26. мај 2017. Број 52 73

1898На осно ву чла на 10. став 4, чла на 16. став 6, чла на 17. став 2,

чла на 18. став 2. и чла на 30. став 6. За ко на о хе ми ка ли ја ма („Слу-жбе ни гла сник РС”, бр. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 и 25/15),

Ми ни стар по љо при вре де и за шти те жи вот не сре ди не до но си

П РА В И Л Н И К

о из ме на ма и до пу на ма Пра вил ни ка о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обележaвању и огла ша ва њу хе ми ка ли је

и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју

и обе ле жа ва ње УН

Члан 1.У Пра вил ни ку о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и

огла ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло-бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње УН („Слу жбе ни гла сник РС”, број 105/13), у чла ну 15. став 2. тач-ка 2) по сле ре чи: „сме ше” до да је се тач ка, а реч: „или” бри ше се.

Тач ка 3) бри ше се.

Члан 2.У чла ну 16. став 4. ре чи: „или сме ша укљу че на у Спи сак кла-

си фи ко ва них суп стан ци („Слу жбе ни гла сник РС”, број 82/10)” за-ме њу ју се ре чи ма: „на ве де на у про пи су ко јим се уре ђу је Спи сак кла си фи ко ва них суп стан ци”.

Члан 3.У чла ну 24. став 1. тач ка 5) тач ка на кра ју за ме њу је се тач ком

за пе том.По сле тач ке 5) до да је се тач ка 6), ко ја гла си: „6) суп стан це или сме ше кла си фи ко ва не као ко ро зив не за ме-

та ле, али не и као ко ро зив не за ко жу или те шко оште ће ње ока (Ка-те го ри ја 1).”

Члан 4.У чла ну 26. став 9. ре чи: „ста ва 9” за ме њу ју се ре чи ма: „ста-

ва 8”.

Члан 5.У чла ну 37. по сле ста ва 4. до да је се но ви став 5, ко ји гла си: „За теч ни де тер гент за пра ње ве ша за оп шту упо тре бу у об-

ли ку до за за јед ну упо тре бу са др жа ним у рас твор љи вом па ко ва-њу, при ме њу ју се до дат ни усло ви из При ло га 6, Део 3, оде љак 3.3. овог пра вил ни ка.”

До са да шњи став 5. по ста је став 6.

Члан 6.При лог 1 – Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње

суп стан ци и сме ша, При лог 2 – Пре во ђе ње кла си фи ка ци је суп-стан це или сме ше, При лог 3 – Пик то гра ми опа сно сти, При лог 4 – Спи сак оба ве ште ња о опа сно сти и до дат них оба ве ште ња о опа-сно сти, При лог 5 – Спи сак оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно-сти и усло ви за њи хо ву при ме ну и При лог 6 – По себ на пра ви ла за обе ле жа ва ње и па ко ва ње од ре ђе них суп стан ци и сме ша, ко ји су од штам па ни уз Пра вил ник о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа-ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе-ле жа ва ње УН („Слу жбе ни гла сник РС”, број 105/13) и чи не ње-гов са став ни део за ме њу ју се но вим При ло гом 1 – Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње суп стан ци и сме ша, При ло гом 2 – Пре во ђе ње кла си фи ка ци је суп стан це или сме ше, При ло гом 3 – Пик то гра ми опа сно сти, При ло гом 4 – Спи сак оба ве ште ња о опа-сно сти и до дат них оба ве ште ња о опа сно сти, При ло гом 5 – Спи сак оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти и усло ви за њи хо ву при-ме ну и При ло гом 6 – По себ на пра ви ла за обе ле жа ва ње и па ко ва ње од ре ђе них суп стан ци и сме ша, ко ји су од штам па ни уз овај пра вил-ник и чи ни ње гов са став ни део.

Члан 7.До 1. сеп тем бра 2017. го ди не хе ми ка ли је и од ре ђе ни про из во-

ди се кла си фи ку ју, па ку ју и обе ле жа ва ју у скла ду са Пра вил ни ком о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка-ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње УН („Слу жбе ни гла-сник РС”, број 105/13), а мо гу би ти кла си фи ко ва не, обе ле же не и упа ко ва не и у скла ду са овим пра вил ни ком.

Ако су суп стан це ста вље не у про мет пре 1. сеп тем бра 2017. го ди не и кла си фи ко ва не су, обе ле же не и упа ко ва не у скла ду са Пра вил ни ком о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла-ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње УН („Слу жбе ни гла сник РС”, број 105/13), снаб де вач те суп стан це од 1. сеп тем бра 2019. го ди не по но во обе ле жа ва и па ку је у скла ду са овим пра вил ни ком.

Ако су сме ше ста вље не у про мет пре 1. ју на 2015. го ди не, а кла си фи ко ва не су, обе ле же не и упа ко ва не у скла ду са Пра вил-ни ком о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хемикалијe и од ре ђе ног про из во да („Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 59/10, 25/11 и 5/12) или са Пра вил ни ком о кла си фи ка ци ји, па ко ва-њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње УН („Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 64/10 и 26/11), снаб де вач те сме ше од 1. ју на 2017. го ди не по но во обе ле жа ва и па-ку је у скла ду са Пра вил ни ком о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле-жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе ле-жа ва ње УН („Слу жбе ни гла сник РС”, број 105/13).

Ако су сме ше ста вље не у про мет по сле 1. ју на 2015. го ди не, а пре 1. сеп тем бра 2017. го ди не, а кла си фи ко ва не су, обе ле же не и упа ко ва не у скла ду са Пра вил ни ком о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да у скла ду са Гло бал но хар мо ни зо ва ним си сте мом за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње УН („Слу жбе ни гла сник РС”, број 105/13) снаб де вач те сме ше од 1. сеп тем бра 2019. го ди не по но во обе ле жа ва и па ку је у скла ду са овим пра вил ни ком.

Члан 8.Овај пра вил ник сту па на сна гу осмог да на од да на об ја вљи-

ва ња у „Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је”, а при ме њу је се од 1. сеп тем бра 2017. го ди не.

Број 110-00-00046/2017-09У Бе о гра ду, 10. апри ла 2017. го ди не

Ми ни стар,Бра ни слав Не ди мо вић, с.р.

При лог 1

КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА КЛА СИ ФИ КА ЦИ ЈУ И ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊЕ СУП СТАН ЦИ И СМЕ ША

ДЕО 1 .

ОП ШТИ ПРИН ЦИ ПИ КЛА СИ ФИ КА ЦИ ЈЕ И ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊА

1.0. Де фи ни ци је

Гас је суп стан ца ко ја:1) на 50 °С има на пон па ре ве ћи од 300 kPa (ап со лут ни) или2) је у пот пу но сти га со ви та на 20 °С при нор мал ном при ти-

ску од 101,3 kPa.Теч ност је суп стан ца или сме ша ко ја:1) на 50 °С има на пон па ре јед нак или ма њи од 300 kPa (3 ба ра);2) ни је у пот пу но сти га со ви та на 20 °С при нор мал ном при-

ти ску од 101,3 kPa и

М И Н И С ТА Р С Т ВА

74 Број 52 26. мај 2017.

3) има тач ку то пље ња или по чет ну тач ку то пље ња на 20 °С или ма ње при нор мал ном при ти ску од 101,3 kPa.

Суп стан ца или сме ша у чвр стом ста њу је суп стан ца или сме-ша ко ја не ис пу ња ва усло ве из де фи ни ци ја за гас или теч ност из ст. 1. и 2. овог одељ ка.

1.1. Кла си фи ка ци ја суп стан ци и сме ша

1.1.0.­Ко­ри­шће­ње­по­да­та­ка­ко­ји­ни­су­до­би­је­ни­при­ме­ном­­про­пи­са­них­ме­то­да­из­чла­на­8.­став­3.­Пра­вил­ни­ка

1.1.0.1.­Упо­тре­ба­по­сто­је­ћих­по­да­та­ка1.1.0.1.1. По да ци о фи зич ко-хе миј ским свој стви ма до би је ни

ис пи ти ва њи ма ко ја ни су из вр ше на у скла ду с до бром ла бо ра то риј-ском прак сом или ме то да ма ис пи ти ва ња из чла на 8. став 3. Пра вил-ни ка ко ри сте се у по ступ ку кла си фи ка ци је суп стан ци и сме ша ако:

1) су по да ци од го ва ра ју ћи за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње, од но сно про це ну ри зи ка;

2) је до ста вље на од го ва ра ју ћа до ку мен та ци ја за утвр ђи ва ње ква ли те та по да та ка;

3) се по да ци од но се на циљ ни по ка за тељ ис пи ти ва ња и ни во ква ли те та ис тра жи ва ња је при хва тљив.

1.1.0.1.2. По да ци о свој стви ма ко ја ути чу на здра вље љу ди и жи вот ну сре ди ну из ис тра жи ва ња ко ја ни су из вр ше на у скла ду с до бром ла бо ра то риј ском прак сом или ме то да ма ис пи ти ва ња из чла на 8. став 3. овог пра вил ни ка ко ри сте се у по ступ ку кла си фи-ка ци је ако:

1) су по да ци од го ва ра ју ћи за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње, од но сно про це ну ри зи ка;

2) ис пи ти ва ње обез бе ђу је по у зда не по дат ке о кључ ним па ра-ме три ма ко ји се од ре ђу ју и у од го ва ра ју ћим ме то да ма ис пи ти ва ња из чла на 8. став 3. овог пра вил ни ка;

3) је тра ја ње из ла га ња слич но или ду же не го код од го ва ра ју-ћих ме то да ис пи ти ва ња из чла на 8. став 3. овог пра вил ни ка, ако је тра ја ње из ла га ња ре ле ван тан па ра ме тар;

4) је до ста вље на од го ва ра ју ћа и по у зда на до ку мен та ци ја о ис пи ти ва њу.

1.1.0.1.3. У по ступ ку кла си фи ка ци је узи ма ју се у об зир по-сто је ћи по да ци о ефек ти ма на љу де, као што су епи де ми о ло шке сту ди је о из ло же ним по пу ла ци ја ма, по да ци о слу чај ној или про фе-си о нал ној из ло же но сти и кли нич ке сту ди је.

Ква ли тет по да та ка о од ре ђе ном ефек ту на здра вље љу ди за-ви си и од вр сте ис пи ти ва ња и об у хва ће них па ра ме та ра, као и од ја чи не и спе ци фич но сти од го во ра, од но сно од пред ви дљи во сти ефек та. Ква ли тет по да та ка је од го ва ра ју ћи ако је:

1) пра ви лан из бор и ка рак те ри за ци ја из ло же них и кон трол-них гру па;

2) од го ва ра ју ћа ка рак те ри за ци ја из ло же но сти;3) пе ри од по сма тра ња је до вољ но дуг да се уочи мо гу ћа по-

ја ва бо ле сти;4) ва лид ност ме то де за по сма тра ње ефек та;5) узе те су у об зир мо гу ће гре шке (би ас) и збу њу ју ћи фак то ри;6) ста ти стич ка по у зда ност је до вољ на да се оправ да за кљу чак.До ста вље на до ку мен та ци ја са др жи од го ва ра ју ће и по у зда не

по дат ке.1.1.0.2.­Ква­ли­тет­по­да­та­каПо да ци до би је ни из ви ше не за ви сних из во ра, на осно ву ко јих

се мо же прет по ста ви ти или за кљу чи ти да суп стан ца има или не ма од ре ђе но опа сно свој ство, мо гу има ти до во љан ква ли тет, чак и ако по да ци из сва ког од тих из во ра за себ но ни су до вољ ни за та кав за-кљу чак или прет по став ку.

По да ци на осно ву ко јих се мо же за кљу чи ти да суп стан ца има или не ма од ре ђе но опа сно свој ство мо гу има ти до во љан ква ли тет и ако су до би је ни упо тре бом но вих ме то да ис пи ти ва ња ко је још увек ни су об у хва ће не чла ном 8. став 3. овог пра вил ни ка или упо-тре бом ме ђу на род но при зна тих ме то да ис пи ти ва ња.

Ако по да ци ко ји ука зу ју на при су ство или од су ство од ре ђе-ног опа сног свој ства има ју до во љан ква ли тет:

– од у ста је се од да љих ис пи ти ва ња тог свој ства на кич ме ња-ци ма;

– мо же се од у ста ти од да љих ис пи ти ва ња тог свој ства на бес-кич ме ња ци ма.

До ста вље на до ку мен та ци ја са др жи од го ва ра ју ће и по у зда не по дат ке.

1.1.0.3.­Ква­ли­та­тив­ни­или­кван­ти­та­тив­ни­од­нос­струк­ту­ре­и­ак­тив­но­сти­((Q)SAR)

Ре зул та ти до би је ни из ва лид них мо де ла ква ли та тив ног или кван ти та тив ног од но са струк ту ре и де ло ва ња (Qu­an­ti­ta­ti­ve­ struc-tu­re-ac­ti­vity­ re­la­ti­on­ship­–­ (Q)SAR, у да љем тек сту: (Q)SAR) мо гу ука за ти на при су ство или од су ство од ре ђе ног опа сног свој ства. (Q)SAR ре зул та ти за ме њу ју ис пи ти ва ње ако:

– су ре зул та ти до би је ни на осно ву на уч но за сно ва ног мо де ла (Q)SAR,

– се на суп стан цу мо же при ме ни ти од ре ђе ни (Q)SAR мо дел, – су по да ци од го ва ра ју ћи за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње,

од но сно про це ну ри зи ка и – је до ста вље на од го ва ра ју ћа и по у зда на до ку мен та ци ја о

при ме ње ној ме то ди.1.1.0.4.­In­vi­tro­ме­то­де­ис­пи­ти­ва­њаРе зул та ти до би је ни од го ва ра ју ћим in­ vi­tro ме то да ма мо гу

ука за ти на од ре ђе но опа сно свој ство хе ми ка ли је или би ти ва жни у по гле ду од ре ђи ва ња ме ха ни зма, што мо же би ти ва жно за про це ну опа сно сти. У овом сми слу: „од го ва ра ју ће” су оне in­ vi­tro ме то де ко је су до бро осми шље не, у скла ду с ме ђу на род но при зна тим кри-те ри ју ми ма (нпр. кри те ри ју ми за свр ста ва ње ме то да ис пи ти ва ња у пред ва ли да ци о ни по сту пак Европ ског цен тра за ва ли да ци ју ал тер-на тив них ме то да (ECVAM)).

Ако ре зул та ти до би је ни при ме ном in­vi­tro ме то да не ука зу ју на од ре ђе но опа сно свој ство, ипак тре ба спро ве сти ре ле вант но ис-пи ти ва ње ка ко би се по твр дио не га тив ни ре зул тат.

Од по твр ђи ва ња не га тив ног ре зул та та мо же се од у ста ти ако: – су ре зул та ти до би је ни in­vi­tro ме то дом чи ја је на уч на уте ме-

ље ност по твр ђе на ва ли да ци јом, у скла ду с ме ђу на род но при зна-тим ва ли да ци о ним прин ци пи ма;

– су ре зул та ти од го ва ра ју ћи за кла си фи ка ци ју и обе ле жа ва-ње, од но сно про це ну ри зи ка;

– је до ста вље на од го ва ра ју ћа и по у зда на до ку мен та ци ја о при ме ње ној ме то ди.

1.1.0.5.­При­ступ­гру­пи­са­ња­и­ана­ло­гиј­ски­при­ступСуп стан це код ко јих се на осно ву струк тур не слич но сти мо же

оче ки ва ти да има ју слич на фи зич ко-хе миј ска, ток си ко ло шка и еко-ток си ко ло шка свој ства, од но сно да од го ва ра ју од ре ђе ном обра сцу, мо гу се сма тра ти гру пом или „ка те го ри јом” суп стан ци. Кон цепт гру-пе се мо же при ме ни ти ако се фи зич ко-хе миј ска свој ства, ефек ти на здра вље љу ди и жи вот ну сре ди ну, од но сно суд би на у жи вот ној сре-ди ни од ре ђе не суп стан це из гру пе суп стан ци мо гу пред ви де ти ин-тер по ла ци јом из по да та ка за јед ну или ви ше ре фе рент них суп стан ци из те гру пе (ана ло гиј ски при ступ). У том слу ча ју ни је по треб но ис-пи та ти сва ку суп стан цу за сва ки циљ ни по ка за тељ ис пи ти ва ња.

Слич но сти се мо гу за сни ва ти на:1) за јед нич кој функ ци о нал ној гру пи;2) за јед нич ким пре кур со ри ма и/или ве ро ват но ћи за јед нич ких

про из во да раз град ње у фи зич ко хе миј ским или би о ло шким про це-си ма, при че му на ста ју струк тур но слич не хе ми ка ли је;

3) уста ље ном обра сцу про ме не ин тен зи те та свој ста ва уну тар ка те го ри је.

Ако се при ме њу је при ступ гру пи са ња, суп стан це се кла си фи-ку ју и обе ле жа ва ју у скла ду с тим.

У сва ком слу ча ју, по треб ни ре зул та ти су: од го ва ра ју ћи за кла-си фи ка ци ју и обе ле жа ва ње, од но сно про це ну ри зи ка; обез бе ђу ју до вољ ну и по у зда ну по кри ве ност кључ них па ра ме та ра из од го ва-ра ју ћих ме то да ис пи ти ва ња и об у хва та ју сли чан или ду жи пе ри од из ла га ња не го код од го ва ра ју ћих ме то да ис пи ти ва ња ако је тра ја ње из ла га ња ре ле вант ни па ра ме тар.

До ку мен та ци ја о при ме ње ној ме то ди тре ба да бу де до вољ на и по у зда на.

1.1.1.­Уло­га­и­при­ме­на­стручнe­про­це­не­и­утвр­ђи­ва­ња­ква­ли­те­та­по­да­та­ка

1.1.1.1. Ка да се кри те ри ју ми не мо гу не по сред но при ме ни ти на до ступ не по дат ке или ка да су до ступ ни са мо по да ци из чла на 6. став 5. овог пра вил ни ка, по треб но је утвр ди ти ква ли тет по да та ка на осно ву струч не про це не, а у скла ду са чла ном 9. ст. 3. и 4. овог пра вил ни ка.

1.1.1.2. У по ступ ку кла си фи ка ци је сме ша ко ри сте се струч-не про це не из раз ли чи тих обла сти ка ко би се омо гу ћи ла кла си фи-ка ци ја на осно ву по сто је ћих по да та ка за што ве ћи број сме ша са

26. мај 2017. Број 52 75ци љем да се обез бе ди за шти та здра вља љу ди и жи вот не сре ди не. Струч на про це на мо же се зах те ва ти за ту ма че ње по да та ка при ли-ком кла си фи ка ци је опа сно сти суп стан ци, на ро чи то та мо где је по-треб но утвр ди ти ква ли тет по да та ка.

1.1.1.3. Утвр ђи ва ње ква ли те та по да та ка под ра зу ме ва раз ма-тра ње свих до ступ них по да та ка ко ји се од но се на од ре ђе ну опа-сност, као што су ре зул та ти од го ва ра ју ћих in­ vi­tro ис пи ти ва ња; од го ва ра ју ћи по да ци до би је ни ис пи ти ва њем на жи во ти ња ма; ин-фор ма ци је до би је не при ме ном ка те го ри за ци је (гру пи са ње, ана ло-гиј ски при ступ); ре зул та ти ис пи ти ва ња (кван ти та тив ног) од но са струк ту ре и ак тив но сти ((Q)SAR); ис ку ства о ефек ти ма на љу де, као што су по да ци о про фе си о нал ним обо ље њи ма и по да ци из ба-за по да та ка о уде си ма; епи де ми о ло шке и кли нич ке сту ди је и до бро до ку мен то ва ни при ка зи слу ча ја. По треб но је на од го ва ра ју ћи на-чин про це ни ти ква ли тет и по у зда ност по да та ка. По да ци о слич-ним суп стан ца ма и сме ша ма ко је се од но се и на суп стан цу или сме шу ко ја се кла си фи ку је сма тра ју се при хва тљи вим, као и ре-зул та ти сту ди ја о ме ха ни зму, на чи ну или ме сту њи хо вог де ло ва ња. При ли ком утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка раз ма тра ју се и по зи-тив ни и не га тив ни ре зул та ти.

1.1.1.4. У по ступ ку кла си фи ка ци је у од но су на опа сност по здра вље љу ди (Део 3. овог при ло га) уоби ча је но је да се кла си фи-ка ци ја вр ши на осно ву ефе ка та уоче них у од го ва ра ју ћим ис пи ти-ва њи ма на жи во ти ња ма или по да та ка о ефек ти ма на љу де ко ји су у скла ду са кри те ри ју ми ма за кла си фи ка ци ју. Ка да су исто вре ме но до ступ ни и по да ци до би је ни ис пи ти ва њем на жи во ти ња ма и по да-ци о ефек ти ма на љу де, а ка да су ови по да ци у су прот но сти, про-це њу ју се ква ли тет и по у зда ност по да та ка из оба из во ра ка ко би се из вр ши ла кла си фи ка ци ја. Од го ва ра ју ћи, по у зда ни и на уч но по твр-ђе ни по да ци о ефек ти ма на љу де (укљу чу ју ћи и епи де ми о ло шка ис пи ти ва ња, на уч но уте ме ље не сту ди је слу ча ја као што је да то у овом при ло гу или ста ти стич ки по да ци) има ју пред ност у од но су на оста ле по дат ке. До бро осми шље на и во ђе на епи де ми о ло шка ис пи ти ва ња мо гу има ти не до во љан број ис пи та них су бје ка та, та ко да се на осно ву њих не мо гу уочи ти ре ла тив но рет ки, али зна чај ни ефек ти ко ји мо гу ути ца ти на про це ну по да та ка. Због ово га се по-зи тив ни ре зул та ти до би је ни у до бро спро ве де ним ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма не мо гу од ба ци ти због не до стат ка по зи тив них на-ла за код љу ди, али се у том слу ча ју про це њу ју пот пу ност, ква ли-тет и ста ти стич ки зна чај по да та ка из оба из во ра.

1.1.1.5. У по ступ ку кла си фи ка ци је у од но су на опа сност по здра вље љу ди (Део 3. овог при ло га), кључ ни чи ни о ци за од ре ђи-ва ње зна ча ја ефе ка та на љу де су по да ци о пу ту из ла га ња, ме ха ни-зму деј ства и ис пи ти ва њи ма ме та бо ли зма. Ка да ова кви по да ци, уз услов да по сто је до ка зи о њи хо вој пот пу но сти и ква ли те ту, иза-зо ву сум њу о зна ча ју ефе ка та на љу де, при хва та се ни жи сте пен кла си фи ка ци је. Ка да по сто је на уч ни до ка зи да ме ха ни зам и на чин де ло ва ња ни су бит ни за ефек те на љу де, суп стан цу или сме шу не тре ба кла си фи ко ва ти.

1.1.2.­Спе­ци­фич­не­гра­нич­не­кон­цен­тра­ци­је,­М-фак­то­ри­и­оп­ште­гра­нич­не­вред­но­сти

1.1.2.1. Спе ци фич не гра нич не кон цен тра ци је или М-фак то ри ко ри сте се у скла ду са чл. 10. и 11. овог пра вил ни ка.

1.1.2.2.­Гра­нич­не­вред­но­сти1.1.2.2.1. Гра нич не вред но сти од ре ђу ју ка да је у по ступ ку

кла си фи ка ци је суп стан це или сме ше по треб но узе ти у об зир при-су ство од ре ђе не опа сне суп стан це ко ја се у њој на ла зи као не чи-сто ћа, ади тив или по је ди нач ни са сто јак у скла ду са чла ном 12. овог пра вил ни ка.

1.1.2.2.2. Гра нич не вред но сти из чла на 12. овог пра вил ни ка су:1) за опа сност по здра вље љу ди и жи вот ну сре ди ну из Де ло ва

3, 4. и 5. овог при ло га: – спе ци фич на гра нич на кон цен тра ци ја или од го ва ра ју ћа оп шта

гра нич на вред ност да та у Та бе ли 1.1. овог при ло га, од но сно она ко-ја има ни жу вред ност, за суп стан це за ко је су да те спе ци фич не гра-нич не кон цен тра ци је за од го ва ра ју ће кла се опа сно сти или раз ли ке уну тар тих кла са у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан ци или у ЕУ ин вен та ру кла си фи ка ци је и обе ле жа ва ња, а те кла се опа сно сти или раз ли ке уну тар тих кла са су на ве де не у Та бе ли 1.1. овог при ло га или

– спе ци фич на гра нич на кон цен тра ци ја да та у Спи ску кла-си фи ко ва них суп стан ци или у ЕУ ин вен та ру кла си фи ка ци је и обе ле жа ва ња, за суп стан це за ко је су да те спе ци фич не гра нич не

кон цен тра ци је за од го ва ра ју ће кла се опа сно сти или раз ли ке уну-тар тих кла са у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан ци или у ЕУ ин-вен та ру кла си фи ка ци је обе ле жа ва ња и па ко ва ња, а те кла се опа-сно сти или раз ли ке уну тар тих кла са ни су на ве де не у Та бе ли 1.1. овог при ло га или

– оп шта гра нич на вред ност да та у Та бе ли 1.1. овог при ло га, за суп стан це за ко је ни су да те спе ци фич не гра нич не кон цен тра ци-је за од го ва ра ју ће кла се опа сно сти или раз ли ке уну тар тих кла са у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан ци ни ти у ЕУ ин вен та ру кла си-фи ка ци је и обе ле жа ва, а те кла се опа сно сти и раз ли ке уну тар тих кла са су на ве де не у Та бе ли 1.1. овог при ло га или

– оп шта гра нич на кон цен тра ци ја да та у од го ва ра ју ћим одељ-ци ма Де ло ва 3, 4. и 5. овог при ло га, за суп стан це за ко је ни су да те спе ци фич не гра нич не кон цен тра ци је за од го ва ра ју ће кла се опа-сно сти или раз ли ке уну тар тих кла са у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан ци ни ти у ЕУ ин вен та ру кла си фи ка ци је обе ле жа ва ња и па-ко ва ња, а те кла се опа сно сти или раз ли ке уну тар тих кла са ни су на ве де не у Та бе ли 1.1. овог при ло га;

2) за опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну из Де ла 4. оде љак 4.1. овог при ло га:

– оп шта гра нич на вред ност ко ри го ва на ко ри шће њем про ра-чу на из Де ла 4. оде љак 4.1. овог при ло га, за суп стан це за ко је је утвр ђен М-фак тор за од го ва ра ју ће ка те го ри је опа сно сти у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан ци или у ЕУ ин вен та ру кла си фи ка ци је и обе ле жа ва ња или

– од го ва ра ју ће оп ште гра нич не вред но сти да те у Та бе ли 1.1. овог при ло га, за суп стан це за ко је ни је утвр ђен М-фак тор за од го-ва ра ју ће ка те го ри је опа сно сти у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан-ци или у ЕУ ин вен та ру кла си фи ка ци је и обе ле жа ва ња.

Та бе ла 1.1. Оп ште гра нич не вред но стиКЛА СЕ ОПА СНО СТИ OПШТЕ ГРА НИЧ НЕ ВРЕД НО СТИ

Акут на ток сич ност: – ка те го ри је 1 –3 – категорија 4

0,1%1%

Ко ро зив но оште ће ње ко же/ири та ци ја ко же 1%(1)

Те шко оште ће ње ока/ири та ци ја ока 1%(2)

Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну – акут на, ка те го ри ја 1 – хро нич на, ка те го ри ја 1 – хронична, категорије 2 –4

0,1%(3)

0,1%(3)

1%

На­по­ме­на: оп ште гра нич не вред но сти из ра же не су у ма се-ним про цен ти ма, осим за сме ше у га со ви том ста њу за оне кла се опа сно сти код ко јих се оп ште гра нич не вред но сти мо гу нај бо ље из ра зи ти у за пре мин ским про цен ти ма

1.1.3.­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше

Ка да ни су из вр ше на ис пи ти ва ња са ме сме ше ка ко би се од ре-ди ла ње на опа сна свој ства, али по сто ји до вољ но по да та ка за ње не по је ди нач не са стој ке и слич не ис пи та не сме ше на осно ву ко јих се мо же пра вил но про це ни ти опа сност сме ше, ови по да ци се ко ри сте у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња ко ји су да ти у чла ну 9. став 4. овог пра вил ни ка за сва ку по је ди нач ну кла су опа сно сти из Де ла 3. и Де ла 4. овог при ло га, у скла ду са спе ци фич ним од ред ба ма за сме ше ко је су да те за сва ку кла су опа сно сти.

1.1.3.1.­Раз­бла­жи­ва­њеУко ли ко је ис пи та на сме ша раз бла же на суп стан цом ко ја је

кла си фи ко ва на у исту или ни жу ка те го ри ју опа сно сти у од но су на нај ма ње опа сан са сто јак сме ше, а за ко ју се не оче ку је да ће ути ца-ти на кла си фи ка ци ју дру гих са стој ка сме ше, при ли ком кла си фи ка-ци је по сту па се на сле де ћи на чин:

– но ва сме ша се кла си фи ку је као и по чет на сме ша; – ме тод ко ји је об ја шњен у сва ком одељ ку Де ла 3. и 4. овог

при ло га при ме њу је се за кла си фи ка ци ју сме ша ка да су до ступ ни по да ци за све са стој ке или за не ке од са сто ја ка сме ше;

– у слу ча ју акут не ток сич но сти, при ме њу је се ме тод за кла-си фи ка ци ју сме ша на осно ву са сто ја ка сме ше (ади тив на фор му ла). – – – – – – – – –(1) или < 1% када је неопходно, видети одељак 3.2.3.3.1. овог прилога(2) или < 1% када је неопходно, видети одељак 3.3.3.3.1. овог прилога(3) или < 0,1% када је неопходно, видети одељак 4.1.3.1. овог прилога

76 Број 52 26. мај 2017.

1.1.3.2.­Шарж­на­про­из­вод­њаМо же се сма тра ти да је ка те го ри ја опа сно сти јед не ис пи та-

не шар же сме ше су штин ски јед на ка ка те го ри ји опа сно сти дру гих шар жи истог ко мер ци јал ног про из во да ко је ни су ис пи та не ка да их про из во ди или кон тро ли ше исти снаб де вач, осим ако се с раз ло гом ве ру је да по сто ји зна чај на раз ли ка ко ја мо же до ве сти до про ме не кла си фи ка ци је шар же ко ја ни је ис пи та на. У том слу ча ју, ра ди се но ва про це на.

1.1.3.3.­Кон­цен­тра­ци­ја­ве­о­ма­опа­сних­сме­шаПри кла си фи ка ци ји сме ша опи са них у Де лу 3. оде љак 3.1,

3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. и Де лу 4. оде љак 4.1. овог при ло га, ако је ис-пи та на сме ша кла си фи ко ва на у нај ви шу ка те го ри ју или под ка те го-ри ју опа сно сти и кон цен тра ци ја са сто ја ка ис пи та не сме ше ко ји су кла си фи ко ва ни у ту ка те го ри ју или под ка те го ри ју се по ве ћа, но ва не ис пи та на сме ша ко ја та ко на ста не кла си фи ку је се у исту ка те го-ри ју или под ка те го ри ју без до дат них ис пи ти ва ња.

1.1.3.4.­Ин­тер­по­ла­ци­ја­уну­тар­јед­не­ка­те­го­ри­је­ток­сич­но­стиПри кла си фи ка ци ји сме ша опи са них у Де лу 3. оде љак 3.1,

3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. и Де лу 4. оде љак 4.1. овог при ло га, ка да је реч о три сме ше (А, Б и Ц) са истим са стој ци ма, при че му су сме-ше А и Б ис пи та не и кла си фи ко ва не у исту ка те го ри ју опа сно сти, а сме ша Ц ко ја ни је ис пи та на има исте опа сне са стој ке као сме ше А и Б, али у кон цен тра ци ја ма ко је су из ме ђу кон цен тра ци ја тих опа сних са сто ја ка у сме ша ма А и Б, сма тра се да је сме ша Ц исте ка те го ри је опа сно сти као сме ше А и Б.

1.1.3.5.­Ве­о­ма­слич­не­сме­шеAко по сто је две сме ше од ко јих сва ка има два са стој ка:1) А+Б,2) Ц+Бза ко је ва жи сле де ће: – кон цен тра ци ја са стој ка Б је јед на ка у обе сме ше; – кон цен тра ци ја са стој ка А у сме ши из тач ке 1) јед на ка је

кон цен тра ци ји са стој ка Ц у сме ши из тач ке 2); – по да ци о опа сно сти са сто ја ка А и Ц су до ступ ни и јед на ки

нпр. они спа да ју у исту ка те го ри ју опа сно сти и не оче ку је се да би мо гли ути ца ти на кла си фи ка ци ју са стој ка Б.

Ако је јед на од сме ша из ста ва 1. тач. 1) или 2) већ кла си фи-ко ва на на осно ву по да та ка до би је них ис пи ти ва њем он да се и дру га сме ша кла си фи ку је у исту ка те го ри ју опа сно сти.

1.1.3.6.­ Пре­и­спи­ти­ва­ње­ кла­си­фи­ка­ци­је­ у­ слу­ча­ју­ про­ме­на­ у­са­ста­ву­сме­ше

Де фи ни са на су сле де ћа од сту па ња од по чет не кон цен тра ци је ра ди при ме не чла на 16. став 2. тач ка 1) овог пра вил ни ка:

Та бе ла 1.2. На че ла пре мо шћа ва ња у слу ча ју про ме на у са ста-ву сме ше Оп сег по чет них кон цен тра ци ја са сто ја ка До зво ље на од сту па ња од по чет них

кон цен тра ци ја са сто ја ка< 2,5% ± 30%

2,5 < C < 10% ± 20%10 < C < 25% ± 10%25 < C < 100% ± 5%

1.1.3.7.­Аеро­со­лиПри кла си фи ка ци ји сме ша опи са них у Де лу 3. оде љак 3.1,

3.2, 3.3, 3.4, 3.8. и 3.9. овог при ло га, сме шу у об ли ку аеро со ла тре-ба кла си фи ко ва ти у исту ка те го ри ју опа сно сти као исту сме шу ко ја ни је у об ли ку аеро со ла, под усло вом да до да ти по ти сни гас (про пе лент) не ути че на опа сна свој ства сме ше на кон рас пр ши ва-ња и под усло вом да по сто је на уч ни до ка зи ко ји по ка зу ју да аеро-сол те сме ше ни је опа сни ји од сме ше ко ја ни је у об ли ку аеро со ла.

1.2. Обе ле жа ва ње

1.2.1.­Оп­шта­пра­ви­ла­за­по­ста­вља­ње­и­из­глед­ети­ке­те­у­скла­ду­са­чла­ном­32.­oвог­пра­вил­ни­ка

1.2.1.1. Пик то гра ми опа сно сти су ква драт ног об ли ка, ди ја го-на ла по ста вље них хо ри зон тал но, од но сно вер ти кал но у од но су на стра ни це ети ке те.

1.2.1.2. Пик то гра ми опа сно сти ко ји су да ти у При ло гу 3. овог пра вил ни ка има ју цр ни сли ков ни сим бол на бе лој по за ди ни са цр-ве ним окви ром до вољ не ши ри не да бу де ја сно уоч љив.

1.2.1.3. Сва ки пик то грам опа сно сти за у зи ма нај ма ње јед ну пет на е сти ну по вр ши не ети ке те ко ја са др жи по дат ке из чла на 18. овог пра вил ни ка. Ми ни мал на по вр ши на сва ког пик то гра ма опа-сно сти је 1 cm2.

1.2.1.4. Ди мен зи је ети ке те, ко ја са др жи по дат ке из чла на 18. овог пра вил ни ка, и пик то гра ма опа сно сти да те су у Та бе ли 1.3. ко-ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 1.3. Ми ни мал не ди мен зи је ети ке те и пик то гра ма опа-сно сти

Ка па ци тет па ко ва ња

Ди мен зи је ети ке теко ја са др жи по дат ке из чла на

18. овог пра вил ни ка(у ми ли ме три ма)

Ди мен зи је пик то гра ма(у милиметрима)

Не пре ла зи 3 ли тра уко ли ко је мо гу ће нај ма ње 52 x 74

нај ма ње 10 x 10уколико је могуће бар 16 x 16

Из ме ђу 3 и 50 ли та ра нај ма ње 74 x 105 нај ма ње 23 x 23Из ме ђу 50 и 500 ли та ра нај ма ње 105 x 148 нај ма ње 32 x 32Пре ко 500 ли та ра нај ма ње 148 x 210 нај ма ње 46 x 46

1.3. Од сту па ња од обе ле жа ва ња у по себ ним слу ча је ви ма

У скла ду са од ред ба ма чла на 24. овог пра вил ни ка, до зво ље на су сле де ћа од сту па ња од обе ле жа ва ња:

1.3.1.­Пре­но­си­ви­ци­лин­дри­за­гас

Код пре но си вих ци лин да ра за гас ка па ци те та до 150 ли та ра, до зво ље но је ко ри сти ти јед но од сле де ћих од сту па ња од обе ле жа-ва ња:

1) об лик и ди мен зи је мо гу би ти у скла ду са стан дар дом SRPS ISO 7225 („Бо це за гас – Ети ке те за упо зо ре ње”). У овом слу ча ју, на ети ке ти се мо же на ла зи ти ге не рич ки, ин ду стриј ски или тр го-вач ки на зив суп стан це или сме ше ако су опа сне суп стан це на ве де-не на са мој бо ци и то на ја сан и пре по зна тљив на чин.

2) еле мен ти обе ле жа ва ња ко ји су на ве де ни у чла ну 18. овог пра вил ни ка мо гу се на ла зи ти на трај ном ин фор ма ци о ном ди ску или на ети ке ти ути сну тој на са мој бо ци.

1.3.2.­Кон­теј­не­ри­за­гас­на­ме­ње­ни­за­чу­ва­ње­про­па­на,­бу­та­на­или­теч­ног­нафт­ног­га­са­(ТНГ)

1.3.2.1. Уко ли ко су про пан, бу тан и теч ни нафт ни гас или сме ше ко је са др же ове суп стан це кла си фи ко ва не у скла ду са кри-те ри ју ми ма да тим у овом при ло гу, ста вље не у про мет у за тво ре-ним бо ца ма за ви ше крат ну упо тре бу или у по су да ма за јед но крат-ну упо тре бу у скла ду са стан дар дом SRPS ЕN 417 („Ме тал не бо це (кар ту ше) за теч ни нафт ни гас за јед но крат ну упо тре бу, са или без вен ти ла, на ме ње не за пре но си ве апа ра те – Про из вод ња, кон тро ла, ис пи ти ва ње и обе ле жа ва ње”), као го ри ва ко ја се упо тре бља ва ју са-мо као га со ви за са го ре ва ње, та да се ова кве бо це или по су де обе-ле жа ва ју са мо са од го ва ра ју ћим пик то гра мом и оба ве ште њи ма о опа сно сти и оба ве ште њи ма о ме ра ма пре до стро жно сти ко је се од-но се на за па љи вост.

1.3.2.2. Ни је ну жно да ети ке та са др жи ин фор ма ци је ко је се од но се на ефек те на здра вље љу ди и на жи вот ну сре ди ну. Уме сто то га снаб де вач у без бед но сном ли сту пру жа ин фор ма ци је о ефек-ти ма на здра вље љу ди и жи вот ну сре ди ну да љим ко ри сни ци ма или ди стри бу те ри ма.

1.3.2.3. Ко ри сни ци ма се до ста вља до вољ но ин фор ма ци ја на осно ву ко јих ће мо ћи да пре ду зму све нео п ход не ме ре за очу ва ње здра вља и без бед но сти.

1.3.3.­Аеро­со­ли­и­кон­теј­не­ри­са­за­пе­ча­ће­ним­рас­пра­ши­ва­чем­­ко­ји­са­др­же­суп­стан­це­или­сме­ше­ко­је­пред­ста­вља­ју­опа­сност­­

од­аспи­ра­ци­је

У ве зи са при ме ном од ред би из одељ ка 3.10.4. овог при ло га, суп стан це или сме ше кла си фи ко ва не у скла ду са кри те ри ју ми ма да тим у одељ ци ма 3.10.2. и 3.10.3. овог при ло га ни је по треб но да бу ду обе ле же не за опа сност од аспи ра ци је ка да се ста вља ју у про-мет за оп шту упо тре бу у кон теј не ри ма за аеро со ле или у кон теј не-ри ма са за пе ча ће ним рас пр ши ва чи ма.

26. мај 2017. Број 52 771.3.4.­Од­лив­ци­ме­та­ла,­ле­гу­ре,­сме­ше­ко­је­са­др­же­по­ли­ме­ре,­­

сме­ше­ко­је­са­др­же­ела­сто­ме­ре

1.3.4.1. За од лив ке ме та ла, ле гу ре, сме ше ко је са др же по ли ме-ре и сме ше ко је са др же ела сто ме ре ни је по треб на ети ке та, у скла ду са од ред ба ма овог при ло га, ако не пред ста вља ју опа сност по здра-вље љу ди ка да се удах ну, про гу та ју или до ђу у кон такт са ко жом и ако не пред ста вља ју опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну у об ли ку у ко ме су ста вље не у про мет, без об зи ра на то што су кла си фи ко-ва не као опа сне у скла ду са кри те ри ју ми ма да тим у овом при ло гу.

1.3.4.2. Уме сто ети ке те у скла ду са од ред ба ма овог при ло га, снаб де вач у без бед но сном ли сту обез бе ђу је ин фор ма ци је да љим ко ри сни ци ма или ди стри бу те ри ма.

1.3.5.­Екс­пло­зи­ви­ко­ји­се­ста­вља­ју­у­про­мет­за­упо­тре­бу­ра­ди­­по­сти­за­ња­екс­пло­зив­них­или­пи­ро­тех­нич­ких­ефе­ка­та

Екс пло зи ви из одељ ка 2.1. овог при ло га, ко ји се ста вља ју у про мет за упо тре бу ра ди по сти за ња екс пло зив них или пи ро тех-нич ких ефе ка та, обе ле жа ва ју се и па ку ју у скла ду са зах те ви ма ко-ји се од но се са мо на екс пло зи ве.

1.3.6.­Суп­стан­це­или­сме­ше­кла­си­фи­ко­ва­не­као­ко­ро­зив­не­­за­ме­та­ле,­али­не­и­као­ко­ро­зив­не­за­ко­жу­или­те­шко­оште­ће­ње­

ока­(Ка­те­го­ри­ја­1)

За суп стан це или сме ше кла си фи ко ва не као ко ро зив не за ме-та ле, али не и као ко ро зив не за ко жу или те шко оште ће ње ока (Ка-те го ри ја 1), ко је су у фи нал ном об ли ку и упа ко ва не за ко ри шће ње од стра не по тро ша ча, на ети ке ти се не мо ра на во ди ти пик то грам опа сно сти „GHS05”.

1.4. Упо тре ба ал тер на тив ног хе миј ског на зи ва

1.4.1.­Зах­тев­за­упо­тре­бу­ал­тер­на­тив­ног­хе­миј­ског­на­зи­ва

Зах тев за упо тре бу ал тер на тив ног хе миј ског на зи ва из чла на 25. овог пра вил ни ка одо бра ва се за суп стан цу са др жа ну у сме ши ако:

1) је суп стан ца за ко ју се зах те ва упо тре ба ал тер на тив ног хе-миј ског на зи ва кла си фи ко ва на ис кљу чи во у јед ну или ви ше сле де-ћих ка те го ри ја опа сно сти:

– би ло ко ја ка те го ри ја опа сно сти из Де ла 2. овог при ло га; – акут на ток сич ност, ка те го ри ја 4; – ко ро зив но оште ће ње ко же/ири та ци ја ко же, ка те го ри ја 2; – те шко оште ће ње ока/ири та ци ја ока, ка те го ри ја 2; – спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из-

ло же ност, ка те го ри је 2 и 3; – спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло-

же ност, ка те го ри ја 2; – опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну – хро нич на, ка те го-

ри је 3 и 4 и2) за ту суп стан цу ни је про пи са на гра нич на вред ност из ло-

же но сти у рад ној сре ди ни и3) про из во ђач, уво зник или да љи ко ри сник до ка же да ће се

упо тре бом тог ал тер на тив ног хе миј ског на зи ва обез бе ди ти до вољ-но ин фор ма ци ја о ме ра ма за шти те здра вља љу ди и ме ра ма пре до-стро жно сти ко је тре ба пред у зе ти на рад ном ме сту, као и о кон тро-ли ри зи ка при ли ком ру ко ва ња сме шом.

1.4.2.­Из­бор­хе­миј­ског­на­зи­ва­за­сме­ше­на­ме­ње­не­за­упо­тре­бу­у­ин­ду­стри­ји­ми­ри­сних­екс­тра­ка­та­или­пар­фе­ма

За суп стан це ко је се на ла зе у при ро ди, хе миј ски на зив као што је: „есен ци јал но уље...” или: „екс тракт...” мо же се ко ри сти-ти уме сто хе миј ских на зи ва са сто ја ка тог есен ци јал ног уља или екс трак та на ве де них у чла ну 19. став 4. тач ка 2) овог пра вил ни ка.

1.5. Из у зе ци од обе ле жа ва ња и па ко ва ња

1.5.1.­Из­у­зе­ци­од­оп­штих­пра­ви­ла­за­при­ме­ну­ети­ке­те­­из­чла­на­32.­овог­пра­вил­ни­ка

1.5.1.1. Ка да се при ме њу ју од ред бе из чла на 30. став 1. овог пра вил ни ка, еле мен ти обе ле жа ва ња из чла на 18. овог пра вил ни ка при ка зу ју се на је дан од сле де ћих на чи на:

1) на пре са ви је ним ети ке та ма или2) на при ве за ној пло чи ци или ети ке ти или3) на спо ља шњој ам ба ла жи.

1.5.1.2. Ети ке та на уну тра шњем па ко ва њу са др жи пик то грам опа сно сти, иден ти фи ка тор про из во да из чла на 19. овог пра вил ни-ка и име и број те ле фо на снаб де ва ча суп стан це или сме ше.

1.5.2.­Из­у­зе­ци­од­при­ме­не­еле­ме­на­та­обе­ле­жа­ва­ња­из­чла­на­18.­овог­пра­вил­ни­ка

1.5.2.1.­Обе­ле­жа­ва­ње­на­па­ко­ва­њу­чи­ји­ са­др­жај­не­пре­ла­зи­125­ml

1.5.2.1.1. Ка да се при ме њу ју од ред бе из чла на 30. став 2. овог пра вил ни ка, са ети ке те се мо гу из о ста ви ти оба ве ште ња о опа сно-сти и оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти ко је се од но се на до-ле на ве де не ка те го ри је опа сно сти:

1) ако са др жај па ко ва ња не пре ла зи 125 ml и2) ако је суп стан ца или сме ша кла си фи ко ва на у јед ну или ви-

ше сле де ћих ка те го ри ја опа сно сти: – Ок си ду ју ћи гас, ка те го ри ја 1; – Гас под при ти ском; – За па љи ве теч но сти, ка те го ри ја 2 или 3; – За па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 1 или 2; – Са мо ре ак тив не суп стан це или сме ше, тип Ц, Д, Е или Ф; – Суп стан це и сме ше ко је се са ме за гре ва ју, ка те го ри ја 2; – Суп стан це ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве

га со ве, ка те го ри ја 1, 2 или 3; – Ок си ду ју ће теч но сти, ка те го ри ја 2; – Ок си ду ју ће чвр сте суп стан це или сме ше, ка те го ри ја 2 или 3; – Ор ган ски пе рок си ди, тип Ц, Д, Е или Ф; – Акут на ток сич ност, ка те го ри ја 4, под усло вом да суп стан це

или сме ше ни су на ме ње не за оп шту упо тре бу; – Ири та ци ја ко же, ка те го ри ја 2; – Ири та ци ја ока, ка те го ри ја 2; – Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из-

ло же ност, ка те го ри ја 2 или 3, под усло вом да суп стан ца или сме ша ни је на ме ње на за оп шту упо тре бу;

– Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из-ло же ност, ка те го ри ја 2, под усло вом да суп стан ца или сме ша ни је на ме ње на за оп шту упо тре бу;

– Опа сно по во де ну жи вот ну сре ди ну, акут но, ка те го ри ја 1; – Опа сно по во де ну жи вот ну сре ди ну, хро нич но, ка те го ри ја

1 или 2;У слу ча ју аеро сол них рас пр ши ва ча, при ме њу ју се и из у зе ци

од обе ле жа ва ња за ма ла па ко ва ња аеро со ла кла си фи ко ва них као за па љи вих ко ји су да ти у про пи си ма ко ји ма се уре ђу ју аеро со ли.

1.5.2.1.2. Оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти ко ја се од-но се на до ле на ве де не ка те го ри је опа сно сти мо гу се из о ста ви ти из еле ме на та обе ле жа ва ња из чла на 18. овог пра вил ни ка ако:

1) са др жај па ко ва ња не пре ла зи 125 ml и2) ако је суп стан ца или сме ша кла си фи ко ва на у јед ну или ви-

ше ка те го ри ја опа сно сти: – За па љи ви гас, ка те го ри ја 2; – Ток сич ност по ре про дук ци ју: ефек ти на или пре ко лак та-

ци је; – Опа сно по во де ну жи вот ну сре ди ну, хро нич но, ка те го ри ја

3 или 4. 1.5.2.1.3. Пик то грам опа сно сти, реч упо зо ре ња, оба ве ште ња

о опа сно сти и оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти ко ја се од-но се на до ле на ве де не ка те го ри је опа сно сти мо гу се из о ста ви ти из еле ме на та обе ле жа ва ња да тих у чла ну 18. овог пра вил ни ка ако:

1) са др жај па ко ва ња не пре ла зи 125 ml и2) ако је суп стан ца или сме ша кла си фи ко ва на као ко ро зив на

за ме та ле.1.5.2.2.­Обе­ле­жа­ва­ње­ рас­твор­љи­ве­ ам­ба­ла­же­ на­ме­ње­не­ за­

јед­но­крат­ну­упо­тре­буЕле мен ти обе ле жа ва ња из чла на 18. овог пра вил ни ка мо гу

се из о ста ви ти са рас твор љи ве ам ба ла же на ме ње не за јед но крат ну упо тре бу ако:

1) са др жај у сва кој по је ди нач ној рас твор љи вој ам ба ла жи не пре ла зи за пре ми ну од 25 ml;

2) је са др жај у рас твор љи вој ам ба ла жи кла си фи ко ван ис кљу-чи во у јед ну или ви ше ка те го ри ја опа сно сти из одељ ка 1.5.2.1.1. тач ке 2), одељ ка 1.5.2.1.2. тач ке 2) или одељ ка 1.5.2.1.3. тач ке 2) овог при ло га и

3) се рас твор љи ва ам ба ла жа на ла зи у спо ља шњој ам ба ла жи ко ја у пот пу но сти ис пу ња ва усло ве из чла на 18. овог пра вил ни ка.

78 Број 52 26. мај 2017.

1.5.2.3. Од ред бе из одељ ка 1.5.2.2. овог при ло га не при ме њу-ју се на суп стан це или сме ше уре ђе не про пи си ма о сред стви ма за за шти ту би ља или би о цид ним про из во ди ма.

1.5.2.4.­Обе ле жа ва ње уну тра шњег па ко ва ња ка да са др жај не пре ла зи 10 ml

1.5.2.4.1. Еле мен ти обе ле жа ва ња из чла на 18. овог пра вил ни-ка мо гу се из о ста ви ти на уну тра шњем па ко ва њу, ако:

1) са др жај уну тра шњег па ко ва ња не пре ла зи 10 ml;2) је суп стан ца или сме ша ста вље на у про мет за снаб де ва ње

ди стри бу те ра или да љег ко ри сни ка ра ди на уч ног ис тра жи ва ња и раз во ја или ана ли за у окви ру кон тро ле ква ли те та; и

3) је уну тра шње па ко ва ње са др жа но у спо ља шњем па ко ва њу ко је је обе ле же но у скла ду са чла ном 18. овог пра вил ни ка.

1.5.2.4.2. Без об зи ра на од ред бе из одељ ка 1.5.1.2. и тач ке 1.5.2.4.1, ети ке та на уну тра шњем па ко ва њу са др жи иден ти фи-ка тор про из во да и где је то од го ва ра ју ће, пик то гра ме опа сно сти: „GHS01”, „GHS05”, „GHS06” и/или „GHS08”. Ка да је до де ље-но ви ше од два пик то гра ма опа сно сти, пик то гра ми „GHS06” и „GHS08” има ју пред ност у од но су на „GHS01” и „GHS05”.

1.5.2.5. Од ред бе из одељ ка 1.5.2.4. овог при ло га не при ме њу-је се на суп стан це или сме ше уре ђе не про пи си ма о сред стви ма за за шти ту би ља или про пи си ма о би о цид ним про из во ди ма.

ДЕО 2 .

ФИ ЗИЧ КА ОПА СНОСТ

2.1. Екс пло зи ви

2.1.1.­Де­фи­ни­ци­је

2.1.1.1. У кла су екс пло зи ва спа да ју:1) екс пло зив не суп стан це и сме ше,2) екс пло зив ни про из во ди, осим уре ђа ја ко ји са др же екс пло-

зив не суп стан це или сме ше у та квој ко ли чи ни или та квих свој ста-ва да њи хо во не на мер но или слу чај но па ље ње или ак ти ви ра ње не мо же има ти ни ка кве ефек те ван са мог уре ђа ја, као што су из ба ци-ва ње про јек ти ла, по ја ва ва тре, ди ма, то пло те или бу ке и

3) суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји ни су по ме ну ти у тач. 1) и 2), чи ја је свр ха да да ју екс пло зив не или пи ро тех нич ке ефек те.

2.1.1.2. Де­фи­ни­ци­је­ко­је­се­од­но­се­на­кла­су­екс­пло­зи­ва:Екс­пло­зив­на­суп­стан­ца­или­сме­ша је чвр ста или теч на суп-

стан ца или сме ша ко ја има свој ство да са ма по се би мо же до ве сти до хе миј ске ре ак ци је при ко јој до ла зи до осло ба ђа ња га са та кве тем пе ра ту ре, при ти ска и бр зи не да мо же про у зро ко ва ти ште ту у око ли ни. Пи ро тех нич ке суп стан це спа да ју у ову кла су и ка да не осло ба ђа ју га со ве.

Пи­ро­тех­нич­ка­суп­стан­ца­или­сме­ша је суп стан ца или сме ша чи ја је свр ха да иза зо ве то плот ни, све тло сни или звуч ни ефе кат или да про из ве де гас, дим или њи хо ву ком би на ци ју као ре зул тат не де то ни ра ју ће ег зо терм не хе миј ске ре ак ци је.

Не­ста­би­лан­екс­пло­зив је екс пло зив на суп стан ца или сме ша ко ја је тер мич ки не ста бил на и/или ису ви ше осе тљи ва при уоби ча-је ном на чи ну ру ко ва ња, тран спор та и ко ри шће ња.

Екс­пло­зив­ни­про­из­вод је про из вод ко ји са др жи јед ну или ви-ше екс пло зив них суп стан ци или сме ша.

Пи­ро­тех­нич­ки­ про­из­вод је про из вод ко ји са др жи јед ну или ви ше пи ро тех нич ких суп стан ци или сме ша.

На­мен­ски­екс­пло­зив је суп стан ца, сме ша или про из вод чи ја је свр ха да иза зо ве екс пло зив не или пи ро тех нич ке ефек те.

2.1.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.1.2.1. Суп стан це, сме ше и про из во ди из ове кла се кла си фи-ку ју се као не ста бил ни екс пло зи ви на осно ву ше мат ског при ка за да тог на сли ци 2.1.2. у овом при ло гу. Ме то де ис пи ти ва ња опи са не су у Де лу I При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та.

2.1.2.2. Суп стан це, сме ше и про из во ди из ове кла се, ко ји ни-су кла си фи ко ва ни као не ста би лан екс пло зив, кла си фи ку ју се у јед-ну од сле де ћих шест под кла са пре ма ти пу опа сно сти:

1) Под кла са 1.1 – Суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји мо гу до ве сти до ма сов не екс пло зи је (ма сов на екс пло зи ја је екс пло зи ја ко ја за хва та чи та ву ко ли чи ну у па ко ва њу, и то тре нут но);

2) Под кла са 1.2 – Суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји мо гу до ве сти до из ба ци ва ња про јек ти ла, али не мо гу до ве сти до ма сов-не екс пло зи је;

3) Под кла са 1.3 – Суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји мо гу до ве сти до по жа ра и сла бог удар ног та ла са или из ба ци ва ња про-јек ти ла, али не и до ма сов не екс пло зи је и то:

– суп стан це, сме ше и про из во ди чи је са го ре ва ње до во ди до осло ба ђа ња знат не ко ли чи не то пло те,

– суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји са го ре ва ју је дан за дру-гим уз сла бе удар не та ла се или из ба ци ва ње про јек ти ла или има ју оба ефек та;

4) Под кла са 1.4 – Суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји не пред-ста вља ју зна чај ну опа сност: суп стан це, сме ше и про из во ди ко ји пред ста вља ју ма лу опа сност у слу ча ју па ље ња или ак ти ви ра ња. Ефек ти у ве ли кој ме ри за ви се од па ко ва ња и не тре ба оче ки ва ти из-ба ци ва ње по је ди нач них де ло ва зна чај не ве ли чи не. Из ла га ње пла ме-ну не до во ди до тре нут не екс пло зи је чи та вог са др жа ја у па ко ва њу;

5) Под кла са 1.5 – Сла бо осе тљи ве суп стан це или сме ше ко је мо гу да иза зо ву ма сов ну екс пло зи ју: суп стан це и сме ше ко је мо-гу да иза зо ву ма сов ну екс пло зи ју, али су то ли ко нео се тљи ве да је ве о ма ма ла ве ро ват но ћа да ће под уоби ча је ним усло ви ма до ћи до ак ти ви ра ња или пре ра ста ња по жа ра у де то на ци ју;

6) Под кла са 1.6 – Ве о ма сла бо осе тљи ви про из во ди ко ји не мо гу да иза зо ву ма сов ну екс пло зи ју: про из во ди ко ји са др же са мо ве о ма сла бо осе тљи ве екс пло зив не суп стан це или сме ше код ко јих је за не мар љи ва ве ро ват но ћа да ће до ћи до слу чај ног ак ти ви тра ња или до ши ре ња екс пло зи је.

2.1.2.3. Екс пло зи ви ко ји ни су кла си фи ко ва ни као не ста бил ни екс пло зи ви, кла си фи ку ју се у јед ну од го ре на ве де них шест под кла-са на осно ву се ри ја ис пи ти ва ња, и то од се ри је 2 до се ри је 8, ко је су опи са не у I Де лу Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, При-руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, а на осно ву ре-зул та та ис пи ти ва ња да тих у Та бе ли 2.1.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.1.1. Кри те ри ју ми за екс пло зи веКа те го ри ја опа сно сти

Кри те ри ју ми

Не ста бил ни екс пло-зи ви или екс пло зи ви из под кла се 1.1 –1.6

За екс пло зи ве из под кла се 1.1 до 1.6 вр ше се сле де ћа основ-на ис пи ти ва ња: Екс пло зив ност: пре ма Се ри ја ма ис пи ти ва ња УН број 2 (оде љак 12 Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, При руч ни ка о ис пи ти ва њи ма и кри те ри ју ми ма). На мен ски екс пло зи ви не спа да ју у Се ри ју ис пи ти ва ња УН број 2.Осе тљи вост: пре ма Се ри ја ма ис пи ти ва ња УН број 3 (оде-љак 13 Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, При-руч ни ка о ис пи ти ва њи ма и кри те ри ју ми ма).Тер мич ка ста бил ност: пре ма Се ри ја ма ис пи ти ва ња УН број 3 (оде љак 13.6.1 Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре-та, При руч ни ка о ис пи ти ва њи ма и кри те ри ју ми ма).Даља испитивања су неопходна да би се правилно одредила припадност одређеној подкласи.

2.1.2.4. Екс пло зи ви ко ји су рас па ко ва ни или су пре па ко ва ни у ам ба ла жу ко ја ни је ори ги нал на или слич на ори ги нал ној, по но во се ис пи ту ју.

2.1.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња зa суп стан це, сме ше или про из во де кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.1.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

На­по­ме­на­уз­Та­бе­лу­2.1.2: Рас па ко ва ни екс пло зи ви или екс-пло зи ви ко ји су пре па ко ва ни у ам ба ла жу ко ја ни је ори ги нал на или слич на ори ги нал ној са др же озна ке:

1) пик то грам опа сно сти: бом ба ко ја екс пло ди ра;2) реч упо зо ре ња: „Опа сност” и3) оба ве ште ње о опа сно сти: „екс пло зив; опа сност од ма сов не

екс пло зи је”, осим уко ли ко се до ка же да опа сност од го ва ра јед ној од ка те го ри ја опа сно сти да тих у Та бе ли 2.1.2. овог при ло га, при че му се до де љу је и од го ва ра ју ћи пик то грам опа сно сти, реч упо зо-ре ња и/или оба ве ште ње о опа сно сти.

26. мај 2017. Број 52 79

80 Број 52 26. мај 2017.

2.1.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.1.4.1. Кла си фи ка ци ја суп стан ци, сме ша и про из во да у кла су екс пло зи ва и њи хо ва да ља кла си фи ка ци ја у шест под кла са је ве о ма сло жен про цес ко ји се са сто ји од три ко ра ка (у скла ду са Де лом I Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, При руч ни ка о ис пи ти ва-њи ма и кри те ри ју ми ма).

Пр ви ко рак је од ре ђи ва ње да ли супстaнца или сме ша има свој ство екс пло зив но сти (Се ри ја ис пи ти ва ња 1). Дру ги ко рак је при ме-на про це ду ра за при хва та ње (Се ри ја ис пи ти ва ња 2, 3 и 4). Тре ћи ко рак је од ре ђи ва ње под кла се опа сно сти (Се ри ја ис пи ти ва ња 5, 6 и 7). Про це на да ли је суп стан ца или сме ша ко ја је кан ди дат за амо ни јум-ни трат ну емул зи ју, су спен зи ју или гел, ин тер ме ди јер за екс пло зи ве са удар ним та ла сом (АNЕ), до вољ но нео се тљи ва та ко да се кла си фи ку је у ок си ду ју ће теч но сти (оде љак 2.13. овог при ло га) или ок си ду ју-ће чвр сте суп стан це и сме ше (оде љак 2.14. овог при ло га) утвр ђу је се ис пи ти ва њи ма из Се ри је ис пи ти ва ња 8.

Екс пло зив не суп стан це и сме ше на ква ше не во дом или ал ко хо ли ма или раз бла же не дру гим суп стан ца ма ка ко би се су зби ла њи хо ва екс пло зив ност, мо гу се кла си фи ко ва ти у дру ге кла се опа сно сти у скла ду са њи хо вим фи зич ким свој стви ма (у скла ду са При ло гом 6, оде-љак 1.1).

Од ре ђе не фи зич ке опа сно сти (ко је су по сле ди ца свој ства екс пло зив но сти) мо гу се из ме ни ти раз бла жи ва њем, нпр. у слу ча ју ста би-ли зо ва них екс пло зи ва, до да ва њем у сме шу или про из вод, па ко ва њем или на дру ги од го ва ра ју ћи на чин.

Из во ђе ње за кљу ча ка у по ступ ку кла си фи ка ци је вр ши се пре ма ше мат ским при ка зи ма да тим на сли ка ма 2.1.1. до 2.1.4. ко је су да те у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 81

82 Број 52 26. мај 2017.

26. мај 2017. Број 52 83

84 Број 52 26. мај 2017.

2.1.4.2.­Скри­нинг­про­це­ду­раСвој ства екс пло зи ва по ве зу ју се са при су ством по је ди них хе миј ских гру па у мо ле ку лу ко је мо гу ре а го ва ти та ко да про у зро ку ју ве о ма

брз по раст тем пе ра ту ре или при ти ска. Скри нинг има за циљ да иден ти фи ку је при су ство та квих ре ак тив них гру па и по тен ци ја ла за бр зо осло ба ђа ње енер ги је. Уко ли ко се то ком скри нин га от кри ју суп стан це или сме ше ко је мо гу би ти по тен ци јал но екс пло зив не, при ме њу је се про це ду ра њи хо ве кла си фи ка ци је (Ме то де ис пи ти ва ња да те су у одељ ку 10.3. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре-по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та.)

На­по­ме­на: Уко ли ко је енер ги ја ег зо терм не раз град ње ор ган ских ма те ри ја ла ма ња од 800 Ј/g ни је по треб но спро во ди ти ис пи ти ва-ње из Се ри је 1 тип (а) за од ре ђи ва ње ши ре ња де то на ци је, ни ти из се ри је 2 тип (а) за од ре ђи ва ње осе тљи во сти на де то на ци о ни шок. За ор ган ске суп стан це и сме ше ор ган ских суп стан ци са енер ги јом раз град ње од 800 J/g и ви ше, ис пи ти ва ња 1 (a) и 2 (a) не из во де се ако је ис ход ис пи ти ва ња са ба ли стич ким клат ном Mk.IIId (F.1), ис пи ти ва ња са ба ли стич ким клат ном (F.2) или „BAM Tra uzl те ста” по мо ћу стан дард ног де то на то ра No 8 (ви де ти До да так 1. Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, При руч ни ка о ис пи ти ва њи ма и кри те ри ју-ми ма): „не”. У том слу ча ју ре зул та ти ис пи ти ва ња 1 (а) и 2 (а) су: „ –”.

2.1.4.3. Суп стан ца или сме ша се не кла си фи ку је као екс пло зив ако:1) у мо ле ку лу не са др жи хе миј ске гру пе ко је се по ве зу ју са свој стви ма екс пло зив но сти. При ме ри гру па ко је мо гу ука зи ва ти на

свој ства екс пло зив но сти су да ти у та бе ли А 6.1 у До дат ку 6. Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, При руч ник о ис пи ти ва њи ма и кри те ри ју ми ма или

2) суп стан ца са др жи хе миј ске гру пе ко је су по ве за не са свој стви ма екс пло зив но сти, укљу чу ју ћи ки се о ник, а из ра чу на ти ба ланс ки-се о ни ка је ма њи од –200.

3) ка да ор ган ска суп стан ца или хо мо ге на сме ша ор ган ских суп стан ци са др жи хе миј ске гру пе по ве за не са екс пло зив ним свој стви ма али је енер ги ја ег зо терм ног рас па да ма ња од 500 Ј/g и по че так ег зо терм ног рас па да је на тем пе ра ту ри ни жој од 500 °C (енер ги ја ег зо-терм ног рас па да мо же се од ре ди ти ко ри шће њем од го ва ра ју ћих ка ло ри ме триј ских тех ни ка), или

4) за сме ше ко је се са сто је од нео р ган ских ок си ду ју ћих је ди ње ња и ор ган ских ма те ри ја, где је кон цен тра ци ја нео р ган ских ок си ду-ју ћих суп стан ци:

– ма ња од 15% по ма си, уко ли ко ок си ду ју ћа суп стан ца при па да ка те го ри ја ма 1 или 2; – ма ња од 30% по ма си, уко ли ко ок си ду ју ћа суп стан ца при па да ка те го ри ји 3.2.1.4.4. Код сме ша ко је са др же би ло ко ју вр сту по зна тог екс пло зи ва, при ме њу је се про це ду ра за при хва та ње.

2.2. За па љи ви га со ви, укљу чу ју ћи хе миј ски не ста бил не га со ве

2.2.1.­Де­фи­ни­ци­је

2.2.1.1. За па љи ви гас је гас или сме ша га со ва ко ја има ин тер вал за па љи во сти у сме ши са ва зду хом при тем пе ра ту ри од 20 °C и нор-мал ном при ти ску од 101,3 kPa.

2.2.1.2. Хе миј ски не ста би лан гас је за па љи ви гас ко ји мо же да ре а гу је екс пло зив но чак и у од су ству ва зду ха или ки се о ни ка.

2.2.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.2.2.1. За па љи ви гас кла си фи ку је се у ову кла су у скла ду са Та бе лом 2.2.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.2.1. Кри те ри ју ми за за па љи ве га со веKaтегорија опа сно сти Kритеријуми Kaтегорија 1 Га со ви ко ји су при тем пе ра ту ри од 20 °C и нор мал ном при ти ску од 101,3 kPa:

(1) за па љи ви ка да су у сме ши од 13% или ма ње по за пре ми ни са ва зду хом;или(2) имају интервал запаљивости у смеши са ваздухом од најмање 12% без обзира на доњу границу запаљивости.

Kaтегорија 2 Га со ви, дру га чи ји од оних из ка те го ри је 1, ко ји има ју ин тер вал за па љи во сти у сме ши са ва зду хом при тем пе ра ту ри од 20 °C и нор мал ном при ти ску од 101,3 kPa.

На­по­ме­на: Аеро со ли се не кла си фи ку ју као за па љи ви га со ви; ви де ти оде љак 2.3. овог при ло га.2.2.2.2. За па љи ви гас ко ји је та ко ђе и хе миј ски не ста би лан до дат но се кла си фи ку је у јед ну од две ка те го ри је за хе миј ски не ста бил не

га со ве при ме ном ме то да опи са них у Де лу 3. Пре про у ка УН за тран спорт опа сног те ре та, При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри-ју ми ма, у скла ду са Та бе лом 2.2.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Taбела 2.2.2. Kритеријуми за хе миј ски не ста бил не га со веKaтегорија опа сно сти Kритеријуми Kaтегорија А За па љи ви га со ви ко ји су хе миј ски не ста бил ни при тем пе ра ту ри од 20 °C и нор мал ном при ти ску од 101,3 kPa. Kaтегорија Б За па љи ви га со ви ко ји су хе миј ски не ста бил ни при тем пе ра ту ри ве ћој од 20 °C и/или при ти ску ве ћем од 101,3 kPa.

26. мај 2017. Број 52 852.2.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.2.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

86 Број 52 26. мај 2017.

26. мај 2017. Број 52 87

2.2.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.2.4.1. За па љи вост га со ва и сме ша га со ва од ре ђу је се ис пи ти ва њи ма или, у слу ча ју сме ша за ко је по сто ји до вољ но до ступ них по да-та ка, из ра чу на ва њем у скла ду са ме то да ма усво је ним од стра не ISO (ви де ти стан дард SRPS ISO 10156 („Га со ви и сме ше га со ва – Од ре-ђи ва ње мо гућ но сти па ље ња и ок си да ци о не спо соб но сти при из бо ру ис пу сних вен ти ла за бо це”). Ка да не ма до вољ но до ступ них по да та ка за при ме ну ових ме то да, мо же се ко ри сти ти ме то да ис пи ти ва ња у скла ду са стан дар дом SRPS ISO 1839 („Од ре ђи ва ње гра ни ца екс пло-зив но сти га со ва и па ра”).

2.2.4.2. Хе миј ска не ста бил ност од ре ђу је се у скла ду са ме то дом опи са ном у Де лу 3. Пре про у ка УН за тран спорт опа сног те ре та, При-руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма. Ако из ра чу на ва ња у скла ду са стан дар дом SRPS ISO 10156 по ка жу да сме ша га со ва ни је за па љи ва, ни је нео п ход но вр ши ти ис пи ти ва ња ра ди од ре ђи ва ња хе миј ске не ста бил но сти за по тре бе кла си фи ка ци је

2.3. Аеро со ли

2.3.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Аеро со ли, од но сно аеро сол ни рас пр ши ва чи, озна ча ва ју би ло ко ји суд на пра вљен од ме та ла, ста кла или пла сти ке ко ји се не мо же по но во пу ни ти и ко ји са др жи ком при мо ва ни гас, утеч ње ни гас или гас рас тво рен под при ти ском, са или без теч но сти, па сте или пра ха, опре мљен уре ђа јем за ис пу шта ње ко ји омо гу ћу је да ње гов са др жај бу де ис пу штен као чвр сте или теч не че сти це су спен до ва не у га су, као пе на, па ста или прах, или у теч ном ста њу или у га со ви том ста њу.

2.3.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.3.2.1. Кла си фи ка ци ја аеро со ла као за па љи вих у скла ду са одељ ком 2.3.2.2. овог при ло га раз ма тра се ако они са др же би ло ко ји са-сто јак ко ји је кла си фи ко ван као за па љив пре ма сле де ћим кри те ри ју ми ма да тим у овом де лу:

– теч но сти са тач ком па ље ња ни жом од 93 °C, што укљу чу је за па љи ве теч но сти пре ма одељ ку 2.6. овог при ло га; – за па љи ве га со ве (оде љак 2.2. овог при ло га); – за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше (оде љак 2.7. овог при ло га).На­по­ме­на:1) под за па љи вим са стој ци ма не под ра зу ме ва ју се са мо за па љи ве суп стан це и сме ше, са мо за гре ва ју ће суп стан це и сме ше или суп-

стан це и сме ше ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве га со ве, с об зи ром да се та кви са стој ци ни ка да не ко ри сте као са стој ци аеро со ла.

88 Број 52 26. мај 2017.

2) На аеро со ле не при ме њу ју се од ред бе оде ља ка 2.2 (за па љи ви га со ви), 2.5. (га со ви под при ти ском), 2.6. (за па љи ве теч но сти) и 2.7. (за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше) овог при ло га. У за ви сно сти од њи хо вог са др жа ја, на аеро со ле се при ме њу ју кри те ри ју ми за кла си-фи ка ци ју у дру ге кла се опа сно сти и сход но то ме од го ва ра ју ћи еле мен ти обе ле жа ва ња.

2.3.2.2. Аеро сол се кла си фи ку је у јед ну од три ка те го ри је у окви ру ове кла се опа сно сти на осно ву сво јих са сто ја ка, сво је хе миј ске то пло те са го ре ва ња, и уко ли ко је при ме њи во, на осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња пе не (за аеросoл – пе на) и на осно ву ис пи ти ва ња уда ље-но сти за па ље ња и ис пи ти ва ња у за тво ре ном про сто ру (за аеро сол – спреј) у скла ду са сли ком 2.3.1. (1) до 2.3.1. (2) ко је су да те у овом при ло гу и са Де лом III, под о дељ ци ма 31.4, 31.5 и 31.6 Пре по ру ка УН за тран спорт опа сног те ре та, При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма. Аеро со ли ко ји не ис пу ња ва ју кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју у Ка те го ри ју 1 или Ка те го ри ју 2, кла си фи ку ју се у Ка те-го ри ју 3.

На­по­ме­на: Аеро со ли ко ји са др же ви ше од 1% за па љи вог са стој ка или чи ја је то пло та са го ре ва ња нај ма ње 20 kJ/g и на ко је ни су при ме ње ни по ступ ци кла си фи ка ци је у од но су на за па љи вост из овог одељ ка, кла си фи ку ју се као аеро со ли, Ка те го ри ја 1.

26. мај 2017. Број 52 89

90 Број 52 26. мај 2017.

26. мај 2017. Број 52 912.3.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це или сме ше кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.3.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.3.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Хе миј ска то пло та са го ре ва ња (∆Hc), из ра же на у ки ло џу ли ма по гра му (kЈ/g) је про из вод те о риј ске то пло те са го ре ва ња (∆Hcomb) и ефи ка сно сти са го ре ва ња, ко ја је обич но ма ња од 1,0 (ти пич на ефи ка сност са го ре ва ња је 0,95 или 95%).

За сло же не фор му ла ци је аеро со ла, хе миј ска то пло та са го ре ва ња је збир из ме ре них то пло та са го ре ва ња по је ди нач них са сто ја ка, као што сле ди:

при че му су:∆Hc – хе миј ска то пло та са го ре ва ња (kЈ/g);wi % – удео ма се са стој ка у про из во ду;∆Hc(i) – спе ци фич на то пло та са го ре ва ња (kЈ/g) састојкa у про из во ду.Хе миј ска то пло та са го ре ва ња мо же се про на ћи у ли те ра ту ри, из ра чу на ти или од ре ди ти ис пи ти ва њем (ви де ти стан дард SRPS

B.H8.153 – „Стан дард на ме то да за од ре ђи ва ње то пло те са го ре ва ња теч них угљо во до нич них го ри ва по мо ћу ка ло ри ме триј ске бом бе”, стан дард SRPS ЕN ISО 13943, 86.1 до 86.3 – Без бед ност од по жа ра – Реч ник, и Смер ни це за про из вод њу и скла ди ште ње аеро сол них про-из во да – NFРA 30B).

2.4. Ок си ду ју ћи га со ви

2.4.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Ок си ду ју ћи га со ви је су га со ви или сме ше га со ва ко ји, осло ба ђа ју ћи ки се о ник, мо гу да до ве ду до са го ре ва ња или да до при не су са-го ре ва њу дру гог ма те ри ја ла ефи ка сни је не го сам ва здух.

2.4.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.4.2.1. Ок си ду ју ћи га со ви се кла си фи ку ју у је ди ну ка те го ри ју опа сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти у скла ду са Та бе лом 2.4.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

92 Број 52 26. мај 2017.

Та бе ла 2.4.1. Кри те ри ју ми за ок си ди ра ју ће га со веКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Би ло ко ји гас ко ји, осло ба ђа ју ћи ки се о ник, мо же да до ве де до са го ре ва ња или да до при не се са го ре ва њу дру гог ма те ри ја ла ефи ка сни је не го сам ва здух.

На­по­ме­на: „Га со ви ко ји про у зро ку ју са го ре ва ње или до при но се са го ре ва њу дру гог ма те ри ја ла ви ше не го сам ва здух” је су чи сти га-со ви или сме ше га со ва са ок си да ци о ним по тен ци ја лом ве ћим од 23,5% од ре ђе ним ме то дом де фи ни са ном у SRPS ISО 10156-2.

2.4.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.4.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.4.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Да би се кла си фи ко вао ок си ду ју ћи гас мо ра ју се из вр ши ти ис пи ти ва ња или при ме ни ти ме то да из ра чу на ва ња, као што је опи са но у SRPS ISО 10156 („Га со ви и сме ше га со ва – Од ре ђи ва ње мо гућ но сти па ље ња и ок си да ци о не спо соб но сти при из бо ру ис пу сних вен ти ла за бо це”).

2.5. Га со ви под при ти ском

2.5.1.­Де­фи­ни­ци­је

2.5.1.1. Га со ви под при ти ском су га со ви са др жа ни у по су да ма под при ти ском ко ји је јед нак или ви ши од 200 kPа на тем пе ра ту ри од 20 оС, или га со ви ко ји су утеч ње ни или утеч ње ни и рас хла ђе ни.

Га со ви под при ти ском об у хва та ју ком при мо ва не га со ве, теч не га со ве, рас тво ре не га со ве и рас хла ђе не теч не га со ве.2.5.1.2. Кри тич на тем пе ра ту ра је сте она тем пе ра ту ра из над ко је чи сти гас не мо же би ти утеч њен, без об зи ра на сте пен ком пре си је.

2.5.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Га со ви под при ти ском се кла си фи ку ју пре ма свом фи зич ком ста њу у па ко ва њу у јед ну од че ти ри гру пе у скла ду са Та бе лом 2.5.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.5.1. Кри те ри ју ми за га со ве под при ти скомГру па Кри те ри ју ми

Ком при мо ван гас Гас ко ји је, ка да је упа ко ван под при ти ском, у пот пу но сти га со вит на –50°C, укљу чу ју ћи и све га со ве са кри тич ном тем пе ра ту ром ≤ –50°C..Теч ни гас Гас ко ји је, ка да је упа ко ван под при ти ском, де ли мич но те чан на тем пе ра ту ри из над –50°C. Раз ли ку ју се:

– утеч ње ни гас под ви со ким при ти ском: гас са кри тич ном тем пе ра ту ром из ме ђу –50°C и +65°C и – утечњени гас под ниским притиском: гас са критичном температуром изнад +65°C.

Рас хла ђен теч ни гас Гас ко ји је, ка да је упа ко ван, де ли мич но те чан због сво је ни ске тем пе ра ту ре.. Рас тво рен гас Гас ко ји је ка да је упа ко ван под при ти ском, рас тво рен у теч ној фа зи рас тва ра ча.

На­по­ме­на: Аеро со ли се не кла си фи ку ју као га со ви под при ти ском, ви де ти оде љак 2.3.

26. мај 2017. Број 52 932.5.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це или сме ше кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.5.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.5.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

За ову гру пу га со ва по треб но је: – вред ност на по на па ре на 50 °C; – фи зич ко ста ње на 20 °C при стан дард ном при ти ску; – кри тич на тем пе ра ту ра.По да ци се мо гу про на ћи у ли те ра ту ри, из ра чу на ти или од ре ди ти ис пи ти ва њем. Ве ћи на чи стих га со ва је већ кла си фи ко ва на као што

је да то у Пре по ру ци УН за тран спорт опа сног те ре та, Мо дел про пи са.

2.6. За па љи ве теч но сти

2.6.1.­Де­фи­ни­ци­ја

За па љи ва теч ност је сте теч ност чи ја је тач ка па ље ња јед на ка или ни жа од 60 °C.

2.6.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

За па љи ве теч но сти кла си фи ку ју се у јед ну од три ка те го ри је опа сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти у скла ду са Та бе лом 2.6.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

94 Број 52 26. мај 2017.

Та бе ла 2.6.1. Кри те ри ју ми за за па љи ве теч но стиКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1

Ка те го ри ја 2

Категорија 3

Тач ка па ље ња < 23 °C и по чет на тач ка кљу ча ња ≤ 35 °C

Тач ка па ље ња < 23 °C и по чет на тач ка кљу ча ња > 35 °C

Тачка паљења ≥ 23 °C и ≤ 60 °C*

На по ме на (*): Га сна уља, ди зел и ла ка уља за ло же ње ко ја има ју тач ку па ље ња из ме ђу ≥ 55 °C и ≤ 75 °C мо гу се кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 3.

На­по­ме­на: Аеро со ли се не кла си фи ку ју као за па љи ве теч но сти; ви де ти оде љак 2.3. овог при ло га.

2.6.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.6.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.6.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.6.4.1. За кла си фи ка ци ју за па љи вих теч но сти нео п хо дан је по да так о тач ки па ље ња и по чет ној тач ки кљу ча ња. Ови по да ци мо гу се од ре ди ти ис пи ти ва њем, пре у зе ти из струч не ли те ра ту ре или из ра чу на ти. Уко ли ко по да ци ни су до ступ ни, тач ка па ље ња и по чет на тач ка кљу ча ња од ре ђу ју се ис пи ти ва њем. За од ре ђи ва ње тач ке па ље ња ко ри сти се ме то да ис пи ти ва ња у за тво ре ном су ду.

2.6.4.2. За сме ше(4) ко је са др же по зна те за па љи ве теч но сти у од ре ђе ној кон цен тра ци ји, без об зи ра на то што оне мо гу да са др же и не ис пар љи ве са стој ке (по ли ме ри, ади ти ви и сл.), тач ка па ље ња не мо ра да се од ре ди ис пи ти ва њем уко ли ко је тач ка па ље ња за сме шу из ра чу на та на осно ву ме то де ко ја је опи са на у одељ ку 2.6.4.3. овог при ло га за нај ма ње 5 °C(5) ви ша од ре ле вант ног кри те ри ју ма за кла-си фи ка ци ју (23 °C и 60 °C), као и да је: – – – – – – – – –(4) До данас, метода израчунавања је валидирана за смеше које садрже до шест испарљивих састојака. Ови састојци могу да буду запаљиве течности као што су угљоводони-

ци, етри, алкохоли, естри (изузев акрилата) и вода. Још увек није извршена валидација за халоген-сумпорна и/или фосфорна једињења, као и реактивне акрилате.(5) Уколико је израчуната тачка паљења за мање од 5 °C виша од релевантних класификационих критеријума, метод израчунавања се не може користити и тачка паљења се

одређује експериментално.

26. мај 2017. Број 52 95

1) по знат та чан са став сме ше (уко ли ко је са став сме ше дат као оп сег кон цен тра ци ја, при кла си фи ка ци ји тре ба узе ти у об зир са став сме ше са нај ни жом из ра чу на том тач ком па ље ња);

2) по зна та до ња гра ни ца екс пло зив но сти сва ког са стој ка сме ше (од го ва ра ју ћа ко ре ла ци ја при ме њу је се ка да се ови по да ци екс тра-по ли ра ју на тем пе ра тур не вред но сти раз ли чи те од оних упо тре бље них при ис пи ти ва њу), као и ме то да за из ра чу на ва ње до ње гра ни це екс пло зив но сти;

3) по зна та тем пе ра тур на за ви сност на по на па ре и ко е фи ци јен та ак тив но сти за сва ки са сто јак сме ше;4) теч на фа за хо мо ге на.

2.6.4.3. Од го ва ра ју ћа ме то да је опи са на у ли те ра ту ри(6). Код сме ша ко је са др же не ис пар љи ве са стој ке тач ка па ље ња из ра чу на ва се на осно ву ис пар љи вих са сто ја ка. Сма тра се да не ис пар љи ви са сто јак не знат но сма њу је пар ци јал ни при ти сак рас тва ра ча и из ра чу на та тач ка па ље ња је не знат но ис под од ре ђе них вред но сти.

2.6.4.4. Ме то де ис пи ти ва ња ко је се ко ри сте за од ре ђи ва ње тач ке па ље ња за па љи вих теч но сти да те су у Та бе ли 2.6.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.6.3. Ме то де за од ре ђи ва ње тач ке па ље ња за па љи вих теч но сти:На ци о нал ни стан дард Екви ва лен тан са

SRPS EN ISO 1516Одређивање „запаљиво/незапаљиво” – Метода равнотеже у затвореном суду

EN ISO 1516

SRPS EN ISO 1523Одређивање тачке паљења – Равнотежна метода у затвореној посуди

EN ISO 1523

SRPS EN ISO 2719 Одређивање тачке паљења – Метода у затвореном суду по Пенски-Мартенсу

EN ISO 2719

SRPS EN ISO 3679 Одређивање тачке паљења – Брза равнотежна метода у затвореној посуди

EN ISO 3679

SRPS EN ISO 3680 Одређивање „запаљиво/незапаљиво” – Метода брзе равнотеже у затвореном суду

EN ISO 3680

SRPS EN ISO 13736Одређивање тачке паљења – Метода у затвореном суду по Абелу

EN ISO 13736

SRPS B.H8.047 Испитивање течних горива и других запаљивих течности – Одређивање тачке паљења у затвореном суду по Абел-Пенском

DIN 51755

2.6.4.5. Теч но сти са тач ком па ље ња ви шом од 35 °C и не ви шом од 60 °C не мо ра ју да бу ду кла си фи ко ва не у Ка те го ри ју 3, уко ли ко су при ис пи ти ва њу за па љи во сти пре ма L2, Део III, оде љак 32 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, до би је ни не га тив ни ре зул та ти.

2.6.4.6.­Ме то де ис пи ти ва ња ко је се ко ри сте за од ре ђи ва ње по чет не тач ке кљу ча ња за па љи вих теч но сти да те су у Та бе ли 2.6.4. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.6.4. Ме то де за од ре ђи ва ње по чет не тач ке кљу ча ња за па љи вих теч но сти:На ци о нал ни стан дард или про пис Екви ва лен тан са

SRPS EN ISO 3924Нафтни производи – Одређивање опсега расподеле кључања – Метода гасне хроматографије

EN ISO 3924

– EN ISO 3405 – EN ISO 4626Про пис ко јим се уре ђу ју ме то де ис пи ти ва ња опа сних свој ста ва хе ми ка ли ја – Ме то да ис пи ти ва ња А.2. Тем пе-ра ту ра кљу ча ња

Уред бом Са ве та (ЕЗ) број 440/2008, Ме то да ис пи ти ва ња А.2.

2.7. За па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше

2.7.1.­Де­фи­ни­ци­ја

За па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше је су чвр сте суп стан це и сме ше ко је се ла ко па ле или ко је услед тре ња мо гу иза зва ти пла мен или до при не ти ства ра њу ва тре.

Чвр сте суп стан це и сме ше ко је се ла ко па ле је су суп стан це или сме ше у об ли ку пра ха, гра ну ла или па ста ко је су опа сне ако се ла ко упа ле при крат ко трај ном кон так ту са из во ром ва тре, као што је за па ље на ши би ца и ако се пла мен бр зо ши ри.

2.7.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.7.2.1. Суп стан це и сме ше у об ли ку пра ха, гра ну ла или па сте (из у зев ме тал ног пра ха или ле гу ра ме та ла – ви де ти оде љак 2.7.2.2. овог при ло га) кла си фи ку ју се као бр зо за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше ка да је у јед ном или у ви ше ис пи ти ва ња спро ве де них у скла-ду са ме то да ма опи са ним у Де лу III, оде љак 33.2.1 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, вре ме њи хо вог го ре ња кра ће од 45s или ка да је бр зи на са го ре ва ња ве ћа од 2,2 mm/s.

2.7.2.2. Ме тал ни прах или ле гу ре ме та ла кла си фи ку ју се као за па љи ве чвр сте ма те ри је уко ли ко се мо гу за па ли ти и уко ли ко ва тра за хва та чи тав узо рак у ро ку од 10 ми ну та или бр же.

2.7.2.3. За па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше се кла си фи ку ју у јед ну од две ка те го ри је опа сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти на осно ву ме то де N.1 ко ја је опи са на у одељ ку 33.2.1. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, у скла ду са Та бе лом 2.7.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

– – – – – – – – –(6) Gmehling and Rasmussen, Ind.Eng. Fundament, 21, 186, (1982)

96 Број 52 26. мај 2017.

Та бе ла 2.7.1. Кри те ри ју ми за за па љи ве чвр сте суп стан це и сме шеКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Ис пи ти ва ње бр зи не са го ре ва њаЗа суп стан це и сме ше ко је ни су ме тал ни прах:(а) на ква ше на зо на не га си ва тру и(б) вре ме са го ре ва ња < 45 се кун ди или бр зи на са го ре ва ња > 2,2 mm/sЗа ме тал ни прах:Време сагоревања ≤ 5 минута

Ка те го ри ја 2 Ис пи ти ва ње бр зи не са го ре ва њаЗа суп стан це ко је ни су ме тал ни прах:(а) на ква ше на зо на пре ста је да са го ре ва у ро ку од нај ма ње 4 ми ну та и(б) вре ме са го ре ва ња < 45 се кун ди или бр зи на са го ре ва ња > 2,2 mm/sЗа ме тал ни прах:Време сагоревања > 5 минута и ≤ 10 минута

На­по­ме­на: 1) Ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше тре ба из вр ши ти у фи зич ком об ли ку у ко јем је узо рак до би јен. Уко ли ко је, на при мер, при ли-

ком снаб де ва ња или тран спор та, иста суп стан ца при сут на у фи зич ком об ли ку раз ли чи том од об ли ка у ко ме је ис пи ти ва на и сма тра се да та про ме на мо же зна чај но да ути че на ње ну кла си фи ка ци ју, суп стан ца се ис пи ту је и у но вом об ли ку;

2) Аеро со ли се не кла си фи ку ју као за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше; ви де ти оде љак 2.3. овог при ло га.

2.7.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не као за па љи ве чвр сте суп стан це и сме-ше да ти су у Та бе ли 2.7.2.

2.8. Са мо ре ак тив не суп стан це и сме ше

2.8.1.­Де­фи­ни­ци­ја

2.8.1.1. Са мо ре ак тив не суп стан це и сме ше су тер мич ки не ста бил не теч не или чвр сте суп стан це или сме ше код ко јих мо же до ћи до ја ког ег зо терм ног раз ла га ња, чак и у од су ству ки се о ни ка (ва зду ха). Ова де фи ни ци ја не об у хва та суп стан це или сме ше ко је тре ба кла си-фи ко ва ти као екс пло зи ве, ор ган ске пе рок си де или као ок си ду ју ће.

2.8.1.2. За са мо ре ак тив не суп стан це или сме ше сма тра се да по се ду ју екс пло зив на свој ства уко ли ко ла бо ра то риј ска ис пи ти ва ња по-ка жу да је фор му ла ци ја скло на де то на ци ји, бр зој де фла гра ци ји или да бур но ре а гу је при за гре ва њу у за тво ре ном про сто ру.

2.8.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.8.2.1. Сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша кла си фи ку је се у окви ру ове кла се, из у зев:1) ако је реч о екс пло зи ви ма ко ји ис пу ња ва ју кри те ри ју ме из одељ ка 2.1. овог при ло га;2) ако је реч о ок си ду ју ћим теч но сти ма или ок си ду ју ћим чвр стим суп стан ца ма и сме ша ма ко је ис пу ња ва ју кри те ри ју ме из одељ ка

2.13. или 2.14. овог при ло га, са из у зет ком сме ша ок си ду ју ћих суп стан ци ко је са др же 5% или ви ше за па љи вих ор ган ских суп стан ци ко је се кла си фи ку ју као са мо ре ак тив не суп стан це пре ма по ступ ку да том у одељ ку 2.8.2.2. овог при ло га;

26. мај 2017. Број 52 973) ако је реч о ор ган ским пе рок си ди ма ко ји ис пу ња ва ју кри те ри ју ме из одељ ка 2.15. овог при ло га;4) ако је то пло та раз ла га ња ових суп стан ци и сме ша ма ња од 300 Ј/g или5) ако је њи хо ва тем пе ра ту ра са мо ра зла га ња ви ша од 75 °C за па ко ва ње од 50 kg.(7)

2.8.2.2. Сме ше ко је са др же суп стан це кла си фи ко ва не као ок си ду ју ће, а ко је са др же и 5% или ви ше за па љи вих ор ган ских суп стан ци и ко је не ис пу ња ва ју кри те ри ју ме из одељ ка 2.8.2.1. тач. 1), 2), 3) или 4) овог при ло га, тре ба да бу ду под врг ну те по ступ ку кла си фи ка ци је за са мо ре ак тив не суп стан це.

Ова ква сме ша, ко ја има свој ства са мо ре ак тив них суп стан ци ти па Б до Ф (ви де ти оде љак 2.8.2.3. овог при ло га), кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца.

Уко ли ко је из вр ше но ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше узе те из ори ги нал ног па ко ва ња, а ам ба ла жа се на кнад но из ме ни, по треб но је из вр ши ти на кнад на ис пи ти ва ња ако се прет по ста вља да из ме на ам ба ла же мо же ути ца ти на ре зул та те ис пи ти ва ња.

2.8.2.3. Са мо ре ак тив не суп стан це или сме ше тре ба да бу ду кла си фи ко ва не у јед ну од се дам ка те го ри ја опа сно сти (тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф или Г) уну тар ове кла се на осно ву сле де ћих прин ци па:

1) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја мо же де то ни ра ти или је скло на де фла гра ци ји, ка да се на ла зи у ори ги нал ном па ко-ва њу, кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца ти па А;

2) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја има екс пло зив на свој ства и ко ја не де то ни ра ни ти под ле же бр зој де фла гра ци ји, ка да се на ла зи у ори ги нал ном па ко ва њу, али је под ло жна тер мич кој екс пло зи ји у том па ко ва њу кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп-стан ца ти па Б;

3) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја има екс пло зив на свој ства, али ни је скло на де то на ци ји ни ти де фла гра ци ји, ка да се на ла зи у ори ги нал ном па ко ва њу, а не под ле же ни тер мич кој екс пло зи ји кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца ти па Ц;

4) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма: – де то ни ра де ли мич но, не под ле же бр зој де фла гра ци ји и не ма ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру или – уоп ште не де то ни ра, спо ро под ле же де фла гра ци ји и не ма ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру или – не де то ни ра, не под ле же де фла гра ци ји и има осред ње ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру;кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца ти па Д;5) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма не под ле же ни де то на ци ји ни де фла гра ци ји и

има ма ло или ни ка кво ра зор но деј ство, ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру, кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца ти па Е;6) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма не де то ни ра у ка ви та ци о ним усло ви ма, не под-

ле же де фла гра ци ји и по ка зу је сла бо или ни ка кво ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру, као и сла бу или ни ка кву екс пло-зив ну моћ, кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца ти па Ф;

7) сва ка са мо ре ак тив на суп стан ца или сме ша ко ја у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма не де то ни ра у ка ви та ци о ним усло ви ма, не под ле же де фла гра ци ји и не ма ни ка кво ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру, ни ти екс пло зив ну моћ, под усло вом да је тер мич ки ста бил на (тем пе ра ту ра са мо ра зла га ња из но си од 60 °C до 75 °C за па ко ва ње од 50 kg), а за теч не сме ше и под усло вом да са др-жи сред ство за раз бла жи ва ње ко ји слу жи за убла жа ва ње ефе ка та, и ко ји има тач ку кљу ча ња јед на ку или ви шу од 150 °C, кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца, тип Г. Уко ли ко ова ква сме ша ни је тер мич ки ста бил на или са др жи сред ство за раз бла жи ва ње ко ји слу жи за убла жа ва ње ефе ка та, а ко ји има тач ку кљу ча ња ма њу од 150 °C, та ква сме ша кла си фи ку је се као са мо ре ак тив на суп стан ца ти па Ф.

Уко ли ко је из вр ше но ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше узе те из ори ги нал ног па ко ва ња, а ам ба ла жа се на кнад но из ме ни, по треб но је из вр ши ти на кнад на ис пи ти ва ња ако се прет по ста вља да из ме на ам ба ла же мо же ути ца ти на ре зул та те ис пи ти ва ња.

2.8.2.4.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кон­тро­лу­тем­пе­ра­ту­реКон тро ла тем пе ра ту ре са мо ре ак тив них суп стан ци спро во ди се уко ли ко је тем пе ра ту ра њи хо вог са мо ра зла га ња јед на ка или ни жа од

55°C. Ме то де ис пи ти ва ња за од ре ђи ва ње тем пе ра ту ре са мо ра зла га ња, као и од ре ђи ва ње кон трол не тем пе ра ту ре и кри тич не тем пе ра ту ре да ти су Де лу II, оде љак 28 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та. Ода бра но ис пи ти ва ње тре ба да бу де спро ве де но на на чин ко ји од го ва ра ве ли чи ни и ма те ри ја лу ори ги нал ног па ко ва ња.

– – – – – – – – –(7) Видети Приручник УН о методама испитивања и критеријумима, одељак 28.1, 28.2, 28.3 и Табелу 28.3

98 Број 52 26. мај 2017.

2.8.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.8.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 99

2.8.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.8.4.1. Свој ства са мо ре ак тив них суп стан ци или сме ша ко ја пред ста вља ју од лу чу ју ћи фак тор за њи хо ву кла си фи ка ци ју од ре ђу ју се екс пе ри мен тал но. Са мо ре ак тив не суп стан це или сме ше кла си фи ку ју се у скла ду са се ри јом ис пи ти ва ња од А до Х ко ји су опи са ни у де лу II При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та. По сту пак кла си фи ка ци је ше-мат ски је при ка зан на сли ци 2.8.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.8.4.2. По сту пак кла си фи ка ци је за са мо ре ак тив не суп стан це и сме ше не при ме њу ју се у сле де ћим слу ча је ви ма:1) у мо ле ку лу суп стан це не ма при сут них хе миј ских гру па ко је су у ве зи са екс пло зив ним или са мо ре ак тив ним осо би на ма. При ме ри

ова квих гру па да ти су у та бе ла ма А6.1 и А6.2 у До дат ку 6 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран-спор ту опа сног те ре та или

2) за ор ган ску суп стан цу или хо мо ге ну сме шу ор ган ских суп стан ци код ко јих је тем пе ра ту ра са мо ра зград ње, за па ко ва ње од 50 kg, ви ша од 75 °C или је енер ги ја ег зо терм не раз град ње ма ња од 300 Ј/kg. По чет на тем пе ра ту ра и енер ги ја раз град ње мо гу се про це ни ти при ме ном од го ва ра ју ћих ка ло ри ме триј ских тех ни ка (ви де ти Део II, оде љак 20.3.3.3. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми-ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та).

100 Број 52 26. мај 2017.

2.9. Са мо за па љи ве теч но сти

2.9.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Са мо за па љи ва теч ност је сте теч на суп стан ца или сме ша ко ја се, чак и у ма лим ко ли чи на ма, за па ли у ро ку од пет ми ну та на кон кон-так та са ва зду хом.

2.9.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Са мо за па љи ва теч ност се кла си фи ку је у је ди ну ка те го ри ју опа сно сти у окви ру ове кла се на осно ву ис пи ти ва ња ме то дом N.3 из Де ла III, оде љак 33.31.5. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та и на осно ву Та бе ле 2.9.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 101Та бе ла 2.9.1. Кри те ри ју ми за са мо за па љи ве теч но сти

Ка те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју миКа те го ри ја 1 Теч ност се за па ли у ро ку од пет ми ну та ка да се до да инерт ном но са чу и из ло жи ва зду ху или па ли, од но сно угље ни ше фил тер па пир у кон так ту са

ва зду хом у ро ку од пет ми ну та.

2.9.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.9.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.9.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

По сту пак кла си фи ка ци је за са мо за па љи ве теч но сти не спро во ди се у слу ча ју ка да ис ку ство про из во ђа ча или ко ри сни ка по ка зу је да се суп стан ца или сме ша не па ли спон та но ка да до ђе у кон такт са ва зду хом на нор мал ној соб ној тем пе ра ту ри (нпр. за суп стан цу је по зна-то да је ста бил на на соб ној тем пе ра ту ри у ду жем вре мен ском пе ри о ду, тј. да ни ма).

2.10. Са мо за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше

2.10.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Са мо за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше је су суп стан це и сме ше ко је се, чак и у ма лим ко ли чи на ма, за па ле у ро ку од пет ми ну та на кон кон так та са ва зду хом.

2.10.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Са мо за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше кла си фи ку ју се у је ди ну ка те го ри ју опа сно сти у окви ру ове кла се на осно ву ис пи ти ва ња ме то дом N.2 из Де ла III, оде љак 33.3.1.4. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те-ре та и на осно ву Та бе ле 2.10.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.10.1. Кри те ри ју ми за са мо за па љи ве чвр сте суп стан це или сме шеКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Чвр ста суп стан ца или сме ша се за па ли у ро ку од 5 ми ну та на кон кон так та са ва зду хом.

На­по­ме­на: Ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше вр ши се у фи зич ком об ли ку у ко јем је узо рак до би јен. Уко ли ко је, на при мер, при ли-ком снаб де ва ња или тран спор та, иста суп стан ца при сут на у фи зич ком об ли ку раз ли чи том од об ли ка у ко ме је ис пи ти ва на и сма тра се да та про ме на мо же зна чај но да ути че на ње ну кла си фи ка ци ју, суп стан ца се ис пи ту је и у но вом об ли ку.

102 Број 52 26. мај 2017.

2.10.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња суп стан ци и сме ша ко је ис пу ња ва ју кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.10.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.10.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.10.4.1. По сту пак кла си фи ка ци је са мо за па љи ве чвр сте ма те ри је не спро во ди се у слу ча ју ка да ис ку ство про из во ђа ча или ко ри сни-ка по ка зу је да се суп стан ца или сме ша не па ли спон та но ка да до ђе у кон такт са ва зду хом на соб ној тем пе ра ту ри (нпр. за суп стан цу је по зна то да је ста бил на на соб ној тем пе ра ту ри у ду жем вре мен ском пе ри о ду, тј. да ни ма).

2.11. Са мо за гре ва ју ће суп стан це и сме ше

2.11.1.­Де­фи­ни­ци­ја

2.11.1.1. Са мо за гре ва ју ћа суп стан ца или сме ша је теч на или чвр ста суп стан ца или сме ша, ко ја се раз ли ку је од са мо за па љи ве теч но-сти или чвр сте суп стан це или сме ше и ко ја се са мо за гре ва у кон так ту са ва зду хом и без ика квог до дат ка енер ги је. Ова ква суп стан ца или сме ша раз ли ку је се од са мо за па љи ве теч но сти или чвр сте ма те ри је по то ме што ће се она за па ли ти са мо ако се на ла зи у ве ли ким ко ли чи-на ма (ки ло гра ми) и на кон ду жег вре мен ског пе ри о да (са ти или да ни).

2.11.1.2. Са мо за гре ва ње суп стан це или сме ше је сте про цес по сте пе не ре ак ци је те суп стан це или сме ше са ки се о ни ком (из ва зду ха) при ко јој се раз ви ја то пло та. Ако је бр зи на ства ра ња то пло те ве ћа од бр зи не ода ва ња то пло те, тем пе ра ту ра суп стан це или сме ше ра сте, што на кон ин дук ци о ног вре ме на мо же до ве сти до са мо па ље ња и са го ре ва ња.

2.11.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.11.2.1. Суп стан цу или сме шу тре ба кла си фи ко ва ти као са мо за гре ва ју ћу суп стан цу или сме шу уко ли ко ис пи ти ва ња у скла ду са ме то дом да том у Пре по ру ци УН о тран спор ту опа сног те ре та, При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма Део III, оде љак 33.3.1.6 по ка жу по зи ти ван ре зул тат:

1) при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 25 mm на 140 °C;2) при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 140 °C и не га ти ван ре зул тат при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на

120 °C, и суп стан ца или сме ша се па ку је у ам ба ла жу чи ја је за пре ми на ве ћа од 3 m3;3) при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 140 °C и не га ти ван ре зул тат при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на

100 °C, и суп стан ца или сме ша се па ку је у ам ба ла жу чи ја је за пре ми на ве ћа од 450 ли та ра;4) при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 140 °C и при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 100 °C.2.11.2.2. Са мо за гре ва ју ћа суп стан ца или сме ша кла си фи ку је се у јед ну од две ка те го ри је опа сно сти у окви ру ове кла се, уко ли ко ре-

зул та ти ис пи ти ва ња по ме то ди N.4 из III Де ла, оде љак 33.3.1.6, При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, од го ва ра ју кри те ри ју ми ма из Та бе ле 2.11.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла­2.11.1. Кри те ри ју ми за са мо за гре ва ју ће супстанцe или смешe Ка те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 По зи ти ван ре зул тат до би јен при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 25 mm на 140 °C.Ка те го ри ја 2 (1) по зи ти ван ре зул тат до би јен при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 140 °C и не га ти ван ре зул тат до би јен при ис пи ти ва њу узор ка у

коц ки иви ца 25 mm на 140 °C и суп стан ца или сме ша се па ку је у ам ба ла жу чи ја је за пре ми на ве ћа од 3 m3;(2) по зи ти ван ре зул тат до би јен при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 140 °C и не га ти ван ре зул тат до би јен при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 25 mm на 140 °C, а по зи ти ван ре зул тат при ис пи ти ва њу узор ка у коц ки иви ца 100 mm на 120 °C и суп стан ца или сме ша се па ку је у ам ба ла жу чи ја је за пре ми на ве ћа од 450 ли та ра;(3) позитиван резултат добијен при испитивању узорка у коцки ивица 100 mm на 140 °C и негативан резултат добијен при испитивању узорка у коцки ивица 25 mm на 140 °C и позитиван резултат добијен при испитивању узорка у коцки ивица 100 mm на 100 °C.

26. мај 2017. Број 52 103

На­по­ме­на: Ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше вр ши се у фи зич ком об ли ку у ко јем је узо рак до би јен. Уко ли ко је, на при мер, при ли-ком снаб де ва ња или тран спор та, иста суп стан ца при сут на у фи зич ком об ли ку раз ли чи том од об ли ка у ко ме је ис пи ти ва на и сма тра се да та про ме на мо же зна чај но да ути че на ње ну кла си фи ка ци ју, суп стан ца се ис пи ту је и у но вом об ли ку.

2.11.2.3. Суп стан це и сме ше чи ја је тем пе ра ту ра спон та ног са го ре ва ња ви ша од 50 °C при за пре ми ни од 27 m3 не кла си фи ку ју се као са мо за гре ва ју ће супстанцe или смешe.

2.11.2.4. Суп стан це и сме ше чи ја је тем пе ра ту ра спон та ног па ље ња ви ша од 50 °C при за пре ми ни од 450 ли та ра не кла си фи ку ју се у ка те го ри ју 1 ове кла се.

2.11.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 2.11.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.11.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.11.4.1. По сту пак кла си фи ка ци је вр ши се пре ма ше мат ском при ка зу да том на сли ци 2.11.1. ко ја је да та у овом при ло гу.2.11.4.2. По сту пак кла си фи ка ци је за са мо за гре ва ју ће суп стан це или сме ше не спро во ди се уко ли ко се мо же на пра ви ти од го ва ра ју ћа

ко ре ла ци ја из ме ђу ре зул та та скри нинг те ста и ре зул та та ис пи ти ва ња у свр хе кла си фи ка ци је и уко ли ко се при ме не од го ва ра ју ће без бед-но сне ме ре. При ме ри скри нинг те сто ва су:

1) Гру ер Ове нов тест(8) са по чет ном тем пе ра ту ром за 80 К из над ре фе рент не тем пе ра ту ре за за пре ми ну од 1 ли тра;2) Скри нинг тест за пра шка сте ма те ри је(9) са по чет ном тем пе ра ту ром за 60К из над ре фе рент не тем пе ра ту ре за за пре ми ну од 1 ли тра.

– – – – – – – – –(8) VDI guideline 2263, Part 1, 1990, Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts(9) Gibson, N. Harper, D.J. Rogers, R.Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders, Plant Operations Progress, 4 (3), 181-189, 1985

104 Број 52 26. мај 2017.

2.12. Суп стан це и сме ше ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве га со ве

2.12.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Суп стан це или сме ше ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве га со ве је су чвр сте или теч не суп стан це и сме ше ко је при ин тер-ак ци ји са во дом по ста ју под ло жне спон та ном па ље њу или по чи њу да осло ба ђа ју за па љи ве га со ве у опа сним ко ли чи на ма.

2.12.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.12.2.1. Суп стан ца или сме ша ко ја у кон так ту са во дом осло ба ђа за па љи ве га со ве кла си фи ку је се у јед ну од три ка те го ри је опа-сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти, на осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња N.5, опи са них у Де лу III, оде љак 33.4.1.4 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, у скла ду са Та бе лом 2.12.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 105Та бе ла 2.12.1. Кри те ри ју ми за суп стан це и сме ше ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве га со ве

Ка те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју миКа те го ри ја 1 Сва ка суп стан ца или сме ша ко ја бур но ре а гу је са во дом на соб ној тем пе ра ту ри и по ка зу је тен ден ци ју осло ба ђа ња га са ко ји мо же спон та но да се за па-

ли или ко ја бр зо ре а гу је у кон так ту са во дом при соб ној тем пе ра ту ри, а бр зи на раз ви ја ња за па љи вих га со ва је јед на ка или ве ћа ко ли чи ни од 10 ли та ра по ки ло гра му суп стан це у ми ну ти.

Ка те го ри ја 2 Сва ка сме ша или суп стан ца ко ја бр зо ре а гу је у кон так ту са во дом на соб ној тем пе ра ту ри при че му је мак си мал на бр зи на на стан ка за па љи вих га со ва јед на ка или ве ћа од 20 ли та ра по ки ло гра му суп стан це на сат и ко ја не ис пу ња ва усло ве да бу де свр ста на у ка те го ри ју 1.

Ка те го ри ја 3 Сва ка сме ша или суп стан ца ко ја спо ро ре а гу је у кон так ту са во дом на соб ној тем пе ра ту ри при че му је мак си мал на бр зи на на стан ка за па љи вих га со ва јед на ка или ве ћа од јед ног ли тра по ки ло гра му суп стан це на сат и ко ја не ис пу ња ва усло ве да бу де свр ста на ни ти у ка те го ри ју 1 ни ти у ка те го ри ју 2.

На­по­ме­на: Ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше вр ши се у фи зич ком об ли ку у ко јем је узо рак до би јен. Уко ли ко је, на при мер, при ли-ком снаб де ва ња или тран спор та, иста суп стан ца при сут на у фи зич ком об ли ку раз ли чи том од об ли ка у ко ме је ис пи ти ва на и сма тра се да та про ме на мо же зна чај но да ути че на ње ну кла си фи ка ци ју, суп стан ца се ис пи ту је и у но вом об ли ку.

2.12.2.2. Суп стан ца или сме ша тре ба да бу де кла си фи ко ва на као суп стан ца или сме ша ко ја у кон так ту са во дом осло ба ђа за па љи ве га со ве уко ли ко до спон та ног за па ље ња до ла зи у би ло ко јој фа зи ис пи ти ва ња.

2.12.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.12.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.12.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

По сту пак кла си фи ка ци је за ову кла су не спро во ди се у сле де ћим слу ча је ви ма:1) хе миј ска струк ту ра суп стан ци или сме ша је та ква да оне не са др же ме та ле или ме та ло и де или2) ис ку ство из про из вод ње или ру ко ва ња суп стан цом или сме шом по ка зу је да оне не ре а гу ју са во дом, нпр. суп стан ца се про из во ди

уз упо тре бу во де или се пе ре во дом или3) по зна то је да се суп стан ца или сме ша рас тво ра у во ди и да при том гра ди ста бил ну сме шу.

106 Број 52 26. мај 2017.

2.13. Ок си ду ју ће теч но сти

2.13.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Ок си ду ју ћа теч ност је сте теч на суп стан ца или сме ша ко ја са ма по се би не мо ра би ти за па љи ва, али мо же да иза зо ве или да до при-не се са го ре ва њу дру гих ма те ри ја ла ре ак ци јом ок си да ци је.

2.13.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Ок си ду ју ћа теч ност кла си фи ку је се у јед ну од три ка те го ри је опа сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти на осно ву ре зул та та ис пи ти-ва ња опи са них у О.2, Део III, оде љак 34.4.2. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, у скла ду са Та бе лом 2.13.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.13.1. Кри те ри ју ми за оксидујућe теч но стиКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Сва ка суп стан ца или сме ша ко ја спон та но по чи ње да го ри ка да се на ла зи у сме ши са це лу ло зом у ма се ном од но су 1:1 или је про сеч но вре ме по ра-ста при ти ска ове сме ше кра ће или јед на ко про сеч ном вре ме ну по ра ста при ти ска ре фе рент не сме ше ко ја се са сто ји од 50% во де ног рас тво ра пер-хлор не ки се ли не и це лу ло зе у ма се ном од но су 1:1.

Ка те го ри ја 2 Сва ка суп стан ца или сме ша ко ја ка да се на ла зи у сме ши са це лу ло зом у ма се ном од но су 1:1 има про сеч но вре ме по ра ста при ти ска кра ће или јед на-ко про сеч ном вре ме ну по ра ста при ти ска ре фе рент не сме ше ко ја се са сто ји од 40% во де ног рас тво ра на три јум-хло ра та и це лу ло зе у ма се ном од но су 1:1, а ко ја не ис пу ња ва кри те ри ју ме за ка те го ри ју 1.

Ка те го ри ја 3 Сва ка суп стан ца или сме ша ко ја ка да се на ла зи у сме ши са це лу ло зом у ма се ном од но су 1:1 има про сеч но вре ме по ра ста при ти ска кра ће или јед на-ко про сеч ном вре ме ну по ра ста при ти ска ре фе рент не сме ше ко ја се са сто ји од 65% во де ног рас тво ра азот не ки се ли не и це лу ло зе у ма се ном од но су 1:1, а ко ја не ис пу ња ва кри те ри ју ме за ка те го ри ју 1 и ка те го ри ју 2.

2.13.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.13.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.13.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.13.4.1. Ор ган ске суп стан це или сме ше не кла си фи ку ју се у ову кла су ако:1) суп стан ца или сме ша не са др жи ки се о ник, флу ор или хлор или2) суп стан ца или сме ша са др жи ки се о ник, флу ор или хлор и ови еле мен ти су хе миј ски ве за ни са мо за угље ник или во до ник.

26. мај 2017. Број 52 1072.13.4.2. Нео р ган ске суп стан це или сме ше не кла си фи ку ју се у ову кла су опа сно сти уко ли ко не са др же ки се о ник или ха ло ге не еле-

мен те.2.13.4.3. Ка да за суп стан цу или сме шу по сто ји раз ли ка из ме ђу ре зул та та ис пи ти ва ња и прак тич них ис ку ста ва при ли ком ру ко ва ња

и упо тре бе ко ја ука зу ју да се ра ди о ок си ду ју ћој теч но сти, при ли ком од лу чи ва ња о кла си фи ка ци ји прак тич но ис ку ство има пред ност у од но су на ре зул та те ис пи ти ва ња.

2.13.4.4. Ка да суп стан ца или сме ша до во ди до про ме не при ти ска (по ста је пре ви ше ви сок или ни зак) услед хе миј ске ре ак ци је ко ја ни је ка рак те ри стич на за суп стан це или сме ше са ок си ду ју ћим свој стви ма, ис пи ти ва ње из Де ла III, оде љак 34.4.2. При руч ни ка о ме то да-ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, по но во се спро во ди са не ком инерт ном суп стан цом, као што је диjатомејска зе мља, уме сто це лу ло зе ка ко би се раз ја сни ла при ро да ре ак ци је и да би се про ве ри ло да ли су до би је ни по зи тив ни ре зул та ти по у зда ни.

2.14. Ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме ше

2.14.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме ше jeсу суп стан це или сме ше ко је са ме по се би не мо ра ју да бу ду за па љи ве, али услед ре ак ци је ок си да ци је мо гу да иза зо ву или да до при не су са го ре ва њу дру гог ма те ри ја ла.

2.14.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме ше кла си фи ку ју се у јед ну од три ка те го ри је опа сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти на осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња опи са них у О.2, Део III, оде љак 34.4.1. При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, у скла ду са Та бе лом 2.14.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 2.14.1. Кри те ри ју ми за ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме шеКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Сва ка суп стан ца или сме ша ко ја, ка да се на ла зи у сме ши са це лу ло зом у ма се ном од но су 4:1 или 1:1, има кра ће про сеч но вре ме са го ре ва ња у од-но су на про сеч но вре ме са го ре ва ња сме ше ка ли јум-бро ма та и це лу ло зе у ма се ном од но су 3:2.

Ка те го ри ја 2 Сва ка суп стан ца или сме ша ко ја, ка да се на ла зи у сме ши са це лу ло зом у ма се ном од но су 4:1 или 1:1, има про сеч но вре ме са го ре ва ња јед на ко или кра ће у од но су на про сеч но вре ме са го ре ва ња сме ше ка ли јум-бро ма та и це лу ло зе у ма се ном од но су 2:3 и не ис пу ња ва кри те ри ју ме за кла си фи ка-ци ју у ка те го ри ју 1.

Ка те го ри ја 3 Сва ка суп стан ца или сме ша, ка да се на ла зи у сме ши са це лу ло зом у ма се ном од но су 4:1 или 1:1, има про сеч но вре ме са го ре ва ња јед на ко или кра-ће у од но су на про сеч но вре ме са го ре ва ња сме ше ка ли јум-бро ма та и це лу ло зе у ма се ном од но су 3:7 и не ис пу ња ва кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1 и 2.

На­по­ме­на­1: По је ди не ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме ше пред ста вља ју по тен ци јал ну опа сност од екс пло зи је под од ре ђе ним усло ви ма (при ли ком скла ди ште ња у ве ћим ко ли чи на ма). По је ди ни ти по ви амо ни јум-ни тра та мо гу да иза зо ву екс пло зи ју у екс трем ним усло ви ма, а за про це ну ове опа сно сти мо же се ко ри сти ти ме то да ис пи ти ва ња от пор но сти на де то на ци ју(10). Од го ва ра ју ће ин фор ма ци је о овој опа сно сти на во де се у без бед но сном ли сту.

На­по­ме­на­2: Ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше тре ба из вр ши ти у фи зич ком об ли ку у ко јем је узо рак до би јен. Уко ли ко је, на при-мер, при ли ком снаб де ва ња или тран спор та, иста суп стан ца при сут на у фи зич ком об ли ку раз ли чи том од об ли ка у ко ме је ис пи ти ва на и сма тра се да та про ме на мо же зна чај но да ути че на ње ну кла си фи ка ци ју, суп стан ца се ис пи ту је и у но вом об ли ку.

– – – – – – – – –(10) BC Code, Annex 3, Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes, IMO, 2005

108 Број 52 26. мај 2017.

2.14.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.14.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.14.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.14.4.1. Ор ган ске суп стан це или сме ше не кла си фи ку ју се у ову кла су опа сно сти ако:1) суп стан ца или сме ша не са др жи ки се о ник, флу ор или хлор или 2) суп стан ца или сме ша са др жи ки се о ник, флу ор или хлор, а ови еле мен ти су хе миј ски ве за ни са мо за угље ник или во до ник. 2.14.4.2. Нео р ган ске суп стан це или сме ше не кла си фи ку ју се у ову кла су опа сно сти ако не са др же ки се о ник или ха ло ге не еле мен те.2.14.4.3. Ка да за суп стан цу или сме шу по сто ји раз ли ка из ме ђу ре зул та та ис пи ти ва ња и прак тич них ис ку ста ва при ли ком ру ко ва ња

и упо тре бе ко ја ука зу ју да се ра ди о ок си ду ју ћој чвр стој суп стан ци или сме ши, при ли ком од лу чи ва ња о кла си фи ка ци ји прак тич но ис ку-ство има пред ност у од но су на ре зул та те ис пи ти ва ња.

2.15. Ор ган ски пе рок си ди

2.15.1.­Де­фи­ни­ци­ја

2.15.1.1. Ор ган ски пе рок сид је сте теч на или чвр ста ор ган ска суп стан ца или сме ша ко ја са др жи би ва лент ну -О-О- функ ци о нал ну гру пу и као та ква сма тра се де ри ва том во до ник пе рок си да, при че му су је дан или оба ато ма во до ни ка за ме ње на ор ган ским ра ди ка ли ма. Тер мин „ор ган ски пе рок сид” од но си се на сме шу ор ган ских пе рок си да (фор му ла ци ју) ко ја са др жи ба рем је дан ор ган ски пе рок сид. Ор-ган ски пе рок си ди су тер мич ки не ста бил не суп стан це и сме ше, ко је су под ло жне ег зо терм ној са мо ра зград њи. По ред то га, оне мо гу да има ју јед ну или ви ше од сле де ћих осо би на:

– да бу ду под ло жне де ком по зи ци ји уз екс пло зи ју; – да бр зо го ре; – да бу ду осе тљи ве на удар или тре ње; – да ре а гу ју бур но са дру гим суп стан ца ма.2.15.1.2. Сма тра се да ор ган ски пе рок сид има екс пло зив на свој ства уко ли ко при ла бо ра то риј ском ис пи ти ва њу сме ша (фор му ла ци ја)

под ле же де то на ци ји, бр зој де фла гра ци ји или има ја ко ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру.

26. мај 2017. Број 52 1092.15.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.15.2.1. Сва ки ор ган ски пе рок сид тре ба узе ти у раз ма тра ње за кла си фи ка ци ју у ову кла су опа сно сти осим ако:1) са др жи ма ње од 1,0% до ступ ног ки се о ни ка из ор ган ских пе рок си да, а да при том са др жи до 1,0% во до ник-пе рок си да или 2) са др жи ма ње од 0,5% до ступ ног ки се о ни ка из ор ган ских пе рок си да, а да при том са др жи ви ше од 1,0% али ма ње од 7,0% во до-

ник-пе рок си да. На­по­ме­на: Са др жај до ступ ног ки се о ни ка (%) у сме ши ор ган ског пе рок си да из ра чу на ва се на осно ву сле де ће фор му ле:

где је:ni – број пе рок сид них гру па у мо ле ку лу ор ган ског пе рок си да;ci – кон цен тра ци ја (ма се ни %) ор ган ског пе рок си да;mi – мо ле кул ска ма са ор ган ског пе рок си да i.2.15.2.2. Ор ган ски пе рок си ди се кла си фи ку ју у јед ну од се дам ка те го ри ја опа сно сти: „ти по ви А, Б, Ц, Д, Е, Ф и Г” у окви ру ове кла-

се опа сно сти, на осно ву сле де ћих прин ци па:1) сва ки ор ган ски пе рок сид ко ји у ори ги нал ном па ко ва њу под ле же де то на ци ји или бр зој де фла гра ци ји, кла си фи ку је се у ор ган ске

пе рок си де ти па А;2) сва ки ор ган ски пе рок сид ко ји има екс пло зив на свој ства и ко ји док је у ори ги нал ном па ко ва њу не под ле же де то на ци ји ни бр зој

де фла гра ци ји, али мо же да под лег не тер мал ној екс пло зи ји, кла си фи ку је се у ор ган ске пе рок си де ти па Б;3) сва ки ор ган ски пе рок сид ко ји има екс пло зив на свој ства али, док је у ори ги нал ном па ко ва њу, ова суп стан ца или сме ша не под ле-

же де то на ци ји, бр зој де фла гра ци ји или тер мал ној екс пло зи ји, кла си фи ку је се у ор ган ске пе рок си де ти па Ц;4) сва ки ор ган ски пе рок сид кла си фи ку је се у ор ган ске пе рок си де ти па Д, ако у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма: – де ли мич но де то ни ра, не под ле же бр зој де фла гра ци ји и не ма ра зор на деј ства ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру или – не де то ни ра, под ле же спо рој де фла гра ци ји и не ма ра зор на деј ства ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру или – не де то ни ра, не под ле же бр зој де фла гра ци ји и има ра зор но деј ство сред ње ја чи не ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру.5) сва ки ор ган ски пе рок сид ко ји у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма не де то ни ра, не под ле же бр зој де фла гра ци ји и има сла бо или ни-

ка кво ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру, кла си фи ку је се у ор ган ске пе рок си де ти па Е;6) сва ки ор ган ски пе рок сид ко ји у ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма не де то ни ра у ка ви та ци о ним усло ви ма, не под ле же бр зој де фла-

гра ци ји и има сла бо или ни ка кво ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру, а та ко ђе не ма или има сла бу екс пло зив ну моћ, кла си фи ку је се у ор ган ске пе рок си де ти па Ф;

7) сва ки ор ган ски пе рок сид ко ји при ла бо ра то риј ским ис пи ти ва њи ма не де то ни ра у ка ви та ци о ним усло ви ма, не под ле же бр зој де-фла гра ци ји и има сла бо или ни ка кво ра зор но деј ство ка да се за гре ва у за тво ре ном про сто ру, а та ко ђе не ма или има сла бу екс пло зив ну моћ, под усло вом да је тер мич ки ста би лан, нпр. да му је тем пе ра ту ра са мо ра зла га ња 60 °C или ви ша, за па ко ва ње од 50 kg(11), а за сме ше у теч ном ста њу, да тач ка кљу ча ња раз ре ђи ва ча ко ји се ко ри сти за убла жа ва ње ефе ка та бу де ве ћа од 150 °C, кла си фи ку је се у ор ган ске пе рок си де ти па Г. Уко ли ко ор ган ски пе рок сид ни је тер мич ки ста би лан или се за убла жа ва ње ефе ка та ко ри сти раз ре ђи вач ко ји има тач ку кљу ча ња ни жу од 150 °C, та кав ор ган ски пе рок сид кла си фи ку је се у тип Ф.

Уко ли ко је из вр ше но ис пи ти ва ње суп стан це или сме ше узе те из ори ги нал ног па ко ва ња, а ам ба ла жа се на кнад но из ме ни, спро во де се на кнад на ис пи ти ва ња ако се прет по ста вља да из ме на ам ба ла же мо же ути ца ти на ре зул та те ис пи ти ва ња.

2.15.2.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кон­тро­лу­тем­пе­ра­ту­реСле де ћи ор ган ски пе рок си ди под вр га ва ју се кон тр о ли тем пе ра ту ре:1) ор ган ски пе рок си ди ти па Б и Ц са тем пе ра ту ром са мо ра зград ње ≤ 50 °C;2) ор ган ски пе рок си ди ти па Д ко ји има ју ра зор ну моћ сред њег ин тен зи те та ка да се за гре ва ју у за тво ре ном про сто ру(12) са тем пе ра-

ту ром са мо ра зград ње ≤ 50 °C или ко ји има ју сла бо или не ма ју ра зор но деј ство ка да се за гре ва ју у за тво ре ном про сто ру са тем пе ра ту ром са мо ра зград ње ≤ 45 °C и

3) ор ган ски пе рок си ди ти па Е и Ф са тем пе ра ту ром са мо ра зград ње ≤ 45 °C.Ме то де ис пи ти ва ња за од ре ђи ва ње тем пе ра ту ре са мо ра зград ње, као и ме то де за утвр ђи ва ње вред но сти кон трол них тем пе ра ту ра и

кри тич не тем пе ра ту ре да ти су у При руч ни ку о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, II Део, оде љак 28. Иза бра не ме то де ис пи ти ва ња из во де се на на чин ко ји је ре пре зен та ти ван и за ве ли чи ну и за ма те ри јал па ко ва ња.

– – – – – – – – –(11) Видети Приручник УН о методама испитивања и критеријумима, одељак 28.1, 28.2, 28.3 и Табелу 28.3(12) Као што је одређено испитивањима серије Е као што је описано у Приручнику УН о методама испитивања и критеријумима, Део II

110 Број 52 26. мај 2017.

2.15.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.15.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Тип Г не ма до де ље не еле мен те обе ле жа ва ња, али се раз ма тра ју еле мен ти обе ле жа ва ња у од но су на при пад ност дру гим кла са ма опа сно сти.

2.15.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

2.15.4.1. Ор ган ски пе рок си ди се кла си фи ку ју на осно ву њи хо ве хе миј ске струк ту ре и на осно ву са др жа ја до ступ ног ки се о ни ка и во до ник пе рок си да у сме ши (ви де ти оде љак 2.15.2.1. овог при ло га). Свој ства ор ган ских пе рок си да ко ја су бит на за њи хо ву кла си фи ка-ци ју од ре ђу ју се екс пе ри мен тал ним пу тем. Кла си фи ка ци ја ор ган ских пе рок си да вр ши се на осно ву се ри је ис пи ти ва ња од А до Х ко ји су опи са ни у II Де лу При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та. По сту пак кла си-фи ка ци је је ше мат ски при ка зан на сли ци 2.15.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.15.4.2. Сме ше ор ган ских пе рок си да ко ји су већ кла си фи ко ва ни мо гу се кла си фи ко ва ти у исту ка те го ри ју опа сно сти ко јој при па да и нај о па сни ји ор ган ски пе рок сид са др жан у сме ши. Ипак, у слу ча ју ка да два ста бил на са стој ка да ју сме шу ко ја има ма њу тер мич ку ста-бил ност од са сто ја ка, од ре ђу је се тем пе ра ту ра са мо ра зград ње за ова кве сме ше.

На­по­ме­на: Збир по је ди нач них де ло ва мо же би ти опа сни ји од по је ди нач них са сто ја ка.

26. мај 2017. Број 52 111

2.16. Суп стан це и сме ше ко ро зив не за ме та ле

2.16.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Суп стан ца или сме ша ко ја иза зи ва ко ро зи ју ме та ла је сте суп стан ца или сме ша ко ја хе миј ском ре ак ци јом мо же да оште ти или чак и да уни шти ме та ле.

2.16.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Суп стан ца или сме ша ко ја иза зи ва ко ро зи ју ме та ла кла си фи ку је се у јед ну ка те го ри ју опа сно сти у окви ру ове кла се опа сно сти, на осно ву ис пи ти ва ња опи са ног у Де лу III, оде љак 37, тач ка 37.4 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та, у скла ду са Та бе лом 2.16.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

112 Број 52 26. мај 2017.

Та бе ла 2.16.1. Кри те ри ју ми за суп стан це и сме ше ко ро зив не за ме та леКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Бр зи на ко ро зи је на по вр ши ни че ли ка или алу ми ни ју ма пре ла зи 6,25 mm го ди шње ка да се на тем пе ра ту ри од 55 °C ис пи ту ју оба ма те ри ја ла.

На­по­ме­на: Ка да се на проб ном ис пи ти ва њу спро ве де ном на че ли ку или алу ми ни ју му по ка же да је не ка суп стан ца или сме ша ко ро-зив на, не вр ше се до дат на ис пи ти ва ња на дру гим ма те ри ја ли ма.

2.16.3.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 2.16.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

2.16.4.­До­дат­на­упут­ства­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Бр зи на ко ро зи је мо же се из ме ри ти при ме ном ме то де ис пи ти ва ња датe у Де лу III, оде љак 37.4 При руч ни ка о ме то да ма ис пи ти ва ња и кри те ри ју ми ма, Пре по ру ке УН о тран спор ту опа сног те ре та. Узо рак ко ји се ко ри сти у овим ис пи ти ва њи ма мо же се на пра ви ти од сле-де ћих ма те ри ја ла:

1) за потребe ис пи ти ва ња че ли ка, че лик ти па: – S235ЈR+CR (1.0037 resp.St 37-2); – S275Ј2G3+CR (1.0144 resp.St 44-3), SRPS ISO 3574, уни фи ци ра ни број ча ни си стем (UNS) G 10200, или SAE 1020;2) за по тре бе ис пи ти ва ња алу ми ни ју ма, нео бло же ни ти по ви 7075-Т6 или АZ5GU-Т6.

ДЕО 3 .

ОПА СНОСТ ПО ЗДРА ВЉЕ ЉУ ДИ

3.1. Акут на ток сич ност

3.1.1.­Де­фи­ни­ци­ја

3.1.1.1. Акут на ток сич ност пред ста вља оне штет не ефек те ко ји се ја вља ју по сле пе ро рал не или дер мал не при ме не по је ди нач не до зе суп стан це или сме ше, од но сно уно ше ња ви ше до за то ком 24 са та или ин ха ла ци о ног из ла га ња у тра ја њу од че ти ри са та.

3.1.1.2. Кла са опа сно сти акут на ток сич ност се де ли на: – акут ну пе ро рал ну ток сич ност, – акут ну дер мал ну ток сич ност, – акут ну ин ха ла ци о ну ток сич ност.3.1.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци­као­акут­но­ток­сич­них3.1.2.1. Суп стан це мо гу би ти кла си фи ко ва не у јед ну од че ти ри ка те го ри је акут не ток сич но сти на осно ву пу та из ла га ња ко ји мо же

би ти пе ро рал ни, дер мал ни или ин ха ла ци о ни у скла ду са ну ме рич ким кри те ри ју ми ма ко ји су при ка за ни у Та бе ли 3.1.1. ко ја је да та у овом при ло гу. Вред но сти за акут ну ток сич ност су при ка за не као (при бли жне) LD50 (пе ро рал на, дер мал на) или LC50 (ин ха ла ци о на) вред но сти или као про це ње на вред ност акут не ток сич но сти (Acu­te­to­xi­city­esti­ma­tes­–­АТЕ).

На по ме не су да те ис под Та бе ле 3.1.1.

Та бе ла 3.1.1. Ка те го ри је акут не ток сич но сти и про це ње не вред но сти акут не ток сич но сти (АТЕ) за од го ва ра ју ће ка те го ри јеПут из ла га ња Ка те го ри ја 1 Ка те го ри ја 2 Ка те го ри ја 3 Ка те го ри ја 4

Пе ро рал но (mg/kg те ле сне ма се)Напомена 1) и 2)

АТЕ ≤ 5 5 < АТЕ ≤ 50 50 < АТЕ ≤ 300 300 < АТЕ ≤ 2000

Дер мал но(mg/kg те ле сне ма се)Напомена 1) и 2)

АТЕ ≤ 50 50 < АТЕ ≤ 200 200 < АТЕ ≤ 1000 1000 < АТЕ ≤ 2000

26. мај 2017. Број 52 113Пут из ла га ња Ка те го ри ја 1 Ка те го ри ја 2 Ка те го ри ја 3 Ка те го ри ја 4

Га со ви (ppmV)*

Напомена 1), 2) и 3)АТЕ ≤ 100 100 < АТЕ ≤ 500 500 < АТЕ ≤ 2500 2500 < АТЕ ≤ 20000

Па ре (mg/l)Напомена 1), 2), 3) и 4)

АТЕ ≤ 0,5 0,5 < АТЕ ≤ 2,0 2,0 < АТЕ ≤ 10,0 10,0 < АТЕ ≤ 20,0

Пра ши на и ма гла (mg/l)Напомена 1), 2) и 3)

АТЕ ≤ 0,05 0,05 < АТЕ ≤ 0,5 0,5 < АТЕ ≤ 1,0 1,0 < АТЕ ≤ 5,0

На по ме на (*): Кон цен тра ци је га са су из ра же не у ppmV (parts­per­mil­lion­per­vo­lu­me).

На­по­ме­не:1) Про це ње на вред ност акут не ток сич но сти (АТЕ) за кла си фи ка ци ју суп стан це из во ди се на осно ву LD50/LC50 вред но сти, ка да су

до ступ не. 2) Про це ње на вред ност акут не ток сич но сти (АТЕ) за кла си фи ка ци ју суп стан це у сме ши из во ди се на осно ву сле де ћих па ра ме та ра: – LD50/LC50 вред но сти, ка да су до ступ не, – од го ва ра ју ћих кон вер то ва них вред но сти из Та бе ле 3.1.2. ко ја је да та у овом при ло гу, а ко је се од но се на ре зул та те ис пи ти ва ња

акут не ток сич но сти, или – од го ва ра ју ћих кон вер то ва них вред но сти из Та бе ле 3.1.2. ко ја је да та у овом при ло гу, а ко је се од но се на кла си фи ка ци о ну ка те го-

ри ју.3) Оп се зи про це ње не вред но сти акут не ток сич но сти (АТЕ) за ин ха ла ци о ну ток сич ност на ве де ни у та бе ли за сни ва ју се на ис пи ти ва-

њи ма са че тво ро ча сов ним из ла га њем. Кон вер зи ја по сто је ћих по да та ка о ин ха ла ци о ној ток сич но сти ко ји су до би је ни при ме ном јед но ча-сов ног из ла га ња мо же се из вр ши ти де ље њем са фак то ром 2 за га со ве и па ре и фак то ром 4 за пра ши ну и ма глу.

4) За по је ди не суп стан це ат мос фе ра у ко јој се вр ши ис пи ти ва ње ни је са мо у об ли ку па ре већ пред ста вља ме ша ви ну теч не и га со-ви те фа зе. За дру ге суп стан це ат мос фе ра се мо же са сто ја ти од па ре ко ја је на гра ни ци га сне фа зе. У овом дру гом слу ча ју, кла си фи ка ци ја се за сни ва на ppmV вред но сти ма и то на сле де ћи на чин: ка те го ри ја 1 (100 ppmV), ка те го ри ја 2 (500 ppmV), ка те го ри ја 3 (2500 ppmV), ка те го ри ја 4 (20000 ppmV).

3.1.2.1.1. Пој мо ви: „пра ши на”, „ма гла” и „па ра” у сми слу овог пра вил ни ка има ју сле де ће зна че ње:–­пра­ши­на је су чвр сте че сти це суп стан це или сме ше су спен до ва не у га су (обич но ва здух);–­ма­гла је су теч не че сти це суп стан це или сме ше су спен до ва не у га су (обич но ва здух);–­па­ра је сте га со ви ти об лик суп стан це или сме ше осло бо ђен из ње ног теч ног или чвр стог ста ња.Пра ши на се обич но фор ми ра ме ха нич ким пу тем. Ма гла нај че шће на ста је кон ден зо ва њем пре за си ће них па ра или фи зич ким рас пр-

ши ва њем теч но сти. Че сти це пра ши не и ма гле су ве ли чи не од ма ње од 1 μm до око 100 μm.3.1.2.2.­По­себ­не­на­по­ме­не­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци­као­акут­но­ток­сич­них3.1.2.2.1. Ис пи ти ва ња за про це ну акут не ток сич но сти суп стан ци уне тих пе ро рал но или ин ха ла ци јом обич но се вр ше на па цо ви ма,

док се дер мал на акут на ток сич ност суп стан ци ис пи ту је на ку ни ћи ма или па цо ви ма. Ка да су до ступ ни по да ци о акут ној ток сич но сти не ке суп стан це на раз ли чи тим вр ста ма жи во ти ња, од го ва ра ју ћа LD50 вред ност би ће иза бра на на осно ву на уч не про це не из ме ђу ви ше ва лид-них и до бро спро ве де них ис пи ти ва ња.

3.1.2.3.­По­себ­не­на­по­ме­не­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци­као­акут­но­ток­сич­них­ко­је­се­уно­се­ин­ха­ла­ци­јом3.1.2.3.1. Је ди ни це у ко ји ма се из ра жа ва ин ха ла ци о на ток сич ност за ви се од об ли ка ин ха ли ра ног ма те ри ја ла. Вред но сти за пра ши ну

и ма глу из ра жа ва ју се у mg/l. Вред но сти за га со ве из ра жа ва ју се у ppmV. С об зи ром на по те шко ће ко је по сто је у ис пи ти ва њу па ра, од ко-јих се не ке са сто је од теч не и га сне фа зе, вред но сти у та бе ли су да те у је ди ни ца ма mg/l. Ипак, за па ре ко је су ско ро са свим у га со ви том ста њу, кла си фи ка ци ја се за сни ва на вред но сти ма у ppmV.

3.1.2.3.2. Од на ро чи тог зна ча ја за кла си фи ка ци ју у од но су на ин ха ла ци о ну ток сич ност је ко ри шће ње до бро од ре ђе них вред но сти за ка те го ри је ви со ке ток сич но сти за пра ши ну и ма глу. Ин ха ли ра не че сти це про сеч ног аеро ди на мич ког преч ни ка (Mass­Me­dian­Aerodyna­mic­Di­a­me­ter­–­MMAD) из ме ђу 1 и 4 ми кро на та ло жи ће се у свим де ло ви ма ре спи ра тор ног трак та па цо ва. Овај оп сег ве ли чи не че сти ца од го-ва ра мак си му му до зе од око 2 mg/l. Да би се ре зул та ти екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма мо гли при ме ни ти на из ло же ност љу ди, иде ал но је пра ши ну и ма глу ис пи ти ва ти на па цо ви ма у овом оп се гу.

3.1.2.3.3. До дат не на по ме не у ве зи кла си фи ка ци је за ин ха ла ци о ну ток сич ност: уко ли ко по сто је по да ци ко ји ука зу ју да се ме ха ни зам ток сич но сти за сни ва на ко ро зив но сти, суп стан ца или сме ша обе ле жа ва ју се и као ко ро зив на за ре спи ра тор не ор га не (ви де ти на по ме ну 1 у одељ ку 3.1.4.1. овог при ло га). Корозиja ре спи ра тор них ор га на је ра за ра ње тки ва ре спи ра тор них ор га на на кон јед но крат ног, огра ни че-ног пе ри о да из ла га ња ко је је ана лог но ко ро зив ном оште ће њу ко же и об у хва та и ра за ра ње слу зо ко же. Про це на ко ро зив ног де ло ва ња мо же би ти за сно ва на на струч ној про це ни ко ри шће њем по да та ка као што су: ис ку ство о де ло ва њу на љу де и жи во ти ње, по сто је ћи по да ци до-би је ни in­vi­tro ис пи ти ва њем, по да ци о pH вред но сти ма, по да ци о слич ним суп стан ца ма и дру ги при клад ни по да ци.

3.1.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша­као­акут­но­ток­сич­них

3.1.3.1. Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју суп стан ци као акут но ток сич них да ти су у одељ ку 3.1.2. овог при ло га и за сни ва ју се на по да ци-ма о ле тал ним до за ма (ко ји су до би је ни ис пи ти ва њем или про ра чу ном). Код сме ша је нео п ход но при ба ви ти или про ра чу на ти по дат ке ко је омо гу ћа ва ју кла си фи ка ци ју сме ша. При ступ кла си фи ка ци ји у од но су на акут ну ток сич ност је ви ше сте пен и за ви си од бро ја до ступ них по-да та ка о сме ши и ње ним са стој ци ма. Ше мат ски при каз про це ду ра ко је се при ме њу ју дат је на сли ци 3.1.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.1.3.2.­При кла си фи ка ци ји сме ша у од но су на акут ну ток сич ност, раз ма тра се сва ки пут из ла га ња, али су до вољ ни по да ци (про це-ње ни или до би је ни ис пи ти ва њи ма) за са мо је дан пут из ла га ња ако по сто је за све са стој ке и да не ма по у зда них по да та ка ко ји ука зу ју на акут ну ток сич ност за ви ше пу те ва из ла га ња. Ка да по сто је по у зда ни по да ци о ток сич но сти за ви ше пу те ва из ла га ња, кла си фи ка ци ја се вр-ши за све ре ле вант не пу те ве из ла га ња. Раз ма тра ју се сви до ступ ни по да ци. Пик то грам опа сно сти и реч упо зо ре ња ука зу ју на ка те го ри ју опа сно сти са нај ве ћим сте пе ном опа сно сти и на во де се сва ре ле вант на оба ве ште ња о опа сно сти.

3.1.3.3. Да би се ис ко ри сти ли сви до ступ ни по да ци о не кој сме ши ра ди ње не кла си фи ка ци је пре ма сте пе ну опа сно сти, да те су од ре-ђе не прет по став ке ко је се при ме њу ју ка да је по треб но, у ви ше сте пе ном при сту пу:

1) „ре ле вант ни са стој ци” сме ше су они ко ји су у њој са др жа ни у кон цен тра ци ји од 1% (m/m за чвр сте ма те ри је, теч но сти, пра ши ну, ма глу и па ре и V/V за га со ве) или ве ћој, осим уко ли ко по сто ји раз лог да се не ки са сто јак при су тан у сме ши у кон цен тра ци ји ма њој од 1% узме као ре ле ван тан за ње ну кла си фи ка ци ју у од но су на акут ну ток сич ност (ви де ти Та бе лу 1.1);

2) ка да се већ кла си фи ко ва на сме ша ко ри сти као са сто јак дру ге сме ше, мо гу се ко ри сти ти ствар не или из ве де не вред но сти акут не ток сич но сти (АТЕ) од ре ђе не за ову сме шу, a кла си фи ка ци ја но ве сме ше вр ши се на осно ву фор му ла ко је су да те у одељ ци ма 3.1.3.6.1. и 3.1.3.6.2.3. овог при ло га;

3) ако су кон вер то ва не про це ње не вред но сти акут не ток сич но сти за све са стој ке сме ше у ис тој ка те го ри ји опа сно сти, он да се сме ша кла си фи ку је у ту ка те го ри ју;

114 Број 52 26. мај 2017.

4) ка да су за са стој ке сме ше до ступ ни са мо оп се зи вред но сти за акут ну ток сич ност (или по да ци о ка те го ри ји опа сно сти акут не ток-сич но сти), они се ра ди из ра чу на ва ња кла си фи ка ци је но ве сме ше при ме ном фор му ле да те у одељ ци ма 3.1.3.6.1. и 3.1.3.6.2.3. овог при ло-га мо гу кон вер то ва ти у про це ње не вред но сти у скла ду са Та бе лом 3.1.2. ко ја је да та у овом одељ ку.

3.1.3.4. Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­акут­ној­ток­сич­но­сти­за­са­му­сме­шу3.1.3.4.1. Ка да је са ма сме ша ис пи та на са ци љем да се утвр ди ње на акут на ток сич ност, класификaција се вр ши на осно ву истих

кри те ри ју ма као и за суп стан це, што је об ја шње но у Та бе ли 3.1.1. овог при ло га. Уко ли ко ре зул та ти ис пи ти ва ња ко ји се од но се на са му сме шу ни су по зна ти, при ме њу је се про це ду ра из оде ља ка 3.1.3.5. и 3.1.3.6. овог при ло га.

3.1.3.5.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­акут­ној­ток­сич­но­сти­за­са­му­сме­шу:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.1.3.5.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не акут не ток сич но сти, али по сто ји до вољ но по да та ка ко ји се од но се

на по је ди нач не са стој ке и слич не ис пи та не сме ше та ко да се сте пен ње не по тен ци јал не опа сно сти мо же од ре ди ти, ови по да ци се ко ри-сти те на осно ву на че ла пре мо шћа ва ња из одељ ка 1.1.3. овог при ло га.

3.1.3.5.2. Ако је ис пи та на сме ша раз бла же на рас тва ра чем ко ји је кла си фи ко ван у исту или ни жу кла су опа сно сти за ток сич ност у од-но су на нај ма ње ток си чан пр во бит ни са сто јак и ако се не оче ку је да рас тва рач ути че на ток сич ност дру гих са сто ја ка, он да се но ва сме ша мо же кла си фи ко ва ти као и по чет на ис пи та на сме ша. Дру га мо гућ ност је при ме на фор му ле ко ја је да та у одељ ку 3.1.3.6.1. овог при ло га.

26. мај 2017. Број 52 1153.1.3.6.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­на­осно­ву­са­сто­ја­ка­сме­ше­(фор­му­ла­ади­тив­но­сти)3.1.3.6.1. Кла си фи ка ци ја сме ша ка да су по зна ти по да ци за све са стој кеКа ко би се оси гу ра ла од го ва ра ју ћа кла си фи ка ци ја и да би се про ра чу ни вр ши ли са мо јед ном за све си сте ме, сек то ре и ка те го ри је,

про це ње на акут на ток сич ност (АТЕ) са сто ја ка се раз ма тра на сле де ћи на чин:1) укљу чи ти са стој ке са по зна том акут ном ток сич но шћу ко ји при па да ју јед ној од ка те го ри ја акут не ток сич но сти да тих у Та бе ли 3.1.1.,2) за не ма ри ти са стој ке за ко је се сма тра да ни су акут но ток сич ни (нпр. во да, ше ћер),3) за не ма ри ти са стој ке уко ли ко су до ступ ни по да ци до би је ни ис пи ти ва њем гра нич не до зе (на гор њој гра ни ци за ка те го ри ју 4, за од-

го ва ра ју ћи пут из ла га ња као што је на ве де но у Та бе ли 3.1.1. ко ја је да та у овом при ло гу) и не по ка зу ју акут ну ток сич ност. Са стој ци ко ји се раз ма тра ју у окви ру овог одељ ка су са стој ци чи ја је про це ње на акут на ток сич ност (ATE) по зна та. За од го ва ра ју ћу

при ме ну до ступ них по да та ка у фор му ла ма ко је су да те у овом одељ ку и у одељ ку 3.1.3.6.2.3. овог при ло га ви де ти на по ме ну 2) ис под Та-бе ле 3.1.1. и оде љак 3.1.3.3. овог при ло га.

Про це ње на акут на ток сич ност (АТЕ) за сме шу од ре ђу је се про ра чу ном на осно ву АТЕ вред но сти за све ре ле вант не са стој ке за пе ро-рал ну, дер мал ну и ин ха ла ци о ну ток сич ност пре ма сле де ћој фор му ли:

при че му је:Ci – кон цен тра ци ја са стој ка i (% m/m или % V/V);I – по је ди нач ни са сто јак од 1 до n;N – број са сто ја ка;ATEi – про це ње на акут на ток сич ност за са сто јак i.3.1.3.6.2. Кла си фи ка ци ја сме ша ка да ни су по зна ти по да ци за све са стој ке3.1.3.6.2.1. Ка да про це ње на акут на ток сич ност (АТЕ) ни је по зна та за не ки од по је ди нач них са сто ја ка сме ше, али по да ци ко ји о том

са стој ку по сто је мо гу да по слу же да се кон вер зи јом из ве де та ква вред ност као што је при ка за но у Та бе ли 3.1.2. ко ја је да та у овом при ло-гу, при ме њу је се фор му ла да та у одељ ку 3.1.3.6.1. овог при ло га. Ово под ра зу ме ва сле де ће:

1) екс тра по ла ци ју из ме ђу пе ро рал не, дер мал не и ин ха ла ци о не про це ње не акут не ток сич но сти(13). Ова ква про це на мо же зах те ва ти од го ва ра ју ће фар ма ко ди на мич ке и фар ма ко ки не тич ке по дат ке;

2) по дат ке до би је не на осно ву ис ку ства о из ла га њу љу ди ко ји по твр ђу ју ток сич не ефек те, али без по да та ка о ле тал ним до за ма;3) по дат ке о акут ним ток сич ним ефек ти ма суп стан це до би је не у дру гим ис пи ти ва њи ма, али ко ји не пру жа ју по дат ке о ле тал ним

до за ма или4) по дат ке о срод ним суп стан ца ма до би је не на осно ву од но са струк ту ре и ак тив но сти. За овај при ступ кла си фи ка ци ји углав ном су по треб ни до дат ни тех нич ки по да ци, као и до бро об у чен и ис ку сан струч њак (струч на

про це на, ви де ти оде љак 1.1.1. овог при ло га) ко ји ће из вр ши ти по у зда ну про це ну акут не ток сич но сти. Уко ли ко ови по да ци ни су до ступ ни тре ба при ме ни ти од ред бе из одељ ка 3.1.3.6.2.3. овог при ло га.

3.1.3.6.2.2. У слу ча ју ка да се са сто јак за ко ји уоп ште не по сто ји ни је дан по да так ко ји би се мо гао ис ко ри сти ти за кла си фи ка ци ју на ла зи у сме ши у кон цен тра ци ји јед на кој или ве ћој од 1%, за кљу чу је се да се тој сме ши не мо же до де ли ти про це ње на вред ност акут не ток сич но сти. У том слу ча ју сме ша се кла си фи ку је са мо на осно ву по да та ка о са стој ци ма по зна те ток сич но сти са до дат ним оба ве ште њем на ети ке ти и у без бед но сном ли сту да се „x про це на та сме ше са сто ји од са стој ка или са сто ја ка не по зна те акут не ток сич но сти”, узи ма ју ћи у об зир од ред бе одељ ка 3.1.4.2. овог при ло га.

3.1.3.6.2.3. Уко ли ко је укуп на кон цен тра ци ја са сто ја ка чи ја је акут на ток сич ност не по зна та у сме ши ма ња или јед на ка 10%, при ме-њу је се фор му ла из одељ ка 3.1.3.6.1. овог при ло га. Уко ли ко је укуп на кон цен тра ци ја ова квих са сто ја ка ве ћа од 10% фор му ла из одељ ка 3.1.3.6.1. овог при ло га се ко ри гу је та ко да од го ва ра укуп ном про цен ту не по зна тих са сто ја ка:

Та бе ла 3.1.2. Кон вер зи ја екс пе ри мен тал но до би је них оп се га вред но сти акут не ток сич но сти (или ка те го ри је опа сно сти акут не ток-сич но сти) у про це ње ну вред ност акут не ток сич но сти за при ме ну у фор му ла ма ко је се ко ри сте за кла си фи ка ци ју сме ша

Пут из ла га ња Кла си фи ка ци о на ка те го ри ја или екс пе ри мен тал но од ре ђен оп сег акут не ток сич но сти

Кон вер то ва на акут на ток сич ност(видети Напомену 1)

Пе ро рал но (mg/kg телесне тежине)

0 < ка те го ри ја 1 ≤ 55 < ка те го ри ја 2 ≤ 50

50 < ка те го ри ја 3 ≤ 300300 < категорија 4 ≤ 2000

0,55

100500

Дер мал но(mg/kg телесне тежине)

0 < ка те го ри ја 1 ≤ 5050 < ка те го ри ја 2 ≤ 200

200 < ка те го ри ја 3 ≤ 10001000 < категорија 4 ≤ 2000

5503001100

Га со ви(ppmV)

0 < ка те го ри ја 1 ≤ 100100 < ка те го ри ја 2≤ 500500 < ка те го ри ја 3≤ 2500

2500 < категорија 4≤ 20000

101007004500

Па ре(mg/l)

0 < ка те го ри ја 1 ≤ 0.50,5 < ка те го ри ја 2 ≤2,0

2,0 < ка те го ри ја 3 ≤ 10,010,0 < категорија 4 ≤ 20,0

0,050,5311

Пра ши на/ма гла(mg/l)

0 < ка те го ри ја 1 ≤ 0,050,05 < ка те го ри ја 2 ≤ 0,50,5 < ка те го ри ја 3 ≤ 1,01,0 < категорија 4 ≤ 5,0

0,0050,050,51,5

– – – – – – – – –(13) Када смеше садрже састојке за које нема података о акутној токсичности за сваки пут излагања, вредности процењене акутне токсичности могу се добити екстраполацијом

доступних података и применити на релевантне путеве излагања (видети одељак 3.1.3.2. овог прилога). Међутим, испитивање за одређени пут излагања може да се захтева другим прописом. У том случају, класификација за тај пут излагања врши се у складу са тим прописом.

116 Број 52 26. мај 2017.

На­по­ме­на­1: Ове вред но сти се ко ри сте у из ра чу на ва њу АТЕ (про це ње не вред но сти акут не ток сич но сти) за кла си фи ка ци ју сме ша на осно ву њи хо вих са сто ја ка и не пред ста вља ју ре зул та те ис пи ти ва ња.

3.1.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

3.1.4.1. Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 3.1.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 117

На­по­ме­на­1: По ред то га што је кла си фи ко ва на као ин ха ла ци о но ток сич на, уко ли ко по сто је по да ци ко ји ука зу ју на то да се ме ха-ни зам ток сич но сти за сни ва на ко ро зив но сти, на ети ке ти уз та кву суп стан цу или сме шу тре ба да сто ји и озна ка: EUH071: „ко ро зив но за ре спи ра тор не ор га не”, ви де ти оде љак 3.1.2.3.3. овог при ло га. То зна чи да по ред пик то гра ма опа сно сти ко ји ука зу је на акут ну ток сич ност тре ба да сто ји и пик то грам опа сно сти ко ји ука зу је на ко ро зив но оште ће ње (ко ри сти се за ко ро зив но деј ство на око или ко жу), као и оба-ве ште ње о опа сно сти: „ко ро зив на суп стан ца” или „ко ро зив но за ре спи ра тор не ор га не”.

На­по­ме­на­2: У слу ча ју ка да је у сме ши у ко ли чи ни од 1% или ве ћој упо тре бљен не ки са сто јак за ко ји не по сто ји ни је дан од го ва ра ју-ћи по да так, на ети ке ти се на во ди до дат но оба ве ште ње да „сме ша са др жи x% са стој ка не по зна те ток сич но сти” (ви де ти оде љак 3.1.3.6.2.2. овог при ло га).

3.1.4.2. Оба ве ште ња о опа сно сти за акут ну ток сич ност раз ли ку ју се у за ви сно сти од пу та из ла га ња. Са оп шта ва ње кла си фи ка ци је на осно ву акут не ток сич но сти тре ба да ука же на ову раз ли чи тост. Ако је суп стан ца или сме ша кла си фи ко ва на за ви ше од јед ног пу та из ла-га ња све од го ва ра ју ће кла си фи ка ци је мо ра ју се на ве сти у без бед но сном ли сту у скла ду са про пи си ма ко ји уре ђу ју са др жај без бед но сног ли ста, а од го ва ра ју ћи еле мен ти обе ле жа ва ња на во де се на ети ке ти у скла ду са одељ ком 3.1.3.2. овог при ло га. Ако се са оп шта ва оба ве-ште ње да се „x % сме ше са сто ји од са стој ка или са сто ја ка не по зна те акут не ток сич но сти“ у скла ду са одељ ком 3.1.3.6.2.2. овог при ло га, та да се у без бед но сном ли сту та ко ђе мо же са оп шти ти раз ли ка на осно ву пу та из ла га ња, као нпр. „x % сме ше се са сто ји од са стој ка или са сто ја ка не по зна те акут не пе ро рал не ток сич но сти” и „x % сме ше се са сто ји од са стој ка или са сто ја ка не по зна те акут не дер мал не ток-сич но сти.

3.2. Ко ро зив но оште ће ње/ири та ци ја ко же

3.2.1.­Де­фи­ни­ци­је

Ко ро зив но оште ће ње ко же је сте на ста нак ире вер зи бил них оште ће ња ко же, од но сно ви дљи ве не кро зе у епи дер ми су или дер ми су, на кон че тво ро ча сов не при ме не ис пи ти ва не суп стан це. Ко ро зив на оште ће ња ко же се ка рак те ри шу пре ма ти пу иза зва ног оште ће ња као: ул ку си, кр ва ре ња, кр ва ве кра сте и на кра ју пе ри о да по сма тра ња од 14 да на пре ма про ме ни бо је ко же усло вље не пе ру та њем и по ја ви под-руч ја са ало пе ци јом и ожиљ ци ма. У ци љу про це не не ја сних оште ће ња по треб но је раз мо три ти хи сто па то ло ги ју.

Ири та ци ја ко же пред ста вља на ста нак ре вер зи бил них оште ће ња ко же ко ја пра те при ме ну ис пи ти ва не суп стан це то ком че ти ри са та.

3.2.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.2.2.1. Пре не го што се при сту пи ис пи ти ва њу, нео п ход но је раз мо три ти не ко ли ко фак то ра ко ји од ре ђу ју ко ро зив ни и ири та тив ни по тен ци јал суп стан це. Чвр сте суп стан це (прах) мо гу да по ста ну ко ро зив не или ири та тив не ка да се на вла же или ка да до ђу у кон такт са вла жном ко жом или му ко зним мем бра на ма. Ис ку ства код љу ди и по да ци до би је ни на жи во ти ња ма ко ји се од но се на јед но крат но или ви ше крат но из ла га ње, пред ста вља ју пр ви ни во ана ли зе, по што ди рект но обез бе ђу ју ре ле вант не по дат ке о ути ца ју ових суп стан ци на ко-жу (ви де ти члан 5. овог пра вил ни ка). У не ким слу ча је ви ма, при кла си фи ка ци ји, мо гу се ко ри сти ти и до ступ ни по да ци ко је се од но се на струк тур но слич не суп стан це.

3.2.2.2. И по ред из ве сних од сту па ња, екс трем не pH вред но сти као што су ≤ 2 и ≥ 11,5 мо гу ука за ти на по тен ци јал да се про у зро ку ју ефек ти на ко жи, по го то во ка да је по знат пу фер ни ка па ци тет. За ова кве суп стан це се оче ку је да мо гу има ти зна ча јан ефе кат на ко жу. Уко-ли ко раз ма тра ња ал кал не/ки се ле ре зер ве ука зу ју на то да суп стан ца нај ве ро ват ни је не ма ко ро зив на свој ства упр кос ни ској или ви со кој pH вред но сти, спро во де се до дат на ис пи ти ва ња, при ме ном од го ва ра ју ћег ва ли ди ра ног in­vi­tro те ста, ко ји ма би се ова прет по став ка по-твр ди ла.

3.2.2.3. Уко ли ко је суп стан ца ви со ко ток сич на ка да се уне се пре ко ко же, не пре по ру чу је се ис пи ти ва ње ње ног ири та тив ног/ко ро зив-ног де ло ва ња на ко жу јер ко ли чи на суп стан це ко ја се при ме њу је у ис пи ти ва њи ма пре ва зи ла зи ток сич ну до зу и као по сле ди цу има уги-ну ће ла бо ра то риј ских жи во ти ња. Ка да се у окви ру ис пи ти ва ња акут не ток сич но сти по сма тра и ири та тив но/ко ро зив но деј ство на ко жу и уко ли ко је овај ефе кат при су тан при ме ном гра нич не до зе, не спро во де се до дат на ис пи ти ва ња, ако су раз бла же ња и вр сте на ко ји ма је ис пи ти ва ње спро ве де но од го ва ра ју ћи.

3.2.2.4. Све го ре на ве де не до ступ не по дат ке о суп стан ци или сме ши тре ба раз мо три ти при ли ком до но ше ња од лу ке о по тре би из во-ђе ња in­vi­vo ис пи ти ва ња ири та ци је ко же.

Иако се ова кви по да ци мо гу до би ти на осно ву про це не по је ди нач них па ра ме та ра у окви ру ви ше сте пе ног при сту па (ви де ти оде љак 3.2.2.5. овог при ло га), нпр. ба зе ал кал них ме та ла са екс трем ним pH вред но сти ма тре ба по сма тра ти као суп стан це ко ро зив не за ко жу, пред ност има раз ма тра ње свих по сто је ћих по да та ка и утвр ђи ва ње ква ли те та по да та ка, што је зна чај но ка да су по да ци до ступ ни са мо за не ке, али не и за све па ра ме тре. Ако је нео п ход на про це на сва ког по је ди нач ног па ра ме тра, пред ност има ју по да ци до би је ни при из ла га-њу љу ди, за тим по да ци до би је ни при из ла га њу жи во ти ња и ре зул та ти ис пи ти ва ња спро ве де них на жи во ти ња ма и на кра ју дру ги из во ри по да та ка.

118 Број 52 26. мај 2017.

3.2.2.5. При про це ни ини ци јал них по да та ка при ме њу је се ви ше сте пе ни при ступ, та мо где је при кла дан, има ју ћи у ви ду да у од ре ђе-ним слу ча је ви ма не од го ва ра ју сви еле мен ти овог при сту па.

3.2.2.6.­Ко­ро­зив­но­оште­ће­ње3.2.2.6.1. На осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма суп стан ца се кла си фи ку је као ко ро зив на, као што је да то у Та бе ли 3.2.1.

ко ја је да та у овом при ло гу. Ко ро зив на суп стан ца је суп стан ца ко ја до во ди до оште ће ња тки ва ко же, од но сно ви дљи ве не кро зе у епи-дер ми су или дер ми су код нај ма ње јед не од три ис пи ти ва не жи во ти ње на кон из ла га ња у тра ја њу од че ти ри са та. Ко ро зив на оште ће ња се ка рак те ри шу пре ма ти пу иза зва ног оште ће ња као: ул ку си, кр ва ре ње, кр ва ве кра сте и на кра ју пе ри о да по сма тра ња од 14 да на пре ма про ме ни бо је ко же усло вље не пе ру та њем и по ја ви под руч ја са ало пе ци јом и ожиљ ци ма. У ци љу про це не не ја сних оште ће ња по треб но је раз мо три ти хи сто па то ло ги ју.

3.2.2.6.2. У окви ру ка те го ри је 1 ко ро зив них суп стан ци по сто је три под ка те го ри је: под ка те го ри ја 1А код ко је се ре ак ци ја по ја вљу је то ком из ла га ња у тра ја њу од три ми ну та и то ком пе ри о да по сма тра ња од је дан сат, под ка те го ри ја 1Б код ко је до ре ак ци је до ла зи на кон из ла га ња ко је тра је из ме ђу три ми ну та и је дан сат и то ком пе ри о да по сма тра ња од 14 да на и под ка те го ри ја 1Ц код ко је до ре ак ци је до ла зи на кон из ла га ња из ме ђу јед ног и че ти ри са та и пе ри о да по сма тра ња то ком на ред них 14 да на.

3.2.2.6.3. При ме на по да та ка ко ји се од но се на љу де опи са на је у одељ ци ма 3.2.2.1. и 3.2.2.4, као и у оде ља ци ма 1.1.1.3. и 1.1.1.4. овог при ло га.

Та бе ла 3.2.1. Ка те го ри ја и под ка те го ри је опа сно сти за суп стан це ко ро зив не за ко жуКо ро зив но за ко жу код > 1 од 3 жи во ти ње

Под ка те го ри је Из ла га ње Пе ри од по сма тра њаКа те го ри ја 1:Корозивно

1А ≤ 3 ми ну та ≤ 1 сат1Б > 3 ми ну та ≤ 1 сат ≤ 14 да на1Ц > 1 сат ≤ 4 са та ≤ 14 да на

3.2.2.7.­Ири­та­ци­ја3.2.2.7.1. При ме на ре зул та та ис пи ти ва ња спро ве де ног на жи во ти ња ма ра ди кла си фи ка ци је у ка те го ри ју (са мо јед на ка те го ри ја)

суп стан ци ко је до во де до ири та ци је ко же (ка те го ри ја 2) опи са на је у Та бе ли 3.2.2. ко ја је да та у овом при ло гу. При ме на по да та ка ко ји се од но се на љу де опи са на је у одељ ци ма 3.2.2.1. и 3.2.2.4. као и у одељ ци ма 1.1.1.3. и 1.1.1.1.4. овог при ло га. Основ ни кри те ри јум за ка те го ри за ци ју суп стан ци ко је до во де до ири та ци је ко же је сте да нај ма ње две од три ис пи ти ва не жи во ти ње има ју про се чан ин тен зи тет ири та ци је ко же из ме ђу 2,3 и 4,0.

Та бе ла 3.2.2. Кри те ри ју ми за суп стан це ко је иза зи ва ју ири та ци ју ко жеКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ири та тив ноКатегорија 2

(1) Про сеч на вред ност из ме ђу 2,3 и 4,0 за цр ве ни ло ко же/ес хар или за едем код нај ма ње две од три ис пи ти ва не жи во ти ње на кон пе ри о да по сма тра-ња од 24, 48 и 72 са та по укла ња њу ис пи ти ва не суп стан це или, уко ли ко је ре ак ци ја од ло же на, то ком 3 уза стоп на да на на кон по ја ве ре ак ци је ко же;(2) упа ла ко ја тра је до кра ја пе ри о да по сма тра ња од 14 да на код нај ма ње две жи во ти ње, на ро чи то узи ма ју ћи у об зир по ја ву ало пе ци је (огра ни че на по вр ши на), хи пер ке ра то зе, хи пер пла зи је и пе ру та ња или(3) у појединим случајевима када је изражено варирање у одговору животиња, али са јасним позитивним ефектом након излагања код једне живо-тиње, али слабијим од постављених критеријума.

3.2.2.8.­Ко­мен­та­ри­на­од­го­во­ре­до­би­је­не­у­ис­пи­ти­ва­њи­ма­ири­та­ци­је­ко­же­на­жи­во­ти­ња­ма3.2.2.8.1. Ре зул та ти ис пи ти ва ња ири та тив но сти на жи во ти ња ма мо гу би ти при лич но раз ли чи ти, као и код ис пи ти ва ња суп стан ци ко је

де лу ју ко ро зив но. Основ ни кри те ри јум за кла си фи ка ци ју не ке суп стан це као ири та тив не за ко жу, као што је при ка за но у одељ ку 3.2.2.7.1. овог при ло га, је сред ња вред ност ре зул та та ко ји се од но се би ло на цр ве ни ло ко же/ес ха ру или едем ко же код нај ма ње две од три ис пи ти ва-не жи во ти ње. По себ ни кри те ри јум при ме њу је се у слу ча је ви ма ка да по сто ји ја сан ири та тив ни од го вор, али је ње гов ин тен зи тет ма њи од вред но сти кри те ри ју ма за по зи ти ван на лаз, нпр. ис пи ти ва на суп стан ца се кла си фи ку је као ири та тив на уко ли ко је код нај ма ње јед не од три ис пи ти ва не жи во ти ње до би јен ја сан на лаз укљу чу ју ћи оште ће ња ко ја су при сут на до кра ја пе ри о да по сма тра ња од 14 да на. И дру ги на ла-зи мо гу за до во љи ти овај кри те ри јум. Ме ђу тим, по треб но је уста но ви ти да је до би је ни на лаз ре зул тат из ло же но сти хе ми ка ли ји.

3.2.2.8.2. Ре вер зи бил ност оште ће ња ко же је дру ги кри те ри јум ко ји се узи ма при про це ни ре ак ци је на суп стан цу ко ја де лу је ири та-тив но. Ка да је ин фла ма ци ја при сут на до кра ја пе ри о да по сма тра ња код две или ви ше ис пи ти ва них жи во ти ња, у ви ду ало пе ци је, хи пер ке-ра то зе, хи пер пла зи је и пе ру та ња, та ква суп стан ца се кла си фи ку је као ири та тив на за ко жу.

3.2.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.2.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.2.3.1.1. Сме ша се кла си фи ку је на осно ву кри те ри ју ма ко ји се од но се на суп стан це, при че му се у об зир узи ма стра те ги ја ис пи ти-

ва ња и про це на по да та ка за ову кла су опа сно сти.3.2.3.1.2. За раз ли ку од дру гих кла са опа сно сти, код од ре ђе них сме ша и суп стан ци по сто је и ал тер на тив на ис пи ти ва ња за утвр ђи ва-

ње ко ро зив ног де ло ва ња на ко жу, ко ја да ју тач не ре зул та те по треб не за кла си фи ка ци ју, а исто вре ме но су ре ла тив но јеф ти на за из во ђе ње. При раз ма тра њу ис пи ти ва ња не ке сме ше, струч ња ци ма ко ји вр ше кла си фи ка ци ју пре по ру чу је се да ко ри сте ви ше сте пе ни при ступ утвр-ђи ва ња ква ли те та по да та ка ка ко је да то у кри те ри ју ми ма за кла си фи ка ци ју суп стан ци као ири та тив них или ко ро зив них за ко жу (оде љак 3.2.2.5. овог при ло га), да би се исто вре ме но из вр ши ла пра вил на кла си фи ка ци ја и из бе гло не по треб но ис пи ти ва ње на жи во ти ња ма. Сме-ша се сма тра ко ро зив ном за ко жу (ка те го ри ја 1) ако има pH вред ност јед на ку 2 или ни жу, или pH вред ност јед на ку 11,5 или ви шу. Уко ли-ко раз ма тра на аци до/ба зна ре зер ва ука зу је да суп стан ца или сме ша нај ве ро ват ни је не ма ју ко ро зив но свој ство упр кос ни ској или ви со кој pH вред но сти, спро во де се до дат на ис пи ти ва ња на ко ји ма би се ова прет по став ка по твр ди ла и то при ме ном од го ва ра ју ћег ва ли ди ра ног in­vi­tro те ста.

3.2.3.2. Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.2.3.2.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње ног ири та тив ног/ко ро зив ног деј ства на ко жу, али има до вољ но по да-

та ка ко ји се од но се на по је ди не са стој ке и на слич не већ ис пи та не сме ше на осно ву ко јих се ова сме ша мо же кла си фи ко ва ти, ове по дат ке тре ба ис ко ри сти ти у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња ко ји су опи са ни у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

3.2.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­за­све­са­стој­ке­или­са­мо­за­не­ке­са­стој­ке­сме­ше3.2.3.3.1. Да би се ис ко ри сти ли сви рас по ло жи ви по да ци у ци љу кла си фи ка ци је сме ше као ири та тив не/ко ро зив не за ко жу, при ме њу-

је се сле де ћа прет по став ка, ка да је то мо гу ће, у окви ру ви ше сте пе ног при сту па: – „ре ле вант ни са стој ци” сме ше су они ко ји су у њој при сут ни у кон цен тра ци ји од 1% (m/m за чвр сте ма те ри је, теч но сти, пра ши ну,

ма глу и па ре и V/Vза га со ве) или ви ше, осим уко ли ко не по сто ји прет по став ка (нпр. у слу ча ју са сто ја ка ко ји има ју ко ро зив но деј ство на

26. мај 2017. Број 52 119ко жу) да ће не ки са сто јак при су тан у сме ши у кон цен тра ци ји ма њој од 1% би ти ре ле ван тан за ње ну кла си фи ка ци ју.

3.2.3.3.2. Ка да се вр ши кла си фи ка ци ја сме ше као ири та тив не/ко ро зив не за ко жу на осно ву по да та ка ко ји се од но се на ње не са стој ке, али не и на сме шу као це ли ну, при ме њу је се те о ри ја ади тив но сти, јер се сма тра да сва ки са сто јак ко ји има ири та тив но/ко ро зив но деј ство на ко жу до при но си да и сме ша има ова свој ства, пре ма сво јој ја чи ни и кон цен тра ци ји у ко јој је при сут на. Фак тор 10 се ко ри сти за оне ко ро зив не са стој ке ко ји су при сут ни у кон цен тра ци ји ис под оп ште гра нич не кон цен тра ци је за кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1, али су ипак при сут ни у та квој кон цен тра ци ји ко ја ће до при не ти да се сме ша кла си фи ку је као ири та тив на. Сме ша се кла си фи ку је као ко ро зив на или ири та тив на ка да збир кон цен тра ци ја ова квих ком по нен ти пре ла зи кон цен тра ци о ни ли мит.

3.2.3.3.3. Та бе ла 3.2.3. ко ја је да та у овом при ло гу да је оп ште гра нич не кон цен тра ци је ко је се ко ри сте за про це ну ири та тив ног/ко ро-зив ног де ло ва ња сме ше на ко жу.

3.2.3.3.4.1. По себ на па жња се обра ћа при кла си фи ка ци ји по је ди них сме ша ко је са др же суп стан це као што су ки се ли не и ба зе, нео р-ган ске со ли, ал де хи ди, фе но ли и сур фак тан ти. При ступ ко ји је об ја шњен у одељ ци ма 3.2.3.3.1. и 3.2.3.3.2. овог при ло га мо жда ни је при-ме њив у овим слу ча је ви ма, има ју ћи у ви ду да ова кве суп стан це мо гу има ти ко ро зив но или ири та тив но деј ство чак и ка да су при сут не у кон цен тра ци ја ма < 1%.

3.2.3.3.4.2. За сме ше ко је са др же ја ке ки се ли не или ба зе pH вред ност тре ба узе ти као кри те ри јум (ви де ти оде љак 3.2.3.1.2. овог при-ло га) за то што је pH вред ност бо љи ин ди ка тор не го кон цен тра ци о ни ли мит из Та бе ле 3.2.3.

3.2.3.3.4.3. Сме ша ко ја са др жи са стој ке ко ји су ко ро зив ни или ири та тив ни за ко жу и ко ја се не мо же кла си фи ко ва ти на осно ву ади-тив ног при сту па (Та бе ла 3.2.3. овог при ло га) због сво јих хе миј ских свој ста ва ко ја овај при ступ чи не не при ме њи вим, кла си фи ку је се у ка те го ри ју 1А, 1Б или 1Ц уко ли ко са др жи ≥ 1% са стој ка кла си фи ко ва ног у ка те го ри ју 1А, 1Б од но сно 1Ц или у ка те го ри ју 2 ка да са др жи ≥ 3% са стој ка са ири та тив ним деј ством. Кла си фи ка ци ја сме ша са са стој ци ма на ко је се не мо гу при ме ни ти кри те ри ју ми из Та бе ле 3.2.3 да та је у Та бе ли 3.2.4. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.2.3.3.5. У од ре ђе ним слу ча је ви ма, по у зда ни по да ци мо гу по ка за ти да се опа сност од ко ро зив ног/ири та тив ног деј ства не ког са-стој ка не ће ис по љи ти иако је при су тан у сме ши у кон цен тра ци ји ко ја је јед на ка или ве ћа од оп штих гра нич них кон цен тра ци ја да тих у Та бе ла ма 3.2.3 и 3.2.4. у одељ ку 3.2.3.3.6. У том слу ча ју сме ша се кла си фи ку је у скла ду са овим по да ци ма (ви де ти чл. 10, 11. и 12 овог пра вил ни ка). У дру гим слу ча је ви ма, ка да се оче ку је да се ко ро зив но/ири та тив но деј ство не ког са стој ка не ће ис по љи ти ка да је ње го ва кон цен тра ци ја у сме ши јед на ка или ве ћа од оп штих гра нич них кон цен тра ци ја да тих у Та бе ла ма 3.2.3. и 3.2.4 овог при ло га, тре ба раз мо-три ти мо гућ ност ис пи ти ва ња са ме сме ше. Та да се при ме њу је ви ше сте пе ни при ступ утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка, као што је да то у одељ ку 3.2.2.5. овог при ло га.

3.2.3.3.6. Уко ли ко по сто је по да ци ко ји ука зу ју да су са стој ци ко ро зив ни при кон цен тра ци ји ма њој од 1% или ири та тив ни при кон-цен тра ци ји ма њој од 3%, сме ша се кла си фи ку је у скла ду са тим.

Та бе ла 3.2.3. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је за са стој ке кла си фи ко ва не као ко ро зив не/ ири та тив не за ко жу (ка те го ри ја 1 или 2) ко је ути чу на кла си фи ка ци ју сме ше као ко ро зив не/ири та ти не за ко жу

Збир са сто ја ка кла си фи ко ва них као Кон цен тра ци ја са сто ја ка ко ја ути че на кла си фи ка ци ју сме шеКо ро зив но за ко жу Ири та тив но за ко жу

Ка те го ри ја 1(видети напомену) Ка те го ри ја 2

Ко ро зив но за ко жу, ка те го ри је 1А, 1Б, 1Ц ≥ 5% ≥ 1% али < 5%Ири та тив но за ко жу, ка те го ри ја 2 ≥ 10%(10 x Ко ро зив но за ко жу, ка те го ри је 1А, 1Б, 1Ц) + Ири тан тив но за ко жу, ка те го ри ја 2 ≥ 10%

На­по­ме­на: Сме ша се кла си фи ку је као ко ро зив на за ко жу ка те го ри је 1А, 1Б, или 1Ц ка да збир кон цен тра ци ја свих са сто ја ка сме ше ко ји су кла си фи ко ва ни као ко ро зив ни ка те го ри је 1А, 1Б или 1Ц из но си 5% или ви ше. Уко ли ко је збир кон цен тра ци ја са сто ја ка ка те го ри је 1А < 5%, али је збир са сто ја ка ка те го ри ја 1А+1Б ≥ 5%, сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју 1Б. Ако је збир кон цен тра ци ја са сто ја ка ка те-го ри ја 1А+1Б < 5%, али је збир са сто ја ка из ка те го ри ја 1А+1Б+1Ц ≥ 5% сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју 1Ц.

Та бе ла 3.2.4. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је са сто ја ка у сме ши за ко је не ва жи ади тив ни при ступ и ко је ути чу на кла си фи ка ци ју сме ше као ко ро зив не/ири та тив не за ко жу

Са сто јак Кон цен тра ци ја Сме ша кла си фи ко ва на као ко ро зив на/ири та тив на за ко жуКи се ли на, pH ≤ 2 ≥ 1% Ка те го ри ја 1Ба за, pH ≥ 11,5 ≥ 1% Ка те го ри ја 1Оста ли ко ро зив ни (Ка те го ри је 1А, 1Б и 1Ц) са стој ци на ко је се ади тив ност не од но си ≥ 1% Ка те го ри ја 1Оста ли ири та тив ни (Ка те го ри ја 2) са стој ци на ко је се ади тив ност не од но си, укљу чу ју ћи ки-се ли не и ба зе ≥ 3% Ка те го ри ја 2

120 Број 52 26. мај 2017.

Еле мен ти обе ле жа ва ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.2.5. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.3. Те шко оште ће ње ока/ири та ци ја ока

3.3.1.­Де­фи­ни­ци­је

Те шко оште ће ње ока пред ста вља оште ће ње тки ва ока или озбиљ но по гор ша ње ви да на кон при ме не ис пи ти ва не суп стан це на спо-ља шњу по вр ши ну ока, ко је ни је пот пу но ре вер зи бил но у пе ри о ду од 21 да на на кон при ме не.

Ири та ци ја ока пред ста вља на ста нак про ме на у оку до ко јих до ла зи на кон при ме не ис пи ти ва не суп стан це на спо ља шњу по вр ши ну ока, ко је су пот пу но ре вер зи бил не у пе ри о ду од 21 да на на кон при ме не.

3.3.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.3.2.1. Си стем кла си фи ка ци је суп стан ци укљу чу је ви ше сте пе но ис пи ти ва ње и при ступ про це ни, ком би но ва ње по сто је ћих по да та-ка о те шким оште ће њи ма оч ног тки ва и о ири та ци ји ока (укљу чу ју ћи и ста ти стич ке по дат ке о деј ству на љу де и жи во ти ње), раз ма тра ње од но са струк ту ре и ак тив но сти ((Q)SAR), као и ре зул та та ва ли ди ра них in­vi­tro ис пи ти ва ња ка ко би се из бе гла не по треб на ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма.

3.3.2.2. Пре би ло ка квог in­vi­vo ис пи ти ва ња у ве зи са те шким оште ће њем/ири та ци јом ока, пре гле да ју се сви по сто је ћи по да ци о суп-стан ци. Пре ли ми нар не од лу ке се че сто мо гу до не ти на осно ву по сто је ћих по да та ка, нпр. да ли не ки агенс иза зи ва те шко (нпр. ире вер зи-бил но) оште ће ње ви да. Уко ли ко се суп стан ца мо же кла си фи ко ва ти на осно ву ових по да та ка ис пи ти ва ње ни је по треб но.

3.3.2.3. Пре не го што се при сту пи ис пи ти ва њу узи ма се у об зир ви ше фак то ра ко ји од ре ђу ју да ли не ка суп стан ца има по тен ци јал да иза зо ве те шко оште ће ње или ири та ци ју ока. Пр во се ана ли зи ра ју по да ци до би је ни из ис ку ста ва о из ла га њу код љу ди, као и по да ци до би је ни ис пи ти ва њем на жи во ти ња ма, јер ови по да ци ди рект но по ка зу ју да ли не ка суп стан ца има ефек те на очи. У по је ди ним слу ча-је ви ма, по да ци у ве зи са струк тур но слич ним је ди ње њи ма до вољ ни су за од лу чи ва ње о опа сно сти. Та ко нпр. екс трем на pH вред ност ≤2 и ≥11,5 мо же да до ве де до те шког оште ће ња ока, на ро чи то ако по сто ји и зна ча јан пу фер ски ка па ци тет. За ова кве суп стан це се оче ку је да има ју знат не ефек те на очи. Пре раз ма тра ња те шког оште ће ња/ири та ци је ока про це њуј се ко ро зив но деј ство на ко жу ка ко би се из бе гло ис пи ти ва ње ло кал них ефе ка та на очи за суп стан це ко је де лу ју ко ро зив но на ко жу. Ал тер на тив на in­vi­tro ис пи ти ва ња ко ја су ва ли ди ра на и при хва ће на мо гу се ко ри сти ти ра ди кла си фи ка ци је (ви де ти члан 5. овог пра вил ни ка).

3.3.2.4. При ли ком од ре ђи ва ња по тре бе за in­vi­vo ис пи ти ва њи ма ири та ци је ока тре ба ко ри сти ти све до ступ не по дат ке о не кој суп-стан ци.

Иако се ова кви по да ци мо гу од но си ти на про це ну по је ди нач них па ра ме та ра у окви ру ви ше сте пе ног при сту па (нпр. ја ке ба зе са екс трем ним pH вред но сти ма ко је се сма тра ју суп стан ца ма са ко ро зив ним деј ством), при утвр ђи ва њу ква ли те та по да та ка тре ба узе ти у об зир све по сто је ће по дат ке, по го то во ако се по сто је ћи по да ци од но се на по је ди не, али не на све па ра ме та ре. Од при мар ног зна ча ја је струч на про це на, до не та на ба зи ис ку ства о де ло ва њу суп стан це на љу де, за тим на осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња ири та ци је ко же, као и

26. мај 2017. Број 52 121ва ли ди ра них ал тер на тив них ме то да. Кад год је мо гу ће тре ба из бе га ва ти ис пи ти ва ња суп стан ци са ко ро зив ним или ири та тив ним деј ством на жи во ти ња ма.

3.3.2.5. Ви ше сте пе ни при ступ у про це ни ини ци јал них по да та ка, као што је опи са но у Та бе ли 3.3.1. ко ја је да та у овом при ло гу, при-ме њу је се кад год је мо гу ће, али има ју ћи у ви ду да сви еле мен ти ни су увек ре ле вант ни за по је ди нач не слу ча је ве.

3.3.2.6.­Ире­вер­зи­бил­ни­ефек­ти­на­око/те­шка­оште­ће­ња­ока­(ка­те­го­ри­ја­1)3.3.2.6.1. Суп стан це ко је има ју по тен ци јал да озбиљ но оште те очи кла си фи ку ју се у ка те го ри ју 1 (ире вер зи бил ни ефек ти на око).

Суп стан це се кла си фи ку ју у ову ка те го ри ју опа сно сти на осно ву ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма, у скла ду са кри те ри ју ми ма да тим у Та бе ли 3.3.1. ко ја је да та у овом при ло гу, што укљу чу је че твр ти сте пен оште ће ња ро жња че и дру ге те шке по ре ме ћа је (нпр. де струк ци ја ро жња че) ко ји су се по ја ви ли у би ло ком тре нут ку то ком ис пи ти ва ња, као и трај но за му ће ње ро жња че, дис ко ло ра ци ју ро жња че, ад хе зи ју, па нус, ин-тер фе рен ци ју са функ ци јом ду жи це или дру ге ефек те ко ји оште ћу ју вид. Под трај ним оште ће њи ма се сма тра ју она оште ће ња ко ја ни су пот пу но ре вер зи бил на то ком уоби ча је ног пе ри о да по сма тра ња од 21 дан. Суп стан це се та ко ђе кла си фи ку ју у ка те го ри ју 1 уко ли ко ис пу-ња ва ју кри те ри ју ме за му ће ња ро жња че ≥ 3 или ири тис > 1,5 ко ји су уоче ни на Dra i ze те сту на ку ни ћи ма, уз на по ме ну да та ква оште ће ња обич но ни су ре вер зи бил на то ком пе ри о да по сма тра ња од 21 дан.

Та бе ла 3.3.1. Кри те ри ју ми за ире вер зи бил не ефек те на окоКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ире вер зи бил ни ефек ти на око (Ка те го ри ја 1)

Уко ли ко суп стан ца, ка да се при ме ни у око јед не жи во ти ње, до во ди до:1) оште ће ња ро жња че, ду жи це или ко њук ти ве код ба рем јед не жи во ти ње за ко је се не оче ку је да ће се по ву ћи или да се не ће у пот пу но сти по ву-ћи у ро ку од 21 дан пе ри о да по сма тра ња и/или 2) по зи тив не ре ак ци је код нај ма ње две од три жи во ти ње, и то: – за му ће ња ро жња че ≥ 3 и/или – за па ље ња ду жи це (ири тис) > 1,5при чему ове вредности представљају просечне вредности добијене на основу процене 24, 48 или 72 сата након примене тест материјала.

3.3.2.6.2. Ко ри шће ње по да та ка до би је них на осно ву де ло ва ња на љу де раз мо тре но је у одељ ци ма 3.3.2.1. и 3.3.2.4, као и у одељ ци ма 1.1.1.3, 1.1.1.4. и 1.1.1.5. овог при ло га.

3.3.2.7.­Ре­вер­зи­бил­ни­ефек­ти­на­око­(Ка­те­го­ри­ја­2)3.3.2.7.1. Суп стан це ко је мо гу до ве сти до ре вер зи бил не ири та ци је ока кла си фи ку ју се у ка те го ри ју 2 на осно ву ре зул та та ис пи ти ва-

ња на жи во ти ња ма и у скла ду са кри те ри ју ми ма на ве де ним у Та бе ли 3.3.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.3.2. Кри те ри ју ми за ре вер зи бил не ефек те на окоКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ири та тив но за око(Ка те го ри ја 2)

Уко ли ко суп стан ца, ка да се при ме ни у око жи во ти ње, до во ди до :1) по зи тив не ре ак ци је код нај ма ње две од три жи во ти ње, и то: – за му ће ње ро жња че ≥ 1 и/или – за па ље ње ду жи це (ири тис) ≥ 1 и/или – цр ве ни ло ко њук ти ве ≥ 2 и/или – едем ко њук ти ве ≥ 2,2) израчунате средње вредности на основу процене 24, 48 или 72 сата након примене тест материјала и које се у потпуности повлаче током периода посматрања од 21 дан.

3.3.2.7.2. За оне суп стан це код ко јих је из ра же на ва ри ја бил ност у ре ак ци ји ис пи ти ва них жи во ти ња ови по да ци се узи ма ју у об зир при кла си фи ка ци ји.

3.3.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.3.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.3.3.1.1. Сме ша се кла си фи ку је у скла ду са кри те ри ју ми ма ко ји ва же за суп стан це и на осно ву стра те ги ја за ис пи ти ва ње и про це ну

ко је се ко ри сте за ове кла се опа сно сти.3.3.3.1.2. За раз ли ку од дру гих кла са опа сно сти, за утвр ђи ва ње да ли не ка суп стан ца има ко ро зив но деј ство на ко жу по сто је и ал тер-

на тив на ис пи ти ва ња ко ја се при ме њу ју код од ре ђе них ти по ва суп стан ци и сме ша и ко ја да ју тач не по дат ке по треб не за кла си фи ка ци ју. Ова ал тер на тив на ис пи ти ва ња су јеф ти на и ре ла тив но јед но став на за из во ђе ње. Ка да се раз ма тра ис пи ти ва ње не ке сме ше, пре по ру чу је се да се при ме ни ви ше сте пе ни при ступ при утвр ђи ва њу ква ли те та по да та ка за кла си фи ка ци ју не ке суп стан це у од но су на свој ство да иза зо ве ко ро зив но оште ће ње ко же, те шко оште ће ње ока и/или ири та ци ју ока, ка ко би се из вр ши ла пра вил на кла си фи ка ци ја и исто вре ме-но из бе гло не по треб но ис пи ти ва ње на жи во ти ња ма. Сма тра се да сме ша до во ди до ко ро зив ног оште ће ња ока (ка те го ри ја 1) ка да има pH вред ност ≤ 2,0 или ≥ 11,5. Уко ли ко раз ма тра ње аци до/ба зне ре зер ве ука зу је да суп стан ца или сме ша нај ве ро ват ни је не ма по тен ци јал да иза зо ве те шко оште ће ње ока упр кос ни ској или ви со кој pH вред но сти, тре ба спро ве сти до дат на ис пи ти ва ња ко ја би по твр ди ла ову прет-по став ку и то пр вен стве но при ме ном од го ва ра ју ћих ва ли ди ра них in­vi­tro те сто ва.

3.3.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­Начелa­пре­мо­шћа­ва­ња3.3.3.2.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње ног ко ро зив ног деј ства на ко жу или по тен ци ја ла да до ве де до те шког

оште ће ња ока или ири та ци је, али има до вољ но по да та ка ко ји се од но се на по је ди нач не са стој ке и на слич не већ ис пи та не сме ше на осно-ву ко јих се ова сме ша мо же од го ва ра ју ће кла си фи ко ва ти, ови по да ци ко ри сте се у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња из одељ ка 1.1.3. овог при ло га.

3.3.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­за­све­или­са­мо­за­не­ке­са­стој­ке­сме­ше3.3.3.3.1. Да би се ис ко ри сти ли сви рас по ло жи ви по да ци у по ступ ку кла си фи ка ци је сме ше у кла су опа сно сти те шко оште ће ње ока/

ири та ци ја ока, при ме њу је се сле де ћа прет по став ка, ка да је то мо гу ће, у окви ру ви ше сте пе ног при сту па:„Ре ле вант ни са стој ци” сме ше су они ко ји су у њој са др жа ни у кон цен тра ци ји од 1% (m/m за чвр сте сме ше, теч но сти, пра ши ну, ма-

глу и па ре и V/Vза га со ве) или ве ћој, осим уко ли ко не по сто ји раз лог (нпр. у слу ча ју са сто ја ка ко ји има ју ко ро зив но деј ство) да се не ки са сто јак при су тан у сме ши у кон цен тра ци ји ма њој од 1% узме као ре ле ван тан за ње ну кла си фи ка ци ју.

3.3.3.3.2. При кла си фи ка ци ји сме ша у од но су на те шко оште ће ње ока/ири та ци ју ока, ка да су до ступ ни по да ци ко ји се од но се на са стој ке, али не и на сме шу као це ли ну, про це на се за сни ва на те о ри ји ади тив но сти, та ко да сва ки ко ро зив ни или ири та тив ни са сто јак до при но си укуп ним ири та тив ним или ко ро зив ним свој стви ма сме ше сра змер но сво јој ја чи ни и кон цен тра ци ји. Фак тор 10 се ко ри сти за ко ро зив не суп стан це ка да су оне при сут не у кон цен тра ци ји ис под оп ште гра нич не кон цен тра ци је за кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1, али су при сут не у та квој кон цен тра ци ји ко ја ће до при не ти да се сме ша кла си фи ку је као ири та тив на. Сме ша се кла си фи ку је као сме ша ко ја иза-зи ва те шко оште ће ње ока или ири та ци ју ока ка да збир кон цен тра ци ја ова квих са сто ја ка пре ла зи гра нич не кон цен тра ци је.

122 Број 52 26. мај 2017.

3.3.3.3.3. У Та бе ли 3.3.3. ко ја је да та у овом при ло гу да те су оп ште гра нич не кон цен тра ци је на осно ву ко јих се сме ша кла си фи ку је као сме ша ко ја иза зи ва те шко оште ће ње ока или ири та ци ју ока.

3.3.3.3.4.1. По себ на па жња се обра ћа при кла си фи ка ци ји по је ди них сме ша ко је са др же суп стан це као што су ки се ли не и ба зе, нео-р ган ске со ли, ал де хи ди, фе но ли и сур фак тан ти. При ступ ко ји је об ја шњен у одељ ци ма 3.3.3.3.1. и 3.3.3.3.2. овог при ло га мо жда ни је при ме њив у овим слу ча је ви ма има ју ћи у ви ду да ова кве суп стан це мо гу има ти ко ро зив но или ири та тив но деј ство чак и ка да су при сут не у кон цен тра ци ја ма < 1%.

3.3.3.3.4.2. За сме ше ко је са др же ја ке ки се ли не или ба зе, кри те ри јум за кла си фи ка ци ју тре ба да бу де pH вред ност (ви де ти оде љак 3.3.2.3. овог при ло га) по што је pH вред ност бо љи по ка за тељ за те шко оште ће ње ока не го оп шта гра нич на кон цен тра ци ја да та у Та бе ли 3.3.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.3.3.3.4.3. Сме ша ко ја са др жи са стој ке са ко ро зив ним/ири та тив ним деј ством, а ко ја се не мо же кла си фи ко ва ти на осно ву ади тив но-сти (Та бе ла 3.3.3.) због хе миј ских свој ста ва ко ја чи не овај при ступ не при ме њи вим, тре ба да бу де кла си фи ко ва на у ка те го ри ју 1 за ефек те на око уко ли ко са др жи ≥1% са стој ка са ко ро зив ним деј ством и у ка те го ри ју 2 ка да са др жи ≥3% са стој ка са ири та тив ним деј ством. Кла-си фи ка ци ја сме ша са са стој ци ма на ко је се не мо гу при ме ни ти кри те ри ју ми из Та бе ле 3.3.3. об је ди ње ни су у Та бе ли 3.3.4. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.3.3.3.5. У по је ди ним слу ча је ви ма, по у зда ни по да ци мо гу по ка за ти да се опа сност од ре вер зи бил ног/ире вер зи бил ног деј ства не ког са стој ка на око не ће ис по љи ти иако је при су тан у сме ши у кон цен тра ци ји ко ја је јед на ка или ве ћа од оп штих гра нич них кон цен тра ци ја да тих у Та бе ла ма 3.3.3 и 3.3.4 овог при ло га. У том слу ча ју сме ша се кла си фи ку је у скла ду са овим по да ци ма. У дру гим слу ча је ви ма, ка да се оче ку је да се опа сност од ко ро зи је/ири та ци је ко же или ре вер зи бил но/ире вер зи бил но деј ство на око не ког са стој ка не ће ис по љи ти ка да је ње го ва кон цен тра ци ја у сме ши јед на ка или ве ћа од оп штих гра нич них кон цен тра ци ја да тих у Та бе ла ма 3.3.3 и 3.3.4 овог при ло га, тре-ба раз мо три ти мо гућ ност ис пи ти ва ња са ме сме ше. Та да се при ме њу је ви ше сте пе ни при ступ утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка.

3.3.3.3.6. Уко ли ко по сто је по да ци ко ји ука зу ју да са стој ци мо гу би ти ко ро зив ни или ири та тив ни у кон цен тра ци ји од < 1% (ко ро зив-но) или < 3% (ири та тив но) смешa се кла си фи ку је на осно ву тих по да та ка.

Та бе ла 3.3.3. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је са сто ја ка сме ше ко ји су кла си фи ко ва ни у ка те го ри ју 1 за ко ро зив но оште ће ње ко же, од но сно у ка те го ри ју 1 или 2 за ефек те на око ко ји имли ци ра ју кла си фи ка ци ју сме ше у од но су на ефек те на око (ка те го ри ја 1 или 2)

Збир са сто ја ка кла си фи ко ва них каоКон цен тра ци ја ко ја ути че на кла си фи ка ци ју сме ше као

Ире вер зи бил ни ефек ти на око Ре вер зи бил ни ефекти на окоКа те го ри ја 1 Ка те го ри ја 2

Ефек ти на око, ка те го ри ја 1или Корозивно оштећење коже, категорије 1А, 1Б, 1Ц

≥ 3% ≥ 1% али < 3%

Ефек ти на око, ка те го ри ја 2 ≥ 10%(10 х Ефек ти на око, ка те го ри ја 1) + Ефек ти на око, ка те го ри ја 2 ≥ 10%Ко ро зив но оште ће ње ко же, ка те го ри је 1А, 1Б, 1Ц + Ефек ти на око, ка те го ри ја 1 ≥ 3% ≥ 1% али < 3%10 x (Ко ро зив но оште ће ње ко же, ка те го ри ја 1А, 1Б, 1Ц + Ефек ти на око, ка те го ри ја 1) + Ефек ти на око, ка те-го ри ја 2 ≥ 10%

Та бе ла 3.3.4. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је са сто ја ка у сме ши за ко је не ва жи ади тив ни при ступ и ко је ути чу на кла си фи ка ци ју сме ше као опа сне за око

Са сто јак Кон цен тра ци ја Сме ша кла си фи ко ва на као опа сна за окоКи се ли на, pH ≤ 2 ≥ 1% Ка те го ри ја 1Ба за, pH ≥ 11,5 ≥ 1% Ка те го ри ја 1Оста ли ко ро зив ни са стој ци (Ка те го ри ја 1) на ко је се ади тив ност не мо же при ме ни ти ≥ 1% Ка те го ри ја 1Оста ли ири та тив ни са стој ци (Ка те го ри ја 2) на ко је се ади тив ност не мо же при ме ни ти, укљу чу ју ћи ки се ли не и ба зе ≥ 3% Ка те го ри ја 2

26. мај 2017. Број 52 1233.3.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.3.5. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.4. Сен зи би ли за ци ја ре спи ра тор них ор га на / сен зи би ли за ци ја ко же

3.4.1.­Де­фи­ни­ци­је­и­оп­шта­раз­ма­тра­ња

3.4.1.1. Сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на је суп стан ца или сме ша ко ја на кон уди са ња до во ди до пре о се тљи во сти ре спи ра тор-них пу те ва.

3.4.1.2. Сен зи би ли за тор ко же је суп стан ца или сме ша ко ја до во ди до алер гиј ског од го во ра на кон кон так та са ко жом.3.4.1.3. Сен зи би ли за ци ја ре спи ра тор них ор га на или ко же од ви ја се у две фа зе: пр ва фа зе је фа за ин дук ци је иму но ло шке ме мо ри је

из ла га њем по је дин ца алер ге ну. Дру га фа за је про во ка ци ја, тј. про дук ци ја ће лиј ског или ан ти те ли ма по сре до ва ног алер гиј ског од го во ра на кон из ла га ња алер ге ну.

3.4.1.4. Oпш ти мо дел ин дук ци је ко ја је пра ће на про во ка ци јом је за јед нич ки за сен зи би ли за ци ју ко же и сен зи би ли за ци ју ре спи ра-тор них ор га на. За сен зи би ли за ци ју ко же нео п ход на је фа за ин дук ци је јер то ком те фа зе иму ни си стем учи да ре а гу је; кли нич ки симп то-ми се та да мо гу по ја ви ти ако је из ла га ње алер ге ну тра ја ло до вољ но ду го да би иза зва ло ви дљи ву ре ак ци ју на ко жи (фа за про во ка ци је). Пре дик тив ни те сто ви обич но сле де ову ше му, у ко јој је фа за ин дук ци је, од го вор ко ји се ме ри стан дар ди зо ва ном фа зом про во ка ци је, ко ји ти пич но укљу чу је patch тест. Тест про це не ло кал них лим фних чво ро ва је из у зе так и ди рект но ме ри ин дук ци о ни од го вор. До ка зи о сен-зи би ли за ци ји ко же код љу ди се обич но про це њу ју на осно ву ди јаг но стич ких patch те сто ва.

3.4.1.5. Код сен зи би ли за ци је ко же, као и код сен зи би ли за ци је ре спи ра тор них ор га на, за про во ка ци ју су по треб ни ни жи ни вои не го за ин дук ци ју. Од ред бе о на чи ну упо зо ра ва ња осе тљи вих осо ба на при су ство не ког алер ге на у сме ши мо гу се на ћи у При ло гу 6. Део 2. оде љак 2.8. овог пра вил ни ка.

3.4.1.6. Кла са опа сно сти Сен зи би ли за ци ја ре спи ра тор них ор га на/сен зи би ли за ци ја ко же де ли се на: – Сен зи би ли за ци ју ре спи ра тор них ор га на; – Сен зи би ли за ци ју ко же.

3.4.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.4.2.1. Сен­зи­би­ли­за­то­ри­ре­спи­ра­тор­них­ор­га­на3.4.2.1.1. Ка те го ри је опа сно сти3.4.2.1.1.1. Ка да не ма до вољ но по да та ка за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри је, сен зи би ли за то ри ре спи ра тор них ор га на кла си фи ку ју се

у Ка те го ри ју 1.3.4.2.1.1.2. Ка да je до ступ но до вољ но по да та ка, пре ци зна про це на у скла ду са одељ ком 3.4.2.1.1.3. овог при ло га омо гу ћа ва кла си-

фи ка ци ју сен зи би ли за то ра ре спи ра тор них ор га на у под ка те го ри ју 1А, ја ки сен зи би ли за то ри, или у под ка те го ри ју 1Б, оста ли сен зи би ли-за то ри ре спи ра тор них ор га на.

3.4.2.1.1.3. Ефек ти уоче ни код љу ди или жи во ти ња обич но по твр ђу ју кла си фи ка ци ју при сту пом утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка за сен зи би ли за то ре ре спи ра тор них ор га на. Суп стан це мо гу да се кла си фи ку ју у јед ну од две ка те го ри је, 1А или 1Б, ко ри шће њем при сту па утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка у скла ду са кри те ри ју ми ма да тим у Та бе ли 3.4.1. ко ја је да та у овом при ло гу и на осно ву по у зда них и ква ли тет них до ка за код љу ди из при ка за слу ча је ва или епи де ми о ло шких сту ди ја од но сно за па жа ња из од го ва ра ју ћих сту ди ја на екс пе ри-мен тал ним жи во ти ња ма.

124 Број 52 26. мај 2017.

3.4.2.1.1.4. Суп стан це се кла си фи ку ју као сен зи би ли за то ри ре спи ра тор них ор га на у скла ду са кри те ри ју ми ма да тим у Та бе ли 3.4.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.4.1. Ка те го ри ја и под ка те го ри је опа сно сти за сен зи би ли за то ре ре спи ра тор них ор га наКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Ка да не ма до вољ но по да та ка за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри је суп стан ца се кла си фи ку је као сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на (Ка те го ри ја 1) на осно ву сле де ћих кри те ри ју ма:1) ако по сто је до ка зи да суп стан ца код љу ди мо же до ве сти до спе ци фич не ре спи ра тор не пре о се тљи во сти и/или2) ако постоје позитивни резултати добијени из испитивања на животињама.

Под ка те го ри ја 1А: Суп стан це по ка зу ју ви со ку уче ста лост по ја ве сен зи би ли за ци је код љу ди или је ве ро ват на по ја ва ви со ке сто пе сен зи би ли за ци је код љу ди на осно ву ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма или дру гих ис пи ти ва ња (*). Мо же се узе ти у об зир и озбиљ ност ре ак ци је.

Под ка те го ри ја 1Б: Суп стан це по ка зу ју ма лу до уме ре ну уче ста лост по ја ве сен зи би ли за ци је код љу ди или ве ро ват на по ја ва ни ске или уме ре не сто пе сен зи би ли за ци је код љу ди на осно ву ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма или дру гих ис пи ти ва ња (*). Мо же се узе ти у об зир и озбиљ ност ре ак ци је.

На по ме на (*): У овом тре нут ку ни су до ступ ни при хва ће ни и по твр ђе ни мо де ли ис пи ти ва ња ре спи ра тор не пре о се тљи во сти код жи во ти ња. У од ре ђе ним слу ча је ви ма по да ци до би је ни из сту ди ја на жи во ти ња ма мо гу да обез бе де ко ри сне ин фор ма ци је у про це ни ква ли те та по да та ка.

3.4.2.1.2. По да ци до би је ни на осно ву ис ку ста ва код љу ди3.4.2.1.2.1. До каз да не ка суп стан ца мо же до ве сти до спе ци фич не ре спи ра тор не пре о се тљи во сти обич но је за сно ван на ис ку стви ма

код љу ди. У скла ду са овим, пре о се тљи вост се обич но ис по ља ва као аст ма, али то мо гу би ти и дру ге ре ак ци је пре о се тљи во сти као што су ри ни тис, од но сно ко њук ти ви тис и ал ве о ли тис, ко је та ко ђе тре ба узе ти у об зир. Кли нич ка сли ка, у тим слу ча је ви ма, ука зу је на алер гиј-ску ре ак ци ју, ме ђу тим иму но ло шки ме ха ни зми се не мо ра ју ис по љи ти.

3.4.2.1.2.2. Ка да се раз ма тра ју по да ци до би је ни на осно ву ис ку ства код љу ди, за кла си фи ка ци ју суп стан це нео п ход но је раз мо три ти и:1) ве ли чи ну из ло же не по пу ла ци је;2) сте пен из ло же но сти.При ме на по да та ка до би је них на осно ву ис ку ства код љу ди опи са на је у одељ ци ма 1.1.1.3, 1.1.1.4. и 1.1.1.5. овог при ло га.3.4.2.1.2.3. По ме ну ти до ка зи мо гу би ти:1) кли нич ка анам не за и по да ци од го ва ра ју ћег те ста функ ци је плу ћа у ве зи са из ла га њем суп стан ци, по твр ђе ним и дру гим до дат ним

до ка зи ма ко ји мо гу да укљу чу ју:–­in­vi­vo иму но ло шки тест (нпр. убод ни ко жни („prick”) тест);–­in­vi­tro иму но ло шки тест (нпр. се ро ло шке ана ли зе); – сту ди је ко је упу ћу ју на дру ге ре ак ци је пре о се тљи во сти где иму но ло шки ме ха ни зми де ло ва ња ни су до ка за ни, нпр. по но вље на бла-

га ири та ци ја, фар ма ко ло шки по сре до ва ни ефек ти; – по да ци о суп стан ца ма слич не хе миј ске струк ту ре ко је до во де до ре спи ра тор не пре о се тљи во сти; 2) по да ци са јед ног или ви ше брон хи јал них те сто ва про во ка ци је суп стан ца ма, на осно ву при хва ће них про це ду ра за утвр ђи ва ње

спе ци фич них ре ак ци ја пре о се тљи во сти.3.4.2.1.2.4. Кли нич ка анам не за са др жи, по ред ме ди цин ских по да та ка, и по дат ке о про фе си о нал ној анам не зи ка ко би се ус по ста ви ла

ве за из ме ђу из ла га ња од ре ђе ној суп стан ци и на стан ка ре спи ра тор не пре о се тљи во сти. Ре ле вант ни по да ци са др же ин фор ма ци је о по сто ја-њу ри зи ка и код ку ће и на рад ном ме сту, на ста нак и раз вој бо ле сти, по ро дич ну исто ри ју бо ле сти и ме ди цин ску анам не зу па ци јен та чи ји се слу чај раз ма тра. Ме ди цин ска анам не за са др жи и по дат ке о дру гим алер гиј ским ре ак ци ја ма или обо ље њи ма ре спи ра тор ног трак та од де тињ ства, као и анам не зу о кон зу ма ци ји ду ва на.

3.4.2.1.2.5. По зи тив ни ре зул та ти те ста брон хи јал не про во ка ци је сма тра ју се до вољ ним за кла си фи ка ци ју суп стан це. Мно га од на-ве де них ис пи ти ва ња спро ве де на су у прак си.

3.4.2.1.3. Ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма3.4.2.1.3.1. По да ци до би је ни у од го ва ра ју ћим ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма(14) ко ји мо гу да ука жу на по тен ци јал суп стан це да код

љу ди иза зо ве сен зи би ли за ци ју на кон уди са ња(15) мо гу да са др же:1) вред но сти иму но гло бу ли на Е (IgЕ) и дру гих спе ци фич них иму но ло шких па ра ме та ра код ми ше ва;2) специфичнe плућ не од го во ре код за мо ра ца.3.4.2.2. Сен­зи­би­ли­за­то­ри­ко­же3.4.2.2.1. Ка те го ри је опа сно сти3.4.2.2.1.1. Ка да не ма до вољ но по да та ка за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри је, сен зи би ли за то ри ко же кла си фи ку ју се у Ка те го ри ју 1.3.4.2.2.1.2. Ка да је до ступ но до вољ но по да та ка, пре ци зна про це на у скла ду са одељ ком 3.4.2.2.1.3. овог при ло га омо гу ћа ва кла си фи-

ка ци ју сен зи би ли за то ра ко же у под ка те го ри ју 1А, ја ки сен зи би ли за то ри, или у под ка те го ри ју 1Б, оста ли сен зи би ли за то ре ко же. 3.4.2.2.1.3. Ефек ти уоче ни код љу ди или жи во ти ња обич но по твр ђу ју кла си фи ка ци ју при сту пом утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка за

сен зи би ли за то ре ко же као што је опи са но у одељ ку 3.4.2.2.2. овог при ло га. Суп стан це мо гу да се кла си фи ку ју у јед ну од две ка те го ри је, 1А или 1Б, ко ри шће њем при сту па утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка у скла ду са кри те ри ју ми ма ко ји су да ти у Та бе ли 3.4.2. ко ја је да та у овом при ло гу и на осно ву по у зда них и ква ли тет них до ка за код љу ди из при ка за слу ча је ва или епи де ми о ло шких сту ди ја од но сно за па жа-ња из од го ва ра ју ћих сту ди ја на екс пе ри мен тал ним жи во ти ња ма у скла ду са вред но сти ма ко је су да те у одељ ци ма 3.4.2.2.2.1. и 3.4.2.2.3.2. овог при ло га, за под ка те го ри ју 1А и одељ ци ма 3.4.2.2.2.2. и 3.4.2.2.3.3. овог при ло га за под ка те го ри ју 1Б.

3.4.2.2.1.4. Суп стан це се кла си фи ку ју као сен зи би ли за то ри ко же у скла ду са кри те ри ју ми ма да тим у Та бе ли 3.4.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.4.2. Ка те го ри ја и под ка те го ри је опа сно сти за сен зи би ли за то ре ко жеКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Ка да не ма до вољ но по да та ка за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри је суп стан ца се кла си фи ку је као сен зи би ли за тор ко же (Ка те го ри ја 1) на осно ву сле де-ћих кри те ри ју ма:1) ако по сто је до ка зи да суп стан ца код љу ди мо же до ве сти до сен зи би ли за ци је на кон кон так та са ко жом код зна чај ног бро ја љу ди или2) ако постоје позитивни резултати добијени из испитивања на животињама (специфичне критеријуме видети у одељку 3.4.2.2.4.1. овог прилога).

Под ка те го ри ја 1А: За суп стан це ко је по ка зу ју ви со ку уче ста лост по ја ве сен зи би ли за ци је код љу ди од но сно јак ефе кат код жи во ти ња мо же се прет по ста ви ти да има ју по тен ци јал да иза зо ву зна чај ну сен зи би ли за ци ју код љу ди. Мо же се узе ти у об зир и озбиљ ност ре ак ци је.

Под ка те го ри ја 1Б: За суп стан це ко је по ка зу ју ма лу до уме ре ну уче ста лост по ја ве сен зи би ли за ци је код љу ди од но сно слаб до уме рен ефе кат код жи во ти ња мо же се прет по ста ви ти да има ју по тен ци јал да иза зо ву сен зи би ли за ци ју код љу ди. Мо же се узе ти у об зир и озбиљ ност ре ак ци је.

– – – – – – – – –(14) У овом тренутку нису доступни прихваћени и потврђени модели испитивања респираторне преосетљивости код животиња. У одређеним случајевима подаци добијени из

студија на животињама могу да обезбеде корисне информације за процену квалитета података.(15) Механизми којим супстанце изазивају симптоме астме још увек нису у потпуности познати. Из превентивних разлога, овакве супстанце класификују се као сензибилиза-

тори респираторних органа. Ипак, ако се на основу доступних података установи да ове супстанце изазивају симптоме астме само код људи са бронхијалном преосетљиво-шћу, не треба их класификовати као сензибилизаторе респираторних органа.

26. мај 2017. Број 52 1253.4.2.2.2. По да ци до би је ни на осно ву на ла за код љу ди3.4.2.2.2.1. По да ци до би је ни на осно ву на ла за код љу ди за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри ју 1А мо гу да бу ду:1) по зи тив на ре ак ци ја при ≤ 500 µg/cm2 (при ме ном те ста hu man re pe at-in sult patch test (у да љем тек сту: HRIPT) и те ста hi sto ri cal ma-

xi mi za ti on tests (у да љем тек сту: HMT) — праг ин дук ци је);2) По да ци из ди јаг но стич ког „patch” те ста ка да по сто ји ре ла тив но ве ли ка и зна чај на уче ста лост ре ак ци ја код од ре ђе ног де ла по пу-

ла ци је у од но су на ре ла тив но ма лу из ло же ност;3) по да ци из дру гих епи де ми о ло шких сту ди ја ка да по сто ји ре ла тив но ве ли ка и зна чај на уче ста лост алер гиј ског кон такт ног дер ма-

ти ти са у од но су на ре ла тив но ма лу из ло же ност.3.4.2.2.2.2. По да ци до би је ни на осно ву на ла за код љу ди за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри ју 1Б мо гу да бу ду:1) по зи тив на ре ак ци ја при > 500 µg/cm² (HRIPT, HMT — праг ин дук ци је);2) по да ци из ди јаг но стич ког „patch” те ста ка да по сто ји ре ла тив но ма ла али зна чај на уче ста лост ре ак ци ја код од ре ђе ног де ла по пу-

ла ци је у од но су на ре ла тив но ве ли ку из ло же ност;3) по да ци из дру гих епи де ми о ло шких сту ди ја ка да по сто ји ре ла тив но ма ла али зна чај на уче ста лост алер гиј ског кон такт ног дер ма-

ти ти са у од но су на ре ла тив но ве ли ку из ло же ност.При ме на по да та ка до би је них на осно ву на ла за код љу ди да та је у одељ ци ма 1.1.1.3, 1.1.1.4. и 1.1.1.5. овог пра вил ни ка.3.4.2.2.3. Ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма3.4.2.2.3.1. За Ка те го ри ју 1, ка да се ко ри сти ме то да ис пи ти ва ња сен зи би ли за ци је ко же са адју ван сом, по зи тив ним од го во ром сма тра

се ре ак ци ја код нај ма ње 30% ис пи ти ва них жи во ти ња. За ме то ду ис пи ти ва ња на за мор ци ма без адју ван са по зи тив ним од го во ром сма тра се ре ак ци ја код нај ма ње 15% ис пи ти ва них жи во ти ња. За Ка те го ри ју 1, ин декс сти му ла ци је 3 и ви ше сма тра се по зи тив ним од го во ром у Те сту ло кал них лим фних чво ро ва. Ме то де ис пи ти ва ња за сен зи би ли за ци ју ко же опи са не су у про пи су ко јим се уре ђу ју ме то де ис пи ти ва-ња опа сних свој ста ва хе ми ка ли ја, и то: ме то да ис пи ти ва ња B.6. Сен зи би ли за ци ја ко же (Тест мак си ми за ци је на за мор ци ма и Bu e hler тест) и ме то да ис пи ти ва ња B.42. (Сен зи би ли за ци ја ко же: тест ло кал них лим фних чво ро ва). Дру ге ме то де мо гу се ко ри сти ти ако су по твр ђе не и за њи хо ву упо тре бу по сто ји на уч на оправ да ност. На при мер, Тест оти ца ња уха ми ша (Mo u se Ear Swel ling Test, MEST) мо же да бу де по-у зда но скри нинг ис пи ти ва ње за от кри ва ње сред ње до ја ких сен зи би ли за то ра и мо же да се ко ри сти као пр ва фа за у про це ни по тен ци ја ла за сен зи би ли за ци ју ко же.

3.4.2.2.3.2. По да ци до би је ни из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри ју 1А мо гу да бу ду по да ци са вред но-сти ма на ве де ним у Та бе ли 3.4.3. овог при ло га.

Та бе ла 3.4.3. По да ци до би је ни из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри ју 1А Ис пи ти ва ње Кри те ри јум

Тест ло кал них лим фних чво ро ва EC3 вред ност ≤ 2 %Тест мак си ми за ци је на за мор ци ма ≥ 30% ре а гу је на ≤ 0,1% ин тра дер мал не ин дук ци о не до зе или

≥ 60% реагује на > 0,1% до ≤ 1% интрадермалне индукционе дозеBu e hler тест ≥ 15% ре а гу је на ≤ 0,2% то пи кал не ин дук ци о не до зе или

≥ 60% реагује на > 0,2% до ≤ 20% топикалне индукционе дозе

3.4.2.2.3.3. По да ци до би је ни из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри ју 1Б мо гу да бу ду по да ци са вред но-сти ма на ве де ним у Та бе ли 3.4.4. овог при ло га.

Та бе ла 3.4.4. По да ци до би је ни из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма за кла си фи ка ци ју у под ка те го ри ју 1БИс пи ти ва ње Кри те ри јум

Тест ло кал них лим фних чво ро ва EC3 вред ност > 2 %Тест мак си ми за ци је на за мор ци ма ≥ 30% до < 60% ре а гу је на > 0,1% до ≤ 0,1% ин тра дер мал не ин дук ци о не до зе или

≥ 30% реагује на > 1% интрадермалне индукционе дозеBu e hler тест ≥ 15% до < 60% ре а гу је на > 0,2% до ≤ 20% то пи кал не ин дук ци о не до зе или

≥ 15% реагује на > 20 % топикалне индукционе дозе

3.4.2.2.4. По себ на упут ства3.4.2.2.4.1. За кла си фи ка ци ју суп стан це по тре бан је нај ма ње је дан од сле де ћих по да та ка у при сту пу утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка:1) по зи тив ни ре зул та ти „patch”­те ста, до би је ни на ви ше од јед ној дер ма то ло шкој кли ни ци;2) епи де ми о ло шке сту ди је ко је ука зу ју на кон такт ни дер ма ти тис иза зван том суп стан цом; си ту а ци је у ко ји ма ви сок про це нат осо ба из-

ло же них да тој суп стан ци ис по ља ва ка рак те ри стич не симп то ме по сма тра ју се са по себ ном па жњом, чак и ка да је број та квих слу ча је ва ма ли;3) по зи тив ни ре зул та ти до би је ни од го ва ра ју ћим сту ди ја ма на жи во ти ња ма;4) по зи тив ни ре зул та ти до би је ни у екс пе ри мен тал ним сту ди ја ма код љу ди;5) до ку мен то ва ни слу ча је ви алер гиј ског кон такт ног дер ма ти ти са до би је ни на ви ше од јед ној дер ма то ло шкој кли ни ци;6) мо же се узе ти у об зир и озбиљ ност ре ак ци је.3.4.2.2.4.2. По да ци до би је ни у ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма обич но су по у зда ни ји од по да та ка о из ла га њу љу ди. Ме ђу тим, ка да су

до ступ ни по да ци из оба из во ра и ка да по сто ји не сла га ње у ре зул та ти ма, про це њу ју се ква ли тет и по у зда ност и јед них и дру гих по да та ка у сва ком по је ди нач ном слу ча ју ка ко би се до не ла од лу ка о кла си фи ка ци ји. У нај ве ћем бро ју слу ча је ва по да ци о де ло ва њу суп стан це на љу де у ци љу кла си фи ка ци је опа сно сти ни су до би је ни у кон тро ли са ним екс пе ри мен ти ма са до бро вољ ци ма, већ као део про це не ри зи-ка у ци љу по твр де од су ства ефе ка та уоче них у екс пе ри мен ти ма на жи во ти ња ма. По зи тив ни до ка зи о сен зи би ли за ци ји ко же код љу ди обич но се из во де из по је ди нач них слу ча је ва или дру гих, ма ње по у зда них сту ди ја. По да ци ко ји се од но се на љу де па жљи во се про це њу ју, јер уче ста лост слу ча је ва, по ред опа сних свој ста ва суп стан це, за ви си и од фак то ра као што су окол но сти у ко ји ма је до шло до из ла га ња, би о ра спо ло жи вост, ин ди ви ду ал на пре ди спо зи ци ја и пред у зе те пре вен тив не ме ре. Не га тив ни на ла зи код љу ди не мо гу се ауто мат ски ко-ри сти ти да не ги ра ју по зи тив не ре зул та те ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма. Код оба из во ра по да та ка, по треб но је раз мо три ти ути цај но са ча ко ји се ко ри сти.

3.4.2.2.4.3. Уко ли ко ни је дан од на ве де них усло ва ни је ис пу њен, суп стан ца се не кла си фи ку је као сен зи би ли за тор ко же. Ком би на ци ја два или ви ше ин ди ка то ра сен зи би ли за ци је ко же мо же про ме ни ти од лу ку о кла си фи ка ци ји и та да се о кла си фи ка ци ји од лу чу је раз ма тра-њем сва ког слу ча ја по је ди нач но.

Ин ди ка то ри сен зи би ли за ци је ко же су:1) изо ло ва не епи зо де алер гиј ског кон такт ног дер ма ти ти са;2) епи де ми о ло шке сту ди је огра ни че ног ста ти стич ког зна ча ја нпр. ка да по је ди нач ни слу ча је ви, би ас или слу ча је ви ко ји од сту па ју

ни су од ба че ни са од го ва ра ју ћом по у зда но шћу;

126 Број 52 26. мај 2017.

3) по да ци до би је ни у ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма, спро ве де ним у скла ду са про пи си ма, ко ји не за до во ља ва ју кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју као што је опи са но у одељ ку 3.4.2.2.3. овог при ло га, али ко ји су до вољ но бли зу гра ни це да се мо гу сма тра ти зна чај ним за кла си фи ка ци ју;

4) по зи тив ни ре зул та ти до би је ни при ме ном не стан дард них ме то да;5) по зи тив ни ре зул та ти на ис пи ти ва њи ма са струк тур ним ана ло зи ма.3.4.2.2.4.4. Иму но ло шка кон такт на ур ти ка ри ја (ко прив ња ча)Суп стан це ко је за до во ља ва ју кри те ри ју ме да бу ду кла си фи ко ва не као сен зи би ли за то ри ре спи ра тор них ор га на мо гу узро ко ва ти и

иму но ло шку кон такт ну ур ти ка ри ју (ко прив ња чу). Због то га је по треб но раз мо три ти и њи хо ву кла си фи ка ци ју као сен зи би ли за то ра ко же. За суп стан це ко је до во де до по ја ве иму но ло шке кон такт не ур ти ка ри је, али ко је не ис пу ња ва ју кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју као сен зи-би ли за то ри ре спи ра тор них ор га на, раз ма тра се мо гућ ност кла си фи ка ци је као сен зи би ли за то ра ко же.

За са да не ма од го ва ра ју ћег мо де ла на жи во ти ња ма за иден ти фи ка ци ју суп стан ци ко је до во де до по ја ве иму но ло шке кон такт не ур ти ка-ри је. Због то га се кла си фи ка ци ја обич но за сни ва на на ла зи ма код љу ди, ко ји ће би ти слич ни по да ци ма до би је ним за сен зи би ли за ци ју ко же.

3.4.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.4.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.4.3.1.1. Ка да за сме ше по сто је по у зда ни и ква ли тет ни по да ци ко ји се од но се на љу де или од го ва ра ју ће сту ди је на екс пе ри мен тал-

ним жи во ти ња ма, као што је опи са но у кри те ри ју ми ма за суп стан це, он да се сме ша мо же кла си фи ко ва ти на осно ву утвр ђи ва ња ква ли те-та ових по да та ка. При утвр ђи ва њу ква ли те та по да та ка код сме ша тре ба обра ти ти па жњу на то да при ме ње не до зе мо гу би ти та кве да се на осно ву до би је них ре зул та та не мо же из ве сти не дво сми слен за кљу чак.

3.4.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.4.3.2.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње них свој ста ва сен зи би ли за ци је, али по сто ји до вољ но по да та ка о по-

је ди нач ним са стој ци ма и по да та ка о слич ним сме ша ма, та квих да се на од го ва ра ју ћи на чин ока рак те ри шу опа сно сти, ове по дат ке тре ба ко ри сти ти на осно ву на че ла пре мо шћа ва ња да тих у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

3.4.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­за­све­или­са­мо­за­не­ке­ње­не­са­стој­ке3.4.3.3.1. Сме ша се кла си фи ку је као сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на или ко же ка да је ба рем је дан њен са сто јак та ко кла си фи-

ко ван и при су тан у кон цен тра ци ји ис тој или ве ћој од оп ште гра нич не кон цен тра ци је, као што је да то у Та бе ли 3.4.5. ко ја је да та у овом одељ ку.

3.4.3.3.2. Не ке суп стан це ко је су кла си фи ко ва не као сен зи би ли за то ри ре спи ра тор них ор га на или ко же код осо ба ко је су већ сен зи би-ли са не на суп стан цу или сме шу мо гу иза зва ти ре ак ци ју ка да су при сут не у сме ши у кон цен тра ци ја ма ко је су ис под кон цен тра ци ја да тих у Та бе ли 3.4.5. ко ја је да та у овом одељ ку (ви де ти На по ме ну 1 ис под Та бе ле 3.4.6. ко ја је да та у овом одељ ку).

Та бе ла 3.4.5. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је за са стој ке сме ше кла си фи ко ва не као сен зи би ли за то ри ко же или ре спи ра тор них ор га-на, ко је ути чу на кла си фи ка ци ју сме ше

Са сто јак кла си фи ко ван као

Оп ште гра нич не кон цен тра ци је ко је ути чу на класификацију смеше каоСен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на

Категорија 1Сен зи би ли за тор ко же

Категорија 1чвр сто/теч ност гас сва фи зич ка ста ња

Сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га наКатегорија 1

≥ 1,0 % ≥ 0,2 % –

Сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на Подкатегорија 1А

≥ 0,1 % ≥ 0,1 % –

Сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на Подкатегорија 1Б

≥ 1,0% ≥ 0,2 % –

Сен зи би ли за тор ко жеКатегорија 1

– – ≥ 1,0 %

Сен зи би ли за тор ко жеПодкатегорија 1А

– – ≥ 0,1 %

Сен зи би ли за тор ко же Подкатегорија 1Б

– – ≥ 1,0 %

Та бе ла 3.4.6. Гра нич не кон цен тра ци је за из два ја ње са сто ја ка сме ше

Са сто јак кла си фи ко ван као

Гра нич не кон цен тра ци је за из два ја њеСен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на

Категорија 1Сен зи би ли за тор ко же

Категорија 1чвр сто/теч ност гас сва фи зич ка ста ња

Сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га наКатегорија 1

≥ 0,1 % (На по ме на 1) ≥ 0,1 % (Напомена 1)

–

Сен зи би ли за тор респираторних органа Подкатегорија 1А

≥ 0,01 %(Напомена 1)

≥ 0,01 % (На по ме на 1) –

Сен зи би ли за тор респираторних органа Подкатегорија 1Б

≥ 0,1 % (На по ме на 1) ≥ 0,1 % (Напомена 1)

–

Сен зи би ли за тор ко же Ка те го ри ја 1

– – ≥ 0,1 % (Напомена 1)

Сен зи би ли за тор ко же Подкатегорија 1А

– – ≥ 0,01 %(Напомена 1)

Сен зи би ли за тор ко жеПодкатегорија 1Б

– – ≥ 0,1 %(Напомена 1)

На­по­ме­на­1: Ова гра нич на вред ност за иза зи ва ње ре ак ци је ко ри сти се за при ме ну по себ ног обе ле жа ва ња пре ма зах те ви ма да тим у При ло гу 6, оде љак 2.8. овог пра вил ни ка, ка ко би се за шти ти ле осо бе ко је су већ сен зи би ли са не. За сме шу ко ја са др жи са сто јак у кон-цен тра ци ји ко ја је јед на ка или ве ћа од ове кон цен тра ци је нео п хо дан је без бед но сни лист. За суп стан це ко је иза зи ва ју сен зи би ли за ци ју и чи ја је спе ци фич на гра нич на кон цен тра ци ја ма ња од 0,1 %, гра нич на кон цен тра ци ја за из два ја ње од ре ђу је се као де се ти део спе ци фич не гра нич не кон цен тра ци је.

26. мај 2017. Број 52 1273.4.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

3.4.4.1. Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе ли 3.4.7. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.5. Му та ге ност гер ми на тив них ће ли ја

3.5.1.­Де­фи­ни­ци­је­и­оп­шта­раз­ма­тра­ња

3.5.1.1. Му та ци ја пред ста вља трај ну про ме ну у бро ју и струк ту ри ге нет ског ма те ри ја ла у ће ли ји. Тер мин „му та ци ја” се од но си и на на след не ге нет ске про ме не ко је се мо гу ма ни фе сто ва ти на ни воу фе но ти па, као и на про ме не струк ту ре ДНК (укљу чу ју ћи и спе ци фич не про ме не ба зних па ро ва и хро мо зом ске тран сло ка ци је). Тер ми ни „му та ге но” и „му та ген” ће се ко ри сти ти за суп стан це и сме ше ко је до во-де до по ве ћа ња бро ја му та ци ја код по пу ла ци је ће ли ја, од но сно ор га ни за ма.

3.5.1.2. Оп шти тер ми ни „ге но ток сич ност” и „ге но ток сич но” од но се се на суп стан це и сме ше или про це се ко ји ме ња ју струк ту ру, са др жај ин фор ма ци ја или се гре га ци ју ДНК, укљу чу ју ћи и оне суп стан це и сме ше ко је оште ћу ју ДНК ин тер фе рен ци јом са нор мал ним про це си ма ре пли ка ци је или ко је на не фи зи о ло шки на чин (при вре ме но) ути чу на ре пли ка ци ју. Ре зул та ти ис пи ти ва ња ге но ток сич но сти обич но се узи ма ју као ин ди ка то ри му та ге них ефе ка та.

3.5.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.5.2.1. У ову кла су опа сно сти кла си фи ку ју се оне суп стан це ко је мо гу да до ве ду до му та ци ја гер ми на тив них ће ли ја код љу ди, а ко је се мо гу пре не ти на по том ство. При кла си фи ка ци ји суп стан ци у ову кла су опа сно сти узи ма ју у об зир и in­vi­tro ис пи ти ва ња му та ге но сти или ге но ток сич но сти и in­vi­vo ис пи ти ва ња на со мат ским и гер ми на тив ним ће ли ја ма си са ра.

3.5.2.2. У по ступ ку кла си фи ка ци је у од но су на му та ге ност гер ми на тив них ће ли ја, суп стан це се кла си фи ку ју уну тар јед не од две ка-те го ри је опа сно сти ове кла се опа сно сти, као што је при ка за но у та бе ли 3.5.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

128 Број 52 26. мај 2017.

Та бе ла 3.5.1. Кри те ри ју ми за му та ге ност гер ми на тив них ће ли јаКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1

Ка те го ри ја 1А

Категорија 1Б

Суп стан це за ко је се зна да до во де до на след них му та ци ја или за ко је се сма тра да до во де до на след них му та ци ја гер ми на тив них ће ли ја љу ди.Суп стан це за ко је се зна да до во де до на след них му та ци ја гер ми на тив них ће ли ја љу ди.

Кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 1А за сни ва се на по зи тив ним по да ци ма епи де ми о ло шких сту ди ја код љу ди.Суп стан це за ко је се сма тра да до во де до на след них му та ци ја гер ми на тив них ће ли ја љу ди.

Кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 1Б за сни ва се на: – по зи тив ном ре зул та ту in­vi­vo ис пи ти ва ња на след них му та ци ја гер ми на тив них ће ли ја си са ра или – по зи тив ном ре зул та ту in­vi­vo ис пи ти ва ња му та ге но сти со мат ских ће ли ја си са ра у ком би на ци ји са не ким до ка зи ма ко ји ука зу ју да суп стан ца има по тен ци јал да иза зо ве му та ци је гер ми на тив них ће ли ја. Мо гу ће је овај до дат ни до каз из ве сти из in­vi­vo ис пи ти ва ња му та ге но сти, од но сно ге но ток-сич но сти на гер ми на тив ним ће ли ја ма или на осно ву спо соб но сти суп стан це или ње них ме та бо ли та да ре а гу ју са ге нет ским ма те ри ја лом гер ми на-тив них ће ли ја или – позитивним резултатима испитивања мутагених ефеката на герминативним ћелијама људи, али без налаза о преношењу на потомство, нпр. повећана фреквенција анеуплоидије у сперматозоидима људи који су били изложени дејству ове супстанце.

Ка те го ри ја 2 Суп стан це ко је по тен ци јал но мо гу да иза зо ву на след не му та ци је гер ми на тив них ће ли ја љу ди.Кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 2 за сни ва се на: – по зи тив ним до ка зи ма на осно ву екс пе ри ме на та на си са ри ма и/или у по је ди ним слу ча је ви ма на осно ву in­vi­tro екс пе ри ме на та до би је них у: – in­vi­vo ис пи ти ва њи ма му та ге но сти со мат ских ће ли ја си са ра или – дру гим in­vi­vo ис пи ти ва њи ма ге но ток сич но сти со мат ских ће ли ја за јед но са по зи тив ним ре зул та ти ма in­vi­tro ис пи ти ва ња му та ге но сти.Напомена: За супстанце које дају позитивне резултате у in­vitrо испитивањима мутагености код сисара, а које имају и сличан однос хемијска струк-тура – активност у поређењу са познатим мутагенима герминативних ћелија, треба размотрити класификацију у категорију 2.

3.5.2.3.­Спе­ци­фич­на­раз­ма­тра­ња­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци­у­од­но­су­на­му­та­ге­ност­гер­ми­на­тив­них­ће­ли­ја3.5.2.3.1. У ци љу кла си фи ка ци је раз ма тра ју се ре зул та ти до би је ни у екс пе ри мен ти ма за утвр ђи ва ње му та ге них/ге но ток сич них ефе-

ка та на гер ми на тив не и/или со мат ске ће ли је код жи во ти ња из ло же них деј ству те суп стан це. Узи ма ју се у об зир и му та ге ни и/или ге но ток-сич ни ефек ти уоче ни у in­vi­tro ис пи ти ва њи ма.

3.5.2.3.2. Кла си фи ка ци ја се за сни ва на опа сно сти, па се суп стан це кла си фи ку ју на осно ву њи хо вог свој ства да мо гу да иза зо ву му-та ци је гер ми на тив них ће ли ја. Обра зац, сто га, не об у хва та (кван ти та тив ну) про це ну ри зи ка ко ји та суп стан ца пред ста вља.

3.5.2.3.3. Кла си фи ка ци ја на осно ву на след них ефе ка та на гер ми на тив не ће ли је код љу ди вр ши се на осно ву ре зул та та ис пи ти ва ња ко ји су до би је ни про пи са ним ме то да ма ис пи ти ва ња опа сних свој ста ва хе ми ка ли ја или дру гим до бро спро ве де них ва ли ди ра них ис пи ти-ва ња. Ре зул та ти ових ис пи ти ва ња оце њу ју се на осно ву струч не про це не. У ци љу кла си фи ка ци је тре ба да бу де про це њен и ква ли тет свих до ступ них по да та ка.

3.5.2.3.4. У ци љу кла си фи ка ци је раз ма тра ју се ре зул та ти in­vi­vo ис пи ти ва ња на след не му та ге но сти гер ми на тив них ће ли ја, као што су: – ис пи ти ва ња до ми нант но ле тал них му та ци ја код гло да ра и – ис пи ти ва ња на след них тран сло ка ци ја код ми ша.3.5.2.3.5. У ци љу кла си фи ка ци је раз ма тра ју се ре зул та ти in­vi­vo ис пи ти ва ња му та ге но сти со мат ских ће ли ја, као што су: – ис пи ти ва ња хро мо зом ских абе ра ци ја ће ли ја кост не ср жи си са ра; – спот тест код ми ша ми кро ну кле ус тест на ери тро ци ти ма си са ра.3.5.2.3.6. У ци љу кла си фи ка ци је раз ма тра ју се ре зул та ти ис пи ти ва ња му та ге но сти, од но сно ге но ток сич но сти гер ми на тив них ће ли-

ја, као што су:1) за ис пи ти ва ња му та ге но сти: – ис пи ти ва ња хро мо зом ских абе ра ци ја на спер ма то го ни ја ма си са ра; – ми кро ну кле ус тест код спер ма ти да,2) за ис пи ти ва ња ге но ток сич но сти: – тест из ме не се стрин ских хро ма ти да код спер ма то го ни ја; – тест не пла ни ра не син те зе ДНК (УДС) на ће ли ја ма те сти са.3.5.2.3.7. У ци љу кла си фи ка ци је раз ма тра ју се ре зул та ти ис пи ти ва ња ге но ток сич но сти код со мат ских ће ли ја, као што су:–­in­vi­vo тест не пла ни ра не син те зе ДНК (УДС) на ће ли ја ма је тре; – тест из ме не се стрин ских хро ма ти да (СЦЕ) на ће ли ја ма кост не ср жи.3.5.2.3.8. У ци љу кла си фи ка ци је раз ма тра ју се ре зул та ти in­vi­tro ис пи ти ва ња му та ге но сти, као што су:–­in­vi­tro ис пи ти ва ња хро мо зом ских абе ра ци ја код си са ра; – in­vi­tro ис пи ти ва ња ген ских му та ци ја код си са ра; – ис пи ти ва ња ре верз них му та ци ја код бак те ри ја.3.5.2.3.9. Кла си фи ка ци ја по је ди нач них суп стан ци за сни ва се на струч ној про це ни и утвр ђи ва њу ква ли те та свих до ступ них по да та-

ка. У оним си ту а ци ја ма где је за кла си фи ка ци ју ко ри шћен је дан, до бро спро ве ден тест, до би је ни ре зул та ти се ис ка зу ју ја сно и не дво сми-сле но. Но ва, на од го ва ра ју ћи на чин ва ли ди ра на ис пи ти ва ња мо гу се та ко ђе ко ри сти ти при ли ком утвр ђи ва ња укуп ног ква ли те та по да та ка за кла си фи ка ци ју. По треб но је раз мо три ти и ре ле вант ност пу та из ла га ња ко ји је ко ри шћен у сту ди ји у од но су на пут из ла га ња љу ди.

3.5.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.5.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свим­са­стој­ци­ма­или­са­мо­о­не­ким­са­стој­ци­ма­сме­ше3.5.3.1.1. Сме шу тре ба кла си фи ко ва ти као сме шу са му та ге ним свој стви ма ка да је нај ма ње је дан од ње них са сто ја ка кла си фи ко ван у

ка те го ри ју 1А, 1Б или ка те го ри ју 2 му та ге них суп стан ци и ако је у њој при су тан у кон цен тра ци ји из над оп штих гра нич них кон цен тра ци-ја ко је су да те у Та бе ли 3.5.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.5.2. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је са сто ја ка сме ше кла си фи ко ва них као му та ге ни гер ми на тив них ће ли ја ко је по вла че кла си фи ка ци ју те сме ше

Са сто јак ко ји је кла си фи ко ван као:Гра нич не кон цен тра ци је за кла си фи ка ци ју сме ше као:

Ка те го ри ја 1 му та ген Ка те го ри ја 2 му та ген

Ка те го ри ја 1А Ка те го ри ја 1БКатегорија 1А мутаген ≥ 0,1% – –Категорија 1Б мутаген – ≥ 0,1% –Категорија 2 мутаген – – ≥ 1,0%

На­по­ме­на: Гра нич не кон цен тра ци је на ве де не у овој та бе ли од но се се на суп стан це у чвр стом и теч ном ста њу (m/m), као и на га со ве (V/V).

26. мај 2017. Број 52 129

3.5.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.5.3.2.1. Кла си фи ка ци ја сме ша за сни ва се на до ступ ним екс пе ри мен тал ним по да ци ма за по је ди не са стој ке сме ше при ме ном гра-

нич них кон цен тра ци ја за са стој ке ко ји су кла си фи ко ва ни као му та ге ни гер ми на тив них ће ли ја. У по је ди ним слу ча је ви ма, ка да сме ше по ка зу ју ефек те ко ји ни су уоче ни при ли ком ана ли зе по је ди нач них са сто ја ка, по да ци до би је ни ис пи ти ва њем сме ша мо гу се ко ри сти ти за кла си фи ка ци ју. У та квим слу ча је ви ма, ре зул та ти ис пи ти ва ња ко ји се од но се на сме шу као це ли ну при ка зу ју се на на чин да се на осно ву њих мо же ја сно из вр ши ти кла си фи ка ци ја, узи ма ју ћи у об зир до зу и оста ле фак то ре као што су: тра ја ње те ста, пе ри од по сма тра ња, осе-тљи вост и ре зул та ти ста ти стич ке ана ли зе при ис пи ти ва њу му та ге но сти гер ми на тив них ће ли ја. До ку мен та ци ја ко ја пра ти од лу ку о кла си-фи ка ци ји чу ва се и до ступ на је ра ди евен ту ал ног по нов ног раз ма тра ња.

3.5.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.5.3.3.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не му та ге но сти за гер ми на тив не ће ли је, али по сто ји до вољ но по да та-

ка о по је ди нач ним са стој ци ма и слич ним сме ша ма (у скла ду са одељ ком 3.5.3.2.1. овог при ло га) та ко да је мо гу ће на од го ва ра ју ћи на чин ока рак те ри са ти опа сност сме ше, ове по дат ке тре ба ко ри сти ти у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња да тим у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

3.5.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.5.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.5.5.­До­дат­на­раз­ма­тра­ња­за­кла­си­фи­ка­ци­ју

Оп ште је при хва ће но да, у про це су ту мо ро ге не зе код љу ди и жи во ти ња, хе ми ка ли је ин ду ку ју ге нет ске про ме не, нпр. про то он ко ге на и/или ту мор ских су пре сор ге на со мат ских ће ли ја. Сход но то ме, суп стан це му та ге не за со мат ске и/ или гер ми на тив не ће ли је in­vi­vo мо гу по тен ци јал но би ти и суп стан це са кар ци но ге ним свој ством (ви де ти оде љак 3.6.2.2.6. овог при ло га).

3.6. Кар ци но ге ност

3.6.1.­Де­фи­ни­ци­ја

Кар ци но ген је суп стан ца или сме ша ко ја до во ди до по ја ве кар ци но ма или по ве ћа ва ин ци ден цу ње го ве по ја ве. За суп стан це ко је су у до бро спро ве де ним ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма иза зва ле по ја ву бе ниг них или ма лиг них ту мо ра прет по ста вља се или сум ња да има ју кар ци но ге но деј ство на љу де, осим уко ли ко по сто је до ка зи да ме ха ни зам на ста ја ња ту мо ра ни је од зна ча ја за љу де.

130 Број 52 26. мај 2017.

3.6.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.6.2.1. При ли ком кла си фи ка ци је у од но су на кар ци но ге ност, суп стан це се кла си фи ку ју у јед ну од две ка те го ри је опа сно сти на осно ву чвр сти не до ка за и до дат них раз ма тра ња (ква ли те та по да та ка). У по је ди ним слу ча је ви ма мо же би ти оправ да на кла си фи ка ци ја за спе ци фич ни пут из ла га ња, уко ли ко се до ка же да дру ги пу те ви из ла га ња ни су од зна ча ја.

Та бе ла 3.6.1. Кри те ри ју ми за кар ци но ге ностКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

КА ТЕ ГО РИ ЈА 1

Ка те го ри ја 1А:

Категорија 1Б:

По зна ти кар ци но ген или суп стан ца за ко ју се прет по ста вља да је кар ци но ге на.Суп стан ца се кла си фи ку је у ка те го ри ју 1 за кар ци но ге ност на осно ву епи де ми о ло шких по да та ка и/ или ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма. Суп стан ца мо же би ти да ље кла си фи ко ва на у:

Ка те го ри ју 1А, суп стан це за ко је је по зна то да су кар ци но ге не за љу де, кла си фи ка ци ја је углав ном ба зи ра на на по да ци ма ко ји се од но се на љу де;

Ка те го ри ју 1Б, суп стан це за ко је се прет по ста вља да су кар ци но ге не за љу де, кла си фи ка ци ја је углав ном ба зи ра на на по да ци ма до би је ним у ис пи-ти ва њи ма на жи во ти ња ма.

Кла си фи ка ци ја у ка те го ри је 1А и 1Б за сни ва се на чвр стим до ка зи ма и не ким до дат ним раз ма тра њи ма (ви де ти оде љак 3.6.2.2. овог при ло га). Та кви до ка зи мо гу би ти из ве де ни из: – сту ди ја о де ло ва њу на љу де на осно ву ко јих се мо же ус по ста ви ти узроч но-по сле дич на ве за из ме ђу из ла га ња љу ди не кој суп стан ци и раз во ја кар-ци но ма (по зна ти кар ци но ген за љу де) или – екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма при че му по сто ји до вољ но* до ка за о кар ци но ге ном де ло ва њу на жи во ти ње (па се прет по ста вља да је кар ци но ген и за љу де).

По ред то га, при ли ком раз ма тра ња по је ди нач них слу ча је ва, уко ли ко по сто је огра ни че ни до ка зи о кар ци но ге но сти за љу де и огра ни че ни до ка зи о кар ци но ге ном де ло ва њу на екс пе ри мен тал не жи во ти ње, на осно ву на уч не про це не мо же се оправ да ти кла си фи ка ци ја суп стан це за ко ју се прет по-ста вља да је кар ци но ге на за љу де у ка те го ри ју 1Б.

КА ТЕ ГО РИ ЈА 2 Суп стан це за ко је се сум ња да су кар ци но ге не за љу де.Класификација супстанце у категорију 2 врши се на основу резултата испитивања њеног дејства на људе, односно животиње, али када чврстина тих доказа заједно са додатним разматрањима (видети одељак 3.6.2.2. овог прилога), није довољна да би се супстанца класификовала у категорију 1А или 1Б. Овакав закључак може бити изведен на основу ограничених* доказа о карциногености у студијама на људима или из ограничених дока-за о карциногености у испитивањима на животињама.

На по ме на *: ви де ти оде љак 3.6.2.2.4. овог при ло га

3.6.2.2.­По­себ­на­раз­ма­тра­ња­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци­као­кар­ци­но­ге­них3.6.2.2.1. Кла си фи ка ци ја суп стан це као кар ци но ге не вр ши се на осно ву по да та ка до би је них у по у зда ним, при хва ће ним ме то да ма и

пред ви ђе но је да се при ме њу је код суп стан ци ко је има ју свој ство да иза зо ву кар ци ном. Про це на се за сни ва на свим до ступ ним по да ци ма, ре цен зи ра ним пу бли ко ва ним сту ди ја ма и дру гим при хва тљи вим по да ци ма.

3.6.2.2.2. Кла си фи ка ци ја не ке суп стан це као кар ци но ге не је по сту пак ко ји укљу чу је две ме ђу за ви сне од ред ни це: про це ну чвр сти не до ка за и раз ма тра ње свих дру гих ре ле вант них по да та ка за кла си фи ка ци ју суп стан ци са кар ци но ге ним по тен ци ја лом за чо ве ка у од го ва-ра ју ћу ка те го ри ју опа сно сти.

3.6.2.2.3. Чвр сти на до ка за укљу чу је еви ден ти ра ње ту мо ра код љу ди и код ис пи ти ва них жи во ти ња и утвр ђи ва ње сте пе на ста ти стич-ке зна чај но сти. До вољ ни до ка зи о де ло ва њу на љу де по ка зу ју узроч но-по сле дич ну ве зу из ме ђу из ла га ња љу ди и раз во ја кар ци но ма, док до вољ ни до ка зи о де ло ва њу на жи во ти ње ука зу ју на узроч но-по сле дич ни од нос из ме ђу суп стан це и по ве ћа не ин ци ден це ту мо ра. Огра-ни че ни до ка зи о де ло ва њу на љу де по ка зу ју да по сто ји по зи тив на ко ре ла ци ја из ме ђу из ла га ња деј ству не ке суп стан це и кар ци но ма, али без узроч но-по сле дич на ве зе. Огра ни че ни до ка зи о де ло ва њу на жи во ти ње су по да ци ко ји ука зу ју на кар ци но ге ни ефе кат, али ни су и до вољ ни до ка зи. Тер ми ни „до во љан” и „огра ни чен” у овом тек сту има ју зна че ње де фи ни са но од стра не Ме ђу на род не аген ци је за ис тра-жи ва ње кар ци но ма (In­ter­na­ti­o­nal­Agency­for­Re­a­serch­on­Can­cer­–­IARC) и то:

1) Кар ци но ге но за љу деДо ка зи ре ле вант ни за кар ци но ге ност, до би је ни у сту ди ја ма код љу ди, кла си фи ку ју се у јед ну од сле де ћих ка те го ри ја опа сно сти: – до вољ ни до ка зи за кар ци но ге ност: уста но вље на узроч но-по сле дич на ве за из ме ђу из ла га ња и раз во ја кар ци но ма код љу ди. То под-

ра зу ме ва да је по зи тив на ко ре ла ци ја из ме ђу из ла га ња и по ја ве кан це ра до би је на у сту ди ја ма у ко ји ма се слу чај но сти, би ас и не у са гла ше-ни ре зул та ти мо гу ис кљу чи ти са од го ва ра ју ћом по у зда но шћу;

– огра ни че ни до ка зи за кар ци но ге ност: из ме ђу из ла га ња и по ја ве кар ци но ма по сто ји по зи тив на ве за, а ин тер пре та ци ја ове узроч-но-по сле дич не ве зе сма тра се увер љи вом, али се слу чај но сти, би ас и не у са гла ше ни ре зул та ти не мо гу ис кљу чи ти са до вољ ном по у зда-но шћу;

2) Кар ци но ге но за жи во ти њеКар ци но ге ност код екс пе ри мен тал них жи во ти ња утвр ђу је се при ме ном кон вен ци о нал них ме то да, ме то да у ко ји ма се ко ри сте ге-

нет ски мо ди фи ко ва не жи во ти ње и дру ге in­vi­vo ме то де ко је су за сно ва не на јед ном или ви ше кри тич них ста ди ју ма кар ци но ге не зе. У од су ству по да та ка до би је них у ду го трај ним кон вен ци о нал ним ис пи ти ва њи ма или ис пи ти ва њи ма по ја ве нео пла зи ја као ко нач ног ефек та, кон зи стент ни по зи тив ни ре зул та ти у не ко ли ко мо де ла ко ји се од но се на раз ли чи те ста ди ју ме ви ше сте пе ног про це са кар ци но ге не зе тре ба да бу ду раз ма тра ни у про це ни чвр сти не до ка за за кар ци но ге ност код жи во ти ња. До ка зи ре ле вант ни за кар ци но ге ност код екс пе ри мен тал-них жи во ти ња кла си фи ку ју се у јед ну од сле де ћих ка те го ри ја опа сно сти:

– до вољ ни до ка зи за кар ци но ге ност: узроч но-по сле дич на ве за је уста но вље на из ме ђу суп стан це и по ве ћа не ин ци ден це ма лиг них нео пла зми код (1) две или ви ше вр ста екс пе ри мен тал них жи во ти ња или (2) два или ви ше не за ви сних ис пи ти ва ња на јед ној вр сти екс-пе ри мен тал них жи во ти ња, спро ве де них у раз ли чи том вре ме ну или у раз ли чи тим ла бо ра то ри ја ма или при ме ном раз ли чи тих про то ко ла. По ве ћа ње ин ци ден це ту мо ра код оба по ла јед не вр сте екс пе ри мен тал них жи во ти ња, у до бро спро ве де ном ис пи ти ва њу, спро ве де ном по прин ци пи ма до бре ла бо ра то риј ске прак се, мо же пред ста вља ти до во љан до каз. Уко ли ко се у по је ди нач ној сту ди ји спро ве де ној на јед ној вр сти и по лу, ма лиг не нео пла зме ја ве у нео че ки ва ном сте пе ну у од но су на ин ци ден цу, ло ка ли за ци ју, тип ту мо ра или ста рост жи во ти ње или ка да по сто је ја сни на ла зи о ве ћем бро ју ме ста ло ка ли за ци је, ова кво ис пи ти ва ње мо гло би би ти раз ма тра но да се утвр ди да ли обез-бе ђу је до вољ но до ка за;

– огра ни че ни до ка зи за кар ци но ге ност: по да ци ука зу ју на кар ци но ге но деј ство али су огра ни че ни па се де фи ни ти ван за кљу чак не до но си за то што: (1) до ка зи о кар ци но ге но сти по ти чу из са мо јед ног екс пе ри мен та или (2) по сто је не ре ше на пи та ња ве за но за при хва-тљи вост екс пе ри мен тал ног ди зај на или ин тер пре ти ра ње ис пи ти ва ња или (3) суп стан ца по ве ћа ва ин ци ден цу са мо бе ниг них нео пла зми или ле зи ја сум њи вог нео пла стич ног по тен ци ја ла или (4) до ка зи о кар ци но ге но сти по ти чу са мо из ис пи ти ва ња ко ја по ка зу ју ис кљу чи во про мо тор ну ак тив ност у огра ни че ном бро ју тки ва и ор га на.

3.6.2.2.4. До дат на раз ма тра ња (као део утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка (ви де ти оде љак 1.1.1. овог при ло га)). По ред про це не чвр сти-не до ка за за кар ци но ге ност, тре ба узе ти у об зир број не дру ге фак то ре ко ји ути чу на по ве ћа ње ве ро ват но ће да не ка суп стан ца бу де кар ци-но ге на за љу де. Пот пу на ли ста свих фак то ра би ла би ве о ма ду га, али су ов де раз мо тре ни не ки од ва жни јих фак то ра.

26. мај 2017. Број 52 1313.6.2.2.5. Ови фак то ри мо гу се по сма тра ти као они ко ји по ве ћа ва ју или сма њу ју сте пен за бри ну то сти за кар ци но ге ност код љу ди.

Ре ла тив ни зна чај ко ји ће би ти дат сва ком фак то ру за ви си од ко ли чи не и ко хе рент но сти до ка зног ма те ри ја ла сва ког од њих по је ди нач но. Уоп ште но, по сто ји зах тев за ком плет ни јим по да ци ма у ци љу сма ње ња, а не по ве ћа ња за бри ну то сти. У по је ди ним слу ча је ви ма по треб на су до дат на раз ма тра ња при ли ком про це не на ла за ту мо ра и дру гих фак то ра.

3.6.2.2.6. Не ки ва жни фак то ри ко ји се мо гу узе ти у раз ма тра ње, ка да се про це њу је сте пен по тен ци јал ног кар ци но ге ног де ло ва ња су:1) тип ту мо ра и по сто је ћи по да ци о ин ци ден ци;2) ви ше ме ста ло ка ли за ци је;3) про гре си ја ле зи ја у ма лиг не об ли ке;4) сма ње но ла тент но вре ме по ја ве ту мо ра;5) да ли до по ја ве ту мо ра до ла зи код јед ног или оба по ла;6) да ли до по ја ве ту мо ра до ла зи код јед не или ви ше вр ста;7) струк тур на слич ност са суп стан цом (суп стан ца ма) за ко ју по сто је чвр сти до ка зи о кар ци но ге ном де ло ва њу;8) пут из ла га ња;9) по ре ђе ње ап сорп ци је, ди стри бу ци је, ме та бо ли зма и екс кре ци је из ме ђу екс пе ри мен тал них жи во ти ња и љу ди;10) мо гућ ност по ја ве нео че ки ва них ефе ка та услед ви со ке ток сич но сти при ме ње них до за;11) ме ха ни зам де ло ва ња и ње го ва ре ле вант ност за љу де, као што су ци то ток сич ност са сти му ла ци јом ра ста, ми то ге не за, иму но су-

пре си ја, му та ге ност.Му та ге ност: По зна то је да ге нет ски про це си има ју цен трал ну уло гу у про це су раз во ја кар ци но ма. По сто ја ње му та ге не ак тив но сти

in­vi­vo мо же да ука же да не ка суп стан ца има кар ци но ге ни по тен ци јал. 3.6.2.2.7. Суп стан ца чи ја кар ци но ге ност ни је ис пи та на у од ре ђе ним слу ча је ви ма мо же би ти кла си фи ко ва на у ка те го ри је 1А, 1Б или

ка те го ри ју 2 на осно ву по да та ка до би је них за струк тур но слич ну суп стан цу и раз ма тра њем дру гих ва жних фак то ра као што је фор ми ра-ње за јед нич ких ме та бо ли та од зна ча ја, нпр. ме та бо ли ти кон ге не ра бен зи дин ских бо ја.

3.6.2.2.8. При кла си фи ка ци ји се раз ма тра и да ли се суп стан ца ре сор бу је да тим пу те ви ма из ла га ња или да ли се по ја вљу ју са мо ту мо ри ло кал ног ка рак те ра на ме сти ма на ко ји ма је ис пи та на суп стан ца при ме ње на, док глав ни пу те ви из ла га ња не до во де до кар ци но-ге но сти.

3.6.2.2.9. Ва жно је да се при кла си фи ка ци ји узму у раз ма тра ње сва са зна ња ко ја се ти чу фи зич ко-хе миј ских, ток си ко ки не тич ких и ток си ко ди на мич ких свој ста ва суп стан це, као сви до ступ ни ре ле вант ни по да ци о хе миј ски слич ним суп стан ца ма, као што су од нос њи хо-ве струк ту ре и ак тив но сти.

3.6.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.6.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свим­ње­ним­са­стој­ци­ма­или­са­мо­за­по­је­ди­не­са­стој­ке­сме­ше3.6.3.1.1. Сме шу се кла си фи ку је као кар ци но ге на ка да је нај ма ње је дан од ње них са сто ја ка кла си фи ко ван у ка те го ри ју 1А или 1Б

или у ка те го ри ји 2 кар ци но ге них суп стан ци и ка да је при су тан у кон цен тра ци ји јед на кој или ве ћој од од го ва ра ју ће оп ште гра нич не кон-цен тра ци је, ка ко је при ка за но у Та бе ли 3.6.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.6.2. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је са сто ја ка сме ше кла си фи ко ва них као кар ци но ге ни ко је по вла че кла си фи ка ци ју те сме ше

Са сто јак ко ји је кла си фи ко ван као:Гра нич не кон цен тра ци је за кла си фи ка ци ју сме ше као:

Ка те го ри ја 1 кар ци но ген Ка те го ри ја 2 кар ци но ген

Ка те го ри ја 1А Ка те го ри ја 1БКатегорија 1А карциноген ≥ 0,1% – –Категорија 1Б карциноген – ≥ 0,1% –Категорија 2 карциноген – – ≥ 1,0% (Напомена 1)

Састојак који је класификован као:Граничне концентрације које утичу на класификацију смеше као:

Категорија 1 карциноген Категорија 2 карциноген

Категорија 1А Категорија 1БКатегорија 1А карциноген ≥ 0,1% – –Категорија 1Б карциноген – ≥ 0,1% –Категорија 2 карциноген – – ≥ 1,0% (Напомена 1)“

На­по­ме­на: Гра нич не кон цен тра ци је на ве де не у овој та бе ли од но се се на суп стан це у чвр стом и теч ном ста њу (m/m), али и на га со ве (V/V).На­по­ме­на­1: Уко ли ко је са сто јак сме ше ко ји је кла си фи ко ван као кар ци но ген ка те го ри је 2 при су тан у кон цен тра ци ји ≥ 0,1%, без бед-

но сни лист за сме шу до сту пан је на зах тев.

3.6.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.6.3.2.1. Кла си фи ка ци ја сме ше за сни ва се на до ступ ним екс пе ри мен тал ним по да ци ма до би је ним за по је ди нач не са стој ке сме ше кла-

си фи ко ва не као кар ци но ге не при ме ном оп штих гра нич них кон цен тра ци ја. У по је ди ним слу ча је ви ма, за кла си фи ка ци ју се мо гу ко ри сти ти по да ци до би је ни ис пи ти ва њем сме ше уко ли ко до би је ни ефек ти ни су уоче ни код по је ди нач них са сто ја ка. У та квим слу ча је ви ма, ре зул та ти ис пи ти ва ња ко ји се од но се на сме шу као це ли ну при ка зу ју се та ко да се на осно ву њих мо же из вр ши ти кла си фи ка ци ја и то узи ма ју ћи у об зир до зу и дру ге фак то ре као што су тра ја ње, пе ри од по сма тра ња, осе тљи вост и ста ти стич ка ана ли за ис пи ти ва ња кар ци но ге но сти. До-ку мен та ци ја на осно ву ко је је из вр ше на кла си фи ка ци ја тре ба да бу де са чу ва на и до ступ на ра ди евен ту ал не ре ви зи је на зах тев.

3.6.3.3. Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­не­по­сто­је­по­да­ци­за­по­је­ди­не­са­стој­ке­сме­ше­или­за­са­му­сме­шу:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.6.3.3.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не кар ци но ге но сти, али по сто ји до вољ но по да та ка о по је ди ним са-

стој ци ма и слич ним сме ша ма (ви де ти оде љак 3.6.3.2.1. овог при ло га) та ко да се сте пен ње не по тен ци јал не опа сно сти мо же од ре ди ти, ове по дат ке тре ба ко ри сти ти у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња да тим у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

132 Број 52 26. мај 2017.

3.6.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.6.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.7. Ток сич ност по ре про дук ци ју

3.7.1.­Де­фи­ни­ци­је­и­оп­шта­упут­ства

3.7.1.1. Ток сич ност по ре про дук ци ју пред ста вља штет не ефек те на сек су ал ну функ ци ју и плод ност код од ра слих је дин ки му шког и жен ског по ла, као и раз вој ну ток сич ност код по том ства. До ле на ве де не де фи ни ци је пре у зе те су из IPCS/ЕHC До ку мен та број 225, Прин-ци пи за про це ну здрав стве ног ри зи ка по ре про дук ци ју иза зва ног из ла га њем деј ству хе ми ка ли ја. За по тре бе овог си сте ма кла си фи ка ци је сма тра се да по зна то иза зи ва ње на след них ге нет ских про ме на код по том ства спа да под кла су опа сно сти Му та ге ност гер ми на тив них ће-ли ја (оде љак 3.5. овог при ло га).

Ток сич ност по ре про дук ци ју је по де ље на на два гру пе ефе ка та:1) штет ни ефек ти на сек су ал ну функ ци ју и плод ност;2) штет ни ефек ти на раст и раз вој по том ства.За по је ди не ток сич не ефек те на ре про дук ци ју не мо же се ја сно утвр ди ти да ли до во де до по ре ме ћа ја сек су ал не функ ци је и плод но-

сти или ра ста и раз во ја по том ства. Ипак, суп стан це ко је има ју на ве де не ефек те или сме ше ко је их са др же, би ће кла си фи ко ва не као ток-сич не по ре про дук ци ју са оп штим на по ме на ма о њи хо вом ток сич ном ефек ту.

3.7.1.2. За по тре бе кла си фи ка ци је, у окви ру кла се опа сно сти Ток сич ност по ре про дук ци ју раз ли ку ју се сле де ћи ефек ти:1) штет ни ефек ти на – сек су ал ну функ ци ју и плод ност или – раст и раз вој; 2) ефек ти на или пре ко лак та ци је.3.7.1.3.­Штет­ни­ефек­ти­на­сек­су­ал­ну­функ­ци­ју­и­плод­ностОви ефек ти пред ста вља ју деј ство суп стан ци ко је има ју по тен ци јал да ути чу на сек су ал ну функ ци ју и плод ност. Та кав ути цај под ра-

зу ме ва, али ни је огра ни чен на, по ре ме ћа је му шког и жен ског ре про дук тив ног си сте ма, штет не ефек те на раз вој у пу бер те ту, про из вод њу и кре та ње га ме та, на нор ма лан ре про дук тив ни ци клус, сек су ал но по на ша ње, плод ност, ра ђа ње, ис ход труд но ће, пре ра но ре про дук тив но са зре ва ње или мо ди фи ка ци ју оста лих функ ци ја ко је за ви се од ин те гри те та ре про дук тив ног си сте ма.

3.7.1.4.­Штет­ни­ефек­ти­на­раст­и­раз­војТок сич ни ефек ти на раст и раз вој, у нај ши рем сми слу, об у хва та ју све ефек те ко ји има ју ути цај на нор ма лан раз вој пло да, би ло пре

или по сле ро ђе ња, а по сле ди ца су из ла га ња ро ди те ља деј ству суп стан це пре за че ћа или из ла га ња по том ства у фа зи раз во ја пре или по сле ро ђе ња, све до пе ри о да сек су ал не зре ло сти. Сма тра се да кла си фи ка ци ја у од но су на ток сич ност по плод тре ба да упо зо ри труд ни це, као

26. мај 2017. Број 52 133и му шкар це и же не у ре про дук тив ном пе ри о ду жи во та. Ток сич ност за раз вој се од но си, пре све га, на штет не ефек те то ком труд но ће или на оне ко ји су по сле ди ца из ла га ња ро ди те ља. Ова ефек ти мо гу се ис по љи ти у би ло ком тре нут ку жи во та. Глав не по сле ди це ток сич но сти за раст и раз вој су: (1) смрт пло да, (2) струк тур ни по ре ме ћа ји, (3) по ре ме ћа ји ра ста и (4) функ ци о нал ни по ре ме ћа ји.

3.7.1.5. Штет ни ефек ти на или пре ко лак та ци је су та ко ђе укљу че ни у ток сич ност по ре про дук ци ју, али су за свр ху кла си фи ка ци је ови ефек ти по себ но об ра ђе ни у оде љак 3.7.2.1.2. овог при ло га. Суп стан це ко је има ју штет но деј ство на лак та ци ју по себ но се кла си фи ку-ју, ка ко би се до ји ље упо зо ри ле на по сто ја ње ове опа сно сти пре ко по себ ног оба ве ште ња.

3.7.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.7.2.1.­Ка­те­го­ри­је­опа­сно­сти3.7.2.1.1. За по тре бе кла си фи ка ци је, у окви ру кла се опа сно сти Ток сич ност по ре про дук ци ју, суп стан це се мо гу кла си фи ко ва ти у јед-

ну од две ка те го ри је опа сно сти. У окви ру сва ке категоријe опа сно сти одво је но се раз ма тра ју ефек ти на сек су ал ну функ ци ју и плод ност и ефек ти на раст и раз вој.

Та бе ла 3.7.1. Кри те ри ју ми за ток сич ност по ре про дук ци јуКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми*

КА ТЕ ГО РИ ЈА 1 Суп стан це за ко је се зна или се прет по ста вља да има ју ток сич не ефек те на про цес ре про дук ци је код љу ди.Супстанце се класификују у категорију 1 токсичности по репродукцију када се поуздано зна да су имале штетне ефекте на сексуалну функцију и плодност или на раст и развој код људи или када на основу испитивања на животињама постоје јасни докази поткрепљени и другим подацима, ако је могуће, који указују на то да супстанца има својство да утиче на репродукцију код људи. Даља класификација оваквих супстанци ће зависити од тога да ли су докази о њеној токсичности засновани на подацима о њиховом деловању на људе (категорија 1А) или на животиње (категорија 1Б).

Ка те го ри ја 1А Суп стан це за ко је се зна да има ју ток сич не ефек те на про цес ре про дук ци је код љу ди.Класификација супстанци у категорију 1А токсичности по репродукцију заснива се пре свега на доказима о деловању супстанци на људе.

Ка те го ри ја 1Б Суп стан це за ко је се прет по ста вља да има ју ток сич не ефек те на про цес ре про дук ци је код љу ди.Класификација супстанци у категорију 1Б токсичности по репродукцију заснована је на подацима добијеним у испитивањима на животињама. У одсуству других токсичних ефеката такви подаци треба да пруже јасне доказе о штетном ефекту супстанце на сексуалну функцију и плодност или на раст и развој. Уколико се ови ефекти јављају заједно са другим токсичним ефектима на репродукцију, не смеју се посматрати као секундарна неспецифична последица тих других токсичних ефеката. Уколико су познати механизми деловања који доводе у сумњу релевантност ефеката на људе, прикладнија је класификација у категорију 2.

КА ТЕ ГО РИ ЈА 2 Суп стан це за ко је се сум ња да има ју ток сич не ефек те на про цес ре про дук ци је код љу ди.Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри ју 2 ток сич но сти по ре про дук ци ју ка да по сто је до ка зи о њи хо вом де ло ва њу на љу де или екс пе ри мен тал не жи во ти ње, пот кре пље ни и дру гим по да ци ма ако је мо гу ће, ко ји ука зу ју на њи хов ште тан ефе кат на сек су ал ну функ ци ју и плод ност или на раст и раз вој и ка да ти до ка зи ни су до вољ ни да би се та ква суп стан ца кла си фи ко ва ла у ка те го ри ју 1. Уко ли ко не по сто је за до во ља ва ју ћи до ка зи о де ло ва-њу суп стан це, при клад ни ја је кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 2. Подаци треба да пруже јасне доказе о штетном ефекту супстанце на сексуалну функцију и плодност или на раст и развој плода у одсуству других токсичних ефеката или уколико имају и друге токсичне ефекте, штетан ефекат на репродукцију се не посматра као секундарна неспецифична последица дејства других токсичних ефеката.

На по ме на*: Суп стан це ко је сво је ефек те оства ру ју на или пре ко лак та ци је кла си фи ку ју се у по себ ну ка те го ри ју опа сно сти на осно ву кри те ри ју ма ко ји су да ти у одељ ку 3.7.2.1.2. овог при ло га.

3.7.2.1.2. Eфек ти на или пре ко лак та ци је из дво је ни су у по себ ну ка те го ри ју опа сно сти у окви ру кла се опа сно сти Ток сич ност по ре-

про дук ци ју. Суп стан це ко је сво је ефек те оства ру ју на или пре ко лак та ци је кла си фи ку ју се у по себ ну ка те го ри ју опа сно сти за ефек те на или пре ко лак та ци је. Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју у од но су на ефек те на или пре ко лак та ци је су сле де ћи:

Суп стан це ко је ор га ни зам же не ап сор бу је, а ко је мо гу ути ца ти на лак та ци ју или се мо гу из лу чи ти мле ком (укљу чу ју ћи и ме та бо ли-те) у ко ли чи на ма ко је пред ста вља ју ри зик по одој чад, кла си фи ку ју се и обе ле жа ва ју та ко да се ука же на опа сност по одој чад. Ове суп-стан це се кла си фи ку ју у од но су на ефек те на или пре ко лак та ци је на осно ву:

1) до ка за код љу ди ко ји ука зу ју на опа сност по одој чад то ком пе ри о да лак та ци је и/или2) ре зул та та сту ди ја спро ве де них на јед ној или две ге не ра ци је жи во ти ња ко ји пру жа ју ја сне до ка зе да те суп стан це оства ру ју штет-

не ефек те на по том ство пре ко мај чи ног мле ка или да има ју штет не ефек те на ква ли тет мле ка и/или3) ис пи ти ва ња аб сорп ци је, ме та бо ли зма, ди стри бу ци је и из лу чи ва ња, а ко ја ука зу ју да по сто ји ве ро ват но ћа да се та ква суп стан ца

на ђе у мај чи ном мле ку у ток сич ним кон цен тра ци ја ма.На­по­ме­на:. Уоче но је да за мно ге суп стан це не по сто је по да ци о њи хо вом по тен ци ја лу да иза зо ву штет не ефек те на по том ство пре-

ко лак та ци је.3.7.2.2.­Осно­ве­кла­си­фи­ка­ци­је3.7.2.2.1. Кла си фи ка ци ја се вр ши на осно ву од го ва ра ју ћих кри те ри ју ма, го ре на ве де них, и про це не ква ли те та по да та ка (оде љак

1.1.1. овог при ло га). Кла си фи ка ци ја суп стан ци као ток сич них по ре про дук ци ју од но си се на оне суп стан це ко је има ју спе ци фич но свој-ство да до ве ду до штет ног ефек та на ре про дук ци ју, а не на суп стан це ко је та кав ефе кат има ју са мо као не спе ци фич ну се кун дар ну по сле-ди цу дру гих ток сич них ефе ка та.

Кла си фи ка ци ја ових суп стан ци вр ши се у од го ва ра ју ће ка те го ри је опа сно сти по сле де ћем ре до сле ду: ка те го ри ја 1А, ка те го ри ја 1Б, ка те го ри ја 2 и до дат на ка те го ри ја за ефек те на и пре ко лак та ци је. Уко ли ко суп стан ца за до во ља ва кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју у обе глав не ка те го ри је опа сно сти (нпр. ка те го ри ја 1Б за ефек те на сек су ал ну функ ци ју и плод ност и ка те го ри ја 2 за раст и раз вој) он да на ети-ке ти тре ба да бу ду при ка за на оба оба ве ште ња о опа сно сти. Кла си фи ка ци ја у до дат ну ка те го ри ју за ефек те на или пре ко лак та ци је раз ма-тра се без об зи ра на кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1А, ка те го ри ју 1Б или ка те го ри ју 2.

3.7.2.2.2. При про це ни ток сич них ефе ка та на раст и раз вој по том ства по треб но је узе ти у об зир и ток сич ност по мај ку (оде љак 3.7.2.4. овог при ло га)

3.7.2.2.3. Осно ва за кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1А је сте по у здан до каз о штет ним ефек ти ма на ре про дук ци ју љу ди. Нај бо ље би би ло да до ка зи на ко ји ма се за сни ва ова ква кла си фи ка ци ја по ти чу из до бро спро ве де них епи де ми о ло шких сту ди ја ко је под ра зу ме ва ју од го ва ра ју ћу кон трол ну гру пу, од го ва ра ју ћу про це ну ре зул та та и про це ну мо гу ћих си стем ских гре ша ка (би ас) или до дат них фак то ра (кон фа ун де ра).

Ма ње по у зда не по дат ке ко ји по ти чу из за па жа ња на љу ди ма тре ба за ме ни ти од го ва ра ју ћим по да ци ма из ис пи ти ва ња на жи во ти ња-ма и раз мо три ти њи хо ву кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1Б.

3.7.2.3.­Утвр­ђи­ва­ње­ква­ли­те­та­по­да­та­ка3.7.2.3.1. Кла си фи ка ци ја суп стан ци као ток сич них по ре про дук ци ју вр ши се на осно ву про це не ква ли те та по да та ка (оде љак 1.1.1.

овог при ло га). То зна чи да се сви до ступ ни по да ци ко ји се од но се на ток сич ност по ре про дук ци ју раз ма тра ју за јед но, као што су епи де-ми о ло шке сту ди је, до бро до ку мен то ва ни при ка зи слу ча је ва код љу ди, спе ци фич на ис пи ти ва ња ток сич но сти по ре про дук ци ју на жи во ти-ња ма, за јед но са ре зул та ти ма суб хро нич них и хро нич них, као и ре зул та ти ма спе ци фич них ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма ко ји обез бе ђу ју ре ле вант не по дат ке о ток сич но сти по ре про дук тив не и од го ва ра ју ће ен до кри не ор га не. Aкo су по да ци о суп стан ци оскуд ни, по треб но је

134 Број 52 26. мај 2017.

узе ти у об зир и по дат ке о хе миј ски слич ним суп стан ца ма. На зна чај по да та ка ути чу раз ли чи ти чи ни о ци, као што су: ква ли тет ис пи ти ва-ња, кон зи стент ност ре зул та та, при ро да и сте пен ефе ка та, по сто ја ње екс пе ри мен тал них до ка за на жи во ти ња ма о ток сич но сти по мај ку, ни во ста ти стич ког зна ча ја за раз ли ке из ме ђу гру па, бро ја циљ них по ка за те ља на ко ји ма је уоче на про ме на, зна чај ис пи ти ва ног пу та из-ла га ња код љу ди и по сто ја ње гре ша ка (би ас). И по зи тив ни и не га тив ни ре зул та ти се узи ма ју у об зир при про це ни ква ли те та по да та ка. Са мо јед на сту ди ја из ве де на пре ма прин ци пи ма до бре на уч не прак се са ста ти стич ки или би о ло шки зна чај ним по зи тив ним ре зул та ти ма оправ да ва кла си фи ка ци ју (ви де ти оде љак 3.7.2.2.3. овог при ло га).

3.7.2.3.2. Ток си ко ки не тич ка ис пи ти ва ња на љу ди ма и жи во ти ња ма, ре зул та ти ис пи ти ва ња ме ста и ме ха ни зма или на чи на деј ства суп стан це мо гу да пру же ре ле вант не по дат ке ко ји ути чу на сма ње ње или по ве ћа ње за бри ну то сти због њи хо ве штет но сти по здра вље љу-ди. Уко ли ко је у овим ис пи ти ва њи ма не дво сми сле но по ка за но да ме ха ни зам деј ства и пут из ла га ња суп стан це ни су ре ле вант ни за љу де или ако су ток си ко ки не тич ке раз ли ке та кве да је си гур но да штет на свој ства суп стан це не ће ути ца ти на љу де, иако је у екс пе ри мен тал-ним усло ви ма суп стан ца има ла штет не ефек те на жи во ти ња ма, ову суп стан цу не тре ба кла си фи ко ва ти.

3.7.2.3.3. Уко ли ко се у по је ди ним ис пи ти ва њи ма ток сич но сти по ре про дук ци ју на екс пе ри мен тал ним жи во ти ња ма по ка же да суп-стан ца има сла бо ток сич но деј ство, не кла си фи ку ју се оба ве зно. Ова деј ства укљу чу ју ма ње про ме не у па ра ме три ма спер ме или по ја ву спон та них по ре ме ћа ја код пло да, ма ње про ме не у про пор ци ја ма ко је се уоби ча је но пра те код пло да, а ко је се, на при мер, мо гу при ме ти ти при ли ком пре гле да ске ле та, или те жи не пло да или у ви ду ма њих про ме на то ком ра ста и раз во ја по сле ро ђе ња.

3.7.2.3.4. По да ци до би је ни ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма тре ба ло би у иде ал ним усло ви ма да обез бе де до ка зе о спе ци фич ном ток-сич ном де ло ва њу на ре про дук ци ју у од су ству дру гих си стем ских ток сич них eфеката. Ипак, уко ли ко се ток сич ност за раст и раз вој по ја ви за јед но са дру гим ток сич ним деј стви ма код жен ке, тре ба у што ве ћој ме ри про це ни ти мо гу ћа оп шта ток сич на деј ства не ке суп стан це. Нај бо ље је нај пре раз мо три ти штет не ефек те на ем бри он/фе тус, а за тим про це ни ти ток сич не ефек те на мај ку, за јед но са дру гим фак то-ри ма ко ји су мо гли да ути чу на по ја ву та квих eфеката, у скло пу утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка о штет но сти не ке суп стан це. Ефек те на раст и раз вој ко ји се по сма тра ју при при ме ни до за ко је до во де до тро ва ња мај ке не тре ба ауто мат ски од ба ци ти. Ова ква деј ства тре ба при-хва ти ти од слу ча ја до слу ча ја, у за ви сно сти од то га да ли је узроч но-по сле дич на ве за ус по ста вље на или од ба че на.

3.7.2.3.5. Уко ли ко су на рас по ла га њу од го ва ра ју ћи по да ци, ва жно је од ре ди ти да ли је ток сич но де ло ва ње суп стан це на раст и раз вој по сле ди ца спе ци фич ног ме ха ни зма пре но са ток сич но сти са ин ток си ко ва не мај ке на мла дун це или не спе ци фич ног, се кун дар ног ме ха ни-зма, као што је стрес мај ке или по ре ме ћај хо ме о ста зе. Уко ли ко се по у зда но утвр ди да су ефек ти на ем бри он/фе тус по сле ди ца ис кљу чи во се кун дар них, не спе ци фич них eфеката, ови по да ци се не узи ма ју у об зир у по ступ ку кла си фи ка ци је пре ма ток сич но сти по мај ку. Ово је на ро чи то ва жно у слу ча је ви ма ка да су ути ца ји на мла дун це зна чај ни, нпр. ире вер зи бил ни ефек ти као што су струк тур не мал фор ма ци је. У по је ди ним си ту а ци ја ма ток сич но де ло ва ње суп стан це на про цес ре про дук ци је се од ба цу је за то што су ток сич ни ефек ти по сле ди ца се-кун дар них ефе ка та ток сич но сти по мај ку. На при мер, уко ли ко је суп стан ца ве о ма ток сич на, код жен ке мо же до ћи до по ја ве та кве ис цр-пље но сти да је она не спо соб на да од га ја и до ји мла дун це, па они оста ју без хра не и уми ру.

3.7.2.4.­Ток­сич­ност­по­мај­ку3.7.2.4.1. То ком развојa је дин ке in­ute­ro и то ком ра не фа зе пост на тал ног раз во ја мо гу по сто ја ти ток сич ни ути ца ји ко ји се пре но се са

мај ке би ло кроз не спе ци фич не ме ха ни зме ко ји су по ве за ни са стре сом и на ру ша ва њем хо ме о ста зе у мај чи ном ор га ни зму или кроз спе-ци фич не ме ха ни зме ка да ин ток си ко ва на мај ка пре но си ток сич ност на сво је мла дун це. При ли ком ту ма че ња ути ца ја суп стан це на раст и раз вој у ци љу ње не кла си фи ка ци је као суп стан це ко ја ре ме ти раст и раз вој тре ба узе ти у об зир и мо гућ ути цај ток сич но сти по мај ку. Ово је ве о ма сло же на од лу ка због не у твр ђе не ве зе из ме ђу ток сич но сти по мај ку и ње ног ути ца ја на раст и раз вој. Струч на про це на при утвр-ђи ва њу ква ли те та по да та ка ко ји ука зу ју на удео ток сич но сти по мај ку у ток сич ном ефек ту не ке суп стан це је кључ на у кла си фи ка ци ји те суп стан це пре ма ток сич ним ефек ти ма на раст и раз вој. Ка ко би се до шло до пра вил них за кљу ча ка о кла си фи ка ци ји суп стан це по треб но је нај пре ис пи та ти ути цај не ке суп стан це на ем бри он/фе тус, па тек он да при сту пи ти ис пи ти ва њу по сле ди ца ток сич но сти по мај ку, као и оста лих чи ни ла ца ко ји су мо гли има ти ути ца ја на по ја ву ова квих eфеката.

3.7.2.4.2. На осно ву по сто је ћих по да та ка, мо же се ре ћи да ток сич ност по мај ку, у за ви сно сти од те жи не, ути че на раз вој пло да пре ко не спе ци фич них, се кун дар них ме ха ни за ма и до во ди до по ја ве eфеката као што су сма ње на те жи на фе ту са, за ка сне ло око шта ва ње, мо гу ћа ре сорп ци ја и од ре ђе не мал фор ма ци је код по је ди них вр ста жи во ти ња. Огра ни чен број сту ди ја ко је су спро ве де не са ци љем да се уста но ви ве за из ме ђу ток сич но сти по мај ку и ути ца ја на раз вој пло да ни су ус пе ле да по ка жу до след ну, по но вљи ву ве зу код од ре ђе не вр сте. Ути-ца ји на раст и раз вој ко ји се ја вља ју у при су ству ток сич но сти по мај ку сма тра ју се ја сним до ка зом ток сич ног ефек та суп стан це на раст и раз вој пре и по сле ро ђе ња, осим уко ли ко се од слу ча ја до слу ча ја мо же до ка за ти да је ути цај на раст и раз вој се кун дар на по сле ди ца ток сич но сти по мај ку. По ред то га, кла си фи ка ци ја суп стан це спро во ди се уко ли ко су код мла ду на ца при ме ће ни зна чај ни ток сич ни ефек-ти, нпр. ире вер зи бил ни ефек ти као што су струк тур не про ме не, смрт ем бри о на/фе ту са, зна чај ни функ ци о нал ни не до ста ци по сле ро ђе ња.

3.7.2.4.3. Кла си фи ка ци ја суп стан ци ко је има ју ште тан ефе кат на раст и раз вој са мо пре ко ток сич но сти по мај ку не тре ба ауто мат ски да се пре ки не, чак иако је до ка зан спе ци фи чан ме ха ни зам ко јим се ток сич ност пре но си са мај ке. У та квим слу ча је ви ма тре ба раз ми сли ти о кла си фи ка ци ји та кве суп стан це у ка те го ри ју 2, пре не го у ка те го ри ју 1. Ка да је по сле ди ца ток сич ног де ло ва ња суп стан це смрт мај ке или та ква ис цр пље ност да она ви ше не мо же да до ји сво је мла дун це, он да ток сич ни ути цај на пост на тал ни раз вој тре ба сма тра ти ис кљу-чи во по сле ди цом ток сич но сти по мај ку и ову суп стан цу не тре ба кла си фи ко ва ти као суп стан цу са ток сич ним ефек ти ма на раст и раз вој пло да. Кла си фи ка ци ју суп стан це не тре ба из вр ши ти у слу ча је ви ма ма њих раз вој них про ме на ка да се ја вља ју са мо ма ње сма ње ње те жи не фе ту са/мла ду на ца или за ка сне ло око шта ва ње ко је је у те сној ве зи са ток сич но шћу по мај ку.

3.7.2.4.4. По да ци о по ка за те љи ма за про це ну ток сич но сти по мај ку, ако су на рас по ла га њу, тре ба да бу ду про це ње ни на осно ву њи хо-ве ста ти стич ке или би о ло шке зна чај но сти као и на осно ву од но са дозa – од го вор. Не ки од по ка за те ља за про це ну ток сич но сти по мај ку су:

– Смрт ност мај ки (по ве ћа на смрт ност ме ђу ис пи ти ва ним жен ка ма пре ста вља до каз о ток сич но сти по мај ку уко ли ко је ово по ве ћа-ње мор та ли те та до зно за ви сно и ако се мо же при пи са ти си стем ској ток сич но сти те сти ра не суп стан це; смрт ност гра вид них жен ки из над 10% сма тра се пре ко мер ном и по дат ке за ту до зу не би тре ба ло узи ма ти у об зир за да љу про це ну),

– Ин декс па ре ња (бр. пол но зре лих муж ја ка/број спа ре них жи во ти ња x100),(15)

– Ин декс плод но сти (бр. опло ђе них жен ки/број па ре ња x100), – Тра ја ње гра ви ди те та (уко ли ко је мо гу ће из ра чу на ти), – Те ле сна ма са и про ме на те ле сне ма се (по дат ке о про ме на ма те ле сне ма се и/или про ме ни при ла го ђе не те ле сне ма се тре ба, ка да

та кви по да ци по сто је, укљу чи ти у по дат ке ко ји се ко ри сте за про це ну ток сич них eфеката не ке суп стан це на мај ку. Из ра чу на ва ње при-ла го ђе не про ме не сред ње вред но сти те ле сне ма се код жен ке, ко ја пред ста вља раз ли ку из ме ђу те ле сне ма се пре гра ви ди те та и те ле сне ма се то ком гра ви ди те та ка да је на сту пи ла про ме на, ума ње на за те жи ну гра вид не ма те ри це (са пло дом/пло до ви ма мо же да по ка же да ли је до шло до про ме не те жи не код жен ке или ње не ма те ри це; код зе че ва по ве ћа ње те ле сне те жи не ни је по у здан по ка за тељ ток сич но сти по мај ку јер су од сту па ња у те ле сној те жи ни то ком гра ви ди те та код зе че ва уоби ча је на),

– Узи ма ње во де и хра не, уко ли ко је ре ле вант но (пра ће ње да ли по сто ји зна чај но по ве ћа ње у узи ма њу хра не и во де код ис пи ти ва них жен ки у од но су на кон трол ну гру пу мо же зна чај но ути ца ти на про це ну ток сич них eфеката не ке суп стан це по гра вид не жен ке, по го то во ка да се ис пи ти ва на суп стан ца да је пре ко хра не или во де. Про ме не у ко ли чи ни хра не или во де ко ја се уно си тре ба по сма тра ти у ве зи са про ме на ма те ле сне ма се гра вид них жен ки ка да се утвр ђу је да ли при ме ће ни ефек ти пред ста вља ју по сле ди цу ин ток си ка ци је или уку са ис пи ти ва ног ма те ри ја ла у хра ни или во ди.), – – – – – – – – –(15) Сматра се да на вредности индекса парења и индекса плодности могу утицати и мужјаци.

26. мај 2017. Број 52 135 – Кли нич ке про це не, укљу чу ју ћи кли нич ке зна ке, мар ке ре, хе ма то ло шке и би о хе миј ске на ла зе (пра ће ње по ве ћа не уче ста ло сти по ја-

ве зна чај них кли нич ких зна ко ва тро ва ња код ис пи ти ва них жен ки у од но су на кон трол ну гру пу је ко ри сно код про це не ток сич них eфеката не ке суп стан це по мај ку. Уко ли ко ова ква ис пи ти ва ња тре ба да пред ста вља ју осно ву за про це ну ток сич но сти за мај ку, он да се у сту ди ја ма оба ве зно на во де ти по ви, уче ста лост, сте пен и тра ја ње кли нич ких зна ко ва. Кли нич ки зна ци тро ва ња мај ки под ра зу ме ва ју: ко му, из не мо-глост, по ве ћа ну ак тив ност, гу би так ре флек са ус пра вља ња, пре ста нак по кре тљи во сти (атак си ја) или оте жа но ди са ње.),

–­Post­mor­tem по да ци (по ве ћа на уче ста лост, од но сно озбиљ ност post­mor­tem­на ла за мо же би ти по ка за тељ тро ва ња гра вид них жен-ки. Они мо гу укљу чи ва ти па то а на том ске и па то хи сто ло шке по дат ке или по дат ке о те жи ни ор га на, укљу чу ју ћи и ап со лут ну те жи ну ор га-на, од нос те жи не те ла пре ма те жи ни по је ди них ор га на или од нос те жи не ор га на и те жи не мо зга. Ка да по сто је и хи сто па то ло шки на ла зи за хва ће них ор га на ко ји ука зу ју на знат не про ме не тих ор га на код ис пи ти ва них гра вид них жен ки у од но су на кон трол ну гру пу, то се сма-тра до ка зом ток сич но сти по мај ку).

3.7.2.5.­По­да­ци­до­би­је­ни­екс­пе­ри­мен­тал­ним­пу­тем­и­ис­пи­ти­ва­њем­на­жи­во­ти­ња­ма3.7.2.5.1. По сто је мно ге ме ђу на род но при зна те ме то де ис пи ти ва ња ко је об у хва та ју ме то де за ис пи ти ва ње ток сич но сти по раст и раз-

вој (нпр. OECD Упут ство за ис пи ти ва ње 414) и ме то де за ис пи ти ва ње ток сич но сти на јед ној или две ге не ра ци је (нпр. OECD Упут ство за ис пи ти ва ње 415, 416).

3.7.2.5.2. Ре зул та ти скри нинг те сто ва (нпр. OECD Упут ство за ис пи ти ва ње 421 – скри нинг те сто ви ток сич но сти по ре про дук ци ју или раст и раз вој и 422 – сту ди је ток сич но сти ком би но ва ним, по но вље ним до за ма са скри нинг те сто ви ма ток сич но сти по ре про дук ци ју кроз раст и раз вој) мо гу та ко ђе да се ко ри сте за по твр ду кла си фи ка ци је, ма да се ре зул та ти ова квих ис пи ти ва ња сма тра ју ма ње по у зда ним у од но су на оне ко ји су до би је ни пот пу ним ис пи ти ва њем.

3.7.2.5.3. Штет ни ефек ти или про ме не, уоче ни при крат ко трај ним или ду го трај ним по на вља ним до за ма у ис пи ти ва њи ма ток сич но-сти, за ко је се про це ни да ре ме те ре про дук тив ну функ ци ју и ко је се по ја вљу ју у од су ству зна чај не оп ште ток сич но сти, мо гу би ти ко ри-шће ни као осно ва за кла си фи ка ци ју, нпр. хи сто па то ло шке про ме не на пол ним жле зда ма.

3.7.2.5.4. Кла си фи ка ци ји мо гу до при не ти до ка зи до би је ни у in­vi­tro те сто ви ма или те сто ви ма на ор га ни зми ма ко ји ни су си са ри и из ве де ни из те сто ва са слич ним суп стан ца ма на осно ву ве зе струк ту ре и ак тив но сти (SAR). У свим ова квим слу ча је ви ма, ко ри сти се струч но ми шље ње за про це ну да ли су по да ци од го ва ра ју ћи. Нео д го ва ра ју ћи по да ци не мо гу се ко ри сти ти као осно ва за кла си фи ка ци ју.

3.7.2.5.5. Нај бо ље је да се у те сто ви ма на жи во ти ња ма ко ри сте од го ва ра ју ћи пу те ви из ла га ња суп стан ци ко ји има ју слич но сти са мо гу ћим пу тем из ла га ња љу ди. У прак си, ка да се од ре ђу је ток сич ност по ре про дук ци ју, обич но се ко ри сти пе ро рал ни унос и ова ква ис-пи ти ва ња су обич но по год на за про це ну ри зи ка од ток сич ног ефек та на про цес ре про дук ци је. Уко ли ко ова ис пи ти ва ња не дво сми сле но по ка зу ју да се ме ха ни зам и на чин деј ства суп стан це не од но се на љу де или ако су ток си ко ки не тич ке раз ли ке та ко ја сне да је си гур но да се опа сна свој ства суп стан це не ће ис по љи ти код љу ди, иако је у екс пе ри мен тал ним усло ви ма та ква суп стан ца по ка за ла штет не ефек те на ре про дук ци ју екс пе ри мен тал них жи во ти ња, суп стан цу не тре ба кла си фи ко ва ти.

3.7.2.5.6. Ис пи ти ва ња у ко ји ма се суп стан ца уно си ин тра вен ски или ин тра пе ри то не ал но, што до во ди до из ло же но сти ре про дук тив-них ор га на не ре ал но ви со ким до за ма ис пи ти ва не суп стан це, или иза зи ва ло кал на оште ће ња ових ор га на, укљу чу ју ћи и њи хо ву ири та ци-ју, об ја шња ва ју се са по себ ним опре зом, а ова ква ис пи ти ва ња са ма по се би ни су осно ва за кла си фи ка ци ју.

3.7.2.5.7. По сто ји оп шта са гла сност око гра нич не до зе из над ко је се на сту па ње штет ног ефек та сма тра да је ван кри те ри ју ма за кла-си фи ка ци ју. У по је ди ним упут стви ма за из во ђе ње ис пи ти ва ња на ве де не су гра нич не до зе, док се у дру гим на и ла зи на пре по ру ку да се по по тре би при ме не ве ће до зе ако је оче ки ва но из ла га ње љу ди ве ће од од го ва ра ју ће гра ни це из ло же но сти. По ред то га, за хва љу ју ћи ток си-ко ки не тич ким раз ли ка ма ме ђу вр ста ма, утвр ђи ва ње спе ци фич них гра нич них до за мо же би ти нео д го ва ра ју ће у слу ча је ви ма ка да су љу ди осе тљи ви ји на ефек те не ке суп стан це од ис пи ти ва них жи во ти ња.

3.7.2.5.8. Штет ни ефек ти на про цес ре про дук ци је ко ји се уоча ва ју са мо код при ме не ви со ких до за у ис пи ти ва њу на жи во ти ња ма (укљу чу ју ћи и она код ко јих до ла зи до по ја ве из не мо гло сти, те жих об ли ка гу бит ка апе ти та, по ве ћа не смрт но сти) не зна че да ће та суп-стан ца би ти кла си фи ко ва на, осим уко ли ко не по сто је и дру ги по да ци, нпр. ток си ко-ки не тич ки ко ји упу ћу ју на то да би љу ди мо гли би ти под ло жни ји ње ном де ло ва њу не го жи во ти ње, што би ука за ло да је кла си фи ка ци ја по треб на. За да ља упут ства у овој обла сти по гле да ти оде љак 3.7.2.4. овог при ло га.

3.7.2.5.9. Да ли ће „гра нич на до за” би ти да та или не за ви си од ме то де ко ја се ко ри сти у ис пи ти ва њу, нпр. у OECD Упут ству за ис пи-ти ва ње ток сич но сти при по но вље ном до зи ра њу пе ро рал но пре по ру чу је се гра нич на до за од 1000 mg/kg, осим у слу ча ју ка да оче ки ва ни ху ма ни од го вор ука зу је да је по треб на ве ћа до за.

3.7.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.7.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­за­све­или­са­мо­за­не­ке­ње­не­са­стој­ке3.7.3.1.1. Сме ша се кла си фи ку је као ток сич на по ре про дук ци ју ако је нај ма ње је дан њен са сто јак кла си фи ко ван у ка те го ри ју 1А или

1Б или ка те го ри ју 2 суп стан ци са ток сич ним ефек том на ре про дук ци ју и ако је тај са сто јак сме ше при су тан у кон цен тра ци ји из над оп ште гра нич не кон цен тра ци је из Та бе ле 3.7.2. ко ја је да та у овом при ло гу за ка те го ри је 1А или 1Б или за ка те го ри ју 2.

3.7.3.1.2. Сме ша се кла си фи ку је као она ко ја ток сич ност ис по ља ва на или пре ко лак та ци је уко ли ко је нај ма ње је дан њен са сто јак та ко кла си фи ко ван, а при су тан је у сме ши у кон цен тра ци ји из над оп ште гра нич не кон цен тра ци је из Та бе ле 3.7.2. за до дат ну ка те го ри ју за ефек те на или пре ко лак та ци је.

Та бе ла 3.7.2. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је са сто ја ка сме ше кла си фи ко ва них као ток сич ни по ре про дук ци ју или у од но су на ефек-те на лак та ци ју или пре ко лак та ци је, ко је по вла че кла си фи ка ци ју те сме ше

Са сто јак кла си фи ко ван као:Гра нич не кон цен тра ци је за кла си фи ка ци ју сме ше као:

Ка те го ри ја 1 ток сич ност по ре про дук ци ју Ка те го ри ја 2 ток сич ност по ре про дук ци ју

До дат на ка те го ри ја за ефек те на или пре ко лак та ци јеКа те го ри ја 1А Ка те го ри ја 1Б

Категорија 1А токсичност по репродукцију ≥ 0,3%(Напомена 1)

– –

Категорија 1Б токсичност по репродукцију – ≥ 0,3% (Напомена 1) –Категорија 2 токсичност по репродукцију – – ≥ 3,0% (Напомена 1)Додатна категорија за ефекте на и преко лактације – – – ≥ 0,3% (Напомена 1)

На­по­ме­на: Гра нич не кон цен тра ци је на ве де не у овој та бе ли од но се се на суп стан це у чвр стом и теч ном ста њу (m/m), као и на га со ве (V/V).На­по­ме­на­1: Уко ли ко је са сто јак сме ше, ко ји је кла си фи ко ван као ток си чан по ре про дук ци ју Ка те го ри ја 1 или Ка те го ри ја 2, или

кла си фи ко ван у од но су на ефек те на или пре ко лак та ци је, при су тан у кон цен тра ци ји ≥ 0,1%, без бед но сни лист за сме шу мо ра да бу де до сту пан на зах тев.

136 Број 52 26. мај 2017.

3.7.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.7.3.2.1. У по је ди ним слу ча је ви ма, за кла си фи ка ци ју се мо гу ко ри сти ти по да ци о сме ша ма до би је ни у ис пи ти ва њи ма ка да оне по-

ка зу ју ефек те ко ји ни су уоче ни при ли ком ис пи ти ва ња по је ди нач них са сто ја ка. Ре зул та ти ис пи ти ва ња ко ји се од но се на са му сме шу као це ли ну при ка зу ју се та ко да је ја сно да се на осно ву њих мо же из вр ши ти кла си фи ка ци ја и то узи ма ју ћи у об зир до зу и дру ге фак то ре као што су: тра ја ње, по сма тра ње, осе тљи вост и ста ти стич ка ана ли за ис пи ти ва ња ре про дук тив ног си сте ма. Од го ва ра ју ћа до ку мен та ци ја ко ја пра ти од лу ку о кла си фи ка ци ји тре ба да бу де са чу ва на и до ступ на у слу ча ју да је по треб на на кнад на про ве ра од лу ке.

3.7.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­код­ко­јих­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.7.3.3.1. У скла ду са од ред ба ма одељ ка 3.7.3.2.1, ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не ток сич но сти по ре про дук-

ци ју, али по сто ји до вољ но по да та ка ко ји се ти чу по је ди нач них са сто ја ка и слич них те сти ра них сме ша та ко да се сте пен мо гу ће опа сно-сти мо же пра вил но од ре ди ти, ове по дат ке тре ба ко ри сти ти на осно ву пра ви ла за пре мо шћа ва ње да тих у одељ ку 1.1.3. овог при ло га

3.7.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.7.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 1373.8. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност

3.8.1.­Де­фи­ни­ци­ја­и­оп­шта­упут­ства

3.8.1.1. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност пред ста вља спе ци фич на, не ле тал на деј ства на по је ди не ор га не по сле јед но крат не из ло же но сти суп стан ци или сме ши. Ов де спа да ју сва зна чај на деј ства на здра вље љу ди ко ја мо гу да по ре ме те нор мал но функ ци о ни са ње не ког ор га на про ла зно или трај но, тре нут но или са од ло же ним деј ством, а ни су об ра ђе ни у одељ ци ма 3.1. до 3.7. и одељ ку 3.10. овог при ло га (ви де ти оде љак 3.8.1.6. овог при ло га).

3.8.1.2. Кла си фи ка ци ја суп стан ци или сме ша као спе ци фич но ток сич них за циљ ни ор ган (јед но крат на из ло же ност) иден ти фи ку је их као спе ци фич но ток сич не за циљ ни ор ган и као по тен ци јал но штет не по здра вље љу ди ко ји су из ло же ни.

3.8.1.3. Ови штет ни ефек ти по здра вље љу ди ко ји на ста ју по сле јед но крат не из ло же но сти укљу чу ју ка рак те ри стич не ток сич не ефек те на љу де или ток си ко ло шки зна чај не про ме не функ ци је или мор фо ло ги је тки ва/ор га на или до во де до озбиљ них про ме на би о хе миј-ских или хе ма то ло шких па ра ме та ра код екс пе ри мен тал них жи во ти ња, ко ји су ре ле вант ни за здра вље љу ди. По да ци о де ло ва њу на љу де су нај ва жни ји чи ни о ци за кла си фи ка ци ју.

3.8.1.4. При ли ком про це не узи ма ју се у об зир не са мо зна чај не про ме не у јед ном ор га ну или би о ло шком си сте му, већ и оп ште про-ме не ма њег ин тен зи те та ко је за хва та ју ви ше ор га на.

3.8.1.5. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган мо же се по ја ви ти на кон би ло ког пу та из ла га ња од зна ча ја за љу де, нпр. пе ро рал но, дер мал но или ин ха ла ци о но.

3.8.1.6. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же ност је об ра ђе на у одељ ку 3.9. овог при ло га, па су та кви спе-ци фич ни ток сич ни ефек ти из у зе ти из овог одељ ка. Оста ли спе ци фич ни ток сич ни ефек ти на бро ја ни у да љем тек сту, об ра ђе ни су по себ но, па су та ко ђе из у зе ти из овог одељ ка:

1) акут на ток сич ност (оде љак 3.1. овог при ло га);2) ко ро зив но оште ће ње/ири та ци ја ко же (оде љак 3.2. овог при ло га);3) те шко оште ће ње/ири та ци ја ока (оде љак 3.3. овог при ло га);4) сен зи би ли за ци ја ре спи ра тор них ор га на или ко же (оде љак 3.4. овог при ло га);5) му та ге ност гер ми на тив них ће ли ја (оде љак 3.5. овог при ло га);6) кан це ро ге ност (оде љак 3.6. овог при ло га);7) ток сич ност по ре про дук ци ју (оде љак 3.7. овог при ло га) и8) ток сич ност по сле аспи ра ци је (оде љак 3.10. овог при ло га).3.8.1.7. Кла са опа сних ма те ри ја Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност по де ље на је на : – спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност, ка те го ри ја 1 и 2; – спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност, ка те го ри ја 3.

3.8.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.8.2.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­суп­стан­це­у­ка­те­го­ри­ју­1­и­2­спе­ци­фич­не­ток­сич­но­сти­за­циљ­ни­ор­ган­(јед­но­крат­на­из­ло­же­ност)3.8.2.1.1. Суп стан це са тре нут ним и од ло же ним деј ством кла си фи ку ју се у окви ру раз ли чи тих ка те го ри ја опа сно сти на осно ву

струч не про це не и утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка о деј ству суп стан це, као и пре по ру че них вред но сти (ви де ти оде љак 3.8.2.1.9. овог при ло га). Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри ју 1 или 2 у за ви сно сти од њи хо ве при ро де и eфеката ко је иза зи ва ју (Та бе ла 3.8.1. ко ја је да та у овом при ло гу).

Та бе ла 3.8.1. Кри те ри ју ми за спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ностКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми

Ка те го ри ја 1 Суп стан це ко је до во де до знат них ток сич них ефе ка та код љу ди или за ко је се, на осно ву екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма, прет по ста вља да мо гу да иза зо ву ја ке ток сич не ефек те код љу ди по сле јед но крат не из ло же но сти.Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри ју 1 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (јед но крат на из ло же ност) на осно ву: 1) по у зда них и ква ли тет них до ка за код љу ди или по да та ка из епи де ми о ло шких сту ди ја или2) од го ва ра ју ћих ис пи ти ва ња на екс пе ри мен тал ним жи во ти ња ма где су ове суп стан це у ма лим кон цен тра ци ја ма до ве ле до зна чај них ток сич них eфеката.Препоручене вредности доза/концентрација дате су у одељку 3.8.2.1.9. овог прилога и користе се за утврђивање квалитета података за класифика-цију супстанци.

Ка те го ри ја 2 Суп стан це за ко је се на осно ву екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма мо же прет по ста ви ти да мо гу има ти штет но деј ство на људ ско здра вље по сле јед но-крат ног из ла га ња.Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри ју 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (јед но крат на из ло же ност) на осно ву екс пе ри ме на та на жи во ти-ња ма у ко ји ма су уоче ни зна чај ни ток сич ни ефек ти, ре ле вант ни за људ ско здра вље, иза зва ни из ла га њем уме ре ним кон цен тра ци ја ма. Пре по ру че не вред но сти до за/кон цен тра ци ја ко је тре ба ко ри сти ти у ис пи ти ва њу да те су у на став ку (ви де ти оде љак 3.8.2.1.9. овог при ло га) ка ко би се олак ша ла кла си фи ка ци ја.У изузетним случајевима, подаци добијени из искуства на људима могу послужити да се нека супстанца класификује у категорију 2 (видети одељак 3.8.2.1.9. овог прилога).

Ка те го ри ја 3 Про ла зни ефек ти на циљ ни ор ган.Постоје супстанце/смеше које изазивају одређене ефекте на циљном органу, али се на основу тога не могу класификовати у категорију 1 или 2. То су ефекти који мењају функцију људских органа у кратком временском периоду после излагања дејству супстанце/смеше, али од којих се човек може опоравити без значајних последица. Ова категорија опасности подразумева само наркотичке ефекте или иритацију респираторних органа. Супстанце и смеше се класификују у ову категорију опасности на основу посебних ефеката како је објашњено у одељку 3.8.2.2. овог прилога.

На­по­ме­на: Тре ба на сто ја ти да се од ре ди при мар ни циљ ни ор ган ток сич но сти и у скла ду са тим кла си фи ко ва ти, као нпр. суп стан це са хе па то ток сич ним деј ством, са не у ро ток сич ним деј ством и слич но. Тре ба па жљи во ана ли зи ра ти све по дат ке и кад је мо гу ће ис кљу чи ти се-кун дар не ефек те (суп стан це са хе па то ток сич ним деј ством мо гу има ти се кун дар не ефек те на нер вном или га стро ин те сти нал ном си сте му).

3.8.2.1.2. По треб но је од ре ди ти и ре ле ван тан пут из ла га ња ко јим кла си фи ко ва на суп стан ца оства ру је сво ја ток сич на деј ства.3.8.2.1.3. Кла си фи ка ци ја се вр ши на осно ву струч не про це не (оде љак 1.1.1. овог при ло га), утвр ђи ва њем ква ли те та свих по да та ка,

узи ма ју ћи у об зир упут ства ко ја су да та у да љем тек сту.3.8.2.1.4. Ква ли тет свих по да та ка (оде љак 1.1.1. овог при ло га), укљу чу ју ћи и ин ци ден те код љу ди, епи де ми о ло шка, ис пи ти ва ња и

ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма, слу жи да се по твр де спе ци фич ни ток сич ни ефек ти суп стан це за циљ ни ор ган ко ји ути чу на кла си фи ка ци ју.3.8.2.1.5. По да ци по треб ни за про це ну спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган мо гу се од но си ти на јед но крат ну из ло же ност љу ди

код ку ће, на рад ном ме сту или у окру же њу или на ис тра жи ва ња на жи во ти ња ма. Стан дард на ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма из во де се на па цо ви ма или ми ше ви ма и под ра зу ме ва ју ис пи ти ва ња акут не ток сич но сти ко је укљу чу ју кли нич ка по сма тра ња и де таљ не ма кро скоп ске

138 Број 52 26. мај 2017.

и ми кро скоп ске пре гле де ко ји тре ба да от кри ју ток сич но де ло ва ње на циљ не ор га не или тки ва ако они по сто је. Ре зул та ти ис пи ти ва ња акут не ток сич но сти спро ве де не на дру гим вр ста ма жи во ти ња та ко ђе мо гу обез бе ди ти ре ле вант не по дат ке.

3.8.2.1.6. У из у зет ним слу ча је ви ма, по је ди не суп стан це са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган мо гу се кла си фи ко ва ти у ка-те го ри ју 2, на осно ву струч не про це не на ла за код љу ди и то:

1) ка да на ла зи до би је ни код љу ди ни су до вољ ни да би суп стан ца би ла кла си фи ко ва на у ка те го ри ју 1 и/или2) на осно ву при ро де и ин тен зи те та ефе ка та.До зе, од но сно кон цен тра ци је код љу ди не тре ба узи ма ти у об зир при кла си фи ка ци ји и сви по да ци до би је ни ис пи ти ва њи ма на жи-

во ти ња ма тре ба да бу ду у са гла сно сти са кла си фи ка ци јом у ка те го ри ју 2. Уко ли ко по сто је по да ци из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма ко ји ука зу ју на кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 1, суп стан цу тре ба кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 1.

3.8.2.1.7. Ефек ти ко ји се узи ма ју у об зир за кла си фи ка ци ју у ка те го ри је 1 и 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (јед но крат на из ло же ност).

3.8.2.1.7.1. Кла си фи ка ци ја се вр ши на осно ву по да та ка ко ји до во де у ве зу јед но крат ну из ло же ност суп стан ци са очи глед ним и ка-рак те ри стич ним ток сич ним ефек ти ма.

3.8.2.1.7.2. По да ци о де ло ва њу суп стан це на љу де до би је ни из ис ку ства или ин ци де на та, обич но су огра ни че ни на из ве шта је о штет ним по сле ди ца ма по здра вље љу ди, че сто с не по у зда ним по да ци ма о усло ви ма из ло же но сти и не мо гу да обез бе де до вољ но на уч них по да та ка ко ји се мо гу до би ти у до бро из ве де ним ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма.

3.8.2.1.7.3. По да ци до би је ни ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма мо гу пру жи ти мно го ви ше де та ља у об ли ку кли нич ких по сма тра ња, ми-ко ро скоп ских и ма кро скоп ских па то ло шких пре гле да, ка да се че сто от кри ју опа сно сти од не ке суп стан це, ко је не угро жа ва ју жи вот, али ко је мо гу да ука жу на функ ци о нал ни по ре ме ћај. Сви рас по ло жи ви по да ци и ре ле вант ност за људ ско здра вље узи ма ју се у об зир при ли-ком кла си фи ка ци је, што под ра зу ме ва и сле де ће ефек те на љу де и/или жи во ти ње:

1) обо ље ва ње ко је је по сле ди ца јед но крат не из ло же но сти;2) зна чај не функ ци о нал не про ме не ре спи ра тор ног си сте ма ко је ни су про ла зне при ро де, цен трал ног и пе ри фер ног нер вног си сте ма

или дру гих ор га на или ор ган ских си сте ма, укљу чу ју ћи зна ке де пре си је цен трал ног нер вног си сте ма или ефек те на по је ди на чу ла (као што су чу ло ви да, слу ха и ми ри са);

3) сва ка по сто ја на и зна чај на про ме на би о хе миј ских или хе ма то ло шких па ра ме та ра или про ме не уоче не при ана ли зи мо кра ће;4) знат на оште ће ња ор га на ко ја су уоче на при па то а на том ском пре гле ду и/или ка сни је по твр ђе на ми кро скоп ским пре гле дом;5) мул ти фо кал не или ди фу зне не кро зе, фи бро зе или фор ми ра ња гра ну ло ма у ви тал ним ор га ни ма ко ји има ју спо соб ност ре ге не ра ци је;6) мор фо ло шке про ме не ко је су по тен ци јал но ре вер зи бил не, али пру жа ју ја сан до каз о по ре ме ћа ју функ ци је ор га на;7) до ка зи о зна чај ном из у ми ра њу ће ли ја (где спа да и де ге не ра ци ја ће ли ја и сма ње ње њи хо вог бро ја) код ви тал них ор га на ко ји не ма-

ју спо соб ност ре ге не ра ци је.3.8.2.1.8. Ефек ти на осно ву ко јих се не мо же из вр ши ти кла си фи ка ци ја суп стан це у ка те го ри је 1 и 2 спе ци фич не ток сич но сти за

циљ ни ор ган (јед но крат на из ло же ност). По не кад се мо гу уочи ти ефек ти од ре ђе них суп стан ци ко ји не оправ да ва ју њи хо ву кла си фи ка ци ју. Та кви ефек ти код љу ди и/или код

жи во ти ња из ме ђу оста лог укљу чу ју:1) кли нич ко за па жа ње или ма ле про ме не те ле сне ма се, про ме не у уно ше њу хра не и во де, ко ји мо гу има ти ток си ко ло шки зна чај, али

са ми по се би не ука зу ју на зна чај ну ток сич ност;2) ма ње про ме не у би о хе миј ским и хе ма то ло шким па ра ме три ма и про ме не уоче не при ана ли зи мо кра ће и/или про ла зне ефек те, ка да

су та кве про ме не и ефек ти од сум њи вог или ми ни мал ног ток си ко ло шког зна ча ја;3) про ме не у ма си ор га на без до ка за о по ре ме ћа ју функ ци је ор га на;4) ре ак ци је при ла го ђа ва ња за ко је се не сма тра да су ток си ко ло шки бит не;5) ме ха ни зми ток сич но сти суп стан ци спе ци фич ни за вр сту, тј. ка да је са си гур но шћу до ка за но да ефек ти ни су ре ле вант ни за љу де.3.8.2.1.9. Пре по ру че не вред но сти за кла си фи ка ци ју у ка те го ри је 1 и 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (јед но крат на из ло-

же ност) на осно ву по да та ка из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма3.8.2.1.9.1. Ка ко би се олак ша ло до но ше ње од лу ке о кла си фи ка ци ји суп стан це (у ка те го ри ју 1 или ка те го ри ју 2 спе ци фич не ток сич-

но сти за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност), од ре ђе не су пре по ру че не вред но сти ко је се узи ма ју у об зир за раз ма тра ње до зе, од но сно кон цен тра ци је суп стан це ко ја до во ди до зна чај них ути ца ја на здра вље. Основ ни раз лог за уво ђе ње ових пре по ру че них вред но сти је чи ње-ни ца да све суп стан це има ју мо гу ће ток сич но деј ство и да по сто ји од ре ђе на до за/кон цен тра ци ја из над ко је се ње на ток сич ност ис по ља ва.

3.8.2.1.9.2. Ка да се у ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма уочи ток сич но деј ство ко је је зна чај но за кла си фи ка ци ју, раз ма тра ње до за, од но сно кон цен тра ци ја при ко ји ма се то деј ство ис по љи ло у по ре ђе њу са пре по ру че ним вред но сти ма, обез бе ђу је ко ри сне по дат ке на осно ву ко јих се од лу чу је да ли суп стан цу тре ба или не тре ба кла си фи ко ва ти (јер су ток сич ни ефек ти по сле ди ца штет них свој ста ва са ме суп стан це, али и ње не до зе/кон цен тра ци је).

3.8.2.1.9.3. Оп сег пре по ру че них вред но сти (С) за из ла га ње јед ној до зи ко ја је до ве ла до зна чај ног не ле тал ног ток сич ног ефек та је оп сег ко ји се при ме њу је за акут ну ток сич ност, као што је на ве де но у Та бе ли 3.8.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.8.2. Оп сег пре по ру че них вред но сти за спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност Оп сег пре по ру че них вред но сти за

Пут из ла га ња Је ди ни це Ка те го ри ја 1 Ка те го ри ја 2 Ка те го ри ја 3Пе ро рал но (па цов) mg/kg те ле сне ма се C ≤ 300 2000 ≥ C > 300

не при ме њу ју се пре по ру че не вред но стиДер мал но (па цов или зец) mg/kg те ле сне ма се C ≤ 1000 2000 ≥ C > 1000Ин ха ла ци ја га са (па цов) ppmV/4h C ≤ 2500 5000 ≥ C > 2500Ин ха ла ци ја ис па ре ња (па цов) mg/l/4h C ≤ 10 20 ≥ C > 10Ин ха ла ци ја пра ши не, ма гле, ди ма (па цов) mg/l/4h C ≤ 1,0 5,0 ≥ C > 1,0

На­по­ме­не:­1) Ове пре по ру че не вред но сти и њи хов оп сег да ти у Та бе ли 3.8.2. тре ба са мо да бу ду смер ни це, тј. да бу ду упо тре бље не у окви ру

утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка и да по мог ну у до но ше њу од лу ке о кла си фи ка ци ји. Оне не пред ста вља ју стрикт не вред но сти.2) Ова кве вред но сти не по сто је за ка те го ри ју 3 јер се кла си фи ка ци ја вр ши, пре све га, на осно ву по да та ка ко ји се од но се на љу де.

По да ци ко ји по ти чу од ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма, ако по сто је, тре ба да бу ду укљу че ни у по сту пак утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка о де ло ва њу не ке суп стан це.

3.8.2.1.10. До дат на упут ства3.8.2.1.10.1. Ка да је суп стан ца ока рак те ри са на са мо на осно ву по да та ка на жи во ти ња ма (ти пич но за но ве суп стан це, али и за мно ге

већ по зна те), про цес кла си фи ка ци је под ра зу ме ва упу ћи ва ње на пре по ру че не до зе, од но сно кон цен тра ци је као ва жан еле ме нат за про це-ну ква ли те та по да та ка.

26. мај 2017. Број 52 1393.8.2.1.10.2. Ка да по сто је до бро пот кре пље ни по да ци о спе ци фич ној ток сич но сти суп стан це за циљ ни ор ган при јед но крат ној из ло-

же но сти код љу ди, та ква суп стан ца тре ба да бу де кла си фи ко ва на. По зи тив ни по да ци код љу ди, без об зи ра на до зе, има ју ве ће вред но сти у сми слу кла си фи ка ци је не го по да ци до би је ни ис пи ти ва њем на жи во ти ња ма. Ако не ка суп стан ца ни је би ла кла си фи ко ва на јер по сто је ћи по да ци ни су ука зи ва ли на спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган код љу ди, али у ме ђу вре ме ну по ста ну до ступ ни по да ци из ин ци ден та ко ји ука зу ју да та суп стан ца има спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган, он да она тре ба да се кла си фи ку је.

3.8.2.1.10.3. Суп стан цу ко ја ни је ис пи та на у сми слу спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган тре ба кла си фи ко ва ти, ако је то мо гу-ће, на осно ву по да та ка о од но су струк ту ре и ак тив но сти и на осно ву струч не про це не по да та ка о струк тур но слич ној суп стан ци ко ја је ра ни је би ла кла си фи ко ва на и на осно ву до дат них чи ни ла ца, као што је нпр. фор ми ра ње за јед нич ких, за ток сич ност бит них ме та бо ли та.

3.8.2.1.10.4. Кон цен тра ци је за си ће них ис па ре ња та ко ђе тре ба увр сти ти у еле мен те за кла си фи ка ци ју ра ди за шти те здра вља љу ди и ве ће без бед но сти

3.8.2.2.­Суп­стан­це­из­ка­те­го­ри­је­3:­Про­ла­зни­ефек­ти­на­циљ­ни­ор­ган3.8.2.2.1. Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју суп стан це као ири та тив не за ре спи ра тор не ор га не.Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју суп стан ци у окви ру ка те го ри је 3 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (јед но крат на из ло же ност)

као ири та тив не за ре спи ра тор не ор га не су сле де ћи:1) ири та тив ни ефек ти на ре спи ра тор не ор га не (огра ни че но цр ве ни ло, едем, свраб и/или бол), ко ји ре ме те функ ци ју са симп то ми ма

као што су ка шаљ, бол, гу ше ње и смет ње ди са ња. Ова про це на за сно ва на је пр вен стве но на по да ци ма на љу ди ма;2) су бјек тив но пра ће ње деј ства мо же би ти по др жа но и ме ре њем ири та ци је ре спи ра тор ног трак та (RTI) (као што су елек тро фи зи о ло-

шка ре ак ци ја, би о мар ке ри ин фла ма ци је у на зал ним или брон хо ал ве о лар ним се кре ти ма);3) симп то ми уоче ни код љу ди тре ба да бу ду свој стве ни ши рој по пу ла ци ји из ло же ној деј ству не ке суп стан це, а не изо ло ва не ре ак ци је

пре о се тљи во сти или од го вор иза зван са мо код по је ди на ца са пре о се тљи вим ди сај ним пу те ви ма. Не до вољ но ја сни из ве шта ји ко ји го во ре о „ири та ци ји” тре ба да бу ду од ба че ни јер се ови тер ми ни ко ри сте за раз ли чи те осе ћа је као што су ми ри си, не при ја тан укус, осе ћај на дра-же но сти и су во ћа, ко ји не спа да ју у ти пич не симп то ме ири та ци је ре спи ра тор них ор га на на осно ву ко јих би се из вр ши ла кла си фи ка ци ја;

4) у овом тре нут ку не по сто је ва ли ди ра ни те сто ви на жи во ти ња ма ко ја мо гу да ме ре ири та ци ју ре спи ра тор ног трак та (RTI), ме ђу-тим ко ри сни по да ци мо гу се до би ти на осно ву јед но крат ног или по но вље ног ис пи ти ва ња ин ха ла ци о не ток сич но сти. На при мер, ис пи ти-ва ње на жи во ти ња ма мо же да обез бе ди ко ри сне по дат ке о кли нич ким зна ци ма ток сич но сти (оте жа но ди са ње, ри ни тис итд.) и хи сто па то-ло шке по дат ке (нпр. хи пе ре ми ја, едем, ми ни мал на ин фла ма ци ја, згу сну та слуз) ко је су ре вер зи бил не и мо гу да бу ду од раз го ре опи са них кли нич ких симп то ма. Ова ква ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма тре ба ко ри сти ти у про це ни ква ли те та по да та ка;

5) ова кла си фи ка ци ја је при клад на са мо у слу ча ју ка да ни су при ме ће на озбиљ ни ја оште ће ња ор га на, нпр. ре спи ра тор ног си сте ма.3.8.2.2.2. Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју суп стан ци на осно ву нар ко тич ког деј ства.Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју суп стан ци у окви ру ка те го ри је 3 на осно ву ње ног нар ко тич ког деј ства су сле де ћи:1) де пре си ја цен трал ног нер вног си сте ма укљу чу ју ћи нар ко тич ке ефек те код љу ди као што су: по спа ност, сан, сма ње на буд ност,

гу би так ре флек са, не до ста так ко ор ди на ци је и вр то гла ви ца. Ова деј ства мо гу се ма ни фе сто ва ти и као ја ка гла во бо ља или муч ни на и мо гу до ве сти до ло шег ра су ђи ва ња, не све сти це, нер во зе, умо ра, по ре ме ћа ја пам ће ња, по ре ме ћа ја опа жа ња и ко ор ди на ци је, по ре ме ћа ја у вре-ме ну ре ак ци је или по спа но сти;

2) код жи во ти ња симп то ми нар ко тич ког деј ства суп стан це су ле тар ги ја, ло ша ко ор ди на ци ја, гу би так ре флек са ус пра вља ња и пре-ста нак кре та ња. Уко ли ко ова деј ства не ма ју про ла зни ка рак тер, суп стан цу ко ја их је иза зва ла тре ба кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 1 или 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ не ор га не – јед но крат на из ло же ност.

3.8.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.8.3.1. Сме ше се кла си фи ку ју на осно ву истих кри те ри ју ма ко ји ва же и за суп стан це или на на чин ко ји је опи сан у да љем тек сту. Као и суп стан це, сме ше тре ба кла си фи ко ва ти на осно ву спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган по сле јед но крат не из ло же но сти.

3.8.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.8.3.2.1. Ка да су из ис ку ства на љу ди ма или из од го ва ра ју ћих ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма до ступ ни по у зда ни и ква ли тет ни по да ци

ко ји се од но се на сме шу, као што је опи са но код кри те ри ју ма за кла си фи ка ци ју, он да се сме ша кла си фи ку је на осно ву утвр ђи ва ња ква-ли те та ових по да та ка (оде љак 1.1.1.4. овог при ло га). По себ ну па жњу тре ба обра ти ти на про це ну по да та ка о сме ша ма ка ко до зе, тра ја ње, пра ће ње или ана ли зе не би учи ни ле та кве ре зул та те не у по тре бљи вим.

3.8.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­код­ко­јих­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.8.3.3.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган, али има до вољ но по да-

та ка о по је ди ним са стој ци ма и слич ним већ ис пи та ним сме ша ма, да би се опа сност од сме ше мо гла од го ва ра ју ће ока рак те ри са ти, ови се по да ци ко ри сте у скла ду са прин ци пи ма пре мо шћа ва ња ко ји су опи са ни у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

3.8.3.4.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­за­све­или­са­мо­за­не­ке­ње­не­са­стој­ке3.8.3.4.1. Ка да не ма до вољ но по у зда них до ка за или по да та ка из ис пи ти ва ња ко ја се од но се на са му сме шу, а ни на че ла пре мо шћа ва-

ња се не мо гу при ме ни ти ра ди ње не кла си фи ка ци је, он да се кла си фи ка ци ја та квих сме ша за сни ва на кла си фи ка ци ји суп стан ци ко је ула зе у њен са став. Сме шу тре ба кла си фи ко ва ти као сме шу са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган (на ве сти ор ган) по сле јед но крат не из ло же но сти, ка да је ба рем је дан њен са сто јак кла си фи ко ван у ка те го ри ју 1 или 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган и при су тан је на ни воу или из над оп ште гра нич не кон цен тра ци је да те у Та бе ли 3.8.3. ко ја је да та у овом при ло гу за ка те го ри је 1 и 2.

3.8.3.4.2. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је и кла си фи ка ци ја при клад но се при ме њу ју на јед но крат ну из ло же ност суп стан ци са спе ци-фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган.

3.8.3.4.3. Сме ше тре ба не за ви сно кла си фи ко ва ти у јед ну или обе, јед но крат ну и ви ше крат ну ток сич ност.

Та бе ла 3.8.3. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је за са стој ке сме ше кла си фи ко ва не као спе ци фич но ток сич не за циљ ни ор ган, што ути-че на кла си фи ка ци ју сме ше у ка те го ри ју 1 или 2

Кла си фи ка ци ја са стој каОп ште гра нич не вред но сти ко је ути чу на класификацију смеше

Ка те го ри ја 1 Ка те го ри ја 2Ка те го ри ја 1Специфична токсичност за циљни орган

кон цен тра ци ја ≥ 10% 1,0% ≤ концентрацијa < 10%

Ка те го ри ја 2Специфична токсичност за циљни орган

кон цен тра ци ја ≥ 10%(Напомена 1)

На­по­ме­на­1: Уко ли ко је не ки са сто јак сме ше са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган из ка те го ри је 2 при су тан у сме ши у кон-цен тра ци ји из над 1,0%, без бед но сни лист за сме шу до сту пан је на зах тев.

140 Број 52 26. мај 2017.

3.8.3.4.4. По себ ну па жњу тре ба обра ти ти ако се у сме ши на ла зе ток сич ни са стој ци ко ји де лу ју на ви ше од јед ног си сте ма ор га на и тре ба узе ти у об зир њи хо ву по тен ци ја ци ју или си нер ги стич ке ин тер ак ци је јер по је ди не суп стан це мо гу иза зва ти ток сич ност за циљ ни ор ган при кон цен тра ци ји <1% ка да не ки дру ги са сто јак сме ше по ја ча ва ње го во ток сич но де ло ва ње.

3.8.3.4.5. По себ ну па жњу тре ба обра ти ти при екс тра по ла ци ји ток сич но сти сме ше ко ја са др жи са сто јак из ка те го ри је 3. Од го ва ра-ју ћа оп шта гра нич на кон цен тра ци ја је 20%; ипак, она мо же би ти ви ша или ни жа у за ви сно сти од са стој(а)ка из ка те го ри је 3 и то га да се не ка деј ства, као што је ири та ци ја ре спи ра тор ног трак та, мо жда не ће по ја ви ти ис под од ре ђе не кон цен тра ци је, док се дру га, као што је нар ко тич ко деј ство, мо гу по ја ви ти ис под ове вред но сти од 20%. У овом слу ча ју по треб на је струч на про це на.

Ири та ци ја ре спи ра тор них ор га на и нар ко тич ки ефе кат по себ но се оце њу ју у скла ду са кри те ри ју ми ма на ве де ним у одељ ку 3.8.2.2. овог при ло га. Ка да се вр ши кла си фи ка ци ја за ове опа сно сти, до при нос сва ког са стој ка сма тра се ади тив ним, осим уко ли ко по сто је до ка-зи да ефек ти ни су ади тив ни.

3.8.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.8.4. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.9. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же ност

3.9.1.­Де­фи­ни­ци­ја­и­оп­шта­упут­ства

3.9.1.1. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же ност пред ста вља спе ци фич на деј ства на по је ди не ор га не по-сле ви ше крат не из ло же но сти суп стан ци или сме ши. Ов де спа да ју сва зна чај на деј ства на здра вље ко ја мо гу да по ре ме те нор мал но функ-ци о ни са ње не ког ор га на, про ла зно и трај но, тре нут но и/или са од ло же ним деј ством, а ко ја ни су об ра ђе на у одељ ци ма 3.1. до 3.8. и 3.10. овог при ло га.

26. мај 2017. Број 52 1413.9.1.2. Кла си фи ка ци ја суп стан це или сме ше као ток сич не за циљ ни ор ган (ви ше крат на из ло же ност) иден ти фи ку је je као спе ци фич-

но ток сич ну за циљ ни ор ган и као по тен ци јал но штет ну по здра вље љу ди ко ји су из ло же ни.3.9.1.3. Ова штет ни ефек ти по здра вље об у хва та ју ток сич не ефек те на љу де или екс пе ри мен тал не жи во ти ње, ток си ко ло шки зна чај-

не про ме не функ ци је или мор фо ло ги је тки ва или ор га на или до во де до озбиљ них про ме на би о хе миј ских или хе ма то ло шких па ра ме та ра код екс пе ри мен тал них жи во ти ња ко ји су ре ле вант ни за здра вље љу ди.

3.9.1.4. При ли ком про це не узи ма ју се у об зир не са мо зна чај не про ме не у јед ном ор га ну или би о ло шком си сте му, већ и оп ште про-ме не ма ње те шке при ро де ко је за хва та ју ви ше ор га на.

3.9.1.5. Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган мо же мо же се по ја ви ти на кон би ло ког пу та из ла га ња од зна ча ја за љу де, тј. пе ро-рал но, дер мал но или ин ха ла ци о но.

3.9.1.6. Не ле тал ни ток сич ни ефек ти на по је ди не ор га не по сле јед но крат не из ло зе но сти кла си фи ку ју се ка ко је опи са но за Спе ци-фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност (оде љак 3.8. овог при ло га) и сто га су из у зе ти из овог одељ ка.

3.9.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

3.9.2.1. Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри је спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же ност на осно ву струч-не про це не и утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка као и пре по ру че них вред но сти ко је узи ма ју у об зир тра ја ње из ло же но сти и до зе, од но сно кон цен тра ци је ко ја има ток сич не ефек те (ви де ти оде љак 3.9.2.9. овог при ло га). Суп стан це се по том кла си фи ку ју у ка те го ри ју 1 или 2 у за ви сно сти од при ро де и ин тен зи те та ефе ка та ко је иза зи ва ју (Та бе ла 3.9.1. ко ја је да та у овом при ло гу).

Та бе ла 3.9.1. Кри те ри ју ми за спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же ностКа те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју миКа те го ри ја 1 Суп стан це ко је до во де до знат них ток сич них ефе ка та код љу ди и за ко је се на осно ву екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма прет по ста вља да мо гу да иза зо-

ву ја ке ток сич не ефек те код љу ди по сле ви ше крат не из ло же но сти.Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри ју 1 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (ви ше крат на из ло же ност) на осно ву:1) по у зда них и ква ли тет них до ка за код љу ди или по да та ка из епи де ми о ло шких сту ди ја или2) одговарајућих испитивања на животињама где су ове супстанце у малим концентрацијама довеле до значајних, односно озбиљних токсичних ефеката релевантних за људско здравље. Препоручене вредности доза, односно концентрација дате су у одељку 3.9.2.9. овог прилога и треба их користити за утврђивање квалитета података за класификацију супстанци.

Ка те го ри ја 2 Суп стан це за ко је се на осно ву екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма прет по ста вља да мо гу има ти штет не ефек те на здра вље љу ди по сле ви ше крат не из ло-же но сти. Суп стан це се кла си фи ку ју у ка те го ри ју 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (ви ше крат на из ло же ност) на осно ву екс пе ри ме на та на жи во ти-ња ма у ко ји ма су уоче ни зна чај ни ток сич ни ефек ти, ре ле вант ни за људ ско здра вље, иза зва ни из ла га њем уме ре ним кон цен тра ци ја ма. Пре по ру че не вред но сти до за, од но сно кон цен тра ци ја да те су у одељ ку 3.9.2.9. овог при ло га ка ко би се олак ша ла кла си фи ка ци ја.У изузетним случајевима, подаци добијени код људи могу послужити да се нека супстанца класификује у категорију 2 (видети одељак 3.9.2.6. овог прилога).

На­по­ме­на: На сто ји се да се од ре ди при мар ни циљ ни ор ган ток сич но сти и у скла ду са тим кла си фи ко ва ти, као нпр. суп стан це са хе па то ток сич ним деј ством, са не у ро ток сич ним деј ством и слич но. Па жљи во се ана ли зи ра ју сви по да ци и, кад је то мо гу ће, ис кљу чу ју се-кун дар ни ефек ти (суп стан це са хе па то ток сич ним деј ством мо гу има ти се кун дар не ефек те на нер вном или га стро ин те сти нал ном си сте му).

3.9.2.2. Тре ба од ре ди ти би тан пут из ла га ња ко јим кла си фи ко ва на суп стан ца иза зи ва сво ја ток сич на деј ства.3.9.2.3. Кла си фи ка ци ја се вр ши на осно ву струч не про це не (оде љак 1.1.1. овог при ло га), на осно ву ква ли те та свих по да та ка укљу-

чу ју ћи и упут ство за кла си фи ка ци ју да то у одељ ку 3.9.2.4. овог при ло га.3.9.2.4. Ква ли тет свих по да та ка (оде љак 1.1.1. овог при ло га), укљу чу ју ћи и ин ци ден те код љу ди, епи де ми о ло шка и ис пи ти ва ња на

жи во ти ња ма, слу жи да се по твр де спе ци фич ни ток сич ни ефек ти суп стан це за циљ ни ор ган ко ји су бит ни за кла си фи ка ци ју. Ко ри сте се и по да ци из обла сти ин ду стриј ске ток си ко ло ги је са ку пља ни то ком го ди на. Про це на се ба зи ра на свим по сто је ћим по да ци ма, укљу чу ју ћи об ја вље не сту ди је и до дат не при хва тљи ве по дат ке.

3.9.2.5. По да ци по треб ни за про це ну спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган до би ја ју се или из ви ше крат не из ло же но сти љу ди код ку ће, на рад ном ме сту или у окру же њу или из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма. Стан дард на ис пи ти ва ња на па цо ви ма или ми ше ви ма ко ја обез бе ђу ју ове по дат ке тра ју 28 или 90 да на или то ком њи хо вог жи вот ног ци клу са (до две го ди не) и укљу чу ју хе ма то ло шка, кли нич ко-би о хе миј ска и де таљ не ма кро скоп ске и ми кро скоп ске пре гле де у ци љу од ре ђи ва ња ток сич них eфеката на циљ на тки ва/ор га не. Ре зул та ти ис пи ти ва ња по сле по но вље ног до зи ра ња на дру гим жи во тињ ским вр ста ма та ко ђе мо гу обез бе ди ти ре ле вант не по дат ке. И дру га ис пи ти-ва ња по сле ду го трај не из ло же но сти, као што су ис пи ти ва ња кар ци но ге но сти, не у ро ток сич но сти или ток сич но сти по ре про дук ци ју, мо гу та ко ђе обез бе ди ти по дат ке о спе ци фич ној ток сич но сти за циљ ни ор ган ко ји би се мо гли ко ри сти ти у про це ни за кла си фи ка ци ју.

3.9.2.6. У из у зет ним слу ча је ви ма, на осно ву струч не про це не, по је ди не суп стан це са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган, на осно ву на ла за код љу ди, мо гу се кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 2:

1) ка да на ла зи до би је ни код љу ди ни су до вољ ни да би суп стан ца би ла кла си фи ко ва на у ка те го ри ју 1 и/или2) на осно ву при ро де и ин тен зи те та ефе ка та.До зе, од но сно кон цен тра ци је код љу ди не тре ба узи ма ти у об зир при кла си фи ка ци ји и сви по да ци до би је ни у ис пи ти ва њи ма на жи-

во ти ња ма тре ба да бу ду од го ва ра ју ћи за кла си фи ка ци ју у ка те го ри ју 2. Ако не ки од по да та ка из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма ука зу ју да је од го ва ра ју ћа кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 1, суп стан цу тре ба кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 1.

3.9.2.7. Ефек ти ко ји се узи ма ју у об зир у по ступ ку кла си фи ка ци је у ка те го ри је спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган – ви ше-крат на из ло же ност.

3.9.2.7.1. Кла си фи ка ци ја суп стан ци вр ши се на осно ву по у зда них по да та ка ко ји до во де у ве зу ви ше крат ну из ло же ност са очи глед-ним и ка рак те ри стич ним ток сич ним eфек тима суп стан це.

3.9.2.7.2. По да ци о де ло ва њу суп стан це на љу де до би је ни из ис ку ства или ин ци де на та, обич но су огра ни че ни на из ве шта је о штет-ним по сле ди ца ма по здра вље љу ди, че сто су не по у зда ни у по гле ду о усло ва из ло же но сти и не обез бе ђу ју до вољ но на уч них по да та ка ко ји се до би ја ју до бро из ве де ним ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма.

3.9.2.7.3. По да ци до би је ни у ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма мо гу пру жи ти мно го ви ше де та ља, у ви ду кли нич ких по сма тра ња, хе ма-то ло шких, кли нич ко-би о хе миј ских, ми кро скоп ских и ма кро скоп ских па то ло шких пре гле да у ко ји ма се че сто иден ти фи ку ју опа сно сти од не ке суп стан це, ко је не угро жа ва ју жи вот, али ко је мо гу да ука жу на функ ци о нал ни по ре ме ћај. Сви рас по ло жи ви по да ци и ре ле вант ност за људ ско здра вље узи ма ју се у об зир при ли ком кла си фи ка ци је укљу чу ју ћи, из ме ђу оста лих, и сле де ће ефек те на љу де и/или жи во ти ње:

1) обо ље ва ње или смрт као по сле ди ца ви ше крат не или ду го трај не из ло же но сти. Обо ље ва ње или смрт мо же би ти ре зул тат ви ше-крат не из ло же но сти, чак и ре ла тив но ни ским до за ма, од но сно кон цен тра ци ја ма, услед би о а ку му ла ци је суп стан це или ње них ме та бо ли-та, од но сно због за си ће ња про це са де ток си ка ци је услед по но вље не из ло же но сти суп стан ци или ње ним ме та бо ли ти ма;

142 Број 52 26. мај 2017.

2) зна чај не функ ци о нал не про ме не у цен трал ном или пе ри фер ном нер вном си сте му или дру гим си сте ми ма ор га на, укљу чу ју ћи зна-ке де пре си је цен трал ног нер вног си сте ма и ефек те на по себ на чу ла (као што су чу ло ви да, слу ха и ми ри са);

3) сва ка по сто ја на и зна чај на про ме на кли нич ко-би о хе миј ских, хе ма то ло шких или па ра ме та ра ана ли зе мо кра ће;4) знат но оште ће ње ор га на уоче но при па то а на том ском пре гле ду и/или ка сни је по твр ђе но ми кро скоп ским пре гле дом;5) мул ти фо кал на или ди фу зна не кро за, фи бро за или фор ми ра ње гра ну ло ма у ви тал ним ор га ни ма ко ји има ју спо соб ност ре ге не ра-

ци је;6) мор фо ло шке про ме не ко је су по тен ци јал но ре вер зи бил не, али пру жа ју ја сан до каз о по ре ме ћа ју функ ци је ор га на (нпр. те шка ма-

сна де ге не ра ци ја је тре);7) до ка зи о зна чај ном из у ми ра њу ће ли ја (укљу чу ју ћи де ге не ра ци ју ће ли ја и сма ње ње њи хо вог бро ја) код ви тал них ор га на ко ји не-

ма ју спо соб ност ре ге не ра ци је.3.9.2.8. Ефек ти на осно ву ко јих се не мо же из вр ши ти кла си фи ка ци ја суп стан це у ка те го ри је 1 и 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ-

ни ор ган по сле ви ше крат не из ло же но сти:3.9.2.8.1. По не кад се мо гу уочи ти ефек ти од ре ђе них суп стан ци код љу ди или жи во ти ња ко ји не оправ да ва ју кла си фи ка ци ју. Та кви

ефек ти укљу чу ју и:1) кли нич ко за па жа ње или не знат не про ме не у по ве ћа њу те ле сне ма се, про ме не у уно су хра не или во де, ко ји има ју ток си ко ло шки

зна чај али са ми по се би не ука зу ју на „зна чај ну” ток сич ност;2) не знат не про ме не у кли нич ко-би о хе миј ским, хе ма то ло шким или па ра ме три ма ана ли зе мо кра ће, од но сно про ла зни ефек ти, ка да

су та кве про ме не и ефек ти од сум њи вог или ми ни мал ног ток си ко ло шког зна ча ја;3) про ме не у ма си ор га на без до ка за о по ре ме ћа ју функ ци је ор га на;4) ре ак ци је при ла го ђа ва ња за ко је се не сма тра да су ток си ко ло шки бит не;5) ме ха ни зме ток сич но сти суп стан ци ко ји су спе ци фич ни за вр сту, тј. ка да је са си гур но шћу до ка за но да ефек ти ни су ре ле вант ни за

љу де, он да кла си фи ка ци ја ни је оправ да на.3.9.2.9. Пре по ру че не вред но сти за кла си фи ка ци ју у ка те го ри је 1 и 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган (ви ше крат на из ло же-

ност) на осно ву по да та ка из ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма3.9.2.9.1. У ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма, не мо гу ће је осло ни ти се са мо на по сма тра ње ефе ка та без по да та ка о ду жи ни из ло же-

но сти то ком екс пе ри мен та и до зе/кон цен тра ци је, јер се ти ме из у зи ма ју основ не по став ке ток си ко ло ги је, тј. све суп стан це мо гу да бу ду ток сич не, а до за/кон цен тра ци ја и ду жи на из ла га ња су чи ни о ци ко ји од ре ђу ју ток сич ност. У ве ћи ни екс пе ри ме на та на жи во ти ња ма ко ри-сте се гор ње гра нич не вред но сти до за.

3.9.2.9.2. Да би се олак ша ло до но ше ње од лу ке да ли тре ба кла си фи ко ва ти суп стан цу и у ко ју ка те го ри ју (ка те го ри ја 1 или ка те го ри-ја 2), да те су пре по ру че не вред но сти до зе, од но сно кон цен тра ци је суп стан це ра ди раз ма тра ња до за/кон цен тра ци ја за ко је је по ка за но да зна чај но ути чу на здра вље.

Основ ни раз лог за уво ђе ње ових пре по ру че них вред но сти је чи ње ни ца да све суп стан це мо гу би ти ток сич не и да по сто ји од ре ђе на до за/кон цен тра ци ја из над ко је се ток сич ност ис по ља ва.

Ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма при ме ном по но вље них до за на ме ње на су да иза зо ву ток сич не ефек те ка ко би се по сти гао циљ ових ис-пи ти ва ња и да ве ћи на сту ди ја от кри је не ко ток сич но деј ство суп стан це бар при при ме ни нај ви ших до за. Не од лу чу је се са мо ка кве ефек-те суп стан ца мо же да иза зо ве, већ и на ко јим ни во и ма до за/кон цен тра ци ја и ко ли ко су ови ефек ти ре ле вант ни за љу де.

3.9.2.9.3. Ка да се у ис пи ти ва њи ма на жи во ти ња ма уочи зна чај но ток сич но деј ство ко је зах те ва кла си фи ка ци ју, раз ма тра ње ду жи не из ло же но сти у екс пе ри мен ту и до за, од но сно кон цен тра ци ја при ко ји ма су та деј ства уоче на у по ре ђе њу са пре по ру че ним вред но сти ма обез бе ђу је ко ри сне по дат ке на осно ву ко јих се мо же до не ти од лу ка да ли суп стан цу тре ба или не тре ба кла си фи ко ва ти (јер су ток сич ни ефек ти по сле ди ца штет них свој ста ва са ме суп стан це, али и ду жи не из ло же но сти и до зе, од но сно кон цен тра ци је).

3.9.2.9.4. На од лу ку да ли не ку суп стан цу тре ба кла си фи ко ва ти мо же ути ца ти и по да так о пре по ру че ној до зи, од но сно кон цен тра ци-ји при ко јој или ис под ко је се не уоча ва зна чај но ток сич но деј ство.

3.9.2.9.5. Ове пре по ру че не вред но сти од но се се на деј ства ко ја су за па же на при стан дард ним 90-то днев ним сту ди ја ма ток сич но сти спро ве де ним на па цо ви ма. Ове вред но сти мо гу по слу жи ти као осно ва за из во ђе ње од го ва ра ју ћих пре по ру че них вред но сти у сту ди ја ма ток сич но сти за ду жу или кра ћу из ло же ност, екс тра по ла ци јом вре ме на из ло же но сти у до зу слич но Ха бе ро вом пра ви лу о ин ха ла ци ји по ко ме је до за са ефек том ди рект но про пор ци о нал на кон цен тра ци ји суп стан це и ду жи ни из ло же но сти. Про це ну тре ба вр ши ти од слу ча ја до слу ча ја, нпр. вред но сти за 28-днев не сту ди је до би ће се та ко што се пре по ру че не вред но сти по мно же фак то ром три.

3.9.2.9.6. Сто га се кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 1 при ме њу је ка да се зна чај ни ток сич ни ефек ти, уоче ни по сле ви ше крат не из ло же но-сти у 90-днев ној сту ди ји спро ве де ној на екс пе ри мен тал ним жи во ти ња ма, по ја вљу ју на ни воу или ис под пре по ру че них вред но сти ко је су да те у Та бе ли 3.9.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.9.2. Пре по ру че не вред но сти за кла си фи ка ци ју суп стан ци у ка те го ри ју 1 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган – ви ше-крат на из ло же ност

Пут из ла га ња Је ди ни це Пре по ру че не вред но сти (до за/кон цен тра ци ја)Пе ро рал но (па цов) mg/kg т.м. C ≤ 10Дер мал но (па цов или зец) mg/kg т.м. C ≤ 20Ин ха ла ци о но (па цов) гас ppmV/6h/дан C ≤ 50Ин ха ла ци о но (па цов) па ре mg/l/6h/дан C ≤ 0,2Ин ха ла ци о но (па цов) пра ши на/ма гла/дим mg/l/6h/дан C ≤ 0,02

3.9.2.9.7. Кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју 2 се при ме њу је ка да се зна чај ни ток сич ни ефек ти уоче ни по сле ви ше крат не из ло же но сти у 90-днев ној сту ди ји спро ве де ној на екс пе ри мен тал ним жи во ти ња ма, ја вља ју у оп се гу пре по ру че них вред но сти ко је су да те у Та бе ли 3.9.3. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.9.3. Пре по ру че не вред но сти ко је тре ба да по мог ну кла си фи ка ци ју суп стан ци у ка те го ри ју 2Пут из ла га ња Је ди ни це Оп сег пре по ру че них вред но сти (до за/кон цен тра ци ја)

Пе ро рал но (па цов) mg/kg т.м. /дан 10 < C ≤ 100Дер мал но (па цов или зец) mg/kg т.м. /дан 20 < C ≤ 200Ин ха ла ци о но (па цов) га са ppmV/6h/дан 50 < C ≤ 250Ин ха ла ци о но (па цов) па ре mg/l/6h/дан 0,2 < C ≤ 1,0Ин ха ла ци о но (па цов) пра ши не/ма гле/ди ма mg/l/6h/дан 0,02 < C ≤ 0,2

26. мај 2017. Број 52 1433.9.2.9.8. На ве де не пре по ру че не вред но сти и оп се зи вред но сти да ти у одељ ци ма 3.9.2.9.6. и 3.9.2.9.7. овог при ло га пред ста вља ју

са мо смер ни це, тј. упо тре бља ва ју се за утвр ђи ва ње ква ли те та по да та ка и по ма жу у до но ше њу од лу ке о кла си фи ка ци ји. Они не пред ста-вља ју стрикт не вред но сти.

3.9.2.9.9. Мо гу ће је да се спе ци фи чан про фил ток сич но сти по ја ви у сту ди ја ма ток сич но сти по но вље них до за при до зи/кон цен тра-ци ји ко ја је ис под пре по ру че не вред но сти, као што је < 100 mg/kg те ле сне ма се/дан пе ро рал ним пу тем, ме ђу тим при ро да ефек та, као што је нпр. не фро ток сич ност уоче на са мо код муж ја ка од ре ђе не вр сте па цо ва за ко је се зна да су под ло жни овом ефек ту, мо же ре зул ти ра ти од лу ком да се суп стан ца не кла си фи ку је. И обрат но, мо гу ће је да се спе ци фи чан про фил ток сич но сти по ја ви у сту ди ја ма ток сич но сти по но вље них до за на жи во ти ња ма при до зи ко ја је јед на ка или ви ша од пре по ру че не вред но сти, као што је ≥ 100 mg/kg те ле сне ма се/дан пе ро рал ним пу тем, и да по ред то га по сто је и до дат ни по да ци из дру гих из во ра, као што су дру га ис тра жи ва ња ду го трај не при ме не суп-стан це или ис ку ства код љу ди, ко је по др жа ва ју за кљу чак да је, има ју ћи у ви ду утвр ђи ва ње ква ли те та по да та ка, кла си фи ка ци ја по треб на.

3.9.2.10.­До­дат­на­упут­ства3.9.2.10.1. Ка да је суп стан ца ока рак те ри са на са мо на осно ву по да та ка на жи во ти ња ма (ти пич но за но ве суп стан це, али и за мно ге

већ по зна те), про цес кла си фи ка ци је под ра зу ме ва упу ћи ва ње на пре по ру че не до зе, од но сно кон цен тра ци је као ва жан еле ме нат за про це-ну ква ли те та по да та ка.

3.9.2.10.2. Суп стан цу тре ба кла си фи ко ва ти ка да по сто је до бро пот кре пље ни по да ци о спе ци фич ној ток сич но сти суп стан це за циљ-ни ор ган код љу ди, ко ја се при пи су је по но вље ном или ду го трај ном из ла га њу. По зи тив ни ре зул та ти до би је ни код љу ди, без об зи ра на до зу, зна чај ни ји су од по да та ка до би је них ис пи ти ва њем на жи во ти ња ма. Ако не ка суп стан ца ни је кла си фи ко ва на јер ни је уоче на спе-ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган на ни воу или ис под пре по ру че них до за, од но сно кон цен тра ци ја за ис пи ти ва ње на жи во ти ња ма, а ка сни ји по да ци о ин ци ден ту код љу ди ука зу ју да та суп стан ца има спе ци фич ну ток сич ност за циљ ни ор ган, он да је тре ба кла си фи ко ва ти.

3.9.2.10.3. Суп стан цу ко ја ни је ис пи та на у сми слу спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган, тре ба кла си фи ко ва ти, ако је то мо гу-ће, на осно ву по да та ка о ве зи струк ту ре и ак тив но сти и на осно ву струч не про це не по да та ка о струк тур но слич ним суп стан ца ма ко је су прет ход но кла си фи ко ва не и на осно ву до дат них чи ни ла ца, као што је нпр. фор ми ра ње за јед нич ких за ток сич ност бит них ме та бо ли та.

3.9.2.10.4. Кон цен тра ци је за си ће них ис па ре ња та ко ђе тре ба увр сти ти у еле мен те за кла си фи ка ци ју ра ди за шти те здра вље и ве ће си гур но сти.

3.9.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.9.3.1. Сме ше се кла си фи ку ју на осно ву истих кри те ри ју ма ко ји ва же и за суп стан це или на на чин ко ји је опи сан у да љем тек сту. Као и супстанцe, сме ше тре ба кла си фи ко ва ти на осно ву спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган по сле ви ше крат не из ло же но сти.

3.9.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше3.9.3.2.1. Ка да су до ступ ни по у зда ни и ква ли тет ни по да ци код љу ди или из од го ва ра ју ћих ис пи ти ва ња на жи во ти ња ма, као што је

опи са но код кри те ри ју ма за кла си фи ка ци ју суп стан ци, а ко ји се од но се на са му сме шу (оде љак 1.1.1.4. овог при ло га), он да се сме ша кла си фи ку је на осно ву утвр ђи ва ња ква ли те та ових по да та ка. По себ ну па жњу тре ба обра ти ти на про це ну по да та ка о сме ша ма ка ко до за, тра ја њу, пра ће ње или ана ли за не би учи ни ле ре зул та те не у по тре бљи вим за за кљу чи ва ње о кла си фи ка ци ји.

3.9.3.3.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.9.3.3.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган, али има до вољ но по да-

та ка о по је ди ним са стој ци ма и слич ним, већ ис пи та ним сме ша ма да би се опа сност од сме ше мо гла од го ва ра ју ће про це ни ти, ови по да ци ко ри сте се у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња ко ја су опи са на у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

3.9.3.4.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­за­све­или­са­мо­за­не­ке­ње­не­са­стој­ке3.9.3.4.1. Ка да не ма по у зда них до ка за или по да та ка из ис пи ти ва ња ко ји се од но се на са му сме шу, а ни на че ла пре мо шћа ва ња не мо-

гу да се при ме не за кла си фи ка ци ју, он да се кла си фи ка ци ја та квих сме ша за сни ва на кла си фи ка ци ји суп стан ци ко је ула зе у њен са став. Сме шу тре ба кла си фи ко ва ти као сме шу са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган (на ве сти ор ган), по сле јед но крат не или ви ше-крат не из ло же но сти или по сле обе, ка да је бар је дан њен са сто јак кла си фи ко ван у ка те го ри ју 1 или 2 спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган и на ла зи се на ни воу или из над од го ва ра ју ћих оп штих гра нич них кон цен тра ци ја да тих у Та бе ли 3.9.4. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 3.9.4. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је за са стој ке сме ше кла си фи ко ва не као спе ци фич но ток сич не за циљ ни ор ган, што ути-че на кла си фи ка ци ју сме ше

Кла си фи ка ци ја са стој каОп ште гра нич не вред но сти ко је ути чу на класификацију смеше

Ка те го ри ја 1 Ка те го ри ја 2Ка те го ри ја 1Специфична токсичност за циљни орган концентрација ≥ 10 % 1,0 % ≤ концентрација < 10 %

Ка те го ри ја 2Специфична токсичност за циљни орган

кон цен тра ци ја ≥ 10 %(Напомена 1)

На­по­ме­на­1: Уко ли ко је не ки са сто јак сме ше са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган из ка те го ри је 2 при су тан у сме ши у кон-цен тра ци ји ≥ 1,0%, без бед но сни лист за сме шу до сту пан је на зах тев.

3.9.3.4.2. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је и од го ва ра ју ћу кла си фи ка ци ју тре ба при ме ни ти у слу ча ју ток си ка на та са спе ци фич ном ток сич но шћу за циљ ни ор ган при ви ше крат ном из ла га њу.

3.9.3.4.3. Не за ви сно се раз ма тра кла си фи ка ци ја сме ше у од но су на ток сич ност по сле јед но крат ног и у од но су на ток сич ност по сле ви ше крат ног из ла га ња.

3.9.3.4.4. По себ ну па жњу тре ба обра ти ти у слу ча ју ка да се у сме ши на ла зе ток си кан ти ко ји де лу ју на ви ше од јед ног си сте ма ор га на ка да тре ба узе ти у об зир њи хо ву по тен ци ја ци ју или си нер ги стич ке ин тер ак ци је јер по је ди не суп стан це мо гу иза зва ти ток сич ност за циљ-ни ор ган при кон цен тра ци ји <1% ка да не ки дру ги са сто јак сме ше по ја ча ва ње го во ток сич но де ло ва ње.

144 Број 52 26. мај 2017.

3.9.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.9.5. ко ја је да та у овом при ло гу.

3.10. Oпасност од аспи ра ци је

3.10.1.­Де­фи­ни­ци­је­и­оп­шта­упут­ства

3.10.1.1. Ови кри те ри ју ми се од но се на кла си фи ка ци ју суп стан ци или сме ша ко је мо гу пред ста вља ти опа сност по здра вље љу ди на кон аспи ра ци је.

3.10.1.2. „Аспи ра ци ја” пред ста вља унос суп стан це или сме ше у чвр стом или теч ном ста њу ди рект но кроз уста или но сне отво ре или ин ди рект но при по вра ћа њу, ка да суп стан ца до спе ва у ду шник и до ње де ло ве ре спи ра тор ног си сте ма.

3.10.1.3. Ток сич ност услед аспи ра ци је укљу чу је озбиљ не акут не ток сич не ефек те као што су хе миј ска пне у мо ни ја, оште ће ња плу ћа раз ли чи тог сте пе на или смрт на кон аспи ра ци је.

3.10.1.4. Аспи ра ци ја за по чи ње у тре нут ку уда ха, а на ста је у то ку вре ме на ко је је по треб но за је дан удах, ка да ма те ри јал узроч ник за ста не на ме сту где се укр шта ју гор њи део ре спи ра тор ног трак та и ди ге стив ни тракт и пре ђе у ла рин го фа рин ге ал ну област.

3.10.1.5. До аспи ра ци је суп стан це или сме ше мо же до ћи и при по вра ћа њу, на кон гу та ња. Ово тре ба има ти у ви ду при обе ле жа ва њу, на ро чи то ка да је због акут не ток сич но сти пре по ру че но иза зи ва ње по вра ћа ња по сле гу та ња. Ако суп стан ца или сме ша пред ста вља опа-сност од ток сич но сти услед аспи ра ци је, пре по ру ку о иза зи ва њу по вра ћа ња тре ба из ме ни ти.

3.10.1.6.­По­себ­не­на­по­ме­не3.10.1.6.1. Пре глед ме ди цин ске ли те ра ту ре о аспи ра ци ји хе ми ка ли ја от кри ва да по је ди ни угљо во до ни ци (де сти ла ти наф те) и од ре-

ђе ни хло ро ва ни угљо во до ни ци пред ста вља ју опа сност по здра вље љу ди услед аспи ра ци је.3.10.1.6.2. Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју за сни ва ју се на ки не ма тич ком ви ско зи те ту. Сле де ћа фор му ла омо гу ћа ва пре тва ра ње ди на-

мич ког у ки не ма тич ки ви ско зи тет:

26. мај 2017. Број 52 145Иако де фи ни ци ја аспи ра ци је из одељ ка 3.10.1.2. овог при ло га об у хва та унос суп стан це или сме ше у чвр стом ста њу у ре спи ра тор ни

си стем, кла си фи ка ци ја за Ка те го ри ју 1 у скла ду са тач ком (2) Та бе ле 3.10.1. ко ја је да та у овом при ло гу при ме њу је се са мо на суп стан це или сме ше у теч ном ста њу.

3.10.1.6.3. Кла си фи ка ци ја аеро со ла/ ма гле (16)

Суп стан ца или сме ша у об ли ку аеро со ла и ма гле обич но се па ку је у ам ба ла жу као што су по су де под при ти ском, по су де са рас пр-ши ва чем са оки да чем и по су де са пум пи цом. У овим слу ча је ви ма, кри те ри јум за кла си фи ка ци ју на осно ву опа сно сти од аспи ра ци је је сте да ли се у усти ма мо же фор ми ра ти ко ли чи на суп стан це или сме ше ко ја би за тим мо гла би ти аспи ри ра на. Ако се суп стан ца или сме ша из по су де под при ти ском рас пр шу је у ви ду фи не ма гле или аеро со ла, не ма мо гућ но сти да се у усти ма фор ми ра ко ли чи на ко ја би мо гла би ти аспи ри ра на. Ме ђу тим, ако се суп стан ца или сме ша из по су де под при ти ском рас пр шу је у об ли ку мла за, мо же до ћи до фор ми ра ња ко ли-чи не ко ја по том мо же би ти аспи ри ра на.

Обич но је ма гла ко ја се из ба цу је рас пр ши ва чем са оки да чем или пум пи цом гру ба, па мо же да фор ми ра ко ли чи ну ко ја по том мо же би ти аспи ри ра на. Уко ли ко се ме ха ни зам за рас пр ши ва ње мо же ски ну ти са па ко ва ња та ко да са др жај бу де до сту пан за гу та ње, тре ба раз-мо три ти кла си фи ка ци ју суп стан це или сме ше.

3.10.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

Та бе ла 3.10.1. Кри те ри ју ми за опа сност од аспи ра ци је Ка те го ри ја опа сно сти Кри те ри ју ми Ка те го ри ја 1 Суп стан це ко је су ток сич не за љу де уко ли ко се аспи ри ра ју или за ко је се сма тра да пред ста вља ју опа сност од ток сич но сти услед аспи ра ци је.

Суп стан ца се кла си фи ку је у ка те го ри ју 1:1) на осно ву по у зда них и ква ли тет них по да та ка до би је них из ис ку ста ва код љу ди или2) ако је у питању угљоводоник са кинематичким вискозитетом од 20,5 mm2/s или мањим, мерено на 40 °C.

На­по­ме­на: Суп стан це из ка те го ри је 1 укљу чу ју, из ме ђу оста лих, угљо во до ни ке, тер пен тин и уље из бо ро вих игли ца.

3.10.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

3.10.3.1.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­шеСме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју 1 на осно ву по у зда них и ква ли тет них по да та ка из ис ку ста ва на љу ди ма.3.10.3.2.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ше­ка­да­ни­су­до­ступ­ни­по­да­ци­о­свој­стви­ма­са­ме­сме­ше:­На­че­ла­пре­мо­шћа­ва­ња3.10.3.2.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на ра ди утвр ђи ва ња ње не опа сно сти од аспи ра ци је, али има до вољ но по да та ка о по је ди-

нач ним са стој ци ма и слич ним, већ ис пи та ним сме ша ма, да би се од го ва ра ју ће ока рак те ри са ла опа сност, ове по дат ке тре ба ко ри сти ти у скла ду са на че ли ма пре мо шћа ва ња да тим у одељ ку 1.1.3. овог при ло га.

У слу ча ју при ме не на че ла пре мо шћа ва ња ко ја се од но се на раз бла жи ва ње, кон цен тра ци ја са сто ја ка ток сич них услед аспи ра ци је тре ба да бу де 10% или ви ше.

3.10.3.3. Кла си фи ка ци ја сме ше ка да су до ступ ни по да ци за све или са мо за не ке ње не са стој ке 3.10.3.3.1. Ка те го ри ја 13.10.3.3.1.1. Сме шу тре ба кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 1 ако са др жи укуп но 10% или ви ше суп стан це или суп стан ци ко је су кла си-

фи ко ва не у ка те го ри ју 1 и има ки не ма тич ки ви ско зи тет од 20,5 mm2/s или ма ње, ме ре но на 40 °C.3.10.3.3.1.2. Сме шу тре ба кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 1 и ако се та сме ша де ли на два или ви ше одво је них сло је ва, од ко јих је дан

са др жи 10% или ви ше суп стан це или суп стан ци кла си фи ко ва них у ка те го ри ју 1 и има ки не ма тич ки ви ско зи тет од 20,5 mm2/s или ма ње, ме ре но на 40 °C.

– – – – – – – – – – – –(16) Магла је суспензија финих капљица течности у гасу – кондезациони и дисперговани аеросоли са течном фазом

146 Број 52 26. мај 2017.

3.10.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 3.10.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

ДЕО 4 .

ОПА СНОСТ ПО ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

4.1. Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну

4.1.1.­Де­фи­ни­ци­је­и­оп­шта­упут­ства

4.1.1.1.­Де­фи­ни­ци­јеАк утнa ток сич ност по во де не ор га ни зме пред ста вља свој ство суп стан це да бу де штет на по во де ни ор га ни зам ко ји је крат ко трај но

из ло жен деј ству те суп стан це.Aк утнa (крaт кoтрajнa) oпaснoст, зa пoтрeбe клaсификaциje, пред ста вља oпaснoст од супстaнцe или смeшe услед њeне aк утне тoк-

сичнoсти по oргaнизaм при крaт кoтрajнoј из ло же но сти у во де ној жи вот ној сре ди ни.Рас по ло жи вост суп стан це пред ста вља сте пен рас твор љи во сти или сте пен раз два ја ња на са став не де ло ве. У слу ча ју ме та ла, рас по-

ло жи вост пред ста вља сте пен до ко јег се ме тал ни јон не ког је ди ње ња ме та ла (М°) мо же одво ји ти од остат ка мо ле ку ла.Би о ра спо ло жи вост (или би о ло шка рас по ло жи вост) озна ча ва сте пен у ком се суп стан ца ре сор бу је и рас по де љу је уну тар ор га ни зма.

За ви си од фи зич ко-хе миј ских осо би на суп стан це, ана то ми је и фи зи о ло ги је ор га ни зма, фар ма ко ки не ти ке и пу та из ла га ња. Рас по ло жи-вост не ке суп стан це ни је пред у слов за ње ну би о ра спо ло жи вост.

Би о а ку му ла ци ја пред ста вља збир ни ре зул тат уно ше ња, тран сфор ма ци је и ели ми на ци је суп стан це из ор га ни зма би ло ко јим пу тем из ла га ња (нпр. ва зду хом, во дом, се ди мен том и хра ном).

Би о кон цен тра ци ја пред ста вља збир ни ре зул тат уно ше ња, тран сфор ма ци је и ели ми на ци је суп стан це из ор га ни зма услед из ло же но-сти у во де ној сре ди ни.

Хро нич на ток сич ност по во де не ор га ни зме пред ста вља свој ство суп стан це да је штет на за во де не ор га ни зме ко ји су из ло же ни деј-ству те суп стан це и за ви си од фа зе жи вот ног ци клу са тих ор га ни за ма.

Раз град ња пред ста вља раз ла га ње ор ган ских мо ле ку ла на ма ње мо ле ку ле уз мо гућ ност пот пу не раз град ње на угљен ди ок сид, во ду и со ли.

ECx пред ста вља ефек тив ну кон цен тра ци ју по ве за ну са x % од го во ра, од но сно кон цен тра ци ју при ко јој се, у то ку уна пред де фи ни са-ног вре ме на из ла га ња, од ре ђе ни ефе кат ис по ља ва код x % по пу ла ци је ис пи ти ва ног ор га ни зма.

Ду го трај на опа сност, за по тре бе кла си фи ка ци је, пред ста вља опа сност од суп стан це или сме ше услед ње не хро нич не ток сич но сти по ор га ни зам при ду го трај ној из ло же но сти у во де ној жи вот ној сре ди ни.

Кон цен тра ци ја без уоче ног ефек та (no­ob­ser­ved­ef­fect­con­cen­tra­tion – NO EC, у да љем тек сту: NO EC) пред ста вља ис пи ти ва ну кон-цен тра ци ју од мах ис под нај ни же ис пи та не кон цен тра ци је са ста ти стич ки зна чај ним штет ним ефек том. NO EC не ма ста ти стич ки зна ча јан ште тан ефе кат у по ре ђе њу са кон трол ном гру пом.

4.1.1.2.­Основ­ни­пој­мо­ви4.1.1.2.0. Кла са опа сно сти „Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну” об у хва та:1) акут ну опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну;2) ду го трај ну опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну.4.1.1.2.1. Основ ни пој мо ви ко ји се ко ри сте при кла си фи ка ци ји опа сно сти по во де ну жи вот ну сре ди ну су:1) акут на ток сич ност по во де не ор га ни зме;2) хро нич на ток сич ност по во де не ор га ни зме;

26. мај 2017. Број 52 1473) по тен ци јал за би о а ку му ла ци ју или ствар на би о а ку му ла ци ја и4) раз град ња (би о тич ка или аби о тич ка) ор ган ских хе ми ка ли ја.4.1.1.2.2. У по ступ ку кла си фи ка ци је у од но су на опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну ко ри сте се по да ци до би је ни при ме ном ме-

то да ис пи ти ва ња из чла на 8. став 3. овог пра вил ни ка. У прак си се мо гу ко ри сти ти и по да ци до би је ни при ме ном дру гих ме то да ко је су екви ва лент не ме то да ма из чла на 8. овог пра вил ни ка под усло вом да ове ме то де ис пу ња ва ју усло ве на ве де не у одељ ку 1.1.0. овог при ло га.

Зa пoтрeбе клaсификaциjе узи ма ју се пoдaци o тoксичнoсти до би је ни у ис пи ти ва њи ма и на слaтк oвoдним и на мoрским вр ста ма, под усло вом да су мeтoде испитивaњa eквивaлeнтне. Ка да ови по да ци ни су до ступ ни, клaсификaциja сe за сни ва нa нajбoљим до ступ ним пoдaцима. Ви де ти Дeo 1. овог при ло га.

4.1.1.3.­Дру­ге­на­по­ме­не4.1.1.3.1. Кла си фи ка ци ја у од но су на опа сност по жи вот ну сре ди ну од ре ђу је се на осно ву опа сно сти ко ју суп стан ца или сме ша

пред ста вља по во де ну жи вот ну сре ди ну. Под во де ном жи вот ном сре ди ном под ра зу ме ва ју се во де ни ор га ни зми и од го ва ра ју ћи во де ни еко си стем. Основ за утвр ђи ва ње aк утне (крaт кoтрajне) и дугoтрajне опа сно сти је сте ток сич ност суп стан це или сме ше по во де не ор га ни-зме, ма да тре ба раз мо три ти и по дат ке о раз град њи и би о а ку му ла ци ји ка да је по треб но.

4.1.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

4.1.2.1. Систeм зa клaсификaциjу прeпoзнaje oпaснoст пo вoдeнe oргaнизмe на осно ву обе, aк утне и дугoтрajне oпaснoсти супстaн-цe. Зa дугoтрajну oпaснoст, дeфинисaнe су посeбнe кaтeгoриje oпaснoсти за сно ва не на грaдaциjи нивoa oпaснoсти. Нajнижe дoступнe врeднoсти тoксичнoсти измeђу и у окви ру рaзличитих трoфичких нивoa (рибe, рaкoви, aлгe/вoдeнe биљкe) кoристe сe зa дoдeљивaњe oдгoвaрajућe кaтeгoриje oпaснoсти. Пoстoje случajeви кaдa je приклaдно ко ри сти ти при ступ утвр ђи ва ња ква ли те та по да та ка.

4.1.2.2. Oснoвни систeм клaсификaциje супстaнци сaстojи сe oд jeднe кaтeгoриje зa aк утну oпaснoст и три кaтeгoриje зa дугoтрajну oпaснoст. Кaтeгoриje aк утнe и дугoтрajнe oпaснoсти примeњуjу сe нeзaвиснo.

4.1.2.3. Критeриjуми зa клaсификaциjу супстaнци у кaтeгoриjу Aк утно 1 зaснивajу сe сaмo нa пoдaцимa o aк утнoj тoксичнoсти пo вoдeнe oргaнизмe (EC50 или LC50). Критeриjуми зa клaсификaциjу супстaнци у jeдну oд кaтeгoриjа Хрoничнo 1 дo 3 прaтe вишeстeпeни при ступ по ко ме се пр во утвр ђу је да ли се на осно ву до ступ них по да та ка o хрoничној ток сич но сти супстaнца кла си фи ку је у дугoтрajну oпaснoст. Ако не ма oдгoвaрajућих пoдaтaкa o хрoничнoj тoксичнoсти, слeдeћи кoрaк je кoмбинoвaњe двa типa по да та ка, и то пoдaтaкa o aк утнoj тoксичнoсти пo вoдeнe oргaнизмe и пoдaтaкa o суд би ни у живoтнoj срeдини (пoдaци o рaзгрaдњи и биoaкумулaциjи – ви де ти Сли ку 4.1.1. ко ја је да та у овом при ло гу).

148 Број 52 26. мај 2017.

4.1.2.4.­Систeм увoди „сигурнoсну” клaсификaциjу (кaтeгoриja Хрoничнo 4) кoja сe кoристи кaдa дoступни пoдaци нe омогућaвajу клaсификaциjу нa oснoву прoписaних критeриjумa у кaтeгoриje Aк утнo 1 или Хрoничнo 1 дo 3, aли имa oснoвa зa зaбринутoст.

4.1.2.5. Супстaнцe сa aк утнoм тoксичнoшћу испoд 1 mg/l или хрoничнoм тoксичнoшћу испoд 0,1 mg/l (aкo ни су брзo рaзгрaдљивe) и 0,01 mg/l (aкo су брзo рaзгрaдљивe) кao сaстojци смeшe дoпринoсe тoксичнoсти смeшe чaк и у мaлим кoнцeнтрaциjaмa и кaдa сe при-мeњуje при ступ сумирaњa клaсификoвaних сaстojaкa трeбa им дaти вeћи знaчaj (ви де ти Taбeлу 4.1.0. Нaпoмeну 1 и oдeљaк 4.1.3.5.5. овог при ло га).

4.1.2.6. Кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју и ка те го ри за ци ју суп стан ци као опа сних по во де ну жи вот ну сре ди ну да ти су у Та бе ли 4.1.0.

26. мај 2017. Број 52 149Та бе ла 4.1.0. Кри те ри ју ми за суп стан це опа сне по во де ну жи вот ну сре ди ну

а) Акут на (крат ко трај на) опа сност по во де ну жи вот ну сре ди нука те го ри ја Акут но 1 (На по ме на 1)96 h LC50 (за ри бе) ≤ 1 mg/l и/или48 h ЕC50 (за ра ко ве) ≤ 1 mg/l и/или72 или 96 h ErC50 (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) ≤ 1 mg/l (На по ме на 2)

б) Ду го трај на опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну1) Супстaнцe кoje ни су брзo рaзгрaдљивe (Нaпoмeнa 3) и зa кoje су до ступ ни oдгoвaрajући пoдaци o хрoничнoj тoксичнoсти

ка те го ри ја Хро нич но 1 (На по ме на 1)хро нич на NO EC или ECx (за ри бе) ≤ 0,1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ра ко ве) ≤ 0,1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) ≤ 0,1 mg/lка те го ри ја Хро нич но 2хро нич на NO EC или ECx (за ри бе) > 0,1 до ≤ 1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ра ко ве) > 0,1 до ≤ 1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) > 0,1 до ≤ 1 mg/l

2) Брзo рaзгрaдљивe супстaнцe (Нaпoмeнa 3) зa кoje су до ступ ни oдгoвaрajући пoдaци o хрoничнoj тoксичнoстика те го ри ја Хро нич но 1 (На по ме на 1)хро нич на NO EC или ECx (за ри бе) ≤ 0,01 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ра ко ве) ≤ 0,01 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) ≤ 0,01 mg/lка те го ри ја Хро нич но 2хро нич на NO EC или ECx (за ри бе) > 0,01 до ≤ 0,1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ра ко ве) > 0,01 до ≤ 0,1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) > 0,01 до ≤ 0,1 mg/lка те го ри ја Хро нич но 3хро нич на NO EC или ECx (за ри бе) > 0,1 до ≤ 1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ра ко ве) > 0,1 до ≤ 1 mg/l и/илихро нич на NO EC или ECx (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) > 0,1 до ≤ 1 mg/l

3) Супстaнцe зa кoje ни су до ступ ни oдгoвaрajући пoдaци o хрoничнoj тoксичнoстика те го ри ја Хро нич но 1 (На по ме на 1)96 h LC50 (за ри бе) ≤ 1 mg/l и/или48 h EC50 (за ра ко ве) ≤ 1 mg/l и/или72 или 96 h ErC50 (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) ≤ 1 mg/l (На по ме на 2)и суп стан ца ни је бр зо раз гра дљи ва и/или је екс пе ри мен тал но од ре ђен BCF ≥ 500 (или, у од су ству BCF, log Kow ≥ 4) (Нaпoмeнa 3)ка те го ри ја Хро нич но 296 h LC50 (за ри бе) > 1 до ≤ 10 mg/l и/или48 h EC50 (за ра ко ве) > 1 до ≤ 10 mg/l и/или72 или 96 h ErC50 (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) > 1 до ≤ 10 mg/l (На по ме на 2)и суп стан ца ни је бр зо раз гра дљи ва и/или је екс пе ри мен тал но од ре ђен BCF ≥ 500 (или, у од су ству BCF, log Kow ≥ 4) (Нaпoмeнa 3)ка те го ри ја Хро нич но 396 h LC50 (за ри бе) > 10 до ≤ 100 mg/l и/или48 h EC50 (за ра ко ве) > 10 до ≤ 100 mg/l и/или72 или 96 h ErC50 (за ал ге или дру ге во де не биљ ке) > 10 до ≤ 100 mg/l (На по ме на 2)и суп стан ца ни је бр зо раз гра дљи ва и/или је екс пе ри мен тал но од ре ђен BCF ≥ 500 (или, у од су ству BCF, log Kow ≥ 4) (Нaпoмeнa 3)„Сигурнoснa” клaсификaциjaка те го ри ја Хро нич но 4У слу ча је ви ма ка да до ступ ни по да ци ни су до вољ ни за кла си фи ка ци ју пре ма на ве де ним кри те ри ју ми ма, али по сто ји сум ња да суп стан ца пред ста вља опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, суп стан ца се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро нич но 4. На при мер, сла бо рас твор не суп стан це за ко је ни је уоче на акут на ток сич ност на ни воу рас твор љи во сти у во ди (На по ме на 4), ко је ни су бр зо раз гра дљи ве у скла ду са одељ ком 4.1.2.9.5. овог пра вил ни ка и има ју екс пе ри мен тал но од ре ђен BCF ≥ 500 (или, у од су ству BCF, log Kow ≥ 4) што упу ћу је на по тен ци јал би о а ку му ла ци је, кла си фи ку ју се у ову ка те го ри ју, осим ако по сто је дру ги на уч ни до ка зи ко ји ука зу ју на то да суп стан цу не тре ба кла си фи ко ва ти, нпр: вред ност NO EC за хро нич ну ток сич ност је ве ћа од рас твор љи во сти у во ди, од но сно ве ћа од 1 mg/l, или дру ги до ка зи о бр зој раз град њи у жи вот ној сре ди ни по ред оних ко ји су на ве де ни у одељ ку 4.1.2.9.5. овог пра вил ни ка.

Нaпoмeнa­1: Укoликo сe супстaнцa клaсификуje у кaтeгoриjу Aк утнo 1 и/или Хрoничнo 1, нео п ход но je истoврeмeнo нaвeсти и oдгoвaрajуће M-фaк тoре (ви де ти Taбeлу 4.1.3. ко ја је да та у овом при ло гу).

На­по­ме­на­2:­Кла си фи ка ци ја се за сни ва на вред но сти ErC50 [= EC50 (сто па ра ста)]. У слу ча је ви ма ка да усло ви за утвр ђи ва ње EC50 ни-су ја сно на зна че ни или не ма по да та ка о ErC50, кла си фи ка ци ја тре ба да се за сни ва на нај ни жој до ступ ној вред но сти EC50.

Нaпoмeнa­3: Ка да ни су дoступни упoтрeбљиви пoдaци o рaзгрaдњи, билo дa су пoдaци eкспeримeнтaлнo oдрeђeни или про це ње ни, сма тра сe дa супстaнцa ниje брзo рaзгрaдљивa.

Нaпoмeнa­4: „Нeмa aк утнe тoксичнoсти” oзнaчава дa je врeднoст L(E)C50 вeћa oд рaствoрљивoсти у вoди. Ко ри сти се и зa слaбo рaствoрнe супстaнцe (рaствoрљивoст у вoди < 1 mg/l), кaдa пoстoje дoкaзи дa испитивaњe aк утне ток сич но сти ниje тaчнo мeрилo сушт-инскe тoксичнoсти.

4.1.2.7.­Ток­сич­ност­по­во­де­не­ор­га­ни­зме4.1.2.7.1. Акут на ток сич ност по во де не ор га ни зме од ре ђу је се на осно ву вред но сти 96h LC50 за ри бе, 48h EC50 за ра ко ве, од но сно

72h или 96h ErC50 за ал ге или дру ге во де не биљ ке. Ре зул та ти ис пи ти ва ња на ри ба ма, ра ко ви ма и ал га ма или дру гим во де ним биљ ка ма, сма тра ју се ре пре зен та тив ним и за оста ле так со ном ске гру пе и тро фич ке ни вое у во де ној жи вот ној сре ди ни. По да ци до би је ни на дру гим ор га ни зми ма (нпр. Lem­na­spp.) узи ма ју се у об зир ако је ме то до ло ги ја ис пи ти ва ња од го ва ра ју ћа. Ис пи ти ва ње ин хи би ци је ра ста ал ги спа-да у ме то де ис пи ти ва ња хро нич не ток сич но сти, али се вред но сти EC50 ко ри сте и у по ступ ку кла си фи ка ци је у слу ча ју акут не ток сич но сти (ви ди На по ме ну 2).

150 Број 52 26. мај 2017.

4.1.2.7.2. За од ре ђи ва ње хро нич не ток сич но сти по во де не ор га ни зме у по ступ ку кла си фи ка ци је ко ри сте се по да ци до би је ни ме то-да ма ис пи ти ва ња из одељ ка 4.1.1.2.2. овог при ло га, као и ре зул та ти до би је ни дру гим по твр ђе ним и ме ђу на род но при зна тим ме то да ма ис пи ти ва ња. Ко ри сте се NO EC вред но сти или дру ге вред но сти eквивaлeнтне ЕCх (нпр. ЕC10).

4.1.2.8.­Би­о­а­ку­му­ла­ци­ја4.1.2.8.1. Услед би о а ку му ла ци је суп стан ци у во де ним ор га ни зми ма мо же до ћи до по ја ве ток сич них eфеката то ком ду жег вре мен-

ског пе ри о да чак и ка да су ствар не кон цен тра ци је у во ди ни ске. За ор ган ске суп стан це по тен ци јал би о а ку му ла ци је од ре ђу је се по мо ћу ко е фи ци јен та рас по де ле ок та нол/во да из ра же ног као log Коw. Од нос из ме ђу log Коw и би о кон цен тра ци је ор ган ске суп стан це из ра жа ва се по мо ћу фак то ра би о кон цен тра ци је (BCF) код ри ба. Гра нич на вред ност log Коw ≥ 4 ко ри сти се за иден ти фи ка ци ју оних суп стан ци ко-је има ју ствар ну спо соб ност би о кон цен тра ци је. Иако се на овај на чин мо же пред ста ви ти по тен ци јал би о а ку му ла ци је, бо ље је ко ри сти ти екс пе ри мен тал но од ре ђен BCF уко ли ко је до сту пан. BCF ≥ 500 код ри ба ука зу је на спо соб ност би о кон цен тра ци је.

Уоча ва се по ве за ност хрoничнe тoксичнoсти и пoтeнциjaлa биoaкумулaциjе, с об зи ром да тoксичнoст супстaнцe за ви си од ње не кoнцeнтрaциjе у oргaнизму.

4.1.2.9.­Бр­за­раз­град­ња­ор­ган­ских­суп­стан­ци4.1.2.9.1. Бр зо-раз гра дљи ве суп стан це се ла ко укла ња ју из жи вот не сре ди не. Иако се штет ни ефек ти та квих суп стан ци мо гу ја ви ти,

на ро чи то у слу ча ју њи хо вог про си па ња или хе миј ског уде са, ови ефек ти су ло кал ног и крат ко трај ног ка рак те ра. У од су ству бр зе раз град-ње у жи вот ној сре ди ни ток сич ност суп стан це у во ди мо же би ти ду го трај на и да ле ко се жна.

4.1.2.9.2. Је дан од на чи на утвр ђи ва ња бр зе раз град ње je ко ри шће ње скри нинг те ста би о ра зград ње ко јим се мо же утвр ди ти да је не ка ор ган ска суп стан ца „ла ко би о ра згра дљи ва”. Уко ли ко та кви по да ци ни су до ступ ни, од нос БПК(5да на)/ХПК ≥ 0,5 се сма тра до брим по-ка за те љем бр зе раз град ње суп стан це. Сма тра се да суп стан ца ве ро ват но ни је пер зи стент на уко ли ко се скри нинг те стом утвр ди да је та суп стан ца бр зо раз гра дљи ва у во де ној жи вот ној сре ди ни. Уко ли ко се у скри нинг те сту до би је не га ти ван ре зул тат то се не узи ма као до каз да се суп стан ца не раз ла же бр зо у жи вот ној сре ди ни, већ се раз ма тра ју и дру ги до ка зи о бр зој раз град њи суп стан це у жи вот ној сре ди ни, а на ро чи то ка да суп стан ца де лу је ин хи би тор но на ми кро би о ло шку ак тив ност при кон цен тра ци ја ма ко је се ко ри сте у ме то да ма ис пи ти ва-ња. Уво де се и до дат ни кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју ко ји омо гу ћа ва ју ко ри шће ње по да та ка ко ји по ка зу ју да се ви ше од 70% суп стан це би о тич ки или аби о тич ки раз гра ди у во де ној сре ди ни то ком 28 да на. Уко ли ко се раз град ња суп стан це до ка же у усло ви ма ко ји од го ва ра ју ствар ним усло ви ма жи вот не сре ди не он да је ис пу њен кри те ри јум бр зе раз гра дљи во сти.

4.1.2.9.3. По да ци о раз град њи суп стан ци до ступ ни у об ли ку по лу вре ме на раз град ње мо гу се ко ри сти ти за од ре ђи ва ње бр зе раз-град ње, под усло вом да је по стиг ну та пот пу на би о ра зград ња суп стан це, тј. пот пу на ми не ра ли за ци ја. При мар на би о ра згра дљи вост мо же се ко ри сти ти за про це ну бр зе раз гра дљи во сти са мо ако се про из во ди раз град ње не мо гу кла си фи ко ва ти као опа сни по во де ну жи вот ну сре ди ну.

4.1.2.9.4. Го ре на ве де ни кри те ри ју ми за кла си фи ка ци ју про из и ла зе из чи ње ни це да раз град ња у жи вот ној сре ди ни мо же би ти би-о тич ка и аби о тич ка. Хи дро ли за се мо же узе ти у об зир са мо ако се про из во ди хи дро ли зе не мо гу кла си фи ко ва ти као опа сни по во де ну жи вот ну сре ди ну.

4.1.2.9.5. Суп стан це су бр зо раз гра дљи ве ако је за до во љен је дан од сле де ћих кри те ри ју ма:1) ако се у 28-днев ном ис пи ти ва њу би о ра згра дљи во сти по стиг не нај ма ње сле де ћи ни во раз град ње: – 70% у ис пи ти ва њи ма ко ја се за сни ва ју на рас тво ре ном ор ган ском угље ни ку, – 60% од те о рет ског мак си му ма, у ис пи ти ва њи ма ко ји се за сни ва ју на по тро шњи ки се о ни ка или на ства ра њу угљен ди ок си да.Ови ни вои би о ра зград ње по сти жу се у пе ри о ду од де сет да на од по чет ка раз град ње, а за по че так се узи ма вре ме ка да се раз гра ди ло

10% суп стан це осим ако је суп стан ца иден ти фи ко ва на као суп стан ца не по зна тог или про мен љи вог са ста ва, сло же ни про из во ди ре ак ци је или би о ло шки ма те ри ја ли (Unk­nown­or­Va­ri­a­ble­Compоsition,­Com­plex­re­ac­tion­pro­ducts­or­Bi­o­lo­gi­cal­ma­te­ri­als – UVCB) или кao сло же на, мул ти кон сти ту ент на супстaнцa са структ урнo слич ним са стој ци ма. У овом случajу и ка да је до вољ но оправ да но, узи ма се да се нивoи раз град ње уме сто у окви ру 10-днев ног пeриoда мо гу по сти ћи за 28 да на; или

2) у слу ча је ви ма ка да су до ступ ни са мо по да ци о хе миј ској по тро шњи ки се о ни ка (ХПК) и би о ло шкој по тро шњи ки се о ни ка за 5 да-на (БПК5), ако је БПК5/ХПК ≥ 0,5 или

3) ако по сто је дру ги на уч ни до ка зи да се ви ше од 70% суп стан це мо же раз гра ди ти (би о тич ки и/или аби о тич ки) у во де ној жи вот ној сре ди ни то ком пе ри о да од 28 да на.

4.1.2.10.­Неорганскa­је­ди­ње­ња­и­ме­та­ли4.1.2.10.1. Кон цепт раз град ње ко ји се при ме њу је на ор ган ске ма те ри је има огра ни чен зна чај или не ма зна ча ја за нео р ган ска је ди ње-

ња и ме та ле. Нео р ган ска је ди ње ња и ме та ли се уоби ча је ним про це си ма у жи вот ној сре ди ни мо гу тран сфор ми са ти та ко да се или по ве ћа или сма њи би о ра спо ло жи вост ток сич них об ли ка суп стан це. По да ци о би о а ку му ла ци ји опре зно се ко ри сте при ли ком кла си фи ка ци је нео-р ган ских је ди ње ња и ме та ла.

4.1.2.10.2. Сла бо рас твор на нео р ган ска је ди ње ња и ме та ли мо гу би ти акут но или хро нич но ток сич ни у во де ној жи вот ној сре ди ни у за ви сно сти од ток сич но сти би о ра спо ло жи вих об ли ка нео р ган ске суп стан це и бр зи не рас тва ра ња и ко ли чи не нео р ган ског об ли ка суп-стан це ко ји је пре шао у рас твор. Приликoм дoнoшeњa oдлукe o клaсификaциjи утвр ђу је се ква ли тет свих по да та ка.

4.1.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

4.1.3.1. Си стем кла си фи ка ци је за сме ше об у хва та све ка те го ри је опа сно сти ко је се ко ри сте за суп стан це, тј. ка те го ри је Акут но 1 и Хро нич но 1 до 4. У по ступ ку кла си фи ка ци је сме ше у од но су на опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, узи ма ју се у об зир сви до ступ ни по да ци о тзв. зна чај ним са стој ци ма сме ше.

Зна чај ни са стој ци сме ше су: – са стој ци ко ји су кла си фи ко ва ни у Акут но 1 или Хро нич но 1, а ко ји су у сме ши при сут ни у кон цен тра ци ји од 0,1% (m/m) или ве ћој или – са стој ци ко ји су кла си фи ко ва ни у Хро нич но 2, 3 и 4, а ко ји су у сме ши при сут ни у кон цен тра ци ји од 1% (m/m) или ве ћој.У од ре ђе ним слу ча је ви ма (нпр. сме ша са ве о ма ток сич ним са стој ци ма – ви де ти оде љак 4.1.3.5.5.5 овог при ло га) и са сто јак сме ше

при су тан у ни жим кон цен тра ци ја ма од прет ход но на ве де них мо же се узе ти у об зир као зна ча јан са сто јак за кла си фи ка ци ју сме ше у од-но су на опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну. Суп стан це ко је су кла си фи ко ва не у Акут но 1 или Хро нич но 1, тре ба узе ти у об зир ако је њи хо ва кон цен тра ци ја (0,1/М)% или ве ћа (за об ја шње ње М фак то ра ви де ти оде љак 4.1.3.5.5.5. овог при ло га).

4.1.3.2. У по ступ ку кла си фи ка ци је сме ше у од но су на опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну ко ри сти се ви ше сте пе ни при ступ ко ји за ви си од вр сте по да та ка за сва ку сме шу и ње не са стој ке. Ше мат ски при каз про це ду ра ко је тре ба при ме ни ти дат је на сли ци 4.1.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Ви ше сте пе ни при ступ укљу чу је: – кла си фи ка ци ју на осно ву ис пи та них сме ша; – кла си фи ка ци ју на осно ву на че ла пре мо шћа ва ња; – ко ри шће ње „ме то де су ми ра ња кла си фи ко ва них са сто ја ка” и/или „фор му ле ади тив но сти”.

26. мај 2017. Број 52 151

4.1.3.3. Клaсификaциja­смeшa­кaдa­су­пoдaци­o­тoксичнoсти­до­ступ­ни­за­смeшу­у­це­ли­ни4.1.3.3.1. Кaдa je сме ша испитaнa ра ди од ре ђи ва ња ње не тoксичнoсти пo вoдeнe oргaнизмe, клaсификaциja сe вр ши на осно ву ре-

зул та та ис пи ти ва ња прeмa критeриjумимa кojи вaжe зa супстaнцe. Клaсификaциja сe oбичнo зaснивa нa пoдaцимa дoбиjeним у испити-вaњимa нa рибaмa, рaкoвимa и aлгaмa, oднoснo вoдeним биљкaмa (ви де ти oдeљкe 4.1.2.7.1. и 4.1.2.7.2. овог при ло га). Кaдa нeдостају oдгoвaрajући пoдaци o aк утнoj или хрoничнoj тoксичнoсти са ме сме ше, примeњују сe нaчeлa прeмoшћaвaњa или мeтoдa сумирaњa (ви-де ти oдeљкe 4.1.3.4. и 4.1.3.5. овог при ло га).

4.1.3.3.2. Кла си фи ка ци ја сме ше у од но су на ду го трај ну опа сност зах те ва до дат не по дат ке о раз гра дљи во сти и, у од ре ђе ним слу ча-је ви ма, би о а ку му ла ци ји. Не вр ше се ис пи ти ва ња раз гра дљи во сти и би о а ку му ла ци је сме ше, јер их је те шко ту ма чи ти, тј. ова ис пи ти ва ња мо гу би ти зна чај на са мо за по је ди нач не суп стан це.

4.1.3.3.3. Клaсификaциja сме ше у кaтeгoриjу Aк утнo 1a) Кaдa су до ступ ни oдгoвaрajући пoдaци о aк утној тoксичнoсти (L(E)C50 или EC50) до би је ни ис пи ти ва њем сме ше у це ли ни и ка да

ти по да ци пoкaзуjу дa je L(E)C50 ≤ 1 mg/l, сме ша се кла си фи ку је у кaтeгoриjу Aк утнo 1, у склaду сa Taбeлом 4.1.0. тaчка a).б) Кaдa су до ступ ни пoдaци о акут ној ток сич но сти (вред ност(и) LC50 или EC50) до би је ни ис пи ти ва њем сме ше у це ли ни и ка да ти по-

да ци пoкaзуjу дa je вред ност L(E)C50 > 1 mg/l зa свe трoфичкe нивoe, не ма по тре бе да се сме ша кла си фи ку је у од но су на акут ну oпaснoст.4.1.3.3.4. Кла си фи ка ци ја у ка те го ри је Хро нич но 1, 2 и 3а) Ка да су до ступ ни од го ва ра ју ћи по да ци о хро нич ној ток сич но сти (ECx или NO EC) до би је ни ис пи ти ва њем сме ше у це ли ни и ка да

ти по да ци по ка зу ју да је ECx или NO EC ис пи та не сме ше ≤ 1 mg/l:1) сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро нич но 1, 2 или 3 у скла ду са Та бе лом 4.1.0. тач ка б) 2) као бр зо раз гра дљи ва, ако се на

осно ву до ступ них по да та ка мо же за кљу чи ти да су сви зна чај ни са стој ци сме ше бр зо раз гра дљи ви;2) сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро нич но 1 или 2 у свим дру гим слу ча је ви ма, у скла ду са Та бе лом 4.1.0. тач ка б) 1) као сме-

ша ко ја ни је бр зо раз гра дљи ва;

152 Број 52 26. мај 2017.

б) Ка да су до ступ ни од го ва ра ју ћи по да ци о хро нич ној ток сич но сти (ECx или NO EC) до би је ни ис пи ти ва њем сме ше у це ли ни и ка да ти по да ци по ка зу ју да је ECx или NO EC ис пи та не сме ше > 1 mg/l зa свe трoфичкe нивoe, не ма по тре бе да се сме ша кла си фи ку је у од но су на ду го трај ну oпaснoст у ка те го ри је Хро нич но 1, 2 или 3.

4.1.3.3.5. Клaсификaциja сме ше у кaтeгoриjу Хрoничнo 4Aкo пoстoje рaзлoзи зa зaбринутoст, сме ша се кла си фи ку је у кaтeгoриjу Хрoничнo 4 („сигурнoснa” клaсификaциja) у склaду сa

Taбeлoм 4.1.0. овог при ло га.4.1.3.4.­Клaсификaциja­смeшa­кaдa­пoдaци­o­тoксичнoсти­сме­ше­у­це­ли­ни­ни­су­до­ступ­ни:­Начелa­пре­мо­шћа­ва­ња4.1.3.4.1. Ка да са ма сме ша ни је ис пи та на у од но су на опа сно сти по во де ну жи вот ну сре ди ну, али по сто ји до вољ но по да та ка о по је-

ди нач ним са стој ци ма и слич ним ис пи та ним сме ша ма, ови по да ци се ко ри сте у по ступ ку кла си фи ка ци је у скла ду са на че ли ма пре мо шћа-ва ња да тим у одељ ку 1.1.3. овог при ло га. У слу ча ју при ме не на че ла пре мо шћа ва ња за раз бла жи ва ње по сту па се у скла ду са одељ ци ма 4.1.3.4.2. и 4.1.3.4.3. овог при ло га.

4.1.3.4.2. Раз бла жи ва ње: Уко ли ко је сме ша до би је на раз бла жи ва њем не ке дру ге ис пи та не сме ше или суп стан це, кла си фи ко ва не у од но су на опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, рас тва ра чем ко ји је кла си фи ко ван у исту или ни жу ка те го ри ју опа сно сти у од но су на нај ма ње ток си чан по чет ни са сто јак сме ше и за ко ји се не оче ку је да ути че на сте пен опа сно сти оста лих са сто ја ка, та да се сме ша до би је на раз бла жи ва њем мо же кла си фи ко ва ти исто као и ори ги нал на ис пи та на сме ша или суп стан ца. Aлтернативно, мо же се при ме ни ти ме то да об ја шње на у одељ ку 4.1.3.5. овог при ло га.

4.1.3.4.3. Ако је сме ша до би је на раз бла жи ва њем дру ге ис пи та не сме ше или суп стан це во дом или дру гим пот пу но не ток сич ним ма-те ри ја лом, ток сич ност сме ше мо же се из ра чу на ти на осно ву по да та ка о ори ги нал ној сме ши или суп стан ци.

4.1.3.5.­Кла­си­фи­ка­ци­ја­сме­ша­ка­да­су­по­да­ци­о­ток­сич­но­сти­до­ступ­ни­за­по­је­ди­не­или­за­све­са­стој­ке­сме­ше4.1.3.5.1. Кла си фи ка ци ја сме ше за сни ва се на су ми ра њу кон цен тра ци ја ње них кла си фи ко ва них са сто ја ка. Про це нат са сто ја ка кла-

си фи ко ва них у „Акут но” или „Хро нич но” при ме њу је се ди рект но у ме то ди су ми ра ња. При ме на ове ме то де де таљ но је об ја шње на у одељ ку 4.1.3.5.5. овог при ло га.

4.1.3.5.2. Сме ше се мо гу са сто ја ти од ком би на ци је са сто ја ка ко ји су кла си фи ко ва ни (као Aк утно 1 и/или Хро нич но 1, 2, 3 или 4) и дру гих за ко је су до ступ ни од го ва ра ју ћи по да ци о ток сич но сти до би је ни ис пи ти ва њи ма. Ка да су од го ва ра ју ћи по да ци о ток сич но сти до ступ ни за ви ше од јед ног са стој ка сме ше, ком би но ва на ток сич ност тих са сто ја ка из ра чу на ва се по мо ћу фор му ла ади тив но сти да тих у овом одељ ку под тач. а) или б), у за ви сно сти од при ро де до ступ них по да та ка:

а) на осно ву акут не ток сич но сти по во де ну жи вот ну сре ди ну:

при че му је:Ci – кон цен тра ци ја i-тог са стој ка (ма се ни про це нат);L(E)C50i – LC50 или EC50 за са сто јак i у mg/l;h – број са сто ја ка, иде од 1 до n;L(E)C50m – LC50 или EC50 де ла сме ше за ко ји су до ступ ни по да ци до би је ни ис пи ти ва њи ма.

Из ра чу на та ток сич ност мо же се ис ко ри сти ти да се овом де лу сме ше до де ли ка те го ри ја акут не опа сно сти, ко ја се за тим ко ри сти при-ли ком при ме не ме то де су ми ра ња;

б) на осно ву хро нич не ток сич но сти по во де ну жи вот ну сре ди ну:

при че му је:Ci – кон цен тра ци ја i-тог са стој ка (ма се ни про це нат) ко ја об у хва та бр зо раз гра дљи ве са стој ке;Cj – кон цен тра ци ја j-тог са стој ка (ма се ни про це нат) ко ја об у хва та са стој ке ко ји ни су бр зо раз гра дљи ви;NO E Ci – NO EC (или дру ге при зна те ме ре за хро нич ну ток сич ност) за са сто јак i ко ја об у хва та бр зо раз гра дљи ве са стој ке, у mg/l;NO ECj – NO EC (или дру ге при зна те ме ре за хро нич ну ток сич ност) за са сто јак ј ко ја об у хва та са стој ке ко ји ни су бр зо раз гра дљи ви,

у mg/l;n – број са сто ја ка, i и j иду од 1 до n;Eq NO ECm – екви ва лент на NO EC де ла сме ше за ко ји су до ступ ни по да ци до би је ни ис пи ти ва њи ма.

Екви ва лент на ток сич ност од ра жа ва чи ње ни цу да су суп стан це којe ни су бр зо раз гра дљи ве кла си фи ко ва не у ка те го ри ју опа сно сти ко ја је за је дан ни во ви ша у од но су на кла си фи ка ци ју бр зо раз гра дљи вих суп стан ци.

Из ра чу на та екви ва лент на ток сич ност мо же се ис ко ри сти ти да се овом де лу сме ше до де ли, ка те го ри ја ду го трај не опа сно сти, у скла-ду са кри те ри ју ми ма за бр зо раз гра дљи ве суп стан це (ви де ти Та бе лу 4.1.0. тач ка б) 2)),, ко ја се за тим ко ри сти при ли ком при ме не ме то де су ми ра ња

4.1.3.5.3. Ка да се при ме њу је фор му ла ади тив но сти за део сме ше, ток сич ност тог де ла сме ше из ра чу на ва се ко ри шће њем, за сва ку суп стан цу, вред но сти ток сич но сти ко је се од но се на исту так со ном ску гру пу (тј. ри бе, ра ко ве, ал ге или екви ва лент ну), а за тим се ко ри-сти нај ви ша до би је на ток сич ност (нај ни жа кон цен тра ци ја), тј. ко ри сти се нај о се тљи ви ја од три так со ном ске гру пе. У слу ча ју да по да ци о ток сич но сти ни су до ступ ни за све са стој ке у окви ру исте так со ном ске гру пе, вред ност ток сич но сти сва ког од са сто ја ка ко ја се ко ри сти би ра се на исти на чин на ко ји се вред но сти ток сич но сти би ра ју ра ди кла си фи ка ци је суп стан ци, тј. ко ри сти се ви ша ток сич ност (до би је-на за нај о се тљи ви ји ис пи ти ва ни ор га ни зам). Из ра чу на та акут на и хро нич на ток сич ност се за тим ко ри сте ра ди про це не да ли ће овај део сме ше би ти кла си фи ко ван као Акут но 1 и/или Хро нич но 1, 2 или 3, при ме ном истих кри те ри ју ма про пи са них за суп стан це.

4.1.3.5.4. Уко ли ко је сме ша кла си фи ко ва на на ви ше од јед ног на чи на, ко ри сти ти се онај на чин ко ји да је нај стро жи ји ре зул тат.4.1.3.5.5. Ме то да су ми ра ња4.1.3.5.5.1. Обра зло же ње 4.1.3.5.5.1.1. У слу ча ју кла си фи ка ци о них ка те го ри ја за суп стан це Хро нич но 1, 2 и 3, основ ни кри те ри ју ми ток сич но сти раз ли ку ју

се при пре ла ску из јед не ка те го ри је опа сно сти у дру гу за фак тор 10. Суп стан це кла си фи ко ва не на осно ву ви со ке вред но сти LC50 или EC50

26. мај 2017. Број 52 153до при но се кла си фи ка ци ји сме ше у ни жу ка те го ри ју опа сно сти. При ли ком из ра чу на ва ња ових кла си фи ка ци о них ка те го ри ја за јед но се раз ма тра до при нос свих суп стан ци кла си фи ко ва них у Хро нич но 1, 2 или 3.

4.1.3.5.5.1.2. Ка да сме ша са др жи са стој ке кла си фи ко ва не у ка те го ри ју Акут но 1 или Хро нич но 1, чи ја је акут на ток сич ност ис под 1 mg/l и/или хро нич на ток сич ност ис под 0,1 mg/l (ако ни су бр зо раз гра дљи ви) и 0,01 mg/l (ако је су бр зо раз гра дљи ви), ови са стој ци до при-но се ток сич но сти сме ше чак и у ни ским кон цен тра ци ја ма. Ак тив не суп стан це у пе сти ци ди ма че сто има ју ви со ку ток сич ност по во де не ор га ни зме, као и не ке дру ге суп стан це, нпр. ор га но ме тал на је ди ње ња. У та квим слу ча је ви ма при ме на оп штих гра нич них кон цен тра ци ја до во ди до нео д го ва ра ју ће, од но сно пот це ње не кла си фи ка ци је сме ше. Због то га се ко ри сте М фак то ри за ви со ко ток сич не са стој ке, као што је да то у одељ ку 4.1.3.5.5.5. овог при ло га.

4.1.3.5.5.2. По сту пак кла си фи ка ци је4.1.3.5.5.2.1. Кла си фи ка ци ја сме ше у ви шу ка те го ри ју опа сно сти над ја ча ва кла си фи ка ци ју у ни жу ка те го ри ју опа сно сти, нпр. кла-

си фи ка ци ја у Хро нич но 1 над ја ча ва кла си фи ка ци ју у Хро нич но 2. По сту пак кла си фи ка ци је је за вр шен ако је као ре зул тат кла си фи ка ци је до би је на ка те го ри ја Хро нич но 1. Хро нич но 1 је нај ви ша мо гу ћа ка те го ри ја опа сно сти, за то ни је по треб но на ста ви ти са да љим по ступ ком кла си фи ка ци је.

4.1.3.5.5.3. Кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју Акут но 1 4.1.3.5.5.3.1. Пр во се раз ма тра ју сви са стој ци кла си фи ко ва ни у ка те го ри ју Акут но 1. Уко ли ко је су ма про цен ту ал них кон цен тра ци ја

ових са сто ја ка по мно же них њи хо вим од го ва ра ју ћим М-фак то ри ма ве ћа од 25 % сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Акут но 1.4.1.3.5.5.3.2. Кла си фи ка ци ја сме ша на осно ву акут не опа сно сти при ме ном ме то де су ми ра ња кла си фи ко ва них са сто ја ка да та је у Та-

бе ли 4.1.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 4.1.1. Кла си фи ка ци ја сме ше у од но су на акут ну опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну при ме ном ме то де су ми ра ња кон цен-тра ци ја кла си фи ко ва них са сто ја ка сме ше

Су ма са сто ја ка кла си фи ко ва них као Сме ша је кла си фи ко ва на каоКа те го ри ја 1, акут но × М ≥ 25% Акут но 1

На­по­ме­на: За об ја шње ње М –фак то ра ви де ти оде љак 4.1.3.5.5.5. овог при ло га.

4.1.3.5.5.4. Кла си фи ка ци ја у ка те го ри је Хро нич но 1, 2, 3 и 4 4.1.3.5.5.4.1. Пр во се раз ма тра ју сви са стој ци кла си фи ко ва ни у ка те го ри ју Хро нич но 1. Уко ли ко је збир про цен ту ал них кон цен тра-

ци ја ових са сто ја ка по мно же них њи хо вим од го ва ра ју ћим М-фак то ри ма јед нак или ве ћи од 25 % сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро-нич но 1. Уко ли ко је ре зул тат из ра чу на ва ња кла си фи ка ци ја сме ше у ка те го ри ју Хро нич но 1, по сту пак кла си фи ка ци је је за вр шен.

4.1.3.5.5.4.2. У слу ча је ви ма ка да сме ша ни је кла си фи ко ва на у ка те го ри ју Хро нич но 1, раз ма тра се кла си фи ка ци ја сме ше у ка те го-ри ју Хро нич но 2. Сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро нич но 2, уко ли ко је збир про цен ту ал них кон цен тра ци ја свих са сто ја ка кла си-фи ко ва них у ка те го ри ју Хро нич но 1, по мно же них њи хо вим од го ва ра ју ћим М-фак то ри ма по мно жен бро јем 10, са бран са зби ром про-цен ту ал них кон цен тра ци ја свих са сто ја ка ко ји су кла си фи ко ва ни у ка те го ри ју Хро нич но 2, јед нак или ве ћи од 25%. Уко ли ко је ре зул тат из ра чу на ва ња кла си фи ка ци ја сме ше у ка те го ри ју Хро нич но 2, по сту пак кла си фи ка ци је је за вр шен.

4.1.3.5.5.4.3. У слу ча је ви ма ка да сме ша ни је кла си фи ко ва на ни у ка те го ри ју Хро нич но 1, ни у ка те го ри ју Хро нич но 2, раз ма тра се ње на кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју Хро нич но 3. Сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро нич но 3, уко ли ко је збир про цен ту ал них кон цен-тра ци ја свих са сто ја ка кла си фи ко ва них у ка те го ри ју Хро нич но 1, по мно же них њи хо вим од го ва ра ју ћим М-фак то ри ма, по мно жен бро јем 100, са бран, са зби ром про цен ту ал них кон цен тра ци ја са сто ја ка кла си фи ко ва них у ка те го ри ју Хро нич но 2 по мно же ним са бро јем 10 и са бран са зби ром про цен ту ал них кон цен тра ци ја са сто ја ка кла си фи ко ва них у ка те го ри ју Хро нич но 3, јед нак или ве ћи од 25%.

4.1.3.5.5.4.4. У слу ча ју ка да сме ша ни је кла си фи ко ва на у ка те го ри ју Хро нич но 1, 2 или 3, раз ма тра се кла си фи ка ци ја у ка те го ри ју Хро нич но 4. Сме ша се кла си фи ку је у ка те го ри ју Хро нич но 4, уко ли ко је збир про цен ту ал них кон цен тра ци ја свих са сто ја ка кла си фи ко ва-них у ка те го ри ју Хро нич но 1, 2, 3 и 4, јед нак или ве ћи од 25 %.

4.1.3.5.5.4.5. Кла си фи ка ци ја сме ша на осно ву ду го трај не опа сно сти, при ме ном ме то де су ми ра ња кла си фи ко ва них са сто ја ка да та је у Та бе ли 4.1.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 4.1.2. Кла си фи ка ци ја сме ше у од но су на ду го трај ну опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну при ме ном ме то де су ми ра ња кон-цен тра ци ја кла си фи ко ва них са сто ја ка

Су ма са сто ја ка кла си фи ко ва них као Сме ша се кла си фи ку је каоХро нич но 1 × М(*) ≥ 25 % Хро нич но 1(М × 10 × Хро нич но 1) + Хро нич но 2 ≥ 25 % Хро нич но 2(М × 100 × Хро нич но 1) + (10 × Хро нич но 2) + Хро нич но 3 ≥ 25 % Хро нич но 3Хро нич но 1 + Хро нич но 2 + Хро нич но 3 + Хро нич но 4 ≥ 25 % Хро нич но 4На по ме на (*): За об ја шње ње М-фак то ра ви де ти оде љак 4.1.3.5.5.5. овог при ло га.

4.1.3.5.5.5. Сме ше са ви со ко ток сич ним са стој ци ма4.1.3.5.5.5.1. Са стој ци кла си фи ко ва ни у ка те го ри ју Акут но 1 и ка те го ри ју Хро нич но 1, са ток сич но шћу ис под 1mg/l и/или хрoнич-

нoм тoксичнoшћу испoд 0,1 mg/l (aкo ни су брзo рaзгрaдљивe) и 0,01 mg/l (aкo су брзo рaзгрaдљивe) до при но се ток сич но сти сме ше чак и у ни ској кон цен тра ци ји и да је им се ве ћи зна чај при при ме ни ме то де су ми ра ња кла си фи ка ци ја. Ка да сме ша са др жи са стој ке кла си фи ко-ва не у ка те го ри ју Акут но 1 или ка те го ри ју Хро нич но 1, при ме њу је се јед но од сле де ћег:

– ви ше сте пе ни при ступ опи сан у одељ ци ма 4.1.3.5.5.3 и 4.1.3.5.5.4 овог при ло га, та ко што се са би ра ју кон цен тра ци је са сто ја ка кла-си фи ко ва них у ка те го ри ју Акут но 1 и ка те го ри ју Хро нич но 1 по мно же не фак то ром, уме сто про стог са би ра ња про це на та. Ово зна чи да се кон цен тра ци ја са сто ја ка кла си фи ко ва них у ка те го ри ју Акут но 1, из ле ве ко ло не Та бе ле 4.1.1. и кон цен тра ци ја са сто ја ка кла си фи ко ва них у ка те го ри ју Хро нич но 1 из ле ве ко ло не Та бе ле 4.1.2. мно же од го ва ра ју ћим М-фак то ром. М-фак то ри за ове са стој ке се од ре ђу ју на осно-ву вред но сти LC50 или ЕC50, као што је да то у Та бе ли 4.1.3. ко ја је да та у овом при ло гу. У по ступ ку кла си фи ка ци је сме ша ко је са др же са-стој ке кла си фи ко ва не у ка те го ри ју Акут но 1, или ка те го ри ју Хро нич но 1 мо ра ју би ти по зна те вред но сти М-фак то ра да би се при ме ни ла ме то да су ми ра ња;

– фор му ла ади тив но сти (ви де ти оде љак 4.1.3.5.2. овог при ло га), под усло вом да су по да ци о ток сич но сти до ступ ни за све ви со ко ток сич не са стој ке сме ше и да по сто је по у зда ни до ка зи да сви дру ги са стој ци, укљу чу ју ћи и оне за ко је по да ци о спе ци фич ној акут ној и/или хро нич ној ток сич но сти ни су до ступ ни, има ју ни жу ток сич ност или уоп ште ни су ток сич ни и не до при но се опа сно сти сме ше по жи-вот ну сре ди ну.

154 Број 52 26. мај 2017.

Та бе ла 4.1.3. М –фак то ри за ве о ма ток сич не са стој ке сме шеАкут на ток сич ност М-фак тор Хро нич на ток сич ност М-фак тор

L(E)C50 вред ност у mg/l NO EC вред ност у mg/l NRD(1) са стој ци RD(2) са стој ци0,1 < L(E)C50 ≤ 1 1 0,01 < NO EC ≤ 0,1 1 –0,01 < L(E)C50 ≤ 0,1 10 0,001 < NO EC ≤ 0,01 10 10,001 < L(E)C50 ≤ 0,01 100 0,0001 < NO EC ≤ 0,001 100 100,0001 < L(E)C50 ≤ 0,001 1000 0,00001 < NO EC ≤ 0,0001 1000 1000,00001 L(E)C50 ≤ 0,0001 10000 0,000001 < NO EC ≤ 0,00001 10000 1000(про гре си ја се на ста вља за фак тор 10) (про гре си ја се на ста вља за фак тор 10)(1) ни је бр зо раз гра дљи во (non-ra­pidly­de­gra­da­ble­-­NRD)(2) брзо разградљиво (rapidly­degradable­-­RD)

4.1.3.6. Кла си фи ка ци ја сме ша са са стој ци ма о ко ји ма не ма по да та ка ко ји се мо гу упо тре би ти у по ступ ку кла си фи ка ци је:4.1.3.6.1. У слу ча ју да не по сто је по да ци о акут ној и/или ду го трај ној опа сно сти по во де ну жи вот ну сре ди ну за је дан или ви ше зна-

чај них са сто ја ка, сме ша се не мо же са си гур но шћу кла си фи ко ва ти у јед ну или ви ше ка те го ри ја опа сно сти. У том слу ча ју сме ша се кла си-фи ку је са мо на осно ву по зна тих са сто ја ка, и до да је се оба ве ште ње на ети ке ти и у без бед но сном ли сту: „Са др жи x% са сто ја ка не по зна те опа сно сти по во де ну жи вот ну сре ди ну.”

4.1.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 4.1.4. ко ја је да та у овом при ло гу.

26. мај 2017. Број 52 155

ДЕО 5 .

ДО ДАТ НЕ ОПА СНО СТИ

5.1. Опа сност по озон ски омо тач

5.1.1.­Де­фи­ни­ци­је­и­оп­шта­упут­ства

5.1.1.1. Пoтeнциjaл oш тeћeњa oзoнскoг oмoтaчa (ODP) je интeгрaтивнa ве ли чи на, рaзличита зa свaку вр сту из во ра ха ло ге но ва них угљо во до ни ка, кoja прeдстaвљa oчeкивани стeпeн оште ће ња озо на у стрaтoсфeри oд стра не од ре ђе ног ха ло ге но ва ног угљо во до ни ка у oднoсу нa исту мaсу трихлорoфлуорoметана (CFC-11). Пo звaничнoj дeфинициjи, ODP jeсте oднoс интeгрисaнoг пoрeмeћaja укупнoг oзoнa зa ди фе рен ци јал не мaсeнe eмисиje oдрeђeнoг jeдињeњa и jeднaке eмисиjе CFC-11.

5.1.1.2. Суп стан ца опа сна по озон ски омо тач је сте суп стан ца ко ја на осно ву рас по ло жи вих до ка за о ње ним свој стви ма и прет по-ста вље ној или уоче ној суд би ни и по на ша њу у жи вот ној сре ди ни мо же пред ста вља ти опа сност по струк ту ру и/или функ ци о ни са ње озон-ског омо та ча у стра тос фе ри. Ово укљу чу је супстaнцe кoje су нaвeдeнe у про пи си ма ко ји ма се уре ђу ју супстaнце кoje oш тeћуjу oзoнски oмoтaч.

5.1.2.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­суп­стан­ци

Суп стан ца се кла си фи ку је као опа сна по озон ски омо тач (Ка те го ри ја 1) ка да до ступ ни по да ци о свој стви ма суп стан це и прет по ста-вље ној или уоче ној суд би ни и по на ша њу у жи вот ној сре ди ни ука зу ју да суп стан ца мо же пред ста вља ти опа сност по струк ту ру, од но сно уло гу озон ског омо та ча у стра тос фе ри.

5.1.3.­Кри­те­ри­ју­ми­за­кла­си­фи­ка­ци­ју­сме­ша

Сме ша се кла си фи ку је као опа сна по озон ски омо тач (Ка те го ри ја 1) на осно ву по је ди нач них кон цен тра ци ја суп стан ци ко је ула зе у са став сме ше, а ко је су кла си фи ко ва не као опа сне по озон ски омо тач и у скла ду са Та бе лом 5.1. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 5.1. Оп ште гра нич не кон цен тра ци је за суп стан це (у сме ши) кла си фи ко ва не као опа сне по озон ски омо тач (Ка те го ри ја 1), ко-је им пли ци ра ју кла си фи ка ци ју сме ше као опа сне по озон ски омо тач

Кла си фи ка ци ја суп стан це Кла си фи ка ци ја сме шеОпа сно по озон ски омо тач (Ка те го ри ја 1) C ≥ 0,1%

156 Број 52 26. мај 2017.

5.1.4.­Еле­мен­ти­обе­ле­жа­ва­ња

Еле мен ти обе ле жа ва ња за суп стан це и сме ше ко је ис пу ња ва ју усло ве да бу ду кла си фи ко ва не у ову кла су опа сно сти да ти су у Та бе-ли 5.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

При лог 2

ПРЕ ВО ЂЕ ЊЕ КЛА СИ ФИ КА ЦИ ЈЕ СУП СТАН ЦЕ ИЛИ СМЕ ШЕ

Кла си фи ка ци ја суп стан це или сме ше пре ма Пра вил ни ку о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од-ре ђе ног про из во да („Слу жбе ни гла сник РС”, бр. 59/10, 25/11 и 5/12) пре во ди се у од го ва ра ју ћу кла си фи ка ци ју пре ма овом пра вил ни ку, при ме ном Та бе ле 1.1. ко ја је да та у овом при ло гу. Уко ли ко су до ступ ни по да ци из чл. 5, 6, 7. или 8. овог пра вил ни ка, про це на опа сно сти суп стан це или сме ше и кла си фи ка ци ја вр ши се у скла ду са чл. 9 –14. овог пра вил ни ка.

Озна ке ри зи ка пре ма Пра вил ни ку о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од ре ђе ног про из во да пре-во де се у до дат на оба ве ште ња о опа сно сти пре ма овом пра вил ни ку при ме ном Та бе ле 1.2. ко ја је да та у овом при ло гу.

Та бе ла 1.1. Пре во ђе ње кла си фи ка ци је пре ма Пра вил ни ку о кла си фи ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу хе ми ка ли је и од-ре ђе ног про из во да у кла си фи ка ци ју пре ма овом пра вил ни ку

Кла си фи ка ци ја пре ма Пра вил ни ку о кла си фи-ка ци ји, па ко ва њу, обе ле жа ва њу и огла ша ва њу

хемикалијe и од ре ђе ног про из во да („Слу жбе ни гла сник РС”,

бр. 59/10, 25/11 и 5/12)

Фи зич ко ста ње суп стан це ка да је то зна чај но

Кла си фи ка ци ја и обе ле жа ва ње пре ма овом пра вил ни ку

НапоменаКласа и категорија опасности Обавештење о

опасности

Е; R2. Није могуће непосредно превођење.Е; R3 Није могуће непосредно превођење.О; R7 Органски пероксиди ЦД H242

Органски пероксиди ЕФ H242О; R8 гас Оксидујући гасови 1 H270О;. R8 течност, чврсто Није могуће непосредно превођење.О; R9 течност Оксидујуће течности 1 H271О; R9 чврсто Оксидујуће чврсте супстанце и смеше 1 H271R10 течност Није могуће непосредно превођење.

Одговарајуће превођење класификације за течности са R10 је једно од следећих: – Запаљиве течности, категорија 1, H224 ако је тачка паљења < 23 °C и почетна тачка кључања ≤ 35 °C или – Запаљиве течности, категорије 2, H225 ако је тачка паљења < 23 °C и почетна тачка кључања > 35 °C или – Запаљиве течности, категорија 3, H226 ако је тачка паљења ³ 23 °C.

F; R11 течност Није могуће непосредно превођење.Одговарајуће превођење класификације за течности са F, R11 је једно од следећих: – Запаљиве течности, категорија 1, H224 ако је почетна тачка кључања ≤ 35 °C или – Запаљиве течности, категорија 2, H225 ако је почетна тачка кључања > 35 °C.

F; R11 чврсто Није могуће непосредно превођење.F+; R12 гас Није могуће непосредно превођење.

Одговарајуће превођење класификације за гасове са F+, R12 је једно од следећих: – Запаљиви гасови, категорија 1, H220 или – Запаљиви гасови, категорија 2, H221.

F+; R12 течност Запаљиве течности, категорија 1 H224F+; R12 течност Самореактивне супстанце или смеше, тип Ц или Д H242

Самореактивне супстанце или смеше, тип Е или Ф H242Самореактивне супстанце или смеше, тип Г Нема

F; R15 Није могуће превођење.F; R17 течност Запаљиве течности, категорија 1 H250F; R17 чврсто Запаљиве чврсте супстанце и смеше, категорија 1 H250Xn; R20 гас Акутна токсичност, категорија 4 H332 (1)Xn; R20 пара Акутна токсичност, категорија 4 H332 (1)Xn; R20 прашина/ магла Акутна токсичност, Категорија 4 H332

26. мај 2017. Број 52 157Xn; R21 Акутна токсичност, категорија 4 H312 (1)Xn; R22 Акутна токсичност, категорија 4 H302 (1)Т; R23 гас Акутна токсичност, категорија 3 H331 (1)Т; R23 пара Акутна токсичност, категорија 2 H330Т; R23 прашина/ магла Акутна токсичност, категорија 3 H331 (1)Т; R24 Акутна токсичност, категорија 3 H311 (1)Т; R25 Акутна токсичност, категорија 3 H301 (1)Т+; R26 гас Акутна токсичност, категорија 2 H330 (1)Т+; R26 пара Акутна токсичност 1 H330Т+; R26 прашина/ магла Акутна токсичност, категорија 2 H330 (1)Т+; R27 Акутна токсичност, категорија 1 H310Т+; R28 Акутна токсичност, категорија 2 H300 (1)R33 Специфична токсичност за циљне органе – вишекрат-

на изложеност, категорија 2H373 (3)

C; R34 Корозивно оштећење коже, категорија 1 H314 (2)C; R35 Корозивно оштећење коже, категорија 1А H314Xi; R36 Иритација ока, категорија 2 H319Xi; R37 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-

на изложеност, категорија 3H335

Xi; R38 Иритација коже, категорија 2 H315Т; R39/23 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-

на изложеност, категорија 1H370 (3)

Т; R39/24 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 1

H370 (3)

Т; R39/25 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 1

H370 (3)

Т+; R39/26 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 1

H370 (3)

Т+; R39/27 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 1

H370 (3)

Т+; R39/28 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 1

H370 (3)

Xi; R41 Тешко оштећење ока 1 H318R42 Сензибилизација респираторних органа, категорија 1 H334R43 Сензибилизација коже, категорија 1 H317Xn; R48/20 Специфична токсичност за циљни орган – вишекрат-

на изложеност, Категорија 2H373 (3)

Xn; R48/21 Специфична токсичност за циљни орган – вишекрат-на изложеност, категорија 2

H373 (3)

Xn; R48/22 Специфична токсичност за циљни орган – вишекрат-на изложеност, категорија 2

H373 (3)

Т; R48/23 Специфична токсичност за циљни орган – вишекрат-на изложеност, категорија 1

H372 (3)

Т; R48/24 Специфична токсичност за циљни орган – вишекрат-на изложеност, категорија 1

H372 (3)

Т; R48/25 Специфична токсичност за циљни орган – вишекрат-на изложеност, категорија 1

H372 (3)

R64 Токсичност по репродукцију – ефекти на или путемлактације

H362

Xn; R65 Oпасност од аспирације, категорија 1 H304R67 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-

на изложеност, категорија 3H336

Xn; R68/20 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 2

H371 (3)

Xn; R68/21 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 2

H371 (3)

Xn; R68/22 Специфична токсичност за циљни орган – једнократ-на изложеност, категорија 2

H371 (3)

Карциногено, категорија 1; R45 Карциногеност, категорија 1А H350Карциногено категорија 2; R45 Карциногеност , категорија 1Б H350Карциногено категорија 1; R49 Карциногеност, категорија 1А H350iКарциногено, категорија 2; R49 Карциногеност, категорија 1Б H350iКарциногено, категорија 3; R40 Карциногеност, категорија 2 H351Мутагено категорија 2; R46 Мутагеност герминативних ћелија, категорија 1Б H340Мутагено категорија 3; R68 Мутагеност герминативних ћелија, категорија 2 H341Токсичност по репродукцију, категорија 1; R60 Токсичност по репродукцију, категорија 1А H360F (4)Токсичност по репродукцију, категорија 2; R60 Токсичност по репродукцију, категорија 1Б H360F (4)Токсичност по репродукцију, категорија 1; R61 Токсичност по репродукцију, категорија 1А H360D (4)Токсичност по репродукцију, категорија 2; R61 Токсичност по репродукцију, категорија 1Б H360D (4)Токсичност по репродукцију, категорија 3; R62 Токсичност по репродукцију, категорија 2 H361f (4)Токсичност по репродукцију, категорија 3; R63 Токсичност по репродукцију, категорија 2 H361d (4)Токсичност по репродукцију, категорија 1; R60 –61

Токсичност по репродукцију 1А H360FD

Токсичност по репродукцију, категорија 1; R60Токсичност по репродукцију, категорија 2; R61

Токсичност по репродукцију, категорија 1А H360FD

158 Број 52 26. мај 2017.

Токсичност по репродукцију, категорија 2; R60Токсичност по репродукцију, категорија 1; R61

Токсичност по репродукцију, категорија 1А H360FD

Токсичност по репродукцију, категорија 2; R60 –61

Токсичност по репродукцију 1Б H360FD

Токсичност по репродукцију, категорија 3; R62 –63

Токсичност по репродукцију 2 H361fd

Токсичност по репродукцију, категорија 1; R60 Токсичност по репродукцију, категорија 3; R63

Токсичност по репродукцију, категорија 1А H360Fd

Токсичност по репродукцију, категорија 2; R60Токсичност по репродукцију, категорија 3; R63

Токсичност по репродукцију 1Б H360Fd

Токсичност по репродукцију, категорија 1; R61Токсичност по репродукцију, категорија 3; R62

Токсичност по репродукцију, категорија 1А H360Df

Токсичност по репродукцију, категорија 2; R61Токсичност по репродукцију, категорија 3; R62

Токсичност по репродукцију, категорија1Б H360Df

N; R50 Опасност по водену животну средину, категорија Акутно 1

H400

N; R50 –53 Опасност по водену животну средину, категорија Акутно 1Опасност по водену животну средину, категорија Хронично 1

H400H410

N; R51 –53 Опасност по водену животну средину, категорија Хронично 2

H411

R52 –53 Опасност по водену животну средину, категорија Хронично 3

H412

R53 Опасност по водену животну средину, категорија Хронично 4

H413

N; R59 Опасно по озонски омотач H420

На­по­ме­на­(1):За ове кла се опа сно сти мо гу ће је ко ри сти ти пре по ру че ну ми ни мал ну кла си фи ка ци ју у скла ду са тач ком 2.2.1. спи ска кла си фи ко ва-

них суп стан ци. По да ци или дру ге до ступ не ин фор ма ци је мо гу ука за ти да је по треб но по но ви ти по сту пак и кла си фи ко ва ти суп стан цу у те жу ка те го ри ју опа сно сти.

На­по­ме­на­(2):По нов ном про це ном ори ги нал них по да та ка ни је увек мо гу ће раз ли ко ва ти да ли тре ба кла си фи ко ва ти у ка те го ри ју 1Б или 1Ц, по што

би пе ри од из ла га ња из но сио до че ти ри са та пре ма про пи су ко јим се уре ђу ју ме то де ис пи ти ва ња опа сних свој ста ва хе ми ка ли ја. У овим слу ча је ви ма, до де љу је се ка те го ри ја 1. Ме ђу тим, ка да су по да ци до би је ни ис пи ти ва њи ма ко ја сле де се квен ци јал ни при ступ као што је пред ви ђе но у про пи су ко јим се уре ђу ју ме то де ис пи ти ва ња опа сних свој ста ва хе ми ка ли ја, тре ба раз мо три ти да љу под ка те го ри за ци ју у ка те го ри ју 1Б или 1Ц.

На­по­ме­на­(3):Уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из ла га ња не до во де до опа сно сти, пут из ла га ња се на во ди уз оба ве ште ње о

опа сно сти.На­по­ме­на­(4):Оба ве ште ња о опа сно сти H360 и H361 ука зу ју на оп шту за бри ну тост због ефе ка та на плод ност и/или раз вој („Мо же штет но да ути-

че/ Сум ња се да штет но ути че на плод ност или на плод”). У скла ду са кри те ри ју ми ма, оп ште оба ве ште ње о опа сно сти мо же се за ме ни ти оба ве ште њем о опа сно сти ко је ука зу је на од ре ђе ни ефе кат ко ји иза зи ва за бри ну тост. Ка да се не на во ди дру га раз ли ка, то мо же би ти за то што је до ка за но да не ма та квог ефек та, или због то га што су по да ци не у вер љи ви или због од су ства по да та ка, те се оба ве зе из овог пра-вил ни ка при ме њу ју на ту раз ли ку.

Та бе ла 1.2. Пре во ђе ње озна ка ри зи ка у до дат на оба ве ште ња о опа сно стиОзна ка ри зи ка

(према Правилнику о класификацији, паковању, обележавању и оглашавању хемика-лијe и одређеног производа – „Службени гласник РС”, бр. 59/10, 25/11 и 5/12)

До дат но оба ве ште ње о опа сно сти (пре ма овом пра вил ни ку)

R1 ЕUH001R14 ЕUH014R19 ЕUH019R30 ЕUH030R44 ЕUH044R29 ЕUH029R31 ЕUH031R32 EUH032R66 EUH066R39 –41 EUH070

26. мај 2017. Број 52 159

160 Број 52 26. мај 2017.

26. мај 2017. Број 52 161

162 Број 52 26. мај 2017.

26. мај 2017. Број 52 163

164 Број 52 26. мај 2017.

При лог 4

СПИ САК ОБА ВЕ ШТЕ ЊА О ОПА СНО СТИ И ДО ДАТ НИХ ОБА-ВЕ ШТЕ ЊА О ОПА СНО СТИ

ДЕО 1 .

ОБА ВЕ ШТЕ ЊА О ОПА СНО СТИ

Oбaвeш тeња o oпaснoсти примeњују сe у склaду сa При ло-гом 1. Дeo 2, 3, 4. и 5. овог пра вил ни ка.

При ли ком из бо ра oбaвeш тeњa o oпaснoсти у склaду сa чл. 22. и 28. овог пра вил ни ка, мoгу се кoристити кoмбинoвaнa oбaвeш-тeњa o oпaснoсти да та у oвом при ло гу.

При ли ком обе ле жа ва ња у склaду сa чла ном 28. овог пра вил-ни ка, на oбaвeш тeњa o oпaснoсти примeњују се слeдeћи прин ци пи првeнствa:

a) aкo je дoдeљeнo oбaвeш тeњe o oпaснoсти H410: „Вeoмa тoксичнo пo жи ви свет у вoди сa дугoтрajним по сле ди ца ма”, изoстaвља сe oбaвeш тeњe o oпaснoсти H400: „Вeoмa тoксичнo пo жи ви свет у вoди”;

б) aкo je дoдeљeнo oбaвeш тeњe o oпaснoсти H314: „Изaзивa те шке oпeкoтинe ко же и оште ће ње ока”, oбaвeш тeњe o oпaснoсти H318: „До во ди до те шког oш тeћeњa ока” мо же се из о ста ви ти.

Кaкo би сe нaзнaчиo пут излaгaњa мoгу сe кoристити кoм-бинoвaнa oбaвeш тeњa o oпaснoсти из одељ ка 1.2. овог при ло га.

1.1. Оба ве ште ња о опа сно сти за фи зич ку опа сност

– H200: Не ста би лан екс пло зив (Екс пло зи ви, Не ста би лан екс-пло зив – При лог 1. Део 2. оде љак 2.1);

– H201: Екс пло зив, опа сност од ма сов не екс пло зи је (Екс пло-зи ви, под кла са 1.1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.1);

– H202: Екс пло зив, опа сност од из ба ци ва ња про јек ти ла (Екс-пло зи ви, под кла са 1.2 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.1);

– H203: Екс пло зив, опа сност од по жа ра, удар ног та ла са или из ба ци ва ња про јек ти ла (Екс пло зи ви, под кла са 1.3 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.1);

– H204: Опа сност од по жа ра или из ба ци ва ња про јек ти ла (Екс пло зи ви, под кла са 1.4 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.1);

– H205: Mасовна екс пло зи ја при из ла га њу пла ме ну (Екс пло-зи ви, под кла са 1.5 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.1);

– H220: Ве о ма за па љи ви гас (За па љи ви га со ви, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.2);

– H221: За па љи ви гас (За па љи ви га со ви, ка те го ри ја 2 – При-лог 1. Део 2. оде љак 2.2);

– H222: Ве о ма за па љив аеро сол (Аеро со ли, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.3);

– H223: За па љив аеро сол (Аеро со ли, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.3);

– H224: Ве о ма ла ко за па љи ва теч ност и па ра (За па љи ве теч-но сти, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.6);

– H225: Ла ко за па љи ва теч ност и па ра (За па љи ве теч но сти, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.6);

– H226: За па љи ва теч ност и па ра (За па љи ве теч но сти, ка те го-ри ја 3 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.6)

– H228: За па љи ва чвр ста суп стан ца или сме ша (За па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 2. оде-љак 2.7);

– H229: По су да под при ти ском: мо же се рас пр сну ти, ако се за-гре ва (Аеро со ли, ка те го ри ја 1, 2 и 3 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.3);

– H230: Мо же да ре а гу је екс пло зив но чак и у од су ству ва-зду ха (За па љи ви га со ви (укљу чу ју ћи хе миј ски не ста бил не га со ве), ка те го ри ја А – При лог 1. Део 2. оде љак 2.2);

– H231: Мо же да ре а гу је екс пло зив но чак и у од су ству ва зду-ха при по ви ше ном при ти ску и/или тем пе ра ту ри (За па љи ви га со ви (укљу чу ју ћи хе миј ски не ста бил не га со ве), ка те го ри ја Б – При лог 1. Део 2. оде љак 2.2);

– H240: За гре ва ње мо же да до ве де до екс пло зи је (Са мо ре ак-тив не суп стан це и сме ше, тип А – При лог 1. Део 2. оде љак 2.8, Ор ган ски пе рок си ди, тип А – При лог 1. Део 2. оде љак 2.15);

– H241: За гре ва ње мо же да до ве де до по жа ра или екс пло зи је (Са мо ре ак тив не суп стан це и сме ше, тип Б – При лог 1. Део 2. оде-љак 2.8, Ор ган ски пе рок си ди, тип Б – При лог 1. Део 2. оде љак 2.15);

– H242: За гре ва ње мо же да до ве де до по жа ра (Са мо ре ак тив не суп стан це и сме ше, тип Ц, Д, Е, Ф – При лог 1. Део 2. оде љак 2.8);

– H250: Спон та но по чи ње да го ри у кон так ту са ва зду хом (Са мо за па љи ве теч но сти, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.9. Са мо за па љи ве чвр сте суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 1 – При-лог 1. Део 2. оде љак 2.10);

– H251: До ла зи до са мо за гре ва ња; мо же да се за па ли (Са мо-за гре ва ју ће суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.11);

– H252: У ве ли кој ко ли чи ни до ла зи до са мо за гре ва ња; мо же да се за па ли (Са мо за гре ва ју ће суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.11);

– H260: У кон так ту са во дом осло ба ђа за па љи ве га со ве ко-ји се спон та но па ле (Суп стан це и сме ше ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве га со ве, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде-љак 2.12);

– H261: У кон так ту са во дом осло ба ђа за па љи ве га со ве (Суп-стан це и сме ше ко је у кон так ту са во дом осло ба ђа ју за па љи ве га-со ве, ка те го ри ја 2 и 3 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.12)

– H270: Мо же да иза зо ве или под стак не ва тру; ок си ду ју ће сред ство (Ок си ду ју ћи га со ви, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде-љак 2.4);

– H271: Мо же да иза зо ве по жар или екс пло зи ју; ја ко ок си ду-ју ће сред ство (Ок си ду ју ће теч но сти, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.13, Ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.14);

– H272: Мо же да по спе ши по жар; ок си ду ју ће сред ство (Ок-си ду ју ће теч но сти, ка те го ри ја 2 и 3 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.13, Ок си ду ју ће чвр сте суп стан це и сме ше, ка те го ри ја 2 и 3 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.14):

– H280: Са др жи гас под при ти ском, мо же да екс пло ди ра ако се из ла же то пло ти (Га со ви под при ти ском: ком при мо ва ни, теч ни и рас тво ре ни гас – При лог 1. Део 2. оде љак 2.5)

– H281: Са др жи рас хла ђе ни теч ни гас, мо же да иза зо ве про-мр зли не или по вре де (Га со ви под при ти ском: рас хла ђе ни теч ни гас – При лог 1. Део 2. оде љак 2.5)

– H290: Мо же би ти ко ро зив но за ме та ле (Суп стан це и сме ше ко ро зив не за ме та ле, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 2. оде љак 2.16).

1.2. Оба ве ште ња о опа сно сти за опа сност по здра вље љу ди

– H300: Смр то но сно ако се про гу та (Акут на ток сич ност – пе-роралнo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H301: Ток сич но ако се про гу та (Акут на ток сич ност – перо-ралнo, ка те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H302: Штет но ако се про гу та (Акут на ток сич ност – перо-ралнo, ка те го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H304: Мо же иза зва ти смрт ако се про гу та и до спе до ди сај-них пу те ва (Oпасност од аспи ра ци је, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.10);

– H310: Смр то но сно у кон так ту са ко жом (Акут на ток сич-ност – дермалнo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H311: Ток сич но у кон так ту са ко жом (Акут на ток сич ност – дермалнo, ка те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H312: Штет но у кон так ту са ко жом (Акут на ток сич ност – дермалнo, ка те го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H314: Иза зи ва те шке опе ко ти не ко же и ошт ећeње ока (Ко-ро зив но оште ће ње/ ири та ци ја ко же, ка те го ри ја 1A, 1Б и 1Ц – При-лог 1. Део 3. оде љак 3.2);

– H315: Иза зи ва ири та ци ју ко же (Ко ро зив но оште ће ње / ири-та ци ја ко же, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.2);

– H317: Мо же да иза зо ве алер гиј ске ре ак ци је на ко жи (Сен зи би-ли за ци ја ко же, ка те го ри ја 1, 1А и 1Б – При лог 1. Део 3. оде љак 3.4);

– H318: До во ди до те шког оште ће ња ока (Те шко оште ће ње / ири та ци ја ока, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.3);

– H319: До во ди до ја ке ири та ци је ока (Те шко оште ће ње / ири та ци ја oка, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.3);

– H330: Смр то но сно ако се уди ше (Акут на ток сич ност – ин-халационo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H331: Ток сич но ако се уди ше (Акут на ток сич ност – инхала-ционo, ка те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1)

– H332: Штет но ако се уди ше (Акут на ток сич ност – инхала-ционo, ка те го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

26. мај 2017. Број 52 165 – H334: Ако се уди ше мо же да до ве де до по ја ве алер гиј ских

ре ак ци ја, аст ме или про бле ма са ди са њем (Сен зи би ли за ци ја ре-спи ра тор них ор га на, ка те го ри ја 1, 1А и 1Б – При лог 1. Део 3. оде-љак 3.4);

– H335: Мо же да иза зо ве ири та ци ју ре спи ра тор них ор га на (Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же-ност, ка те го ри ја 3, ири та ци ја ре спи ра тор них ор га на – При лог 1. Део 3. оде љак 3.8);

– H336: Мо же да иза зо ве по спа ност и не све сти цу (Спе ци-фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност, ка те-го ри ја 3, нар ко тич ко деј ство – При лог 1. Део 3. оде љак 3.8);

– H340: Мо же да до ве де до ге нет ских де фе ка та (на ве сти пут из ла га ња уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из-ла га ња не до во де до опа сно сти – Му та ге ност гер ми на тив них ће-ли ја, ка те го ри ја 1А и 1Б – При лог 1. Део 3. оде љак 3.5);

– H341: Сум ња се да мо же да до ве де до ге нет ских де фе ка та (на ве сти пут из ла га ња уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру-ги пу те ви из ла га ња не до во де до опа сно сти – Му та ге ност гер ми-на тив них ће ли ја, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.5);

– H350: Мо же да до ве де до по ја ве кар ци но ма (на ве сти пут из ла га ња уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из-ла га ња не до во де до опа сно сти – Кар ци но ге ност, ка те го ри ја 1А и 1Б – При лог 1. Део 3. оде љак 3.6);

– H351: Сум ња се да мо же да до ве де до по ја ве кар ци но ма (на ве сти пут из ла га ња уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру-ги пу те ви из ла га ња не до во де до опа сно сти – Кар ци но ге ност, ка те-го ри ја 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.6)

– H360: Мо же штет но да ути че на плод ност или на плод (на-ве сти по себ не ефек те ако су по зна ти, на ве сти пут из ла га ња уко ли-ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из ла га ња не до во де до опа сно сти – Ток сич ност по ре про дук ци ју, ка те го ри ја 1А и 1Б – При лог 1. Део 3. оде љак 3.7);

– H361: Сум ња се да мо же штет но да ути че на плод ност или на плод (на ве сти по себ не ефек те ако су по зна ти, на ве сти пут из ла-га ња уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из ла га ња не до во де до опа сно сти – Ток сич ност по ре про дук ци ју, ка те го ри ја 2, При лог 1. Део 3. оде љак 3.7);

– H362: Мо же да има штет но деј ство на одој чад (Ток сич ност по ре про дук ци ју, ефек ти на или пре ко лак та ци је, до дат на ка те го-ри ја – При лог 1. Део 3. оде љак 3.7);

– H370: До во ди до оште ће ња ор га на (на ве сти све ор га не ко је суп стан ца оште ћу је, уко ли ко је по зна то, на ве сти пут из ла га ња уко-ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из ла га ња не до во-де до опа сно сти – Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед-но крат на из ло же ност, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.8);

– H371: Мо же да до ве де до оште ће ња ор га на (на ве сти све ор-га не ко је суп стан ца мо же да оште ти, уко ли ко је по зна то, на ве сти пут из ла га ња уко ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те-ви из ла га ња не до во де до опа сно сти – Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.8);

– H372: До во ди до оште ће ња ор га на (на ве сти све ор га не ко-је суп стан ца оште ћу је, уко ли ко је по зна то, услед ду го трај ног или ви ше крат ног из ла га ња (на ве сти пут из ла га ња уко ли ко је са си гур-но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из ла га ња не до во де до опа сно сти – Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же-ност, ка те го ри ја 1 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.9);

– H373: Мо же да до ве де до оште ће ња ор га на (на ве сти све ор га не ко је суп стан ца мо же да оште ти, уко ли ко је по зна то, услед ду го трај ног или ви ше крат ног из ла га ња, на ве сти пут из ла га ња уко-ли ко је са си гур но шћу утвр ђе но да дру ги пу те ви из ла га ња не до-во де до опа сно сти – Спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган – ви-ше крат на из ло же ност, ка те го ри ја 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.9);

– H300 + H310: Смр то но сно ако се про гу та или у кон так ту са ко жом (Акут на ток сич ност – пероралнo и Акут на ток сич ност – дермалнo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H300 + H330: Смр то но сно ако се про гу та или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – пе ро рал на и Акут на ток сич ност – инхалаци-онo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H310 + H330: Смр то но сно у кон так ту са ко жом или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – дермалнo и Акут на ток сич ност – ин-халационo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H300 + H310 + H330: Смр то но сно ако се про гу та, у кон так-ту са ко жом или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – пероралнo, Акут на ток сич ност – дермалнo и Акут на ток сич ност – инхалаци-онo, ка те го ри ја 1 и 2 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H301 + H311: Ток сич но ако се про гу та или у кон так ту са ко-жом (Акут на ток сич ност – пероралнo и Акут на ток сич ност – дер-малнo, ка те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H301 + H331: Ток сич но ако се про гу та или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – пероралнo и Акут на ток сич ност – инхалаци-онo, ка те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H311 + H331: Ток сич но у кон так ту са ко жом или ако се уди-ше (Акут на ток сич ност – дермалнo и Акут на ток сич ност – инхала-ционo, ка те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H301 + H311 + H331: Ток сич но ако се про гу та, у кон так ту са ко жом или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – пероралнo, Акут-на ток сич ност – дермалнo и Акут на ток сич ност – инхалационo, ка-те го ри ја 3 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H302 + H312: Штет но ако се про гу та или у кон так ту са ко-жом (Акут на ток сич ност – пероралнo и Акут на ток сич ност – дер-малнo, ка те го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H302 + H332: Штет но ако се про гу та или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – пероралнo и Акут на ток сич ност – инхалаци-онo, ка те го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H312 + H332: Штет но у кон так ту са ко жом или ако се уди-ше (Акут на ток сич ност – дермалнo и Акут на ток сич ност – инхала-ционo, ка те го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1);

– H302 + H312 + H332: Штет но ако се про гу та, у кон так ту са ко жом или ако се уди ше (Акут на ток сич ност – пероралнo, Акут на ток сич ност – дермалнo и Акут на ток сич ност – инхалационo, ка те-го ри ја 4 – При лог 1. Део 3. оде љак 3.1).

1.3. Оба ве ште ња о опа сно сти за опа сност по жи вот ну сре ди ну

– H400: Ве о ма ток сич но по жи ви свет у во ди (Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, ка те го ри ја Акут но 1 – При лог 1. Део 4. оде љак 4.1);

– H410: Ве о ма ток сич но по жи ви свет у во ди са ду го трај ним по сле ди ца ма (Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, ка те го ри ја Хро нич но 1 – При лог 1. Део 4. оде љак 4.1);

– H411: Ток сич но по жи ви свет у во ди са ду го трај ним по сле-ди ца ма (Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, ка те го ри ја Хро нич-но 2 – При лог 1. Део 4. оде љак 4.1);

– H412: Штет но за жи ви свет у во ди са ду го трај ним по сле ди-ца ма (Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну, ка те го ри ја Хро нич но 3 – При лог 1. Део 4. оде љак 4.1);

– H413: Мо же да до ве де до ду го трај них штет них по сле ди ца по жи ви свет у во ди (Опа сност по во де ну жи вот ну сре ди ну ка те го-ри ја Хро нич но, 4 – При лог 1. Део 4. оде љак 4.1);

– H420: Ште ти јав ном здра вљу и жи вот ној сре ди ни та ко што оште ћу је озон у гор њој ат мос фе ри (Опа сно по озон ски омо тач, ка-те го ри ја 1 – При лог 1. Део 5. оде љак 5.1).

ДЕО 2 .

ДО ДАТ НА ОБА ВЕ ШТЕ ЊА О ОПА СНО СТИ

2.1. До дат на оба ве ште ња о опа сно сти за фи зич ка и хе миј ска свој ства

– EUH 001: „Екс пло зив но ка да је су во.” – EUH 014: „Ре а гу је бур но са во дом.” – EUH 018: „При упо тре би, мо же да обра зу је за па љи ву/екс-

пло зив ну сме шу па ра –ва здух.” – EUH 019: „Мо же да обра зу је екс пло зив не пе рок си де.” – EUH 044: „Ри зик од екс пло зи је ако се за гре ва у за тво ре ном

про сто ру.”

2.2. До дат на оба ве ште ња о опа сно сти за свој ства ко ја ути чу на жи вот и здра вље љу ди

– EUH 029: „У кон так ту са во дом осло ба ђа ток си чан гас.” – EUH 031: „У кон так ту са ки се ли на ма осло ба ђа ток си чан гас.” – EUH 032: „У кон так ту са ки се ли на ма осло ба ђа ве о ма ток-

си чан гас.” – EUH 066: „Ви ше крат но из ла га ње мо же да иза зо ве су ше ње

или пу ца ње ко же.” – EUH 070: „Ток сич но у кон так ту са очи ма.” – EUH 071: „Ко ро зив но за ре спи ра тор не ор га не.”

166 Број 52 26. мај 2017.

ДЕО 3 .

ДО ДАТ НА ОБА ВЕ ШТЕ ЊА О ОПА СНО СТИ ЗА ОД РЕ ЂЕ НЕ СМЕ ШЕ

– EUH201: „Са др жи оло во. Не сме се ко ри сти ти на по вр ши-на ма пред ме та ко је би де те мо гло да ста ви у уста.”

– EUH201A: „Па жња! Са др жи оло во.” – EUH202: „Ци ја но а кри лат. Опа сност. Тре нут но ле пи ко жу и

очи. Чу ва ти ван до ма ша ја де це.” – EUH203: „Са др жи хром(VI). Мо же да иза зо ве алер гиј ску

ре ак ци ју.” – EUH204: „Са др жи изо ци ја на те. Мо же да иза зо ве алер гиј ску

ре ак ци ју.”

– EUH205: „Са др жи епок си –са стој ке. Мо же да иза зо ве алер-гиј ску ре ак ци ју.”

– EUH206: „Па жња! Не ко ри сти ти за јед но са дру гим про из-во ди ма. Мо же да осло бо ди опа сан гас (хлор).”

– EUH207: „Па жња! Са др жи кад ми јум. При упо тре би на ста је опа сан дим. Ви де ти упут ства ко ја је на вео про из во ђач. По сту па ти пре ма упут ству о ме ра ма без бед но сти.”

– EUH208: „Са др жи (хе миј ски на зив суп стан це ко ја иза зи ва сен зи би ли за ци ју). Мо же да иза зо ве алер гиј ску ре ак ци ју.”

– EUH209: „Мо же да по ста не ла ко за па љи во при ли ком упо-тре бе.”

– EUH209A: „Мо же да по ста не за па љи во при ли ком упо тре бе.” – EUH210: „Без бед но сни лист до сту пан на зах тев.” – EUH401: „При др жа ва ти се упут ства за упо тре бу да би се

из бе гли ри зи ци по здра вље љу ди и жи вот ну сре ди ну.”

При лог 5

СПИ САК ОБА ВЕ ШТЕ ЊА О МЕ РА МА ПРЕ ДО СТРО ЖНО СТИ И УСЛО ВИ ЗА ЊИ ХО ВУ ПРИ МЕ НУ

Оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти да та су у Та бе ла ма 1, 2, 3, 4. и 5. овог при ло га за јед но са од го ва ра ју ћим кла са ма опа сно сти, ка те го ри ја ма и усло ви ма за њи хо ву при ме ну. При из бо ру оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти у скла ду са чл. 23. и 29. овог пра вил-ни ка, снаб де вач мо же да ком би ну је оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти ко ја су на ве де на у та бе ли, во де ћи ра чу на да са вет о ме ра ма пре до стро жно сти бу де ја сан и ра зу мљив.

Ка да се део тек ста не ког оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти на ве де ног у дру гој ко ло ни Та бе ла 1, 2, 3, 4. и 5. ко је су да те у овом при ло гу, на ла зи у угла стим за гра да ма „[...]” то ука зу је да текст у угла стим за гра да ма ни је од го ва ра ју ћи у свим слу ча је ви ма, већ га тре ба ко ри сти ти са мо у од ре ђе ним окол но сти ма. У тим слу ча је ви ма, усло ви за ко ри шће ње ко ји об ја шња ва ју ка да текст тре ба ко ри сти ти на ве-де ни су у пе тој ко ло ни.

Ка да се у тек сту оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти на ве де ног у дру гој ко ло ни Та бе ла 1, 2, 3, 4. и 5. ко је су да те у овом при ло-ту, по ја вљу је ко са цр та „/” то ука зу је да тре ба на пра ви ти из бор из ме ђу ис ка за ко је она одва ја, у скла ду са усло ви ма да тим у пе тој ко ло ни.

Ка да се у тек сту оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти на ве де ног у дру гој ко ло ни Та бе ла 1, 2, 3, 4. и 5. ко је су да те у овом при ло-гу, на ла зе три тач ке „...” то ука зу је да су де та љи о ин фор ма ци ја ма ко је тре ба пру жи ти на ве де ни у пе тој ко ло ни.

Та бе ла 1. Оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти – оп штеОзна ка Оба ве ште ње о ме ра ма пре до стро жно сти – оп ште Кла са опа сно сти Ка те го ри ја опа сно сти Услов за при ме нуР101 Ако је по тре бан ме ди цин ски са вет, са со бом по не ти ам ба ла жу или ети ке ту про из во да. по по тре би Про из вод за оп шту употребуР102 Чу ва ти ван до ма ша ја де це. по по тре би Про из вод за оп шту употребуР103 Пре упо тре бе про чи та ти ин фор ма ци је на ети ке ти. по по тре би Про из вод за оп шту употребу

Та бе ла 2. Оба ве ште ња о ме ра ма пре до стро жно сти – пре вен ци ја

Озна ка Оба ве ште ње о ме ра ма пре до стро жно сти – пре вен ци ја Кла са опа сно сти Ка те го ри ја опа сно сти Услов за при ме ну

Р201 При ба ви ти по себ на упут ства пре упо тре бе. Екс пло зи ви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1)

Не ста би лан екс пло зив

Мутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5) 1А, 1Б, 2Карциногеност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију – ефекти на или преко лактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

Р202 Не руковати производом док се претходно не прочитају и разумеју све безбедносне мере предострожности.

Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Нестабилан експлозивМутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5) 1А, 1Б, 2Карциногеност (Прилог 1. Део 3. Одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Запаљиви гасови (укључујући хемијски нестабилне гасове) (Прилог 1. Део 2. одељак 2.2)

А, Б (хемијски неста-билни гасови)

Р210 Држати даље од топлоте, врућих површина, варница, отвореног пламена и других извора паљења. Забрањено пушење.

Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3,1.4, 1.5

Запаљиви гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.2) 1, 2Аеросоли (Прилог 1. Део 2. одељак 2.3) 1, 2, 3Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Запаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7) 1, 2Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) Тип А, Б, Ц, Д, Е, ФСамозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1, 2, 3Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) Тип А, Б, Ц, Д, Е, ФР211 Не прскати на отворен пламен или други извор

паљења.Аеросоли (Прилог 1. Део 2. одељак 2.3) 1, 2

26. мај 2017. Број 52 167Озна ка Оба ве ште ње о ме ра ма

пре до стро жно сти – пре вен ци ја Кла са опа сно сти Ка те го ри ја опа сно сти Услов за при ме ну

Р220 Држати / чувати даље од одеће /.../ запаљивих материјала.

Оксидујући гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.4) 1 „...” Произвођач/ снабдевач наводи друге некомпатибилнематеријале.

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1 – назначити да се држи даље од одеће и других запаљивих материјала.

2, 3 ...Произвођач/ снабдевач наводи друге некомпатибилне материјале.

Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1 - назначити да се држи даље од одеће и других запаљивих материјала

2, 3 Произвођач/ снабдевач наводи друге некомпа-тибилне материјале.

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Р221 Предузети мере предострожности да се избегне мешање са запаљивим материјалима /...

Оксидујуће течности (Прилог 1. одељак 2.13) 1, 2, 3 „...” Произвођач/ снабдевач треба да на-значи инкомпатибилне материјале.

Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

Р222 Не дозволити контакт са ваздухом. Самозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Р223 Не дозволити контакт са водом.. Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2

Р230 Држати наквашено са ... Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.5

Произвођач/ снабдевач треба да назначи одго-варајуће материјале – ако исушивање повећава опасностод експлозије, осим када је исушивање услов за производни процес или процес обраде (нпр. нитроце-лулоза).

Р231 Руковати под инертним гасом Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Р232 Заштитити од влаге Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Р233 Чувати амбалажу чврсто затворену Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. Одељак 2.6) 1, 2, 3Акутна токсичност – инхалационo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3 – ако је производ

испарљив и испарења стварају опасну атмос-феру.

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност; иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост; наркотични ефекат (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Р234 Чувати само у оригиналној амбалажи Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Kорозивнo за метале (Прилог 1. Део 2. одељак 2.16) 1Р235 Чувати на хладном Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Самозагревајуће супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Р240 Уземљени / причвршћени контејнер и опрема за претакање

Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3,1.4, 1.5

– ако је експлозив елек-тростатички осетљив

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3 – ако је материјал који се претаче електроста-тички осетљив – ако је производ испарљив и испа-рења стварају опасну атмосферу

Запаљиве чврсте супстанце (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7) 1, 2 – ако је материјал који се претаче електроста-тички осетљив.

168 Број 52 26. мај 2017.

Озна ка Оба ве ште ње о ме ра ма пре до стро жно сти – пре вен ци ја Кла са опа сно сти Ка те го ри ја опа сно сти Услов за при ме ну

Р241 Користити опрему која не може да изазове експлозију – електроопрема / вентилацијa / расвета /...

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6)

1, 2, 3 Произвођач/ снабдевач треба да назначи другу опрему

Запаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7)

1, 2 Произвођач/ снабдевач треба да назначи другу опрему. – у случају стварања облака прашине

Р242 Користити искључиво алат који не варничи Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Р243 Предузети мере предострожности да не дође до

стварања статичког електрицитетаЗапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3

Р244 Спречити контакт вентила и опреме са мастима и уљима

Оксидујући гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.4) 1

Р250 Не излагати дробљењу / потресу /…/ трењу Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

„...” Произвођач/ снаб-девач треба да назначи врсту грубог руковања

Р251 Не пробијати, нити палити, чак ни након употребе

Аеросоли (Прилог 1. Део 2. одељак 2.3) 1, 2, 3

Р260 Не удисати прашину / дим / гас / маглу / пару / спреј

Акутна токсичност – инхалационo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2 Произвођач/ снабдевач треба да назначи одго-варајуће услове

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

Специфична токсичност за циљни орган – вишекратна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.9)

1, 2

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц Назначити да се не удишу прашина или магла ако честице пра-шине или магла могу да настану приликом коришћења

Токсичност по репродукцију – ефекти на или преко лактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

Р261 Избегавати удисање прашине/дима/гаса/магле/пара/спреја.

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

3, 4 Произвођач/ снабдевач наводи одговарајуће услове. – може­се­изостави-ти,­ако­је­на­етикети­наведено­обавештење­Р260

Сензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1БСпецифична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност; иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост; наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Р262 Не дозволити контакт са очима, кожом или одећом

Акутна токсичност – дермалнo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2

Р263 Избегавати контакт за време трудноће или дојења

Токсичност по репродукцију – ефекти на или преколактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

Р264 Опрати ... детаљно након руковања Акутна токсичност – пероралнo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4 „...” Произвођач/ снаб-девач треба да назначи делове тела које треба опрати након руковања.

Акутна токсичност – дермалнo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦИритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3) 2Токсичност по репродукцију – ефекти на или преко лактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна експо-зиција (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

Специфична токсичност за циљни орган – вишекратна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.9)

1

Р270 Не јести, не пити и не пушити приликом руко-вања овим производом

Акутна токсичност – пероралнo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Акутна токсичност – дермалнo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2Токсичност по репродукцију – ефекти на или преко лактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

Специфична токсичност за циљни орган – вишекратна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.9)

1

Р271 Користити само на отвореном или у добро проветреном простору

Акутна токсичност – инхалационo (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2, 3, 4

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност: иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост: наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Р272 Није дозвољено носити контаминирано радно одело ван радног места

Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

Р273 Избегавати испуштање / ослобађање у животну средину

Опасно по водену животну средину – акутна опасност по водену животну средину (Прилог 1. Део 4. одељак 4.1)

1 – ако то није начин коришћења.

Опасно по водену животну средину – хронична опасност по водену животну средину (Прилог 1. Део 4. одељак 4.1)

1, 2, 3, 4

Опасно по озонски омотач(Прилог 1. Део 5. одељак 5.1)

1

26. мај 2017. Број 52 169Озна ка Оба ве ште ње о ме ра ма

пре до стро жно сти – пре вен ци ја Кла са опа сно сти Ка те го ри ја опа сно сти Услов за при ме ну

Р280 Носити заштитне рукавице / заштитну одећу / заштиту за очи / заштиту за лице

Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1)

Нестабилни експлози-ви и подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме. – прецизирати врсту заштите за лице

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3 Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме. – прецизирати врсту заштитних рукавица и заштите за очи/лице.

Запаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7)

1, 2

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф

Самозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9 ) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше(Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Самозагревајуће супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1, 2, 3

Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) Тип А, Б, Ц, Д, Е, ФАкутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4 Произвођач/ снабдевач

наводи врсту опреме. – прецизирати врсту заштитних рукавица/одеће

Корозија коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме. – прецизирати врсту заштитних рукавица/одеће и заштите за очи/лице.

Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2)

2 Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме. – прецизирати врсту заштитних рукавица.

Сензибилазација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

Тешко оштећење ока/ иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

1 Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме. – прецизирати врсту заштите за очи/лице.

Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

2

Мутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5)

1А, 1Б, 2 Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме.

Карциногеност (Прилог 1. Део 2. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Репродуктивна токсичност (Прилог 1. Део 2. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2

Р282 Носити рукавице које штите од хладноће / заштиту за лице / заштиту за очи

Гасови под притиском (Прилог 1. Део 2. Одељак 2.5) Расхлађен течни гас

Р283 Носити одећу отпорну на пламен / ватру Оксидујуће течности (Прилог 1 Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

Р284 [У случају неадекватне вентилације] носити заштиту за респираторне органе

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2 Произвођач/ снабдевач наводи врсту опреме.–­Текст­наведен­у­угластим­заградама­може­се­користити­када­су­уз­хемикалију­на­месту­коришћења­пружене­додатне­информације­које­објашњавају­која­врста­вентилације­би­била­одговарајућа­за­безбед-но­коришћење

Сензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Р231+ Р232

Руковати под инертним гасом. Заштитити од влаге

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Р235+Р410

Чувати на хладном. Заштитити од сунчеве светлости

Самозагревајуће супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2

Табела 3. Обавештења о мерама предострожности – реаговањеОзнака Обавештење о мерама предострожности Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

Р301 АКО СЕ ПРОГУТА: Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦОпасност од аспирације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.10) 1

Р302 АКО ДОСПЕ НА КОЖУ: Самозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Иритација коже (Прилог 1. Део 3. Одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

170 Број 52 26. мај 2017.

Ознака Обавештење о мерама предострожности Класа опасности Категорија опасности Услов за применуР303 АКО ДОСПЕ НА КОЖУ (ИЛИ НА КОСУ): Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦР304 АКО СЕ УДАХНЕ: Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦСензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност; иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост; наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Р305 АКО ДОСПЕ У ОЧИ: Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦТешка оштећења ока / иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

1

Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3) 2Р306 АКО ДОСПЕ НА ОДЕЋУ: Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1

Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

Р308 У СЛУЧАЈУ излагања или забринутости: Мутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5)

1А, 1Б, 2

Карциногеност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Репродуктивна токсичност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију – ефекти на или путем лактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

P310 Одмах позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА /лекара/...

Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3 Произвођач/ снабдевач наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦТешко оштећење ока / иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

1

Опасност од аспирације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.10) 1P311 Позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА

/лекара/...Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 3 Произвођач/ снабдевач

наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

Сензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

P312 Позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА /лекара/.../ ако се осећате лоше

Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 4 Произвођач/ снабдевач наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 3, 4Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

4

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

P313 Потражити медицински савет / мишљење Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2, 3Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1БМутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5)

1А, 1Б, 2

Карциногеност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију – ефекти на или преколактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

P314 Потражити медицински савет / мишљење ако се не осећате добро

Специфична токсичност за циљни орган – вишекратна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.9)

1, 2

P315 Хитно потражити медицински савет / мишљење

Гасови под притиском (Прилог 1. Део 2. одељак 2.5)

Расхлађени течни гас

P320 Специфично лечење је хитно (видети ... на овој етикети)

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2 Упућивање на додатно упутство за прву помоћ.— ако треба хитно дати антидот

26. мај 2017. Број 52 171Ознака Обавештење о мерама предострожности Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

P321 Специфично лечење (видети ... на овој етикети)

Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3 Упућивање на додатно упутство за прву помоћ.— ако треба хитно дати антидот

Акутна токсичност, дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4 Упућивање на додатно упутство за прву помоћ.— ако се саветују хитне мере, као нпр. специфично средство за прање/испирање

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

3 Упућивање на додатно упутство за прву помоћ.— ако су потребне хит-не специфичне мере

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц Упућивање на додатно упутство за прву помоћ— произвођач/ снаб-девач може навести средство за прање/ испирање, ако је потребно.

Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1 Упућивање на додатно упутство за прву помоћ.— ако су потребне хитне мере

P330 Испрати уста Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц

P331 Не изазивати повраћање Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦОпасност од аспирације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.10) 1

P332 Ако дође до иритације коже: Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2, 3P333 Ако дође до иритације коже или осипа: Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1БP334 Потопити у хладну воду / умотати у влажне

завојеСамозапаљиве течности (Прилог 1. Део 3. одељак 2.9) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2

P335 Одстранити честице са коже Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2

P336 Отопити смрзнуте делове млаком водом. Не трљати повређене површине

Гасови под притиском (Прилог 1. Део 2. одељак 2.5) Расхлађени течни гас

P337 Ако иритација ока не пролази: Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3) 2P338 Уклонити контактна сочива, уколико постоје

и уколико је то могуће учинити. Наставити са испирањем

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦТешко оштећење ока / иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3.)

1

Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

2

P340 Изнети особу на свеж ваздух и ставити у поло-жај који олакшава дисање

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2, 3, 4

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦСензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

P342 Ако осећате сметње при дисању: Сензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

P351 Пажљиво испирати водом неколико минута Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦТешко оштећење ока/ иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

1

Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

2

P352 Испрати са доста воде./... Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4 Произвођач/ снабдевач може навести средство за прање/ испирање, ако је потребно, или може препоручити друго средство у изузетним случајевима, ако је вода очигледно неодгова-рајућа

Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

P353 Испрати кожу водом / истуширати се Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц

172 Број 52 26. мај 2017.

Ознака Обавештење о мерама предострожности Класа опасности Категорија опасности Услов за применуP360 Хитно испрати контаминирану одећу и кожу са

доста воде пре скидања одећеОксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

P361 Одмах скинути сву контаминирану одећу Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦP362 Скинути сву контаминирану одећу Акутна токсичност — дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 4

Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

P363 Опрати контаминирану одећу пре поновне употребе

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц

Р364 И опрати пре поновне употребе Акутна токсичност — дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

P370 У случају пожара: Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

Оксидујући гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.4) 1Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Запаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7)

1, 2

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) Тип А, Б, Ц, Д, Е, ФСамозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1, 2, 3Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

P371 У случају великог пожара (хемијског удеса) и великих количина:

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

P372 Ризик од експлозије у случају пожара Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Нестабилан експлозив и Подкласа 1.1, 1.2,1.3, 1.4, 1.5

– осим ако су експлози-ви 1.4: муниција и њене компоненте

P373 Не гасити пожар када захвати експлозиве. Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Нестабилан експлозив и Подкласа 1.1, 1.2,1.3, 1.4, 1.5

P374 Гасити пожар уз нормалне мере предострож-ности са разумне удаљености

Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.4 – ако су експлозиви 1.4: муниција и њене компоненте

P375 Гасити пожар из даљине због ризика од експлозије

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

P376 Зауставити цурење, ако је то могуће учинити на безбедан начин

Оксидујући гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.4) 1

P377 Пожар при цурењу гаса:Не гасити, осим ако се цурење може заустави-ти на безбедан начин

Запаљиви гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.2) 1, 2

P378 Користити ... за гашење Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3 – Произвођач/ снабде-вач треба да назначи одговарајуће средство

– уколико употреба воде повећава ризик

Запаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7)

1, 2

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф

Самозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1, 2, 3Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

P380 Евакуисати област Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Нестабилан експлозивЕксплозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3,

1.4, 1.5Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) Тип А, БОксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

P381 Уклонити све изворе паљења, ако је то могуће учинити безбедно

Запаљиви гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.2) 1, 2

26. мај 2017. Број 52 173Ознака Обавештење о мерама предострожности Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

P390 Сакупити/ уклонити просути садржај ради спречавања материјалне штете

Супстанце и смеше корозивне за метале(Прилог 1. Део 2. одељак 2.16)

1

P391 Сакупити просути садржај Опасност по водену животну средину – Акутно (Прилог 1. Део 4. одељак 4.1)

1

Опасност по водену животну средину – Хронично (Прилог 1. Део 4. одељак 4.1)

1, 2

P301 +P310

АКО СЕ ПРОГУТА: Хитно позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА/лекара/...

Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3 Произвођач/ снабдевач наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

Опасност од аспирације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.10) 1

P301+P312

АКО СЕ ПРОГУТА: Позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА/лекара/.../ ако се осећате лоше

Акутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 4 Произвођач/ снабдевач наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

P301+P330+P331

АКО СЕ ПРОГУТА: Испрати уста. Не изазива-ти повраћање

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц

P302+P334

АКО ДОСПЕ НА КОЖУ: Потопити у хладну воду/ замотати у влажне завоје.

Самозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1

P302+P352

АКО ДОСПЕ НА КОЖУ: Испрати са доста воде/...

Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4 Произвођач/ снабдевач може навести средство за прање/ испирање, ако је потребно, или може препоручити друго средство у изузетним случајевима, ако је вода очигледно неодгова-рајућа

Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

P303+P361+P353

АКО ДОСПЕ НА КОЖУ (или косу): Одмах скинути сву контаминирану одећу. Испрати кожу водом/тушем

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1Ц

P304+P340

АКО СЕ УДАХНЕ: Изнети особу на свеж ваздух и ставити је у положај који олакшава дисање

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2, 3, 4

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦСензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност; иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост; наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

P305+P351+P338

АКО ДОСПЕ У ОЧИ: Пажљиво испирати водом неколико минута. Уклонити контактна сочива, уколико постоје и уколико је то могуће учинити. Наставити са испирањем

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦТешко оштећење ока/ иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3)

1

Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3) 2

P306+P360

АКО ДОСПЕ НА ОДЕЋУ: Хитно испрати контаминирану одећу и кожу са доста воде пре скидања одеће

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

P308+P311

У СЛУЧАЈУ излагања или забринутости: Позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА/лекара/...

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2 Произвођач/снабдевач наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

P308+P313

У СЛУЧАЈУ излагања или забринутости: Потражити медицински савет / мишљење

Мутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5)

1А, 1Б, 2

Карциногеност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију – ефекти на или преколактације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7)

Додатна категорија

P332+P313

Ако дође до иритације коже: Потражити меди-цински савет / мишљење

Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2

P333+P313

Ако дође до иритације коже или осипа: Потражити медицински савет / мишљење

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1

P335+P334

Уклонити растресите честице са коже.Потопити у хладну воду / умотати у влажне завоје

Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1 )

1

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2

P337+P313

Ако иритација ока не пролази: потражити медицински савет/ мишљење

Иритација ока (Прилог 1. Део 3. одељак 3.3) 2

P342+P311

Ако имате респираторне сметње: Позвати ЦЕНТАР ЗА КОНТРОЛУ ТРОВАЊА/лекара/...

Сензибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б Произвођач/снабдевач наводи одговарајући извор хитног медицин-ског савета

174 Број 52 26. мај 2017.

Ознака Обавештење о мерама предострожности Класа опасности Категорија опасности Услов за применуP361 + P364

Одмах скинути сву контаминирану одећу и опрати је пре поновне употребе

Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3

P362 + P364

Скинути контаминирану одећу и опрати је пре поновне употребе

Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 4Иритација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 2Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1Б

P370+P376

У случају пожара: Зауставити цурење, ако је то могуће учинити на безбедан начин

Оксидујући гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.4) 1

P370+P378

У случају пожара: Користити ... за гашење

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3 Произвођач/ снабдевач наводи одговарајући медијум – ако вода повећава ризик

Запаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.7)

1, 2

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8) Тип А, Б, Ц, Д, Е, ФСамозапаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.9) 1Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1, 2, 3Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

P370+P380

У случају пожара: Евакуисати област Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

P370+P380+P375

У случају пожара: Евакуисати област. Гасити пожар из даљине због ризика од експлозије

Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б

P371+P380+P375

У случају великог пожара (хемијски удес) и великих количина: Евакуисати област. Гасити пожар из даљине због ризика од експлозије

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1

Табела 4. Обавештења о мерама предострожности – складиштење

Ознака Обавештење о мерама предострожности – складиштење Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

P401 Складиштити … Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1) Нестабилан експлозив и подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

„...” у складу са локал-ним / регионалним / националним / међу-народним прописима (назначити)

P402 Складиштити на сувом месту Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

P403 Складиштити на месту са добром вентила-цијом

Запаљиви гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.2) 1, 2 – ако је производ испарљив и испарења стварају опасну атмос-феру

Оксидујући гасови (Прилог 1. Део 2. одељак 2.4) 1Гасови под притиском (Прилог 1. Део 2. одељак 2.5) Компримован гас

Течни гасРасхлађен течни гасРастворени гас

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Самореактивне супстанце и смеше(Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2, 3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

P404 Складиштити у затвореној амбалажи Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

26. мај 2017. Број 52 175Ознака Обавештење о мерама предострожности –

складиштење Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

P405 Складиштити под кључем Акутна токсичност –перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2, 3

Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦМутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5)

1А, 1Б, 2

Канцерогеност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Опасност од аспирације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.10) 1P406 Чувати у амбалажи отпорној на корозију /...

амбалажи са унутрашњим слојем отпорним на корозију

Супстанце и смеше корозивне за метале(Прилог 1. Део 2. одељак 2.16)

1 „...” Произвођач/ снаб-девач треба да назначи друге компатибилне материјал

P407 Оставити празан (ваздушни) простор између гомила / палета

Самозагревајуће супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2

P410 Заштитити од сунчеве светлости Аеросоли (Прилог 1. Део 2. одељак 2.3) 1, 2, 3 – може се изоставити за гасове у преносивим цилиндрима за гас, напуњене у складу са упутством за паковање Р200, Препорука УН за транспорт опасног терета, Модел прописа, осим ако су ти гасови подложни (спорој) декомпозицији или полимеризацији

Гасови под притиском (Прилог 1. Део 2. одељак 2.5) Компримован гасТечни гасРастворен гас

Супстанце и смеше које се саме загревају(Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

P411 Чувати на температурама које не прелазе…°С /…°F.

Самореактивне супстанце и смеше(Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф Произвођач/ снабдевач треба да назначи тем-пературуОргански пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф

P412 Не излагати температурама вишим од 50°С / 122°F

Аеросоли (Прилог 1. Део 2. одељак 2.3) 1, 2, 3

P413 Велике количине у расутом стању чија је маса већа од … kg чувати на температурама које не прелазе …°С /…°F

Самозагревајуће супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2 Произвођач/ снабдевач треба да назначи масу и температуру

P420 Чувати даље од других материјала. Самореактивне супстанце и смеше(Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Самозагревајуће супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.11)

1, 2

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

P422 Чувати садржај под ... Самозапаљиве течности(Прилог 1. Део 2. одељак 2.9)

1 „...” Произвођач/ снаб-девач треба да назначи одговарајућу течност или инертни гас

Самозапаљиве чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.10)

1

P402+P404

Чувати на сувом месту. Чувати у затвореној амбалажи

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

P403+P233

Чувати у просторији са добром вентилацијом. Амбалажу чврсто затворити

Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1)

1, 2, 3 – ако је производ испарљив и испарења стварају опасну атмос-феру

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност;наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

P403+P235

Чувати у просторији са добром вентилацијом. Држати на хладном

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Самореактивне супстанце и смеше(Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф

176 Број 52 26. мај 2017.

Ознака Обавештење о мерама предострожности – складиштење Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

P410+P403

Заштитити од сунчеве светлости. Складиштити на месту са добром вентилацијом

Гасови под притиском (Прилог 1. Део 2. одељак 2.5) Компримован гас – може се изоставити за гасове у преносивим цилиндрима за гас, напуњене у складу са упутством за паковање Р200, Препорука УН за транспорт опасног терета, Модел прописа, осим ако су ти гасови подложни (спорој) декомпозицији или полимеризацији

Течни гасРастворени гас

P410+P412

Заштитити од сунчеве светлости. Не излагати температурама вишим од 50°С / 122°F

Аеросоли (Прилог 1. Део 2. одељак 2.3) 1, 2, 3

P411+P235

Чувати на температурама које не прелазе…°С /…°F. Држати на хладном.

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) Тип А, Б, Ц, Д, Е, Ф „...” Произвођач/ снаб-девач треба да назначи температуру

Табела 5. Обавештења о мерама предострожности – одлагање

Ознака Обавештење о мерама предострожности – одлагање Класа опасности Категорија опасности Услов за примену

P501 Одлагање садржаја / амбалаже у / на ... Експлозиви (Прилог 1. Део 2. одељак 2.1)

Нестабилан експлозив и Подкласа 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5

„...” у складу са локал-ним / регионалним / националним /међународним прописи-ма (назначити)

Запаљиве течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.6) 1, 2, 3Самореактивне супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.8)

ТипА, Б, Ц, Д, Е, Ф

Супстанце и смеше које у контакту са водом ослобађају запаљиве гасове (Прилог 1. Део 2. одељак 2.12)

1, 2, 3

Оксидујуће течности (Прилог 1. Део 2. одељак 2.13) 1, 2, 3Оксидујуће чврсте супстанце и смеше (Прилог 1. Део 2. одељак 2.14)

1, 2, 3

Органски пероксиди (Прилог 1. Део 2. одељак 2.15) Тип А, Б, Ц, Д, Е, ФАкутна токсичност – перорално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Акутна токсичност – дермално (Прилог 1. Део 3. одељак 3.1) 1, 2, 3, 4Акутна токсичност – инхалационо (Прилог 1. одељак 3.1) 1, 2Корозивно оштећење коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.2) 1А, 1Б, 1ЦСентибилизација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4)

1, 1А, 1Б

Сензибилизација коже (Прилог 1. Део 3. одељак 3.4) 1, 1А, 1БМутагеност герминативних ћелија (Прилог 1. Део 3. одељак 3.5) 1А, 1Б, 2Карциногеност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.6) 1А, 1Б, 2Токсичност по репродукцију (Прилог 1. Део 3. одељак 3.7) 1А, 1Б, 2Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

1, 2

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изложеност; иритација респираторних органа (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган – једнократна изло-женост; наркотичко дејство (Прилог 1. Део 3. одељак 3.8)

3

Специфична токсичност за циљни орган –вишекратна изложе-ност (Прилог 1. Део 3. одељак 3.9)

1, 2

Опасност од аспирације (Прилог 1. Део 3. одељак 3.10) 1Опасност по водену животну средину – Aкутнo (Прилог 1. Део 4. одељак 4.1)

1

Опасност по водену животну средину – Хронично (Прилог 1. Део 4. одељак 4.1)

1, 2, 3, 4

P502 Обратити се произвођачу за информације о преради / рециклажи

Опасно по озонски омотач (Прилог 1. Део 5. одељак 5.1) 1

При лог 6

ПО СЕБ НА ПРА ВИ ЛА ЗА ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊЕ И ПА КО ВА ЊЕ ОД РЕ ЂЕ НИХ СУП СТАН ЦИ И СМЕ ША

ДЕО 1 .

ДО ДАТ НЕ ИН ФОР МА ЦИ ЈЕ НА ЕТИ КЕ ТИ

До дат на оба ве ште ња о опа сно сти да та у одељ ци ма 1.1. и 1.2. овог при ло га на во де се у скла ду са чла ном 26. став 1. овог пра вил-ни ка за суп стан це и сме ше ко је су кла си фи ко ва не као опа сне због то га што пред ста вља ју фи зич ку опа сност, опа сност по здра вље љу ди или жи вот ну сре ди ну.

1.1. До дат на оба ве ште ња о опа сно сти – фи зич ка и хе миј ска свој ства

1.1.1.­EUH001:­„Екс­пло­зив­но­ка­да­је­су­во.”На во ди се за екс пло зив не суп стан це и сме ше, на ве де не у

При ло гу 1. Део 2. оде љак 2.1. овог пра вил ни ка, ко је се ста вља ју у про мет на ква ше не во дом или ал ко хо лом или раз бла же не дру гим суп стан ца ма, да би се су зби ла њи хо ва екс пло зив на свој ства.

1.1.3.­EUH014:­„Ре­а­гу­је­бур­но­са­во­дом.”На во ди се за суп стан це и сме ше ко је ре а гу ју бур но са во дом,

нпр. аце тил хло рид, ал кал ни ме та ли, ти тан-те тра хло рид.1.1.4.­EUH018:­„При­упо­тре­би­мо­же­да­обра­зу­је­за­па­љи­ву/

екс­пло­зив­ну­сме­шу­па­ра–ва­здух.”

26. мај 2017. Број 52 177На во ди се за суп стан це и сме ше ко је ни су кла си фи ко ва не као

за па љи ве, а ко је мо гу да обра зу ју за па љи ву/екс пло зив ну сме шу па ра-ва здух. При мер за суп стан це су ха ло ге но ва ни угљо во до ни ци, а за сме ше при мер су сме ше ко је са др же ис пар љи ве за па љи ве са-стој ке или сме ше код ко јих до ла зи до гу бит ка ис пар љи вих са сто ја-ка ко ји ни су за па љи ви.

1.1.5.­EUH019:­„Мо­же­да­обра­зу­је­екс­пло­зив­не­пе­рок­си­де.”На во ди се за суп стан це и сме ше ко је мо гу да обра зу ју екс пло зив-

не пе рок си де при ли ком скла ди ште ња, нпр. ди е тил етар и 1,4-ди ок сан.1.1.6.­EUH044:­„Ри­зик­од­екс­пло­зи­је­ако­се­за­гре­ва­у­за­тво-

ре­ном­про­сто­ру.”На во ди се за суп стан це и сме ше ко је ни су кла си фи ко ва не као

екс пло зив не у скла ду са При ло гом 1. Део 2. оде љак 2.1.2, али ко је у прак си мо гу да ис по ље експлозивнa свој ства ако се за гре ва ју у за тво-ре ном про сто ру. На ро чи то се на во ди за суп стан це ко је екс пло ди ра ју ако се за гре ва ју у че лич ном бу ре ту, а не по ка зу ју овај ефе кат ако се загрeвају у ам ба ла жи из ра ђе ној од дру гих, сла би јих ма те ри ја ла.

1.2. До дат на оба ве ште ња о опа сно сти – свој ства ко ја ути чу на жи вот и здра вље љу ди

1.2.1.­EUH029:­„У­кон­так­ту­са­во­дом­осло­ба­ђа­ток­си­чан­гас.”На во ди се за суп стан це и сме ше ко је у кон так ту са во дом или

вла жним ва зду хом осло ба ђа ју га со ве у ко ли чи на ма по тен ци јал но опа сним по здра вље ко ји су кла си фи ко ва ни као акут но ток сич ни, ка-те го ри ја 1, 2 или 3, нпр. алу ми ни јум-фос фид и фос фор-пен та сул фид.

1.2.2.­EUH031:­„У­кон­так­ту­са­ки­се­ли­на­ма­осло­ба­ђа­ток­си-чан­гас.”

На во ди се за суп стан це и сме ше ко је у ре ак ци ји са ки се ли на-ма осло ба ђа ју га со ве у ко ли чи на ма по тен ци јал но опа сним по здра-вље ко ји су кла си фи ко ва ни као акут но ток сич ни, ка те го ри ја 3, нпр. на три јум-хи по хло рит и ба ри јум-по ли сул фид.

1.2.3.­EUH032:­„У­кон­так­ту­са­ки­се­ли­на­ма­осло­ба­ђа­ве­о­ма­ток­си­чан­гас.”

На во ди се за суп стан це и сме ше ко је у ре ак ци ји са ки се ли на-ма осло ба ђа ју га со ве у ко ли чи на ма по тен ци јал но опа сним по здра-вље ко ји су кла си фи ко ва ни као акут но ток сич ни, ка те го ри ја 1 или 2, нпр. со ли ци ја но во до нич не ки се ли не и на три јум-азид.

1.2.4.­EUH066:­„Ви­ше­крат­но­из­ла­га­ње­мо­же­да­иза­зо­ве­су-ше­ње­или­пу­ца­ње­ко­же.”

На во ди се за суп стан це и сме ше ко је мо гу иза зва ти за бри ну-тост због су ше ња, љу ште ња или пу ца ња ко же, али ко је не ис пу-ња ва ју кри те ри ју ме за кла си фи ка ци ју као ири та тив но за ко жу из При ло га 1. Део 3. оде љак 3.2, на осно ву:

– ис ку ста ва уоче них у прак си или – ре ле вант них до ка за на осно ву ко јих се мо гу пред ви де ти

њи хо ви ефек ти на ко жу.1.2.5.­EUH070:­„Ток­сич­но­у­кон­так­ту­са­очи­ма.”На во ди се за суп стан це или сме ше код ко јих је ре зул тат ис-

пи ти ва ња ири та ци је ока по ка зао очигледнe зна ке си стем ске ток-сич но сти или мор та ли тет ме ђу ис пи ти ва ним жи во ти ња ма, што се мо же при пи са ти ре сорп ци ји суп стан це или сме ше кроз му ко зне мем бра не ока. Ово оба ве ште ње се при ме њу је и ако по сто ји до каз о си стем ској ток сич но сти на кон кон так та са очи ма код љу ди.

Ово оба ве ште ње се при ме њу је и ка да суп стан ца или сме ша са др жи дру гу суп стан цу у кон цен тра ци ји јед на кој или ве ћој од 0,1%, ко ја по ка зу је ове ефек те, осим ако је дру га чи је од ре ђе но у Спи ску кла си фи ко ва них суп стан ци.

1.2.6.­EUH­071:­„Ко­ро­зив­но­за­ре­спи­ра­тор­не­ор­га­не.”На во ди се за суп стан це и сме ше као до да так кла си фи ка ци ји

у од но су на ин ха ла ци о ну ток сич ност, ако су до ступ ни по да ци ко ји ука зу ју да се ме ха ни зам ток сич но сти за сни ва на ко ро зив но сти у скла ду са При ло гом 1. Део 3. оде љак 3.1.2.3.3. и При ло гом 1. Та бе-ла 3.1.3. на по ме на 1.

На во ди се за суп стан це и сме ше као до да так кла си фи ка ци ји у од-но су на ко ро зив но оште ће ње ко же, ако ни су до ступ ни по да ци о ис пи-ти ва њу акут не ин ха ла ци о не ток сич но сти и ако је ин ха ла ци ја мо гу ћа.

ДЕО 2 .

ПО СЕБ НА ПРА ВИ ЛА ЗА ДО ДАТ НЕ ЕЛЕ МЕН ТЕ ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊА ЗА ОД РЕ ЂЕ НЕ СМЕ ШЕ

До дат на оба ве ште ња о опа сно сти на ве де на у одељ ци ма 2.1. до 2.10. овог при ло га до де љу ју се сме ша ма у скла ду са чла ном 26. став 9. овог пра вил ни ка.

2.1. Сме ше ко је са др же оло во

Ети ке та на ам ба ла жи бо ја и ла ко ва ко ји са др же оло во у ко ли-чи на ма ко је су ве ће од 0,15% (ма се ни удео ме та ла у укуп ној ма си сме ше (еле мен тар ног оло ва) из ра жен у про цен ти ма), ме ре но пре-ма стан дар ду SRPS ISO 6503, са др жи до дат но оба ве ште ње о опа-сно сти:

EUH201:­„Са­др­жи­оло­во.­Не­сме­се­ко­ри­сти­ти­на­по­вр­ши-на­ма­пред­ме­та­ко­је­би­де­те­мо­гло­да­ста­ви­у­уста.”

На ам ба ла жи ко ја са др жи ма ње од 125 ml ове сме ше до дат но оба ве ште ње о опа сно сти мо же да гла си:

EUH201A:­„Па­жња!­Са­др­жи­оло­во.”

2.2. Сме ше ко је са др же ци ја но а кри ла те

Ети ке та на ам ба ла жи леп ка на ба зи ци ја но а кри ла та са др жи до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH202:­„Ци­ја­но­а­кри­лат.­Опа­сност.­Тре­нут­но­ле­пи­ко­жу­и­очи.­Чу­ва­ти­ван­до­ма­ша­ја­де­це.”

Уз па ко ва ње се при ла же и од го ва ра ју ће упут ство о без бед ном чу ва њу и ру ко ва њу.

2.3. Це мен ти и це мент не сме ше

Уко ли ко це мент или це мент не сме ше ни су већ кла си фи ко-ва не и обе ле же не као сен зи би ли за то ри ко же са оба ве ште њем о опа сно сти H317: „Мо же да иза зо ве алер гиј ске ре ак ци је на ко жи”, ети ке та на ам ба ла жи це мен та и це мент них сме ша ко је, ка да су хи-дра ти са не, са др же ви ше од 0,0002% рас твор ног хро ма(VI) у од-но су на укуп ну су ву ма су це мен та, са др жи до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH203:­„Са­др­жи­хром(VI).­Мо­же­да­иза­зо­ве­алер­гиј­ску­ре-ак­ци­ју.”

Ако су до да та ре дук ци о на сред ства, ам ба ла жа це мен та или сме ше ко ја са др жи це мент, са др жи ин фор ма ци је о да ту му па ко ва-ња, усло ви ма чу ва ња и пе ри о ду скла ди ште ња то ком ко јег ће би ти очу ва на свој ства ре дук ци о ног сред ства ко је одр жа ва са др жај рас-твор ног хро ма(VI) ис под 0,0002%.

2.4. Сме ше ко је са др же изо ци ја на те

Уко ли ко ни је већ на зна че но, на ети ке ти сме ше ко ја са др жи изо ци ја на те (као што су мо но ме ри, оли го ме ри, пред по ли ме ри или њи хо ве сме ше), на во ди се до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH204:­ „Са­др­жи­ изо­ци­ја­на­те.­Мо­же­ да­ иза­зо­ве­ алер­гиј-ску­ре­ак­ци­ју.”

2.5. Сме ше ко је са др же епок си–са стој ке са про сеч ном мо ле кул ском ма сом ≤ 700

Уко ли ко ни је већ на зна че но, на ети ке ти сме ше ко ја са др жи епок си –са стој ке са про сеч ном мо ле кул ском ма сом ≤ 700 на во ди се до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH205:­„Са­др­жи­епок­си-са­стој­ке.­Мо­же­да­иза­зо­ве­алер-гиј­ску­ре­ак­ци­ју.”

2.6. Сме ше на ме ње не за оп шту упо тре бу ко је са др же ак тив ни хлор

На ети ке ти сме ше ко ја са др жи ви ше од 1% ак тив ног хло ра на во ди се до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH206:­„Па­жња!­Не­ко­ри­сти­ти­за­јед­но­са­дру­гим­про­из-во­ди­ма.­Мо­же­да­осло­бо­ди­опа­сан­гас­(хлор).”

2.7. Сме ше ко је са др же кад ми јум (ле гу ре) и ко је су на ме ње не за ко ри шће ње при ле мље њу

На ети ке ти сме ша ко је са др же кад ми јум (ле гу ре) и ко је су на-ме ње не за ко ри шће ње при ле мље њу, на во ди се до дат но оба ве ште-ње о опа сно сти:

EUH207:­„Па­жња!­Са­др­жи­кад­ми­јум.­При­упо­тре­би­на­ста-је­опа­сан­дим.­Ви­де­ти­упут­ства­ко­ја­је­на­вео­про­из­во­ђач.­По­сту-па­ти­пре­ма­упут­ству­о­ме­ра­ма­без­бед­но­сти.”

178 Број 52 26. мај 2017.

2.8. Сме ше ко је са др же нај ма ње јед ну суп стан цу ко ја иза зи ва сен зи би ли за ци ју

На ети ке ти сме ша ко је ни су кла си фи ко ва не као сен зи би ли за-то ри али са др же нај ма ње јед ну суп стан цу кла си фи ко ва ну као сен-зи би ли за тор у кон цен тра ци ји јед на кој или ве ћој од оних на ве де-них у При ло гу 1. Та бе ла 3.4.6. овог пра вил ни ка, на во ди се до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH208: „Са­др­жи­ (хе­миј­ски­ на­зив­ суп­стан­це­ ко­ја­ иза­зи­ва­сен­зи­би­ли­за­ци­ју).­Мо­же­да­иза­зо­ве­алер­гиј­ску­ре­ак­ци­ју.

На ети ке ти сме ша ко је су кла си фи ко ва не као сен зи би ли за то-ри, а ко је са др же и дру гу суп стан цу кла си фи ко ва ну као сен зи би-ли за тор (по ред суп стан це ко ја је до ве ла до кла си фи ка ци је сме ше) у кон цен тра ци ји јед на кој или ве ћој од оних на ве де них у При ло гу 1. Та бе ла 3.4.6. овог пра вил ни ка, на во ди се хе миј ски на зив те суп-стан це.

Ка да је сме ша обе ле же на у скла ду са одељ ком 2.4 или 2.5. овог при ло га, до дат но оба ве ште ње о опа сно сти EUH208­мо же се из о ста ви ти за на ве де ну суп стан цу.

2.9. Сме ше у теч ном ста њу ко је са др же ха ло ге но ва не угљо во до ни ке

На ети ке ти сме ше у теч ном ста њу ко ја не ма тач ку па ље ња или јој је тач ка па ље ња ве ћа од 55 °C, а ма ња од 93 °C и ко ја са-др жи ха ло ге но ва ни угљо во до ник и ви ше од 5% суп стан це ко ја је ла ко за па љи ва или за па љи ва, на во ди се јед но од сле де ћих до дат-них оба ве ште ња о опа сно сти, у за ви сно сти од то га да ли су го ре на ве де не суп стан це ла ко за па љи ве или за па љи ве:

EUH209:­ „Мо­же­ да­ по­ста­не­ ла­ко­ за­па­љи­во­ при­ли­ком­ упо-тре­бе.” или

EUH209A:­„Мо­же­да­по­ста­не­за­па­љи­во­при­ли­ком­упо­тре­бе.”

2.10. Сме ше ко је ни су на ме ње не за оп шту упо тре бу

На ети ке ти сме ше ко ја ни је кла си фи ко ва на као опа сна, а ко ја са др жи:

– суп стан цу ко ја је кла си фи ко ва на као сен зи би ли за тор ко же ка те го ри ја 1, 1Б, сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на ка те го ри ја 1, 1Б или као кар ци о но ге на ка те го ри ја 2 у кон цен тра ци ји ве ћој или јед на кој 0,1 % или

– суп стан цу ко ја је кла си фи ко ва на као сен зи би ли за тор ко же ка те го ри ја 1А, сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на ка те го ри ја 1А у кон цен тра ци ји ве ћој или јед на кој 0,01 % или

– суп стан цу ко ја је кла си фи ко ва на као сен зи би ли за тор ко же или сен зи би ли за тор ре спи ра тор них ор га на, у кон цен тра ци ји јед-на кој или ве ћој од јед не де се ти не вред но сти спе ци фич не гра нич не кон цен тра ци је ко ја је ма ња од 0,1% или

– суп стан цу ко ја је кла си фи ко ва на као ток сич на по ре про дук-ци ју, ка те го ри ја 1А, 1Б или 2, са ефек ти ма на или пре ко лак та ци је у кон цен тра ци ји ве ћој или јед на кој 0,1% (m/m) или

– нај ма ње јед ну суп стан цу у по је ди нач ној кон цен тра ци ји ве ћој или јед на кој 1% (m/m) за не га со ви те сме ше или ве ћој или јед на кој 0,2% (V/V) за га со ви те сме ше, ко ја је кла си фи ко ва на као опа сна по здра вље љу ди или жи вот ну сре ди ну; или за ко ју су про-пи са не гра нич не вред но сти из ло же но сти на рад ном ме сту, на во ди се до дат но оба ве ште ње о опа сно сти:

EUH210:­„Без­бед­но­сни­лист­до­сту­пан­на­зах­тев.”

2.11. Аеро со ли

Узи ма се у об зир да се на аеро со ле при ме њу ју од ред бе о обе-ле жа ва њу у скла ду са про пи си ма ко ји ма се уре ђу ју аеро со ли.

ДЕО 3 .

ПО СЕБ НА ПРА ВИ ЛА ЗА АМ БА ЛА ЖУ

3.1. Од ред бе ко је се од но се на за тва ра че ко ји оте жа ва ју отва ра ње од стра не де це

3.1.1.­Ам­ба­ла­жа­са­за­тва­ра­чем­ко­ји­де­ци­оте­жа­ва­отва­ра­ње

3.1.1.1. Ам ба ла жа ко ја са др жи суп стан цу или сме шу на-ме ње ну за оп шту упо тре бу и кла си фи ко ва ну на осно ву акут не

ток сич но сти, ка те го ри је 1, 2 или 3, спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган – јед но крат на из ло же ност, ка те го ри ја 1, спе ци фич не ток сич но сти за циљ ни ор ган – ви ше крат на из ло же ност, ка те го ри ја 1, или као ко ро зив но за ко жу, ка те го ри ја 1, има за тва рач ко ји де ци оте жа ва отва ра ње.

3.1.1.2. Ам ба ла жа ко ја са др жи суп стан цу или сме шу на ме ње-ну за оп шту упо тре бу ко ја пред ста вља опа сност од аспи ра ци је и кла си фи ко ва на је у скла ду са При ло гом 1. Део 3. одељ ци 3.10.2. и 3.10.3. и ко ја је обе ле же на у скла ду са При ло гом 1. Део 3. оде љак 3.10.4.1, са из у зет ком суп стан ци и сме ша ко је се ста вља ју у про-мет у об ли ку аеро со ла или у ам ба ла жи ко ја је опре мље на за пе ча-ће ним рас пр ши ва чем, има за тва рач ко ји де ци оте жа ва отва ра ње.

3.1.1.3. Ка да суп стан ца или сме ша ко ја је на ме ње на за оп шту упо тре бу, са др жи нај ма ње јед ну од суп стан ци на ве де них у Та бе-ли 1. овог при ло га, при сут ну у кон цен тра ци ји јед на кој или ве ћој од на зна че не гра нич не кон цен тра ци је, ам ба ла жа има за тва рач ко ји де ци оте жа ва отва ра ње.

Та бе ла 1.

Ред ни бројИден ти фи ка ци ја суп стан це

Гра нич на кон цен тра ци јаCAS број Хе миј ски на зив EC број

1. 67-56-1 метанол 200-659-6 ≥ 3%2. 75-09-2 дихлорометан 200-838-9 ≥ 1%

3.1.2.­Ам­ба­ла­жа­ко­ја­се­мо­же­ви­ше­пу­та­до­бро­за­тво­ри­ти

За тва ра чи ко ји оте жа ва ју отва ра ње од стра не де це на ам ба ла-жи ко ја се мо же ви ше пу та отво ри ти и до бро за тво ри ти ис пу ња ва-ју усло ве стан дар да SRPS EN ISO 8317 за ви ше крат но отва ра ње.

3.1.3.­Ам­ба­ла­жа­ко­ја­се­не­мо­же­ви­ше­пу­та­до­бро­за­тво­ри­ти­

За тва ра чи ко ји оте жа ва ју отва ра ње од стра не де це на ам ба ла-жи ко ја се не мо же ви ше пу та отво ри ти и до бро за тво ри ти ис пу ња-ва ју усло ве стан дар да SRPS EN 862 за јед но крат но отва ра ње.

3.1.4.­На­по­ме­не

3.1.4.1. Ис пу ње ност го ре на ве де них усло ва мо же се до ка зи-ва ти са мо у ла бо ра то ри ја ма акре ди то ва ним пре ма стан дар ду SRPS ISO 17025.

3.1.4.2. По­себ­ни­слу­ча­је­ви Ако је очи глед но да је ам ба ла жа до вољ но без бед на за де цу

због то га што она не мо гу да има ју при ступ са др жа ју без упо тре бе ала та, ис пи ти ва ња ис пу ње но сти усло ва на ве де них у одељ ку 3.1.2. или 3.1.3. овог при ло га ни су по треб на.

Ако се осно ва но сум ња да ам ба ла жа ни је до вољ но без бед на за де цу, по треб но је обез бе ди ти до каз ко ји је из да ла ла бо ра то ри ја акре ди то ва на пре ма стан дар ду SRPS ISO 17025, а ко јим се по твр-ђу је да је:

– тип за тва ра ча та кав да ни је нео п ход но вр ши ти ис пи ти ва-ња ис пу ње но сти усло ва на ве де них у одељ ку 3.1.2. или 3.1.3. овог при ло га или

– за тва рач ис пи тан и ис пу ња ва усло ве на ве де них стан дар да.

3.2. Так тил но упо зо ре ње

3.2.1.­Ам­ба­ла­жа­ко­ја­мо­ра­да­има­так­тил­на­упо­зо­ре­ња

3.2.1.1. Ка да се суп стан ца или сме ша кла си фи ко ва на као акут но ток сич на, ко ро зив на за ко жу, му та ге ност гер ми на тив них ће ли ја, ка те го ри ја 2; кар ци но ге ност, ка те го ри ја 2; ток сич ност по ре про дук ци ју, ка те го ри ја 2; сен зи би ли за ци ја ре спи ра тор них ор га-на, спе ци фич на ток сич ност за циљ ни ор ган, ка те го ри ја 1 или 2; опа сност од аспи ра ци је, или кла си фи ко ва на као за па љи ви га со ви, за па љи ве теч но сти, ка те го ри ја 1 или 2; или за па љи ве чвр сте суп-стан це, ста вља у про мет за оп шту упо тре бу, па ко ва ње би ло ко је за пре ми не мо ра има ти так тил но упо зо ре ње на опа сност.

3.2.1.2. Оде љак 3.2.1.1. не при ме њу је се на пре но си ве по су-де за гас. Аеро со ли и ам ба ла жа са за пе ча ће ним рас пр ши ва чем ко-ја са др жи суп стан це или сме ше кла си фи ко ва не јер пред ста вља ју опа сност од аспи ра ци је, не мо ра ју има ти так тил но упо зо ре ње на опа сност, осим ако су кла си фи ко ва ни у од но су на јед ну или ви ше дру гих опа сно сти из Одељ ка 3.2.1.1. овог при ло га.

26. мај 2017. Број 52 1793.2.2.­Од­ред­бе­ко­је­се­од­но­се­на­так­тил­но­упо­зо­ре­ње

Тех нич ке спе ци фи ка ци је так тил них упо зо ре ња мо ра ју би ти у скла ду са стан дар дом SRPS ISO 11683 „Ам ба ла жа — Так тил на упо зо ре ња на опа сност — зах те ви.

3.3. Теч ни де тер гент за пра ње ве ша за оп шту упо тре бу у рас твор љи вом па ко ва њу за јед но крат ну упо тре бу

Ка да је теч ни де тер гент за пра ње ве ша за оп шту упо тре бу упа ко ван у об ли ку до за за јед ну упо тре бу у рас твор љи вом па ко ва-њу, при ме њу ју се од ред бе оде ља ка од 3.3.1. до 3.3.3. овог при ло га.

3.3.1. Теч ни де тер гент за пра ње ве ша за оп шту упо тре бу упа ко-ван у об ли ку до за за јед ну упо тре бу у рас твор љи вом па ко ва њу мо ра има ти спо ља шњу ам ба ла жу. Спо ља шња ам ба ла жа мо ра би ти у скла-ду са усло ви ма из одељ ка 3.3.2. овог при ло га и рас твор љи ва ам ба-ла жа мо ра би ти у скла ду са усло ви ма из одељ ка 3.3.3 овог при ло га.

3.3.2. Спо ља шња ам ба ла жа мо ра: 1) би ти та ква да се про из вод или по је ди нач не до зе не мо гу

ви де ти (не про вид но или за там ње но)2) без до во ђе ња у пи та ње од ред би чла на 33. став 4, да са др жи

оба ве ште ње о ме ра ма пре до стро жно сти Р102 „Чу ва ти ван до ма ша-ја де це”, на ви дљи вом ме сту и у фор ма ту ко ји при вла чи па жњу;

3) би ти у об ли ку ко ји мо же да сто ји са мо стал но и да се на кон отва ра ња по но во ла ко за тво ри;

4) без до во ђе ња у пи та ње од ред би одељ ка 3.1, овог при ло га, би ти опре мље на за тва ра чем ко ји:

(1) оте жа ва ма лој де ци да отво ре па ко ва ње, од но сно за чи је је отва ра ње по треб на ко ор ди ни са на ак тив ност обе ру ке и сна га па је с то га ма лој де ци те шко да отво ре па ко ва ње;

(2) за др жа ва сво ју функ ци о нал ност у усло ви ма по нов ног отва ра ња и за тва ра ња у то ку це ло куп ног пе ри о да упо тре бе, од но-сно док се спо ља шње па ко ва ње не ис пра зни.

3.3.3. Рас твор љи во па ко ва ње мо ра:1) са др жа ти од вра ћа ју ћи агенс у кон цен тра ци ји ко ја је без-

бед на и ко ја иза зи ва ре ак ци ју га ђе ња у усти ма у ро ку од нај ви ше 6 се кун ди, у слу ча ју не на мер ног уно са пе ро рал ним пу тем;

2) за др жа ва ти свој теч ни са др жај у тра ја њу од нај ма ње 30 се-кун ди ка да се рас твор љи во па ко ва ње ста ви у во ду тем пе ра ту ре 20 оС;

3) из др жа ти ме ха нич ку си лу при ти ска ја чи не нај ма ње 300 N при стан дард ним усло ви ма ис пи ти ва ња.

ДЕО 4 .

ПО СЕБ НО ПРА ВИ ЛО ЗА ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊЕ СРЕД СТА ВА ЗА ЗА ШТИ ТУ БИ ЉА

Ети ке та сред ства за за шти ту би ља са др жи до дат но оба ве ште-ње о опа сно сти:

EUH401:­„При­др­жа­ва­ти­се­упут­ства­за­упо­тре­бу­да­би­се­из­бе­гли­ри­зи­ци­по­здра­вље­љу­ди­и­жи­вот­ну­сре­ди­ну.”

ДЕО 5 .

OПАСНE СУПСТАНЦE И СМЕШE НА КО ЈЕ СЕ ПРИ МЕ ЊУ ЈЕ ЧЛАН 30. СТАВ 3. ОВОГ ПРА ВИЛ НИ КА

– Све же за ме шан це мент и бе тон у вла жном ста њу.

1899На осно ву чла на 121. став 4. За ко на о ста но ва њу и одр жа ва-

њу згра да („Слу жбе ни гла сник РС”, број 104/16), Mинистар гра ђе ви нар ства, са о бра ћа ја и ин фра струк ту ре, до-

но сиП РА В И Л Н И К

о обра сцу из ве шта ја у ве зи са стам бе ним по тре ба ма, усло ви ма ста но ва ња и про гра ми ма стам бе не по др шке у

је ди ни ци ло кал не са мо у пра ве

Члан 1.Овим пра вил ни ком се про пи су је обра зац из ве шта ја у ве зи са

стам бе ним по тре ба ма, усло ви ма ста но ва ња и про гра ми ма стам бе-не по др шке у је ди ни ци ло кал не са мо у пра ве.

Члан 2.Обра зац из чла на 1. овог пра вил ни ка, ко ји се са сто ји из Обра-

сца А и Обра сца Б, је од штам пан уз овај пра вил ник и чи ни ње гов са став ни део.

Члан 3.Овај пра вил ник сту па на сна гу осмог да на од да на об ја вљи-

ва ња у „Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је”.

Број 110-00-81/2017-12 У Бе о гра ду, 16. ма ја 2017. го ди не

Mинистар,проф. др Зо ра на З. Ми хај ло вић, с.р.

ОБРАЗАЦ А

I ПОДАЦИ О ОРГАНУ НАДЛЕЖНОМ ЗА ПОСЛОВЕ СТАНОВАЊА

I.1. Надлежни орган јединице локалне самоуправе (ЈЛС)1.1. Назив града/општине1.2. Назив организационе јединице ЈЛС надлежне за послове становања1.3. Навести надлежности органа под 2.1.4. Назив руководећег радног места и број извршилаца надлежне организационе јединице под 2.1.5. Контакт подаци надлежног лица/особе за контакт под 2. (адреса, број телефона, е-mail)

Напомена: У случају да је ЈЛС град са више градских општина, уколико је могуће, обрасце попунити за сваку градску општину.

II ОСНОВНИ СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ

II.1.СТАНОВНИШТВО, СОЦИЈАЛНИ И ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ2.1. Број становника у ЈЛС* 2.2. Број домаћинстава у ЈЛС*2.3. Број домаћинстава у градским насељима у ЈЛС*2.4. Број домаћинстава у осталим насељима у ЈЛС*2.5. Просечна зарада становника у ЈЛС на годишњем нивоу**2.6. Стопа незапослености у ЈЛС на годишњем нивоу**2.7. Степен развијености ЈЛС (на основу података органа надлежног за послове статистике и финансија)2.8. Просечна цена станова новоградње по m² за претходну годину2.9. Просечна цена закупа стана (по m² или за стан од 60 m²)***II.2. СТАМБЕНИ ФОНД2.1. Број станова у ЈЛС*2.2. Број станова за стално становање у градским насељима (ГН) у ЈЛС*2.3 Број ненастањених станова за стално становање у град-ским насељима у ЈЛС*2.4. Број станова за стално становање у осталим насељима у ЈЛС*2.5. Број ненастањених станова за стално становање у оста-лим насељима у ЈЛС*II.3. СТАМБЕНА ИЗГРАДЊА3.1. Број завршених станова на годишњем нивоу**3.2 Број издатих грађевинских дозвола за изградњу стамбе-них зграда/породичних кућа у претходној години

– – – – – – – – – – –* Податак из последњег пописа становништва, домаћинстава и станова у Републи-

ци Србији.** Последњи расположиви податак.*** Процена.

III НАПОМЕНЕ И КОМЕНТАРИ

3.1. Допунити информацијама које се тичу надлежности ЈЛС у области становања или релевантним статистичким подаци-ма, а који нису обухваћени табелама I и II обрасца А