OKTIŠKIĆGLAS О ИШ ИĆГ А - KHD OKTISI/09

OKTIŠKIĆGLAS

О ИШ ИĆГ А

Broj 6 JULI 2013

ZOŠTOĆ POSTOJAM

STRESOT I NEGOVOTO VLIJANIE NA ORGANIZMOT

ZAŠTITAĆNAĆDECATAĆODĆ ZLOUPOTREBI NA INTERNET

IZGRADETE SIĆSEBEĆKU AĆ VOĆDŽENNETĆć

2

VOVED Zuber Asanoski

Celiot univerzum opstojuva poradi eden od osnovnite zakoni što Allah đž.š go

odredil a toa e organiziranosta i osmisluvanjeto vo site negovi sveri.

„Se kolnam vo neboto nakiteno so sozvezdija“ (Sura 85. Al-Burug,-Zvezdi, 1)

prevod Besim Korkut

„Koj sozdade sedum nebesi edninaddrugi. Vo sozdavanjeto na Milostiviot ne

gledaš nikakov nedostatok: pa, svrti go pogledot: će vidiš li nekakov

nedostatok? (Sura 67. El-Mulk,-Vlast, 3) prevod Hasan Đilo

Pa zatoa na osnova ovie Kur`anski upastva edinsveniot našĆpat za progres i spas

ni e vo

Organiziranost

Organiziranost

Organiziranost

Orzaniziranost Organiziranost

Organiziranost Organiziranost

Organiziranost

Organiziranost Organiziranost

i samo Organiziranost

Ako nekoj ima nešto podobro može da go ponudi

Zuber Asanoski,

Glaven Redaktor

ORGANIZIRANOST

OKTIŠKIĆGLASĆ О ИШ ИĆГ А

Izdava: KulturnoĆHumanitarnoĆDruštvoĆOKTISI/09 Postfach 251 CH - 9400 Rorschach Web: http://www.khdoktisi09.ch Mail: [email protected]

Glavni i odgovorni Redaktor ZUBER ASANOSKI Redakcija MISLIM IMEROSKI REŠATĆDERVIŠOSKIĆ EMIRĆDERVIŠOSKIĆ Tehni kaĆizrabotkaĆ EMIRĆDERVIŠOSKI

OktiškiĆGlasĆ6Ć/ĆJuliĆ2013

www.khdoktisi09.ch 3

OKTIŠKIĆGLASĆ Sodržina

4 PORAKA OD PRETSEDATELOT

6 PRIRODNI GEOGRAFSKI KARAKTERISTIKI —> Klima

8 ISTORIJA

10 KULTURNA RIZNICA —> Stara selska arhitektura

12 Stari sliki

14 EKOLOGIJA —> Degradirana i ista prirodna sredina okolu nas

18 RELIGIJA —> IzgradeteĆsiĆsebeĆku aĆvoĆdžennet

22 ZAĆŽIVOTOTĆ—> ZoštoĆpostojam

26 MEDICINA —> Stresot i negovoto vlijanie na organizmot

28 INFORMATIKA —> ZaštitaĆnaĆdecataĆodĆzloupotrebiĆnaĆinternet

30 NARODNA POETSKA RIZNICA —> ObredniĆiĆobi ajniĆpesni

30ĆĆGurbetskiĆ(Pe albarski)Ćpesni

31 Ilahije i Kaside

32 LEKSIKON —> Leksikon na stranski zborovi

33ĆĆLITERATURNOĆTVOREŠTVOĆ—> Kniga – Spomeni od moeto detstvo

34 SPORT —> NašiotĆKick-Boxer Beni Osmanoski

36 KARATE —> 4. kantonalno prvenstvo vo karate na 15. Juni 2013 vo Flawil

37 RECEPTI —> Pita so jabolka

38 AKTUELNOSTI

38 Bajramska Manifestacija

40 Grilanje – St.Margrethen (CH)

40ĆĆPeša enjeĆ– Seealpsee (CH)

40 20 Godini nezavisna i samostojna Republika Makedonija

41ĆĆSredbaĆsoĆgradona alnikotĆnaĆRoršahĆ(CH)

42 Kniga – Abas Canoski

42ĆO.UĆEdinstvoĆodĆOktisiĆgoĆodbeležaĆdenotĆnaĆplanetataĆzemja

43 SPONZORI

4

P o ituvaniĆcitateliĆiĆ lenoviĆnaĆ KHD OKTISI/09

Esselamu Alejkum/Zdravo!

IzminaaĆ pove eĆ odĆ etiriĆ godiniĆ odĆpostoen-jetoĆ naĆ kulturnoĆ humanitarnotoĆ društvoĆĆĆĆOKTISI/09Ć soĆ sedišteĆ voĆ RoršahĆ (Švajcarija).ĆNekoiĆodĆnašiteĆzboruvaaĆdeka,ĆakoĆdruštvoto

podolgoĆ odĆ dveĆ godiniĆ postoi,Ć možemeĆ voĆginesovata kniga na rekordi da vlezeme (ama

neĆ voĆ pravaĆ smislaĆ naĆ zborot).Ć ZatoaĆ štoĆmnoguĆbeaĆskepti niĆdaliĆvoopštoĆmožeĆtolkuĆdolgoĆ ednaĆ našaĆ organizacijaĆ daĆ egzistira.ĆBidej iĆ siteĆ našiĆ društvaĆ iĆ organizaciiĆ neĆpreživealeĆpove eĆodĆdveĆdoĆtriĆgodini.Ć

OvaĆukažuvaĆdekaĆneĆsmeĆsamoĆmaratonciĆnaĆkratki stazi, tuku i na dolgi stazi, kade postoi

motivirana grupa so moderni vizii, idei, iz-

držlivostĆ iĆpozitivnaĆenergijaĆiĆkojaĆeĆsprem-naĆuspešnoĆdaĆraboti,ĆdaĆdeluvaĆonamuĆkadeĆe neophodno i da ostvari maksimalni rezulta-

ti.ĆAĆzaĆkogoĆtoa?ĆZaĆsebećĆZaĆnasĆiĆzaĆnašiotĆnarod!

I vo ova izdanie sakam da ve zapoznam so

nekolku aktuelni temi od minatoto spisanie

pa se do sega.

PROEKTI

BOLNI KAĆOPREMA

SeĆ ušteĆ seĆ rabotiĆ naĆ grandiozniotĆ proektĆ „Bolni kiĆKreveti“ĆvoĆkoli inaĆodĆ800-900 kre-

veti. Bolnicite koi ni vetija, rabotat uporno

na ovoj proekt i se nadevame deka naskoro

keĆmožeĆdaĆseĆrealizira.ĆPaĆpotoaĆnaĆetapiĆdaĆseĆdonesatĆvoĆnašiotĆkraj.

VITRI I KURBANI

SporedĆ islamskiotĆ imperativĆ dolžniĆ smeĆ daĆpomagame na zagrozenite lugje. Pa zatoa ne

smeeme da gi zaboravime onie lugje i familii

naĆkoiĆštoĆpomoštaĆimĆeĆneophodna.ĆTakaĆdaĆtieĆ proektiĆ keĆ te atĆ premaĆ svoiteĆ potrebiĆ iĆmožnosti.Ć KulturnoĆ humanitarnotoĆ društvoĆOKTISI/09 i nadvor od vremeto na vitri i kur-

baniĆ aktivnoĆ seĆ grižiĆ iĆ pomagaĆ naĆ zagrozeniĆvoĆnašetoĆseloĆOktisi.

PORAKA OD

Mislim Imeroski,

Pretsedatel na

KHD OKTISI/09

PORAKA Mislim Imeroski

ZAEDNO SME POJAKI I POPROSPERITETNI !!!



AKTIVNOSTI

KULTURNOĆDRUŽENJE

Sekoja godina pa taka i izminatata,

seĆ održaĆ ednaĆ prekrasnaĆ kulturnaĆmanifestacija vo St. Margrethen

(CH).ĆPrisustvuvaaĆokoluĆ300ĆOktišaniĆodĆmnoguĆbrojniĆdržavi.ĆKakoĆ speci-jalenĆ gostinĆ poĆ tojĆ povodĆ u est-vuvašeĆ iĆ našiotĆMaestroĆ elik koj se

grižeseĆzaĆnivnotoĆ raspoloženie.Ć IstoĆtaka ne smeeme i kuvarskiot del da

goĆzaboravime.ĆVe erataĆbešeĆmnoguĆdobraĆiĆvkusna.ĆPrisutniteĆsakaatĆ es-to da se organiziraat vakvi interesni

manifestacii kade lugjeto se sret-

nuvaat so drugi koi dolgo vreme ne

se videle i razmenuvaat mislenje.

Isto taka im blagodarime na site koi

jaĆ poddržaaĆ ovaaĆ veselbaĆ daĆ možeĆda se organizira i sprovede.

SeĆ održaaĆ iĆ drugiĆ aktivnostiĆ kakoĆ naĆprimerĆgrilanjeĆiĆpeša enje.ĆSetoĆovaĆse organizira i se sprovede na naj

profesionalenĆna in.ĆTakaĆiĆvoĆidninaĆvakvi aktivnosti ke se organiziraat.

Sekoj e dobredojden. Aktivnostite se

finansiraatĆisklu ivoĆsoĆsvoiĆsredstva.Ć

OKTISI

ZaĆOktisiĆmožeĆmnoguĆdaĆ seĆpišuva,Ćzboruva, knigi i romani, jas ne sum

poet pa zatoa samo na kratko ke se

opfatam.ĆOktišaniĆkakoĆ individumĆseĆmnogu potencijalni i bogati. Prekras-

niĆku i,Ćubavi,ĆbrziĆiĆskapiĆavtomobiliĆiĆ sli no.Ć OdĆ drugaĆ stranaĆ OktisiĆ eĆnesredeno,Ć ekološkiĆ katastrofalno,ĆrušeniĆ patištaĆ iĆ mnoguĆ drugiĆ nesre-deni raboti! Dali sekoj od nas se

zaprašalĆ iliĆ pakĆ razmislilĆ zaĆ Oktisi?Ć Do kade e dojdeno? Zaotrovani se

megjusebnite odnosi, nema komuni-

kacijaĆiĆsli no.ĆToaĆzna iĆdekaĆneĆseĆnaogjame vo optimalna i blaga

sostojba.

SekojĆmožeĆdaĆpripadneĆvoĆbiloĆkojaĆpolitickaĆ elita,Ć tamuĆ kadeĆ štoĆ seĆuvstvuvaĆ kakoĆ doma.Ć DaliĆ smeĆ

razmislile, kakov koncept i kakov

vozenĆ planĆ imameĆ zaĆ našetoĆ Oktisi.ĆAkoĆ nemameĆ togašĆ daĆ kreirameĆ kojĆsekoj treba da go sledi pa bilo koj od

politi kiteĆ partiiĆ naĆ vlastĆ bil.ĆPo ituvaniĆ Oktišani,Ć bezĆ koncept,ĆplanĆ iĆ organizacijaĆ možemeĆ ušteĆmnogu da tapkame vo mesto. Oktisi

ne prepoznava vera, nacija i rasa. Pa

zatoaĆ siteĆ smeĆ dolžniĆ vklu uvaj iĆ iĆnašiteĆsoselaniĆpravoslavniĆdaĆu est-

vuvaat vo gradenje i razvivanje na

našetoĆselo.ĆPo ituivaniĆ iĆ cenetiĆOk-tišani,Ć akoĆ seĆ rabotiĆ zaĆ vitalenĆ inte-resĆnaĆnašetoĆselo,Ć togašĆdaĆbidemeĆedinstveni i sekoj od nas neka gi

iskoristiĆ svoiteĆ politi kiĆ vlijanija,Ć daĆgo dade maksimum svojot potencijal

i svoite resursi na raspolaganje. Nie

sme vo sostojba sudbinata i idninata

naĆnašetoĆseloĆOktisiĆvoĆsvoiĆraceĆdaĆgi zememe i druga pozitivna slika da

mu stavime.

SekojaĆlošaĆrabotaĆdeluvaĆnaĆnervni-ot sistem i na svesta. Ke vi napome-

namĆedenĆprimer:ĆsoĆnašiteĆmoderniĆubavi avtomobili vozime po katastro-

falniĆ patišta.Ć ŠtoĆ seĆ slu uva?Ć GumaĆkeĆ niĆ seĆ rušiĆ iliĆ nekojĆ delĆ odĆ kolataĆeĆseĆskrši?ĆNieĆkakoĆtemperamentniĆ

OktišaniĆ naednašĆ po nuvameĆ soĆpcofkiĆ iĆ nervoza.Ć ŠtoĆ zna iĆ toaĆ zaĆnas?Ć NervozataĆ vlijaeĆ naĆ našetoĆzdravjeĆ iĆ nieĆ neĆ seĆ uvstvuvameĆdobroćĆ Li noĆ jasĆ stojamĆ naĆ raspola-ganje, da se kreira koncept, platfor-

ma i vozen plan za Oktisi koj sekoj

treba da go sledi.

Ova sto go napomenav mislam deka

eĆ dobraĆ ideja,Ć noĆ ovieĆ seĆ zabeleškiĆkade treba site pouka da zememe.

PRETSEDATELOT

6

K limata vo najgolem del e

uslovena od geografskata širina

na koja se naogja seloto Oktisi.

Megjutoa, samata reljefna struktura koja

se naogja vo struškata oblast vlijae i i dava

posebni lokalni karakteristiki na klimata.

Taka planinata Jablanica na zapad ne

dozvoluva mnogu da se uvstvuva

mediteranskata klima. Zasigurno ako ne

beše ovoj planinski masiv klimata e imaše

i sosema podrugi karakteristiki. Od druga

strana otvorenosta na oblasta kon sever po

te enieto na rekata Crn Drim uslovuva

posebno vo zimskiot period da se uvstvuva

vlijanieto na ladnite severni vetrovi.

Vo osnova klimata vo Oktisi i poširokata

oblast e kontinentalno-mediteranska. Ovaa

klima se karakterizira so žeški leta i ladni

zimi.

Insolacijata vo ovaa oblast e dosta golema

vo odnos na drugite oblasti vo Makedonija i

iznesuva 2 209 asovi godišno. Dodeka koga

se raboti za vrnežite tie se dosta siromašni i iznesuvaat prose no od 600-700 mm.

PRIRODNO GEOGRAFSKI

Klima

KLIMA Zuber Asanoski



KARAKTERISTIKI

8

P osle završuvanjeto na poslednata ledena

doba pred okolu deset iljadi godini pred

novata era zapo nuva eden permanenten

razvoj na ovekot. Od postarite grupi na lugje koi

postojano go menuvale mestoto na živeenje i koi vo

najgolem del za da opstanat bile zavisni od lovot,

zapo nale da se organiziraat rodovi i rodovski

zaednici koi potoa zapo nale da se združuvaat vo

pleminja i plemenski sojuzi. Site tie go promenile

na inot na živeenje so sozdavanje na cvrsti i

postojani naselbi. Na toj na in zapo nalo da se

razviva zemjodelieto, sto arstvoto a podocna

zapo nala da se prerabotuva rudata od koja se

dobivale raznorazni alatki za potrebite od

sekojdnevniot život. Na toj na in se zapo nalo so

edena populaciska ekspanzija na ovekot na site

kontinenti.

Dali vo našite kraevi bile prisutni Pelazgite kako narod koj živeele na Balkanot pred Grcite i dr. narodi se ušte ne e utvrdeno. Zasigurno se znae deka okolu 3000 godini pred n.e vo Struga na Ohridskoto ezero postoele Nakolesti naselbi.

Edno što za sega e siguno e toa što vo ovie prostori bile naseleni Ilirskite pleminja Brigite, Enhali od koi zasigurno poteknuva i anti koto ime na Struga Enhalon što zna i Jagula, a pokasno i Desaretite. —> Vidi slika

Ilirski pleminja

Od ovie ilirski pleminja zasigurno imalo naseleno i vo našeto selo Oktisi. Anti kiot istori ar Polibie pišuva deka od 359 godina pred n.e ovie delovi posle dolgogodišnite borbi podpagjaat postepeno pod vlasta na Anti kite Makedonci. Poto no ovie delovi gi zazel Filip vtori tatkoto na Aleksandar Makedonski. Ova se vsušnost i prvite pišuvani podatoci za našite kraevi.

ISTORIJA

ISTORIJA Zuber Asanoski



Proširuvanjeto na Makedonija za vreme i posle smrtta na Filip II

Makedonija pred vladeenjeto na Filip II

10

KULTURNA RIZNICA

KULTURNA RIZNICA EmirĆDervišoski

STARA SELSKA ARHITEKTURA



A

12

STARI SLIKI Od levo Iljas Lutišoski, gore Alil Imeroski, Bedžet Canoski, Tosum Tajroski, Ismail Imeroski i Mefail Tajroski

Slikata e napravena pri priprema na jadenje so Kazani za familijarna veselba-sunet kaj Alil Imeroski vo 1968 godina.

Od levo dolu prv Salija Mijadinoski, tret Demir Mustafoski, etvrti Jahija Ravmanoski,

petti Tefik Ravmanoski i šesti Jašar Mustafoski

Slikata e napravena vo šeesettite godini od minatiot vek na rabota vo nekoe prilepsko ili bitolsko selo

STARI SLIKI Zuber Asanoski



Od levo Šaban Mustafoski, Redžep Idrizoski i Alil Imeroski

Slikata e napravena vo sedumdesettite godini od minatiot vek pri nosenje nozba

Tajre Šajnoski so vnukata Fatima Arifoska i vnukot Abdula Arifoski

Slikata e napravena 1962/63 godina

Bri enje zet Slikata e napravena vo sedumdesettite godini od minatiot vek za vreme na familijarna veselba svadba. Se bri i zetot Nazme Canoski od strana na Alil Imeroski. Na slikata možat da se prepoznaat: Bakar Šajnoski, Enver Lutišoski, Besim Lutišoski, Šebrit Šabanoski, Šukre Saloski, Sefidan Lutišoski, Rakip Osmanoski, Bedžet Rufatoski i Pajazit Bizatoski

14

EKOLOGIJA

N avistina rodniot kraj e kako eden priroden magnet

koj ne privlekuva so seto ona što go poseduva. I

ne e za đabe re eno: „ ovek da se rodi i vo

kamen milo mu e da go poseti rodnoto mesto“. Posebno

nostalgijata e ušte pove e izrazena koga nekoj kako dete

imal prilika da bide sekojdnevno vo rodniot kraj.

Bidej i vo golema mera go promenivme na inot na živeenje,

„nemanjeto“ uslovi kako i potrebata za „podobar“ život pridonesoa pogolem del od nas da zapo neme so pe albata

po evropskiot kontinent. So toa vo golema mera se prekina

kontaktot so rodniot kraj. Posetata na rodniot kraj se svede

samo na poseta na seloto a mnogu retko na negovata

sredina.

I jas podolgo vreme razmisluvav da gi posetam barem del od

onie mesta koi kako dete sekojdnevno gi posetuvav.

Najgolemata želba mi beše posle mnogu godini vo prolet da

ja posetam Beli ka reka, kade kako dete gi nosevme kravite

po cel den da pasat a nie se kapevme vo ladnata re na voda.

Posetata ja napraviv kon krajot na april 2012 godina. Za da

ne bidam sam mi se pridruži mojata žena.

Trgnavme okolu 13 asot posle pladne. Autoto go ostavivme

kaj dov erašnite deponii na selskite lomovi kaj mesnosta

Krajgabar. Mislev deka so dislociranje na postojanata

deponija vo povisokite mesta prema Vranilozi na eden na in

go rešivme problemot so lomovite. Megjutoa, nabrzo se

uveriv deka sum se izlažal. Zasigurno najmalu se frlaat

lomovi vo novata glavna deponija. Odej i od Krajgabar kon

Vranilozi uvidov deka skoro po celata dolžina na patot se

oformeni divi deponii za lomovi. Toa sozdava edna mra na

slika, sramotna slika za takvoto edno naše ponašanje. Zatoa

mnogupati se prašuvav:

„Kako pred Gospodarot e go opravdame ova degradiranje

na prirodnata sredina koja ni e dadena na usluga“ ?

Vo prodolženie poglednete go ona što nie go pravime

Kogo go sledime ?

Neznaeme i nemame možnost ova da go rešavame na podobar na in ?

Zarem so vakvo ponašanje se nadevame na nagrada ?

EKOLOGIJA Zuber Asanoski



Koja korist ja imame od beskorisni

raspravii bez granici ?

Navistina žalno i tragi no

Samo so rabota se doagja do uspeh

Degradirana i ista prirodna sredina okolu nas

16

Posle site ovie krajno sramotni sliki stignav Vranilozi. Od tuka dojdov do borovite koi lanska godina bea žrtva

na golemite suši i požarot koj gi zafati borovite zasadeni nekade vo šeesettite godini. Celokupnata tišina ja

prekinuvaše motorkata za se enje so koja rabotnicite gi se ea borovite za onoj koj go dobil tenderot za

nivna ponatamnošna upotreba.

EKOLOGIJA



Od kaj borovite po poznatiot za

mene kozji pat koj denes navistina

edvaj se poznava se spuštivme kon

vtorata brana od Beli ka reka.

Patot sam ni ukažuvaše deka ovde

mnogu retko se upotrebuva i na

nekoi mesta trebaše trnjeto da se

otstranat za da može da se

pomine. Ušte od kaj borovite se

slušaše šumot, žuborot od re nata

voda. Celokupnata ubavina ja

ispolnuvaše mojata duša. Toa

uvstvo koe so zborovi teško može

da se opiše navistina beše nešto

što ovek treba navistina na lice

mesto da go doživee.

Od vtorata brana se upativ kon

tretata. A od tamu sakav da

otidam do etvrtata brana

popularno vikana Golobarnica.

Golemite vodi ne mi dozvolija da

se probijam do Golobarnicata.

Sepak kaj tretata brana napraviv

sliki koi dolgo e me potse aat na

ovoj moj nekolku asoven izlet.

Tuka zaboraviv na našite ove ki sramoti što gi doživeav patem, i

uživav vo ubavinite koi Gospodarot

gi sozdal za nie da gi uvame.

18

RELIGIJA

RELIGIJA Arif Ramadani



D ragiĆ bra aćĆ KolkuĆ vremeĆ eĆpotrebnoĆ ovekotĆ daĆ izgradiĆku aĆ naĆ ovojĆ svet?Ć KolkuĆ sa-

moĆ pariĆ eĆ potrebnoĆ daĆ seĆ potrošiĆ zaĆnejzinata gradba? Kolku vreme i plani-ranjeĆ eĆ vložiĆ zaĆ daĆ jaĆ kompletira?ĆSlavenĆdaĆeĆAllahćĆOvaaĆku aĆkojaĆ seĆgradiĆ soĆ cimen,Ć tuli,Ć eramidi,Ć ku aĆkojaĆeĆminlivaĆiĆkojaĆnabrzoĆ eĆiĆpom-ineĆmodata,Ćku aĆnizĆkojaĆpominuvaatĆkanalizacijaĆ iĆ razniĆ ne istotii?Ć SekakoĆdeka nie kako muslimani sme svesni dekaĆ eĆ potrebnaĆ ku aĆ naĆ ovojĆ svetĆbidej iĆ AllahoviotĆ PratenikĆ s.a.v.s.,ĆnaglasilĆdekaĆodĆsre ataĆnaĆ ovekotĆeĆiĆ poseduvanjeĆnaĆ širokaĆ ku a.ĆNo,Ć neĆsmeeme da ja zaboravime i ahiretska-taĆku aĆkonĆkojaĆnèĆpovikuvaĆSevišniotĆAllah,Ć ku aĆ kojaĆ niĆ trebaatĆ godiniĆ zaĆdaĆ jaĆ izgradime,Ć ku aĆ kojaĆ eĆ ve na.ĆEveĆ kakoĆ jaĆ opišalĆ PratenikotĆ s.a.v.s.ĆEbuĆ HurejreĆ r.a.Ć rekol:Ć “Rekovme:ĆAllahovĆPratenikućĆRaskažiĆniĆneštoĆzaĆDžennetĆiĆnegovataĆforma?“ĆTojĆrekol:Ć„NegoviteĆzidoviĆ seĆodĆzlatoĆ iĆ srebro,Ćsostavot na gradbata e od misk, ka-menjata se od biseri i skapoceni ka-menja.Ć ZemjataĆ eĆ mirizliva.Ć KojĆ eĆvlezeĆvoĆnegoĆ eĆ jaĆpo uvstvuvaĆsetaĆovaaĆ ubavinaĆ iĆ nemaĆdaĆ o ajuva.Ć Za-sekogašĆ eĆ živeeĆ iĆ nemaĆ daĆ umira.ĆNegovata obleka nema da se rasipuva nituĆ negovataĆ mladostĆ eĆ pomi-nuva.“Ć(Ahmed,ĆTirmizi)

PaĆ bra aĆ muslimani,Ć akoĆ prašuvateĆkakoĆ daĆ izgradimeĆ ku aĆ voĆ Džen-net, eve vi nekolku dela i zborovi so koi se postignuva taa krajna cel na muslima-not.

EveĆ nekolkuĆ delaĆ iĆ na iniĆ daĆ goĆpostigneme toa:

VeruvanjeĆvoĆSevišniotĆAllah:Ć

ImenoĆonojĆkojĆ eĆveruvaĆvoĆAllah,ĆkojĆživeeĆkakoĆvernikĆ iĆumiraĆkakoĆvernikĆ– naĆSudniotĆdenĆ eĆmuĆpripadneĆšatorĆvoĆ Džennet,Ć soĆ AllahovaĆ dozvola.Ć AĆzoštoĆ ne,Ć kogaĆ AllahoviotĆ PratenikĆs.a.v.s., rekol:

احد ل ي من ل من في ال ل وف ل مء ستو ميا، ول في الس

„NavistinaĆ zaĆ vernikotĆ voĆ DžennetĆ eĆimaĆ šatorĆ odĆ edenĆ šuplivĆ biserĆ ijaĆdolžinaĆ voĆ nebotoĆ iznesuvaĆ šeesetĆaršini...Ć“Ć(MuttefekunĆalejhi)

IzgradbaĆnaĆdžamijaĆvoĆimetoĆnaĆAllahĆdž.š.ĆduriĆiĆkolkuĆgnezdoĆodĆvrap e:

Za ova naogjame potvrda vo zborovite na Allahoviot Pratenik s.a.v.s, koj veli:

فحص قط أ أصغ لو ك دا ي ه مس ي ه من ب ب له بيت في ال

„KojĆ eĆ izgradiĆ poradiĆ AllahĆ džamijaĆduriĆiĆdaĆbideĆkolkuĆgnezdoĆodĆvrap eĆiliĆ pomalo,Ć AllahĆ nemuĆ eĆmuĆ izgradiĆku aĆ voĆ Džennet.“Ć Ć (Sahihul-džami’,Ć6218)

PodĆizgradbaĆdžamijaĆneĆseĆmisliĆsamoĆĆnaĆ celaĆ džamijaĆ tukuĆ taaĆ nagradaĆ eĆjaĆ zaslužiĆ iĆ onojĆ kojĆ eĆ podeliĆ duriĆ iĆkolkuĆvrednostaĆnaĆednaĆciglaĆiĆsli no.ĆAllah najdobro znae!

Vo ovoj prilog doagja edna interesna hikaja za Sultan Sulejman, eden od najmo niteĆ OsmanliskiĆ sultani,Ć sakalĆda izgradi najubava i najgolema džamija.ĆOnaĆštoĆgoĆnaumilĆiĆgoĆstoril.ĆIzbral najdobro mesto vo celiot Istan-bulĆ iĆ po nalaĆ gradbataĆ naĆ džamijataĆsoĆ etiriĆminarinja.ĆZaĆtoaĆ izbralĆnaj-dobriĆ inžineriĆ iĆ siteĆ urednoĆ giĆ pla alĆpa,ĆduriĆiĆpove eĆzaĆdaĆimaĆpogolemaĆnagradaĆodĆovaĆsvoeĆhairliĆdelo.Ć estoĆpatiĆ iĆ samiotĆ u estvuvalĆ voĆ gradbataĆnaĆ džamijata.Ć SoĆ denovi Ć g iĆnadgleduval majstorite kako rabotat, aĆznaelĆdaĆimĆnosiĆiĆkamenjaĆiĆsli no.Ć TamanĆkogaĆdžamijataĆve eĆbilaĆgoto-va,Ć taaĆ no Ć sonuvalĆ sonĆ kakoĆ odĆsvoeto hairli delo ima samo polovina sevab.Ć TrgnalĆ sultanotĆ za udenĆ iĆnalutenĆ iĆ štomĆ seĆ razdenilo,Ć naredilĆda se povikaat negovite veziri i naju eniteĆ lugjeĆ zaĆ daĆ seĆposovetuvaĆsoĆniv.ĆKogaĆsultanotĆgoĆraskažalĆsvo-jot son, tie mu rekoa deka pri grad-bataĆ naĆ džamijataĆ sigurnoĆ imaĆ ušteĆnekoj udel. Sultanot gi ispratil svoite glasniciĆ daĆ seĆ rasprašaatĆ daliĆ nekojĆbez negovo znaenje platil ili dal za gradbaĆnaĆdžamijata.ĆTakaĆpoĆnekolkuĆdena ja dovedoa edna starica. Mu ob-jasnileĆdekaĆtaaĆživeeĆvoĆednaĆbednaĆku i kaĆ iĆ dekaĆ seĆ prehranuvaĆ odĆprosenje po istanbulskite ulici.

IZGRADETEĆSIĆSEBEĆKU AĆ VOĆDŽENNETĆć

20

- Togaš,Ć zoštoĆ miĆ jaĆ dovedovteĆ ovaaĆstarica? – prašaĆsultanot.

- estitiĆcare,ĆtaaĆveliĆdekaĆedenĆdenĆkogaĆvidelaĆdekaĆseĆgradiĆnovaĆdžami-ja, kupila dve ili tri kilogrami var i varta ja posipala vo carskiot varovnik, ete zatoa ja donesovme – rekoa ne-goviteĆstražari.

- OdĆ štoĆ živeeš,Ć estitaĆ starice?Ć – blagoĆjaĆprašaĆsultanot.

- Od Allahovata milost, i milostinjata na dobrite lugje – soĆ maj inskiĆ glasĆre eĆstaricata.

- A kako si ja ufrlila varta vo carskiot varovnik: - prašaĆsultanot.

- Eh, koga bi znaela, bile tri grsta, a sekojĆmoželĆ daĆ bideĆ pogolemĆ odĆ dveĆove kiĆdlankiĆkogaĆ eĆseĆsostavat.

Sultanot razmislil i so strog glas naredi da se donesat tri kesinja so dukati. Koga slugite se vratija, sul-tanot i prijde na staricata i gi podade triteĆ kesinjaĆ soĆ dukatiĆ iĆ tivkoĆ iĆ re e: Zemi go ova kako dar od mene. Od deneskaĆ nemašĆ ve eĆ potrebaĆ daĆprosiš.

Staricata go krena pogledot i tivko mu re e:Ć „ estitĆ padišahu,Ć nekaĆ AllahĆ tiĆdadeĆsekoeĆdobroĆiĆpove eĆbogatstvo,Ćno nema bogatstvo na ovoj svet za koe bi go prodala svoeto dobro delo. ZaremĆ tiĆ neĆ znaešĆ dekaĆ AllahĆnagraduvaĆ sporedĆ nijjetotĆ iĆ vloženiotĆtrud.Ć ovekotĆtrebaĆdaĆseĆtrudiĆonolkuĆkolkuĆmože,ĆjasĆdadovĆkolkuĆimav,ĆaĆtiĆsi dal kolku si imal. Zatoa Allah ne nagradilĆisto.“

Sultanot ja navednal glavata i dlaboko vozdivnal. Toj den stoel dolgo pokraj prozorecotĆ gledja iĆ voĆ džamijata.Ć NaĆmestotoĆ kadeĆ štoĆ bešeĆ staricataĆseušteĆstoejaĆkesinjataĆsoĆdukati.

OdenjeĆiĆvra anjeĆodĆdžamija:

Poradi zborovite na Allahoviot Praten-ik s.a.v.s.,

ا أعدّ ه له في د أ س ل ال ا من غدا ال نا ك غدا أ

„KojĆ eĆ odiĆ voĆ džamijaĆ iĆ eĆ seĆ vrati,ĆAllahĆ eĆmuĆ podgotviĆ nemuĆ voĆ Džen-netĆ ku iĆ sekogašĆ kogaĆ eĆ odiĆ iĆ daĆ seĆvrati.“Ć(MuttefekunĆalejhi)

HafizĆIbnĆHadžerĆvoĆFethĆ(2/183)Ćveli:ĆNuzulenĆ zna iĆ mestoĆ kadeĆ seĆ spušta,ĆiliĆ odmorališteĆ koeĆ seĆ podgotvuvaĆ zaĆonojĆkojĆdoagjaĆnaĆgosti.“

IbnĆ UsejminĆ rhm.Ć veli:Ć „SporedĆ nad-vorešnataĆ formaĆ naĆ hadisotĆ možeĆ daĆseĆzaklu iĆdekaĆonojĆkojĆ eĆodiĆiliĆĆ eĆseĆvratiĆ odĆdžamijaĆbezĆogledĆdaliĆ seĆodnesuva za namaz ili baranje znaen-jeĆiliĆneštoĆdrugoĆodĆdobriteĆdela,ĆAl-lahĆ eĆ muĆ podariĆ ku i,Ć svratilištaĆ voĆDžennet.“

OnojĆkojĆ eĆpotpolniĆprazninaĆvoĆsaff:

Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol:

ي هُ له بيت في ال َ ب ج ج من سدَ فُ فعه ب

„KojĆ eĆ potpolniĆ prazninaĆ voĆ saffot,ĆAllahĆ eĆ muĆ izgradiĆ nemuĆ ku aĆ voĆDžennetĆ iĆ eĆ goĆ vozdigneĆ zaĆ edenĆstepen.“Ć(sahiha,Ć1892)

Namaz na dvanaeset rekati vo denot i no ta:

Poradi zborovite na Allahoviot Praten-ikĆs.a.v.s.,ĆkojĆveli:Ć„KojĆ eĆ istraeĆvoĆklanjanje na dvanaeset rekati od sun-net,ĆAllahĆ eĆmuĆizgradiĆnemuĆku aĆvoĆDžennet:Ć etiriĆ rekatiĆ predĆ pladne,Ćdva posle pladne namaz, dva rekati posleĆakšam,ĆdvaĆrekatiĆposleĆjacijaĆ iĆdvaĆ rekatiĆ predĆ sabah.“Ć (Sahihul-džami’Ć6183)

Pravenje dova vo pazar:

Prenesuva Ibn Omer r.a. deka Allaho-viotĆ PratenikĆ s.a.v.s.,Ć rekol:Ć „KojĆ eĆre eĆvoĆpazar:

ك يك له، له ال حد ا ش ا ه له د، بيد ا له الحهو ع كل شيء قدي ي ال

„LaĆ ilaheĆ illallahuĆ vahdehuĆ laĆ šerijkeĆleh, lehul-mulku ve lehul-hamdu, bi jedihil-hajrĆveĆhuveĆalaĆkulliĆšejinĆka-dir – eĆmuĆbidatĆpišaniĆiljadniciĆĆdobriĆdelaĆ iĆ eĆmuĆ seĆ izbrišatĆ iljadniciĆ lošiĆdelaĆ iĆ AllahĆ eĆ muĆ izgradiĆ ku aĆ voĆDžennet.“Ć (Tirmizi,Ć Albani,Ć hasen)

RELIGIJA



U enjeĆ naĆ sure-Ihlas (kulhuvallah) deset pati:


ا ت عش م أ )قل هو ه أحد( حت ي ي من ق با في ال ه له قص

„KojĆ eĆ goĆ izu iĆ „KulhuvallahuĆ ehad“ĆdoĆkrajĆdesetĆpati,ĆAllahĆnemuĆ eĆmuĆizgradiĆ palataĆ voĆ Džennet.“Ć TogašĆOmerĆ r.a.Ć re e:Ć TogašĆ daĆ goĆ u imeĆpove eĆ zaĆ daĆ imameĆ pove eĆ palati,ĆAllahovĆ prateni e?Ć Re e:Ć „AllahĆ eĆdadeĆ pove eĆ iĆ podobro.“Ć (SilsileĆ sa-hiha, 589)

TogašĆkakoĆmožeĆnekojĆdaĆskržaviĆko-gaĆeĆvoĆprašanjeĆtolkuĆgolemaĆnagra-da,ĆaĆu enjeĆdesetĆpatiĆnaĆkulhuvalla-huĆ neĆ zemaĆ pove eĆ odĆ 3-5 minuti. Dobar govor, nahranuvanje so hrana, estoĆpostenjeĆiĆno enĆnamaz:ĆAllaho-

viot Pratenik s.a.v.s., rekol: „NavistinaĆ voĆ DžennetĆ imaĆ odaiĆ ijaĆnadvorešnostĆ seĆ gledaĆ odĆ nivnataĆvnatrešnostĆ iĆ nivnataĆ vnatrešnostĆ odĆnadvorćĆ EdenĆ beduinĆ praša:Ć KomuĆ eĆmuĆ pripadnatĆ tie,Ć AllahovĆ Prateni e?ĆRe e:

ا الصي أ عم الطع أ ا ن أ ال ص لال ني يل ل ب

„NaĆ onojĆ kojĆ eĆ zboruvaĆ ubavo,Ć eĆnahraniĆ soĆ hrana,Ć estoĆ eĆ postiĆ iĆklanjaĆ no enĆ namazĆ dodekaĆ drugiteĆsp i jat .“ Ć (sah ihu l -džami ’3860 )

Ostavanje na rasprava (kavga), laga i poseduvanje na dobar moral:


اء ن ت ال بض ال ل يت في عيم ب ك أن ن ت ال ك سط ال ل بيت في مح

بيت في أع ح ه م ن حسن خ ال ل

„JasĆgarantiramĆku aĆvoĆokolinataĆnaĆDžennetĆ zaĆ onojĆ kojĆ eĆ jaĆ ostaviĆraspravata pa makar i da e vo pravo, i ku aĆvoĆsredinaĆnaĆDžennetotĆzaĆonojĆkojĆ eĆjaĆostaviĆlagataĆpaĆduriĆiĆdaĆseĆšeguva,Ć iĆku aĆvoĆnajvisokiotĆDžennetĆzaĆ onojĆ kojĆ eĆ goĆ podobriĆ karak-terot.“Ć(SahihĆEbuĆDavud,Ć4015)

TrpenieĆpriĆsmrtĆnaĆ edo:

Allahoviot Pratenik s.a.v.s., rekol: „KogaĆ naĆ nekojĆ ovekĆ eĆ muĆ umreĆedoĆ,ĆAllahĆgiĆprašuvaĆmelekite:ĆdaliĆ

mu go zedovte deteto na Mojot rob? eĆ odgovorat:Ć Da.Ć eĆ praša:Ć ŠtoĆ veliĆ

MojotĆ rob?Ć Odgovoraat:Ć „TiĆ seĆzablagodaruva i veli deka site sme TvoiĆ iĆ kajĆ TebeĆ eĆ seĆ vratime.Ć AllahĆna toa veli:

د و بيت الح ّ س د بيت في ال وا لع اب

„IzgradeteĆ muĆ naĆ MojotĆ robĆ ku aĆ voĆDžennetĆ iĆ nare eteĆ jaĆ bejtul-hamd“ĆKu aĆ naĆ blagodarnost.“Ć (Es-sahiha, 1408)

Posetuvanje na bolen ili zijaret na musliman poradi Allah:


ا ا أخ له في ه ن ي أ ت من ع م م بأ ا وّأ من ال م ت ش م

„KojĆ eĆposetiĆbolenĆiliĆzijaretiĆnegovĆbratĆ voĆ imetoĆ naĆ Allah,Ć eĆ goĆ povikaĆglasnik deka blagosloveni se tvoite ekorenjaĆ iĆ ve eĆ siĆpodgotvilĆ zaĆ sebeĆ

voĆ DžennetĆ ku a.“Ć (SahihĆ Tirmizi,Ć1633)

IĆnaĆkrajĆdragiĆbra a,ĆakoĆnekojĆodĆvasĆposakuva da mu se dupliraat ovie vet-eni nagradi i dobri dela neka se potseti na zborovite na Allahoviot Pratenik s.a.v.s.:

م ه (مس ع ه مثل أج ف من ع خي ف

„KojĆ eĆupatiĆnaĆdobroĆ eĆmuĆpripad-neĆ istaĆ nagradaĆ kakoĆ onojĆ štoĆ eĆ goĆnapravi.“Ć(Muslim)

Zna i,ĆprvenstvenaĆnašaĆobvrskaĆeĆdaĆgi sprovedeme vo delo gorenavedenite hadisi a istovremeno i da gi preneseme do ostanatite muslimani, koi,Ć možebiĆ podobroĆ odĆ nasĆ eĆ giĆsfatatĆ iĆ podobroĆ eĆ giĆ izvršatć

22

ZAĆŽIVOTOT ZOŠTOĆPOSTOJAM

M ožešĆ liĆ daĆ zamislišĆ dekaĆmilijardiĆlugjeĆkoiĆživeatĆna ovaa zemja, do skoro

bile kapka seme vo utrobite na svoite

majki?Ć TieĆ kapkiĆ “porasnale”Ć iĆ seĆ“razvile”ĆvoĆrazli niĆorganiĆkoiĆštoĆgoĆso inuvaatĆ ovekot.ĆEdnaĆodĆtieĆkapkiĆsi bil/a, i ti!

Pomisli samo, ti, ispraveno i razumno

ove koĆbitie,ĆkoeĆrabotiĆiĆrazmisluva,ĆseĆ hraniĆ iĆ oblekuva,Ć u estvuvaĆ voĆopštestveniteĆtekoviĆiĆvlijaeĆvrzĆniv.ĆTiĆove koĆsozdanieĆkojĆstoĆimašĆroditeliĆ

iĆ prijateli,Ć imašĆ svoiĆ celiĆ iĆ svoiĆstremeži,Ć sre niĆ momentiĆ iĆ tagi….Ć

TiĆ doĆ skoroĆ bešeĆ ednaĆ malaĆ kapkaĆsemećĆAĆpedĆtoa,ĆtaaĆkapkaĆbilaĆništoćĆDaćĆ TokmuĆ ništoćĆ ZaprašajĆ seĆ kadeĆ iĆštoĆsiĆbilĆpredĆ100ĆgodiniĆ?

SKLADNOST

Bi te zamolil, razmisli za svoite organi

od svoeto telo. Tie samo od edna

kapka seme do odredena granica se

razvile, a potoa nivniot razvoj

zastanuva. Sekoj organ ima svoja

to noĆ odredenaĆ goleminaĆ iĆ funkcijaĆ iĆsiteĆ zaednoĆ voĆ edenĆ veli enstvenĆskladĆiĆharmonijaĆgoĆso inuvaatĆtelotoĆnaĆ ovekot.ĆDokolkuĆpoediniĆorganiĆbiĆprodolžileĆprekumernoĆdaĆrastat,ĆkakoĆ

biĆ izgledaloĆ togašĆ ove kotoĆ telo?ĆZamisliĆ goĆ ovekotĆ naĆ kojĆ raceteĆ biĆmuĆseĆvle eleĆpoĆzemjaćĆIliĆ ovekotĆsoĆglava vo golemina na jabolko! Pa dali

znaešĆkojĆgiĆ„programira”ĆtieĆkapkiĆdaĆ„rastat”Ć iĆ daĆ seĆ „razvivaat”Ć doĆodredeni granici i koj dal samo od

edna kapka da izrasnat site organi koi

štoĆgoĆso inuvaatĆ ovekot?

OD KADE?

DozvoliĆdaĆteĆzaprašam:ĆKogaĆbiĆznaelĆdelaĆ keĆ oslepiš,Ć štoĆ biĆ dalĆ zaĆ daĆ goĆso uvašĆ svojotĆ vid?Ć SigurnoĆ biĆ dalĆ seĆštoĆ imašćĆ AĆ kogaĆ biĆ znaelĆ dekaĆ biĆ giĆizgubilĆsvoiteĆnoze,ĆštoĆbiĆdalĆzaĆdaĆneĆdojdeĆ doĆ toa?Ć SigurnoĆ biĆ dalĆ seĆ štoĆimašćĆA,ĆdaliĆmožešĆdvaĆpatiĆednoĆpoĆdrugoĆ daĆ dadešĆ seĆ štoĆ imaš?Ć No,Ć tiĆnikogašĆneĆsiĆdalĆništo,ĆaĆsepakĆimašĆiĆdušaĆ iĆ razum,Ć telo,Ć imašĆ o i,Ć uši,Ćrace, noze, srce, bubrezi, gradi i

mnoguĆdrugiĆorganiĆ iiĆfunkciiĆmožebiĆiĆ neĆ giĆ znaeš,Ć iĆ bezĆ koiĆ normalniotĆživotĆ eĆ nevozmožen.Ć Megjutoa,Ć daliĆnekogašĆ siĆ razmisluvalĆ kojĆ tiĆ goĆ po-darilĆ setoĆ toaĆ iĆ zošto?Ć DaliĆ eĆ toaĆmožebiĆ “majkataĆ priroda”Ć kojaĆ štoĆnituĆ gleda,Ć nituĆ sluša,Ć nituĆ poseduvaĆrazum?ĆDaliĆ taaĆmoželaĆdaĆtiĆgoĆdadeĆtoaĆštoĆiĆsamiot/samataĆneĆgoĆposedu-vaš?

KOJ UPRAVUVA SO NAS?

ovekot,ĆpokrajĆsvojotĆrazumĆiĆpokrajĆsvoite golemi intelektualni sposobnos-

ti ne e vo sostojba da upravuva so

pove etoĆ svoiĆ organiĆ odĆ koiĆ štoĆ muĆzavisiĆ životot.Ć OrganiteĆ priĆ svojaĆ ne-pravilna rabota bi predizvikale ma-

kotrpniĆ bolesti,Ć aĆ estoĆ iĆ smrt.ĆPogledniĆ goĆ srcetoĆ koeĆ štoĆ rabotiĆdenono noĆ bezĆ tvoeĆ vlijanieĆ vrzĆ ne-govoto rabotenje, bez dogovor so te-

be, usmereno e vo svojata funkcija i

odredena mu e ulogata a ti ne si vo

sostojbaĆ daĆ giĆ menuvašĆ zakonitostiteĆpoĆ koiĆ štoĆ toaĆ raboti.Ć DaliĆ nekogašĆ siĆseĆ zaprašalĆ kojĆ toaĆ muĆ ,,naredil”Ć naĆsrceto da pumpa krv do site delovi od

teloto,Ć denono no?Ć DaliĆmožebiĆ tiĆ naĆsrceto si mu ja odredil taa uloga, ili

pak tvoite roditeli? Tvojata krv koja

štoĆjaĆispumpuvaĆsrcetoĆsiĆmuĆjaĆodre-dil taa uloga, ili pak tvoite roditeli?

Tvojata krv koja sto ja ispumpuva

srcetoĆ eĆ skapocenaĆ te nostĆ bezĆ kojaĆštoĆneĆbiĆmozelĆdaĆživees,ĆnoĆistotakaĆvoĆneaĆ imaĆ iĆ štetniĆmateriiĆ koiĆ štoĆbiĆmoželeĆdaĆ teĆ ubijatĆdokolkuĆneĆbiĆ seĆotstranuvale od tvoeto telo. Sepak,

povtornoĆgiĆimašĆsvoiteĆbubreziĆkoiĆjaĆpro istuvaatĆ krvtaĆ izdvojuvaj iĆ giĆ odĆneaĆsiteĆštetniĆmaterii.ĆZnaešĆliĆkojĆeĆtoj koj pred se ti go podaril bubregot,

aĆpotoaĆgoĆ,,podu il’’ĆdaĆgiĆizdvojuvaĆštetniteĆ materiiĆ iĆ jaĆ ostavaĆ krvta-postojanoĆdaĆte e?

ZOŠTOĆPOSTOJAMĆ IMO Oktisi



PRAŠANJA

DaliĆ nekogašĆ siĆ giĆ postavilĆ sebesiĆpredhodnoĆ spomenatiteĆ prašanja?NekogašĆ siĆ seĆ zaprašalĆ kakoĆ nastanaleĆplaninite, morinjata i ezerata, si se

zaprašalĆ kakoĆ iĆ soĆ kakvaĆ tehnologijaĆ eĆproizveden nekoj avtomobil ili avion,

noĆkakoĆtoaĆnikogašĆdaĆneĆsiĆseĆzaprašalĆkojĆ eĆ tvojotĆ ,,proizvoditel’’?Ć NištoĆ odĆspomenatite raboti ne nastanale

slu ajno,Ć paĆ takaĆniĆ ti.ĆOdĆkadeĆdoag-jaš?ĆZoštoĆpostoiš?

ODGOVOR

Pogledni vo sebe, okolu sebe i razmisli!

ZaremĆseĆštoĆgledašĆmoželoĆdaĆnastaneĆsamoĆodĆsebe?ĆNištoĆneĆnastanuvaĆsamoĆpoĆsebe,Ć tukuĆseĆ imaĆsvojaĆpri ina,ĆpaĆtakaĆ iĆ tiĆ imašĆ svojaĆ pri inaĆ naĆpostoenje.Ć TiĆ imašĆ SozdatelĆ kojĆ teĆsozdalĆiĆkojĆteĆsozdalĆdaĆziveešĆnaĆovaaĆzemja,ĆGospodarĆkojĆeĆvistinskaĆpri inaĆzaĆ se.Ć EdniotĆ Bog.Ć SeĆ štoĆ gledameĆupatuvaĆnaĆNegovataĆVeli ina.ĆKogaĆ eĆvidišĆ nekojĆ kvalitetenĆ proizvodĆ iliĆnekakovĆ specifi enĆ ured,Ć muĆ seĆvoshituvaš,Ć kakoĆ nemu,Ć takaĆ ušteĆpove eĆ iĆ naĆ negoviotĆ proizvoditel.ĆPrekuĆtojĆproizvodĆiliĆuredĆgiĆspoznavašĆs p o s o b n o s t i t e , z n a e n j e t o i

ve l i ens tvenos ta Ć na Ć negov io tĆproizvoditel.ĆMegjutoa,ĆdaliĆ nekogašĆ siĆse voshitil na Sozdatelot na nebesata i

naĆzemjata,ĆSozdatelotĆnaĆ ovekot?Ć

Kakvo li e negovoto znaenje i kakvi li

se negovite svojstva i sposobnosti?

CEL

SekojĆproizvodĆimaĆsvojaĆcelĆ iĆništoĆneĆe proizvedeno bez cel i namena. Se

prašuvašĆ liĆ nekogašĆ daliĆ SozdatelotĆ neĆsozdal bez cel i ne ostavil na ovaa

Zemja bez upatstvo?

Sekoj proizvoditel na svojot proizvod

mu stava upatsvo za koristenje za

kupuva iteĆ daĆ znaatĆ naĆ vistinskiĆ na inĆda go upotrebat. Od Svojata milost

VozvišeniotĆniĆispratilĆupatstvoĆiĆtoaĆpoĆnaj esniteĆ iĆ najmoralniteĆ poedinciĆ odĆove kiotĆrodĆvoĆ ijaĆiskrenostĆnikojĆneĆ

seĆsomneva,ĆaĆ ijaĆbiografijaĆ istorijataĆve noĆ jaĆ socuvala.Ć ToaĆ seĆ prateniciĆ iĆverovesnici koi od Gospodarot donele

upatstvoĆ zaĆ lugjeto,Ć zaĆ sekojĆ kojĆ eĆpro itaĆ daĆ sfatiĆ dekaĆ seĆ eĆ odĆGospodarot na svetovite. Preku niv, ne

podu ilĆdekaĆceltaĆnaĆnašetoĆpostoenjeĆnaĆ ZemjataĆ eĆ obožuvanjetoĆ samoĆ naĆVozvišeniot:,,Džinnite i lugeto gi

s o z d a d o v s a m o z a d a m e

obožavaat.”(51/56)

NeĆ podu ilĆ kakoĆ daĆ goĆ koristimeĆ setoĆtoaĆ štoĆ niĆ goĆ podaril,Ć po nuvaj iĆ odĆnašiotĆ razumĆ iĆ teloĆ prekuĆ seĆ ostanatoĆštoĆgoĆsozdalĆnaĆZemjataĆiĆnebesite.

24

ZOSTO POSTOJAM



UPATSTVO

PoslednataĆBožjaĆobjava,ĆposlednataĆ esnaĆKnigaĆkojaĆgiĆderogiraĆpredhodniteĆobjaviĆ iĆkojaĆvažiĆdoĆSudniotĆden,Ć iĆkoja e upatstvo za site lugje bez ogled na nacija boja na

koža,ĆeĆKuranot.

KuranotĆ muĆ eĆ objavenĆ naĆ posledniotĆ BožjiĆ pratenikĆ iĆverovesnikĆMuhammed,ĆnekaĆeĆBožjiotĆmirĆvrzĆnego,ĆiĆtojĆneĆ podu uvaĆ daĆ goĆ pominimeĆ živototĆ naĆ ovojĆ svetĆ naĆnajdobarĆ na inĆ iĆ kakoĆ adekvatnoĆ daĆ seĆ podgotvimeĆ zaĆživototĆkojĆdoagaĆposleĆsmrtta.

AĆdaliĆtiĆnekogašĆsiĆgoĆotvorilĆiĆsiĆgoĆ italĆKuranot?ĆDaliĆsiĆjaĆ otvorilĆ taaĆ knigaĆ daĆ poglednešĆ štoĆ tvojotĆ SozdatelĆ tiĆprepora uva?Ć PomosliĆ samo,Ć TojĆ štoĆ teĆ sozdalĆ iĆ tiĆ darilĆoblik,Ć TojĆ štoĆ teĆ ,,programiral”,Ć tiĆ seĆ obra aĆ iĆ tiĆ davaĆsovetiĆiĆupatstvoćĆOvojĆfaktĆmoraĆdaĆteĆpottikneĆdaĆdojdešĆdoĆ edenĆ primerokĆ odĆ KuranotĆ iĆ daĆ po nešĆ daĆ itaš,Ć iĆnedvomislenoĆ eĆ seĆ uverišĆ dekaĆ toaĆ eĆ BožjaĆ Re .

VRA ANJE

DA,ĆtiĆkeĆumreš,ĆmožebiĆušteĆovaĆno .ĆAĆpotoa?

Tvojot Bog te sozdal od samo edna kapka koja pred toa ne

bilaĆništo,ĆpaĆTojĆdavaĆ taaĆdaĆ ,,porasne”Ć iĆ odĆneaĆ daĆ seĆrazvie tvoeto telo.

AĆ tvoetoĆ telo,Ć poĆ smrtta,Ć povtornoĆ eĆ goĆ proživeeĆ iĆ soĆdušataĆ eĆ goĆ spoiĆ iĆ tiĆ predĆ negoĆ naĆ GolemiotĆ denĆ eĆ seĆispraviš.Ć ,,ZaremĆ ovekotĆ Ć misliĆ dekaĆ bezĆ odgovornostĆostavenĆ eĆbide?

ZaremĆ neĆ bešeĆ kapkaĆ semeĆ kojaĆ seĆ vmetnuva,Ć potoaĆgrutkaĆnaĆkojaĆštoĆtogašĆTojĆrazmerĆiĆodrediĆiĆskladenĆlikĆiĆnapravi,ĆiĆodĆnegoĆtogašĆpar- mažĆiĆžena,ĆsozdadeĆiĆzaremĆTojĆneĆeĆvoĆmožnostĆmrtviteĆdaĆgiĆoživee?”

USPEH

“SekoeĆživoĆsuštestvoĆsmrttaĆ eĆjaĆvkusiĆiĆsamoĆnaĆSudniotĆdenĆ voĆ potpolnostĆ eĆ giĆ dobieteĆ platiteĆ vašićĆ PaĆ kojĆ eĆbideĆodĆognotĆoddale enĆ iĆvoĆdzennetotĆ (rajot)Ćvoveden,ĆuspealćĆ AĆ živototĆ naĆ ovojĆ svetĆ eĆ samoĆ lažnoĆnasladuvanjeć”(3/185)

KojĆ meĆ sozdal?Ć ZoštoĆ postojam?Ć KadeĆ odam?Ć KadeĆ eĆkrajot? Kako da uspeam?

ODGOVORITEĆSEĆVOĆKURANOTĆIĆNIŠTOĆNEĆTEĆ INIĆDAĆGIĆPOBARAŠ,ĆZATOAĆNEĆDVOUMIĆSEć

26

MEDICINA

STRESOT I NEGOVOTO VLIJANIE NA ORGANIZMOT

S ostojbaĆ kojaĆ eĆ goĆ otka iĆnormalniotĆtekĆnaĆživeenjetoĆi normalnoto rabotenje na

organizmot se narekuva STRES.

StresotĆ možeĆ daĆ eĆ predizvikanĆ odĆnajrazli niĆfaktori,ĆnaĆprimerĆstresĆeĆnovost koja organizmot ne e

podgotven da ja primi. Primer vest

deka najbliskiot drugar, prijatel ili

lenĆnaĆsemejstvotoĆeĆbolenĆodĆteškaĆbolest. Stres e deka nekoj od

gorenavedenite napravil sudar. Stres

eĆkogaĆ eĆseĆslušneĆdekaĆnekoeĆdeteĆpo naloĆdaĆkonzumiraĆdroga.ĆStresĆeĆkoga za srabotenoto nekoj ne ti

isplati. Stres e koga za platenoto

nekojĆ neĆ tiĆ srabotiĆ iliĆ pogrešnoĆ tiĆsrabotil, koga mora povtorno da

pla ašĆzaĆonaĆštoĆnekojĆtiĆgoĆzgrešil.ĆStresĆeĆkogaĆ eĆ tiĆ zemeĆpove eĆpariĆotkolkuĆonaĆkolkuĆštoĆvrediĆrabotata.Ć

StresĆ eĆ kogaĆ naĆ onojĆ štoĆ eĆ muĆpomognešĆneĆtiĆgiĆvra aĆpariteĆiliĆgoĆnegira toa deka zel pari od tebe.

StresĆ eĆ kogaĆ eĆ dojdeĆ prviĆ voĆmasecot,Ć aĆ plataĆ neĆ eĆ zemeš(aĆdomaĆ ekaatĆgladniĆustiĆiĆkupĆ ekoviĆzaĆ pla anje).Ć Stres e koga bez

pri inaĆ zaĆ banalniĆ temiĆ eĆ teĆiznerviraat. Stres e koga najbliskiot

tiĆrabotelĆzadĆgrb.ĆStresĆeĆseĆonaĆštoĆmožeĆ daĆ teĆ iznerviraĆ bezĆ daĆ siĆ imalĆplanĆdekaĆdoĆtoaĆmožeĆdaĆdojde.

KAKO VLIJAE STRESOT NA

ORGANIZMOT?

Teloto raboti po nekoj red,

mehanizam sozdaden od Boga. Site

ovieĆ situaciiĆ možniĆ iĆ mnoguĆ drugiĆnenabrojaniĆmožatĆ daĆ goĆ izvadatĆ odĆpatotĆnaĆdviženjeĆodnosnoĆrabotenjeĆna organizmot.

Primer:Ć tagataĆ možeĆ daĆ vlijaeĆ odĆobi naĆ nesonicaĆ paĆ seĆ doĆ nekolkuĆdena nespienje, do glavobolka, do

poka enĆ pritisok,Ć doĆ promenaĆ naĆglasot na izrazuvanje, do promena

naĆponašanjeĆpremaĆdrugite,ĆdoĆsrceĆlupanje,Ć srceĆ steganje,Ć paĆ doĆ lošiĆsoništa,ĆpaĆtoaĆdekaĆneštoĆlošoĆ eĆseĆslu i,ĆdekaĆlošoĆ eĆzavršam,ĆdekaĆ eĆseĆ razbolam,Ć dekaĆ naopakuĆ eĆ miĆsvrti rabotata, deka sum gotov, i se

drugoĆštoĆdoĆtogašĆneĆbiĆpomisluval.ĆSite ovie sostojbi ako na vreme ne gi

sfatimeĆ možatĆ daĆ goĆ razbolatĆorganizmot ili da dovedat do kobni

posledici.

KAKOĆDAĆSEĆSPRE IĆDAĆNEĆDOJDEĆDO BOLEST?

EdnostavnoĆ eĆ sednamĆ iĆ eĆrazmisluvam deka se ova navedeno i

nenavedenoĆmožeĆdaĆmiĆseĆslu i.ĆOdĆdenesĆ eĆ bidamĆ podgotvenĆ daĆprimam sekakvi informacii, stresni ili

nestresni. IakoĆ doĆ segaĆ vsušnostĆ toaĆ

go pravev, ama tie me pogagjaa.

OdĆ denesĆ eĆ živeamĆ novĆ život,Ć eĆrazmisluvam na dolgi pateki za del

odĆ taaĆ patekaĆ daĆ ispeša am.Ć eĆpravamĆ planĆ zaĆ sekojaĆ rabota,Ć eĆsklu amĆ dogovorĆ soĆ sekojĆ štoĆ eĆimamĆrabota,Ć zaĆnekojaĆ eĆstavamĆ iĆsvedok,ĆzaĆseĆštoĆeĆdogovorenoĆ eĆgoĆzapišuvame.Ć ZaĆ srabotenotoĆ denesĆeĆnapravamĆmalaĆanalizaĆkadeĆsumĆ

zgrešil,Ć zaĆ onaĆ štoĆ trebaĆ utreĆ daĆ goĆpravamĆ eĆ napravamĆ plan.Ć IĆ sekojĆden taka, za da stignam onamu kade

štoĆ sumĆ planiralĆ daĆ odamĆ iliĆ daĆ goĆzavršamĆ onaĆ stoĆ sumĆ planiral.Ć eĆizbegnuvam situacii na karanica ili

kogaĆ moraĆ eĆ seĆ konsultiramĆ soĆnajbliskiotĆ drugarĆ štoĆ meĆ sva a.Ć eĆzadržamĆ malkuĆ prijateliĆ koiĆ eĆ meĆrazberatĆkogaĆmiĆeĆteškoĆiĆpakĆdaĆmiĆostanatĆ prijateli.Ć eĆ goĆ naso uvamĆumotĆ konĆ veseliĆ raboti.Ć ZoštoĆ umotĆrabotiĆ kakoĆ vremeto,Ć nekogašĆ eĆson evo,Ć nekogašĆ obla no,Ć nekogašĆvrne, i taka natamu. Toa vlijae na

nasĆ daĆ bidemeĆ tažni,Ć veseli,Ćraspoloženi,Ćneraspoloženi.

KogaĆ eĆ seĆ slu iĆ pogolemĆ stresĆ prvoĆeĆ seĆ napijamĆ tabletkaĆ zaĆ

smiruvanje,Ć eĆ goĆ izmeramĆ krvniotĆpritisok,Ć eĆlegnamĆiĆsoĆzatvoreniĆo iĆeĆ razmisluvam.Ć PotoaĆ eĆ pojdamĆ

kajĆku niotĆlekarĆ eĆmuĆkažamĆštoĆmiĆ

ZDRAVJE Dr. Asan Canoski

ZDRAVJE



seĆslu iloĆ iĆ štoĆprezedovĆzaĆtoa.Ć iĆodĆnegoĆ eĆbaramĆsovetĆzaĆponataka kako da se spravam so nadojdenata nesakana

situacija.Ć NaĆ tojĆ na inĆ eĆ dobijamĆ sovetĆ iĆ najverojatnoĆlekarstva.ĆTieĆlekarstvaĆvnatreĆimaatĆpišaniĆpravila,ĆpažlivoĆ eĆgiĆpro itamĆbidej iĆ toaĆknižeĆvoĆ lekarstvotoĆneĆeĆzaĆdoktorotĆtuku za pacientot, za mene, jas sum bolen a ne doktorot. I ne

treba da se odolgovlekuva so lekarstvata za da ne bide

prekasno.

eĆ bidamĆ pretpazlivĆ ovekĆ iĆ ovekĆ odĆ akcijaĆ iĆ eĆ goĆprevzemamĆkormilotoĆnaĆmojotĆživotĆiĆpretpazlivoĆ eĆvozam.

JasĆ sumĆ ovekĆ stvorenĆ odĆ GospodĆ iĆ poinakovĆ odĆ siteĆ drugiĆsuštestvaĆ iĆodĆdrugiteĆ lugje.ĆDaruvanĆsumĆsoĆmnoguĆblagodetiĆmegjuĆ koiĆ iĆ blagodetotĆ daĆ razmisluvam.Ć ZatoaĆ štoĆ drugiteĆsuštestvaĆ toaĆgoĆnemaat.Ć SekojĆdenĆ eĆ rabotamĆonaĆštoĆmiĆeĆdadenoĆ daĆ goĆ srabotam.Ć eĆ seĆ trudamĆ daĆ goĆ napravamĆnajdobrotoĆštoĆmožamĆiĆumeam.Ć eĆrabotam esno,ĆpoštenoĆiĆonaĆ štoĆ eĆ goĆ srabotamĆ sakamĆ daĆ miĆ bideĆ plateno,Ćnesrabotenoto nesakam da mi bide plateno. eĆvložuvamĆseĆodĆsebeĆtoaĆštoĆ eĆeĆsrabotenoĆdaĆbideĆpofalenoĆodĆgazdata.ĆNa

krajĆ odĆ denotĆ eĆ legnamĆ soĆ pomislaĆ dekaĆ neštoĆ vrednoĆ sumĆnapravil.Ć eĆ seĆ odmoram,Ć eĆ jadamĆ soĆ moite,Ć eĆ seĆposovetuvam,Ć eĆ kažamĆ nekojaĆ smešnaĆ slu ka,Ć eĆ giĆanalizirameĆproblemiteĆštoĆseĆslu ileĆiĆ eĆseĆdogovorimeĆdekaĆmaliteĆ problemiĆ eĆ giĆ preskoknuvame,Ć aĆ pogolemiteĆ eĆ giĆzaobikoluvameĆiliĆ eĆgiĆrešavameĆzaedni ki.

IĆpredĆspienjeĆ eĆmuĆseĆzablagodaramĆnaĆBogaĆzaĆpominatiotĆdenĆ aĆ utrešniotĆ denĆ daĆ niĆ goĆ ispolniĆ soĆ pogolemaĆ radost,Ćpove eĆsre a,ĆmirenĆsonĆdaĆniĆdade,ĆdaĆniĆpomogneĆutrešniotĆdenĆdaĆniĆeĆpobogatĆiĆpovesel.ĆToaĆsekojĆdenĆ eĆgoĆpravam,Ć eĆseĆ molamĆ zoštoĆ kakoĆ molitvataĆ štoĆ pomagaĆ ništoĆ drugoĆ neĆpomaga.Ć IĆ naĆ krajĆ soĆ ednoĆ blagodarnoĆ „Ć aminĆ GospodeĆ ”Ć eĆodam na spienje.

28

iNFORMATIKA

ZAŠTITAĆNAĆDECATAĆODĆZLOUPOTREBIĆNAĆINTERNET

V oĆdenešnoĆvreme,Ć decataĆ iĆmladiteĆ seĆ tieĆkoiĆgoĆkontroliraatĆiĆgoĆdvižatĆinternetotĆiĆseĆ pobrojniĆ seĆ slu aiteĆ kogaĆ petĆ godišenĆ

sin ili erkaĆ znaeĆ kakoĆ daĆ goĆ koristiĆ kompjuterotĆpodobroĆodĆroditelite.ĆDokolkuĆsteĆzagriženĆroditelĆ iĆpokraj toa štoĆ naĆ VašiteĆ decaĆ imĆ davateĆ sloboda,ĆsepakĆznaeteĆdekaĆeĆVašaĆodgovornost štoĆtieĆpravatĆkoga sedat pred kompjuterot, bez razlika dali se 5 ili

15 godišni.Ć

AkoĆneĆsakateĆdaĆprezemeteĆdrasti niĆmerkiĆ iĆdaĆ imĆzabranuvate na decata da go koristat internetot i

mobilniotĆtelefonĆtrebaĆdaĆseĆsledatĆsovetiĆzaĆzaštitaĆnaĆ decataĆ naĆ internet.Ć NaĆ tojĆ na inĆ roditelotĆ voĆsekoj moment eĆznae štoĆpravatĆdecataĆnaĆinternet.

1. Komjuterot treba da bide vo dnevnata soba,

bidej iĆ naĆ tojĆ na inĆ roditelite eĆ imaatĆ podobarĆpregled vo toa štoĆpraviĆdetetoĆnaĆinternet.

2. Roditelite treba da razgovaraat so decata za

opasnostiteĆkoiĆgiĆnosiĆinternetot,ĆkakoĆiĆzaĆvažnostaĆna privatnosta i soodvetnoto odnesuvnje. Treba da

imĆ seĆ objasniĆ naĆ decataĆ zaštoĆ imĆ seĆ nadgleduvaĆinternetot, mobilnite telefoni i poraki koi gi

ispra aat.

3. Ako decata premnogu vreme pominuvaat na

Facebook, roditelot treba da im isprati pokana za

prijatelstvo.ĆNaĆtojĆna in eĆimaĆuvidĆvoĆaktivnostiteĆna decata na Facebook. Roditelot treba da ja otkrie i

lozinkata na deteto na Facebook.

Vo ovoj tekst eĆseĆobidamĆdaĆvi pretstavam nekolku

programi i soveti koi eĆviĆ pomognatĆ daĆ giĆ zaštititeĆsvoite deca koga go koristat internetot. No pred da

prodolžiteĆso itanjeĆnaĆtekstov,ĆtrebaĆdaĆzapomniteĆdeka vie samite treba da go najdete praviot balans

pomegjuĆ zaštitaĆ naĆ vašiteĆ decaĆ iĆ narušuvanjeĆ naĆnivnata privatnost i sloboda.

Iako postojatĆgolemĆbrojĆnaĆprogramiĆkoiĆmožatĆdaĆviĆpomognatĆ voĆ ograni uvanjeĆ naĆ toa štoĆ vašiteĆ decaĆpravat onlajn, mnogu mal broj od niv se navistina korisniĆiĆbesplatni…

1.ĆBlokiranjeĆnaĆnepristojniĆsodržiniĆnaĆwebĆstrani

ZaĆovaaĆcelĆviĆeĆpotrebenĆfilterĆnaĆsodržini.ĆDokolkuĆkoristiteĆ InternetĆ Explorer,Ć vakovĆ filterĆ ve eĆ eĆprisutenĆ naĆ vašiotĆ sistem.Ć Otvorete go IE, kliknete

Tools, pa Internet Options i potoa izberete go Con-

tentĆtabot.ĆOvaaĆopcijaĆneĆeĆbašĆnajkorisnataĆbidej iĆovoj vgraden filter koristi za rangiranje na sajtovi, a

INFORMATIKA EmirĆDervišoski



neĆ jaĆ reguliraĆ sodržinataĆ prekuĆ crniĆ iĆ beliĆ listaĆ zaĆweb sajtovi. Dokolku ste korisnici pak na Mozilla

Firefox,Ć iakoĆ sistemotĆ neĆ ovozmožuvaĆ vgradenĆ sis-temĆ zaĆ kontrolaĆ naĆ sodržini,Ć postojatĆ pove eĆ in-teresniĆekstenziiĆkoiĆmožatĆdaĆViĆgoĆovozmožatĆtoaĆiĆse lesni za instaliranje. Takvi ekstenzii se:

- Glubble – "Prebaruvanje za familijarna zabava"

- LeechBlock – OvozmožuvaĆograni uvanjeĆnaĆvremeĆna koristenje na internet

DrugaĆ alternativaĆ dokolkuĆ VašiteĆ decaĆ goĆ koristatĆinternetot samo za surfanje, e besplatniot program

nare enĆK9ĆWebĆProtectionĆodĆBlueĆCoatĆSystems.

2.ĆBlokiranjeĆnaĆnepoželniĆprogrami

DrugĆ na inĆ naĆ zaštitaĆ eĆ ograni uvanjeĆ naĆkoristenjeto na internet, kako i programite koi gi

koristat. Ima dve dobri programi koi go

ovozmožuvaatĆ toa.Ć SaferSpaceĆ ovozmožuvaĆkorisni kaĆzabrana,ĆaĆChatControllerĆovozmožuvaĆdaĆblokirate pristap do programi za instant komunikacii

vo nekoi periodi od denot.

Dokolku koristite Windows Vista/7, vo kontrolniot

panelĆmožeteĆdaĆnajdeteĆopcijaĆnare enaĆRoditelskaĆkontrolaĆ (ParentalĆ Control)Ć kojaĆ možeĆ daĆ ViĆpomogneĆvoĆzaštitata.

PriĆ koristenjeĆ naĆ siteĆ programiĆ odĆ ovojĆ vid,Ć ušteĆednašĆ eĆ VeĆ potsetamĆ dekaĆ iĆ VašiteĆ decaĆ imaatĆpravo na svoja privatnost.

PredĆdaĆpo neteĆdaĆgiĆisprobuvateĆovieĆprogramiĆiĆdaĆdejstvuvate kako "Golemiot Brat", razgovarajte so

vašiteĆdeca,ĆobjasneteĆ imĆkakoĆ internetotĆmožeĆdaĆpretstavuvaĆ navistinaĆ opasnoĆ neštoĆ (predĆ daĆ goĆnapravite toa educirajte se dobro okolu toa koi se

vistinskite zakani). Objasnete im deka ne treba da

veruvaatĆsekomuĆiĆdekaĆednaĆli naĆinformacijaĆlesnoĆmožeĆdaĆ jaĆ zagroziĆ sigurnostaĆnaĆcelotoĆ semejstvo.ĆNormalno,ĆnapraveteĆgoĆsetoĆovaĆnaĆsoodvetenĆna inĆzavisnoĆodĆnivnataĆvozrast.ĆPakĆ eĆnapomenamĆdekaĆnajgolemataĆ zaštitaĆ štoĆ voopštoĆ edenĆ roditelĆ eĆmožeĆdaĆimĆjaĆobezbediĆnaĆsvoiteĆdecaĆeĆsoodvetnaĆedukacijaĆ iĆ vospituvanjeĆ koeĆ eĆ ovozmožiĆ pravilnoĆodnesuvanje.

30

NARODNA POETSKA

Zapali si, bato ero, kandilceto!

ZapaliĆsi,ĆbatoĆ ero,Ćkandilcetoć

DaĆneĆvleza,ĆbatoĆ ero,ĆpoĆtemnina.

DaĆneĆvleza,ĆbatoĆ ero,ĆpoĆtemnina.Ć

Da ne zgazam, bato ero, sunetlija.

Da ne zgazam, bato ero, sunetlija.

Sunetlija, bato ero, Edvin-aga.

Podaj mi gi, bato ero, klu injata!

Da otvoram, bato ero, ekmeđeto.

Da otvoram, bato ero, ekmeđeto.

Za da zemam, bato ero, sitni pari.

Pa da zemam, bato ero, sitni pari.

Sitni pari, bato ero, nebrojani.

Pa da zemam, bato ero, medno grozje,

Suvo grozje, bato ero, leblebivo.

RIZNICA OBREDNI IĆOBI AJNIĆPESNI

GURTBETSKI (PE ALBARSKI) PESNI

Izlezi erkoĆFatimo

IzleziĆ erkoĆFatimo,ĆslezisiĆdoluĆsredĆselo,

daĆvidišĆiĆdaĆrazberiš,Ćgurbet iiĆdaliĆdojdoa,

daliĆtiĆdojdeĆtatkoĆtiĆodĆtaaĆpustaĆpe alba.

SegaĆsiĆdojdovĆmajkoĆodĆselo,ĆmnoguĆgurbet iiĆdojdoa,ĆkogaĆmeĆmeneĆvidoaĆišaretĆsiĆnapravija,

rekoaĆtatkoĆneĆidelĆostanalĆtamuĆseĆpreženal.

Ne beri gajle Fatimo tie te tebe mamele,

soĆtebeĆseĆpodsmevale,ĆsoĆtebeĆšegaĆterale,

brguĆ eĆdojdeĆtatkoĆti,ĆmnoguĆpariĆ eĆdonesi.

SvatoviĆ eĆpokanime,ĆrodbiniĆiĆprijateli

golemaĆsvadbaĆ eĆnapravime,ĆbrataĆtiĆ eĆgoĆženimeĆ

NevestaĆ erkoĆ eĆsiĆzemime,Ćku avaĆdaĆjaĆotvorime

Tekst: Abas Canoski

NARODNA POETSKA RIZNICA Zuber Asanoski



edo gurbet isko

edo gurbet isko na pat mi se sprema

od majka i tatko alalak e zema,

duša mu e bolna vo žal si pati

samo Gospod znae dali e se vrati.

Najdale na zemja, sudba e ti dari

od gurbetski maki, da pe ališ pari,

ah! pusti živote, što li vaka stori

za najmili svoi, srce da ti gori

O! gurbet ukubet

ti beskrajno prokolnet,

neka ue siot svet

jas ostavam amanet.

Tekst elik Azizoski

Gurbet mislev kratko e trae

Sonuvam loši sonovi

vo gradi ose am bolovi,

se povtoruva taa slika

maj in glas mene me vika.

Bolna e taa vistina

život na gurbet mi pomina,

i so pari ne se pla a

mladost moja ne se vra a.

Roden kraj ne možam bez tebe

te nosam sekogaš vo sebe,

pole, krasti, Jablanica planina

Navistina se prava ubavina.

Gurbet mislev kratko e trae

kako mi e nikoj ne znae,

duša, srce jas e smiram

roditeli, selo da vidam.

Tekst: Zuber Asanoski

ILAHIJE I KASIDE

Bajram e

Majka sina miluva, cela zemja se raduva,

stani edo najmilo, celo selo stanalo.

Abdes zemaj o isti, najubavo oble i

Bajram namaz klanjaj ti, Mezari zijareti.

Ezan, kamet, tekbiri, srce, duša gi miri,

Tagata prestanuva, radosta ostanuva.

Vo naši sela gradovi, nasekade se slavi,

Bajramska poraka, so srce, duša se eka.

Otvore te vratite, da idat gostite.

Sekoja ku a se raduva, amanet ve no se uva.

Allah ve ni Gospodar, životot e najgolem dar

Tebe sežda ti pravime, i Bajram go slavime.

Posti mesec Ramazan, namaz klanjaj, zekat davaj.

Kurban deli nasekade, da se klanja Bajram e.

Tekst: Zuber Asanoski

32

Avtolatrija gr . obožavanje na samiot sebe.

avtoliza gr . omeknuvanje, raspagjanje na tkivoto po smrtta.

avtomat gr . aparat što vrši nekoja dejnost samostojno.

avtonomen gr . nezavisen, samostoen, samoupraven.

avtoopservacija gr .- lat. nabluduvanje na samiot sebe.

avtopat gr . avtostrada.

avtor lat. pisatel, tvorec na umetni ko ili nau no delo

avtorizacija fr. ovlastuvanje, odobruvanje od avtorot.

avtoritarizam lat. oblik na državna vlast koncentrirana vo racete na grupa lugje ili, ušte po esto vo racete na edna li nost što voveduva surova diktatura.

avtoritet lat. sozdaden ugled i vrz ugledot osnovana vrednost.

avtoskop gr . sprava za lekarski pregled na grloto bez ogledalo.

avtostop gr -ang. zapiranje na avtomobil na pat so molba od pešakot voza ot da go poveze.

avtosugestija gr .-lat. samoubeduvanje.

avtoterapija gr . lekuvanje na samiot sebe so prirodni sredstva.

avtotip gr . dobien otpe atok, kopija, faksimil.

avtotrofija gr . sposobnost na nekoi organizmi da se hranat so neorganski soedinenija( na pr. zelenite rastenija).

avtofobija gr . strav od samotija, strav od samiot sebe.

avtohipnoza gr .zaspivanje samiot sebe.

avtohton gr . samoniknat, pražitel, starosedelec.

avtohtonija gr . samobitnost.

avulazija lat. vadenje na zab.

aga tur. gospodin, gospodar, gazda.

agava lat. tropsko rastenie po poteklo od Južna Amerika.

agamija gr . bezbra nost.

agida lat. beležnik, notes.

agens lat. sila, podvižna sila, delotvorno sredstvo.

agit lat.zastapnik na nekoja firma, trgovski patnik.

agencija lat. posredni ka firma što raboti odredeni raboti za drugi firmi i za privatni lica.

agilen lat. snaodliv, vreden, rabotliv, brz, vešt.

aginija gr . život bez žena.

agitacija lat. pottiknuvanje, ubeduvanje.

LEKSIKON LEKSIKON NA STRANSKI ZBOROVI

LEKSIKON Zuber Asanoski



V ra anje vo svoeto Oktisi

Posle osum godini živeenje vo

Albanija, po invazijata od

strana na fašisti ka Italija, Fadil, mojot

tatko, iako bil golem i pro uen majstor

i rabotel so „golemi“, sogleduvaj i ja

n o v o n a s t a n a t a t a s i t u a c i j a i

pred ustvuvaj i vo kakva položba e

padne samata Albanija, ušte vo 1942

godina se odlu uva da se preselime vo

selo Oktisi, tamu da kupi plac za

izgradba na semejna ku a i vo

narednata 1943 godina po nuva so

izgradba na istata. So ogled na toa deka

ku ata ne beše obi na gradba,

gradenjeto traelo skoro pove e od edna

godina, taka što vo ku ata sve eno se

vselivme na 8 noemvri 1945 godina- na

denot na osloboduvanjeto na gradot

Struga.

A sega da se vratam na nastanot što se

slu i vo megjuvreme. Ve erta, koga

sme pristignale vo seloto Oktisi, sme

legnale porano, no izutrinata, otkako

sosedite doznale za našeto doagjanje,

se nasobrale. Megju niv imalo i mnogu

moi drugar inja i vrsni inja, taka što,

otkako se razbudiv, se slu i nešto

neo ekuvano i neverojatno so ogled što

do v era ubavo sum zboruval albanski

jazik, a sega, vo novata sredina, so

moite drugar inja ne možev da

zboruvam i normalno da komuniciram.

Se najdov vo nebrano, kako što velat

starite, istovremeno se gubam, iako

majka mi znaeše da zboruva albanski.

Jas pove e neznam ništo, slušam nekoj

jazik koj za mene beše nepoznat i

tugj.Taka od toj den jas ništo ne znam,

takanare eno ednostavno onemev. Se

razbira, moite mnogu se zagrižija za

mene udej i se „ što mu stana na

detevo“. Mi zboruvaa na makedonski

jazik, mi se obra aa i na albanski jazik,

no jas ne razbirav ništo i ništo ne znaev

da odgovoram. Navistina kako da

onemev.

Sogleduvaj i ja mojata sostojba, moite

roditeli trgnale da me baraat po odži i popovi, me nosea po nekoj izvori, vo

crkvi i džamii po te inja i manastiri. Me

nosea nasekade kade e razberea deka

postoi „ are“ za mojata bolest. Vo

Ohrid imalo nekoj gleda po ime Elmaz,

potoa vo Desovo, selo vo Prilepsko kaj

nekoj „desovec“ za kogo velea deka

mnogu lekuval vakvi i sli ni raboti i ako

„desovecot“ ne pomogne, nema drug

izlez, drug ne može nikako da

pomogne.

I taka, posle godina i polovina ve e site

se pomirile so faktot deka „deteto

ednostavno oneme i mu nema spas“.

Posle doagjanjeto vo selo Oktisi tatko

mi kupuva kozi, a megju niv i eden

golem jarec so golemi rogovi. Toj jarec

mnogu me zasaka i, kako po nekoja

negova želba, mnogu sakaše da go

javam i taka javnat da me prošeta po

dvorot, a potoa da me vrati na istoto

mesto od kade što sum go javnal, a toa

zgodno mesto beše pred vlezot vo

ku ata kade imaše tri skali la

(basamaci).

Pa taka, sekoe utro e pomineše pokraj

mene, e mi dadeše znak i e se

namesteše pred skalilata za da možam

polesno da go javnam i posle prošetkata

niz dvorot, povtorno na istoto mesto,

pokraj skalilata, e se namesteše da se

simnam.

Ovaa seansa traeše podolgo vreme i se

odvivaše sekoj den. Nemaše den toa da

ne se slu i. I taka i toj den jarecot ja

završi svojata sekojdnevna „obvrska“,

no od nepoznati pri ini ostana nešto

podolgo pred skalilata. Mojata sega

pokojna majka Ajrie beše ostanata vo

ku ata, vo odaite od gorniot kat, a

strina mi Nurija koja i denes e živa i vo

dobra zdravstvena sostojba, beše vo

dvorot da go is isti, izmeti, da gi sobere

kozite i da gi isprati so kozarot na

pasenje. Vo isto vreme se nešto kako po

filmsko scenario. Istiot jarec, kako što

stoeše na mestoto pred vratata, a

vratata beše otvorena za na gorniot

kat, pa taka ednostavno si napravi pat

so rogovite i po na da se iska uva po

skalite. Jas po ustvuvav kako nešto da

me potrese, po ustvuvav kako nešto da

mi se odvrza, kako da mi se odmrzna i

otpušti jazikot i po nav da vikam po

strina mi: Strino, strino, strino mori!

JarecotĆseĆka uvaĆpoĆskaliteĆnagore.

Strina mi, ne veruvaj i im na svoite uši i o i deka zboruvam i se obra a so visok i

vozbuden glas, histeri no svika po

majka mi: Fadilice, Fadilica, jatrvo,

Abas progovori!

Majka mi, isto taka vozbudena i

rastrevožena od ona što go slušna istr a

vo dvorot ne veruvaj i vo zborovite na

strina mi, po nekoe vreme me praša

dali navistina umeam da zboruvam, a

jas, se razbira, i odgovoriv...

Ete taka završi ovoj nastan od moeto

rano detstvo na koj i denes esto so

strina mi Nurija (Seferica) so

zadovolstvo se potsetuvame.

LITERATUTRNO

KNIGA—SPOMENI OD MOETO DETSTVO

TVOREŠTVO

KNIGA Abas Canoski

34

SPORT NAŠIOT KICK-BOXER—BENI OSMANOSKI

B eniĆOsmanoskiĆseĆborešeĆnaĆmnogubrojniĆborbiĆnaĆkoiĆpostignaĆmnoguĆzna ajniĆrezultatić

NaĆ6.ĆOktomvriĆ2012ĆvoĆCirichĆ(CH)ĆseĆborešeĆnaĆednaĆmnoguĆpoznataĆborbaĆ(fightĆnight)ĆdoĆ86kgĆprotivĆsvetskiotĆšampionĆodĆFrancijaĆChristianĆMendezĆnaĆkojaĆštoĆgoĆpobediĆnaĆpoeni.ĆVoĆprvataĆrundaĆBeniĆmuĆzadadeĆnaĆprotivnikotĆdvaĆnokauti.ĆBorbataĆprodolžiĆiĆnaĆkrajĆBeniĆpobediĆsoĆ3:0ĆnaĆpoeni.

BeniĆ imašeĆ istoĆ takaĆ naĆ 3.Ć NoemvriĆ 2012Ć borbaĆ zaĆ EvropskiĆ šampionĆ voĆ BielĆ (CH)Ć kadeĆ štoĆ iĆ samiotĆ živee.Ć EvropskiotĆiĆ etiriĆpatiĆfrancuskiĆšampionĆvoĆK-1ĆiĆSandaĆBoxing,ĆBeniĆOsmanoskiĆgoĆsovladaĆvoĆ1ĆrundaĆsoĆtežokĆnokautĆiĆtakaĆpostanaĆevropskiĆšampion.

IstoĆtakaĆBeniĆseĆborešeĆnaĆ3.ĆMartĆ2013ĆvoĆCirichĆprotivĆItalijanskiotĆšampionĆvoĆK-1,ĆnekolkuĆpatiĆEvropskiĆšampi-onĆ iĆUFCĆborecĆ JetmirĆ Emruli.Ć BeniĆ voĆ tretataĆ rundaĆmuĆ zadadeĆnokautĆ kadeĆ štoĆ iĆ siteĆ triĆ rundiĆ beaĆ zaĆ nego. Na kraj Beni borbata ja pobedi 3:0 na poeni.

KICK-BOX Mislim Imeroski



BeniĆ seĆ natprevaruvašeĆ naĆ 23.Ć MartĆ 2013Ć voĆ NiederhasliĆ kajĆ CirihĆ protivĆ borecotĆ odĆ BosnaĆ iĆ HerzegovinaĆ SlavišaĆBogojevi ĆkogoĆgoĆsovladaĆvoĆprvaĆrundaĆsoĆnokaut.

BeniĆnastapiĆnaĆ25.ĆMajĆ2013ĆvoĆAarauĆprotivĆGermanskiotĆšampionĆvoĆK-1 i MuayThai Falk Monzel. Vo vtora runda

BeniĆmuĆzadadeĆdvaĆteškiĆnokauti.ĆSepakĆborbataĆprodolžiĆdoĆkrajĆiĆzavršiĆnaĆpoeniĆ3:0ĆzaĆBeni.

OdĆ seĆ srceĆ muĆ estitameĆ naĆ našiotĆ borecĆ BeniĆ OsmanoskiĆ zaĆ negoviteĆ grandiozniĆ rezultatiĆ iĆ voĆ idninaĆ muĆ posakuvameĆmnoguĆsre aĆiĆuspeh.ĆIstoĆtakaĆodĆBeniĆo ekuvameĆušteĆmnoguĆpobediĆiĆuspesi.

36

KARATE

V o Sabota, 15. Juni 2013 se održa

4. kantonalno prvenstvo vo Kara-

te vo Botsberg vo Flawil.

NaĆtojĆ turnirĆu estvuvaaĆmnoguĆkarateškoliĆod kantonot St.Gallen so preku 100 nat-

prevaruva iĆvoĆraznovidniĆdisciplini.

Nas tano t Ć beše Ć o rgan i z i ran Ć odĆ Mislim Imeroski, upravnik i trener na

karateškoliteĆ AltstättenĆ iĆ Flawil,Ć lenĆ naĆupravniot odbor na kantonalnata karate

asocijacijaĆvoĆSt.GallenĆiĆ lenĆnaĆtehni kataĆkomisija.

Pove eĆ informaciiĆ keĆ najdeteĆ na:Ć http://www.karateverband-sg.ch/

4.ĆUspešnoĆKantonalnoĆprvenstvoĆvoĆkarateĆodĆ15.ĆJuniĆ2013ĆvoĆFlawil

KARATE Msilim Imeroski

http://www.karateverband-sg.ch/



Podgotovka na testoto:

1 BrašnotoĆiĆputerotĆfino se trijat kako venec.

2 Solta,ĆvodataĆiĆše erotĆseĆstavaatĆvoĆsredinataĆnaĆbrašnotoĆ

i se mesi testo.

3 Testoto se stava okolu 2-3Ć asaĆvoĆfrižiderĆdaĆmiruva.

4 PotoaĆtestotoĆseĆsu i,ĆiĆseĆstavaĆnaĆnamrsenĆiĆnabrašnetĆ

plehĆ(tepsija).ĆTestotoĆseĆbockaĆsoĆviluškaĆzaĆdaĆneĆporasneĆpriĆpe enjeto.ĆNaĆdnotoĆnaĆtepsijataĆmožeĆdaĆseĆstaviĆmeleniĆoreviĆiliĆlešnici.

5 JabolkataĆseĆlupatĆiĆseĆse atĆnaĆtenkiĆpar injaĆiliĆrendaniĆiĆ

se rasporeduvaat nad testoto.

Preliv:

1 Jajcata,Ćse erot,ĆhoplataĆiĆcimetotĆdobroĆseĆmešaatĆiĆseĆ

isturaat vrz jabolkata.

PitataĆseĆstavaĆdaĆseĆpe eĆvoĆodnapredĆzagreanaĆrernaĆnaĆ180°C okolu 40 min.

Dobar Apetit !!!

RECEPTI

SOSTOJKI

beloĆbrašno

puter (netopen)

sol

voda

še er

jabolka

jajca

še er

hopla ili krem za kafe

cimet

PITA SO JABOLKA

250 g

80 g

5 g

100 ml

60 g

4-5

4

80-120 g

400 ml

RECEPTI Mislim Imeroski

38

AKTUELNOSTI

BAJRAMSKA MANIFESTACIJA

DruženjeĆzaĆvozrasnite noĆiĆzadovolstvoĆiĆpoklon injaĆzaĆnajmalite

K ulturnoĆ HumanitarnotoĆ DruštvoĆ OKTISI/09Ć kakoĆ iĆ drugiteĆ godiniĆ iĆ poslednavaĆ godinaĆ poĆ povodĆKurbanĆBajramĆorganiziraĆproslavaĆkojaĆseĆodržaĆnaĆ26.ĆOktomvriĆ2012ĆvoĆReinauhallataĆvoĆSanktĆMartgarethen.ĆCeltaĆnaĆovaaĆfeštaĆbešeĆdruženjeĆiĆsredbaĆsoĆsiteĆnašiĆaĆposebnoĆsoĆtieĆkoiĆseĆpo-

dalekuĆiĆsoĆkoiĆseĆsrekavameĆmožebiĆednašĆdoĆdvaĆpatiĆgodišnoĆiĆtakaĆzaednoĆdaĆgoĆproslavimeĆiĆdaĆsiĆ esti-tame Bajram.

KakoĆiĆdrugiteĆpatiĆiĆovojĆpatĆzadovolstvotoĆbeseĆgolemo,ĆhalataĆbešeĆispolnetaĆdoĆposlednoĆmestoĆaĆnajm-nogubrojniĆbeaĆnajmaliteĆkoiĆnajpovekeĆseĆraduvaatĆnaĆvakviĆsredbiĆkoiĆseĆiĆvažniĆzaĆnivĆbidejkiĆkeĆjaĆosetatĆradostaĆnaĆBajramĆiĆkeĆnau atĆovojĆnašĆpraznikĆdekaĆtrebaĆdaĆseĆslaviĆiĆnašataĆveraĆdaĆseĆpo ituva.ĆTokmuĆzaĆnivĆzaĆnajmladiteĆdruštvotoĆovojĆpatĆpripremiĆ iĆmaliĆpoklon injaĆzaĆtieĆušteĆpove eĆdaĆseĆraduvaatĆnaĆovojĆden,ĆiĆdaĆneĆseĆzaboraviĆtradicijataĆdekaĆzaĆBajramĆdecataĆdobivaatĆpokloni.ĆPrekrasnaĆbešeĆgletkataĆkogaĆokoluĆ80Ćde injaĆ seĆupatijaĆpremaĆbinataĆdaĆgiĆzematĆsvoiteĆpoklon injaĆkoiĆbeaĆsostaveniĆodĆ razniĆbonbon inja,Ć okolat injaĆ iĆdrugiĆ slatkiĆ raboti.ĆNaĆnivniteĆ licaĆ bešeĆvidlivoĆ zadovolstvotoĆ iĆbeaĆ sre niĆ štoĆdobileĆneštoĆzaĆBajram,Ćpo ustvuvaaĆdekaĆdenesĆnavistinaĆeĆpraznik.Ć

MegjutoaĆiĆzaĆsiteĆbešeĆzadovolstvoĆdaĆseĆprisustvuvaĆnaĆvakvoĆdruženje,ĆdaĆseĆ estitaĆnaĆsekogoĆBajram,ĆdaĆseĆpomuabeti,ĆdaĆseĆ ueĆpoĆnekojaĆnostalgi naĆnašaĆpesna,ĆseĆodigraĆpoĆnekoeĆorce,ĆseĆslušaaĆilahiiĆiĆdrugo.ĆZaĆmuzi kiotĆdelĆkakoĆiĆsekogašĆbešeĆzadolženĆAsim,ĆsekakoĆdekaĆglavnaĆzvezdaĆbešeĆMaestroĆ elikĆpomo-gnatĆodĆJonuz,ĆDemir,ĆEmirĆiĆdrugiĆkoiĆdoprinesoaĆdaĆseĆrazveselatĆiĆraspoložatĆprisutniteĆiĆzaĆnekolkuĆ asaĆdaĆzaboravatĆnaĆpe albataĆiĆnaĆtugjinata.ĆPokrajĆsiteĆovieĆzadovolstvaĆsekakoĆdekaĆneĆzaostanuvašeĆniĆjade-njeto ni pienjeto. Imaše bogat izbor na pienje, jadenje i torti i sekako se vo propisite so našata vera.

SeĆnaĆseĆdruštvotoĆsmetaĆdekaĆovieĆmanifestaciiĆseĆuspešniĆiĆpotrebniĆkakoĆodĆaspektĆnaĆdruženjeĆiĆslavenjeĆtakaĆiĆodĆfinansiskiĆaspektĆiĆzatoaĆkeĆseĆpotrudiĆbaremĆnajmalkuĆednašĆgodišnoĆdaĆseĆorganiziraatĆvakviĆsred-bi.ĆNaĆovaĆmestoĆvoĆimetoĆnaĆKHDO/09ĆimĆseĆzablagodaruvamĆnaĆsiteĆkoiĆdoprinesoaĆdaĆseĆodržiĆednaĆvakvaĆBajramskaĆfeštaĆiĆkoiĆraboteaĆcelaĆve erĆaĆnekoiĆiĆpove eĆodĆtoa,ĆbidejkiĆbezĆvakvaĆpomošĆiĆangažiranostĆnaĆpoedinciĆvakvoĆneštoĆnemožeĆdaĆseĆorganizira.Ć

DaĆseĆnadevameĆdekaĆnaĆdrugiteĆfeštiĆ eĆimameĆpove eĆdobrovolciĆkoiĆ eĆpomagaatĆaĆsoĆtoaĆsiteĆ eĆimameĆpomalkuĆrabotaĆiĆdekaĆ eĆslavimeĆBajramiĆušteĆmnoguĆgodiniĆvakaĆzaednoĆbidej iĆzaednoĆsmeĆpojaki.

BAJRAMSKA MANIFESTACIJA RešatĆDervišoski



40

AKTUELNOSTI OKTIŠKIĆGLAS

GRILANJE—ST.MARGRETHEN (CH)

PEŠA ENJE—SEEALPSEE (CH)

KulturnoĆ humanitarnotoĆ društvoĆ OKTISI/09Ć bešeĆ pokanetoĆ voĆ BernĆ naĆ 20ĆgodišninataĆodĆnezavisnostaĆiĆsamostojnostaĆnaĆRepublikaĆMakedonija.

NaĆovojĆnastanĆu estvuvaaĆambasadoriĆ iĆorganizaciiĆodĆmnogubrojniĆdržavi.

ZaĆ KHDO/09Ć bešeĆ PretsedatelotĆMislimĆ ImeroskiĆ kojĆ li noĆ goĆ do ekaĆMake-donskiot Ambasador vo Bern Ramadan Nazifi.

GospodinotĆImeroskiĆseĆsretnaĆsoĆmnoguĆlicaĆodĆkoiĆedenĆodĆnivĆbešeĆiĆamba-sadorotĆodĆMakedonijaĆvoĆŽenevaĆDr.AzizĆPolozani.

20 GODINI NEZAVISNA I SAMOSTOJNA REPUBLIKA MAKEDONIJA



V oĆRoršahĆseĆsretnaaĆ

Mislim Imeroski i Thomas Müller.

Pretsedatelot na kultrnoto humanitarno

društvoĆ OKTISI/09Ć MislimĆ Imeroski,Ć seĆ konsultiraĆ Ć soĆgradona lanikotĆ naĆ RoršahĆ gospodinotĆ ThomasĆ MüllerĆ odĆ kojĆ bešeĆ srde noĆ pre ekan.Ć RazgovorotĆ seĆodvivašeĆvoĆdobriĆiĆprijatniĆuslovi,Ćotvoreno,Ćkonstruk-tivno i produktivno.

PretsedatelotĆ naĆ humanitarnotoĆ društvoĆ MislimĆ ImeroskiĆmuĆ jaĆ predstaviĆ odbliskuĆ dosegašnataĆ rabotaĆnaĆ KHDĆ OKTISI/09Ć zaĆ poddrškataĆ naĆ siromašniteĆ voĆnašataĆtatkovinaĆMakedonijaĆ(Oktisi).

ŽiteliteĆodĆs.OktisiĆformiraaĆvoĆŠvajcarijaĆvoĆ2009Ćgodi-naĆ dobrotvornoĆ kulturnoĆ humanitarnoĆ društvoĆ ijaĆ osnovna cel e da im se pomoga na siromasite i na

zagrozenite.

ImeroskiĆmuĆ napomenaĆ dekaĆ voĆ RoršahĆ živeatĆ nadĆ 60Ćfamilii od seloto Oktisi i mu gi predstavi slednite celi

koiĆdruštvotoĆgiĆimaĆdosegaĆpostignato:

PoddrškaĆnaĆsiromašniĆfamiliiĆiĆlugje

IzgradenoĆdetskoĆigrališteĆsoĆparkĆvoĆseloĆOktisi

BlagodarenieĆ naĆbolnicataĆvoĆRoršah,Ć kojaĆ niĆ jaĆpokloniĆgolemataĆbolni kaĆopremaĆuspeavmeĆdaĆpomogneme na mnogu bolnici i ambulanti vo

StrugaĆiĆStruško.

IzdavanjeĆnaĆgodišnoĆspisanieĆOktiškiĆGlas.

Organiziranje na raznovidni aktivnosti vo

ŠvajcarijaĆ kakoĆ štoĆ seĆ naĆ primer:Ć peša enje,Ćgrilanje, kulturni manifestacii i raznovidni

sportski aktivnosti.

Gradona alnikotĆ naĆ RoršahĆ bešeĆ vooduševenĆ odĆ dosegašniteĆpostignatiĆrezultatiĆvoĆtekotĆnaĆizminatiteĆgodini. Müller spomna deka ja ima poseteno

MakedonijaĆiĆnašiotĆrodenĆkrajĆiĆimaĆgolemĆiĆpozitivenĆvpe atokĆzaĆMakedonija.

Imeroski mu predlozil na gospodinot Müller povtorno

daĆ jaĆ posetiĆ MakedonijaĆ soĆ celĆ daĆ seĆ zajaknatĆ našiteĆodnosiĆpomegjuĆRoršahĆ iĆStruga,Ćbidej iĆdvataĆgradoviĆseĆnaĆsli naĆgeografskaĆpoložba.ĆGradona alnikotĆre eĆdekaĆtoaĆeĆmoznoĆdokolkuĆopstinškiotĆsovetĆdozvoli.

Pokraj ovie razgovori Müller i Imeroski razgovaraa i za

integriranjeĆnaĆimigrantiteĆodĆnašiotĆkrajĆkoiĆživeaatĆvoĆRoršahĆ iĆ voĆ drugiteĆ deloviĆ naĆ Švajcarija.Ć ImeroskiĆmuĆdadeĆdoĆsoznanieĆnaĆgospodinĆMüllerĆdekaĆnašiotĆnarodĆe spremen za integracija no za toa mu e potrebno

pove eĆvreme.

GospodinotĆ MüllerĆ vetiĆ dekaĆ eĆ seĆ zalagaĆ zaĆ snab-duvanjeĆnaĆ raznovidniĆ sredstvaĆkoiĆ štoĆ eĆniĆposlužat.ĆNaĆdruštvotoĆvoĆdininaĆmuĆposakaĆdobraĆiĆprosperitivnaĆrabota.

ImeroskiĆ iĆMüllerĆ iĆvoĆ idninaĆ eĆgiĆodržuvaatĆbliskiteĆ iĆprijatelski odnosi.

SREDBA SO GRADONA ALNIKOTĆNAĆRORŠAHĆ(CH)

42

AKTUELNOSTI OKTIŠKIĆGLAS

KNIGA— ABAS CANOSKI

Novo !!! Abas Canoski gi izdade svoite

najnovi knigi „Spomeni od moeto detstvo“ i

„Svršuva ka iĆsvadbeniĆobi aiĆkajĆmuslimaniteĆvo Oktisi“.

Kako i vo drugite knigi do sega taka i vo ovie

avtorot od svoj aspekt ni ukažuva i ni dava

eden pottik za site deka pišuvaniot zbor treba

da ni bide eden od imperativite vo našiot život. Iznesuvaj i nekoi detali od svoeto

detstvo avtorot ne potsetuva na eden sistem i

vreme mnogu porazli no od denešnoto.

Zatoa e dobro sekoj eden da gi pro ita ovie

knigi za da vidi kako se živeelo i što vo

togašno vreme se slu uvalo iĆkakviĆseĆobi atieĆkaj nas muslimanite vo Oktisi.

O.UĆ„EDINSTVO“ĆODĆOKTISIĆGOĆODBELEŽAĆDENOT NA PLANETATA ZEMJA

SvetskiotĆdenĆnaĆplanetataĆZemja,Ć22Ćapril,ĆvoĆO.UĆ„Edinstvo“Ć– Oktisi,ĆStruga,ĆbešeĆodbeležanĆsoĆnizaĆaktivnostiĆzaĆ istenjeĆiĆrazubavuvanjeĆnaĆokolinata.ĆDenotĆnaĆakcijataĆbešeĆpropratenĆiĆsoĆaktivnostiĆodĆstranaĆnaĆmladiteĆistražuva i,ĆdramskataĆ iĆ literaturno–recitatorskataĆ sekcijaĆvoĆu ilišteto.ĆRecitatoriteĆ ispratijaĆporakiĆ zaĆ istaĆ iĆzdravaĆsredina,ĆaĆmladiteĆakteriĆniĆpokažaaĆkakoĆseĆsadiĆnašataĆidnina.

SoĆ ovieĆ aktivnosti,Ć u ilištetoĆ seĆ vklu iĆ voĆ svetskataĆ akcijaĆ zaĆ odbeležuvanjeĆ naĆ ovojĆ den,Ć soĆ mnoguĆ lugjeĆ iĆorganizaciiĆodĆceliotĆsvet.ĆCeltaĆnaĆovojĆnastanĆeĆpodignuvanjeĆnaĆsvestaĆkajĆ lugjetoĆzaĆ uvanjeĆnaĆplanetataĆZemja,ĆzaštitaĆnaĆživotnataĆsredinaĆiĆpo istaĆokolina.



SPONZORI

KERAMIKS DOOEL

MERMER—GRANIT

—>ĆMisleševoĆ— Struga ( +389 75 426 570 )

OBNOVA DOOEL

SALON ZA MEBEL I BELA TEHNIKA

—> Struga ( +389 46 786 982 ) —> Skopje ( +389 23 117 085 ) —> Mobilen ( +389 70 278 536 )

IBUSOSKI GMBH BAUUNTERNEHMEN — IMPRESA EDILE

—> Österreich (+43 676 656 08 49) —> Italien (+39 348 291 05 20)

—> E-Mail: [email protected]

EFEZETA DOOEL

IZGRADBAĆĆNAĆKU IĆIĆZGRADI PRODAŽBAĆNAĆSTANOVIĆIĆRABOTNIĆPROSTORII

—> Struga ( +389 72 222 047 )

Na dolu avede ite ir i i se zablagodaruva e za iv ata poddrška

Documents

OKTIŠKIĆGLAS О ИШ ИĆГ А - KHD OKTISI/09