Olimpijski Stadion u Pekingu

Tipologija objekata 2 Sportski objekti - Olimpijski stadion u Pekingu

I UVOD

Osnovni podaci o projektu, (mesto, godina, autor)Sportski objekti predstavljaju najzapaeniju vrstu objekata spektakla, i predmet su najve ih investicionih poduhvata u svin regionima na svetu. Osim toga, sami po sebi izazivaju divljenje po vie aspekata, a autore inspirisu na sve ve i broj inovacija u oblikovanju i inenjerskim poduhvatima. Kada se govori o Olimpijskom stadionu u Pekingu za Letnje olimpijske igre 2008.godine neminovno je objekat posmatrati u kontekstu itavog olimpijskog kompleksa u glavnom gradu Kine. Ovaj kompleks u sebi sadri ceo program i sve oblike sportskih objekata poznate u tipologiji projektovanja.Ako se prou ava tipologija sportskih objekata, njihove najpriblinije i precizne dimenzije dao je Ernest Nojfert(Ernst Neufert), i na njih se autori u ve ini slu ajeva oslanjaju. Kompletiraju i svoj rad dao je pregled izvesne tipologije sportskih objekata, me u koje spadaju stadioni (po dimenzijama najve i), sportske dvorane(vienamenske) i sportske dvorane razli itog tipa, pa ih autor imenuje kao tip A, B, C..., igralita i borilita za razli ite sportove, trka ke staze, golf igralita (koja zahtevaju specifi nu konfiguraciju terena), hipodromi i manjei, kuglane i piste za trke, otvoreni i zatvoreni bazeni itd. Za potrebe odravanja Olimpijskih igara, Olimpijski komplex mora imati najsavremenije terene u okviru komplexa, kao i veliki broj smetajnih jedinica i hotela za u esnike igara. Tako e, podrazumeva se masovna poseta pa je pri projektovanju poeljno predimenzionisati otvorene prostore.Projekat za Centralni Olimpijski Stadion u okviru Olimpijskog komplexa u Pekingu nastao je kao rezultat me unarodnog konkursa na koji se odazvao ve i broj arhitekata, a neki od radova zasluuju posebnu panju. Nesumnjivo da je nainventivnije i originalnije reenje pobedilo. Ostali projekti, tako e su veoma kvalitetni.

Prvonagradjeni projekat: arh.Herzog i de Meuron iz Bazela u saradnji sa timom arhitekturu i projektovanje iz Pekinga i drugim saradnicima.

str. 1


Naziv projekta National Stadium, Centralni stadion 29. Letnjih Olimpijskih igara u Pekingu 2008.Lokacija Olympic Green Beijing, China, Olimpijski kompleks u PekinguKonkursni period Od 20.novembra 2002. do aprila 2004.god.

Po etak radova 2004.godina, (objekat je jo uvek u izgradnji)

Investitor Gradske vlasti Pekinga, Vlada NR Kine, Organizacioni odbor Olimpijskih igara u Pekingu, Svetski Olimpijski komitet

Glavne arhitekte Herzog & de Meuron, Bazel, vajcarska

Konstrukcija ARUP Sports, Manchester, Ujedinjeno Kraljevstvo3D modelovanje Artefactory, Pariz, FrancuskaStru ni saradnici Ai Wei Wei, Peking

Projektantski tim Jacques Herzog, Pierre de Meuron, Harry Gugger, Bla Berec, Antonio Branco, Simon Chessex, Massimo Corradi, Gustavo Espinoza, Nicolas Feldmeyer, hans Focketyn, Andy Fries, Patric Heuberger; Mia Hgg, Jean Paul Jaccaud, Stefan Marbach, Daniel pokora, Christopher Pannet, Mehrdad Safa, Philipp Schaerer, Heeri Song, Adrien Verschuere, Antje Voigt

Prvonagra eni projektat projetantskog tima koji ini veliki broj saradnika, motivisam je vievekovnom kineskom tradicijom. Na in ivota koji je usko povezan sa principima prirode inspirisao je autore da konceptno polazite za oblikovanje bude tako e forma iz prirode, i to gnezdo ptice. Za potrebe ovakvog oblikovanja stru ni saradnici proizveli su potpuno novi konstruktivni sistem, koji se do sada nije sretao. Isto je kasnije u injeno pri izgradnji dvorane za zatvorene bazene, ija je zgrada koncipirana poput ogromne pene sa mnotvom balon i a kao pirncip trodimenzionalnog molekula vode.

str. 2


Drugonagraeni projekat, autorski tim Instituta za arhitektonsko projektovanje i istraivanje u Pekingu

Trea nagrada, AXS Satow inc u saradnji sa Institutom za arhitektonsko projektovanje i istraivanje sa Univerziteta Tsinghua

etvrta nagrada, HOK Sport & Venue & Event Pty Limited Australia

Peta nagrada, Hiroshi Hara + Atelier 0 + Taisei Corporation

esta nagrada, von Gerkan, Marg i saradnici

str. 3


II ARHITEKTONSKO - URBANISTI KI KONCEPTKoncept za urbanisti ko reenje Olimpijskog kompleksa u Pekingu zasnovan je na nekoliko principa. Grad Peking ima vrlo karakteristi an urbanisti ki plan i gra en je u prstenovima koji se obavijaju jedan oko drugog. Linearna forma Olimpijskog kompleksa nastojala je da prati pravac velikog broja bulevara koji se proteu u ovom pravcu. Sam generalni plan nastojao je da postigne balans izme u zapadnih i tradicionalnih isto nja kih vrednosti, izme u drevnih i savremenih kultura, i poetike i pragmati nosti.U okviru Olimpijskog kompleksa dominira uma sa velikim jezerom, planirana upravo prema karakteristikama kineske vegetacije i bioklime. Sama aksscisa, ili osa koja se protee du celog kompleksa sadri ambijentalne celine nazvane prema dinastijama koje su vladale Kinom tokom vie hiljada godina ove civilizacije. Ta osa po inje sa ve postoje om gra evinom Stadionom za Azijske igre, i prema severozapadu slede objekti nacionalnog Stadiona, koji je predmet ovog rada, zatvorenim bazenima nasuprot ovog stadiona, dalje sledi Park heroja sporta, i dalje se nalaze izvesne zgrade namenjene kulturnim manifestacijama. 1Najistaknutiji objekat du cele ose, upravo je Nacionalni stadion. Osim to je nave ih dimenzija, pored susedne zatvorene dvorane sa bazenima, ima najzanimljiviji arhitektonski koncept koji je poslednjih godina promovisam u svetu. Slede i ideal oponaanja oblika i principa iz prirode, arhitektonski koncept reinterpretira oblik gnezda. Lociran je na blagoj uzviici koja se prua prema centralnom delu Olimpijskog kompleksa. Prema drugom tuma enju, stadion predstavlja formu posude koja je zatalasanom krovnom formom simulira objedinjenje ove anstva i predstavlja harmoni nu i karjnje kompaktnu celinu. Specijalni efekat projektu daje atraktivno osvetljenje i pojedini rusti ni elementi planirani na fasadi.

1 U okviru komleksa nalaze se: Parkovska uma, Olimpijsko selo, Prostor za izlaganje, Press centar, Glani trg, Biznis centar, Sala za predavanja, deo kulturnih objekata, deo objekata za sport, Dvorana za gimnastiku, Dvorana za zatvorene bazene, toranj za posmaranje, nacionalni stadion, Zatvorena Dvorana za olimpijske sportove, Ying Tung Natatorium, mali olimpijski stadion, Informacioni centar, Teren za hokej na travi, Teniski centar, Park sportova, Edukacioni centar.

str. 4


III UNUTRANJA ORGANIZACIJA I ANALIZA SHEME KRETANJAElementi konstrukcije su objedinjeni i cine jedinstvenu strukturu u koju su uklju eni i konstrukcija stepeninih nia, fasade i krova, tako da su elementi integrisani u mreastu grid-line strukturu.Du obima stadiona nalazi se esnaest stepeninih krakova koji usmeravaju i uslovljavaju shemu kretanja posetilaca. Me utim, u delu pirzemlja objekta posetiocima je omogu eno kretnje u nivou ili rampama koje bez prekidanja stepenitem, u kontinuitetu. Predvorje stadiona okrueno je restoranima i maloprodajnim lokalima koji skre u panju posetilaca. Iako su ti lokali samostalne jedinice, njih je mogu e preprojektovati i u initi ih manjim ili ve im po dimenzijama i obliku.

Osnova prizemlja stadiona prema izvo a kim crteima i presek na jednom mestu kroz objekat.

str. 5


Ukratko, unutranja organizacija prostora stadiona osmiljena je da bude centralno organizovana. Oko centralnog terena i tribina organizovana je kruna shema kretanja, koja funcionie jednim delom sa stepeninim krakovima i rampama, to doprinosi utisku spirale oko stadiona ili forme hiperboloida. Uostalom, jedan drugi objekat u kompleksu, kulturni i sportski centar Wukesong konstruisan je pomo u nekoliko tih hiperboloida. Stajalita us projektovana bez prekida, ili vorova tako da aludira na formu pehara. U prizemlju objekta, kako se to vidi u crteu, mogu e je kretanje neometano stepenitem i rampama.

str. 6


IV ANALIZA FORMEStadioni, sami po sebi iziskuju krunu formu, i veliki je broj interpretacija i mogu nosti da se ova forma razvije ili razradi ili promeni u nekom pravcu. O tome svedoce i projekti koji su nagra eni na me unarodnom konkursu za ovaj stadion. Projekat arhitekata Herzlog-a i de Meurona iz Bayela koji su tako e projektovali i stadion u Minhenu za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Nema koj 2006.godine, ima krajnje originalnu formu. U tipolokom smislu, ova gra evina je zamiljena kao tipi an velelepni stadion sa prate im sadrajima. Me utim, inspirisami oblicima iz prirode, forma stadiona nadilazi svoje uzore i poprima nove dimenzije i karakteristike.Naime, prema jednom tuma enju koje su dali sami autori, projekat je proizaao iz imitacije pti ijeg gnezda i iziskovao inovaciju novog konstruktivnog sistema.... prema drugom on je posuda koja moe biti i otvorena i zatvorena i koja objedinjuje svet.... i prema tre em on je pehar, i kretanje po njemu nalik je linijama helikoedra . U svakom od ovih slu ajeva analiza forma donosi jo nekoliko zaklju aka. Pre svega, objekat je nemogu e sagledati i ste i o njemu pravu sliku iz dvodimenzionalnog prikaza, te se i u radu forsiraju trodimenzionalni modeli. Tako se tek sti e uvid u formu koju finalizuje krov stadiona. On je talasasto postavljem, pa je mogu e

dati na stotine preseka, i ni jedan ne bi bio relevantan. Elementi osnovne konstrukcije, nemaju modularni nit bilo kakav sli an rapored, za svaki od elemenata se posebno vezuju druga iji elementi. Ovaj princip aludira na injenicu da u prirodi ne postoje dava ista gnezda, dva ista otiska prsta, genetska koda.... itd.

Ina e, stadion je ispunjen ETFE jastucima. Ti naduvani jastuci nalaze se i sa unutranje strane fasade, i imaju svrhu zatite od vetra ili promaje.Na krovu, oni su montirani sa spoljanje strane kako bi omogu ili vodonepropusnost. Omogu ena je kontrolisana prirodna ventilacija vazduha u objektu, to je doprinos razvoju projektovanja po principima odrivog razvoja.Dok se voda od pljuskova skuplja u za to predvi ene elemente, proziran krovni pokriva titi od UV zra enja sunca.

str. 7


V INDIVIDUALNA ZAPAANJA

Novi milenijum obeleen je namerom arhitekata da ovom jubileju doprinesu sa nekoliko naj udesnijih i grandioznih dostignu a. Tako su

str. 8


u mnogim gradovima podizane milenijumske hale i dvorane (kao npr. u Londonu ili Vrcu), milenijumske kule i tornjevi, milenijumski mostovi, dok je u Beogradu na Trgu Republike, postavljen Milenijumski sat. Tako e, poslednjih nekoliko Letnjih i Zimskih Olimpijskoh igara podrazumevalo je kompletnu izgradnju kompleksa sportskih terena, stadiona, smetaja i hotela i kulturnih, trnih i poslovnih i medijskih centara. Velike planetarne doga aje, prate veliki arhitektonski poduhvati i velike inenjerske inovacije!!! Osim u Barseloni i Atini, gde su bili izgra eni, trenutno su u izgradnji Olimpijski kompleks u Kini i Londonu. Nesumnjivo je da je najmnogoljudnija zemlja sveta Kina veliki potencijal i trite u svakom pogledu, i samo pre par godina sprovedena je akcija hiljadu mostova gde su premotene sve reke u toj zemlji. Zapravo, ovakvi poduhvati u smislu inovacija i dostignu a su nastavak vie hiljada godina duge tradicije uskla ivanja sopstvenog ivota sa principima prirode. Nastoje i u svom projektu Nacionalnog stadiona da poveu suprotnosti , isto nu tradiciju i zapad, ying i yang, prirodu i tehnologiju, filozofiju i nauku, vajcarski arhitekti su reenje prepoznali u prou avanju prirode i njenih principa odrivosti. Estetski, postigli su vrhunsko reenje, dopadljivo u svakom pogledu, koje deluje krajnje savremeno, i krajnje bajkasto.Me utim, ako se sagledaju ostali projekti dvojice vajcarskih arhitekata, kao to je stadion u Minhenu, koji odaje utisak pneumati ne konstrukcije i podse a na trendove iz svetskih deavanja 1968.godine 2, i kada se pogledaju najnoviji projekti za svetske stadione u drugim gradovima, ne sti e se isti utisak da su arhitekte prepoznale principe prirode i da tee njihovom usavravanju i reinterpretaciji. Radije se ovaj isto nja ki princip potvr uje kroz zaklju ak da Istok prihvata tendove sa Zapada i usvaja ih kao tradiciju, a da Zapad preuzima isto nja ke tradicije i vrednosti i da ih konzumira u ograni enim periodima i koli inama.

2 Antiratne, radnike i studentske demonstracije u svim zemljama sveta, gde su mnogo noeni baloni, kulturna revolucija u Kini, zatim prelaz izmeu neomoderne i postmoderne umetnosti; kao i globalni trendovi na svetskim izlobama u to vreme promovisali su pneumatine konstrukcije.

str. 9


VI BIBLIOGRAFIJA

1. Neufert, Ernst, Arhitektonsko projektovanje, Gra evinska knjiga, Beograd, 1996.godine, str.361.-393.periodika:

1. A + U, br.399, (decembar, 2003.)str.24.-33., i 36.-41.

elektronske adrese: 1. http://www.arhitektura.co.yu (dowload-ovan 21.06.2006.g.)

2. http://www.wirednewyork.com/forum/showthread.php?t=3756 (dowload-ovan 21.06.2006.g.)3. http://www.thebeijingguide.com/olympic_construction/olympic_stadium_1.html (dowload-ovan 21.06.2006.g.)4. http://www.stadiumguide.com/beijing.htm (dowload-ovan 21.06.2006.g.)5. http://www.baufachinformation.de/cgi-bin/buch_fach.pl?produkt_0-9549307-1-1 (dowload-ovan 21.06.2006.g.)6. http://www.irbdirekt.de (dowload-ovan 21.06.2006.g.)7. http://www.bjghw.gov.cn/forNationalStadium/indexeng.asp (dowload-ovan 21.06.2006.g.)8. http://www.thebeijingguide.com/olympic_ construction/olympic_stadium_1.html (dowload-ovan 21.06.2006.g.)9. http://www.archidose.org/Jun03/060903.html (dowload-ovan 21.06.2006.g.)10.http://en.wikipwdia.org/wiki/Bejing_national_Stadium (dowload-ovan 21.06.2006.g.)

str. 10

Documents

Olimpijski Stadion u Pekingu