Opaaji Opaanje

PercepcijaOpaanje ili percepcija je psihiki proces upoznavanja relevantnih svojstava pojava i predmeta oko nas. Opaanje je jedan od osnovnih psihikih procesa, nije pasivno odraavanje stvarnosti, ve ukljuuje povezivanje ulnih podataka sa ranijim saznanjem, njihovo kategorisanje i pridavanje znaenja.Da bi se proces opaanja u potpunosti razumeo, potrebno je razjasniti neke terminoloke nedoumice i objasniti znaenje nekih srodnih pojmova, kao to su dra, receptor, oset, opaaj.Dra (stimulus) je svaka fizika ili hemijska promena u energiji koja deluje na naa ula. ula su tokom evolucije postala specijalizovana za odreene vrste drai koje nazivamo adekvatnim draima. Tako su npr. za ulo vida adekvatne drai svetlosni snopovi razliitih talasnih duina. Zahvaljujui tim draima, mi vidimo svet oko nas.Pored toga i neadekvatne drai mogu izazvati oset. Npr. draenje elektrinom strujom izaziva neke neodreene i bolne senzacije na koi, izaziva svetlosne bljeskove u podruju organa ula vida, itd.Receptori (ulni prijemnici) su deo ulnog organa koji prima odreene vrste drai i pretvara ih u nervne impulse. Tako su receptori kod organa ula vida, tj. oka smeteni u delu mrenjae, nazivaju se epiima i tapiima i te dve vrste receptora su zaduene za pretvaranje svetlosnih podataka koji dopiru u oko u nervne impulse koji e se kretati do mozga i tako preneti informaciju o onome to je vieno.Oset je osnovni, jednostavni ulni utisak, element, izolovano svojstvo sloenog opaaja (na primer oset crvene boje je deo celovitog opaaja jabuke). To je ulni doivljaj samo jednog svojstva predmeta (boje, tvrdoe, mirisa, oblika itd.) bez osmiljavanja na osnovu prethodnog iskustva.Opaaj je krajnji rezultat procesa opaanja. Opaaj je vie od skupa oseta jer predstavlja organizovanu celinu. To je sloen i celovit subjektivni doivljaj izvesnog sloaja drai koje deluju na ulne organe. Ovde emo ukratko prikazati neke osnovne zakonitosti koje determiniu proces opaanja kod ljudi.

inioci opaanja

Na opaanje utiu brojni inioci. Oni se mogu podeliti na spoljanje i unutranje. Spoljanji su dobili taj naziv po tome to se odnose na neke objektivne karakteristike drai. Unutranji inioci opaanja se tako nazivaju, jer opaanje tu biva determinisano zahvaljujui nekim uslovima koji ne potiu od karakteristika drai, nego zavise od onoga ko opaa.

I Spoljanji inioci opaanja

I 1) Karakteristike drai

Da bi proces opaanja bio adekvatan i verodostojan, potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi koji se odnose na karakteristike drai koje deluju na ulne organe. Tako je neophodno da dra ima odreeni intenzitet, tj. jainu da bi bila opaena. U psihofiziolokim laboratorijama vrena su ispitivanja i odreivan je donji prag drai, tj. minimalni intenzitet draenja koji je potreban da bi se formirao oset. Donji prag drai je razliit kod razliitih ljudi, to opet zavisi od brojnih individualnih karakteristika i podraljivosti ulnih organa. Svi intenziteti drai koji su ispod ovog donjeg praga ne mogu se osetiti. Psihofiziari su takoe eksperimentisali i sa gornjim pragom drai i otkrili da postoji maksimalni prag, nakon koga dalja stimulacija ne dovodi do razlikovanja razliitih intenziteta drai jednom reju, sa daljim poveanjem intenziteta srai senzacija se ne menja. Takoe, potrebno je da dra ima i odreeno trajanje da bi se registrovala od strane ulnih organa. Dra koja traje dovoljno dugo da pree prag subliminalne percepcije (tj. da dosegne donju granicu) moe se osetiti.

I 2) Zakoni grupisanja drai

Nemaki psiholog Maks Verthajmer je tragao za nekim optim zakonitostima koje utiu na nau celovitost doivljaja. Izveo je seriju eksperimenata sa jednostavnim stimulacijama (takice, crtice, prosta geometrijska tela) tragajui za poreklom celine (nem. gestalt). Tako je doao do zakljuka da opaaj celine nije determinisan unutranjim dogaajima, ve konstelacijom, rasporedom stimulusa u svetu izvan nas. Formulisao je uvene zakone konstelacije drai, koji utiu na nae organizovanje percepcije.a) Zakon blizine elementi koji su prostorno grupisani, tj. koji su blii jedan drugom, imaju veu ansu da se doive kao celina.b) Zakon slinosti elementi koji su slini imaju tendenciju da se opaaju kao celina.

Zakon blizine i slicnosti elemenataSlika 1: Zakon blizine i slinosti elemenata.

c) Zakon zajednike sudbine elementi koji se prostiru u istom pravcu i vremenu imaju tendenciju da se opaaju zajedno.

Zakon zajednicke sudbineSlika 2: Zakon zajednike sudbine.

d) Zakon dobre forme (harmonije, ritma, pregnantnosti) uravnoteene forme, crte, are imaju veu ansu da se doive kao celine.

Zakon dobre forme

Slika 3: Zakon dobre forme.

Verthajemerova ispitivanja su u psihologiju unela novost, zato to nije bilo uobiajeno da se neka karakteristika spoljanjeg sveta uzme kao osnova objanjavanja nekog psiholokog procesa. Njegovi eksperimenti su vodili jednom zakljuku ako su ovi inioci, koji su izvan nas i koji odreuju celovitost opaanja zajedniki za sve ljude, kako onda objasniti pojavu da razliiti ljudi neto razliito opaaju? Za tako neto ipak moraju da se uzmu u obzir i neki drugi faktori, koje emo kasnije razmotriti.

I 3) Opaanje figure na pozadini

Jo jedan prodor getalt psihologije nainjen je zahvaljujui radovima Kurta Kofke i Edgara Rubina. Oni su otkrili da opaanje neke figure nije odreeno samo njenim osobenostima, ve da na to utie i pozadina. Pri vizuelnom opaanju jedan deo slike je beneficiran nosi vie smisla i osoba je okupirana vie tim aspektom. To je figura. Drugi deo slike je zanemaren, njega smo manje svesni i on ima manje smisla to je podloga ili pozadina figure. Odnos izmeu pozadine i figure je veoma znaajan. Ma koliko izgledalo da je podloga zanemarljiva, eksperimenti su pokazali da njene osobenosti veoma utiu na opaanje figure, da je prisutna u celovitosti opaanja i onda kada toga nismo svesni. Edgar Rubin je doao do odreenih zakljuaka i formulisao osobenosti figure i pozadine, koje e biti date u sledeoj tabeli:

Tabela 1: Karakteristike figure i pozadine.

Studije koje su nastale kasnije istakle su znaaj same ivice izmeu figure i pozadine. Ta linija fenomenoloki pripada figuri (ari) i ini njenu konturu. Brojna ispitivanja su pokazala da kontura ima odluujuu ulogu u opaanju dece i pripadnika primitivnih plenema. Deca esto vuku prstom po konturi prilikom prepoznavanja predmeta sa crtea ili slika. Odnos figure i pozadineSlika 4: Odnos figure i pozadine, znaaj konture

I 4) Dvosmislene slike

Za psiholoke studije su posebno bile znaajne slike sa dva smisla, tj. slike sa mogunou da se vide kao dve razliite figure. Slede primeri:Dvosmislene slikeSlika 5. Slika 6.

Iako imaju dva potencijalna smisla, ove slike ne mogu da se sagledaju u oba istovremeno, ve je to mogue samo naizmenino. Druga njihova osobenost se sastoji u tome to se opaanje alike u jednom smislu ne moe dugo zadrati; vrlo brzo se slika spontano organizuje u drugom smislu, potom opet vraa na prvi itd.

II Unutranji inioci opaanja

II 1) Fizioloki inioci opaanja

Fizioloko stanje u kojem se ovek nalazi umnogome odreuje sadraj i smer psihikih procesa. Kada smo umorni nae opaanje ili miljenje nije isto kao kad smo odmorni i svei. Fizioloko stanje je veoma vana determinanta u usmeravanju nae panje. Mnoge studije su izvoene. Poznat je eksperiment Kurta Levina, kojim je on ilustrovao dejstvo fiziolokih inilaca na opaanje. Svoje studente je podelio u dve grupe. Dok je kontrolna grupa ivela normalno, eksperimentalna grupa je gladovala neko vreme. Zatim su obema grupama tahistoskopski izlagane drai nedovoljno definisane slike i crtei. Dok kontrolna grupa nije davala neke karakteristine odgovore, ispitanici iz eksperimentalne grupe, tj. oni koji su gladovali, navodili su da su videli kifle, salame, perece jednom reju jelo. Ispostavilo se, uglavnom, da gladni ljudi bre opaaju, zamiljaju, misle o hrani nego ljudi iji su stomaci puni. To znai da je fizioloko stanje vana determinanta u usmeravanju panje, a time i u upravljanju opaanja ka odreenim objektima. Mada, mora se uvek uzeti u obzir i motivacija.

II 2) Psiholoki inioci opaanja

Uticaj ranijeg iskustva na opaanje

Iskustvo daje smisao opaajima. Npr. sa ulice dopire jedan zvuk, ali za nas to nije prosto zvuk, ve zvuk automobila, a za poznavaoce ak i zvuk odreenog automobila. Krolik to lepo ilustruje brojnim primerima, npr. u mranoj prostoriji izlagan je ispitanicima smisaoni materijal, automobil i drvo. Ako se drvo kree ka automobilu koji miruje ispitanici e svi videti da se automobil kree a drvo miruje, upravo onako kako im iskustvo o tome govori.

Neposredno iskustvo

Ono to je neposredno prethodilo u naoj svesti umnogome determinie nae opaanje. Mejer je pokazao na eksperimentu prepoznavanju napisanih rei, da neposredno iskustvo utie na brzinu uspostavljanja smisla. Ako se u tahitoskopskom izlaganju pojedinih rei desi da jedna za drugom dou rei sa jasnom asocijativnom vezom prepoznavanje druge rei bie znaajno bre.

Emotivni stav

Emocije ponekad uestvuju u formiranju opaanja koliko nam se puta uinilo da u mraku vidimo od buna nekog ko nas vreba. Trajnija emotivna opredeljenja stavovi, trajnije utiu na nae opaanje. Poznato je da su nam drage osobe i lepe. A osobe koje ne volimo ponekad opaamo kao nakaze. Ispitivanje koje je obavila Cigler sa devojicama, ukazuje da se voljene devojice ili cenjene osobe manje kritiki opaaju.

Motivacija i interesovanja

Mozak svesno ne registrije i ne obrauje sve informacije istovremeno. Informacije koje nam trenutno nisu vane on ne registrije svesno. Glavni faktor usmerenosti percepcije je panja - ako smo usmereni na jedan dogaaj, ostale i ne registrujemo svesno. Potrebe, elje i interesovanja, odreuju ta e se posmatrati i opaziti. Poznato je da potpunije opaamo ono za ta smo motivisani da opaamo, a da ono za ta nismo motivisani opaamo nepotpuno ili uopte ne opaamo. Izbor predmeta ka kojima e se usmeriti naa svest je svakako duboko odreena naom motivacijom. Cocktail - party fenomen (kada u bunom drutvu uspevamo pratiti govor jedne osobe).Motivacija opaaa se najizrazitije ispoljava u selektivnosti opaanja. Kapaciteti panje, opaanja, zadravanja i drugih saznajnih funkcija su ogranieni. Osoba obraa panju na one aspekte drugog koji su relevantni za postizanje odreenog cilja, zadovoljenje aktuelne potrebe ili voenog interesa. Drugo lice selektivnosti je konstantnost opaanja. Jednom identifikovan iskustveni objekat, shvaen na nain koji je u skladu sa naom optom kognitivnom i motivacionom orijentacijom, uvek opaamo kao isti. Opte je poznato da gladna osoba u veoj meri obraa panju i bolje primeuje neto to bi moglo zadovoljiti glad. Bruner i Gudman nalaze da su siromana deca u reprodukciji veliine kovanog novca znaajno preuveliavala njihove dimenzije u odnosu na bogatu decu.Baja Baji ilustruje dejstvo razliitih trajnih iteresovanja na uspostavljanje smisla u opaanju: ako isti stimulus, npr.re koren, izloimo ljudima razliite profesije onda e saznajni efekat esto biti sasvim drugaiji botaniar e misliti na koren biljke, lingvista na koren rei, stomatolog na koren zuba, matematiar na kvadratni koren i tako dalje.

II 3) Socijalni inioci opaanja

Ljudsko vienje socijalne sredine je jedan od osnovnih mehanizama socijalnog ponaanjapojedinaca i grupa, bilo da se ponaaju onako kako moraju ili onako kako to sami ele. Svoje ponaanje ljudi uvek zasnivaju na svom vienju i razumevanju situacije u kojoj se nalaze. To vai i za situacije u kojim se ogledaju na druge ili prihvataju njihove interpretacije stvarnosti. Ponaanje drugih je takoe informacija o svojstvima situacije.Socijalna percepcija je jedan od oblika socijalnog ponaanja. Mi se bavimo opaanjem drugih i kad jesmo i kad nismo u interakciji sa njima. im neko ue u nae vidno polje, ako se u tom momentu naa panja bavila sadrajima koji nisu vani, mi emo ga razgledati iz perspektive koja odraava nae trenutno raspoloenje ili na opti odnos prema ljudima. Jedan od efekata aktivnog odnosa kulture prema odrastanju i integraciji svojih lanova ogleda se u postojanju kulturnih obrazaca koji uveliko utiu na to kako e pojedinci da vide, razumeju i ocenjuju sebe, druge osobe i zbivanja u socijalnom okruenju. Prva uenja se odnose na kategorijalne sisteme koji ine osnovu socijalne dimenzije linog identiteta, koji usmeravaju panju na slinost i razlike izmeu jedinke i onih koji je okruuju, koji usmeravaju njen poloaj u sistemu postojeih drutvenih normi. Prve specifine rakcije sredine esto se odnose na suzbijanje onih ponaanja koja se smatraju nepoeljnim. Iskaz Ti ne treba da to radi jer si devojica, to je za deake moe biti prva lekcija o socijalno znaajnim razlikama i o socijalnoj distanci. Taj izvrnuti redosled u uenju socijalnih kategorija lako se moe uoiti i kod odraslih kada se radi o etnikim, religijskim, politikim, religionalnim, profesionalnim i slinim stereotipima. Uenje klasifikacija je vaan aspekt svakog pa i socijalnog uenja. Nae opaanje i fizikih i socijalnih objekata je aktivnost socijalizovanih osoba, osoba koje poseduju niz personalnih svojstava od kojih su neka ista kod svih ljudi, neka se javljaju samo kod pripadnika pojedinih grupa, a neka su iskljuivo individualna. Svoje perceptivne dispozicije mi delimino stiemo svojom kulturom.Kultura se definie kao skup gotovih odgovora na sve opte probleme ivota. Kada je drutvo te odgovore u nas vrsto usadilo, mi smo spremni da svet prema njima unapred opaamo. Jedan poglavica iz Svazilenda video je da su svi londonski saobraajci neobino ljubazni, jer u Svazilendu podignuta ruka znai srdaan pozdrav.Antropolozi su, izuavajui karakteristike pojedinih grupa stanovnitva, mogli da konstatuju da osim razlika u socijalnim institucijama postoje i razlike u kognitivnim funkcijama, emocionalnom reagovanju i motivaciji.Polazei od toga da se fizikalna situacija u razliitim kulturama razliito opaa, neki autori govore o institucionalizaciji opaanja, tj. o tome da postoje norme kako odreene situacije i objekte treba opaati. Kad takve norme postoje onda se opaa ne onakav kakav je objekt realno, nego onako kao to standardi zahtevaju. U kategorizaciji kljunu ulogu ima leksiki fond. Socijalni faktori utiu na opaanje prvenstveno preko jezika. U onim sredinama u kojima je iz razliitih razloga vanija finija diskriminacija odreenih oblasti stvarnosti postoji vie termina kategorija za tu oblast. Stvarnost se potpunije i detaljnije opaa. Npr. kod stoarskih naroda nalazimo veliki broj termina u vezi sa stokom, kod onih u pustinji za vrste peska, itd.Percepcija zavisi od aktuelnih motiva, kao i osobina linosti, a motivi kao i osobine linosti, formiraju se pod uticajem socijalnih faktora.