допре у најљућу нужду глади. Запомагање и јаука-

27

ње одјекивали су са свих ћошкова. . . . Нису само они који носе оружје смакнути, гушен je и народ који се није бранио. Жене и девојке су натериване на блуд, мушкарце су боли, стрељали, тукли. На улицама су људи убијани, у кућама су се улагивалима и другим сретствима, мучења злостављани. . . . Пошто су своју жеђ са крвљу утолили, онда je ова варварска дружина изврши- да најодвратнији од свих злочина, срамотно силовање. Све же- не, све девојке, мале девојчице, све без разлике су оскрнављене за бела дана у црквеним портама, на улицама, јавно.”

II, стр. 137 (маја 1632): “Праг je био опкољен са свих стра- на осим саксонске, већ су се многи Хрвати видели на Белом Брду. Животне намирнице су биле граду отсечене, настаде глад и велика беда. Хрвати запалише код Прага село Михелн, ста- новници: људи, жене, деца беху посечени или од (ових) нема- ни натерани у горућу жеравицу. Ветар je наносио горућу сламу све до прашког моста и цео град поставио у опасност од ватре. Многа друга чешка села, добра њиховог господара, такођер су Хрвати запалили и показали су један жалосни увод у бес и раз- узданост нових народа”.

II, стр. 174 (почетак лета 1632, около Нирнберга, близу Штајна): “Хрвати мучаху сељаке, сваку неприлику су морали да сносе људи више миља унаоколо, а скупоћа je повећала беду”.

II, стр. 181 (5 јула 1632): “Једном je трајала чарка целу ноћ и прешла у следећи дан. Швеђани су довели три чете Хрвата, њихових најмрскијих непријатеља, у средину, посекли су их све заједно и предадоше Краљу у руке са три заробљене за- ставе.

II,181: “Зато Хрвати направише после тога један учени лов. Између Нирнберга и Алтдорфа вребали су у једној заседи шведску комору која je имала баш туда да прође на повратку, али Швеђани се не појавише, него место њих синови муза из Алтдорфа са неколико професора. Ови радозналци су не баш мудро у оно доба пуно опасности напустили њихово мирно се- диште муза и приближили су се много Белониној ратној по- зорници. Хрвати, који никад нису умели да достојно поштују музе и њихове миљенике, добише сад жељу да се с њима упо- знају и почаствоваше учено друштво својом нарочитом паж- њом. Узеше их између себе и поведоше их одатле уз једну доб- ру пратњу, али не у Алтдорф већ у главни стан, ка Валенштајну.

28

Хрвати нису разумевали логичне закључке и нису се обзирали на јасне дистинкције; они нису пазили на разлике између јед- ног сина музе који се не може бранити и једног шведског рат- ника; стрпљиво je изненађена дружина морала да пешачи у Валенштајнов логор између Хрвата на коњима. Валенштајн je нашао задовољство у овој ученој збуњености и наредио je Хр- ватима да пусте на слободу следбенике свога сопственог зани- њама из младих дана. Хрвати затражише једну награду за прат- њу коју су им д�