8/16/2019 Opšta 19. veka I

1/149

Opšta istorija XIX veka – I deo

8/16/2019 Opšta 19. veka I

2/149

Pitanja:

Epoha liberalnog kapitalizma (opšta obeležja)

I – Evropa u periodu buržoaskih revolucija 1770-1815 !odine "dru#tveno-ekono$ski i politi%ki

 proble$i&'II – (ru#tvena i politi%ka $isao u 18 veku'

Francska bržoaska revolcija (kolokvijm)

1 )rancuska $onarhija uo%i revolucije'* +kup#tina (ržavnih staleža i po%etak revolucije', akonodavna skup#tina i pad $onarhije'. /orba žirondinaca i $ontanjara'5 +aivanje onventa i pro!la#enje republike'2 3akobinska diktatura'

7 4er$idorski konvent'8 (irektoriju$'

Francska i Evropa doba !apoleona "#$$%"&"' godine

onulstvo'10 Pro!la#enje carstva'11 6atovi napoleonovo! carstva 180.-1807'1* ontinentalna blokada'1, eliko carstvo 1807-181*'1. apoleonov pohod na 6usiju'15 apoleonov pad'12 ladavina od 100 dana'17 Evropa ivan veliko! carstva "elika /ritanija9 6usija9 ne$a%ke e$lje&

Evropa od restaracije* do revolcije "&"'%"&+&

18 /e%ki kon!res 181.1815'1 +veta alijansa'*0 acionalno-revolucionarni pokreti na /alkanu'*1 elika /ritanija 1815-1850'

** )rancuska u doba restauracije "1815-18,0&'*, 3ulska $onarhija 18,0-18.8'*. e$a%ke e$lje 1815-18.8'*5 ;abbur#ka $onarhija 1815-18.8'*2 6usija u prvoj polovini

8/16/2019 Opšta 19. veka I

3/149

Istorija ./0

,, 6at a neavisnost i postanak +=(',. >stav +=(',5 a#in!tonova era 178-177',2 (že?ersonova ad$inistracija 1801-180'

,7 /ritansko-a$eri%ki rat 181*',8 @onroova doktrina', Pitanje ropstva i $isurijski ko$pro$is'.0 Era Endrjua (žeksona 18*-18,7'.1 Pitanje 4eksasa i rat sa @eksiko$'.* o$pro$is i 1850'

3

8/16/2019 Opšta 19. veka I

4/149

Evropa period bržoaskih revolcija "##1%"&"' (drštveno%ekonomski i politi2ki problemi)

Epoha liberalno! kapitali$a

Epoha liberalno! kapitali$a "kapitali$a slobodne konurencije& je radoblje u istoriji koje traje

od 1770-ih do 1870-ih !odina ajvažnije istorijske tekovine ovo! radoblja jesu: ") industrijskarevolucija i postepeni prelaak kapitalisti%kih privreda na $a#insku proivodnjuA 3) preorijentacija poljoprivrede na kapitalisti%ki siste$ privreBivanjaA 4) raaranje ?eudalnih dru#tvenih odnosa ikona%na pobeda buržoaije kao vladajuCe klase u dru#tvuA +) ravoj i idejno-politi%ko ja%anje radni%keklaseA 5& uspostavljanje odnosa slobodne kapitalisti%ke konkurencije u ekono$iji i liberalnih ustavnih

 principa u politiciA 2& pojava i uspon novih "socijalisti%kih& dru#tveno-politi%kih teorija i ideolo!ijaEpoha liberalno! kapitali$a se $ože podeliti na tri perioda: ") period buržoaskih revolucija

"1770-1815&A 3) period i!radnje !raBansko! dru#tveno! i politi%ko! siste$a i pojave socijalisti%kihu%enja i radni%ko! pokreta "1815-18.8&A 4) period borbe a !raBansku de$okratiju9 nacionalnue$ancipaciju i prava radni%ke klase "18.8-1871&

Dp#ti dru#tveno-ekono$ski i politi%ki proble$i

6adoblje od 20-ih !odina 18 veka pa do 1815 !odine je ispunjeno $no!i$ revolucionarni$ pro$ena$a u ekono$sko$9 dru#tveno$ i politi%ko$ životu u svetu a po%etku ovo! perioda jeatova parna $a#ina9 koja ona%ava klju%ni trenutak ravoja $a#inske proivodnje i industrijskerevolucije Istovre$eno9 pokreCe se lanac politi%kih i dru#tvenih procesa revolucionarno! karaktera9 u%ije$ je sredi#tu bila )rancuska buržoaska revolucija9a na po%etku to! lanca revolucija bila jea$eri%ka politi%ka revolucijaF "1770-178,&9 %ija je pobeda donela oslobaBanje 1, en!leskih kolonijau +evernoj =$erici od Gondona i stvaranje +=(

 a evropsko$ kontinentu9 ovaj lanac revolucijaF obuhvata:- pobune !raBana Heneve "1728-178*&9 u!u#ene strano$ vojno$ intervencijo$- #vedsku revoluciju odo!o – ukidanje privile!ija ple$stva od strane kralja "177*-178& i

uvoBenje !raBanske jednakosti- borbu a sa$oupravu "ho$ rulF& u Irskoj i a ibornu re?or$u u En!leskoj "1780-178,&- borbu de$okratsko! krila buržoaije u ;olandiji ">jedinjeni$ provincija$a& protiv autokratskih

težnji #tatholdera "178,-1787&9 koja je u!u#ena vojno$ intervencijo$ En!leske i Pruske- oslobodila%ku borbu 3užne ioe$ske "/el!ije& protiv habbur#ke uprave i !er$aniatorskih

re?or$i 3osi?a II "1787-170&9 koja je u!u#ena austrijsko$ vojsko$- ne$ire u Poljskoj i njene deobe "177.-175&- veliku )rancusku revoluciju9 revolucionarne i napoleonovske ratove sa njihovi$ dalekosežni$

odjeci$a #iro$ Evrope – u e$a%koj9 Italiji9 =ustriji i >!arskoj9 6usiji9 Poljskoj9 na /alkanu i u

4urskoj9 u kolonijalni$ podru%ji$a Gatinske =$erike

4oko$ 12 i 17 veka jedna od najveCih kolonijalnih sila9 Španija9 bro je opadala @iro$ u>trehtu 171, ona je i!ubila poslednje posede u Evopi9 osi$ /alearskih ostrva Ipak9 preko$orski

 posedi su joj i dalje bili o!ro$i – +euta u =?riciA )lorida9 @eksiko9 ova Jranada9 Jvate$ala9arakas9 Peru9 /uenos =ires9 Kile u centalnoj i južnoj =$ericiA ostrva u aribi$aA uba9 Portoriko9isto%ni deo +anto-(o$in!aA a od 172, i Gujijana u severnoj =$erici

 Portugalija9 iako je bila be na%aja u Evropi9 i$ala je velike kolonije- /rail u =$ericiA on!o9=n!olu i @oa$bik u =?riciA Jou i (iu u IndijiA @akao u ju!oisto%noj =iji

Ujedinjene provincije su posedovale delove /rabanta i )landrije u Evropi9 ap u južnoj =?rici9

ostrvo Lejlon9 i ni $anjih poseda na @alabarskoj obali Indije Francuska je bila evropska velesila9 a od kolonija je držala anadu9 Gujijanu9 i deo +an-(o$in!au =$ericiA kao i delove centralne Indije u =iji +ed$o!odi#nji$ rato$ "1752-172,& kolonijalno

4

8/16/2019 Opšta 19. veka I

5/149

carstvo )rancuske je bilo !otovo uni#teno I!ubila je dve najveCe kolonije – anadu i Gujijanu9 kao iveCe teritorije u Indiji9 a sa%uvala je sa$o polovinu +an-(o$in!a i nekoliko $anjih ostrva

 Engleska je doživljavala uspon od sredine 17 veka Dna je od 1251 "avi!acioni akt& nanosilavi#e udara ;olandiji9 da bi se u 18 veku okrenula i protiv )rancuske9 koju je9 kao konkurenta na$ori$a9 poraila u +ed$o!odi#nje$ ratu >jedinjeno raljevstvo elike /ritanije se sastojalo odEn!leske sa elso$9 Mkotske i Irske +ve do 1800 Irska je i$ala autono$ni status "i$ala vlastiti

 parla$ent& i s$atrano je da je ona sa$o u personalnoj uniji sa En!lesko$ an ostrva9 En!leska je posedovala i ur?irstvo ;anover u e$a%koj "nasledni posed en!leskih kraljeva& Dd 170. je držalaluku i utvrBenje Jibraltar u Mpaniji (o 1772 de ?acto9 a do 178, de jure9 i$ala je 1, kolonija naisto%noj obali severne =$erike )rancuskoj je 172, oduela anadu En!leska je posedovala i Jijanui nekoliko apadnoindijskih ostrva > =?rici je držala u#Ce reke Ja$bije9 obalu +ijera Geone i ostrvo+v 3elenu u =tlantiku Dd 80-ih 18 veka i$ala je i o!ro$ne posede u =ustraliji

Sveto rimsko carstvo nemačke narodnosti se satojalo od *2 !otovo potpuno sa$ostalnih državica9i jo# oko 1000 duhovnih ili svetovnih ?eudalnih senjerija )or$alno9 nji$a je vladao car i dinastije;abbur!a9 ali je nje!ova vlast bila slaba i o!rani%ena > 17 veku9 kao dve najveCe i najja%e državecarstva se idvajaju Pruska sa dinastijo$ ;oencolerna9 i =ustrija9 kao nasledni posed kuCe ;abbur!

 Italija je kao i e$a%ka bila podeljena na vi#e $anjih država a severu su bile dve aristokratske

republike – enecija i Nenova ati$ kneževina @odena9 pod dinastijo$ (OEsteA +ardinska raljevinana severoapadu9 te teritorije pod vla#Cu =ustrije "Go$bardijska niija& +rednja Italija9 sa centro$ u6i$u9 pripadala je papi – Papska ili Lrkvena država 3užna Italija9 sa apulje$ i +icilijo$9 je %inilaraljevinu obeju +icilija "ili apuljsku raljevinu& pod vla#Cu #panske loe dinastije /urbona

+everno od Italije9 u =lpi$a9 bio je Švajcarski savez9 sastavljen od 1, sa$ostalnih kantona i dvesa$oupravne op#tine – Heneve i alisa

 Maltom je vladao duhovno-riterski red +veto! 3ovana 3erusali$sko! Rusija je u 18 veku doživela veliki uspon ladari Petar eliki "128*-17*5&9 3elisaveta "17.1-

172*& i atarina II "172*-172& su 6usiji na%ajno pro#irili !ranice9 vojni%ki i ad$inistrativno jeoja%ali9 te je 6usija irasla u veliku evropsku silu

 Danska je vladala orve#ko$9 Islando$9 i delo$ JrenlandaA a Švedska je vladala delo$Po$eranije i =landski$ ostrvi$a

urska je o!ro$na i$perija9 ali u opadanju ralova%ki$ $iro$ "*2 januar 12& i!ubila je veCeteritorije u centralnoj Evropi9 a /eo!radski $ir je doneo ustaljivanje !ranice duž reka >ne9 +ave i(unava 4urskoj je ostao ceo /alkan9 a severno od (unava la#ka i @oldavija

3edna od najop#tijih karatkeristika istorijsko! radoblja revolucija jeste velika de$o!ra?ska pro$ena u celo$ svetu9 a naro%ito u Evropi Po%ev#i od ,0-ih !odina 18 veka nastaje ubrani porast broja stanovnika > Evropi je 1700 !odine bilo oko 118 $iliona stanovnika9 da bi taj broj9 pred krajveka9 inosio oko 187 $iliona +a$o u )rancuskoj broj stanovnika je od 1715 do 178 porastao sa 18

na *2 $iliona a to vre$e9 u En!leskoj je broj stanovnika porastao sa 5 na $iliona/r porast stanovnika je u $no!i$ e$lja$a stvorio proble$ prenaseljenosti Pored to!a9 stvorio je i $no!obrojno9 nedovoljno aposleno9 $lado stanovni#tvo9 koje je bilo jedan od pokreta%arevolucionarne dina$ike to! doba

4akoBe9 br rast stanovnika je doveo i do pada životno! standarda > 18 veku je do#lo do napretka proivodnje9 ali taj napredak nije $o!ao da prati porast stanovnika

4reCa posledica de$o!ra?ske eksploije bila je ubrana unutra#nja i spoljna "preko$orska&koloniacija 6usija9 Pruska9 =ustrija i Mvedska su vr#ile unutra#nju koloniaciju9 dok su En!leska9Irska9 Mkotska9 Mvajcarska9 Mpanija prekobrojno stanovni#tvo iseljavali u preko$orske kolonije >)rancuskoj su9 od 172,9 oba ova koloniaciona pravca bila veo$a o!rani%ena

 a polju dru#tveno-ekono$skih odnosa9 dru!a polovina 18 veka se na apadu karakteri#e sveobiljnijo$ krio$ siste$a ?eudalne eksploatacije9 s jedne9 i stale#ke podele dru#tva9 s dru!e strane >

5

8/16/2019 Opšta 19. veka I

6/149

+evernoj =$erici9 En!leskoj9 ;olandiji9 i delovi$a severne Italije9 od klasi%no! tipa ?eudalnih odnosasreCu se tek bledi tra!ovi > neki$ delovi$a )rancuske9 e$a%ke9 Mpanije9 ipak se adržao i klasi%niodnos k$etske avisnosti Ipak9 i u ovi$ e$lja$a plreovlaBuje seljak koji je li%no slobodan i i$ae$lji#ni posed9 bilo u vlasni#tvu9 bilo kao akupac ?eudal%eve e$lje na koju plaCa rentu "senjerijalni

 pore& Dva vrsta selja#tva %ini naj$no!obrojniju kate!oriju dru#tva9 a njihov posed je po pravilo $aliPostoje i dru!e kate!orije "$alobrojne& seosko! življa: krupni kapitalisti%ki akupci e$lje "?ar$eri& i

seljaci be e$lje – naja$ni radnici aspra$ usitnjeno! selja%ko! poseda bio je krupni ?eudalni i crkveni veleposed Dve posede9svetovna i crkvena aristokratija obraBuje na tri na%ina: idavanje$ u akupA u po$oC naja$ne radnesna!eA ili9 naj%e#Ce9 kuluko$ seljka "ui$anje$ radne rente&

a raliku od apadne9 u centralnoj i isto%noj Evropi i dalje je ubedljivo preovlaBivao klasi%ni?eudalni odnos

bo! stale#ke or!aniacije dru#tva i vladarsko! apsoluti$a9 punu dru#tvenu i politi%kudo$inaciju je i$ala e$lji#na aristokratija Ipak9 na apadu se9 kao dru#tveni i politi%ki ?aktor9 sve!lasnije javlja $no!obrojna i obo!aCena tr!ova%ka i ?inansijska buržoaija9 koja traži veCi uticaj nadržavnu vlast i politiku vladara "ta$o !de i$aju ikakav uticaj – En!leska9 ;olandija& ili u%e#Ce u vlasti"ta$o !de !a ne$aju uop#te – )rancuska& 4i ahtevi buržoaije9 da se rabiju stale#ke podele i

neravnopravnosti u dru#tvu9 su bili !lavni pokreta%i politi%kih kretanja i ne$ira to! doba3edno od najvažnijih obeležja dru#tveno-ekono$sko! stanja apadno! sveta u dru!oj polovini 18 i

 prvoj polovini 1 veka %ini industrijski preporod9 praCen ubrani$ ravoje$ saobraCaja9 tr!ovine"najpre preko$orske&9 i dru!ih privrednih delatnosti Po%ev od 20-ih !odina 18 veka apo%inje proces

 ponat pod naivo$ industrijska revolucija > sredi#tu industrijske revolucije stoji a$enjivanje$anu?akturno-anatske9 $asovno$9 $ehaniovano$9 industrijsko$ proivodnjo$

(ru#tvena posledica te a$ene bila je korenita i$ena dotada#njih socijalnih i politi%kih strukturana apadu9 koja je buržoaiji dala nova sredstva u njenoj borbi a do$inaciju u dru#tvu 4a i$ena jei#la u dva pravca: u pravu broj%ano! i ekono$sko! rasta !raBanske klase "buržoaije& i nastankaindustrijsko! proletarijta9 kao najsvesnije! dela radni%ke klase

Pod poj$o$ industrijska revoluciaj se pordau$eva9 najpre9 svestrani tehni%ko-tehnolo#ki preobražaj koji je ivr#en u dru!oj polovini 18 i prvoj polovini 1 veka u svi$ oblasti$a privreBivanja 4aj preobražaj je o$o!uCio prelaak sa $anu?akturne na $a#insku proivodnju iindustriju9 revolucionisanje saobraCajnih sredstava i velik uspon pro$eta i tr!ovine Ipak9 industrijskarevolucija nije sa$o tehni%ko-tehnolo#ki napredak9 veC ona predstavlja i trajnu pro$enu celokupneekono$ske9 socijalne9 pa i politi%ke strukture kapitalisti%ko! dru#tva 4ek je industrijska revolucijastvorila ravijenu kapitalisti%ku privredu

Industrijska revolucija je po%ela u dru!oj polovini 18 veka9 kada je a prelaak na $asovnu$a#insku proivodnju bilo ispunjeno nekoliko uslova: 1& dovoljno prikupljeno! "aku$ulirano!&kapitala a ula!anje u skupa industrijska postrojenja9 sirovine9 i dru!a sredstva a proivodnjuA *& kada

se pojavila $no!o tv dvostruko slobodnihF radnika "slobodni li%no i pravno od ?eudalnih vea ioslo!o"eni – tj oni koji ne$aju sredstva a proivodnju&A ,& kad je stvoreno #iroko spoljno iunutra#nje trži#te9 koje je psosobno da prihvati i potro#i veliku koli%inu industrijskih proivodaA .&kada je $anu?akturna proivodnja usavr#ena do najvi#ih $o!uCih !ranica

Dvi uslovi su se sticali postepeno9 da bi svi bili ispunjeni toko$ 18 veka9 najpre u En!leskoj ato je industrijska revolucija prvo tu i apo%ela i tu najbrže napredovala

=ku$ulacija kapitala u En!leskoj se vr#ila na nekoliko na%ina: iskori#Cavanje$ kolonija9tr!ovino$ roblje$9 poja%ano$ eksploatacijo$ seljaka9 anatlija9 $anu?akturnih radnika9 a naro%Itokro proces ogra"ivanja9 tj proterivanja seljaka tv kopiholdera "akupaca ple$iCke e$lje& sanjihovih poseda D!raBivanje je u En!leskoj stvorilo ar$iju dvostruko slobodnihF radnika9 koji sukori#Ceni kao je?tina radna sna!a u industriji Dsvajanje$ o!ro$nih kolonijalnih poseda9 u En!leskoj

 je bio ispunjen jo# jedan preduslov a industrijsku revoluciju – ?or$irano je veliko unutra#nje i spoljnotrži#te

6

8/16/2019 Opšta 19. veka I

7/149

4oko$ 18 veka do#lo je do nia ranih tehni%kih pronalaaka Prvi takav pronalaak bio je leteCi%unak (žona eja i 17,, !odine9 po$oCu koje! se tkanje $ehaniovalo i ubralo ati$ je 6i%art=rkrajt uspeo da doBe do $ehani%ke predilice na kojoj se pa$u%no ili vuneno vlakno ravla%iloi$eBu valjaka koji su se okretali rali%Ito$ brino$ +avr#eniji na%in $ehani%ko! predenja jeostvario (žej$s ;ar!ri?s 172. !odine9 na svojoj dženiF $a#ini9 koja je o$o!uCavala da 1 prelac radina $no!i$ vreteni$a Poto$ je +e$juel ro$pton 177. spojio ova dva $etoda i doveo do visoko!

nivoa proces $ehani%ko! predenjaEd$ond artrajt je 1785 konstruisao $ehani%ki tka%ki raboj9 koji je pokretan konji$a ili$linski$ to%kovi$a na vodeni po!on9 i o$o!uCio je i!radnju pravih tekstilnih ?abrika "prve ni%ukraje$ 18 veka i i$ale .00-200 radnika&

 apredak tekstilne proivodnje je podstakao i ravoj dru!ih industrijskih procesa9 i koji se u 1veku ravila he$ijska industrija 6e% je o beljenju i bojenju tkanina /eljenje se obavljalo po$oCusu$porne kiseline9 a tehniku beljenja je u praksu uveo )rensis ;o$ 1752 (žon 6obak je 7 !odina prenje!a raradio postupak dobijanja su$porne kiseline u olovni$ ko$ora$a raje$ 18 veka dvojica)rancua su tehniku beljenja dodatno usavr#ili po$oCu hlora - lod Guj /ertole i Hoe? Guj Jej-Gisak

 a tra!anja a usavr#avanje$ proivodnje $etala9 vrlo sti$ulativno su delovale vojne potrebe

Po#to je $etalur!ija9 tj poivodnja i prerada $etala9 bila blisko poveana sa rudarstvo$9 do#lo je donapretka i ove privredne !rane Ipak9 rudarstvo je u 18 veku napredovalo kvantitativno9 a u $etalur!iji

 je do#lo do nekoliko kvalitativnih napredaka Prvi takav napredak bilo je9 po%etko$ 18 veka9otkrivanje $etode koksovanja u!lja i proivoBenje9 po$oCu takvo! u!lja9 velikih koli%ina liveno!!vožBa9 #to se do tada nije upražnjavalo9 veC se !vožBe sa$o kovalo ažan napredak u $etalur!iji

 bilo je pudlovanje9 koje je 178. otkrio ;enri ot 4o je $etod a dobijanje $eko! sirovo! !vožBa uvisoki$ peCi$a9 nje!ovi$ pro%i#Cavanje$ u te%o$ stanju9 a ati$ valjanje$ i kovanje$

Ipak9 svi ovi iu$i u tekstilnoj i $etalnoj industriji9 rudarstvu9 dali bi o!rani%ene reultate bevažno! pronalaska u oblasti po!onski $a#ina 4o je bila parna $a#ina (žej$sa ata9 eksperi$entalnokonstruisana 172,9 patentirana 1729 a usavr#ena a proivodnju 1772 !odine at se oslanjao nakonstrukcije i eksperi$ente 4o$asa juko$ena i (žona +$itona atova parna $a#ina je najpre

 pri$enjena u rudnici$a9 a bu#enje dubljih revira9 ispu$pavanje vode i ja$a i ivla%enje rudeA ati$su je po%eli koristiti u želeara$a i %eli%ana$a9 a od kraja 18 veka i a pokretanje $a#ina u tekstilnojindustriji Po$oCu parne $a#ine9 kao pokreta%a9 =$erikanac 6obert )ulton je 180, i!radio prvi

 parobrod9 a En!le (žordž +tivenson prvu želeni%ku loko$otivu 181. !odineahvaljujuCi svo$ prirodno$ bo!atsvu9 kao i ovi$ brojni$ pronalasci$a i inovacija$a9 En!leska

 je veliki$ koraci$a krenula u pretvaranje prve privredne velesile sveta (ru!e e$lje su uindustrijaliaciji kasnili a *0-50 !odina

Pored procesa industrijsko! preobražaja9 u radoblju revolucija "1770-1815& poljoprivreda je ucelo$ svet jo# uvek bila najvažnija !rana dru#tvene proivodnje9 i %inila je osnovu celokupne

 privredne strukture svake e$lje Industrija i tr!ovina9 i pored ubrano! ravitka9 nisu uspele "osi$donekle En!leske& da u!roe do$inantan položaj poljoprivrede u privredno$ životuapadnoevropska poljoprivreda je bila ravijenija u odnosu na isto%noevropsku Ipak9 i u apadnoj

Evropi ona se sporo ravijala apredak koji se u dru!oj polovini 18 veka ostvaruje u poljoprivredi9najpre je reultat veliko! prira#taja stanovni#tva9 velike radne sna!e9 i bo! osvajanja novih obradivih

 povr#ina9 a ne reultat inovacija u proivodnji i poveCavanja produktivnosti rada 3ednostavno9 porast proivodnje u poljoprivredi nije $o!ao da prati narasle potrebe poveCano! broja stanovnika

Pored poljoprivrede i industrije9 tr!ovina je bila treCa privredna oblast koja u radoblju revolucijaulai u sa$e ekono$ske osnove dru#tva jen uspon je uo%ljiv naro%ito u oblasti preko$orsko!

 pro$eta sa kolonija$a osioci ove tr!ovine su )rancuska9 Mpanija9 ;olandija9 i Portu!alija9 a dalekoispred svih njih En!leska

Ipak9 i pored sve! to! napretka i privredno! uspona9 toko$ 70-ih i 80-ih 18 veka bilo je vi#eekono$skih kria9 koje se ispoljavaju u astoji$a proivodnje9 opadanju poslovne aktivnosti9 pojava$a nesta#ica i !ladi Ivori tih pore$eCaja su najpre u poljoprivredi: lo#i$ žetva$a i

7

8/16/2019 Opšta 19. veka I

8/149

8/16/2019 Opšta 19. veka I

9/149

 – na#a predstava je subjektivnaA a na osnovu vi#e %ula dobija$o objektivniju predstavu o $aterijalno$svetu

4vorci$a racionalisti%ko! ?iloo?sko$ $etoda se s$atraju 6ene (ekart "152-1250& u )rancuskoji /aruh +pinoa "12,*-1277& u ioe$skoj (ekart je prihvatio e$pirijsko istraživanje sa$o kao

 preduslov sananja9 i dodao $u je intuiciju "$isao& kao osnovni kriteriju$ svako! pravo! nanja9istine9 pa i svako! ljudsko! postojanja – Mislim# znači postojim +pinoa nije prihvatio ovaj (ekartov

?iloo?ski dualia$9 veC je tvrdio da su svet i priroda $aterijalni i u to stro!o deter$inisani9 a da jerau$ tu sa$o radi sanavanja te nje!ove $aterijalnosti i deter$inacije I$anuel ant "17*.-180.& je poku#ao da spoji e$piria$ i racionalia$

 a polju dru#tvenih i politi%kih teorija najvažnija tekovina epohe !enee kapitala bilo je u%enje o prirodno$ pravu i dru#tveno$ u!ovoru9 koje je direktno proisticalo i ahteva a dru#tveni$ i politi%ki$ pro$ena$a9 kao osnovno$ potrebo$ kapitalisti%ke epohe i $lade !raBanske klase Dvi$u%enje$ je iražavano shvatanje da su dru#tveno-politi%ki odnosi ?eudalno-apsolutisti%o! tipanepravedni i neprirodni Prirodni i pravedni su oni odnosi koji #tite slobodu i ukidaju o!rani%enjaindividualnoj inicijativi 4akvi odnosi se $o!u postiCi ako se dru#tvo or!aniuje po uoru na prirodu:

 po#tujuCi slobodnu konkurenciju9 prirodnu selekciju i uspeh najsposobnijih ako to ne bi vratilo%oveka na nivo divlje prirode9 ljudi su $orali da se $eBusobno povežu i da se na bai slobodne volje

do!ovore #ta Ce u dru#tvu biti neo!rani%eno slobodno9 a #ta se $ora akono$ o!rani%iti (ru#tveniu!ovor je najbolji na%in re!ulisanja odnosa $eBu ljudi$a9 koji$a nikakva božanska prava i božanski

 principi9 protivni slobodi li%nosti nisu potrebniPrirodno-pravna teorija se ravila toko$ 17 i 18 veka u En!leskoj9 ioe$skoj9 i e$a%koj9 a

njeni najistaknutiji predstavnici su bili 4o$as ;obs9 (žon Gok9 ;u!o Jrocius9 /aruh +pinoa9 Jot?ridilhel$ Gajbnic @eBu nji$a velik uticaj na revolucionisanje duhova je i$ao (žon Gok Dn u delu

 Dve rasprave o vladi "128& obja#njava da je pravo na svojinu jedno od najvažnijih %ovekovih prirodnih prava Gjudi su upravo radi a#tite vlasni#tva i svojine i napustili prirodno stanje svojee!istencije9 na%inili $eBusobni do!ovor i obraovali !raBansko dru#tvo 6adi ?unkcionisanja ovo!dru#tva stvorena je vlast i napisani su akoni po koji$a se ljudi $oraju vladati 4i akoni9 da bi bilidelotvorni i trajni9 su se $orali asnivati na prirodni$ pravi$a ljudi9 i svako odstupanje od njih je

 predstavljalo loupotrebu i iopa%avanje koji$a ljudi $oraju da se suprotstave9 jer ljudi9 stvarajuCi!raBansko dru#tvo9 se nisu odrekli nijedno! svo! prava9 veC su pristali da neka od njih buduo!rani%ena ato se vlast i država $oraju stalno kontrolisati i o!rani%avati E?ikasno sredstvo borbe

 protiv sve$oCi vlasti jeste njena podela na tri ?unkcije: akonodavnu9 ivr#nu i ?ederaciju =ko neka odnjih krene da kr#i svoja ovla#Cenja9 narod i$a prirodno pravo da se protiv nje pobuni i baci je

)rancuska prosvetiteljska $isao se odlikovala borbeno#Cu9 kriti%no#Cu i pole$i%no#Cu > njoj jesve "reli!ija9 shvatanje prirode9 dru#tvo9 državni poredak& bilo podreBeno kritici9 i sve to je trebalo ilida opravda svoj opstanak pred sudo$ rau$a ili da se odrekne opstanka

 ajna%ajniji $islioci9 ?iloo?i i dru#tveni teoreti%ari ?rancuske !raBanske $isli bili su )ransoa

olter "12.-1778&9 Marl @onteskije "128-1755& i Han-Hak 6uso "171*-1778&Patrijarh ?iloo?aF 9 olter9 bio je najo#triji kriti%ar ?rancusko! dru#tva 18 veka9 nje!ovih?eudalno-apsolutisti%kih ustanova9 shvatanja i obi%aja apisao je $no!e književne9 esejisti%ke9?iloo?ske i istorio!ra?ske radove: Filozo$ija pisma "pod uticaje$ en!leskih e$pirista&9 Devicaorleanska9 Razmatranja o meta$izici9 Filozo$ neznalica9 ?iloo?ski ro$an %andid   "175&9 tra!ediju

 Ma&omet 9 istorio!ra?ska dela 'ek (uja )I'  i Istorija %arla )II olter je $reo i napadao $oCnike9 a velik deo života je proveo na njihovi$ dvorovi$a +araBivao

 je i borio se ajedno sa enciklopedisti$a9 a nikad nije prihvatio $aterijalisti%ku ?iloo?iju ritikovao je ple$stvo i veleposedni%ku aristokratiju9 a sa$ je kupovao i$anja #iro$ )rancuske apadao jecrkvu i reli!iju9 a s$atrao je /o!a neophodni$ – =ko /o!a ne bi bilo9 trebalo bi !a i$islitiF

> ?iloo?sko$ po!ledu "najpotpunije u ro$anu andid& bio je bliak Gokovo$ e$piri$u i

 jutnovo$ eksperi$entali$u eruje da /o! postoji9 i da je svet prirode i rau$ski svet %ovekanje!ovo delo9 ali s$atra da je po stvaranju sveta9 /o! prestao da se $e#a u dalji život i ravoj to!sveta

9

8/16/2019 Opšta 19. veka I

10/149

ao ideolo! buržoaije napadao je crkvene do!$e i institucije9 $isticia$9 verski ?anatia$ Ipak9s$atrao je da veru u /o!a kod ljudi treba sa%uvati9 jer be straha od /o!a i božije kane9 po olteru9ljudi ne bi $o!li da opstanu u or!aniovanoj dru#tvenoj ajednici jer su nesavr#eni9 pri$itivni9 !lupi

/io je protivnik apsolutisti%ke tiranije9 ali se ipak opredeljuje a prosveCeni apsolutia$9 a save?iloo?a i vladara9 !de bi ?iloo?i državi davali intelektualni i duhovni pravac9 a vladari neophodniautoritet 3edino u takvo$ državno$ ureBenju olter vidi!aranciju a prevailaženje ?eudalne

aostalosti i a osi!uravanje slobode9 koju on ijedna%ava sa po#tovanje$ akona9 jer akon spre%avanasilje9 sa$ovolju i u!njetavanja> osnovi olterovo! istorio!ra?sko! nau%no! $etoda leži uverenje da se %ove%anstvo stalno i

 pro!resivno ravija9 ahvljujuCi ravoju rau$a Pre$a to$e9 pokreta% istorije je rau$9 a neproviBenjeF (a bi se ravoj rau$a #to uspe#nije sa!ledao treba pratiti sve nje!ove $ani?estacije uživotu dru#tva: sudbinu pojedinih na$enitih ljudi9 ravitak nauke9 tehnike9 u$etnosti9 proivodnje9tr!ovine 4ako da je pred$et istorijske nauke celokupno %ove%anstvo9 nje!ova civiliacija i proivodinje!ovo! duha

Marl @onteskije je u ?iloo?sko-$etodolo#ko$ po!ledu bio pod uticaje$ en!lesko! e$piri$a i?rancusko! racionali$a ao politi%i teoreti%ar oslanjao se vi#e na pri$ere i istorije i stvarnosti9ne!o na principe teorije o prirodno$ pravu i dru#tveno$ u!ovoru

ao i olter9 takoBe je kritikovao ?rancusko dru#tvo > delu Persijska pisma9 ir!ao je ru!lu$oralnu i intelektualnu dekadenciju vi#ih kru!ova dru#tva9 i pods$evao se ustanova$a apsolutisti%ko!siste$a

> delu Razmatranje o uzrocima veličine Rima i njegovog opadanja "17,.9 anoni$no u=$sterda$u&9 @onteskije je dao jednu interpretaciju istorije9 polaeCi od osnovno! $etodolo#ko!

 pravila da sveto$ ne vlada slu%aj9 veC da postoje op#ti uroci9 ?ii%ki i $oralni9 koji deluju u svakojdržavi +vi slu%ajevi u istoriji avise od tih uroka

> svo$ najvažnije$ delu * du&u zakona "Heneva 17.8& on odreBuje i obja#njava te uroke > teuroke on ubraja: prirodu tla9 veli%inu teritorije koju jedan narod nastanjuje9 kli$atske uslove

 podneblja9 reli!iju stanovni#tva9 nje!ove $oralne obi%aje9 ekono$ski život "tr!ovina i vee saspoljni$ sveto$&9 siste$ vlasti Istovre$eni$9 ili pojedina%ni$ delovanje$9 $eBusobni$

 proži$anje$ i dopunjavanje$ ovih ?aktora ?or$ira se duh jedno! naroda9 koji $ora da odreBuje i duhsvih akona koji u toj sredini vladaju =ko ovi akoni dru#tva od!ovaraju prirodi i siste$u nabrojanihuslova koji konstitui#u jednu ajednicu9 jedan narod9 onda su i oni sa$i prirodni =ko ne od!ovarajuti$ uslovi$a9 onda su neprirodni9 i onda i$eBu prirodnih i dru#tvenih akona postoji nesklad kojidru#tvo teži da prevaiBe

> svo$ delu on ralikuje tri oblika državne vlasti: tiraniju9 $onarhiju9 republiku +$atra da je"de$okratska& republika najbolja ?or$a državne vlasti9 ali je ona te#ko ostvarljiva9 i jo# teže održiva?or$a vladavine ato se opredeljuje a ustavnu $onarhiju en!lesko! tipa 4o je ko$pro$isno re#enjeu koje$ se $ože postiCi bla!ostanje naroda i li%na sloboda !raBanina9 u okviri$a odreBeni$ akono$

(a bi se one$o!uCile loupotrebe i kr#enja akonitosti9 @onteskije predlaže podelu vlasti na:

akonodavnu9 ivr#nu i sudsku akonodavnu vlast vr#i narodna skup#tina9 ivr#nu vr#i #e? ivr#nevlasti "$onarh&9 a sudsku ovla#Ceni sudski or!an +vaka vlast je u svo$ do$enu neavisna9 ali jeakonodavna inad sudske i ivr#ne9 jer onda odreBuje nor$e u %iji$ !ranica$a ove dve treba dadeluju

Dvo$ teorijo$ o deobi vlasti9 @onteskije je udario te$elj parla$entari$u i !raBansko$liberali$u 4i principi predstavljaju osnovno na%elo buržoasko-de$okratskih država

Han-Hak 6uso se s$atra predstavniko$ i ideolo!i$ sitne buržoaije i !raBanske de$okratije uvre$e kada se ona tek po%ela pojavljivati Posle siro$a#no! detinjstva "sin ženevsko! %asovni%ara&6uso je u kru! teoreti%ara i književnih stvaralaca u#ao 17. o!ledo$ pod naslovo$ Rasprava oumetnosti i nauci > njoj je na pitanje =kade$ije u (ižonu – da li nauka i u$etnost doprinose

 popravljanju naravi – dao ne!ativan od!ovor Posle to!a je napisao veliki broj književnih i nau%nih

dela: +ili ili nova Eloiza i didakti%ki ro$an Emil 9 i najna%ajnije delo * dru,tvenom ugovoru6uso je u svojoj dru#tvenoj teoriji polaio od pretpostavke da je %ive%anstvo nekad živelo uprirodno$ stanjuF u koje$ su ljudi bili slobodni i jednaki =ko je i bilo nejednakosti9 radilo se o

10

8/16/2019 Opšta 19. veka I

11/149

?ii%koj9 a ne o dru#tvenoj i politi%koj nejednakosti > to$ dru#tvu slobodnih i jednakih ljudi nije bilo privatne svojine ni državne vlasti

 esreCni$ sticaje$ okolnosti ljudi su ia#li i ovo! prirodno! i u#li u dru#tveno stanje koje seodlikuje stalni$ usavr#avanje$ pojedinaca9 ali i kvarenje$ ljudske vrste kao celine (o to!a je do#lo

 pojavo$ privatne svojine9 koja je najpre iavala i$ovinsku9 a poto$ i pravno-politi%ku nejednakost$eBu ljudi$a bo! te nejednakosti je nastala borba i$eBu bo!atih i siro$a#nih9 koja je pretila da

uni#ti ceo ljudski rod ato se javila dru#tvena or!aniacija – država9 koja je presekla tu borbu9 na #tetusiro$a#nih re$eno$ je državna vlast ja%ala i postala despotska DtuBujuCi se od dru#tva i prihvatajuCi se sile9 državna vlast je dala dru#tvu le!iti$no pravo da se u borbi protiv nje poslužisilo$ ProterujuCi silo$ despota9 dru#tvo uspostavlja jednu vi#u ?or$u jednakosti9 koja se asniva na

 prirodni$ na%eli$a9 a sankcioni#e dru#tveni$ u!ovoro$> to$ dru#tvu vi#e ?or$e jednakosti9 privatna svojina i dalje postoji9 ali 6uso je o!rani%ava9 kako

 bi se i$ovinske ralike u dru#tvu s$anjile 6uso je a sitnu sopstvenost9 a $ali privatni posed 4akoovaj 6usoov dru#tveni u!ovor donosi sa$o pravnu i politi%ku9 a ne i socijalnu jednakost

Dsnovni cilj dru#tva or!aniovano! na bai dru#tveno! u!ovora jeste obebeBivanje individualnihsloboda !raBana i kolektivno! suvereniteta naroda 4o se $ože postiCi tako #to Ce akon biti iraop#te volje !raBana akon Ce to i biti ako se op#ta volja u politi%ko$ telu koje vlada državo$ bude

iražavala direktno9 a ne preko predstavnika Leo narod $ora u%estvovati u dono#enju i sprovoBenjuakona =ko veC ne $ože ceo narod da sedi u skup#tini9 onda on $ora i$ati priliku da taj akon nare?erendu$u prihvati ili odbije

6uso je a neposrednu vladavinu naroda9 i ato se ta vlast koju vr#i narod ne s$e deliti 4aj $oCnior!an vlasti9 u %iji$ bi ruka$a bile sve ?unkcije vlasti9 teba da bude pod stalno$ kontrolo$ naroda i usvako$ trenutku s$enjiv 4o su najvažniji uslovi a de$okratsku upravu9 koja se $ože ostvariti sa$ou republikanskoj državnoj ?or$i i to u $aloj državi

a takvu državu potreban je politi%ki reo i obraovan narod ato 6uso velikupažnju poklanjavaspitavanju naroda9 opredeljujuCi se a prirodno i slobodno vaspitanje

Ideje 6usoa su uticale na 6obespjera i ostale jakobince

4akoBe9 u okviru ?rancuske prosvetiteljske $isli9 ravilo se i njeno krajnje levo9 rano ko$unisti%ko9utopisti%ko krilo Predstavinici to! krila su: Han @elje "122.-17*&9 Etjen-Jabrijel @oreli "1717-1778& i Jabrijel @abli "170-1785&

Han @elje je u svoja tri pos$rtno otkrivena rukopisa9 pod ajedni%ki$ naslovo$ *poruka9kritikovao dru#tveno-politi%ki život epohe apsoluti$a9a naro%ito reli!iju9 koju je naivao oruBe$vladajuCih klasa a porobljavanje naroda

6opstvo naroda je proivod nejednakosti u dru#tvu9 a ta nejednakost je reultat i$ovinskenejednakosti9 koja se opet ravila na bai privatne svojine9 a o%uvala se i produbljivala u po$oCnasilja ato se privatna svojina $ora ukinuti9 a dru#tvo or!aniovati na ko$unisti%ki$ principi$a >ko$unisti%ko$ dru#tvu %ovek bi radio pre$a svoji$ $o!uCnosti$a i sposobnosti$a9 a bio bi

na!raBen pre$a svoji$ stvarni$ potreba$a (ru#tvo$ bi rukovodili naji$uCniji !raBani koji$a jeop#te dobro jedino na u$u (a bi se to ostvarilo9 sada#nja vladajuCa klasa se $ora be $ilostilikvidirati

Etjen-Jabrijel @oreli je svoje ideje iložio u deli$a -azilijada i %odeks prirode i pravi du& njeni& zakona Po @oreliju9 ljudski rau$ je ivor sananja o svetu Po#to je postojeCe dru#tvo nerau$no inepravedno9 dužnost rau$a je da o nje$u inosi istine i da pronaBe na%ine a nje!ovo rau$no i

 prirodno preureBivanje> rau$no$ dru#tvu vlada op#ti deter$inia$ i sve teži jedno$ cilju9 a taj cilj je dru#tvo be

 privatne svojine i iopa%enosti koju ona stvara > to$ dru#tvu niko ne$a ni#ta9 sva dobra suajedni%ko valsni#tvo9 a svaki !raBanin je službeno lice koje$ dru#tvo odreBuje pravednu na!radulast u državi vr#e najbolji !raBani9 a narod ih bira de$okratski i vr#i nad nji$a kontrolu

Jabrijel @abli je napisao: Principi morala9 * proučavanju istorije9 * pravu i o!avezama gra"ana > svi$ deli$a on traži $oralnost politike @oralno je ono #to je rau$no9 i #to doprinosiop#te$ dobru i ljudskoj sreCi >ni#tvanje deposti$a u revoluciji i !raBansko$ ratu je prvi korak da se

11

8/16/2019 Opšta 19. veka I

12/149

doBe do $oralnosti i op#te! dobra9 a poto$ nastaje i!radnja de$okratske državne ajedniceasnovane na na%eli$a prirodno! prava i dru#tveno! u!ovora > toj državi vlada narodni suverenitet"6uso&9 ali se vlast deli na tri ?unkcije "@onteskije& >ni#tava se privatna svojina radi obebeBivanja

 pune jednakosti !raBana

@eBu najna%ajnije pojave u ravoju ?rancuske prosvetiteljske $isli ubraja se delovanje !rupe

tvoraca $aterijalisti%ke ?iloo?ije 18 veka i pokreta%a jedne od naj%uvenijih knji!a svih vre$ena – Enciklopedije ili rečnika s tumačenjima iz o!lasti nauke# umetnosti i zanata9 koja je i$eBu 1751 i1759 pre ne!o #to je bila abranjena9 ia#la u ,0 sveaka predstavnici enciklopedisti%ke ?iloo?ske#kole bili su (eni (idro "171,-178.&9 Han le 6on (ala$ber "1717-178,&9 Pol ;enri (itrih "baron;olbahA 17*,-178&9 i ;elvecije "&9 a bliak i$ je bio i e$pirista i prete%a poitivi$a9 Mkot (ejvid;ju$ "1711-1772&

 jihova ?iloo?ija je iraito antireli!iona9 racionalna9 kriti%na pre$a dru#tvu i nje!ovi$ustanova$a9 i dosledno $aterijalisti%ka jihov osnovni ?iloo?ski stav !lasi – @aterija postojineavisno od ljudsko! sananjaF jihov $aterijalia$ je $ehanicisti%ki: ne sa!ledava op#tu

 poveanost prirodnih i dru#tvenih pojava u svetu i ne uo%ava kretanje kao svojstvo $aterije i pokreta%ku silu ravoja

Enciklopedisti na %oveka i dru#tvo !ledaju kao na proste delove prirode9 pot%injene svi$ njeni$akoni$a ato se i dru#tveni akoni svode na akone prirode )rancuski $aterijalisti su apali u kru!:akoni su proivod rau$a9 rau$ proisti%e i prirode9 priroda i$a ve%ne i nepro$enljive akona9 kojisu rau$ni a taj na%in ne!iraju se dejstva dru#tvene sredine i ljudska stvarala%ka praksa9 kao

 pokreta%ka sna!a pro!resa9 a koji su se i enciklopedisti i re%ju i delo$ ala!aliEnciklopedisti su se ala!ali a prosveCivanje i kulturno udianje naroda9 i nastojali su da narodu

nanje$ pokažu nerau$nost postojeCe! poretka ;teli su da približe ?iloo?iju narodu9 i i te težnje jenastala Enciklopedija

)rancuska prosvetiteljska $isao je i!radila i svoju ekono$sku teoriju jeni pripadnici su senaivali ?iiokrata$a "oni koji su a vladavinu prirode& Jlavni predstavnici ove #kole bili su Jurne9ene9 i 4ir!o

ene je ?or$ulisao osnovne teorijske postulate ?iiokratske ekono$ije Po nje$u9 privatna svojina je najvažnije %ovekovo prirodno pravo9 i ono se ne s$e u!oiti jer predstavlja osnovu dru#tvene proivodnje Privatna svojina vodi i$ovinskoj i dru#tvenoj nejednakosti9 ali ti ?eno$eni su prirodne pojave koje ne treba spre%avati ato je a ekono$ski napredak najbolje prepustiti !a u #to veCoj $eridejstvu nje!ovih prirodnih akonistosti – Gesse ?aire9 lesse passer "neka ide svoji$ toko$&

+uo%eni sa proble$o$ nedovoljne poljoprivredne proivodnje i de$o!ra?sko! pritiska9 ?iiokratisu9 4ir!o na prvo$ $estu9 veliku pažnju posvetili unapreBivanju poljoprivredne proivodnje ao prviuslov a njen napredak oni su isticali ukidanje ?eudalnih odnosa i or!aniaciju poljoprivrede nakapitalisti%ki$ osnova$a 4akoBe9 trebalo je pro#irivati obradive povr#ine9 ajedni%ki pa#njaci i

op#tinski posedi bi se $orali ukinuti i radeliti u privatno vlasni#tvo > sto%arstvu se $orala sprovestiselekscija pas$ina9 u!ajati kvalitetnije i ple$enitije vrste 4rebalo je poveCati i !ajenje dru!ih9unosnijih kultura koje $o!u služiti a ishranu stanovni#tva9 kao i a prehranu stoke – kukuru9kro$pir

Dve pro$ene nisu bile $o!uCe na $ali$9 usitnjeni$ posedi$a9 veC na krupno$ kapitalisti%o$veleposedu – ?ar$a$a )iiokrati su kao pri$er navodili En!lesku i ;olandiju9 !de je ovakav pro!ra$sproveden u delo9 ali da bi se to ostvarilo u )rancuskoj9 bila je potrebna revolucija ili državnaintervencija 4ir!o9 dok je bio !eneralni kontrolor državnih ?inansija9 anosio da Ce uspeti da sprovededeo svo! pro!ra$a u delu Ipak9 aristokratija i kralj su !a uklonili sa vlasti jer su shvatili da nje!overe?or$e vode ka likvidaciji ?eudali$a

6asprostiranje revolucionarnih ideja !raBanske klase je u 18 veku nailailo na ni prepreka Ipak9ove ideje se nisu $o!le ni u!u#iti ni austavili > njihovo$ #irenju u 18 i prvoj polovini 1 veka9na%ajnu ulo!u je odi!rala or!aniacija slobodnih idara ili $asona Potekla i idarskih esna?a

12

8/16/2019 Opšta 19. veka I

13/149

srednje! veka9 slobodnoidarska dru#tva "$asonske lože& su se javila u novo$ vidu9 kao tajneor!aniacije a propa!iranje i populisanje slobodne $isli9 prvi put 1717 !odine u Gondonu

+ebi su kao adatak postavili duhovno idanje9 tj $oralno podianje9 i u%vr#Civanje ljudi9 radi postepeno! $isaono! i duhovno! ujedinjenja %ove%anstva > svojoj javnoj delatnosti9 $asoni su seala!ali a slobodu tolerancije9 i a principe slobode9 jednakosti9 i bratstva "!lavna parola )rancuskerevolucije& Gože su bile or!aniovane po teritorijalno$ principu "lože po $esti$a9 savei loža po

e$lja$a9 i velika loža na %elu pojedinih saveaA oko *0 000 loža& bo! svoje #irokerasprostranjenosti i konspirativno! delovanja9 $asoni su bili opasni po postojeCi apsolutisti%ko-?eudalni poredak i ideolo#ke do!$e crkve9 i ato su ih svu!a pro!onili9 iako su se oni odricaliotvorenih revolucionarnih $etoda i obra%una

6rivreda i drštvo Francske "& vek

Dsa$naesti vek predstavlja radovlje velike krie ?eudalno-apsolutisti%ko! ureBenja u )rancuskoj)rancuska je a!rarna e$lja9 i u po!ledu nivoa ekono$ske ravijenosti aostaje sa$o a En!lesko$Privredni rast En!leske je usled osloboBenja ?eudalnih i apsolutisti%kih prepreka bio br i svestran9 da

 bi sredino$ 18 veka doveo do industrijske revolucije "atova parna $a#ina 172-1772& 4akoBe9 i privreda )rancuske u 18 veku napreduje9 ali je taj napredak bio spor 6aloi su bili ekono$ski9dru#tveni i politi%ki

)rancuski seljak je i dalje proivodio a sopstvenu potro#nju9 a ne a trži#te anatska proivodnja je i dalje nad$oCnija od $anu?akturne9 i i$a lokalni karakter9 o!rani%ena $no!i$ esna?ski$ propisi$a

4r!ova%ki poslovi i proivodnja seoske industrijeF "do$aCe radinosti – u!l proivodnja ranevrste tkanina i tekstilnih proivoda& predstavljaju najvažnije pokreta%e u ravoju kapitalisti%kih oblika

 privreBivanja u )rancuskoj Jlavna sredi#ta krupne spoljne i po$orske tr!ovine su u veliki$ luka$a"@arsej9 ant9 /ordo&9 a do$aCe radinosti u oblasti$a )landrija9 Jornja or$andija9 Ma$panja9/retanja

4akoBe9 ravija se i $anu?aktura: $anu?akt radionice a destilaciju alkohola i pravljenje piva9 a preradu svilenih vlakana i proivodnju svile9 radionice a livenje i kovanje !vožBa9 a iradu stakla9 a proivodnju oružja9 $unicije > 18 veku veliki $anu?akturni centri u )rancuskoj su bili u reou9Majonu9 =lasu9 @onpeljeu

a spor ravoj privrede u )rancuskoj jedan od ralo!a je i nedostatak nov%ano! kapitala3ednostavno9 poljoprivreda "kao !lavna !rana privrede& je i$ala nisku aku$ulativnu sposobnost jer jesa jedne strane bila pritisnuta ?eudalno$ eksploatacijo$9 i sa dru!e veliko$ apsolutisti%ko$ državo$9te tako nije i$ala sredstava ni a sopstveno unapreBivanje9 a ka$oli a ula!anje i u dru!e oblasti

 privreBivanja +av pro!res u poljoprivredi )rancuske u 18 veku je ostvaren poveCavanje$ u!ojarentabilnijih kultura "kukuru9 kro$pir9 vinova loa&9 #irenje$ obradivih povr#ina i poveCanje$ radne

sna!eEsna?ska or!aniacija sa stro!i$ pravili$a o kvantitetu9 kvalitetu9 i ceni proivoda je otežavala brži ravoj $anu?akture i industrije (ržavni %inovnici su sprovodeCi esna?ske propise i !oneCi njihove prekr#ioce sebi pribavljali veliku $aterijalnu korist i politi%ki uticaj 4ako su i državne ustanoveotežavale ravoj $anu?akture i industrije

4akoBe i haoti%no ad$inistrativno i politi%ko ureBenje je otežavalo ravoj )rancuska je bila podeljena na sene#alate i bajaže9 koji su i$ali svoje carine9 pravne nor$e9 $erne siste$e9 i tako)rancuska nije $o!la da i!radi jedinstveno trži#te 4akoBe i aostale ko$unikacije kao i lenjost9nerad i nee?ikasnost ad$inistrativnih službi

(a bi se $o!ao obebediti dalji ravoj trebalo je se obra%unati sa %itavi$ vladajuCi$ ?eudalno-apsolutisti%ki$ siste$o$

>o%i revolucije9 )rancuska je i$ala preko *5 $iliona stanovnika )rancusko dru#tvo se delilo na tristaleža9 od %e!a su prva dva bila $aterijalno i politi%ki povla#Cena9 a treCi je snosio sve državnetro#kove i terete i bio be ikakvih politi%kih prava

13

8/16/2019 Opšta 19. veka I

14/149

6rvi stalež – sve#tenstvo atoli%ka crkva je držala u svoji$ ruka$a javne i verske ?unkcije9obraovanje9 cenuriu intelektualno! stvarala#tva Pre$a vladaru i državi nije i$ala nikakvih$aterijalnih obavea9 a sa$a je raspola!ala o!ro$ni$ bo!atstvo$ "posedi i desetinaA *.0 $iliona livri!odi#nje& +ve#teni%ki stalež broji ne vi#e od 1,0 000 pripadnika ajveCu $oC u crkvi i dru#tvu i$a1., biskupa-ple$iCa9 a naspra$ njih je siro$a#no parohijsko sve#tenstvo9 koje živi životo$ boljestojeCe! seljaka

0rgi stalež – ple$stvo (elilo se na nekoliko !rupa i kate!orija ajpre je bila podela na krvno ičinovničko plemstvo "ple$stvo $a%a i pla#ta& rvo ple$stvo je brojalo oko 110 000 pripadnika9 idelilo se na visoko "dvorsko9 brojalo oko .000 aristokratskih porodica& i sitno "lokalno i seosko&

 ple$stvo Prihode ubiraju sa poseda koji sa$i obraBuju i dela koji je u akupu kod seljaka "a seljaci plaCaju rentu& 4akoBe9 visoko ple$stvo dobija od kralja visoke plate9 sinekure9 penije iže oddvorsko! "visoko!&9 bilo je sitno provincijsko ple$stvo koje živi isklju%ivo od i$anja i selja%ke renteDvo ple$stvo i !eneracije u !eneraciju siro$a#i9 i bilo je veo$a o$raženo

+udsko "%inovni%ko& ple$stvo je u!lavno$ i redova !raBanstva9 i ono je od kralja pokupovalokako titule9 tako i sva na%ajnija $esta u sudski$ i ad$inistrativni$ služba$a Jlavno upori#te ovo

 ple$stvo je i$alo u visoki$ sudovi$a "parla$enti$a&9 kojih i$a 1,9 a najvažniji "nevani%no& jePariski parla$ent "uvode kraljeve odluke u Protokol9 i tek onda one dobijaju akonsku sna!uA veCu

sna!u od parla$enata i$a +kup#tina državnih staleža9 koja nija saivana od 121.&7re8i stalež – svi ostali9 njih bliu *5 $iliona je!ov naji$uCniji i najor!aniovaniji deo bila je

!ur.oazija Dna se delila na krupnu "veliki kapitalisti%ki e$ljoposednici i predui$a%i "?ar$eri&9vlasnici nov%anih kapitala9 vlasnici tr!ova%kih ko$panija9 advokati9 intelektualci&9 srednju"$anu?akturisti9 sitniji bankari9 tr!ovci9 $anji brodovlasnici9 novinari9 pisci9 pro?esori& i sitnu"narodFA svi oni vlasnici sredstava a proivodnju koji araBuju sopstveni$ rado$ – anatlije9duCandžije9 #ta$pari9 prevonici9 apotekari9 u%itelji&

+elja#tvo je bilo naj$no!obrojiniji deo treCe! staleža9 i uop#te celo! ?rancusko! dru#tva +elja#tvu pripada ** $iliona )rancua9 i oni poseduju sa$o 1, obradivih povr#ina9 dok ple$stvo i crkva držeostale *, e$lje

+eljaci vlasnici e$lje plaCaju sa$o državne i crkvene dažbine+eljaci akupci vlastelinske e$lje snose9 pored ovih9 i $no!e dru!e obavee ajvažniji državni

 porei su: taj "pore na ukupan prihod !adinstva&9 kapitacija "pore po %lanu do$aCinstva& idvadesetina "pore na e$lju& ajo$raženiji su pore na so i crkvena desetina )eudalne dažbine surenta "radna i nov%ana&9 i ,ampar  "naturalna dažbina9 koja se daje u sra$eri sa prinoso$ letine&

4akoBe i proletarijat je deo treCe! staleža9 ali on ne$a svest o sebi9 i u revoluciji je nastupao kaokranje levo krilo treCe! staleža

" Francska monarhija o2i revolcije

 a ?rancusko$ prestolu je od 177. bio unuk Guja

8/16/2019 Opšta 19. veka I

15/149

sprovoBenja poslednje ta%ke9 eker je objavio Izve,taj s pre!ledo$ prihoda i rashoda državne bla!ajne9 i eker je $orao da ode s položaja !eneralno! kontrolora ?inansija "1777-1781A 1788-178&

Jeneralni kontrolor alon "178,-17879 Marl =leksandar alon& je av!usta 1782 saop#tio Gujustava&9 koja bi toj +kup#tini dalale!iti$itet9 ali kralj nije prihvatio ovaj predlo!9 i raspustio je +kup#tinu notabla "valjda 8 aprila O87&

Dvo je iavalo o!or%enje9 naro%ito parla$enata9 i sto!a je kralj Pariski parla$ent pre$estio i

Paria u 4roa9 !l !rad Ma$panje 4o neadovoljsto se prenelo i na !raBansku klasu9 i tako se otpor ple$stva poreski$ re?or$a$a pretvorio u #iri pokret – borbu protiv kraljevo! apsoluti$a a %eluka$panje protiv kralja bila je !rupa liberalnih ple$iCa9 koja je poveana sa predstravnici$a krupne

 buržoaije9 koji su stali ia Ga?ajetove ideje o narodnoj skup#tini ajistaknutiji %lanovi ove +tranke=$erikanacaF bili su Ga?ajet9 opat +ijejes9 !ro? @irabo jihov pro!ra$ je podrau$evao

 pretvaranje i apsolutisti%ke u parla$entarnu $onarhiju9 i dobio je podr#ku #irih slojeva !raBanskeklase

ralj i Go$eni de /rijen su & avgsta "#&& !odine objavili dekret o saivanju +kup#tine državnihstaleža a " maj "#&$ !odine > isto$ trenutku je i objavljena ijava !eneralno! kontrolora da je?rancuska državna bla!ajna bankrotirala ralj je onda s$enio /rijena i vratio ekera9 a Pariski

 parla$ent je vraCen u prestonicuJlavni proble$i bili su broj poslanika pojedinih staleža i na%in !lasanja u +kup#tini Po stari$

 pravili$a9 svaki stalež je slao po ,00 poslanika9 a !lasalo se po staleži$a9 i to je od!ovaralo ple$stvu isve#tenstvu Ipak9 liberalno ple$stvo je tražilo da treCi stalež i$a isti broj poslanika kao prva dvastaleža ajedno i pojedina%no !lasanje

>sled ao#travanja odnosa9 kralj i Pariski parla$ent su odobrili treCe$ staležu 200 poslanika9 dokse kralj nije ijasnio o na%inu !lasanja9 ostavljajuCi da se odluka donese u sa$oj +kup#tini

>sled nerodne 1788 !odine situacija se jo# vi#e ao#trila9 i to je buržoaija iskoristila u svojoja!itaciji protiv postojeCe! poretka u e$lji Isti%u se listovi /arodna stra.a9 koju idaje olen9 i

*!ave,tenja do!rim /ormandijcima9 idava%a 4urea9 poto$ @iraboova bro#ura Poziv provansalskomnarodu i 6obespjerova Poziv araskom narodu9 kao i %uvene knji!e: +ijejesova Šta je tre0i stale.19(e$ulenova Filozo$ija $rancuskog naroda9 4aržeova Pismo Skup,tini triju stale.a

> iborno$ postupku a slanje poslanika u +kup#tinu staleža bili su uklju%ni svi $u#karci starijiod *5 !odina9 a u ple$iCko$ statusu i žene "ukoliko su bile nosioci poseda& > povla#Ceni$ staleži$ase vodila borba i$eBu konervativne veCine i liberalne $anjine @eBu pripadnici$a treCe! staleža svisu želeli ukidanje kraljveo! despoti$a9 avoBenje parla$entarne $onarhije9 akonsko !arantovanje

 pravne9 politi%ke i poreske jednakosti9 kao i osnovnih sloboda !raBana9 i$enovanje predstavni%kevlade od!ovorne +kup#tini Dvo$e su pripadnici povla#Cenih staleža suprotstavljali stav da setradicionalne nor$e i odnosi $oraju po#tovati i prevratni%ke ideje treCe! staleža se $oraju subiti

3 .kpština državnih staleža i po2etak revolcije

15

8/16/2019 Opšta 19. veka I

16/149

>o%i sastanka +kup#tine državnih staleža9 dru#tveno-politi%ka situacija u )rancuskoj je bila napeta9 poja%ana ekono$sko$ krio$9 nesta#ico$ i !laBu Miro$ e$lje je dolailo do selja%kih pobuna9 plja%ki9 $asovnih skitni%enja

+kup#tina državnih staleža je otvorena ' maja "#&$ !odine u ersaju ralj Guj %ekanju9 uponavanju i ispitivanju poslanika treCe! staleža9 kao i u poku#aji$a pre!ovaranjasa predstavnici$a prva dva staleža9 pro#lo je vi#e od $esec dana 4ada je treCi stalež "3 jna sa$apo%eo proveru puno$oCja9 vr#eCi pri to$ op#tu proivku poslanika sva tri staleža a proivci se

odavalo najpre ,9 a poto$ i 12 predstavnika niže! sve#tenstva ati$ su poslanici treCe! staleža "# jna "#&$ sa .0 pre$a 0 odlu%ili da se pro!lase a arodnu skup#tinu 4reCi stalež je ijavio da seobustavlja svako plaCanje porea ako neko silo$ poku#a da raspusti +kup#tinu

Poraženi prelati i reakcionarni ple$iCi su atražili intervenciju kralja9 i on se odavao i 1 juna jeodlu%io da poni#ti odluku o stvaranju arodne skup#tine i objavio rat treCe$ staležu eker je

 poku#avao da !a odvratiGuj Pariu9 pred!raBi$a9 i

ersaju on je po%eo da !o$ila vojsku – oko *0 000 vojnika do po%etka jula ralj je 11 jula naredio ekeru da napusti Pari i )rancusku9 a poto$ je ?or$irana i nova vlada pod predsedni#tvo$reakcionara /reteja

(ovla%enje vojske u Pari i ersaj9 une$irujuCe vesti i unutra#njosti "plja%ke9 !lad9 napadi na

i$anja i a$kove& kao i proterivanje ekera9 su doveli do op#te! une$irenja i napetosti Pari je bioahvaCen veliko$ a!itacijo$ pute$ novina9 letaka Lentar te a!itacije je bio vrt dvorca vojvodeDrleansko!9 Pale 6ojal9 u ko$e je novinar a$ij (e$ulen okupljeno$ narodu držao vatrene !ovore

 protiv tiranije i ?eudali$a eadovoljstvo je ahvatilo i vojsku @no!i niži o?iciri i podo?iciri acionalne !arde su bili pristalice arodne skup#tine "podo?iciri Ilen9 Ge?evr9 D#&

(olaak vojske je o!or%io naro9 i veC po%etko$ jula je upuCen ahtev da vojska od$ah bude povu%ena 4ih dana se prvi put %ula i ideja o bacivanju Guja

8/16/2019 Opšta 19. veka I

17/149

Pad /astilje "+ jla "#&$ !odine ona%ava triju$? buržoaske revolucije u )rancuskoj @arkiGa?ajet je 15 jula i$enovan a ko$andanta acionalne !arde "od strane +talno! revolucionarno!odbora Paria&9 a on je poto$ propisao !ardisti$a novu trobojnu kokardu koja je postala si$bol iastava revolucije

ralj je posle pada /astilje naredio povla%enje trupa i Paria9 vratio ekera na vlast i pri$iotrikoloru a novu astavu )rancuske @no!i ple$iCi beže i )rancuske

Po padu /astilje9 u $no!i$ !radovi$a )rancuske su ibile pobune koje su se u!lavno$ avr#avales$enjivanje$ starih aristokratskih uprava sa novi$ revolucionarni$ or!ani$a vlasti – +talni odboriF!raBanaA takoBe su obraovani i odredi narodne !arde 4o su bile tv !radske revolucije

Poto$ je do#lo i do talasa a!rarnih pobuna #iro$ )rancuske: u or$andiji9 Enou9 )ran#-onteu9Poatuu9 /ur!undiji ai$e9 seljaci napadaju dvorce9 opatije9 ?ar$e9 plale arhive9 a$kove i dru!e!rade9 plja%kaju9 ubijaju

(ržavu je ahvatio strah9 i svi su o%ekivali od >stavotvorne skup#tine da re#i proble$e 4akoBe9 i ple$stvo je shvatilo da $ora u%initi ustupke a noCnoj sednici +kup#tine9 +%' avgsta "#&$9 vikontod oaja je podneo predlo!e:

- uvoBenje poreske jednakosti a sve )rancue

- ukidanje ?eudalnih prava koja se otkupljuju novce$ ili pute$ tra$pe po pravi%noj proceni- ukidanje be otkupa li%ne avisnosti9 kuluka9 bene?icija i sitnih ?eudalnih obavea – anataati$ su i ostali ple$iCi prihvatili ove predlo!e >stavotvorna skup#tina je u periodu 5-11 av!usta

donela ni akona koji$a je le!aliovala ove odluke i ukinula ?eudalia$ auvek 4akoBe9 ukinut je icrkveni desetak

Ddredba$a od 5-11 av!usta9 ?eudalia$ jeste bio ukinut9 ali su i dalje seljaci i$ali velike$aterijalne obavee - nov%anu i radnu rentu

 Deklaracija prava čoveka i građanina

Posle ukidanja ?eudali$a9 >stavotvorna skup#tina je ?or$ulisala na%ela na koji$a je trebalo da seasniva buduCi ustav9 kao i celokupni politi%ki siste$ )rancuske 4ako je 3: avgsta "#&$ !odineusvojena 0eklaracija prava 2oveka i gra;anina9 koja je postala !lavni politi%ki akt svih buduCih

 buržoaskih revolucija i !raBanskih dru#tava uop#te(eklaracija je9 kao prirodna i neotuBiva prava %oveka9 prokla$ovala: narodni suverenitet9 politi%ke

slobode "sloboda #ta$pe9 bora9 do!ovora9 politi%ko! udruživanja&9 !raBansku i pravnu jednakost9akonitost9 neo!rani%enost li%nih i privrednih inicijativa9 versku toleranciju 4akoBe9 (eklaracija je

 pro!lasila privatnu svojinu a jedno od najvažnijih ljudskih prava9 be obira na ralike koje ona udru#tvu stvara "to joj je obebedilo klasan karakter&

(eklaracija je ?or$ulisala na%ela koja su9 u ti$ istorijski$ okolnosti$a9 predstavljala najvi#i

do$et revolucionarnih9 a istovre$eno i realnih i ostvarljivih dru#tvenih težnji i stre$ljenjaPosle usvajanja (eklaracije9 >stavotvorna skup#tina je pristupila radu na prvo$ ?rancusko$

ustavu Dna je ra$atrala deo po deo >stava9 usvajala !a u obliku pojedina%nih ustavnih akona9 ikako je koji usvajan i dobijao kraljevsku sankciju9 tako je stupao na sna!u Leo posao je okon%an tekseptembra "#$" !odine

eC na prvi$ ustavni$ pitanji$a "pravo kraljevo! veta9 jednodo$na ili dvodo$na akonodavnaskup#tina& u redovi$a poslanika do#lo je do podele na konervativnu $anjinu ple$iCa9 sve#tenika i

 pojedinih predstavnika krupne buržoaije9 i pro!resivnu veCinu koja je bila nejedinstvena > toj pro!resivnoj veCini9 kao najuticajnije !rupe bile su Ga?ajetova !rupa9 onda !rupa oko tvtriju$virataF "(ipro9 /arnav9 i =leksandar Ga$et&9 @iraboova !rupa i !rupa bretonskih poslanika

4akoBe su se9 svoji$ radikali$o$9 isticali i @unije i 6obespjerralj je sa svoje strane otežavao rad +kup#tine Dn je odbijao da potvrdi akone od 5 do 11av!usta 1789 kao i (eklaraciju 4akoBe je ponovo povao vojsku u ersaj ")landrijski puk& D?iciri su

17

8/16/2019 Opšta 19. veka I

18/149

na banketu 1 oktobra 178 pevali9 i !aili trobojne kokarde i a$enjivali ih beli$9 /urbonski$krinovi$a

Ive#taji o ovo$e su iavali neadovoljstvo u Pariu (o#lo je do nesta#ice hrane9 skoka cena9 irevolucionari su poja%ali svoju a!itaciju na%ajan je bio Han-Pol @ara sa svoji$ listo$ arodni

 prijatelj Dn je , oktobra povao narod na ustanak a dan 5 oktobra 178 velika !o$ila !ladno!naroda9 u kojoj su preovlaBivale žene9 se uputila ka ersaju Dd !neva naroda9 kralja je spasao Ga?ajet

sa odredo$ acionalne !arde ralj je poto$ potpisao sve dotada#nje akone i odluke >stavotvorneskup#tine ati$ se prepustio Ga?ajetu9 koji !a je 2 oktobra pre$estio u Pari9 u 4ilerijski dvorac4akoBe9 i >stavotvorna skup#tina se pre$estila u Pari 1 oktobra

Posle pobune 5-2 oktobra 178 >stavotvorna skup#tina je u%vrstila svoj položaj9 i nastavila daradi na dono#enju >stava rupna buržoaija i liberalno ple$stvo su s$atrali da je revolucija avr#enai da sad treba i!raditi buržoaski ustavni poredak sa jako$ ivr#no$ vla#Cu $onarha u okviru ustavnihovla#Cenja 4akoBe9 oni su bili i protivnici daljih de$okratskih ahteva9 i >stavotvorna skup#tina jesvoj stav o okon%anju revolucije ovani%ila *1 oktobra akono$ o pri$eni vojne sile protiv

 pobunjenika9 a juna 171 ona je ovaj akon dopunila novi$9 Ge Mapeljejevi$ akono$ protivradni%kih udruženja i #trajkova

ladajuCi blok krupne buržoaije i liberalno! ple$stva je unutar sebe bio podeljen u !rupe9 ali jeistupao jedinstveno – s$atrali su da se treba boriti protiv ple$iCke i klerikalne reakcije9 kao i da trebaspre%avati svako produžavanje revolucije

Jlavni nosilac ovakve politike u periodu 178-1 bio je heroj dva svetaF9 $arki Ga?ajet9 koji jena$etnuo veliki uticaj na dvoru9 na kralja i kraljicu ralj je pod nje!ovi$ uticaje$ davao ijave olojalnosti revoluciji i >stavotvornoj skup#tiniA ali to je sa$o bila taktika Guja stavotvorna skup#tina je poku#avala da stabiliuje prilike u e$lji9 ali to nije bilo $o!uCeIbijale su i revolucionarne "januar 170 advokat Horž (anton buni ordeljersku %etvrt Paria da bispre%io ivoBenje Han-Pol @araa pred sudA pobune u resiju9 Jornjoj /retanju& ikontrarevolucionarne pobune "u proleCe 170A u $aju pokret u @ontobanu9 ali u!u#enA jun u i$u9takoBe u!u#enA av!ust 170 a$ak Hale aueli a!enti !ro?a od =rtoa9 ali okružen neprijatelji$a9održao se do ?ebruara 171&

4akoBe u periodu 178-0 bilo je i revolucionarnih pobuna u redovi$a vojske > 4ulonu9 /restu9/eansonu9 +traburu9 @arseju +ve su u!u#ivane svirepo9 po nalo!u >stavotvorne skup#tine iGa?ajeta Ju#enje takve pobune u ansiju9 av!usta 1709 kada se pobunio #vajc puk Matovje9 jeiavalo o!or%enje javnosti9 i to je bio po%etak kraja Ga?ajetove popularnosti u redovi$arevolucionarno! naroda

Jlavne te#koCe >stavotvornoj skup#tini pravili su ?inansijski i verski proble$i)inansijska kria je nasleBena od staro! reži$a 6evolucija je uni#tila stari poreski siste$9 a da bi

novi aživeo bilo je potrebno vre$e 4akoBe9 i velika revolucionarna ad$inistracija je poveCavalatro#kove9 kao i velike nabavke žita u inostranstvu kako bi se spre%ila !lad9 aj$ovi i krediti9 tako da jeveC 170 državni du! )rancuske pre#ao . $ilijarde livri Dnda je u >stavotvornoj skup#tini podnet

 predlo! o prodaji nasleBa9 a nasleBa su bila crkvena i$anja %ija vrednost je procenjena na , $ilijardelivri Ddluka o njihovoj prodaji je doneta 1 dece$bra 1789 a tada je i odlu%eno da se #ta$pa i pustiu opticaj papirni novac "asinjati& koji$ bi država isplaCivala svoje du!ove9 a vlasnici asinjata su $o!lia njih da kupe crkvenu e$lju >kupno je do 17* u opticaj pu#teno *95 $ilijarde livri u papiru

(ržava je u po$oC asinjata isplatila deo du!ova i olak#ala svoj položaj ovi vlasnici crkvenee$lje su bili najpre pripadnici !radske buržoaije9 deo ple$iCa9 kao i deo sve#tenika9 ali i deo seljaka+eljaci su kupili $anji deo povr#ina9 ali je njihov broj bio velik jer su kupovali $anje parcele Ipak9

 pojava velike koli%ine papirno! novca je a posledicu i$ala veliku in?laciju @etalni novac je

 povu%en9 stvarna vrednost asinjata je pala u odnosu a no$inalnu a .09 a cene su rasle+ituaciju je ako$plikovala i tv verska buna ai$e9 revolucionarna reor!aniacija države nije$o!la $i$oiCi ni crkvu ajvažniji adatak novih državnih vlasti bilo je da s$anji dru#tvenu i

18

8/16/2019 Opšta 19. veka I

19/149

 politi%ku $oC crkve9 kao i da je li#i bo!atstva ajpre su ukinuti $anastiri9 s$anjen je broj kaluBera is$e#tenika9 a broj biskupa sveden na 8, "koliko i depart$ana& 4akoBe9 >stavotvorna skup#tina jeuela sebi pravo da i$enuje crkvene velikodostojnike9 a investituru je oduela papi9 i u$esto nje!a tosu radili dru!i crkveni velikodostojnici Ddui$anje$ crkvenih i$anja9 sve#tenstvo je pretvoreno udržavne %inovnike ovi položaj je navan gra"anski ustav sve,tenstva9 a bio je re!ulisan akono$ od234 maja 56374 !odine

Papa je na tajnoj sednici sa ?rancuski$ biskupi$a osudio (eklaraciju prava %oveka i !raBanina kao bo!ohulni akt9 a kada je donet !raBanski ustav sve#tenstva i odluka da sve#tenici9 kao i dru!islužbenici9 $oraju pola!ani akletvu vernosti ?rancuskoj državi9 abranio je pola!anje takve akletve

bo! te abrane9 ?rancusko sve#tenstvo se podelilo: 72 biskupa je odbilo da položi9 a 7 njih je položilo akletvu (o#lo je do sukoba i$eBu akletih i neakletih9 i dolailo je do brojnih incidenata

> takvoj situaciji9 >stavotvorna skup#tina je donela odluku9 $aja 1719 da se i neakleti$sve#tenici$a "disidenti$a& dopusti privatno bo!osluženje 4o je o!or%ilo aklete sve#tenike koji su se

 posvaBali sa papo$ bo! države9 a poto$ i$ je država okrenula leBa Poto$ su $no!i akletisve#tenici okrenuli leBa >stavotvornoj skup#tini i po%eli da se približavaju levici revolucije

Posledice verske borbe su bile: ja%anje sna!e ple$iCke kontrarevolucije9 i stvaranje jako!antiklerikali$a u taboru revolucije

>stavotvorna skup#tina je a nepune dve !odine uspela da ispuni najvažniji adatak i da)rancuskoj donese prvi ustav u njenoj istoriji Irada i usvajanje – deo po deo – >stava je bilo !otovoveC kraje$ 1709 ali je bo! odbijanja Guja stav stupio na sna!utek septe$bra 171 !odine

Po ovo$ >stavu )rancuska je bila $onarhija na %elu sa kralje$ %ija je vlast o!rani%ena ralj je postao najvi#i državni službenik9 sa plato$ od *5 $iliona livri !odi#nje > slu%aju veleidaje9 ilisa$ovoljno! napu#tanja e$lje $o!ao je da bude svr!nut sa prestola

ralj i$enuje $inistre i dru!e visoke državne i vojne ?unkcionere9 ali su oni pod stro!i$nadoro$ akonodavne skup#tine9 koja ih $ože predati sudu ralj vodi spoljnu politiku9 alinajvažnije odluke "rat i $ir& donosi sa$o u sa!lasnost +kup#tine 4akoBe9 kralj i$a i pravosuspenivno! veta "odla!anje pri$ene akona& +va akonodavna vlast pripada akonodavnojskup#tini koja se bira na dve !odine i koju kralj ne $ože da raspusti niti da odloži

)rancuski !raBani su ijedna%eni pred akono$9 ali nisu i$ali jednaka politi%ka prava (elili su sena one koji i$aju sopstvenost9 a ti$e i bira%ko pravo9 i one koji ne$aju ni jedno ni dru!o 4ako je9

 pre$a >stavu i 1719 od oko *2 $iliona )rancua9 bira%ko pravo i$alo . ,00 000 i prava tih bira%anisu bila jednaka9 veC su avisila od veli%ine porea koji su plaCali

>stav je podelio e$lju na 8, depart$ana "okru!a&9 koji su se dalje delili na kantone "sreove& iko$une "op#tine& > depart$ani$a je ivr#ena uni?ikacija reži$a privreBivanja9 trži#ta9 nov%ano!siste$a9 pravosuBa Dkrui9 sreovi i op#tine i$ali su svoje lokalne skup#tine i dru!e sa$oupravne iad$inistrativne or!ane vlasti

>stav je !arantovao punu slobodu privredne inicijative9 ukinuo je esna?e9 tr!ova%ka9 saobraCajnao!rani%enja i podele9 kao i sve kraljevske i državne $onopole Prvi ?rancuski >stav je ostvarioosnovne ciljeve i 178: spre%avanje povratka ?eudalno! siste$a i despoti$a9 i obebeBivanje $irnevladavine pobedonosne buržoaije

avr#avanje >stava kraje$ 170 bio je nak a kralja i kraljicu da je vre$e da predu$u ne#to protiv revolucije Preko dvorjana koji su bili u e$i!raciji "!ro? od =rtoa9 baron /retej& Guj

8/16/2019 Opšta 19. veka I

20/149

najradikalnijih je bio %lu! prijatelja prava čoveka i gra"anina "ordeljerski klub&9 koji su osnovali#ta$par =ntoan-)ransoa @o$oro i advokat Horž (anton u ordeljerskoj %etvrti nak kluba je bilooko koje !ledaF9 a adatak kluba je bio da inese pred sud javno! $njenja sve loupotrebe državnihvlasti

> biv#e$ $anastiru +veti 3akov9 u Pariu9 s$estio se klub koji je osnovao u%itelj (enesar9 u koje$su9 u po%etku9 !lavnu re%vodile pristalice Ga?ajeta i veCine u >stavotvornoj skup#tini "?ajetistiF&

Pored ovih klubova9 nastaju i brojni dru!i u koji$a se kritikuju kako kralj i aristokratija9 tako i>stavotvorna skup#tina9 Ga?ajet 4u se prvi put %uje ideja o neposrednoj vladaviniF naroda+ve to pokauje da je na prelau i 170 u 171 !odinu do#lo do o#tre podele u redovi$a

revolucije na konzervativnu desnicu "krupna buržoaija i liberalno ple$stvo&9 koja je s$atrala da jerevolucija avr#ena9 i na demokratsku levicu "srednja i sitna buržoaija9 potpo$o!nuta proletersko$sirotinjo$&9 koja se ala!ala da se revolucija nastavi

I$eBu ovih struja je do#lo do klasnih sukoba (o#lo je do #trajkova9 protiv kojih je >stavotvornaskup#tina pri$enjivala Ge Mapeljejev akon9 ali beuspe#no

(vor se radovao ovi$ sukobi$a u taboru revolucije9 s$atrajuCi da $u oni idu naruku ralj jekraje$ 170 potplatio @iraboa9 kao i (antona da !a o sve$u obave#tavaju

ralj i kraljica su od ?ebruara 171 !odine9 u najveCoj tajnosti9 po%eli da pripre$aju bekstvo cele

kraljevske porodice i )rancuske >ev#i9 potajno9 velike su$e novca od pariskih bankara9 kralj je sa porodico$ 31 jna "#$" pobe!ao i Paria Ipak9 u bliini bel!ijske !ranice9 u $estu aren9 kralja je preponao po#tar koji je alar$irao acionalnu !ardu Dna je9 ajedno sa okupljeno$ $aso$ naroda9opkolila kraljevu ko%iju i okrenula je ka Pariu /el!ije se do$o!ao sa$o kraljev brat9 !ro? odProvanse

ralj je veC *, juna bio u Pariu /io je upla#en9 kao i krupna buržoaija i >stavotvorneskup#tine koja je s$atrala da su joj kralj i $onarhija potrebni kako bi $o!li da avr#e revoluciju+to!a su oni odlu%ili da spasu Guja stavotvorne skup#tine /aji je u javnost pustioveriju o kraljevoj ot$iciF9 i kralj je osloboBen od!ovornosti Ipak9 narodni !nev je bio velik ueskalirao je u veliki$ de$onstracija$a na @arsovo$ polju "# jla "#$" !odine (e$onstrante jerasterala Ga?ajetova acionalna !ardaA bilo je $no!o $rtvih9 a poto$ su usledila $asovna hap#enja9

 pro!oni4abor revolucije se pocepao I 3akobinsko! kluba su se idvojili konervativniji ele$enti

 predvoBeni Ga?ajeto$9 braCo$ Ga$et9 kao i dru!i$ pripadnici$a nekada#nje +tranke =$erikanacaFDni su osnovali svoju politi%ku !rupu – )ejanski klubA unutar koje! su se delili na ?ajetiste i la$etiste+tav kluba je bio da $onarhiju treba o%uvati po svaku cenu9 i da treba vladati pre$a >stavu i 171!odine ralj je prihvatio la$etiste9 i po njihovo$ savetu je "+ septembra "#$" stavio svoj potpis na>stav

+$atrav#i da je revolucija avr#ena9 >stavotvorna skup#tina je donela odluku o a$nestiji politi%kihkrivaca9 o svo$ raspu#tanju i o raspisivanju ibora a akonodavnu skup#tinu

4

8/16/2019 Opšta 19. veka I

21/149

)ejanci su s$atrali da je revolucija avr#ena i da novi poredak treba u%vr#Civati saradnjo$akonodavne i ivr#ne vlasi "kralja&9 asnovano$ na striktnoj pri$eni >stava 4akoBe su bili protivdalje de$okratiacije politi%kih i dru#tvenih odnosa

Ga$etisti su bili spre$ni na ko$pro$ise sa kralje$9 %ak iako bi to i#lo protiv dotada#njihdosti!nuCa revolucije – pristajali su na kraljevsko apsolutno veto9 na uvoBenje dvodo$ne skup#tine9 ina i$irenje sa e$i!ranti$a ato su Guj 3akobinsko$ klubu je ja i$eBu dve !rupe jakobinaca bio jo# dublji ne!o kod ?ejanaca >klubu su9 posle odlaska ?ejanaca 1719 ostali najistaknutiji de$okratski ele$enti Paria 4o su bili

 pripadnici srednje i sitne buržoaije9 ali je lub takoBe bio povean i sa #iroko$ $aso$ sirotinje i proletarijata u prestonici ajsitaknutije li%nosti kluba su bili 6obespjer9 =ntoan i Pesjon9 kao i @ara9a$ij (e$ulen

> lubu su se i$eBu dve !rupe9 /risoovih i ondorseovih žirondinaca9 i 6obespjerovih pristalica – $ontanjara – od jeseni 171 vodile politi%ke rasprave 6obespjerove pristalice su s$atrale da se !lasnaroda $ora slu#ati9 i da se revolucija $ora nastaviti9 jer je to jedini na%in da se njeno delo odbrani odspoljne i od unutra#nje kontrarevolucije aspra$ njjih9 žirondinci su bili neodlu%ni u prihvatanju

narodnih ahteva9 %ak su bili spre$ni i a intri!e sa dvoro$ protiv $asa9 a sve to sa$o s jedni$cilje$: dokopati se vlasti u državi

akonodavna skup#tina je po%ela da vlada s jeseni 1719 i u e$lji je ponovo do#lo do po!or#anjaekono$ske i politi%ke situacije Pad vrednosti papirno! novca9 astoji u spoljnoj tr!ovini9 te#koCe usnabdevanju – to je sada pored sirotinje po!aBalo i srednju – tr!ova%ku buržoaiju +kokovi cena inesta#ice na$irnica kraje$ 171 i po%etko$ 17* su iavali veliku une$irenost naroda u Pariu idru!i$ !radovi$a 6evolucionarne bune su se javle u Pariu9 (enkerku9 le$ansi

 ajveCa pretnja a opstanak revolucije je dolaila i inostranstva – i redova $no!obrojnekontrarevolucionarne e$i!racije9 kao i od intervencije reakcionarnih dvoroca =ustrije9 Pruske9 6usije9Mpanije Lar i pruski kralj su avgsta "#$" deklaracijom iz 6ilnica pretili revolucionarnoj)rancuskoj 3avnost u )rancuskoj se bo! to!a9 kao i bo! sve aktivnije! delovanja e$i!ranata uoblencu na 6ajni "to i$ bio centar& une$irila9 i pojavilo se $i#ljenje da bi )rancuska trebalo da

 povede preventivni9 napada%ki ratralj i kraljica su želeli rat Ga?ajet i nje!ove pristalice su želeli rat9 s$atrajuCi da Ce se9 ukoliko

ibore pobedu9 dokopati vlasti 4akoBe9 i žirondinci su videli rat kao na%in da se dokopaju vlasti)ajetisti su s$atrali da Ce u to$ ratu lako odneti pobedu

Protiv rata su bili la$etisti "i bojani da u nje$u ne i!ube vlast&9 kao i 6obespjerovi jakobincikoji su shvatili #ta dvor planira i ijavljivali su da je !lavni neprijatelj revolucije u sa$oj )rancuskojDtpor la$etista i jakobinaca nije vredeo

Hirondinci i ?ajetisti su u +kup#tini sproveli odluku9 koja je saop#tena kralju9 da se ;abbur#ko$

caru uputi ahtev da se odrekne Pilni%ke deklaracije ralj je odluku prihvatio9 i $arta 17* !odine jeotpustio $inistre la$etiste koji su se protivili9 i na njihovo $esto doveo /risoove sledbenike"žirondince&9 $eBu koji$a su najuticajniji bili $in inostranih poslova !eneral (i$urije9 i $inunutra#njih poslova bankar 6olan

Lar )ranc II je odbacio ahtev ?rancusko! kralja a to je Guj

8/16/2019 Opšta 19. veka I

22/149

8/16/2019 Opšta 19. veka I

23/149

4e ralike u politi%ki$ po!ledi$a na situaciju u )rancuskoj su dovele do novo! radora u taborurevolucije "poput ono! sa ?ejanci$a 171& i do apo%injanja borbe i$eBu žirondinaca i pravih

 jakobinaca "$ontanjara&4a borba je povedena u speci?i%noj ?or$i – u vidu sukoba i$eBu akonodavne skup#tine i Pariske

op#tine "o$une& o$una je obraovana u noCi -10 av!usta od strane .8 ko$esara pariskihsekcija9 i ona je9 kao istinski or!an revolucije9 nastala ododo9 i bacila je dotada#nju !radsku upravu9

 preuela voBstvo revolucije i poto$ adržala vlast u svoji$ ruka$a > o$uni su !lavnu re% vodili$ontanjariA o$una je takoBe i$ala uticaj i u unutra#njosti e$lje4ako je u )rancuskoj posle ru#enja $onarhije nastalo speci?i%no stanje dvovla#Ca a jednoj strani

 je bila akonodavna skup#tina9 koju su vodili žirondinci9 a na dru!oj Pariska ko$una9 na %elu sa$ontanjari$a /orba i$eBu njih je trajala sve do ralaa akonodavne skup#tine i saiva onventa*0 septe$bra9 ali se posle to!a sukob i$eBu njih nastavio u dru!i$ vidovi$a i oblici$a

Prvi sukob i$eBu akonodavne skup#tine i o$une je ibio na pitanju vanrednihrevolucionarnih $eraF koje je o$una tražila 4e $ere su bile: propisivanje cena9 popis stanovni#tva9

 prinudni kurs asinjata9 ukratko o!rani%avanje slobode tr!ovine 4akoBe9 o$una je tražila da se stave pod pris$otru svi protivnici reži$a9 o!rani%enje li%ne slobode9 stvaranje prekih sudova9 poja%avanjecentralne vlasti9 ukratko9 politika javno! spasa Dvi$ $era$a žirondinci su suprotstavljali sledeCe:

stabiliacija stvorenih dru#tveno-ekono$skih odnosa9 po#tovanje neprikosnovenosti privatne svojine9slobodu privredne inicijative9 odbrana >stava i 1719 jednako suprotstavljanje i aristokratskojkontrarevoluciji i $ontanjarsko$ pro!ra$u9 koji je pretio da u!roi i slobodu i vlasni#tvo

akonodavna skup#tina je9 da bi oja%ala svoj položaj9 i$enovala novi Ivr#ni odbor "vladu&9 koji je bio sastavljen od žirondinaca9 iue$ (antona "koji je bio $ontanjar9 ali je od!ovarao i /risou& Ipak9+kup#tina je $orala da iaBe u susret neki$ ahtevi$a revolucionarne de$okratije > sve ar$ije9 kojesu se borile sa =ustrijanci$a i Prusi$a9 su upuCena trojica ko$esara koji su i$ali vanredna ovla#Cenjada $o!u privre$eno da uklone sa dužnosti svako! !enerala ili o?icira Lilj ove $ere bio je eli$inacijakontrarevolucionarnih o?icira i vojske 4akoBe9 +kup#tina je idala i naredbu o istrai lo%ina protivdržavne bebednosti9 popisu su$njivih lica9 kao i njihovo stavljanje pod nador

Pariska ko$una ove $ere nije s$atrala dovoljni$9 i stalno je kritikovala +kup#tinu bo! popustljivosti ako se opasnost9 spoljna i unutra#nja9 po revoluciju poveCavala9 tako su i napadio$une postajali sve že#Ci Pruska vojska je *, av!usta 17* auela !rad Gonvi i po%ela se

 približavati najveCe$ utvrBenju na putu a Pari – erdenu Poto$ "*. av!usta& su planulekontrarevolucionarne pobune u andeji i /retanji9 a u (o?inei je otkrivena rojalisti%ka avera

o$una je uložila velike napore u odbrani e$lje – or!aniovano kopanje rovova9 podianjeutvrBenja na prilai$a Pariu9 proivodnja oružja9 popis dobrovoljaca Hirondinci su ispoljavalide?etisti%ko raspoloženje Dd %lanova Ivr#no! saveta jedino je (anton pokaao spre$nost a borbuPo nje!ovo$ savetu9 policijski or!ani o$une su kraje$ av!usta pretresli hiljade pariskih stanova i

 pohapsili oko , 000 ljudi a to su žirondinci idejstvovali da +kup#tina donese odluku o raspu#tanjuo$une9 ali akonodavna skup#tina nije i$ala sredstva da tu odluku sprovede u delo

Poto$9 * septe$bra 17* je sti!la vest da Prusi opsedaju erden9 a da su #anse a nje!ovuodbranu $ale o$una je ati$ objavila pro!las: /a oru.je gra"ani# na oru.je# neprijatelj je predna,im vratima @ase naroda su se kretale ka @arsovo$ polju Poto$ se sastala akondavna skup#tina9a u njoj je (anton održao !ovor u koje$ je ijavio da i$ jedino treba s$elost i da Ce )rancuska bitispasena

Poto$ se pronela vest da Ce9 dok se vojska bude borila sa spoljni$ neprijatelje$9 neprijateljirevolucije s leBa napasti nebranjeni Pari Poto$ je $asa naroda9 predvoBena ?unkcioneri$a o$une inarodni$ !ardisti$a9 * septe$bra provalila u ta$nice i be ikakvo! suBenja i ?or$alnosti9 puna dvadana ubijala politi%ke atvorenika – i$eBu 1.00 i *000 ljudi Dvaj $asakr su ljudi u Pariu

 pos$atrali ravnodu#no +a$ (anton je s$atrao da je to potrebno kako bi se narod u potpunostiavadio sa kontrarevolucijo$9 i tako naterao da revoluciju brani do kraja Dvakvih obra%una je bilo po

%itavoj )rancuskoj

23

8/16/2019 Opšta 19. veka I

24/149

Ibori a onvent su održani septe$bra 17* u uslovi$a klasne i politi%ke borbe9 terora i nasilja9 iu prisustvo stranih trupa na tlu )rancuske a ti$ ibori$a je buržoaija nad$oCno pobedila "iuevu Pariu !de su iabrani $ontanjari& 4a buržoaija je bila anti$onarhisti%ka9 republikanska9ainteresovana a odbranu tekovina revolucije9 ali i protivna dalji$ socijalni$ ahtevi$a $asa9

 po!otovo takvi$ koji bi adirali u pravo privatne svojine i slobodne privredne inicijative ad seonvent sastao9 od 750 poslanika oko 170 je pripadalo žirondinci$a9 oko 100 $ontanjari$a9 i oko .80

neopredeljenih9 koji su naivani treCo$ partijo$F9 baru#tino$F> vre$e ibora a onvent9 ratni i $eBunarodni položaj )rancuske je bio lo# elika /ritanija96usija9 i Mpanija su sa njo$ prekinule diplo$atske odnose Mpanija je !o$ilala trupe na Pirineji$a=ustro-pruska o?aniva je sve vi#e napredovala erden se predao * septe$bra9 a put a Pari je biootvoren Ipak9 pruski ko$andant /raun#vaj! nije žurio9 i dopustio je ar$ija$a eler$ana i (i$urjeada se spoje Dn je sa ,. 000 vojnika krenuo u akciju tek 1* septe$bra9 kada su eler$an i (i$urje$o!lu da $u suprotstave 50 000 ljudi Poku#ao je da ih i$anevri#e9 ali $u je kralj )ridrih ilhel$naredio da karmanjole "podru!ljiv naiv a ?rancuske dobrovoljce& napadne ?rontalno (o bitke jedo#lo 31 septembra "#$3 !odine9 kod $esta al$i Pruska vojska je oko podne krenula u napad9 a u?rancusko$ rovu je eksplodirala !ranata i nastala je po$etnja Ipak9 eler$an je spasao situacijuviknuv#i +iveo narod8 i taj pokli% se proneo $eBu ?rancuski$ vojnici$a9 koji su onda napali Pruse koji

su bili pri$orani da se povuku na polane položaje +ukob je uve%e prekinula ki#a a strani )rancua je bilo ,00 žrtava9 a na strani Prusa *00 Ipak9 Prusi nisu $o!li napred9 i tako su )rancui dobili bitkukod al$ija9 %iji je $oralni e?ekat bio o!ro$an > ovoj bici je u%estvovao i ne$a%ki pesnik Jete9 koji

 je ovu bitku navao prvom po!edom naroda nad kraljevima Poto$ se u pruski$ vojni$ i politi%ki$kru!ovi$a po%elo postavljati pitanje da li treba nastavljati rat protiv )rancuske

' .azivanje ?onventa i proglašenje ,epblike

(an posle al$ija9 *1 septe$bra 17*9 sastao se onvent – nova ustavotvorna skup#tina >nje!ovi$ ruka$a je bila koncentrisana celokupna vlast u e$lji a prvoj sednici onvent je usvojioreoluciju koja je !lasila: @ože postojati sa$o ustav koji je narod pri$ioA Gi%nosti i sopstvenosti su

 pod pokroviteljstvo$ naroda a osnovu ove reolucije9 onvent je to! 3" septembra "#$3 !odinei!lasao odluku o ukidanju $onarhije i pro!la#enju republike u )rancuskoj 4ako je nastala Prva)rancuska 6epublika

+lo!a žirondinaca i $ontanjara je bila kratko! veka Ekono$ski proble$i i politi%ka pitanja su ponovo doveli do sukoba ajteže je bilo pitanje snabdevanja i prehrane stanovni#tva9 ali ne bo! slabeletine9 veC bo! opadanja vrednosti asinjata9 kao i sve ja%e! oseCaja socijalne i politi%ke nesi!urnosti

 esta#ica žitarica je najvi#e po!aBala stanovni#tvo Miro$ )rancuske su se javljale ideje darevolucionarna vlast treba da se nasilni$ sredstvi$a "rekviicija9 $aksi$iranje cena9 teror& bori protiv#pekulanata 4akve ideje su žirondinci s$atrali anarhi$o$9 i napadali su $ontanjare

Ipak9 ideje o o!rani%avanju prava svojine i privatne privredne inicijative9 o kolektivi$u9 nisu bile$ontanjarske 4e ideje su prokla$ovali do tada neponati ljudi: #ta$par @o$oro u Pariu "a!rarneakone&9 opat Pjer (olivije "narodna ajednica kao vlasnik sve e$lje& jihove ideje su bile dobro

 pri$ljene u narodu9 naro%ito $eBu sirotinjo$Hirondinci su bili protiv ovih prevratni%kih9 socijalnih ideja9 i napadali su $ontanjare "koji nisu bili

 protivnici privatne svojine&A žirondinci su s$atrali da su $ontanjari spre$ni da i de$a!o#kih ralo!a9kako bi se dokopali vlasti9 ilae u susret ahtevi$a revolucionarno! naroda

 apad na $ontanjare je otpo%eo *, septe$bra /riso9 tražeCi od onventa da donese akon protiv podstrekača na mučka u!istva9 koji je bio uperen protiv 6obespjera9 @araa i (antona "$ontanjarskitriju$virat&9 a cilj $u je bio da se $ontanjari obe!lave u onventu a ovaj napad $ontanjari suod!ovorili udaro$ van onventa – na njihov predlo! 3akobinski klub je 10 oktobra isklju%io i svo!

%lanstva /risoa i nje!ove pristalice 4ako je 3akobinski klub postao sredi#te najdoslednijihrevolucionara9 i tako je do#lo do ijedna%enja poj$ova $ontanjar i jakobinac "sankilot&

24

8/16/2019 Opšta 19. veka I

25/149

8/16/2019 Opšta 19. veka I

26/149

8/16/2019 Opšta 19. veka I

27/149

ivedeni i dorane i stavljeni u kuCni pritvor 4ako je revolucija od 4" maja do 3 jna "#$4 !odineavr#ena pobedo$ be krvi Pod pritisko$ $asa9 onvent "revolucionarna skup#tina )rancuske& je

 prihvatio politi%ko voBstvo 3akobinske stranke 4o je na%ilo uklanjanje krupne i srednje buržoaije savlasti i njeno preui$anje od strane sitno! !raBanstva9 %iji je cilj bio da se spasi revolucija i da se uinteresu sirotinje sprovede ni socijalnih $era

: @akobinska diktatra "#$4%"#$+

Po dolasku na vlast9 jakobinci$a je osnovni cilj bilo pronalaženje eki?asnih sredstava koji$a bi serevolucija odbranila i od spoljno! i od unutra#nje! neprijatelja D po%etnoj po$irljivosti jakobinacanajbolje svedo%i njihova tolerantnost pre$a ba%eni$ žirondinci$a ijedan od njih nije podvr!nuto#trije$ pro!onu i hap#enju eCina je to iskoristila i pobe!la i Paria i u unutra#njosti or!aniovalaantijakobinski pokret – ?ederalisti%ku bunu

6obespjer je tražio $obilisanje sankilota u svi$ krajevi$a )rancuske9 njihovo plaCanje9snabdevanje9 naoružavanje9 i nadahnjivanje a borbu protiv protivnika revolucije Dvaj 6obespjerov

 pro!ra$ su prihvatili i onvent i nje!ov najvažniji or!an9 Ddbor javno! spasa – !lavno sredstvo borbe

 protiv ?ederalisti%ke bune/una je otpo%ela "4 jna "#$4 u !ormandiji Dna je a $esec dana ahvatila 20 od 8, ?rancuska

depart$ana "bila je podržana od politi%ih ljudi srednje i krupne buržoaije& ajvažnije sredi#te joj je bilo u Gionu >poredo sa ovi$ ustanko$9 trajao je i kontrarevolucionarni ustanak u andeji 4ako da je u to$ periodu "jun9 jul9 po%etak av!usta& jakobinski onvent pod svojo$ kontrolo$ i$ao jedvane#to vi#e od S e$lje Pored to!a9 položaj )rancuske na ?rontovi$a je bio težakA neprijatelj je bio uo?anivi9 i borbe su se prenele na ?rancusko tlo

Ipak9 žirondinska pobuna je bila vi#e #irok9 ne!o snažan i $asovan pokret Hirondinci nisu $o!li pridobiti a sebe seljake i !radsku sirotinju9 slojeve koji$a su bile blike ideje de$okrati$a isocijalno! radikali$a jakobinaca

3akobinski onvent je9 da bi veao a sebe selja#tvo i !radsku sirotinju9 doneo9 toko$ leta9nekoliko dalekosežnih ili kratkoro%nih9 ali e?ikasnih $era > toku juna i jula 17, onvent jesproveo: 1& sva do tada nerasprodata i$anja ?eudalaca-e$i!ranata si odeljana na $anje parcele i datana prodaju sa roko$ otplate od 10 !odinaA *& isparcelisano je i 8 $iliona jutara "oko . $il hektara&op#tinske e$lje i te parcele su9 po principu jednakosti9 radeljene seoski$ do$aCinstvi$aA ,& ukinutasu sva selja%ka du!ovanja pre$a biv#i$ ?eudalci$a9 nastala na osnovu vlasni#tva nad e$ljo$ Dve$ere su pretvorile )rancusku u e$lju sa do$inantno sitni$ i srednji$ selja%ki$ posedo$

> julu je onvent usvojio 6e#enje o subijanju #pekulacija "kana s$rCu a sve koji ne podnesu prijavu aliha& Poto$ su posebni ko$esari stavili celokupnu tr!ovinu pod stro!u kontrolu 4i$e seukinula sloboda tr!ovine i privredne inicijative9 ali se spasla revolucija

ažan politi%ki poduhvat jakobinaca9 koji je trebalo da )rancuskoj stavi na nanje kojoj ?or$i

državno! ustrojstva teže jakobinci9 bio je njihov >stav9 usvojen u jl "#$4 "Astav "#$4A @akobinskistav& ;ako!inski ustav je predviBao da sva vlast u 6epublici bude jedinstvena i koncentrisana u ruka$a

 arodne skup#tine9 koja je iabrana op#ti$ i neposredni$ pravo$ !lasa svih punoletnih !raBana >centraliovanoj državi9 depart$ani bi adržali pravo ibora svoje lokalne ad$inistracije i kandidovanja%lanova centralnih ivr#nih or!ana – $inistara Lelokupna unutra#nja i spoljna politika je trebalo da

 bude u nadležnosti +kup#tine >stav je !arantovao sva li%na prava i slobode !raBana: pravo na rad9život9 sreCu9 slobodu $isli9 #ta$pe9 bora9 do!ovora9 li%nu bebednost Jarantovao je i bebednostli%ne svojine (užnost države i njenih or!ana je da ova prava i slobode #titi @akobinski stav nikadnije bio primenjen

4akoBe9 onvent je predueo $ere i a obra%un sa pobuno$ žirondinaca oBa$a bune9 kao i

oni$ reakcionari$a koji su direktno u!rožavali 6epubliku je pro!la#en nepo$irljiv rat9 ali jeavedeni$ u%esnici$a i saputnici$a bune9 kao i oni$a koji su se pokaali protivnici$a aristokratije irestauracije $onarhije ponuBeno je po$irenje Dva taktika je iavala rador $eBu voBa$a bune i

27

8/16/2019 Opšta 19. veka I

28/149

 po$o!la je njeno$ savlaBivanju 4akoBe9 na%ajne su bile i vojne $ere koje je od 10 jula predueoDdbor javno! spasa Dtpor žirondinaca je bio ne#to duži sa$o u /ordou "do 18 septe$bra& i u Gionu"do oktobra& ajveCa #teta koju su žirondinci u%inili bila je ta #to su predali En!lei$a najja%uratnu luku )rancuske – 4ulon9 sa jedno$ celo$ eskadro$ ratnih brodova

onvent je9 takoBe 10 jula 17,9 s$enio prvi Ddbor javno! spasa "i$enovan u apriluA nedovoljnoener!i%an& i i$enovao dru!i ada je u ovo telo kooptiran9 *7 jula9 @aksi$ilijan 6obespjer9 ono je

 preraslo u udarnu pesnicu revolucije +a 6obespjerovi$ iboro$ po%inje istorija tv 'elikog od!ora javnog spasa9 kro koji su pro#li: (anton9 +en-Hist9 /ijo-aren9 Gaar arno "najja%e li% jakob kl&> ovo$ Ddboru nije bio sa$o Han-Pol @ara je!a je 1, jula ubila $onarhistkinja Marlota orde9

koja je bila poveana sa žirondinci$a6obespjer je Ddboru doneo hladnokrvnost9 dalekovidost9 s$isao da oslu#kuje i uo%ava težnje i

raspoloženja naroda9 kao i potpunu odanost revoluciji je!ov ulaak u Ddbor javno! spasa je bio prekretnica u istoriji jakobinske diktature 4o$e je doprinela i odluka onventa o davanju ovo$Ddboru javno! spasa najveCa ovla#Cenja9 kao i kontrolu nad Ddboro$ javne bebednosti9 i pravo daidaje vlastite nalo!e a hap#enja

> av!ustu "po subijanju žirondinske opasnosti&9 Ddbor javno! spasa se $o!ao posvetiti odbranie$lje od spoljno! neprijatelja =li9 pre to!a9 $orao se obra%unati i sa ekstre$no$ levico$ revolucije9

sa !rupo$ tv besnihF9 koje su predvodili Hak 6u9 arle i Gekler Dvi ekstre$isti su isticali sebe kao jedine prave @araove naslednike "posle nje!ove po!ibije& Dni su astupali interese najsiro$a#nijih!radskih slojeva9 ala!ali su se a jednakost i$ovine i a pri$enu terora i s$trnih kani protivtr!ovaca9 #pekulanata i svih bo!ata#a Dni su iavali veliko une$irenje u Pariu9 a takoBe su dobili i

 podr#ku jedne !rupe ?unkcionera Pariske ko$une koja je bila okupljena oko svo! istaknuto! %lanaMo$eta i urednika lista Per Di,en Ebera9 po koje$ je dobila i$e e!ertisti

upovino$ hrane i rekviicijo$9 Ddbor javno! spasa je olak#ao snabdevanje Paria9 i odlu%io jeda se oslobodi napada i pritisaka besnihF Po%etko$ av!usta 6obespjer ih je napao a kovanje avere9i kraje$ av!usta Ddbor javno! spasa je naredio da se pohapse sve voBe besnihF9 koji su u septe$bru

 po!ubljeniIpak9 ekstre$isti%ka a!itacija se nastavila9 %ak je i$ala i podr#ku nekih %lanova Ddbora javno!

spasa9 ali ju je jakobinsko voBstvo jedno vre$e tolerisalo Kak su i$ i u neki$ stvari$a ilaili ususret9 npr novi akon o su$njivi$a od 17 septe$bra 17, Parola ebertista je bila Rat tiranima8 Rat aristokratima8 Rat zelena,ima8 Dvaj akon o su$njivi$a je bio toliko neodreBen da je skoro svakolice $o!lo biti osu$nji%eno Priitisak ebertista u septe$bru 17, je radikaliovao politiku jakobinaca9i poo#trio $ere revolucionarno! terora9 koje su ipak doprinele spasu revolucije

4oko$ proleCa 17, )rancui su na ?rontovi$a bili u de?anivi9 ali toko$ leta situacija se po!or#ala raje$ jula predali su se @ajnc i alensijen9 a vojska se povla%ila9 i pretio je prodorneprijatelja pre$a Pariu > =lpi$a se !eneral eler$an jedva držao9 Mpanci su potiskivali )rancueu Pirineji$a9 a pobunjenici u andeji su u!roili !rad =nže Ddbor javno! spasa i onvent su s$enili

ko$andanta 6ajnske ar$ije !enerala istina > dru!oj polovini av!usta je pro!la#ena op#ta$obiliacija9 koja je sprovoBena pod parolo$ Francuski narod je ustao protiv tirana8Ddbor javno! spasa je 1. av!usta 17, u svoj sastav uveo dvojicu sposobnihstrate!a i

or!aniatora: inženjersko! kapetana Gaara arnoa9 i nje!ovo! saradnika Prijera de la ot dODra ekoliko dana pre to!a9 Ddbor je ivr#io novi raspored trupa na ?rontovi$a9 poja%avajuCi +evernuar$iju )rancuska je bila blokirana sa svih strana9 i sa kopna i sa $ora9 i trpela je te#ku oskudicu9 usirovina$a i u $aterijali$a a proivodnju oružja i $unicije Kitav nau%ni potencijal )rancuske je$obilisan kako bi se de?icitarne strate#ke sirovine nado$estile dru!i$ proivodi$a apor ?rancuskihnau%nika nije davao neposredne reultate9 ali je delovao kao snažno sredstvo a podianje borbeno!$orala

4akoBe9 jakobinci su o%istili ko$andni sastav9 i ti$e su9 bar na prvi po!led9 obe!lavili vojsku9 ali

su istovre$eno dali #ansu $ladi$9 talentovani$ revolucionari$a da doBu do iražaja Dni su $enjaliustaljena pravila strate!ije i taktike 4akoBe9 poni#tene su ralike i$eBu kadrovskih i dobrovolja%kih jedinica9 i tako je stvorena jedinstvena vojna ?or$acija

28

8/16/2019 Opšta 19. veka I

29/149

Dve $ere nisu $o!le da daju reultate od$ah9 pa su )rancui trpeli porae sve do po%etkasepte$bra Posle !ubitka tv Learovo! lo!ora u bliini =rasa9 i!ledalo je da je neprijatelju put

 pre$a Pariu otvoren Ipak9 ?rancuske trupe su poraile ;olanBane i ;anoverance kod sela Dndskota u/el!iji "8 septe$bar&9 a poto$ su krenule na trupe vojvode od 3orka9 koji je onda $orao da prekineopsadu (enkerka

Posle s$ene ko$andanata i reor!aniacije u +evernoj9 6ajnskoj i @oelskoj ar$iji9 na njihova %ela

su do#li $ladi revolucionari Hurdan9 Pi#e!ri i D#9 a )rancui su pre#li u o?anivu Hurdanova +evernaar$ija je poraila austrijske trupe princa obur!a 12 oktobra 17, u bici kod atinjija9 a poto$ je?rancuska teritorija u!lavno$ o%i#Cena9 iuev 4ulona "En!lei& i dela =lasa "e$ci&

Ju#enje$ ?ederalisti%ke pobune i pobeda$a nad spoljni$ neprijatelje$9 jakobinci su oja%ali svoj položaj u onventu i u javnosti 6obespjer je u oktobru 17, ivr#io ho$o!eniaciju Ddbora javno!spasa9 i i onventa ibacio 1,2 poslanika žirondinaca9 od kojih je .1 po!ubljen Ddbor javno! spasa9u po$oC Ddbora javne bebed