РЕПУБЛИЧКО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

У складу са страначком природом кривичног поступка и тужилачке истраге, Закоником је делимично измењена и процедура у фази оптужења.

Ова фаза има посебан значај јер у складу са новом концепцијом поступка, поступак из тужилачке фазе прелази у судску фазу.

У истрази се прикупљају докази и подаци који су потребни да би се могло одлучити да ли ће се подићи оптужница или обуствити поступак, докази који су потребни да се утврди идентитет учиниоца, докази за које постоји опасност да се неће моћи поновити на главном претресу или би њихово извођење било отежано, као и други докази који могу бити од користи за поступак, а чије се извођење, с обзиром на околности случаја, показује целисходним.

члан 310. Када нађе да је стање ствари у истрази

довољно разјашњено, јавни тужилац ће донети наредбу о завршетку истраге коју ће доставити осумњиченом и његовом браниоцу, ако га има, и обавестиће оштећеног о завршетку истраге.

Тужилац након спроводене истраге можеда донесе наредбу о допуни истраге, склопи споразум о признању кривичног дела, обустави истрагу или подигне оптужницу.

Оптужницу подиже јавни тужилац када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело: Након спроведене истраге (у року од 15 дана

изузетно 30). Без спровођења истраге – ако прикупљени подаци о

кривичном делу и учиниоцу пружају довољно основа за оптужење

Материјални основ за подизање оптужнице сагласно новом решењу предсавља постојање оправдане сумње да је одређено лице учинило кривично дело.

Тачка 17. „основ сумње“ је скуп чињеница које посебно указују да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинилац кривичног дела.

Тачка 18. „основана сумња“ је сакуп чињеница које непосредно указују да је одређено лице учинилац кривичног дела.

Тачка 19. „оправдана сумња“ је скуп чињеница које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе

Битна новина у односу на досадашње решење представља обавеза суда да по службеној дужности испита сваку оптужницу (уместо досадашњих приговора одбране или контроле коју је захтевао председник већа), свака поднета оптужница у будуће ће, пре упућивања судећем већу, пролазити поступак потврђивања.

Оптужница се подноси ванпретресном већу, заједно са списима које је јавни тужилац сачинио током истраге (члан 331. став 1. ЗКП).

1. Испитивање формалних недостатака (као и до сада Законик прописује њен садржај члан 333. став 2. ЗКП).

Уколико је оптужница прописано састављена, као и према досадашњем Законику, председник ванрасправног већа доставља оптужницу окривљеном (члан 335. став 1. ЗКП).

Окривљени има право да поднесе одговор у року од 8 дана од дана достављања оптужнице, а то може учинити бранилац без нарочитог овлашћења окривљеног, али не и против његове воље (члан 336. ЗКП)

Природа одговора (приговора) У складу са новим концептом, за разлику од

раније постојећег приговора, улога одговора није у иницирању поступка контроле (која је обавезна), већ у пружању материјала већу које одлучује о потврђивању оптужнице да у том поступку сагледа аргументе обе стране.

Веће ће испитати оптужницу у року од 15 дана од истека рока за подношење одговора на оптужницу и може:

-да донесе решење о ненадлежности суда и по правноснажности тог решења упути предмет надлежном суду ако веће утврди да је за кривично дело које је предмет оптужбе надлежан други суд;

-да наложи јавном тужиоцу допуну, односно спровођење истраге;

-да донесе решење о издвајању незаконитих доказа.

Обустава поступка - члан 338. ст. 1. ЗКП (из досада постојећих разлога) ако установи :

-да дело које је предмет оптужбе није кривично дело, а нема услова за примену мере безбедности;

-да је кривично гоњење застарело, или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем, или да постоје друге околности које трајно искључују гоњење;

- да нема довољно доказа за оправдану смуњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе).

2.Ако је након испитивања оптужнице поднесене без спровођења истраге спроведена истрага, а веће, по спроведеној истрази, нађе да нема довољено доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе, одлучиће решењем да нема места оптужби и да се кривични поступак обуставља.

- кад испитује оптужницу јавног тужиоца поднесену без спровођења истраге веће ће решењем одбити оптужбу ако:

- утврди да дело које је предмет оптужбе није кривично дело:

- нема услова за примену мера безбедности, односно да је кривично гоњење застарело или да је дело обухваћено амнестијом или помиловањем, или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење;

- су предузете доказне радње и ако установи да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе.

Ако веће установи да нема захтева овлашћеног тужиоца, потребног предлога или одобрења за кривично гоњење, или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење, решењем ће оптужницу (или приватну тужбу), одбацити.

Новина је у томе што ванрасправно веће у случају испитивања оптужнице која је подигнута без спровођења истраге, ако утврди да постоји неки од разлога који указује да непостојање кривичног дела или доказа, или на постојање трајних процесних сметњи, доноси решење о одбијању оптужбе, а не решење о одбацивању оптужнице, као што је то до сада био случај. На овај начин се постиже да по правноснажности таквог решења делује забрана - ne bis in idem.

ВАЖЕЋИ ЗАКОНИК НОВИ ЗАКОНИК

Одбацивање оптужбе: -члан 274.став 2.-ако веће установи да нема захтева овлашћеног тужиоца потребног предлога или одобрења за кривично гоњење или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење,-члан 275. став 1.-када веће решава о приговору против оптужнице јавног тужиоца поднесене на основу члана 244. став 6. Законика или о захтеву председника већа поводом те оптужнице, председник већа ће решењем одбацити оптужницу ако утврди: 1. да дело које је предмет оптужбе није кривично дело, а нема услова за примену мера безбедности; 2.да је кривично гоњење застарело или да је обухваћено амнестијом или помиловањем или да постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење; 3.а ако се спроведене истражне радње и ако утврди да нема довољно доказа да је окривљени основано сумњив за дело које је предмет оптужбе.

Одбацивање оптужбе:-члан 339. став 2. –ако веће установи да нема захтева овлашћеног тужиоца, потребног предлога или одобрења за кривично гоњење или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење.

то је и моменат када поступак из тужилачке прелази у судску фазу.

То је и моменат када се сматра да је покренут кривични поступак када потврђивању оптужнице није претходила истрага (члан 7. став 1. тачка 2. ЗКП).

Oграничење одређених слобода и права окривљеног

Против решења већа којим се обуставља поступак и којим се одбија оптужба, жалбу може изјавити јавни тужилац, а против решења којим се потврђује оптужница, жалбу може изјавити окривљени.

Суд заснива пресуду само на доказима који су изведени на главном претресу и тада је суд дужан да на основу савесне оцене сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима изведе закључак о извесности постојања одређене чињенице.