SADRAJ

SADRAJ

1. O Kristijanu Rozenkrojcu (21. septembar 1911.)

2. Kristijan Rozenkrojc i njegovo delo (28. septembar 1911.)

3. Misija Kristijana Rozenkrojca (18. decembar 1912.)

O KRISTIJANU ROZENKROJCU

Sa dubokim zadovoljstvom nalazim se po prvi put ovde, u ovoj novoosnovanoj grani koja nosi transcedentno ime Kristijana Rozenkrojca. Izbor tog imena daje mi mogunost da po prvi put na jedan precizniji nain govorim o toj linosti. U nemogunosti da iscrpemo temu za jedno vee, govoriemo danas o samom Kristijanu Rozenkrojcu, a sutra uvee o njegovom delu. Govoriti o Kristijanu Rozenkrojcu pretpostavlja jedno veliko poverenje u realnost duhovnog ivota, poverenje ne samo u linost, ve i u misterije duhovnog ivota. A to je ista ona vera zahvaljujui kojoj smo odluili da osnujemo ovu novu granu.

Kristijan Rozenkrojc je jedna linost koja deluje isto tako kad je dezinkarnirana, kao i kad je inkarnirana u nekom fizikom telu; ona ne deluje samo kao fiziko bie i snagama fizikog plana, nego pre svega, kao duhovno bie i duhovnim snagama.

Kao to znamo, potrebno je da ljudsku egzistenciju posmatramo ne kao izolovanu injenicu, ve u vezi sa optom evolucijom oveanstva. Kad ovek umre, njegovo se etersko telo rastvara u okolnom univerzumu. Jedan deo tog tela se, meutim, odrava i, u stvari, mi smo stalno okrueni ostacima eterskih tela umrlih, kako na svoje dobro, tako i na svoju tetu. Ti ostaci deluju na nas u dobrom ili loem smislu, ve prema tome kakvi smo mi sami, dobri ili loi. Eterska tela velikih individualnosti vre mono delovanje na nas. Tako iz eterskog tela Kristijana Rozenkrojca emanira jedna beskonana snaga koja moe uticati na nau duu i na na duh. Na nama je da je upoznamo. To je ona snaga koju prizivamo upravo zato da bismo bili Rozenkrojceri.

Poev od 13. veka, kad je roen rozenkrojcerski pokret, zapoela je da deluje ta snaga u smislu kako ga i mi shvatamo. Od tog trenutka njegovo je delovanje ogromno i otada rozenkrojcerska struja nije prestala da deluje u duhovnom ivotu. Postoji jedan zakon po kome se svakih sto godina ta struja manifestuje na jedan posebno delatan nain. Aktuelno, ona se javlja u teozofskom pokretu. U svojoj poslednjoj inkarnaciji, ije tragove pronalazimo u spoljanjoj istoriji (u 18. veku), sam Kristijan Rozenkrojc je nainio aluziju na svoje budue delovanje krajem 19. veka.

Godine 1875. otkria rozenkrojcera su objavljena u jednom delu koje je imalo naslov "Tajne figure rozenkrojcera". Ta publikacija, koja izmeu ostalog sadri i tekstove Henricusa Madathanusa Theosophusa, nudi nam i neke mrave indikacije o delovanju rozenkrojcera tokom prethodnih sto godina. Sto godina kasnije, mi opet vidimo kako se rozenkrojcersko delovanje izraava u delima H. P. Blavacke, posebno u njenoj knjizi "Otkrivena Izis".

Izvesna otkria to su ih "skriveni likovi" "Tajne figure" predstavljale pod jednom simbolinom formom, nalaze se, prepisana razumljivim jezikom, u "Otkrivenoj Izis". To delo sadri jedan skup okultne mudrosti zapadnjake inspiracije koje je daleko od toga da bude shvaeno i usvojeno pogotovo zbog posebno konfuzne kompozicije knjige. Interesantno je uporediti "Tajne figure" i "Otkrivenu Izis". Moemo da konstatujemo da se rozenkrojcerski uticaj manifestuje naroito u prvom delu knjige; on se manje osea u drugom. U svojim kasnijim publikacijama, Blavacka se okree od rozenkrojcerske struje i treba da pravimo razliku izmeu njenih prvih dela i onih koja slede, mada se ve od poetka osea nedostatak kritikog duha autora. Pominjui te nedostatke mi smo u potpunoj saglasnosti sa njenom sada dezinkarniranom duom.

Ako pokuamo da stvorimo sebi predstavu o svesti koja je karakterisala ljude 13. veka, konstatujemo da je neobraena vidovitost, kojom su ljudi u starini bili obdareni, malo po malo iezla. Sredinom 13. veka dolazi momenat kada se iznenada ugasio svaki ostatak vidovitosti. Zapoeo je period duhovne noi. Najnapredniji duhovi, ak i posveeni, nisu imali vie pristupa u duhovni svet i morali su da se ogranie na ispitivanje starih tradicija ili da bude u sebi seanje na prethodne inkarnacije. Tokom jednog kratkog perioda ti posveeni nisu imali vie nikakve mogunosti da direktno opaaju duhovni svet.

Bilo je neophodno da nastane taj period zamraenja, u cilju da se pripremi intelektualna kultura zasnovana na razumu koji je dominantna crta nae dananje, pete poatlantske epohe. U stvari, u grko-latinskoj epohi intelektualizam koji karakterie nae vreme jo nije bio roen i jedna vrsta intelektualne intuicije, globalno opaanje sveta, dozvoljavalo je duhu direktno zahvatanje u predmete prenoene ulima. Grk je jo imao sposobnost da se na neki nain identifikuje sa onim o emu je mislio. Ta neposredna spoznaja koju smo mi izgubili, dala je mesta danas sve jaem napredovanju intelektualnih snaga.

Ali nakon tog perioda vidovitost se ponovo lagano javlja i u budunosti ona e se sve vie i vie iriti.

Poetak rozenkrojcerskog pokreta smeta se dakle u 13. vek. U tom momentu, bile su briljivo izabrane posebno obdarene linosti u cilju da bi im inicijacija mogla biti podarena krajem perioda duhovnog zamraenja o kojem smo govorili.

U izvesnom mestu Evrope, koje jo ne moe biti otkriveno (ali nije daleko vreme kada e to otkrie moi da se uini), osnovana je jedna loa visoke duhovnosti, kolegijum dvanaestorice koji su meu sobom objedinjavali celu nauku svog vremena, kao i ukupnu mudrost proteklih vremena. Predstavite sebi, u toj epohi spiritualne noi, dvanaest ljudi, dvanaest transcedentnih duhova koji se okupljaju da bi sluili progresu oveanstva. Ti ljudi nisu direktno mogli opaati duhovni svet, ali su u sebi mogli probuditi seanje na jednu prethodnu inkarnaciju. Karma oveanstva htela je da sedmorica od tih dvanaest ljudi budu predstavnici stare mudrosti koju je atlantska epoha prenela sledeim epohama. U "Tajnoj nauci" ja sam ve spomenuo da su sedam Riija, sveti uitelji stare Indije, ouvali duhovno naslee Atlantide.

Sedam linosti koje su se reinkarnirale u 13. veku i koje su obrazovale jedan deo kolegijuma dvanaestorice, imale su upravo mo da seanjem ponovo nau sedam ishodnih struja atlantske evolucije. Svaki od te sedmorice predstavljao je jednu od struja i mogao je da razlui ono to je od stare spoznaje jo uvek moglo da nosi plodove u njegovoj epohi, kao i u budunosti. Toj sedmorici pridruuju se etiri druge individualnosti ije seanje nije moglo da ide tako daleko, ali koje su mogle da usvoje mudrost etiri postatlantske epohe. Prva je mogla da se vrati do epohe stare Indije, druga do stare Persije, trea do egipatske epohe i, najzad, etvrta do grko-latinske epohe.

Dvanaesti nije mogao da se seanjem vrati u protekle epohe, ali je, to se intelekta tie, bio najnapredniji i njegova je uloga bila da usvoji nauku svoje epohe. Tih dvanaest individualnosti ne ograniavaju se nikako na predstavljanje zapadnog okultizma, ve stvaraju spregnutim delovanjem jednu optu sliku univerzalne mudrosti. Pronalazimo kod Getea, u njegovoj poemi "Zelena zmija", jednu vrlo skrivenu aluziju na taj kolegijum dvanaestorice.

U 13. veku, dakle, treba da traimo polaznu taku jedne nove kulture, u eposi kada su spiritualni izvori izgledali kao presahli, kada pristup u duhovni svet nije bio dozvoljen ak ni najprosvetljenijim duhovima. Tada se obrazuje ta visoko spiritualna loa gde pronalazimo dvanaest mudraca, predstavnika dvanaest osnovnih struja. Sedmorica naslednika sedmorice Riija crpla su svoju mudrost u seanju na svoje protekle inkarnacije, etvorica drugih asimilovala su mudrost etiri protekle postatlantske epohe, a dvanaesti je posedovao najvii stepen intelektualne nauke svog vremena.

Meutim, da bi se rodila jedna nova spiritualna struja, trebalo je da se trinaesti pridrui dvanaestorici. Taj trinaesti nije bio naunik u smislu kako bi se to oekivalo od te rei u toj epohi. On je bio individualnost koja je bila inkarnirana u epohi misterije Golgote. U svojim kasnijim inkarnacijama on se pripremio za svoju misiju jednim ivotom usrdne pobonosti, punim devocije i poniznosti, i kada se inkarnirao u 13. veku, njegove su vrline u njemu bile roene. To je bila jedna velika dua, jedno vrlo smerno bie, duboko mistino, puno devocije u odnosu na svog Boga. Taj mladi ovek rastao je potpuno okruen brigom i vaspitanjem dvanaestorice mudraca i od svakog je primio njegovu ukupnu mudrost koju mu je mogla biti preneta. Izolovan od spoljanjeg sveta, bio je podizan s najveom brigom, u odsustvu svakog drugog uticaja osim uticaja dvanaestorice. Od svog detinjstva bio je vrlo nene fizike konstitucije, a vaspitanje koje su mu mudraci davali moglo je da prodre i utie ak na njegovo fiziko telo.

to se tie dvanaestorice, oni su proeti svojim spiritualnim zadatkom i veliinom istinskog hrianstva, dobro su shvatili da je religija, to ju je propovedala crkva, samo jedna karikatura pravog hrianstva. Mada duboko hriani, vaili su u oima sveta za neprijatelja religije. Njihov je cilj bio da sliju sve religije u jednu iroku sintezu. Bili su ubeeni da se ukupnost spiritualnog ivota sadri u dvanaest struja koje su oni predstavljali; takoe su se trudili da prenesu svom ueniku razliite aspekte istine koje je svaki od njih usvojio posebno. Ali su takoe znali da ta sinteza ne bi mogla da se izgradi podukom ili doktrinom, ve jedino jednim zavrnim inom u kome bi trebale da sudeluju sve snage duha. A za to je trebalo da trinaesti bude podignut na nain koji smo opisali.

Dok su se spiritualne snage mladog oveka uveavale u beskonanost, njegove fizike snage su opadale tako, da je ieznuo svaki interes za materijalni svet. On je iveo jo jedino za duhovni razvitak na kojem ga je guralo podsticanje dvanaestorice. Mudrost njegovih uitelja odraavala se u njemu. Doao je momenat kad je prestao da uzima svaku hranu i uao u jedno stanje estremne slabosti. Tada se desio jedinstven dogaaj u istoriji, dogaaj do koga ne bi dolo da nisu, teei istom cilju, delovale istovremeno i snage makrokosmosa. Nakon nekoliko dana, telo mladog oveka postalo je transparantno. Bio je kao mrtav. Oko njega, u pravilnim vremenskim intervalima, okupljala su se dvanaestorica mudraca, putajui da sa njihovih usana tee sva mudrost kojom su bili proeti. U kratkim formulama, slinim molitvama, presipali su sve svoje znanje u duu trinaestoga, koji je nalik na mrtvaca, leao u sredini meu njima. Zamislite dvanaest mudraca grupisanih u krug, i leeeg u centru kruga - trinaestog! To stanje dopire do momenta buenja, do jednog udnovatog i izvanrednog obnavljanja njegovog duha. Probudio se kao obdaren jednom sasvim novom duom. Doiveo je jednu ogromnu metamorfozu. U njemu je iznova roeno dvanaest formi mudrosti koje su mu bile ulivene. Sada su pak dvanaestorica mudraca mogla da od njega naue neiskazane istine.

Istovremeno je njegovo telo bilo oivljeno i od trenutka kada je mogao da opie neobino stanje kojim je proao, mudraci su prepoznali da proiveo iskustvo Pavla na putu za Damask. Za njega je vizija Pavla opet bila proizvedena.

Tokom sledeih nedelja trinaesti je svojim uiteljima ponovo prenosio svu primljenu mudrost, ali u jednom sasvim novom obliku, u obliku koji je izgledao kao da ga je dao sam Hrist.

Dvanaestorica mudraca su shvatila da je to to im je objavljeno bilo pravo hrianstvo, sinteza svih religija i shvatili su koliko se hrianstvo razlikovalo od religije koja je bila u praksi njihovog vremena.

Taj trinaesti umro je relativno mlad, a dvanaestorica su se posvetila zadatku da u slikama, u simbolima, opiu to to im je on bio otkrio. Tako su se uobliile figure i imaginacije koje nalazimo u "Tajnim figurama" i u nekim spominjanjima sadranim u "Otkrivenoj Izis".

Taj okultni proces bio je sledei: plod inicijacije trinaestog, prisajedinjen njegovom eterskom telu, sauvao se u duhovnoj atmosferi Zemlje. Mudrost otisnuta u njegovom eterskom telu inspirisala je dvanaestoricu i njihove uenike, sledbenike; tako je moglo da doe do roenja okultne rozenkrojcerske struje.

Najzad, postojano delovanje tog tela, sauvanog u duhovnoj atmosferi Zemlje, proelo je opet etersko telo trinaestoga, umomentu kada se njegova dua ponovo reinkarnirala.

Jer individualnost trinaestoga inkaranirala se ponovo ve sredinom 14. veka i ivela u toj novoj inkarnaciji vie od sto godina. Taj novi mladi ovek bio je podizan meu uenicima i sledbenicima dvanaestorice na isti nain kao i prvi put, mada nije dran sasvim van sveta. U 28. godini on poima jedinstven ideal. Da bi ga ostvario, morao je da putuje i naputa Evropu. Naao se prvo u Damasku i tamo je po drugi put proiveo iskustvo koje je imao i Sveti Pavle na istom mestu.

Iskustvo kojim je proao u 13. veku, treba biti smatrano klicom te druge vizije.

Izvanredne snage otisnute u eterskom telu individualnosti iz 13. veka ostale su netaknute tokom jednog veka, jer se nakon smrti nijedan deo tog eterskog tela nije rastvorio u kosmikom eteru. To je ono isto, potpuno produhovljeno telo, koje e ponovo, iz visina duhovnog sveta, prosvetliti istu duu u njenoj inkarnaciji u 14. veku. Zbog toga je ona imala da ponovo proivi iskustvo iz Damaska.

Ta individualnost Kristijana Rozenkrojca, jer trinaesti u krugu dvanaestorice bio je on.

Od 14. veka on e biti oznaavan tim imenom. Sa ezoterne take gledita, on je bio Kristijan Rozenkrojc ve u 13. veku, mada je on pod tim imenom poznat tek jedan vek kasnije. A uenici koje je okupio u 14. veku bili su sledbenici dvanaestorice prvih mudraca. Oni su, pak, uzeli ime rozenkrojcera.

Kristijan Rozenkrojc proao je svim poznatim oblastima Zemlje. Poto je mudrost dvanaestorice bila u njemu ulanjena, oploena uzvienim biem Hrista, bilo mu ja lako da u roku od sedam godina usvoji celu nauku svoje epohe.

Nakon sedam godina vraa se u Evropu, uzima za uenika najnaprednije sledbenike dvanaestorice mudraca i tada, zapravo, zapoinje pravi rad rozenkrojcera.

Zahvaljujui snagama koje su emanirale iz eterskog tela Kristijana Rozenkrojca, moglo se pristupiti izuavanju prirode i oveka sasvim novim sredstvima. Rad koji su do naih dana ostvarili Rozenkrojceri, tie se podjednako i makrokosmosa i mikrokosmosa. Izuavanje spoljanje prirode ima za cilj da odredi ono to se skriva iza "Maje", iza iluzije. Isto kao to je svaki ovek obdaren jednim eterskim telom, tako nalazimo i jedno univerzalno etersko telo, jedan makrokosmiki eter u osnovi makrokosmosa. Ali izmeu jednog fizikog tela i jedne suptilnije eterike supstance postoji neto kao neka posredna zona, i ako ispitamo zonu koja odvaja fiziko telo od eterike supstance, pronalazimo jedan element koji se ne da uporediti ni sa im to postoji u ulnom svetu. To nije ni od zlata, ni od srebra, ni od olova, ni od bakra, ve je to jedna supstanca koja se razlikuje od svih poznatih fizikih supstanci, mada ona konstituie samu sutinu ovih. Ona je svuda prisutna, a fizika su tela samo njene modifikacije. Vidovito ispitivanje te supstance - to je bio zadatak rozenkrojcera.

Oni su smatrali da je prvi uslov jedne takve studije jaanja moralnih snaga due, koje jedine mogu tu supstancu uiniti opaajnom. Na vidovitost su se pripremali jednom uveanom moralnom delatnou.

Ta supstanca je stvarno bila otkrivena i razmatrana od strane Rozenkrojcera. Oni su je izuavali u makrokosmosu i u mikrokosmosu; u spoljanjoj prirodi oni su je potovali kao veliku odeu, kao, takorei, ruho univerzuma; videli su kako klija u oveku kad harmonija vlada u recipronom delovanju njegovog miljenja i volje. Ali zapaali su te voljne snage ne samo u ljudskoj prirodi, nego i u makrokosmosu, u gromu, u munji. A duhovni element koji je u osnovi ljudskog miljenja, pronali su napolju, u dugi na nebu, u zori. Snagu koja uravnoteuje njihovo miljenje i njihovu volju crpli su iz zraenja eterskog tela Kristijana Rozenkrojca.

Bilo je ustanovljeno da sva otkria koja bi rozenkrojceri mogli da uine budu drana u tajnosti tokom sto godina, a da se samo nakon tog vremenskog razmaka ona mogu objaviti. Bio je potreban jedan vek pre nego to bi se o njima moglo govoriti na adekvatan nain. Sadraj "Tajnih figura" bio je dakle izgraen od 17. do 18. veka.

Vano je s druge strane napomenuti da su u svakoj epohi rozenkrojcerske inspiracije bile podarene na taj nain, da individualnost koja ih je primala nikada nije bila poimence oznaavana. Samo su je najvie posveeni znali.

Danas se, na primer, moe javno govoriti samo o dogaajima ili okultnim injenicama koje su bile preko sto godina unazad. Autoritet steen slinim otkriima - ukoliko se jedna odreena linost njima koristi - rizikuje da kod uenika ili slualaca te linosti probudi jedno fanatino oseanje potovanja, to je najgora stvar koja bi mogla da se desi. Ljudi su uvek u iskuenju da na pijedestal uzdiu duhove koji ih prosvetljuju i da od njih prave svece. Ali ta anonimnost nije potrebna samo zbog navala ambicije i gordosti, od kojih bi se i moglo zatititi, nego i zbog astralnih ataka, okultnih napada koji bi bez prestanka bili upravljani protiv jedne takve linosti. Otuda neophodnost anonimnosti i tajnosti tokom sto godina.

Rad rozenkrojcera doprinosi, iz veka u vek, raenju snaga i zraenja eterskog tela Kristijana Rozenkrojca. Snagama tog eterskog tela pridodae se snage svih onih koji su postali njegovi uenici. Od 14. veka Kristijan Rozenkrojc se stalno ponovo inkarnirao. Zraenje tog tela nosi i jaa sva uenja teozofije, a oni koji ire ta uenja proimaju se tim telom ije se delovanje nastavlja, bilo da je Kristijan Rozenkrojc inkarniran ili ne.

Kont d'Sen ermen bio je u 18. veku jedna inkarnacija Kristijana Rozenkrojca, ali je to ime bilo jednako pridavano i drugim linostima, tako da se ono to se pria o d'Sen ermenu ne odnosi neophodno na pravog Kristijana Rozenkrojca. Danas je Kristijan Rozenkrojc ponovo inkarniran.

Pre nego to e inspirisati "Otkrivenu Izis" Blavacke, okultni uticaj njegovog eterskog tela ve se upranjavao na Lesingu, bez njegovog znanja, inspiriui u njemu njegovo delo o "Vaspitanju ljudskog roda" (1780.). Meutim, zbog penjueg vala materijalizma koji je svoj vrhunac domaio u 19. veku, postaje uvek sve tee preneti inspiracije rozenkrojcerske prirode; otuda fragmentarni i epizodiki karakter svih tih inspiracija. Meutim, 1851. pojavljuje se jedan spis Videnmana gde se problem besmrtnosti nalazi reen u smislu reinkarnacije. To je delo ak dobilo nagradu. Ve 1849. Drosbah je tretirao reinkarnaciju sa psiholoke take gledita.

Tako se delovanje rozenkrojcerskog eterskog tela osea ak i u 20. veku. Jedno obnavljanje teozofskog ivota moglo je da se dogodi kada se 1899. dovrio tok onoga to se naziva mala Kali Yuga. Otada je pristup u duhovni svet postao laki; i danas rozenkrojcerski podsticaji ponovo deluju u jednom mnogo veem obimu. Kad bi ljudi dospeli da, odanou snagama duha, uprave svoje misli ka monom delovanju rozenkrojcerskog eterskog tela, mogli bi da uu u jednu novu vidovitost i probude u sebi jedan nov duhovni ivot. Ali to e biti dato samo onima koji se budu primorali da na korektan nain slede rozenkrojcersku disciplinu.

Do danas, da bi se stiglo do vidovitosti, bila je neophodna jedna ezoterna priprema, ali tokom 20. veka bie data tom eterskom telu takva jedna mo, koja e ak i egzoterino moi da deluje. Ljudi koji se njime budu proeli moi e da doive iskustvo koje je Sveti Pavle proiveo na putu za Damask. Do naih dana to je telo upranjavalo svoje delovanje jedino unutar rozenkrojcerske kole; u 20. veku sve e vei broj ljudi oseati njegov uticaj i bie, ve otuda, u stanju da opaaju pojavu Hrista u njegovom eterskom telu. Delovanje, trud rozenkrojcera uinio je moguom eteriku viziju Hrista. Broj onih koji e biti u stanju da je posmatraju popee se u toku veka.

Mogunost te vizije Hrista treba da pridamo tom velikom obrtu ljudske istorije to tvori rad dvanaestorice mudraca od 13. do 14. veka.

Kad budete postali instrument u rukama Kristijana Rozenkrojca, moete biti sigurni da e i najmanji napor koji budete uinili na sebi samima veno ostati.

Sutra emo govoriti o delu Kristijana Rozenkrojca. Jedan neodreeni polet, bez precizne orijentacije, gura danas ljude ka duhovnoj nauci. Ali moemo biti sigurni da svuda gde uenici rozenkrojcera budu radili sa ozbiljnou i postojanou, bie poloene klice koje nee propasti. I najmanji duhovni napor doprinosi naem uzdizanju. Ovde je to jedan sveti zadatak i treba mu se marljivo i s razumevanjem posvetiti.

KRISTIJAN ROZENKROJC I NJEGOVO DELODanas e moj zadatak biti da vam govorim o delu Kristijana Rozenkrojca. To delo, iji se poetak smeta u 13. vek i dalje se nastavlja i nastavie se veno. Inicijacija Kristijana Rozenkrojca i dogaaji koji su oznaili tu inicijaciju u loi dvanaestorice mudraca, prva su mu objava.

U njegovoj inkarnaciji iz 14. veka, inkarnaciji koja e trajati vie od sto godina, rad Kristijana Rozenkrojca sastojao se sutinski u poduavanju uenika dvanaestorice. Tokom te inkarnacije teko da je Kristijan Rozenkrojc bio poznat van kruga njegovih dvanaest uenika, ne zato to se odrekao svakog odnosa sa svojim savremenicima, ve zato to ga ovi uopte ne bi prepoznali. U stvari, isto je i danas. Ali snage eterskog tela Kristijana Rozenkrojca, koje nisu prestajale da inspiriu njegove uenike, oseaju se polako i u drugim sredinama i danas je ve mnogo ljudi u stanju da se njima promu.

Oni koje je Kristijan Rozenkrojc izdvojio da bi od njih nainio svoje uenike, izabrani su s njegove strane na jedan sasvim poseban nain. Da bismo shvatili o emu se radi, neophodno je da obratimo panju na izvesne dogaaje koji mogu da oznae tok jednog ivota. Pretpostavimo da je jedan ovek u svojoj egzistenciji dospeo do jednog odluujueg obrta koji za njega tvori jednu karmiku krizu. Zamislimo da je on na taki ispunjenja jednog delovanja koje ga vodi smrti: to se moe dogoditi na mnogo naina. Na primer, on sledi jedan put a da nije primetio da se put zavrava provalijom. Na nekoliko koraka pred ambisom on zauje glas koji mu kae: "Pazi!" On se zaustavlja, a da ne zna zato. Na hiljade takvih sluajeva takve vrste moe da se dogodi.

Taj glas, razumljivo, samo je spoljanji znak jedne spiritualne naklonosti; moralni uslov bilo bi interesovanje ili privrenost koje je budui uenik ve pokazao za teozofiju ili na neki drugi spiritualni pokret. Dogaaj o kome govorimo je jedna injenica fizikog sveta, ali glas koji se uo nije ljudski glas. Isprva bi uenik mogao da poveruje kako glas dolazi od nekog ljudskog bia skrivenog njegovom pogledu, ali ako ima traenu zrelost duha, on e brzo shvatiti da tu ne uplivie nikakva fizika linost. Ukratko, poee da shvata da saoptenja mogu dolaziti iz duhovnog sveta i postati opaajna u fizikom svetu. Takav jedan dogaaj moe da nastupi jednom ili vie puta u ivotu jednog oveka. Njegova reakcija mogla bi da bude sledea: mogao bi sebi rei da bi dolo do kraja njegovog zemaljskog postojanja, da nije produena jednom posebnom milou. ta milost osvetljava od tada ceo njegov ivot.

On shvata da bez tog upliva on ne bi vie postojao i da e on podariti njegovom docnijem ivotu jednu sasvim novu vrednost. Bez sumnje je mogue da jedan ovek vie puta doivi jedno takvo iskustvo pre nego to se posveti duhovnoj nauci; u tom sluaju seanje moe da nastupi kasnije. Mnogi od onih koji su okupljeni ovde, ukoliko preispitaju svoju prolost, otkrie da su obeleeni takvim jednim dogaajem. U nae vreme suvie se malo panje posveuje tim injenicama. Ali kroz kakve sve dogaaje plovimo svaki dan, a da im ne oseamo znaaj! To to sam vam upravo izloio samo je jedna prosta indikacija o nainu na koji su izabrani istinski uenici rozenkrojcera.

Moglo bi da se desi da doe do jednog iskustva slinog ovom koje smo upravo opisali, a da ono ne ostavi traga: onaj koji ga je doiveo nije osetio njegovu vanost i utisak se izbrisao. Ako je panja, zauzvrat, pobuena, ona se ne bi mogla drati kao liena znaenja i bili bismo voeni ovoj misli: "Uistinu, ti si se naao u jednoj krizi, suoen sa karmikim raspletom koji je trebalo da izazove tvoju smrt u tom odreenom momentu. Bio si spasen neim to lii na sluajnost. U istom trenutku kada je tvoj ivot trebalo da se okona, jedan nov ivot pridodat je prvom. Taj novi ivot treba da smatra jednim darom i od sada ti ima zadatak i da se konsekventno ponaa."

Ako posle takvoj jednog iskustva ovek spozna da od sada njegov ivot ne pripada samo njemu, ve da ga treba smatrati darom duhovnih moi, postae privrenik rozenkrojcerstva. Na taj nain priziva sebi due Kristijan Rozenkrojc. Onaj ko se sea jednog slinog iskustva, moe sebi da kae: "Iz duhovnog sveta Kristijan Rozenkrojc mi je ukazao da pripadam struji koju vodi. Sam Kristijan Rozenkrojc dao je mogunost mojoj karmi da proivim to iskustvo. Eto kako on obrazuje svoju zajednicu. Ukazan mi je jedan put u cilju da ga sledim. Treba da vidim u kojoj meri mogu svoje snage da stavim u njegovu slubu."

to se tie onih koji nisu razumeli smisao tog znaka, oni e se sjediniti kasnije, jer ko god je primio poziv, ostae njime obeleen zauvek.

Da jedan ovek mogne imati iskustvo slino ovom koje sam opisao, proizlazi iz toga to je on tokom svog ivota izmeu smrti i poslednjeg roenja bio u kontaktu sa Kristijanom Rozenkrojcom. Tada ga je Kristijan Rozenkrojc izabrao; tada je on u njemu poloio karmiku klicu koja ga vodi proivljavanju tog iskustva. Tako se obrazuju veze duhovne prirode.

Ako preemo sada na uenje Kristijana Rozenkrojca, konstatujemo da je u poetku to uenje bilo osnovano naroito na prirodnim naukama, dok danas ima ono za objekat nauke o duhu. Zato se u poetku govorilo o prirodnim fenomenima, a nauka koja ih je tretirala naziva se: alhemija. A u onoj meri, u kojoj se ti fenomeni javljaju van zemaljske sfere, govorilo se o astrologiji. Danas e razmatranja duhovne prirode biti naa polazna taka. Prirodu psiholoke evolucije oveka uimo da upoznajemo kroz studiju uzastopnih perioda: stare Indije, stare Persije, egipatsko-haldejsko-asirsko-babilonske kulture, grko-latinskog perioda.to se tie Rozenkrojca iz srednjeg veka, on je izuavao prirodne fenomene i razlikovao je tri velika procesa u kojima je video osnov cele zemaljske prirode.

Prvi od tih procesa bio je SALIFIKACIJA. Sve ono to se u prirodi izdvajalo iz jednog rastvora da bi se izdvojilo u estice vrste prirode, sve ono to se taloilo, ono to se kristalisalo, rozenkrojcer srednjeg veka nazivao je SOLIMA. Ali kada je rozenkrojcer gledao kako se formira ta so, predstava koju je on iz toga izvlaio, potpuno se razlikovala od one koju ovek danas ima. Jer posmatranje jednog takvog procesa, od trenutka kad je on poeo da osea njegovu istinsku prirodu, budi u njemu kao jednu molitvu. On trai da pojmi to to se odigrava u njegovoj dui dok nastaje odgovarajui fenomen salifikacije. On razmilja o tome kako se ljudska priroda sama unitava pod stalnim delovanjem elja i strasti. Na bi ivot bio, u stvari, jedan stalni proces raspadanja, truljenja, kada bismo se odali iskljuivo svojim strastima. A kako bi ovek eleo da se u istini zatiti od tog procesa truljenja, onda bi trebalo da svoje misli upravi ka posmatranju duha. Radi se, dakle, o jednoj evoluciji miljenja ka jednom viem planu. Rozenkrojcer srednjeg veka znao je da, ukoliko se ne bori protiv svojih strasti u sadanjoj inkarnaciji, rodie se u sledeoj inkarnaciji sa klicama bolesti; nasuprot, ukoliko proisti svoje elje, sledeu svoju inkarnaciju doekae sa zdravim dispozicijama. Proienje due snagama duha jeste jedna mikrokosmika salifikacija. Moemo tako shvatiti kako posmatranje jednog prirodnog procesa postaje za rozenkrojcera jedna meditacija, jedna usrdna molitva. Posmatrajui salifikaciju, rozenkrojcer srednjeg veka mogao je sebi da kae sa oseanjem najee pobonosti: "U ovom fenomenu, spiritualne boanske snage deluju ve hiljadama godina na isti nain kao to u meni deluju iste misli. I upuujem svoju molitvu mislima Bogova, boanskim biima koja su iza moje prirode."

I rozenkrojcer je jo sebi govorio: "Ako se prepustim da me priroda vodi i hrani istim oseanjima, postajem slian makrokosmosu; ali ako posmatram samo spoljanju formu tog procesa, delim se od Boga, izdvajam se iz makrokosmosa."

To je ono to je oseao teozof ili rozenkrojcer srednjeg veka.

Proces RASTVARANJA (disolutio) ili ivin proces, obrazovao je drugi prirodni fenomen, koji je, kao i prvi, mogao da prouzrokuje jedno oseanje pobonosti u dui rozenkrojcera.

Svaka supstanca sposobna da rastvori jednu drugu, bila je od strane rozenkrojcera nazivana IVA. Opet se postavlja pitanje: "Koji je u ljudskoj dui proces koji odgovara fenomenu tog ivinog procesa? Koja je to mo to deluje u ljudskoj dui, kao to iva deluje u prirodi? Rozenkrojcer je znao da je u ljudskoj dui ono to odgovara ivi u makrokosmosu, da je to ljubav u svim njenim formama. I kontemplacija ivinog fenomena izazivala je opet u dui rozenkrojcera jednu arku molitvu. I sebi je govorio: "Ve hiljadama godina boanska ljubav deluje u prirodi na isti nain kao to u mom srcu deluje ljudska ljubav".

Trei proces bio je sagorevanje ili SULFURACIJA. To je proces destrukcije materije plamenom. Isto kao i u prethodnim procesima, rozenkrojcer je traio ono to u njegovoj dui odgovara sulfuraciji. On to nalazi u arkoj devociji prema boanskom. Naziva sumporom sve ono to plamenom moe biti uniteno. Isto kao to u evoluciji Zemlje vidi proces laganog oienja - jer zna da e Zemlja jednog dana biti proiena vatrom - isto tako vidi u arkoj devociji jedan fenomen sulfuracije. On u zemaljskom procesu sulfuracije vidi delo izvesnih boanstva koja uzdiu svoj pogled ka viim boanstvima. Proet jednim dubokim oseanjem pobonosti, jednom raspaljenom religioznom eljom, posmatrajui fenomen sulfuracije, on sebi kae: "U ovom momentu, Bogovi rtvuju viim boanstvima". I dok u svojoj laboratoriji izaziva taj fenomen, on misli: "Ispunjavam sada ono to Bogovi ine rtvujui se."

On sam veruje da je dostojan da pristupi eksperimentu sulfuracije jedino oseajui se proetim eljom da se posveti Bogovima, da se rtvuje duhovnom vatrom. Mo plamena ispunjava ga duboko religioznim oseanjima i on moe sebi da kae: "U prirodi, u makrokosmosu, kad posmatram plamen, ja vidim kako se izraavaju miljenje, ljubav i duh rtvovanju Bogovima". Rozenkrojcer pristupa ovim eksperimentima u svojoj laboratoriji; ali izazivajui ta tri prirodna procesa, on puta da u njega prodiru snage koje je tako oslobodio. Njegov rad zadobija religiozni karakter; u svojoj meditaciji on se osea vezan za sve snage makrokosmosa. U njemu se odigrava prava drama: on posmatra transmutaciju jednog eksperimenta salifikacije u boansko miljenje, ivinog procesa u boansku ljubav, sagorevanja u duh rtve, i osea, vraajui se sebi, kako ga te tri snage proimaju istim mislima, boanskom ljubavlju i eljom da se sam rtvuje na oltaru sveta.

Eto iskustava kojima je prolazio alhemiar, i da je tada jedan vidoviti bio prisutan, opaao bi metamorfozu u njegovoj auri.

Ta aura, koja je pre eksperimenta bila moda vrlo tamna i nejasna, ispunjena eljama i strastima kojima se rozenkrojcer odavao, zadobijala je tada jednu boju: isprva boju bakra salifikacijom (iste misli bogova), zatim srebra ivinim procesom (ljubav Bogova) i najzad eklatantnu boju zlata sulfuracijom (duh rtve Bogova).

Alhemiari su tada govorili da su preobrazili svoju auru u subjektivni bakar, u subjektivno srebro, u subjektivno zlato. Usled toga, onaj koji je zbilja doiveo ta iskustva, koji je probudio u sebi istotu, ljubav i volju za rtvovanjem, naao se obdaren izvesnom vidovitou. Ona mu je dozvoljavala da baci pogled iza zastora maje i da opaa rad duhovnih bia koja bude ili gase ivot u svetu ula. Rozenkrojcer je takoe uio da prepoznaje dobre ili loe snage koje deluju na ljudsku duu, one koje je stimuliu i podravaju i one koje je degradiraju. te snage regeneracije ili opadanja on je gledao u ljudskoj dui isto tako kao i u prirodi.

Teozof Henri Khunrath nazvao je taj dvostruki proces: zakon uzlazee evolucije i silazee evolucije. Imaginativna saznanja steena na taj nain Rozenkrojceri su prevodili u simbole, u slike kakve nalazimo, na primer, u "Tajnim figurama rozenkrojcera."

Tako su od 14. do 18. veka i ak do poetka 19. veka radili najbolji alhemiari. Nita nije objavljeno o pravoj moralnoj, etikoj i intelektualnoj strani toga rada. Ono to je bilo tampano o alhemiji ticalo se jedino isto spoljanje strane tih iskustava, a bilo je ostvareno jedino od onih koji su alhemiju praktikovali radi koristi. Lani alhemiar oekivao je praktian rezultat: on je u tim eksperimentima video - u sulfuraciji, na primer, - samo nadu na materijalnu dobit. Pravi alhemiar nikakvu vrednost nije pridavao materiji koju je dobijao na kraju opita. Za njega su bila vana samo oseanja koja su bojila njegovu duu, misli koje su se u njemu uzdizale za vreme operacije transmutacije. Eto zato je postojao jedan strogi zakon koji je zabranjivao pravim alhemiarima da izvuku lini profit od zlata ili srebra koje su dobijali transmutacijom; ali ako im je bilo zabranjeno da uvaju zlato za sebe, uopte im nije bilo spreavano da njime obogauju druge.

Dananji ovek je nesposoban da predstavi sebi kakvi su bili ti opiti. On ak i ne sluti ta je operator mogao da (??). Alhemiar u svojoj laboratoriji, mogao je ak da preivljava celu jednu dramu i kada je dobijao antimon, na primer, moralni elemenat koji je sadravala operacija bio je za njega od kapitalnog interesa.

Da taj rad nije bio zavren, mi se danas ne bismo mogli predati rozenkrojcerskom izuavanju pod njegovim modernim oblikom "duhovne nauke". To to je rozenkrojcer nekada doivljavao u odnosu na prirodne fenomene, dozvolilo mu je da d nauci o prirodi jedan sveti karakter. Spremnost na rtvu, koju je oseao, radost i bol, tuga takoe kojom je bio ispunjen, sve je to u njemu delovalo oslobaajui ga i otkupljujui. Ali danas je sve to zaboravljeno i poiva u najdubljoj podsvesti.

Danas, da bismo ponovo nali te okultne snage koje su nekada vodile vidovitosti, treba da izuavamo duhovnu nauku, da uredimo i razvijemo svoj unutranji ivot vebama koncentracije i meditacije. Trebalo bi da izuavanje prirode ponovo nae jedan religiozni karakter, da postane opet neto slino kultu. trebalo bi da se hiljade ljudi osete dotaknuti duhom, da uine jedan napor u samima sebi, u cilju da se u budunosti opet mogne pronai duhovna realnost iza vela prirode, da duh bude shvaen iza maje. Pod tim uslovima, izvestan broj ljudi, u poetku vrlo ogranien, moi e da doivi iskustvo svetog Pavla na putu za Damask, opaati eterskog Hrista, nadulnog, koji silazi meu ljude. Ali prvo bi trebalo da ljudski duh zadobije jednu spiritualnu koncepciju prirode, i ukoliko unutranji rad ne bude bio ispunjen metodama duhovne nauke, ljudska bia nee moi da dosegnu tu eteriku viziju.

Krtenjem u Jordanu, kada je Hristos siao u telo Isusa od Nazareta, i Misterijom na Golgoti, celokupnom oveanstvu, data je sposobnost da sagleda u budunosti Hrista u njegovom eterskom telu. To e biti mogue ve u naem veku poev od 1930. godine.

Na Zemlji, Hrist se inkarnirao samo jednom u fizikom telu. Povratak Hrista znai da e on moi da bude opaen u njegovom eterskom telu, na nadulan nain. Treba, dakle, teiti buenju spiritualne vizije u sebi, vidovitosti. Predstaviti sebi da bi se povratak Hrista mogao drugaije zbiti, znailo bi mogunost da je oveanstvo jo na nivou sa poetka hrianske ere. Ne bi bilo nikakvog progresa u evoluciji kad bi se Hristos morao vratiti jo jednom u fiziko telo. Onaj koji poznaje istinski smisao rada rozenkrojcera zna da e se Hrist od sada javljati, otkrivati u svom eterskom telu.

Kristijan Rozenkrojc i kolegijum dvanaestorice uinili su u srednjem veku jednu sintezu onoga to je bilo od vrednosti u razliitim veroispovestima. Ono to su njihovi pripadnici istraivali, poseban doprinos religija - sve e se to ponovo nai, zahvaljujui tom radu, u hrianskom impulsu.

Budui rad od tri hiljade godina sastojae se u pripremanju oveanstva da shvati ulogu Hrista u evoluciji.

Poev ve od 20. veka, sve veroispovesti moi e da se ujedine u razumevanju rozenkrojcerske misterije. Budue oveanstvo nee tako imati vie potrebe za starim dokumentima da bi se orijentisalo u hrianskom putu, budui da e posmatranjem samoga Hrista spoznati znaaj vizije svetoga Pavla. Samo oveanstvo e tada proivljavati iskustvo na putu za Damask.

Pet hiljada godina posle prosvetljenja Budhe, drukije reeno, otprilike kroz tri hiljade godina pojavie se Maitreya Buddha, koji e biti nastavlja Gautame Buddhe. Ne moe da bude diskusije o tom pitanju meu pravim okultistima. Zapadni i istoni okultizam saglasni su u ovom pitanju.

Dve injenice su vrsto ustanovljene:

1. Hristos je mogao samo jedanput da se pojavi u fizikom telu, ali e se ponovo javiti u 20. veku u svom eterskom telu. istina je da e se u 20. veku inkarnirati velike individualnosti, meu kojima i Bodhisatva, koji e kroz tri hiljade godina biti sledbenik Gautame Buddhe. Ali nijedan pravi okultista nee ekati da vidi reinkarniranog Hrista u jednom fizikom telu. Sam Bodhisatva govorie o Hristu u ovom smislu.

2. Bodhisatva, koji se inkarnirao pod imenom Jeshu ben Pendira, postae Maitrya Buda samo kroz tri hiljade godina. Pravi okultisti Indije bili bi skandalizovani ukoliko bi se pretendovalo da se Maitreya Buddha javi pre toga datuma. Mogue je ak da u Indiji ima pseudo-okultista koji, u jednom odreenom cilju, govore o danas inkarniranom Buddhi Maitreyi. To je zabluda koje se treba uvati prilikom izuavanja rozenkrojcerske teozofije.

Uenja koja su dali rozenkrojceri organizovano je na taj nain, da se elementi koje ono nosi mogu kontrolisati razumom. Svi ti pojmovi mogu biti podinjeni ispitivanju zdravog ljudskog razuma. Ne verujte mom autoritetu, ve razmotrite sve ovo to vam kaem kao pretpostavku koju treba ispitati. Potpuno sam uveren da, to je vie budete kontrolisali, tim ete vie nai da se duhovna nauka slae sa razumom,treba rei da, to se manje ovek oslanja na princip autoriteta, tim e bolje shvatiti Kristijana Rozenkrojca. Ono to treba, to je apsorbovati u meditaciji njegovo delo i njegovu individualnost, shvatajui dobro da je njegov duh iv i da e iveti uvek. I onoliko koliko se pribliavamo tom velikom duhu, biemo ojaani i podrani. Ukoliko prizivamo njegovu pomo, snage njegovog eterskog tela uvek prisutne podrae nas, bie nam pomo i oslonac.

Tako emo moi da shvatimo izuzetnu injenicu tog udnog propadanja kojim je proao Kristijan Rozenkrojc kada se u 13. veku inkarnirao u jednom telu koje se je produhovilo do te mere da je postalo transparentno; shvatiemo da je u tom stanju usvojio svu mudrost dvanaestorice i da je proiveo iskustvo iz Damaska.

Neka duh pravog Rozenkrojca vlada u ovoj grani: snage rozenkrojcerskog eterskog tela bie utoliko aktivnije.

Neka taj poziv slui uvoenju naih prijatelja u rad i neka svi oni koji su se ovde okupili ponesu svojoj brai iz Neuchatela podrku njihovih bratskih misli, u cilju da se rad neprekidno moe nastavljati. to se vie diemo u posmatranju duhovnih istina, vie se pribliavamo naem cilju. to se mene tie, hteo bih da vas opet podsetim na veliinu i znaaj naeg zadatka i prizivam zato pomo i asistenciju velikog Voe Zapada. Neka bude ova grana jedan od ugaonih kamena hrama koji elimo podii. Inaugurisali smo je u duhu Kristijana Rozenkrojca i trudiemo se da sledimo svoj rad u istom duhu.

MISIJA KRISTIJANA ROZENKROJCAPo elji naih prijatelja, nastaviemo danas sa izuavanjem rozenkrojcerskog pokreta koje smo preduzeli jo prole godine. Ve smo opisali kako je dolo do inicijacije Kristijana Rozenkrojca u 13. veku i insistirali smo na injenici da uticaj te individualnosti nije prestajao da deluje tokom vekova. Danas emo prii naem predmetu s jedne druge take gledita, pokuavajui da shvatimo veliki zadatak koji se nametnuo u zoru nae epohe posveene intelektualizmu - spasenju budunosti oveanstva.

Svaki okultista svestan svoje odgovornosti treba da rauna sa posebnim karakterom svoje epohe. Naa je poela u momentu kada je moderna nauka ugledala dan sa Kopernikom, ordanom Brunom, Galilejem i mnogim drugima. Nai savremenici su usvojili Kopernikov sistem jo od detinjstva, a utisci koje su odatle zadobili, oznaili su ih za ceo ivot. Nekada nije bilo tako i, u tom pogledu, postoji ogromna razlika izmeu naeg stanja duha i onog od naih predaka. Pre Kopernika, svaki je ovek verovao da Zemlja ostaje nepokretna u prostoru, a da Sunce i zvezde gravitiraju oko nje. Bio je to teak ok kada je Kopernik objavio da se Zemlja vrtoglavo kree u univerzumu i kada se inilo da e ljudi svakog momenta izgubiti tlo pod nogama. Ne treba potcenjivati jednu takvu revoluciju; stanje duha, predstave, oseanja bili su njome prevrnuti.

Postavimo sada sledee pitanje: koji je stav okultizma u odnosu na tu revoluciju? Onaj koji postavlja pitanje kao okultist moe dopustiti, naravno, da e se metodama koje je dao Kopernik moderna nauka proslaviti poznavanjem ulnog sveta, ali e opaziti istovremeno da je ona sasvim nepodobna da njome razumemo duhovne osnove sveta. Ideje Kopernika su u stvari najgori metod koji je ikada zamiljen za objanjenje duhovnih principa koji su u osnovi naeg sveta i to zato, to su te nove koncepcije direktno inspirisane Luciferom. Sistem Kopernika i metode koje su iz njega proizale jesu jedan od poslednjih velikih napada koje je Lucifer upravio protiv evolucije oveanstva. Ako se u stara vremena veo iluzije irio ve u ulnom svet, barem je u duhu jo uvek bilo zdravih koncepcija o prirodi stvari. Stare tradicije bile su jo ive. Dok od Kopernika, "Maja" nije samo u ulnoj percepciji, u onome to ovek opaa oko sebe, nego njegovi pojmovi, njegove ideje su ak opustoene. Njemu danas sasvim prirodno izgleda da Sunce ostaje fiksirano, a da planete opisuju elipse oko njega. Ipak, u jednoj bliskoj budunosti, shvatie se da je astronomski sistem Kopernika mnogo manje korektan, nego onaj stariji, Ptolomejev. Svakako da je Kopernikov sistem jako pogodan, ali je u neku ruku on uzglavlje lenjosti - ne moe nam razjasniti realnost makrokosmosa.

Kristijan Rozenkrojc imao je, dakle, da rauna sa injenicom da su poev od 16. veka naune koncepcije, naroito u oblasti astronomije, bile ukaljane "Majom". U stvari, delo Keplera "De Revolutionibus Orbium coelestium" pojavilo se 1543. Za Kristijana Rozenkrojca, radilo se o zauzimanju jednog poloaja i traenja kakvu bi korekciju okultizam mogao da donese jednoj viziji sveta, koja je u makrokosmosu videla samo jednu ogromnu maineriju sastavljenu od materijalnih kugli.

Prole godine smo podsetili kako je u 13. veku Kristijan Rozenkrojc bio sam posveen pri skupu dvanaestorice mudraca koji su obrazovali jednu lou. Krajem 16. veka Kristijan Rozenkrojc je ponovo naao dvanaestoricu mudraca i neke druge transcedentne individualnosti u jednom tajnom skupu iste vrste. Uesnici tog koncila nisu bili svi inkarnirani na fizikom planu; neki od njih su uestvovali u njemu iz duhovnog sveta. Meu tim poslednjima nalazila se i individualnost koja je, u 6. veku pre Hrista, bila Gautama Buddha.

Istonjaki okultisti s razlogom propovedaju, jer je to ovde jedna istina, da je Bodhisattva, koji je u 29. godini stupio u visoko zvanje Buddhe, bio tada po poslednji put inkarniran u jednom fizikom telu. U stvari, to to se jedna individualnost ranga Buddhe ne javlja vie u jednoj fizikoj inkarnaciji, ne znai uopte da je ona nezainteresovana za Zemlju. Ona nastavlja da vri svoje delovanje na duhovnom planu. Rei koje donosi jevanelje sv. Luke i koje se upuuju pastirima "Mir na zemlji i dobra volja prema ljudima" su poruka Buddhe, ije su snage, iz visina duhovnih svetova, proele astralno telo deteta Isusa pokoljenja Nathanovog. Ta lepa poruka mira i ljubavi je doprinos Buddhe raajuem hrianstvu. Buddha je jo uplivisao u ljudskoj evoluciji u 7. i 8. veku posle Hrista.

U toj epohi, postojao je nedaleko od Crnog mora jedan inicijacijski centar od vrlo velikog uticaja. Istina da u takvim kolama postoje uitelji koji poduavaju u svom fizikom telu; ali za naprednije uenike mogue je takoe da primaju poduke od strane bia koja su inkarnirana samo u svom eterskom telu. U tom centru Budhha je poduavao one uenika koji su imali da se uzdignu na vii stepen spoznaje. Jedan od njih reinkarnirao se pod imenom Svetog Franje Asikog. Tako karakteristian stav Svetoga Franje i kaluera njegovor reda ima velikih analogija sa moralnim zapovestima koje su u praksu uneli prvi budisti, a to dolazi od injenice da je on sam bio jedan Budhhin uenik.

Dovoljno je posmatrati duhovno stanje jednog oveka kao to je sv. Franja, iji svi napori tee ka duhu, pa da se sagleda ogromna razlika koja ga odvaja od jednog oveka koga otkria moderne nauke guraju ka tehnici i industriji. Od 16. veka moglo je da se predvidi da e u budunosti postojati dve kategorije ljudi: jedni koji e biti zaronjeni u zahteve praktinog ivota, posveujui se industrijskoj proizvodnji, konstrukciji maina itd., dok se drugi posveuju unutranjem ivotu i otuda se okreu od praktinog ivota, kao to je to inio sveti Franja.

To je, dakle, bio prekretni momenat u ljudskoj evoluciji, kada je u 16. veku Kristijan Rozenkrojc sazvao izvestan broj okultista da im izloi situaciju koja e rezultirati iz divergencije tih dveju velikih struja. Zapoeo je sa okupljanjem relativno velikog broja linosti, da bi, nakon nekoliko godina, sazvao jedan drugi, intimniji koncil. On to nije uinio zbog sumnje u ono to bi trebalo preduzeti, ve zato to je time hteo da svoje sluaoce dovede do toga da sami razmisle o problemima to im je budunost namenila. Svet e biti, rekao im je u sutini, sve vie apsorbovan potrebama praktinog ivota. Na kraju e one uiniti ljude slinim tegleim ivotinjama. to se tie onih koji e im se suprotstaviti i zatvoriti se u svoj unutranji ivot, zajednica e ih odbaciti i ivee kao pustinjaci. Tako, izjavio je Kristijan Rozenkrojc, ne postoji na Zemlji nikakvo sredstvo da se sprei takvo stanje stvari. Sve ono to e se preduzeti za ljude izmeu njihovog roenja i smrti nee moi da sprei oveanstvo da se ne podeli na dve, manje ili vie neprijateljske klase. Jedini mogui lek bio bi jedna vrsta vaspitanja due koja bi trebalo da se dogodi, ne izmeu roenja i smrti, nego u duhovnom svetu izmeu smrti i novog roenja. Pokuajte da predstavite sebi veliinu zadatka koji su ti rozenkrojceri imali da preuzmu: oni su traili sredstvo da utiu na celu ljudsku duu u momentu, kada je, dezinkarnirana, ivela u sferama duha. Da bismo shvatili to to e se dogoditi, treba da razmotrimo egzistenciju due izmeu smrti i jednog novog roenja sa jednog posebnog gledita.

ovek ivi na Zemlji izmeu roenja i smrti. Nakon smrti on prolazi razliitim planetarnim sferama. U mojoj "Teozofiji" nai ete opis Kamaloke. Dezinkarnirana dua evoluira tada u jednom "psihikom" svetu, drukije reeno, ona prodire u meseevu sferu. Ona zatim ide uzastopno sferama Merkura, Venere, Sunca, Marsa, Jupitera i Saturna i najzad se iri u zvezdanom prostoru gde evoluiraju zvezde stajaice. Nije, dakle, neispravno govoriti o inkarnacijama due na drugim planetama, ali ipak pod uslovom da se dobro shvati kako se ne radi o fizikim inkarnacijama. Danas ovek jo nije dovoljno evoluirao da bi se seao tih spiritualnih iskustava kad se reinkarnira na Zemlji, ali u budunosti on e se seati.

Mada se on ne sea onog to se dogodilo na planeti Mars, na primer, zato ipak ostaju snage kojima se njegova dua proela prolaskom kroz tu planetu i koje su uvek u njoj pohranjene u podsvesti. I on moe sebi da kae: "Ja sam sada inkarniran na Zemlji, ali izvesne snage koje nosim u sebi nisu zemaljskog porekla. One potiu iz vremena mog boravka na Marsu pre mog roenja."

Posmatrajmo sada stanje duha ljudi koji su iveli u epohi kada se u Evropi irio Kopernikov sistem. Odakle potiu moi koje su Kopernika, Galileja, ordana Bruna i ostale vodile njihovim otkriima?

Sluaj Kopernika je posebno mutan. Neko vreme pre njegovog roenja umro je veliki mistik Nicolas de Cuse (1401 -1464); elem, mi kod Kopernika pronalazimo istu onu individualnost koja je ivela i kao Nicolas de Cuse. Ako uporedite "Docta Ignorantia" de Cusea sa spisima Kopernikovim, shvatiete razliku koja odvaja stanje duha jedne iste due u dva uzastopna ivota, a ak posebno bliska. Odakle ta korenita promena" To je upravo prenatalni uticaj Marsa koji je metamorfozirao mistika de Cusea u astronoma u njegovom sledeem ivotu. Isto je tako za Galileja, za ordana Bruna, za celo oveanstvo. To to ljudi prihvataju nove teorije kao istine, proistie iz injenice da su i sami bili proeti marsovskim snagama izmeu smrti i novog roenja. Ali to to te snage deluju u tom pravcu, proistie od jedne teke unutranje krize cele evolucije na Marsu. Nekada davno je najbolje snage emanirala ta planeta. Ali u 15. i 16. veku je moralna situacija u sferi Marsa isto tako kritina i teka kao na Zemlji u vreme golgotske misterije. Hrist je umro da bi dao roenje pravog Ja u oveku. Jedno sasvim drugaije "roenje" desilo se na Marsu pri kraju srednjeg veka, roenje intelektualne orijentacije koja proima due to prolaze njegovom sferom i na Zemlji postaje materijalistika struja.

Moglo se predvideti dokle je to imalo da dovede: jedan uvek sve vei broj dua trpee taj uticaj i padae, u svojoj zemaljskoj inkarnaciji, pod carstvo jedne ideologije okaljane "Majom". Na Marsu je jedna prava dekadencija preobratila dobre snage planete u snage iluzije. Tim poslednjim ne nedostaje ni duha, ni podmuklosti. One su uinile moguim izvesna osvanja nauke, ali zato nisu nita manje bile okaljane "Majom".

Od 15. veka moe se, dakle, razumeti da je trebalo marsovskoj evoluciji hitno dati jedan novi impuls koji e je obratiti u njenoj silazeoj liniji. Spas Zemlje od toga zavisi. Trebalo je izazvati na Marsu reakciju koja e biti u stanju da ozdravi ambijent cele te sfere. Kao to je rtva Hrista to uinila na Zemlji.

To je veliki zadatak pred kojim su se nali rozenkrojceri. Duhovna bia koja su naseljavala marsovsku sferu, nikada sama ne bi nala izlaz iz te situacije. Ona uopte nisu mogla da shvate izopaavanje svoje planete; samo je na Zemlji mogla da se odmeri itava ozbiljnost.

U jasno definisanom cilju je, dakle, odran tajni sastanak, o kojem smo govorili, krajem 16. veka. U to vreme najintimniji prijatelj i uenik Kristijana Rozenkrojca bila je upravo ona velika individualnost koja se nekada bila inkarnirala na Zemlji pod imenom Gautama Buddha. Od svoje poslednje inkarnacije, kada je stupila u rang Buddhe, zaodenuta jednim nadulnim telom, bila je ona isto duhovno bie.

Na toj tajnoj konferenciji bilo je objavljeno da e ta visoka individualnost od sada obitavati na Marsu. Ona je bila, ako bismo mogli tako da se izrazimo, odaslana u sferu Marsa od strane Kristijana Rozenkrojca. Tamo, godine 1604., ona je izvrila jedan akt, koji je za planetu Mars znaajan kao i Golgotski Misterij za Zemlju.

Kristijan Rozenkrojc spoznao je vanost uloge Buddhinog dela koju bi ovo moglo imati za ceo univerzum. Znao je da e doktrina Nirvane, koja je teila oslobaanju due iz zatoenitva materije, domaiti svu svoju vrednost na Marsu. Za Zemlju ta doktrina nije od sada bila ni od kakve koristi. Ona je mogla samo da okrene svoje adepte od praktinih zadataka koji bi mogli zapasti ljudima. Ali ono to nije moglo vie sluiti progresu oveanstva izmeu roenja i smrti, moglo je povoljno uticati na due izmeu smrti i novog roenja. Poduke Buddhine mogle su, dakle, proistiti moralnu atmosferu na Marsu. Kao to je nekada Hrist, iz ljubavi prema oveanstvu, siao na Zemlju meu ljude koji su ga razapeli na krst, Buddha, taj apostol mira, naao se poetkom 17. veka na Marsu gde su vladali rat i razdor. On je tu izvrio jednu kosmiku rtvu, slinu onoj koju je Hrist izvrio na Golgoti. Preuzeti jednu takvu misiju u takvom ratnikom ambijentu zbilja je, za Buddhu, uporedivo sa jednim raspeem. Ta je misija bila izvrena u slubi Kristijana Rozenkrojca. Tako su se te velike linosti pomogle u vostvu univerzuma, ne samo na Zemlji, nego i od planete do planete.

Od trenutka te rtve, ljudska dua je tokom svog prenatalnog prolaska kroz sferu Marsa bila izloena mnogo povoljnijim uticajima. To su nove snage koje ona donosi inkarnirajui se na Zemlju.

Ali delovanje Buddhe ne ograniava se na to. Kad se ovek ovde dole posveuje meditaciji, on je kao noen i podravan tim snagama. Ako se podvrgne duhovnoj disciplini inaugurisanoj Kristijanom Rozenkrojcem, on osea kako ga snage koje Buddha alje sa Marsa proimaju i pomau.

Tako nam se Kristijan Rozenkrojc ukazuje kao veliki sluga Hrista. Ali misiju koja mu je zapala mogao je on samo uz pomo Buddhe izvesti. Dua tog poslednjeg nije vie u zemaljskoj sferi, ali se potpuno posvetila slubi pravom hrianstvu. Ve u jevanelju sv. Luke odjekuju te rei mira koje su poziv ljudima dobre volje. A taj poziv to dolazi s jedne stare marsovske planete, nastavlja danas da tajanstveno odzvanja u ljudskim duama.

Tako je podela ljudi na dve razliite klase mogla biti izbegnuta. Da je Buddha ostao u zemaljskoj sferi, ne bi bilo nikakvog uticaja na ljude koji se posveuju praktinom ivotu. to se tie drugih, od njih bi postali kalueri kao Franja Asiki. Ali zahvaljujui njegovoj rtvi postalo je mogue svakom od nas da se, izmeu smrti i jednog novog roenja, prome na Marsu jednim franjevakim ambijentom. To bi moglo da deluje groteskno, ali je istina. Od 17. veka svaka ljudska dua prodirui kroz sferu Marsa postaje za izvesno vreme uenik sv. Franje i vodi u neku ruku monaki ivot, obojen budizmom. to se tie sv. Franje, od njegove poslednje inkarnacije, on se pojavio jo samo jedanput na Zemlji. On je umro u ranom detinjstvu. Od tada se nije vie reinkarnirao. On upranjava svoju aktivnost na Marsu, u okolini Buddhe, kome je ostao jedan od najeminentnijih adepta.

Ako u rezimeu bacimo pogled na razliite etape rozenkrojcerskog pokreta poev od 13. veka, kada je Kristijan Rozenkrojc po prvi put okupio svoje adepte, stii emo do njegove inkarnacije iz 14-15. veka, zatim krajem 16. veka, do one konferencije koja je dozvolila da se izbegne podela meu ljudima. U stvari. Buddhina rtva daje mogunosti svakome od nas da radi na svom okultnom razviu bez zanemarivanja zadataka koje nam namee praktian ivot.

To je ovde jedna od najvanijih taaka rozenkrojcerskog puta, o kojoj sam ve govorio u svom delu "Inicijacija"*. Da onaj koji se sprema da sledi taj put ne bude prinuen da napusti funkcije koje mu namee njegova karma na Zemlji. Psihika evolucija u rozenkrojcerskom smislu je saglasna sa bilo kom situacijom i bilo kojim zvanjem.

Oigledno je da uopte nije mogue govoriti o delu Kristijana Rozenkrojca, kao to smo mi uinili, a da se ne dotakne ezoteriki domen. Upravo se u tom domenu javlja unutranja logika rozenkrojcerskog pokreta. Podsetimo se kakav je bio razvoj nae zapadnjake teozofije od kada smo osnovali ogranak Teozofskog drutva. Ovde, u vajcarskoj, bili su dati ciklusi predavanja o etiri jevanelja. Ali svi ti ciklusi bili su ve sadrani u obliku klica u mom delu "Hrianstvo kao mistika injenica", koje je napisano pre dvanaest godina. U svojoj knjizi "Inicijacija", gde je opisan zapadnjaki okultni put, ja insistiram na saglasnosti tog puta sa bilo kojom praktinom aktivnou. Danas sam vam mogao pokazati ta treba traiti u misiji Budhhe na Marsu. Moete tako i prstom dotai logian razvoj teozofskog uenja, gde se svaki kamen dodaje tano na prethodni, u cilju da zgrada bude temeljena na istini. U stvari, svaka koncepcija univerzuma, ako pretenduje na istinu, mora da predstavlja taj karakter unutranje logike. A to je ta unutranja logika koja karakterie celu aktivnost Kristijana Rozenkrojca u oima onih koji su spremni da slede njene etape. Sa respektivnim divljenjem posmatramo misiju koju je on na sebe preuzeo, misiju rozenkrojcersku i hriansku koja je postavila temelje modernom okultizmu.

Ramatranjima koja prethode hteo bih da dodam i nekoliko praktinih saveta. U poslednjem predavanju videli smo kakvi su dogaaji sadanjeg ivota mogli sugerisati da smo nesvesno bili u kontaktu sa Kristijanom Rozenkrojcem. Ako iz nas samih traimo da doemo u kontakt s njim, treba da se zapitamo o naoj sudbini koja nam je dala uslove. To moe da se uini na sledei nain: pokuajmo da predstavimo sebi velikog Inicijatora novih vremena, Kristijana Rozenkrojca, u sredini izmeu dvanaest svojih uenika, koji alje u kosmiki prostor Gautama Buddhu; pokuajmo da predstavimo sebi kako Gautama Buddha izvrava u 17. veku svoje delo koje je zapoeo u Benaresu u 6. veku pre Hrista, kada, u svojoj prvoj propovedi nakon prosvetljenja, zacrtava osmostruki put i uzroke patnje. Ako tu krupnu sliku predstavimo pred naim unutranjim pogledom u punom njenom smislu i ako nas prome kao neki ok, utisak koji se moe iskazati ovim reima: "Time to si ovek, ti nisi samo jedno zemaljsko bie, ti si u svojoj sutini jedno kosmiko bie!" - tada bismo s punim poverenjem mogli dopustiti da postanemo uenicima Kristijana Rozenkrojca. Ta slika, koja opisuje odnose izmeu Kristijana Rozenkrojca i Buddhe, jeste jedna efikasna imaginacija koja treba da postane predmet meditacije. To je ovde definitivno cilj koji sam sebi postavio: da vas nekim razmatranjima navedem da se posvetite radu i linom naporu. Ne zaboravimo nikada da se treba dati na izuavanje okultnih istina, ali i da potom treba iz njih crpsti snage i sredstvo da dalje sledimo svoj vlastiti duhovni razvoj.