Organi Drzavne Uprave

7/26/2019 Organi Drzavne Uprave

1/21

FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIHPRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA

ZA RUKOVODEE KADROVENOVI SAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: UPRAVNO PRAVO

ORGANI DRAVNE UPRAVE

Mentor: Student:Prof. Dr. Vesna Mari

Broj indeksa 274-11

vesnamaric!"#mai$.com

%a&ak' decem(ar 2)11. #odine


2/21

Sadra!

*V+D..................................................................................................................2

1. P+,M +/0 *PV.................................................................................. 2

2. +B3, +/0 *PV..............................................................................3

2.1. Vrenje u5ravne de$atnosti..........................................................................................42.2. utoritativno istu5anje................................................................................................42.6. +stvarivanje i atita javno# interesa..........................................................................!2.4. De$okru# i nad$e8nost.................................................................................................2.!. Samosta$nost...............................................................................................................7

2.. 9nokosna or#aniacija..................................................................................................2.7. 0edostatak 5ravno# su(jektiviteta..............................................................................2.. Sredstva a rad............................................................................................................2.;. 9 +B9=9 +/0 *PV......................................................................9

6.1. Vrste or#ana u5rave...................................................................................................1)3.1.1. Centralni i podruni organi uprave...................................................................1)3.1.2. Organi dravne uprave i lokalni (necentralni) organi uprave...........................113.1.3. Samostalni organi uprave i organi u sastavu samostalnih organa....................11

3.1.4. i!i i nii organi uprave.....................................................................................123.1.". Organi uprave nieg i vi!eg stepena..................................................................123.1.#. Op!ti i pose$ni organi uprave............................................................................163.1.%. Oruani i civilni (gra&anski) organi uprave......................................................163.1.'. nokosni i kolegialni organi..............................................................................16

6.2. +($ici or#ana u5rave.................................................................................................144. *PV0 +/09?=9,................................................................................14

!. *0*>@0, +/09?=9, *PV.............................................................15

?*......................................................................................................18


3/21

UVOD

Pojam u5rave' koji je veoma s$o8en' mo8e se odrediti u teorijskom i 5oitivno-5ravnom smis$u' koji se 5onekad ne 5ok$a5aju. Savremeni teorijski 5ojam u5rave' sasistemsko# stanovita' 5odraumeva u5ravu kao s$o8eni i dinami&ni u5ravni sistemsocija$ne re#u$acije dr8ave i u5rave i njiAove u$o#e u ostvarivanju o5te# interesa idrutvene do(ro(iti (ono 5u($icoC' koji je' kao osnovni drutveni 5roces' (itan osnov i

5ret5ostavka o5te# drutveno# ravoja u svim o($astima dr8avno# de$ovanja. * ci$juutvrivanja o5te konce5cije u5rave' mo8e se odrediti: 1C savremeni teorijski 5ojam u5raveu funkciona$nom smis$u' odnosno 5ojam u5ravne de$atnosti' u5ravne funkcije u5ravnade$atnost o(uAvata vrenje javniA s$u8(i kao uku5nost autoritarniA i neautoritarniAaktivnosti kojima dr8ava ne5osredno ostvaruje svoje socija$ne ci$jeveC i 2C savremeniteorijski 5ojam u5rave u or#aniacionom smis$u' odnosno 5ojam u5ravno# or#ana'u5ravne or#aniacije o(av$janje u5ravniA aktivnosti do(ija svoj instituciona$ni ior#aniacioni okvir o(raovanjem u5ravne or#aniacije' &iji je osnovni ci$j vrenje u5ravnede$atnostiC. S dru#o# as5ekta' 5oitivno5ravni 5ojam u5rave 5o$ai od 5oitivniA va8eiAC

5ro5isa' koji su na&ajni a 5rakti&nu 5rimenu odreeniA 5ravniA normi o radu ior#aniaciji u5rave. >ako i 5oitivno5ravni 5ojam u5rave' takoe' mo8e (iti u: 1Cfunkciona$nom smis$u' koji 5odraumeva utvrivanje konkretniA 5os$ova u5rave i 2C uor#aniacionom smis$u' koji se odnosi na utvrivanje odreeniA vrsta i o($ika u5ravniAor#ana.

+r#aniaciju u5rave' 5ored u5ravno# 5rava' naro&ito 5rou&avaju javna u5rava

5u($ic administrationC' nauka o u5rav$janju science administratifC' javni menad8ment5u($ic mana#ementC i voenje javniA 5os$ova 5u($ic 5o$icEC' kao srodne' s5ecija$iovaneu5ravne disci5$ine.

Danas se a odreivanje teorijsko# 5ojma u5rave u or#aniacionom smis$uu#$avnom koristi ira javna u5rava' a ira dr8avna u5rava je karakteristi&an a #$editakoja or#aniacioni 5ojam u5rave odreuju kao or#anski 5ojam u5rave' koji o(uAvata samoor#ane dr8avne u5rave kao vrioce u5ravne v$asti. * an#$osaksonskoj' francuskoj inema&koj stru&noj $iteraturi u5otre($java se ira javna u5rava' odnosno javnaadministracija' koja u tim dr8avama o(uAvata stru&ni deo dr8avne u5ravne or#aniacijera$ikuje se od tv. 5os$ovne u5rave 5rivredniA kor5oracijaC' a$i i nedr8avne vrioce

u5rave' kao i $oka$nu samou5ravu

"# POJAM ORGANA UPRAVE

e& For#anF je staro#r&ko# 5orek$a i na&i sredstvo' orue. +vaj ira se koristi u(io$o#oji i medicini da ona&i de$ove 8ivo# or#anima koje nose odreene funkcije. *drutvenim naukama ona&ava ustanove i institucije koje ostvaruju rane socija$ne ci$jeveGto su i naivi odreeniA $istova i$i 5artija i s$. 9raom or#an uvek se ona&ava dio nekevee cje$ine i kojoj or#an ima odreeno mesto i 5utem ko#a se ostvaruje od#ovarajua


4/21

funkcija. * teoriji dr8ave re& or#an ona&ava dio dr8avne or#aniacije' su(jekta kojio(av$ja odreene dr8avne 5os$ove u ime i a ra&un dr8ave kao 5ravno# $ica i a to jeor#aniaciono-teAni&ki' kadrovski i materija$no os5oso($jen.1Pravni 5oredak svake dr8aveodreuje funkcije dr8avnim or#anima. Dr8ava de$a jedino 5reko svojiA or#ana.

e& or#an mo8e se 5osmatrati u su(jektivnom' o(jektivnom i normativnom smis$u. *su(jektivnom smis$u ira or#an se ijedan&ava sa $icima koja ivravaju jednu s5ecifi&nudr8avnu funkciju koja 5redstav$ja nje#ovo #$avno i 5ravno isk$ju&ivo animanje.2* tomsmis$u or#ani dr8ave jesu sami s$u8(enici' odnosno or#an se ijedna&ava sa kadrovima uu5ravi. Meutim' or#an 5ostoji i neavisno od kadrovskiA 5romena. * o(jektivnom smis$uor#an se 5osmatra kao or#aniacija 5a se 5ored kadrova 5ersona$no# sastavaC uimaju uo(ir i sredstva' ci$jevi' 5os$ovi i adaci' o($ik 5oveivanja' odreeni ste5en samosta$nosti is$.6kao konstitutivni e$ementi or#ana.

* normativnom 5ravnomC smis$u or#an je ta&ka veivanja odreeno# ka5aciteta

5rava i o(avea nad$e8nostiC koje 5ravni 5oredak ura&unava4odreenom nosiocu. +r#an inad$e8nost 5ostaju iste stvari.

+r#ani u5rave su 5ose(na vrsta dr8avniA or#ana. +ni su dio or#aniacione strukturedr8avniA or#ana. +r#an je Fsu(jekt F koji nosi sva o(e$je8ja or#aniacije a$i je i njen dio.+n ima ajedni&ka o(e$je8ja koja imaju svi dr8avni or#ani a$i ima i 5ose(na' (itnao(e$je8ja koja #a ra$ikuju od dru#iA or#ana dr8ave. Bitno o(e$je8je or#ana u5rave

5roii$ai i nje#ove funkcije' 5ose(ne de$atnosti koje mu daje 5oitivno 5ravo. >as5ecifi&na de$atnost je u5ravna de$atnost' koju oni vre kao osnovnu de$atnost. +r#andr8avneC u5rave je 5ose(na vrsta dr8avno# or#ana koji na osnovu akona o(av$ja u5ravnude$atnost kao svoju osnovnu de$atnost.!

* tom smis$u 5ostoji ra$ika imeu or#ana dr8avneC u5rave i nedr8avne u5rave5reduea' ustanove i dru#e or#aniacijeC' koja o(av$ja u5ravnu de$atnost kao sekundarnudo5unskuC de$atnost' odnosno samo ako su u5ravna javnaC ov$aenja a o(av$janjeodreeniA u5ravniA 5os$ova 5overena na osnovu akona. S dru#e strane' u5ravnu de$atnostmo#u da o(av$jaju ne samo or#ani dr8avne u5rave ve i dru#i dr8avni or#ani sudovi'V$ada' sku5tina 5a i sam 5redsednik dr8ave C. Meutim' oni nisu or#ani u5rave jer oni

o(av$jaju samo 5ojedine u5ravne 5os$ove i adatke na osnovu u5ravniA ov$aenja koja suakonom 5overena i dru#o' u5ravna de$atnost nije njiAova osnovna dr8avno-5ravnafunkcija ve do5unska i s5oredna. 0ajad' &injenica da je u5ravna de$atnost or#ana u5raveosnovna de$atnost #ovori da or#ani u5rave o(av$jaju i dru#e 5os$ove i adatke normativne'stru&ne i dr.C' tv. ivedene 5os$ove' koji nisu u5ravni 5os$ovi i nisu u njiAovoj ivornojnad$e8nosti.

1Pav$e Dimitrijevi' ,avna u5rava' 0i' 1;4' str.!1.2FPojedinci &iji se 5ostu5ci smatraju aktima dr8ave' &iji se 5ostu5ci ura&unavaju dr8avi'ona&avaju se kao dr8avni or#aniF' Hans


5/21

$# OBELEJA ORGANA UPRAVE

+r#an u5rave s5ada u kate#oriju dr8avniA or#ana 5a otuda ima sva o(e$je8ja koja

su ajedni&ka svim dr8avnim or#anima. Pored to#a ima o(e$je8ja koja su s5ecifi&na samoa or#ane u5rave a 5roisti&u i u5ravno# karaktera i 5rirode 5os$ova koje o(av$jaju i koji&ine njiAove osnovne 5os$ove. +r#aniaciju javne u5rave &ine ne samo or#ani ior#aniacije dr8avne u5rave' ve i or#aniacije van dr8avno# u5ravno# sistema i to:

5reduea' ustanove i dru#e or#aniacije koje vre javna ov$aenja javne s$u8(eC i or#ani$oka$ne u5rave. +r#ani dr8avne u5rave i u5ravne 5ose(neC or#aniacije &ineor#aniacionu strukturu dr8avne u5rave.

9meu njiA ima mno#o vie ajedni&ko# ne#o u odnosu na nedr8avne or#aniacijekoje imaju javna ov$aenja javne s$u8(eC. Meutim' svi ovi or#ani i or#aniacije imajuivesna ajedni&ka o(e$je8ja' a$i i ra$ike' koje ukauju na oso(enost 5ojediniA or#ana ior#aniacija. ?ajedni&ka oso(ina im je o(av$janje u5ravne de$atnosti' a$i 5ostoji ra$ika u

5os$ovima te de$atnosti koje o(av$jaju' na&inu i sredstvima o(av$janja 5os$ova' or#aniacijiitd. +snovna ajedni&ka o(e$je8ja or#ana dr8avne u5rave su: de$okru# i nad$e8nost'autoritativno istu5anje' ne5osredna 5rimena fii&ke 5rinude' samosta$nost' atita javno#interesa' ne5ostojanje 5ravno# su(jektiviteta nisu 5ravna $icaC' sredstva a rad'monokratsko na&e$o' kadrovi i ci$j or#aniacije.

$#$# A%t&r'tat'()& '*t%+a)!e

utoritativno istu5anje je (itno o(e$je8je or#ana u5rave. +r#ani u5rave su or#ani

v$asti. +r#ani u5rave stu5aju u u5ravne odnose sa 5oicija v$asti' sa ja&om vo$jom' tona&i da mo#u nametati svoju vo$ju odreeno 5onaanjeC odreenim 5ojedicima ior#aniacijama i 5rotiv njiAove vo$je. >o se ostvaruje 5reduimanjem autoritativniAu5ravniA radnji meraC' idavanjem u5ravniA akata i$i vrenjem u5ravno# nadora. 0a

5rimer' kada or#ani ins5ekcijskiA s$u8(i vre u5ravni nador i$i kada reavaju o 5ravima'o(aveama i 5ravnim interesima stranaka. 9ns5ekcijske s$u8(e u$ae u odnose sa strankamasa 5oicija v$asti' imaju rana 5rava' 5a &ak i 5ravo ka8njavanja. Pravo reavanja o

5ravima' du8nostima i 5ravnim interesima stranka imaju i nedr8avne or#aniacije kojeimaju javna ov$aenja javna 5reduea i ustanoveC 5a se ova karakteristika 5ojav$juje ivan dr8avne u5rave. Meutim' ja&a vo$ja ne jav$ja se i kod dru#iA' tv. neautoritatoivniA

5os$ova u5rave. utoritativno istu5anje je 5risutno naro&ito kod odreeniA or#ana i 5ri

vrenju odreeniA tv. autoritativniA 5os$ova n5r. vojska i 5o$icija kao dr8avne u5rave us$u&aju u5otre(e vatreno# oru8ja' vojniA manevara' Aa5enja' rasturanja demonstranata'oduimanja 5redmeta i s$.C. Meutim' autoritativno istu5anje 5ostoji i 5ri vrenju dru#iAu5ravniA 5os$ova kod kojiA nije vid$jiva ne5osredna 5rinuda. autoritativnost 5ostoji i 5ridonoenju o5tiA akata u5rave u5ravniA 5ro5isaC' idavanja uverenja i dru#iA javniAis5rava itd. S dru#e strane' autoritativnost 5ostoji i 5ri vrenju v$asti od strane dru#iAdr8avniA or#ana: sudova' v$ade' sku5tine' 5redsednika re5u($ike. a$ika je u tome toor#ani u5rave ne sviC imaju akonsko ov$aenje da tu ne5osrednu 5rinudu mo#u i

5rimeniti.

Meutim' tre(a ra$ikovati autoritativno od autoritarno# 5ostu5anja u5rave. Mno#i

u5ravni 5os$ovi 5a &ak i neki koji su se u tradiciona$noj teoriji u5ravno# 5rava smatra$iaktima v$asti danas se smatraju aktima servisiranja #raana' 5ru8anjem administrativniA


6/21

us$u#a #de u5rava ne istu5a sa 5oicija v$asti i moi ve kao javna s$u8(a koja time vrisvoju socija$nu funkciju n5r. voenje u5ravno# 5ostu5ka i donoenje u5ravniA akata'voenje evidencija i idavanje uverenja 5a &ak i akti $e#a$iovane u5otre(e si$e od strane

5o$icijskiA i vojniA or#ana' smatraju se kao vrenje javne s$u8(e u vanrednim situacijama iu javnom interesu a u ci$ju socija$ne si#urnosti i miraC. * tom smis$u' savremena teorija

u5ravno# 5rava dovodi u 5itanje autoritativnost kao (itno o(e$je8je de$atnosti or#anau5rave i$i mu daje dru#a&iji smisao akonito i efikasno de$ovanje u javnom interesuC i$iautoritativnost u smis$u vrenja v$asti veuje samo a neke or#ane u5rave' tj. 5o$iciju ivojsku' koji imaju ov$aenje da vre ne5osrednu fii&ku 5rinudu' i to samo u odreenimakonom 5ro5isanim situacijama. +sta$e aktivnosti oviA or#ana nemaju karakter vrenjav$asti. utoritativnost 5ostoji u $atentnom vidu samo kao 5otencija' koja je vid$jiva kada sea to steknu akonski us$ovi a to je i o(e$je8je 5ravne dr8ave dr8avne-u5rave 5od okri$jem

5ravaC.

$#,# O*t(ar'(a)!e ' -a.t'ta !a()&/ ')tere*a

,edno od o(e$je8ja or#ana u5rave koje 5roio$ai i 5redAodno#' da u5rava 5ostu5aautoritativno' je da or#ani u5rave u vrenju u5ravniA 5os$ova ostvaruju i tite javni interes.,avni interes 5ostoji u radu sviA dr8avniA or#ana sudova' V$ade' 5redsednika e5u($ike'sku5tineC' odnosno i u ostvarivanju akonodavne' ivrno-5o$iti&ke i sudske funkcije. +noto je karateristi&no a u5ravu' imeu osta$o#' je to ona u odreenim tv. diskrecionimu5ravnim stvarima mora doneti konkretno reenje odmeravajui javni interes na konkretno&injeni&no stanje. Svi akti i radnje u5rave moraju (iti u sk$adu sa javnim interesom' moraju

(iti 5ravi$ne' 5ri &emu se taj javni interes utvriju u sk$adu sa akonom i u okvirimaakona. Pose(no se jvni interes jav$ja kod donoenja dikrecioniA akata akata na osnovus$o(odne ocjeneC. Poveanost javno# interesa i or#ana u5rave je ne5osredna i direktna.S$u8(ena $ica u u5ravnom 5ostu5ku na osnovu akonom datiA diskrecioniA ov$aenja

(iraju imeu vie 5ravno jednakiA akonitiAC a$ternativa' onu koja najvie od#ovarajavnom interesu u konkretnom s$u&aju. * tom smis$u oni su du8ni doneti akonitu a$i icje$isAodnu od$uku. Prema tome' javni interes u radu u5rave 5ostoji ne samo u a5straktnomvidu' kakav 5ostoju 5ri donoenju akona' ured(i V$ade' utvrivanju i s5rovoenju 5o$itikeu odreenim u5ravnim o($astima od strane or#ana u5rave u sastavu' ve i na sasvimkonkretnom nivou' 5ri reavanju o konkretnim aAtevima #raana #de se javni interesmora konkretno utvrditi i FimeritiF. *5ravni akti moraju (iti ne samo akoniti ve i usk$adu sa akonom utvrenim javnim interesom u konkretnom s$u&aju.

Mada se 5ojam javno# interesa veoma &esto 5ominje' 5oitivno 5ravo #a naj&ee

ne definie' tako da se &esto 5ostav$ja 5itanje ta je to javni interes i ko utvrduje ta je javniinteresI ,avni interes (i se #enera$no mo#ao definisati kao drutveno korisna de$atnost kojaje od o5te# i ajedni&ko# interesa a #raene odreeno# nivoa 5o$iti&ko teritorija$no#or#aniovanja dr8ave' 5okrajine' $oka$ne samou5raveC' koja 5redstav$ja neamenjiv us$ov8ivota i rada #raana' utvrena akonom odnosno dru#im 5ro5isima 5ro5isima or#ana

5o$iti&ko teritorija$niA ajednica' koje vre dr8avni i nedr8avni su(jekti a &ije vrenje seo(e(euje 5ose(nim u5ravnim i dru#im merama dr8avniA i dru#iA or#ana Fv$astiF. * tomsmis$u javni interes ima neko$iko (itniA o(e$je8ja: 1C da je to drutveno korisna de$atnost'2C da je to de$atnost od o5te# i ajedni&ko# interesa a #raene odreeno# nivoa 5o$iti&koteritorija$no# or#aniovanja' 6C da ta de$atnost 5redstav$ja neamenjiv us$ov 8ivota i rada#raana' 4C da se ona odreuje od strane or#ana ra$i&itiA o($ika 5o$iti&ko teritorija$no#

or#aniovanja dr8ave' !C da se ona odreuje i ureuje akonom i$i dru#im 5ro5isom' C dade$atnost od javno# interesa vre dr8avni i nedr8avni su(jekti i 7C da se se njeno vrenje


7/21

o(e(jeuje i 5ose(nim u5ravnim i dru#im merama dr8avniA i dru#iA or#ana Fv$astiF.De$atnosti od javno# interesa 5revasAodno vre or#aniacije koje vre javna ov$aenjatv. javne s$u8(e 5reduea' ustanove' u5ravne or#aniacije' 5ose(ne or#aniacijeC ura$i&itim o($icima or#aniovanja P>> 5reduea' komuna$na 5reduea' ko$e' faku$teti'univeriteti' e$ektro 5rivreda' avodi itdC a$i i or#ani u5rave javni red i mir' (e(jednost

sao(raaja itdC.

Po$aei od nivoa 5o$iti&ko teritroija$no# or#aniovanja na kojem se utvruje javniinteres' u 5raksi se naj&ee o takvim de$atnostima #ovori kao o de$atnostima od dr8avno#'re5u($i&ko#' 5okrajinsko#' #radsko# i$i o5tinsko# intersa. >ako n5r. akonima i o($astio(raovanja' komuna$niA de$atnosti' dravstva' socijane i de&ije atite' javno# reda i mira'

(e(jednosti sao(raaja itd eks5$icitno se utvruje da su to de$atnosti od javno# interesa.Da $i je neka de$atnost od javno# interesa i$i ne veoma je va8no i sa as5ekta 5ostu5anjaor#anau5rave. Pravi$o je da u de$atnostima od javno# interesa or#ani ostvarivanju 5rava'o(avea i$i 5ravniA interesa #raana' 5ravniA i dru#iA $ica 5ostu5aju 5o s$u8(enoj du8nostijavni red i mir' (e(jednost sao(raaja' ins5ekcijski nador itd.C i o(avea or#ana u5rave

da u tim 5ostu5anjima tite javni interes. Sa 5ojmom javno# interesa usko je vean i 5ojamjavno# ov$aenja. ,avni interes se otvaruje vrenjem stru&niA 5os$ova a$i i vrenjemu5ravniA i dru#iA javniA ov$aenja. * ostvarianju javno# interesa dr8avni i dru#i or#aniv$asti koriste'5o 5ravi$u' u5ravna ov$aenja donose u5ravne akte' vre u5ravni nador

5reduimaju mere 5rinude i o#rani&enja itdC. ?a ra$iku od or#ana v$asti' nedr8avni su(jetisu(jekti koji vre javna ov$aenjaC u vrenju 5os$ova od javno# interesa' 5revasAodnovre stru&ne i sa njima 5oveane 5os$ove a iuetno i u5ravne 5os$ove.


8/21

iuetno i to 5ro5isima iste 5ravne sna#e' odnosno akonom. Mo8emo ra$ikovati dve vrstenad$e8nosti: stvarnu i mesnu teritorija$nuC.

Stvarna nad$e8nost je 5ravo i du8nost or#ana i or#aniacije da o(av$ja odreeneu5ravne 5os$ove. +na se odreuje od#ovarajuim materija$nim akonima kojima se

ureuju odreene u5ravneC o($asti drutveno# 8ivota i$i 5ose(nim 5ro5isima o nad$e8nostikojima je jedina svrAa da re#u$iu nad$e8nost or#ana u5rave.

Mesna nad$e8nost na&i 5ravo i o(aveu odreeno# or#ana da 5os$ove i svojestvarne nad$e8nosti o(av$ja na odreenoj teritoriji. Mesna nad$e8nost se odreuje

5ro5isima o 5o$iti&ko-teritorija$noj 5ode$i' odnosno kao i a sudove' akonom o sudovima'i$i kada 5o 5rirodi stvari to nije mo#ue n5r. 5odru&ni or#ani u5raveC' 5utem 5ro5isa oor#aniaciji 5ojediniA or#ana u5rave.

9ako je nad$e8nost 5ro5isana' mo8e doi do suko(a nad$e8nosti' kako kod stvarnetako i kod mesne nad$e8nosti i to dvojako# suko(a' 5oitivno# i ne#ativno#. Poitivni

suko( nad$e8nosti 5ostoji uko$iko dva i$i vie or#ana 5risvajaju nad$e8nost' odnosno se(esmatraju nad$e8nim u odreenom 5os$u i ne#ativan kad od(ijaju nad$e8nost' smatraju danisu nad$e8ni u konkretnom s$u&aju. Suko( nad$e8nosti je va8an a 5ravni 5oredak i

5ro5isima je 5recino odreeno njiAovo reavanje.

$#3# Sam&*ta1)&*t

+r#ani i or#aniacije u8ivaju u okviru svoje nad$e8nosti samosta$nost u o(av$janju5os$ova. Samosta$nost je F5ravno o(e(eena mo#unost donoenja od$uka (e i&ije#uticajaF.Svaki or#an ima svoj odreeni kru# 5os$ova i adataka koji o(av$ja u sk$adu saakonom' stru&no i 5rofesiona$no' 5otujui kodeks 5onaanja dr8avniA s$u8(enika ifunkcionera u5rave kao eti&kiA 5rinci5a i standarda 5onaanja. Da (i se u5ravni 5os$ovimo#$i o(av$jati akonito' 5rofesiona$no i eti&ki korektno 5otre(na je samosta$nost u radu.>a 5ravna u #ranicama akonaC samosta$nost je i us$ov a konkretnu od#ovornostdr8avniA s$u8(enika.

Meutim' or#ani u5rave nisu i neavisni u svom radu to je o(e$je8je sudova kaodr8avniA or#ana. Sudovi su samosta$i i neavisni u vrenju sudske funkcije jer se na njiA nemo8e uticati ni na o5ti na&in. +r#ani u5rave su samo samosta$ni i na njiA se mo8e uticatio5tim smernicama' u5utstvima i s$.70aime' or#ani u5rave i u5ravne or#aniacije de$ovisu cje$ine' or#aniacije u5rave u kojoj 5ostoji odreena unutranja 5oveanost. Poveanost

mo8e (iti ra$i&ita s o(irom na vrste or#ana i or#aniacije kao i sistema dr8avno-5ravno#ureenja dr8ave.


9/21

konkretniA 5redmeta a$i ne i da naredi kako e se reiti konkretni s$u&aj. >o je i maksima$nidomaaj samosta$nosti u radu u5rave. * vrenju dru#iA u5ravniA 5os$ova donoenjeu5ravniA 5ro5isa' o(av$janje 5os$ova a sku5tinu i v$aduC' samosta$nost je minima$na i

5ostoji samo u kru#u kom5etencije.

$#4# I)&2&*)a &r/a)'-a5'!a

Monokratski 5rinci5 or#aniacije je (itno o(e$je8je or#ana u5rave' koje iA (itnora$ikuje od dru#iA or#ana dr8ave v$ade' sku5tine 5a i sudovaC. >o na&i da se or#aniu5rave formiraju kao inokosni or#ani u kojima rukovodi i od$uke donosi 5ojedinac'odnosno stareina or#ana funkcionerC. +vo je dominantan mode$ or#aniacije i smatra seforma$no najraciona$nijim a u5ravu'koja mora da (ude o5erativna' (ra i efikasna. PoredinokosniA 5ostoje i ko$e#ijani or#ani komiteti i komisijeC #de se od$uke donose veinom#$asova na sednicama. Danas su inokosni or#ani dominantna forma or#aniacije u5rave jeroni do5rinose veoj efikasnosti a$i i od#ovornosti u radu u5rave.

>akoe tre(a rei da a ra$iku od dru#iA dr8avniA or#ana koji se osnivaju ustavomi akonom a avisno od na&aja 5ojediniA or#ana' or#ani u5rave se mo#u osnivati ne samoakonom ve i 5odakonskim aktima ured(om V$adeC.

$#6# Ned&*tata2 +ra()&/ *%7!e2t'('teta

+r#ani u5rave nemaju 5ravni su(jektivitet tj. nisu su(jekti u 5ravu odnosno nemajusvojstvo 5ravno# $ica. Dr8ava je 5ravno $ice a ne njeni or#ani. +r#ani su orua kojao(av$jaju 5os$ove a dr8avu' vre 5os$ove u ime i a ra&un dr8ave' koja iA (ud8etskifinasira' jer or#ani nemaju so5stvene 5riAode. +r#ani u5rave su or#ani dr8ave kojaadr8ava 5uni 5ravni su(jektivitet 5a i od#ovornost a neCrad svojiA or#ana. 0e mo8e setu8iti ministarstvo' sekretarijat o5tine itd.' ve dr8ava i$i $oka$na samou5rava o5tina i$i#radC. Meutim' iuetno or#ani u5rave mo#u imati svojstvo 5ravno# $ica ako je toutvrdeno 5ro5isima o osnivanju or#ana i mo#u u naknadu da vre us$u#e fii&kim i

5ravnim $icima.

+r#aniacije koje vre javna ov$aenja 5reduea' ustanove i dru#e or#aniacijeCimaju svojstvo 5ravno# $ica. 0jima se daje o5tim 5ravnim aktom to svojstvo i strankamo8e takvu or#aniaciju da tu8i. >akoe' u okviru dr8avne u5rave samo or#ani u5raveministarstava i or#ani u sastavuC nemaju svojstvo 5ravno# $ica' dok u5ravne 5ose(neCor#aniacije mo#u imati 5ravni su(jektivitet. * tome je jedna od ra$ika imeu or#ana

dr8avne u5rave i or#aniacija koji vre u5ravne 5os$ove.

$#8# Sred*t(a -a rad

Sredstva a rad or#ana u5rave jesu va8an e$ement. Pod sredstvima a rad5odraumevaju se 5re sve#a finansijska sredstva' atim o5rema' inventar i dru#e stvarinamenjene o(av$janju de$atnosti or#ana u5rave. Postoji 5et vrsta sredstava: sredstva ais5$atu 5$ata a5os$enima i funkcionerima' a materija$netrokove' a 5ose(ne namene'sredstva o5reme i sredstva a 5ose(ne nakna de re#res a #odinji odmor' so$idarna

5omo' i dr.C.+r#ani u5rave nemaju so5stvene ivore 5riAoda to 5roii$ai i njiAovo#5o$o8aja. +ni se kao i osta$i dr8avni or#ani' 5o 5ravi$u' finansiraju i (ud8eta. Visina

sredstava a rad or#ana odreuje se avisno od o(ima 5os$ova' njiAove 5rirode i na&aja'Maks Ve(er' Privreda i drutvo' knji#a 1' Beo#rad' 1;7' str.17!.


10/21

us$ova rada' 5otre(a a njiAovo efikasno vrenje i dru#iA faktora. Kunkcioner koji rukovodior#anom u5rave od#ovara a akonito korienje sredstava a rad or#ana.

$#9# Kadr&('


11/21

iA je teko sistematiovati. Mo#$e (i se svrstavati 5o de$atnostima na: dravstvene'socija$ne itd. 9sto tako' ne vri se k$asifikacija sviA dr8avniA or#ana koji 5ored svojeosnovne de$atnosti o(av$jaju odreene u5ravne 5os$ove n5r. ivrni or#ani' sudovi 5a &ak iakonodavniC. S to#a se k$asifikacije naj&ee odnose na odreene vrste or#ana dr8avneu5rave. >akoe dru#u #ru5u &ine i or#ani $oka$ne samou5rave koja dr8ava' 5ored

so5stveniA 5os$ova' 5overava i vrenje 5ojedin dr8avniA 5os$ova. ?adnjiA #odina se' 5oduticajem an#$osaksonsko# 5rava' u ovoj #ru5i inau#urie u u5ravni sistem i novi or#anitv.re#u$atorna te$a sa veoma na&ajnim u5ravnim' normativnim 5a &ak i kvai sudskimfunkcijama.

* teoriji u5ravno# 5rava 5ostoje rana sAvatanja o tome ta se 5odraumeva 5odvrstom a ta 5od o($ikom or#ana u5rave. 9ma sAvatanja da je vrstama ona&avaju 5ode$eor#ana koje 5ostoje u veini u5ravniA sistema univera$na i$i o5ta k$asifikacijaC ao($icima se naivaju or#ani u unutranjem naciona$nomC u5ravnom sistemu $oka$na i$i

5ose(na k$asifikacijaC. Meutim' ima i sAvatanja koja astu5aju (a o(rnuti stav od to#a dase radi o odnosu imeu o5te i 5ose(no#. Smatramo 5riAvat$jivim stav da se vrstom

ona&e o5te 5ode$e or#ana s o(irom na njiAov meuso(ni odnos' teritorija$ni 5o$o8aj'nad$e8nost' 5rirodu i sadr8inu 5os$ova i dr.

,#"# Vr*te &r/a)a %+ra(e#

Pode$a or#ana u5rave vri se 5o mno#im kriterijumima. =i$j k$asifikacije je da seuka8e na mno#o(rojne i ranovrsne or#ane u5rave kao i na njiAove s$i&nosti i ra$ike. So(irom da 5ostoje mno#o(rojni i ranovrsni or#ani' mo#ue su rane k$asifikacije i to naosnovu ra$i&itiA kriterijuma' i to: meuso(ni odnosi' nad$e8nost' teritorija' vrste i karakter

5os$ova' a$i i dr8avno-5ravno# ureenja. konkretne dr8ave. Pode$e or#ana u5rave nisusamo reu$tat teorijskiA kriterijuma u5ravno5ravne nauke i dru#iA nauka o u5ravi koje se

(ave or#aniacionim 5itanjima' ve su 5ode$e or#ana 5risutne u konkretnom 5ravnomre#u$isanju or#aniacije u5rave u svakoj dr8avi. 0aime' 5rema dr8avno-5ravnom ureenju

5ostoje rane vrste or#ana dr8avne u5rave' avisno od to#a da $i je u 5itanju 5rosta dr8ava'ureena na centra$isti&ki i$i decentra$isti&ki na&in' i$i s$o8ena dr8ava ureena kaofederacija' konfederacija i$i neki 5re$ani o($ik n5r. ajednica dr8ava i s$.C.

3.1.1. Centralni i podruni organi uprave.


12/21

nadoraC' tra8enje ivetaja' idavanje o(aveniA instrukcija' disci5$inska v$ast i reavanjeu dru#om ste5enu 5o 8a$(i 5rotiv 5rvoste5eniA u5ravniA akata 5odru&niA jedinica. >akoe'$oka$ni or#ani u5rave administrativne s$u8(eC u domenu 5overeniA 5os$ova de facto imaju

5o$o8aj 5odru&niA or#ana iako forma$no-5ravno to nisu.

* decentra$iovanim dr8avama 5ored centra$niA or#ana' 5ostoje rane vrstedecentra$iovaniA or#ana dr8avne u5rave. >ako' na odreenom de$u dr8avne teritorijiji saodreenim u5ravnim ov$aenjima 5ostoje rani or#ani dr8avne u5rave' srea' okru#a're#ije itd. +ni su ureeni 5o resorskom 5rinci5u kao i centra$ni a$i su 5ose(ni or#ani' a ne

5odru&ne jedinice centra$niA. * s$o8enim dr8avama federaciji' konfederaciji i ranim5re$anim o($icimaC ra$ikujemo savene or#ane dr8avne u5rave' odnosno or#ane koji sena$ae na &e$u dr8ave i or#ane &$anica s$o8ene dr8ave n5r. or#ane dr8ava' raniAautonomniA jedinica kao to su: 5okrajina' o($asti' o5tinaC.

3.1.2. Organi dravne uprave i lokalni (necentralni) organi uprave.

+va 5ode$a je ivrena 5rema teritoriji' ov$aenjima i ste5enu autonomije $oka$nesamou5rave. +r#ani dr8avne u5rave o(rauju se a o(av$janje 5os$ova a &itavu teritorijudr8ave i oni su veim de$om i centra$ni or#ani re5u($i&ka u5ravaC. oka$ni or#ani or#anio5tina i #radovaC o(av$jaju svoju u5ravnu de$atnost na u8em de$u dr8avne teritorije.oka$na samou5rava ima odreenu samou5ravu i samosta$nost. +na je u odreenoj meriodvojena od dr8avne or#aniacije u5rave i ima 5rava da u ivornoj' so5stvenoj de$atnostiosniva i odreuje nad$e8nost svojiA $oka$niA or#ana u5rave. oka$ni or#ani nisu i 5odru&nior#ani.

9meu dr8avne i $oka$ne u5rave ne 5ostoji odnos AijerarAije nadreenosti i5odreenostiC' kakav 5ostoji imeu centra$niA i 5odru&niA or#ana u5rave. +5tinskau5rava ima odreenu samosta$nost i autonomiju. Meutim' $oka$na samou5rava seostvaruje na de$u dr8avne teritorije 5a je dr8ava ainteresovana kako se o(av$jaju 5os$ovina $oka$nom nivou' akonito i u sk$adu sa javnim interesom. +tuda dr8avni or#ani u5raveimaju odreena kontro$na ov$aenja 5rema $oka$nim or#anima. Dr8avni or#ani vreodreeni nador i kontro$u radi cje$ovite i jedinstvene u5ravne de$atnosti u dr8avi.


13/21

3.1.3. Samostalni organi uprave i organi u sastavu samostalnih organa

+va 5ode$a se &ini s o(irom na ste5en samosta$nosti or#ana u o(av$janju u5ravniA5os$ova i adataka. Samosta$ni or#ani ministarstvaC u5rave su 5ot5uno samosta$ni uo(av$janju 5os$ova u okviru svoje nad$e8nosti i takav njiAov status je utvren *stavom i

od#ovarajuim akonima. +ni imaju direktne odnose sa dru#im dr8avnim or#animaSku5tinom' V$adom' itdC.

+r#ani u5rave u sastavu u5raveC se or#aniaciono i funkciona$no na$ae u sastavusamosta$no# or#ana. +ni imaju 5osredne odnose sa dru#im dr8avnim or#anima' odnosno

5reko samosta$no# or#ana. Meutim' njiAova nad$e8nost 5rostire se na cje$oku5nomistomC 5odru&ju kao i samosta$no# or#ana. >u je i ra$ika imeu or#ana u sastavu i

5odru&niA or#ana' &ija se nad$e8nost 5rostire samo na jednom ma$omC de$u dr8avneteritorije. Podru&je samosta$no# i or#ana u sastavu je isto. +r#ani u sastavu se o(rauju ao(av$janje de$a 5os$ova i de$okru#a samosta$no# or#ana koji (o# svoje 5rirode'cje$ovitosti 5os$ova i na&in o(av$janja' aAtevaju 5ose(nu or#aniacionu formu' odnosno

re$ativnu samosta$nost.

>ako imamo ministarstvo kao samosta$ni or#an a u njemu se mo8e na$aitiins5ektorat. Ministarstvo je samosta$ni or#an' o(uAvata sve 5os$ove odreene #raneu5rave' u5ravne o($asti i$i njen dio' a u nje#ovom sastavu sa odreenim de$om tiA 5os$ovana$ai se ins5ektorat. +r#an u sastavu ima odreenu samosta$nost u o(av$janju svojiA

5os$ova' a$i se na$ai 5od AijerarAijskim nadorom samosta$no# or#ana. Samosta$ni or#anima ov$aenje i du8nost da usmerava i nadire rad or#ana u sastavu. * tom ci$ju mo8etra8iti ivetaje o radu or#ana u nje#ovom sastavu' idavati mu o(avena stru&na u5utstva'odreivati 5ojedine adatke' usmeravati i nadirati rad or#ana u sastavu' reavati u dru#omste5enu 5o 8a$(i 5rotiv 5rvoste5eniA u5ravniA akata or#ana u sastavu' itd.

3.1.4. i!i i nii organi uprave.

Mesto or#ana u AijerarAijskoj $jestvici je kriterijum a ra$ikovanje viiA i ni8iAor#ana. +va 5ode$a je 5risutna u svakoj dr8avi' jer je 5rinci5 AijerarAije osnovni 5rinci5or#aniovanja dr8avne u5rave. Vii or#ani centra$ni or#aniC su nadreeni u odnosu nani8e' odnosno ni8i or#ani 5odru&ni or#ani' or#ani $oka$ne samou5rave u de$u 5overeniA

5os$ova i dr.C su 5odreeni viim or#anima. HijerarAijski vii or#ani imaju or#aniaciona'kontro$na akonitosti i cje$isAodnostiC i sva dru#a ov$aenja koja 5roii$ae i njiAovo#AijerarAijsko# odnosa. * 5ojedinim #ranama u5rave taj 5rinci5 je ja&i a u nekim s$a(iji.

>ako' kod vojniA i 5o$icijskiA or#ana AijerarAija je 5risutna u veem ste5enu' sto#a 5ode$una vie i ni8e or#ane i vea 5rava viiA nad ni8im or#anima.


14/21

vie# ste5ena centra$ni i samosta$ni or#aniC u o(av$janju u5ravniA 5os$ova reavaju udru#om i$i viem ste5enu 5o 8a$(ama i dru#im 5ravnim sredstvima 5rotiv reenja or#anani8e# ste5ena. >ako' stranka ima 5ravo 8a$(e u u5ravnom 5ostu5ku 5rotiv reenje

5rvoste5eno# or#ana 5rvoste5eno reenjeC a 5o 8a$(i u dru#om ste5enu reavadru#oste5eni or#an' or#an vie# ste5ena.

9meu oviA or#ana ne mora nu8no da 5ostoji odnos AijerarAije sa svim atri(utimau tom odnosu. +r#an vie# ste5ena mo8e (iti i or#an koji nije AijerarAijski nadreen ni8emor#anu' iako naj&ee on to i jeste. +r#an vie# ste5ena ima kontro$na ov$aenja nadni8im or#anom i ona o(uAvata kontro$u akonitosti i cje$isAodnosti akata i radnji. +n vrinador nad radom or#ana ni8e# ste5ena 5onitavanje i ukidanje reenja 5o osnovus$u8(eno# nadora kao vanredni 5ravni $ekC.

3.1.#. Op!ti i pose$ni organi uprave.

+va 5ode$a je 5risutna u svakoj dr8avi i to 5rema kriterijumu de$okru#a i

nad$e8nosti or#ana. +5ti or#ani o(av$jaju sve u5ravne 5os$ove na odreenoj teritoriji5odru&juC i$i u odreenoj u5ravnoj o($asti. >ako' n5r. sekretarijat i$i ode$jenje a o5te

5os$ove o(av$ja sve o5te u5ravne 5os$ove na odreenoj teritoriji $oka$ne samou5raveo5tine' #radaC i$i mesne kance$arije koje o(av$jaju sve u5ravne 5os$ove a manjenase$jena mesta. Pose(ni or#ani u5rave osnivaju se a odreene vrste u5ravniA 5os$ova uodreenoj o($asti drutveno# 8ivota.


15/21

(ude 5risutno ono$iko $ica ko$iki je (roj 5ro5isan kao 5otre(an a od$u&ivanje kvorumC.>aj (roj je' 5o 5ravi$u' a5so$utna veina. +na mo8e (iti o(i&na 5o$ovina vie jedan od&$anova or#ana i$i 5risutniA &$anovaC i kva$ifikovana svaka veina vea od o(i&ne: dvetreine' tri &etvrtineC. * or#aniaciji dr8avne u5rave 5ostoje i ko$e#ija$ni or#ani n5r.komiteti' saveti' komisije i s$.C a$i njiAov (roj je natno manji jer efikasnost i o5erativnost

u5ravno# rada vie aAteva inokosni na&in od$u&ivanja.


16/21

stru&nim osnovnim 5os$ovima. * tom smis$u u5ravne or#aniacije imaju s5ecifi&nu dvojnu5rirodu.

*5ravne or#aniacije avodi' direkcije' u5rave' sekretarijati' a#encije' centri' itd.Cosnivaju se' unutranje or#aniuju' kadrovski 5o5unjavaju' finansiraju i od#ovaraju

istovetno i veoma s$i&no kao i or#ani u5rave. Sutinska ra$ika imeu or#ana ior#aniacija u5rave 5roii$ai i njiAove osnovne de$atnosti. 0jiAov rad je 5re sve#are#u$isan 5ravi$ima odreene struke i dr8avnim 5ro5isima.

+r#aniacije mo#u imati svojstvo 5ravno# $ica i mo#u samosta$no istu5ati natr8itu' samosta$no se finansirati. Dodue njiAova de$atnost nije tr8ino orentisana 5adr8ava u&estvuje u njiAovom finansiranju. *5ravne or#aniacije mo#u (iti samosta$ne i$i usastavu 5ojediniA ministarstava' to je ina&e 5ravi$o.

3# UNUTRAo su11u#en Pusi' *5ravni sistemi' knji#a 1-2' Pravni faku$tet u ?a#re(u' ?a#re(' 1;!' str. 124


17/21

resori' sektori' sekretarijati' ode$jenja' odseci' #ru5e' referati' itd. +ve manje or#aniacionece$ine imaju 5re sve#a vei or#ani u5rave ministarstvimaC' u5ravne or#aniacije i s$u8(eV$ade. esor je naiv a unutranju or#aniacionu jedinicu a$i ovim terminom se mo8eona&iti i ce$oku5na u5ravna o($ast i$i #rana u5rave. >ako' resor unutranjiA 5os$ova's5o$jniA 5os$ova itd. esor 5redstav$ja sku5 or#ana dr8avne u5rave koji o(av$jaju istu vrstu

u5ravne de$atnosti' odreenu #ranu dr8avne u5rave' (e o(ira na kojoj teritoriji nivouCo(av$jaju te 5os$ove. >ako' resor unutranjiA 5os$ova &ine svi or#ani koji o(av$jaju ovu#ranu u5rave vrstu u5ravne de$atnostiC od centra$niA do najni8iA or#ana unutranjiA

5os$ova. *nutranja or#aniacija or#ana dr8avne u5rave ureuje se u sk$adu sa de$okru#omor#ana dr8avne u5rave' koji je utvren akonom i$i dru#im 5ro5isom. *nutranjaor#aniacija se isto ureuje 5ravnim 5ro5isima' 5o 5ravi$u' ne akonima ve aktima ni8e

5ravne sna#e. >ako V$ada naj&ee donosi *red(u o na&e$ima unutranje or#aniacije isistematiacije radniA mesta' i$i s$i&nu *red(u' a na osnovu te ured(e svako ministarstvodonosi 5ravi$nik kojim unutar se(e ureuje unutranju or#aniaciju i sistematiaciju radniAmesta. +vaj 5ravi$nik mora da do(ije sa#$asnost V$ade da (i (io 5ravno va$jan.

.

ZAKLJU=AK

+r#aniacioni sistem u5rave u jednoj em$ji se ona&ava iraom javna u5rava.%ine je dr8avni or#ani u5rave i u5ravne or#aniacije' s jedne strane' i nedr8avni su(jekti' sdru#e strane. Dr8avna u5rava' kojoj je o(av$janje u5ravniA i stru&niA 5os$ova osnovnade$atnost' o(uAvata: or#ane u5rave i u5ravne or#aniacije.

Prema ?akonu o dr8avnoj u5ravi 2))!C i ?akonu o ministarstvima 2))C or#anidr8avne u5rave or#aniovani su kao:

1. ministarstva'2. or#ani u5rave u sastavu ministarstva' i6. 5ose(ne or#aniacije.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1


18/21

+vi or#ani o(av$jaju s$edee 5os$ove dr8avne u5rave: u&estvovanje u o($ikovanju5o$itike V$ade' 5raenje stanja' ivravanje akona' dru#iA 5ro5isa i akata' ins5ekcijskinador' staranje ojavnim s$u8(ama' ravojni 5os$ovi' osta$i stru&ni 5os$ovi. Ministarstvo seo(rauje a 5os$ove dr8avne u5rave u jednoj i$i vise meuso(no 5oveaniA o($asti. +r#aniu5rave u sastavu ministarstva o(rauju se a ins5ekcijske 5os$ove koji aAtevaju veu

samosta$nost od sektora u ministarstvu to su u5rave' ins5ektorat i direkcije' dok se5ose(ne or#aniacije formiraju a stru&ne i s njima 5oveane ivrne 5os$ove veesamosta$nosti od or#ana u sastavu. Vrste 5ose(niA or#aniacija su sekretarijati i avodi.

0edr8avna u5rava nedr8avni su(jekti ov$aeni a vrenje u5ravne de$atnosti' tv.javni sektorC kod nas se 5rema ?akonu o dr8avnoj u5ravi ravrstava na:

1. javne ustanove' i2. javne a#encije.

koje kao imaoci u5ravniA javniA ov$aenja' u koje s5adaju reavanje o u5ravnim

stvarima' voenje javniA evidencija i vrenje ins5ekcijsko# nadora' imaju ista 5rava idu8nosti kao or#ani dr8avne u5rave. 0jima je 5overeno donoenje 5ro5isa' a akonom seodreuje u5ravni or#an koji iA kontro$ie naj&ee ministarstvoC. Meutim' *stavom se

5ro5isuje da odreena ov$aenja se akonom mo#u 5overiti i javnim s$u8(ama:

1. javne ustanove n5r. faku$tetC'2. javna 5reduea n5r. e$ektrodistri(ucija' P>>C' i6. dru#i o($ici or#aniovanja.

* Sr(iji su 5rema *stavu Sr(ije i 2)). #odine ustanov$jene decentra$iovaneteritorija$ne jedinice autonomne 5okrajine i $oka$na samou5rava. * utonomnim

5okrajinama Vojvodina i


19/21

LITERATURA


20/21


21/21

Documents

Organi Drzavne Uprave