ORGANSKOM HRANOM DO ZDRAVLJA

ORGANIC NA TRPEZI

Izdavač:

Udruženje TERRA’S

Urednik:

Snježana Mitrović

Autor:

Prof. dr Terezija Horvat Skenderović

Saradnici:

Dr Karolina Berenji

Jelena Ivović

Barbara Sudarević

Ovaj dokument je realizovan od strane Udruženje TERRA’S. Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne odražavaju neophodno stavove GIZ-a.

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

613.2:631.147

ХОРВАТ-Скендеровић, Терезија Organskom hranom do zdravlja [Elektronski izvor] : organic na trpezi / Terezija Horvat Skenderović.- Subotica: Udruženje Terra’s, 2015. - 1 elektronski optički disk (CD-ROM); 12 cm

Tiraž 100. - Bibliografi ja.

ISBN 978-86-907685-9-2

a) Органска исхрана COBISS.SR-ID 298465543

ORGANSKOM HRANOM DO ZDRAVLJA - ORGANIC NA TRPEZI

SADRŽAJPREDGOVOR

“HEMIKALIZACIJA” HRANE I ŽIVOTNE SREDINEDA LI SMO DOSEGLI VRH LEDENOG BREGA OTROVNIH HEMIKALIJA?NA KOJI NAČIN AGROHEMIKALIJE UGROŽAVAJU NAŠE ZDRAVLJE?KAKVU HRANU JEDEMO?KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD ZAGAĐENJA?

ORGANSKA HRANA – VODEĆI LEK TREĆEG MILENIJUMAZAŠTO ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE?TERMINOLOGIJA I DEFINICIJA ORGANSKE POLJOPRIVREDEZAČECI I SMEROVI ORGANSKE POLJOPRIVREDEBIOLOŠKI KVALITET HRANEZAŠTO KUPITI ORGANSKI PROIZVOD?STRUČNA KONTROLA I SERTIFIKACIJA

- GARANCIJA ZA POTROŠAČEPRAVNA REGULATIVAKAKO PREPOZNATI ORGANSKI PROIZVOD?

- ETIKETA ZA SIGURNU KUPOVINUIMAJU LI POTROŠAČI DOVOLJNO PARA ZA ORGANSKE PROIZVODE?

URAVNOTEŽENA ISHRANAZNAČAJ URAVNOTEŽENE ISHRANEURAVNOTEŽENA ISHRANA U DEČJEM DOBUENERGETSKE POTREBE - PRAVI NAČIN POSTIZANJA RAVNOTEŽEVITAMINI, MINERALI I BIOAKTIVNE KOMPONENTE HRANEDIJETNA VLAKNARAZVOJ DOBRIH NAVIKA U ISHRANI

PRAVILNO PRIPREMANJE I KOMBINOVANJE NAMIRNICA OSNOVNA PRAVILA U PRIPREMANJU NAMIRNICA PREPORUČENI PRIBOR, OPREMA I POSUĐE U PRIPREMI JELA PRAVILNO KOMBINOVANJE NAMIRNICA

- RAZDVOJENA ISHRANA KORISNI SAVETI U IZBORU NAMIRNICA

SAMO JEDAN ORGANSKI OBROK – MENJA SVE(S)TPOVODPRVI KORACI U SRBIJI – SuboticaPRVI KORACI U SRBIJI – SmederevoNACIONALNA/LOKALNA POLITIKA ZA JAVNU NABAVKU ORGANSKIH PROIZVODA PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA

ORGANSKI PUT KA ZELENOJ EKONOMIJIPUT KA ZELENOJ EKONOMIJI BUDUĆNOSTIKONTINUIRANO OBRAZOVANJE ZA ZELENU EKONOMIJUORGANSKA PROIZVODNJA – RAZVOJNA ŠANSA SRBIJEORGANSKA POLJOPRIVREDA U PROCESU PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJISISTEMATSKO REŠAVANJE INFRASTRUJTURE ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDU

RECEPTILIČNA KARTA UDRUŽENJA TERRA’SLITERATURA

5

678910

121313141516171717181819

20212122222323

26 27 28282829

3132323233 34

353636363737

384951

PREDGOVOR

“Ništa nije moćnije od pojedincakoji dela po svojoj savesti

i tako doprinosi oživljavanju zajedničke svesti.” Norman Kazens

O načinu ishrane i kvalitetu životnih namirnica, po pravilu, i ne razmišljamo. Došli smo u priliku da tu svest moramo da menjamo, ako želimo da opstanemo. Naša planeta trpi zbog prehrambenih navika civilizovanog sveta, i nehumanog načina proizvodnje hrane. Smanjuju se rezerve vode i sirovina, tanji se sloj obradivog zemljišta i ozonski omotač, uništavaju se tropske šume, koje su fabrike kiseonika, i u kojima živi polovina živih vrsta na zemlji, zemlja se nekontrolisano, i možda nepovratno, truje pesticidima, od kojih su većina izvorno služili kao bojni otrovi.

Gotovo niko od nas nije potpuno svestan koliko način ishrane utiče ne samo na naše sopstveno zdravlje, već i na snagu našeg društva, na zdravlje čovečanstva i na blagostanje svih živih bića.

Tokom poslednjih nekoliko decenija došlo se do zanimljivih otkrića koja se tiču zdravlja i izbora hrane. Nauka o ljudskoj ishrani napreduje ogromnim koracima i danas raspolažemo neoborivim naučnim dokazima o uticaju načina ishrane na zdravlje i životnu sredinu. Ipak, malo je ljudi svesno da način ishrane može da donese sopstvenu dobrobit, istovremeno stvarajući zdraviju životnu sredinu.

Oduvek smo znali da je “uravnotežena ishrana najbolja”, ali sada saznajemo šta ona zapravo znači bez kvalitetnih organskih sirovina.

Publikacija koja je pred vama nastala je iz potrebe i želje da pomogne širokoj javnosti da pravilnim izborom načina ishrane koja se bazira na punovrednim organskim proizvodima, očuvamo zdravlje a da pri tome i uživamo.

Priručnik ne daje stroga pravila i dogmatske spiskove onoga što se sme i što se ne sme, nego podatke koji će vam pomoći da odabirate takvu hranu koja će vas iz dana u dan činiti zdravijim i sretnijim. Govori vam o tome kako možete da uživate u ishrani koja će vam podariti bistar um i zdravo srce. Pokazuje vam kako izbor načina ishrane i vođenje računa o poreklu životnih namirnica mogu da budu od ogromne koristi ne samo vama lično, već i drugima u svetu.

Naučićete kako da se brinete o sopstvenom zdravlju i da poboljšate kvalitet svog života. Videćete da je upravo onaj način ishrane koji vam obezbeđuje snagu i zdravlje, u stanju da u znatnoj meri pomogne očuvanju ekološkog sistema.

Upoznaćete divan osećaj slobode koji nastaje kao rezultat usklađivanja vašeg načina ishrane sa najbitnijim ekološkim elementima života. Shvatićete da vaše zdravlje, sreća i budućnost života na zemlji od vas najviše zavise kad sednete za trpezarijskim stolom.

Prihvatanje takvih poruka je, bez sumnje, jedna od najpraktičnijih, najekonomičnijih i najmoćnijih stvari koju danas možete da uradite da bi ste doprineli očuvanju i ozdravljenju ne samo sopstvenog života već i ekološkog sistema od kojeg zavisi celokupni život.

6

7

DA LI SMO DOSEGLI VRH LEDENOG BREGA

OTROVNIH HEMIKALIJA?

Nastojanja konvencionalne poljoprivrede i stočarstva da se upotrebom mineralnih đubriva, raznih hemijskih sredstava za zaštitu bilja, hormona, antibiotika i aditiva dođe do što više hrane su donekle razumljiva, jer treba proizvesti dovoljno hrane za sve veći broj stanovnika na Zemlji od kojih veliki broj gladuje. Nesporno je da je industrijska poljoprivreda u poslednjih 70-tak godina postigla izvanredne uspehe u pogledu povećanja prinosa i iznalaženja novih sorti. Pitanje je samo koja je cena za to plaćena?

Rejčel Karson je 1962. godine svojom proročanskom knjigom “Tiho proleće” uputila čovečanstvu zaista epsko upozorenje. Pokazala je kako pesticidi alarmantnom brzinom, posle samo nekoliko godina upotrebe, ubijaju ptice, ribe i druge oblike života u divljini, u nekim slučajevima do potpunog istrebljenja. Karsonova je upozorila na to da nismo daleko od trenutka kad će doći proleće, ali se cvrkut ptica neće čuti. Većina od nas ne želi da se to dogodi našoj planeti. Međutim, nismo obratili pažnju na njeno upozorenje na te smrtonosne otrove.

Danas proizvodimo pesticide 13.000 puta većom brzinom nego pre 35 godina. Našu životnu sredinu i lanac ishrane zatrpala je prava lavina pesticida. Ono što smo pre 3 decenije proizvodili za šest godina, sada proizvodimo za par sati.

Mnogi od pesticida koji se danas široko upotrebljavaju poznati su kao kancerogeni, mutageni, teratogeni, a toksični su za mozak i nervni sistem.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje se u svetu registruje oko 3 miliona slučajeva trovanja pesticidima, od kojih se oko 20.000 završava smrću.

Nažalost u većini slučajeva nema načina da postanemo svesni navedenih problema, sve dok se ne rodi beba s telesnom manom, dok se ne desi pobačaj ili se rodi mrtvo dete, ili dok se ne razvija tumor. Testovi za utvrđivanje prisustva otrovnih hemikalija u namirnicama veoma su skupi, zahtevaju dosta vremena i složenu opremu. Zbog toga se retko primenjuju.

U današnje vreme prosečna osoba godišnje u svoj organizam unese zajedno sa hranom koju pojede i 5 kg prehrambenih aditiva (Englezi čak i do 18 kg) i oko 4,5 litara pesticida i herbicida kojima je prskano voće i povrće.

Nepoželjni nitrati, hormoni, antibiotici, olovo, aluminijum i ostale štetne supstance iz okruženja i hrane, još više povaćavaju toksični teret s kojim naš organizam mora da se bori iz dana u dan.

Zdrav organizam poseduje niz prirodnih mehanizama za detoksikaciju brojnih štetnih materija, međutim, kod većine ljudi dolazi do preopterećenja tih mehanizama.

Kao bionerazgradljive materije agrohemikalije se talože i nagomilavaju u limfnom sistemu, masnom tkivu, kostima, bubrezima, jetri, zglobovima, mozgu i ostalim tkivima izazivajući niz zdravstvenih tegoba. Efekti zagađenja su kumulativni i ne vide se odmah po njegovom pojavljivanju.

8

Zabrinjavajuća je činjenica što akumulirani otrovi najčešće napuštaju ljudski organizam kroz majčino mleko. Za pravljenje mleka majčin organizam koristi rezerve masnog tkiva u kojem su nagomilane doslovno sve otrovne hemikalije koje je ona ikad unela u svoj organizam ili apsorbovala kroz kožu. Na taj način ti otrovi ulaze u njeno mleko. Bebe koje se hrane majčinim mlekom mogu tako da u sebe unosu izuzetno velike količine najotrovnijih materija poznatih čoveku. Za žene, pa čak i za devojčice koje žele da u budućnosti rađaju i doje decu, bilo bi dobro da shvate da će sadašnji način njihove ishrane u velikoj meri uticati na zdravlje te dece.

Istraživanja Luisa Regenšteina, stručnjaka za pesticide pokazuju da smrtonosne hemikalije talože se u masnom tkivu životinja u većim koncentracijama nego u voću i povrću. Meso sadrži otprilike 14 puta više pesticida nego biljne namirnice, mlečni proizvodi sadrže 5,5 puta više, prema tome, korišćenjem namirnica životinjskog porekla u svom načinu ishrane, čovek u organizam unosi veoma koncentrisane opasne hemikalije.

Nedavno izvršena istraživanja ukazuju na to da gotovo svi otrovni hemijski ostaci u Američkoj ishrani (95-99%) potiču iz mesa, ribe, mlečnih proizvoda i jaja. Mada, treba istaći da paprika, paradajz, zelena salata i jagode po pesticidnom talogu, takođe predstavljaju visokorizičnu grupu proizvoda po naše zdravlje.

Teško je prihvatiti istinu – mi naziremo samo vrh ledenog brega otrovnih hemikalija. Veoma je teško shvatiti razmere koje je zagađenje otrovnim hemikalijama danas dostiglo, i u kolikoj meri nas hrana koju uzimamo izlaže opasnosti.

NA KOJI NAČIN AGROHEMIKALIJE UGROŽAVAJU NAŠE ZDRAVLJE?

U američkoj studiji koju je vodio prof. dr Vilijem Ria, otkriveno je četvorostruko povećanje broja slučajeva kancera mekih tkiva, i udvostručenje broja slučajeva leukemije kod dece čiji su roditelji svoje povrtnjake održavali primenom herbicida, pesticida ili insekticida.

Tri najznačajnije međunarodne organizacije FAO (Organizacija za ishranu i poljoprivredu UN), UNEP (Program za zaštitu životne sredine UN) i WHO (Svetska zdravstvena organizacija) su zajedno skrenule pažnju na povećanu osetljivost dece na pesticide, kao i na njihovu neophodnu zaštitu od hemikalija. Naime, deca u periodu rasta i razvoja unose znatno više hrane i tečnosti nego odrasli, pa je kod njih opasnost razboljevanja od zagađenih namirnica izrazito visoka, ne govoreći o razvoju imunog sistema u tom periodu koji je direktno ugrožen od hemikalija.

Niz naučnih istraživanja su usmerena na otkrivanje mehanizama delovanja bionerazgradljivih agrohemikalija koje nesporno:

• Usporavaju metabolizam (može dovesti do gojaznosti i pojave celulita);

• Uništavaju beta ćelije pankreasa (može dovesti do pojave dijabetesa Tipa 2);

• Uništavaju neurotransmitere i moždane ćelije (može prouzrokovati slabljenje koncentracije i pamćenja);

• Smanjuju sadržaj minerala i vitamina (posebno vitamina A, C i B, što dovodi do neuroza, depresije čak i agresije);

• Remete kiselo-baznu ravnotežu organizma (kisela sredina je pogodna za razvoj cista, mioma, tumora, kancera i pojavu osteoporoze);

• Oslobađaju slobodne radikale (između ostalog izazivaju prevremeno starenje);

• Smanjuju plodnost (posledice mogu biti sterilitet, impotencija i spontani pobačaj kod žena);

• Menjaju genetski materijal (može uzrokovati degenerativna oboljenja);

• Izazivaju alergiju i upalne procese.

9

S obzirom na ogromne količine otrova koje smo uneli u svoju životnu sredinu, čovek može da se upita zašto broj urođenih telesnih mana nije još veći i zašto epidemija raka nije još veća? Deo odgovora na to je i “odloženo dejstvo” otrova, odnosno vreme koje je potrebno da prođe pre nego što problemi postanu vidljivi.

KAKVU HRANU JEDEMO?

Uprkos uznemiravajućim efektima konvencionalnih namirnica po naše zdravlje i životnu sredinu, “hemikalizaciji” hrane nema kraja-zarad povećanja profita ili jednostavnije upotrebe:

• Nitrati se, na primer, godinama koriste za ubrzavanje rasta biljaka, a dodaju se i mesnim prerađevinama, kao što su šunka, kobasica, slanina, mesne pite itd. Prekomerna upotreba nitrata je zatrovala i našu hranu i našu vodu. Dospevši u naš organizam nitrati se kombinuju s aminima, proizvodeći kancerogene nitrosamine.

• Hormoni rasta, kombinovani sa ishranom bogatom belančevinama, daju se životinjama, kako bi se ubrzalo formiranje mesa. Zauzvrat, ovi hormoni remete hormonsku ravnotežu onih koji to meso kasnije konzumiraju, povećavajući kod tih osoba rizik od pojave kancera.

• Aditivi su većinom sintetička jedinjenja koja se namerno dodaju namirnicama da bi promenile njihovu boju, sprečile pojavu užeglosti i očuvale opštu stabilnost namirnica. Poznati su negativni zdravstveni efekti određenih aditiva, međutim, koji su dugoročni efekti konzumiranja velikih količina tih aditiva još je nepoznato.

• Esencijalne masnoće se uklanjaju iz namirnica zato što im skraćuju rok trajanja, a zamenjuju se hidrogenisanim masnoćama, uprkos činjenici da je prekomerno konzumiranje zasićenih i hidrogenisanih masnoća povezano s povećanim rizikom od srčanih bolesti, kancera i inflamatornih oboljenja.

• Aluminijum je materijal koji se mnogo koristi za pakovanje namirnica, uprkos činjenici da se višak aluminijuma otvoreno dovodi u vezu s prevremenom senilnošću i slabljenjem pamćenja.

• Plastična ambalaža za pakovanje većine prehrambenih proizvoda sadrži znatan broj štetnih supstanci, među njima i nonilfenole koji lako prelaze u masnu hranu – čips, sireve, maslac, čokoladu itd. povećavajući rizik od pojave kancera povezanih s hormonima.

• Toksični metali (olovo, kadmijum), dospevši u organizam iz namirnica i okruženja smanjuju intelektualne mogućnosti, izazivaju antisocijalno ponašanje i povećavaju rizik od urođenih deformacija kod dece.

• Rafinisanje namirnica - drastično smanjuje sadržaj vitamina, minerala i esencijalnih masnih kiselina, te je stoga ishrana na bazi visokoprerađenih industrijskih proizvoda koji su krcati “praznim” kalorijama jedan od uzroka nastanku čitavog niza modernih bolesti civilizacije.

Zasićenost organizma otpadnim i otrovnim materijamaosnovni je uzrok nastanku i razvoju svih zdravstvenih tegoba. Simptomi “zatrovanosti” organizma toksinima su: hroničan umor, česte glavobolje, nesanica, oticanje nogu i lica, nadutost i grčevi u stomaku, poremećaji u menstrualnom ciklusu i plodnosti, česti upalni procesi (kolitis, artritis, bronhitis, astma) i razne alergije.

Upravo iz ovih razloga Evropska Komisija ambiciozno radi na uvođenju novog Zakona o bezbednosti od opasnih hemikalija. Naime, od cca 500 miliona tona hemikalija koliko se godišnje proizvede, svega 3% se ispituje na štetnost.

10

Nekontrolisana i često nestručna primena “antihranljivih” sastojaka i postupaka u proizvodnji hrane, dakle, trajno je izmenila hranljivu, biološku i zdravstvenu vrednost životnih namirnica koje se svakodnevno nalaze na našoj trpezi.

Vodeći naučnici iz različitih oblasti širom sveta došli su do istog zaključka: rastući broj hemikalija koje se svakodnevno nalaze u okruženju i namirnicama kombinovane s nedovoljnim unošenjem “adaptogena” (vitamina, minerala, enzima, esencijalnih masnoća i fitonutrijenata) uzroci su stalnog pogoršavanja zdravstvenog stanja stanovništva.

KAKO DA SE ZAŠTITIMO OD ZAGAĐENJA?

Nemoguće je ustanoviti koliko ljudi pati od oštećenog nervnog sistema, prenadraženosti, emocionalne nestabilnosti ili nekih drugih smetnji koje su posledica zagađenja prirodne sredine otrovnim hemikalijama. Nema načina da se šteta koja je učinjena izmeri ili ustanovi. Zbog toga većina ljudi nije svesna zlokobnih opasnosti koje ti otrovi sobom nose i ključnog značaja našeg načina ishrane u vezi s tim. Ovaj problem je posebno bolan zato što je apsolutno nepotreban i što se može izbeći.

Drugačija orijentacija poljoprivrede i načina ishrane mogla bi učiniti da naš imunološki sistem ojača i da naša deca odrastu, žive zdravim životom, rađaju zdravu decu u svetu u kojem će zagađenost prirodne sredine biti sve manja.

• Kad god ste u prilici, kupujte organsku hranu i u startu ćete smanjiti svoje izlaganje opasnim agrohemikalijama.

• Svedite na minimum unošenje životinjskih masnoća, iznutrica, crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda, jer se u njima akumuliraju bionerazgradive hemikalije.

• Pored voća i povrća u jelovnik uvrstite i jezgraste plodove i integralne žitarice iz organske proizvodnje jer vežu otrove, dakle čiste organizam.

• Birajte sezonsko voće i povrće da bi ste izbegli unošenje hemikalija koje se upotrebljavaju za usporavanje ili ubrzavanje dozrevanja, očuvanje boje i produživanje roka trajanja uvoznih proizvoda.

• Izbegavajte unošenje masne hrane i mesnih proizvoda koji sadrže aditive u vidu nitrata i nitrita.

• Povrće iz bašte vadite uveče, a ne ujutro, jer je tada u njima najmanji sadržaj nitrata

• Izbegavajte uvozne namirnice u ishrani kao što su kafa, kakao, šećer, čajevi, južno voće jer poljoprivrednici u Ekvadoru, Meksiku, Gvatemali i Kostariki, Indiji koriste još jače koncentracije pesticida nego što su dozvoljeni kod nas.

• Za uspešno “ispiranje” toksina iz organizma pijte najmanje 2 litre obične ili negazirane mineralne vode dnevno.

• Ukoliko jedete hemizovane namirnice, u vodu u kojoj ih perete dodajte 2 kašičice sirćeta, i tako ćete smanjiti efekat delovanja pesticida i teških metala.

• Ne upotrebljavajte pesticide u svojoj bašti.

• Za pakovanje voća i povrća, a pogotovo masnih i kiselih proizvoda nemojte koristiti meku plastiku i alufoliju jer štetne hemikalije iz ambalaže lako prelaze u hranu.

• Dva puta godišnje sprovedite detoksikaciju organizma i oslobodite se toksičnog tereta koji ponekad može da dostiže čak i 10 kg u organizmu.

Imajmo na umu da je čista, neiskvarena hrana ono čemu smo prilagođeni, što je potrebno našem organizmu – i to se neće promeniti. Stoga je odlučivanje za zdravu ishranu, od integralnih, punovrednih namirnica iz organske proizvodnje, najopipljivija i najsigurnija investicija koju možemo da uložimo u sebe.

11

12

13

ZAŠTO ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE?

Dok sedimo za trpezarijskim stolom, većina ljudi danas nije svesna koliko njihov način ishrane utiče na svet. Ne razmišljamo o tome da se u svakom “Big Meku” nalazi deo tropskih prašuma i da će sa svakom milijardom prodatih hamburgera sa lica zemlje nestati još 100 prirodnih vrsta. Ne pada nam na pamet da je u sočnim biftecima patnja životinja, erozija površinskog sloja tla, sečenje šuma, nanošenje štete prirodi i ugrožavanje našeg zdravlja.

Ali kad jednom postanemo svesni kako naš način ishrane utiče na svet, više nećemo biti u stanju da to zaboravimo. Sama zemlja, kao i naša deca, životinje, šume, nebo i reke, podsećaće nas da smo deo ove planete i da je ona deo nas. Sve je u međusobnoj zavisnosti, pa to kako se ponašamo u svakodnevnom životu, utiče ne samo na naše zdravlje i vitalnost, već i na živote drugih bića i, bez preterivanja, na sudbinu života na zemlji.

Gledajući šta se sve dogodilo usled nestručne i prekomerne upotrebe otrovnih hemikalija, uočavamo mnoge znakove da je na pomolu drugačije poimanje stvari u svetu. Rađa se svest da priroda nije roba namenjena našoj potrošnji, nego zajednica kojoj pripadamo i koja nam omogućava da živimo. Danas sve veći broj ljudi prelazi na način života koji odgovara pravim ljudskim potrebama i vodi ka opstanku. Oni žele da stvore društvo koje počiva na zdravim ekološkim temeljima, koje teži ekonomskom napretku, vodeći računa o društvenoj pravdi i očuvanju prirodne sredine.

Uslov opstanka je da industrije koje proizvode hranu shvate svoje moralne obaveze prema svim oblicima života, a mi kao stanovnici ove planete da ponovo nađemo svoje mesto u prirodi i da naučimo kako da živimo u skladu s njom, sa sobom, i jedni s drugima.

Naš jad predstavlja poziv iz dubina našeg bića da se ovo strašno zagađivanje zaustavi. To je buđenje najdubljih ljudskih reakcija u našoj pojedinačnoj i kolektivnoj savesti. To je izbor hrabrosti da preusmerimo svoje živote.

Na sreću umesto pesticida postoje druge mogućnosti. Tehnike kao što su organska poljoprivreda i celoviti pristup problemu štetočina (Integrated Pest Management – IPM) danas nesumnjivo postaju sve popularniji. Istraživanja širom sveta o mogućnosti realizacije organske poljoprivrede su izuzetno ohrabrujuća. Ona su bez izuzetka došla do pozitivnih zaključaka o značaju organske poljoprivrede i njenom potencijalnom doprinosu poljoprivrednoj proizvodnji i društvu.

TERMINOLOGIJA I DEFINICIJA ORGANSKE POLJOPRIVREDE

Pod ekološkom, organskom ili biološkom poljoprivredom u široj javnosti se uglavnom misli na tzv. proizvodnju ˝zdrave hrane˝. Već sam termin ˝zdrava hrana˝ za isticanje posebnog kvaliteta je potpuno nepravilna, jer svaka hrana bez obzira na način na koji je proizvedena mora da bude zdrava, tačnije zdravstveno bezbedna, inače ne bi bila hrana. Stoga, za isticanje ekološkog porekla neke životne namirnice jedino je pravilno koristiti termine ekološka, organska ili biološka. Ovi nazivi su sinonimi, odnosno imaju isto značenje i prepuštena je sloboda svakoj državi da se opredeli za jedan od ovih termina.

Obzirom da je od strane IFOAM-a i EU za označavanje ove vrste proizvodnje prihvaćen termin ˝organska˝, zbog lakše međunarodne komunikacije i naša zemlja se opredelila za ovaj naziv. Sam naziv ˝organska˝ upućuje na to da je reč o zaokruženom sistemu proizvodnje hrane u kojem pojedini segmenti ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i stočarstvo funkcionišu kao strogo povezani organi jednog složenog organizma, a ne podrazumeva da se radi o poljoprivredi u kojoj se koriste isključivo organske materije. Dakle, organska poljoprivreda insistira na harmoničnom jedinstvu poljoprivrednog gazdinstva, pri čemu daje prednost gazdinstvu mešovitog tipa, s biljnom i stočarskom proizvodnjom.

14

Postoje različite definicije organske poljoprivrede. Definicija koja organsku poljoprivredu svede na poljoprivredu bez primene agrohemikalija (mineralna đubriva, pesticidi, itd.) samo je delimično tačna i prihvatljiva. Naime, suština organske poljoprivrede nije samo u izostavljanju agrohemikalija, već i u primeni metoda za postizanje održivosti sistema poljoprivredne proizvodnje, kako na mikro, tako i na makro planu.

Organska poljoprivreda je takav sistem poljoprivredne proizvodnje koji teži maksimalno da iskoristi potencijale određenog ekosistema, odnosno gazdinstva, uz stimulaciju i jačanje bioloških procesa pojedinih njegovih delova. Najkraće rečeno organska poljoprivreda je sistem poljoprivrednog gazdovanja koji teži etički prihvatljivoj, ekološki čistoj, socijalno pravednoj i ekonomski isplativoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Važno je naglasiti da smisao organske poljoprivrede nije u negiranju i odbacivanju pozitivnih dostignuća konvencionalne poljoprivrede, već u iznalaženju ˝ekološkijih˝ rešenja gde je to potrebno. Organska poljoprivreda nije povratak na staro, niti povratak na poljoprivredu naših dedova. Naprotiv, organska poljoprivreda je deo savremene poljoprivredne proizvodnje, te se upravo i temelji na njenim najnovijim saznanjima i dostignućima i kao takva može da odigra značajnu ulogu u rekonstrukciji poljoprivrede i ekonomskoj obnovi naše zemlje.

ZAČECI I SMEROVI ORGANSKE POLJOPRIVREDE

Uključivanje ekoloških principa u oblasti proizvodnje hrane ima dugu tradiciju u razvijenom svetu. Počeci organske poljoprivrede datiraju još s početka prošlog veka. Koreni organske poljoprivrede proizilaze iz tzv. biološko-dinamičke poljoprivrede, najstarije poznatog oblika organske poljoprivrede, čiji je začetnik dr Rudolf Steiner, osnivač antropozofije. Iz njegovog učenja, nazvanog biodinamika, proistekla je biodinamička poljoprivreda 1924. godine, kada je osnovano Udruženje biodinamičke proizvodnje “Demeter”. Znak “Demeter” je postao međunarodni zaštitni znak za proizvode poreklom iz biološko-dinamičke poljoprivrede. Ova metoda je prihvaćena od brojnih poljoprivrednika na svim kontinentima, a najviše je zastupljena u Australiji, Novom Zelandu i Zapadnoj Evropi.

Skoro u isto vreme kada je dr Rudolf Steiner osnivao svoj sistem biodinamičke poljoprivrede u Nemačkoj, Sir Albert Howard je započeo svoja istraživanja u oblasti poljoprivrede na bio-osnovama u Velikoj Britaniji. Značajne rezultate svojih istraživanja objavio je u svetski poznatoj knjizi “Poljoprivredni testament” 1940. godine koja se i danas smatra biblijom poljoprivrede. Iz Howardove metode proizašla je britanska agrobiološka metoda, koja se danas primenjuje u Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-u i nekim afričkim državama.

Godine 1943, u Velikoj Britaniji je pod vođstvom Lady Eve Balfour osnovan pokret organske poljoprivrede i organizacija “The Soil Association” koja već na samom početku svog razvoja prihvatila metode koje je razvio Sir Albert Howard.

Od značajnijih pokreta organske poljoprivrede potrebno je još izdvojiti pokret ekološke poljoprivrede koji se razvio u Švajcarskoj i određenom području Nemačke pod vođstvom dr Mullera i Rusha, te francusku školu ekološke poljoprivrede, kojoj su veliki doprinos dali E. Lamaire i T. Boushe.

Ekološka poljoprivreda imala je snažan razvoj i u SAD-u. Vodeći pokret ekološke poljoprivrede u SAD-u nastao je zahvaljujući I. J. Rodalu, dok se razvoj biološko-dinamičkog pokreta na severno-američkom kontinentu vezuje za ime dr E. Pfeiffera. Japan je takođe dao značajan doprinos razvoju ekološke poljoprivrede, osnivanjem dve škole tzv. prirodne poljoprivrede. U Australiji i SAD-u se razvio jedan, danas veoma popularan oblik ekološke poljoprivrede, tzv. parmakultura.

Navedeni pokreti i škole ekološke poljoprivrede razvijale su se u različitim delovima sveta i u različitim ekološkim, kulturnim, istorijskim i ekonomskim uslovima. Stoga je sasvim prirodno što se ti pokreti razlikuju u nekim svojim aspektima. Međutim, ono što je zajedničko svim ovim pokretima/smerovima ekološke poljoprivrede, jeste izostavljanje agrohemikalija, primena agrotehničkih mera i jačanje bioloških procesa agroekosistema.

15

Organska poljoprivreda je, potekla iz visoko industrijalizovanih zemalja Nemačke, Velike Britanije i Švajcarske, verovatno iz razloga što su tamo “ekološke greške” koje je prekomerna hemizacija u industrijskoj poljoprivredi prouzrokovala, bile najizraženije.

Iz današnje perspektive pionirima organske poljoprivrede, koji su već u tadašnjim vremenima uočili opasnost od hemizacije poljoprivrede, svakako treba odati iskreno priznanje i zahvalnost za njihov vizionarski rad i deo.

U našoj zemlji prva istraživanja vezana za uspostavljanje modela organske proizvodnje hrane obavljena su na Subotičko-horgoškoj peščari, najsevernijem delu Vojvodine, gde je 1990. godine osnovana prva “eksperimentalna bio-stanica” na jednom hektaru. Na ovoj bio-stanici je istraživačkim radom stručnjaka Udruženja za organsku hranu TERRA’S iz Subotice, Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, Zavoda za zaštitu zdravlja iz Subotice i drugih naučnih institucija uspostavljen model proizvodnje hrane bez primene sintetičko-hemijskih sredstava. Danas je ovaj model proizvodnje organske hrane poznat kao model TERRA’S. Uvođenje organske poljoprivrede po modelu TERRA’S razrađeno je na bazi globalnih standarda IFOAM-a i direktiva EEC 2092/91 i po njemu se ovaj vid poljoprivrede uvodi u razna područja naše zemlje.

BIOLOŠKI KVALITET HRANE

Intenzivna upotreba preko 80.000 raznih hemikalija u proizvodnji životnih namirnica, otvara novu dimenziju problema – biološku vrednost hrane kao nove kategorije kvaliteta prehrambenih proizvoda.

Sve više naučnih istraživanja dokazuje da su organske namirnice neuporedivo boljeg kvaliteta od njihovih hemijski manipulisanih “kolega“. Skoro da je nebitno koje parametre proučavamo, jer je razlika drastična.

O biološkom kvalitetu se u poslednje vreme mnogo govori i vrlo često se pripisuje određenim proizvodima bez da se precizno zna šta je u stvari biološki kvalitet.

Biološki kvalitet predstavlja glavnu odliku organske hrane i to je u suštini životna snaga, odnosno, bioenergija prehrambenih proizvoda koja potiče od biljaka i životinja od kojih su proizvedene životne namirnice.

Doktor Pfeiffer, naučnik Instituta za istraživanje kvaliteta životnih namirnica u Nemačkoj, razvio je metodu osetljive kristalizacije za slikovito iskazivanje biološkog kvaliteta namirnica.

Metoda osetljive kristalizacije dokazuje da proizvodi organske poljoprivrede poseduju značajnu životnu snagu i vitalnost, dok je ona odsutna u proizvodima konvencionalne poljoprivrede. Upravo ova bioenergija hrane je neophodna za optimalno funkcionisanje prirodnih odbrambenih mehanizama i održavanje vitalnosti našeg organizma.

Doktor biohemije Duschanek Valéria, istaknuti stručnjak UNESCO-a iz Mađarske je nakon decenija istraživanja u oblasti enzimologije razvila metodu za kvantitativno iskazivanje biološkog kvaliteta životnih namirnica. Metoda se zasniva na iskazivanju prisustva aktivnih enzima, konkretno, redoks-enzima u namirnicama proizvedenih različitim metodama proizvodnje.

Industrijski načini proizvodnje inaktiviraju životno važne enzime, te su hemizovani proizvodi ,,mrtvi” u pogledu enzimske aktivnosti. Za razliku od hemizovanih, organski proizvodi su ,,žive” namirnice jer sadrže visok nivo aktivnih enzima koji obezbeđuju organskim proizvodima visoku biološku vrednost.

Ova metoda kojom se može odrediti poreklo namirnica i uporediti njihov biološki kvalitet je trenutno u fazi standardizacije kako bi postala primenjiva i pouzdana metoda za inspekcijske organizacije organskih proizvoda širom sveta.

16

ZAŠTO KUPITI ORGANSKI PROIZVOD?

Zato što je zdrav po vas i vašu porodicu:

• sadrži korisne i hranljive materije

• bogat je vitaminima, mineralima, antioksidantima i drugim biološki aktivnim materijama

Zato što je bezbedan:

• ne sadrži štetne materije po zdravlje (ostatke pesticida, teških metala, hormona, veterinarskih preparata, mikotoksina itd.)

• ima niži sadržaj nitrata i nitrita

• ne sadrži sintetičke aditive i preparate na bazi GMO

Zato što ima bolji tehnološki kvalitet:

• veći sadržaj suve materije omogućuje bolje održavanje proizvoda u toku lagerovanja i transporta

• prilikom prerade troši se manje energije

Zato što ima veću biološku vrednost:

• proizvodnja u harmoniji sa zakonitostima prirode daje proizvodu veću životnu snagu koja je direktno odgovorna za imunitet i vitalnost ljudskog organizma

Zato što je prijatelj životinja:

• životinje se uzgajaju u prirodnim uslovima

• doprinosi dobrobiti životinja

Zato što je prijatelj okoline:

• potiče iz održive proizvodnje

• ne sadrži sintetičko-hemijska zaštitna sredstva i veštačka đubriva koja zagađuju životnu sredinu, zemljište, vazduh, površinske i podzemne vode

• čuva biodiverzitet

• prioritet imaju obnovljivi izvori energije

• potiče iz zatvorenog ciklusa proizvodnje koji je u harmoniji sa prirodom

Zato što ima izvanredan ukus, boju i aromu svojstven proizvodu.

17

STRUČNA KONTROLA I SERTIFIKACIJA

- GARANCIJA ZA POTROŠAČE -

Stručna kontrola i sertifikacija su jedina garancija potrošaču da je proizvod proizveden po svim kriterijumima i standardima organske proizvodnje.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je garancija porekla proizvoda, koja u isto vreme štiti i potrošača organskih proizvoda i proizvođača od nelojalne konkurencije, zaista neophodna budući da na jedini pravi način pomaže širenje tržišta organskih proizvoda. Sertifikaciona organizacija ima za cilj da svojim efikasnim i nepristrasnim programom stručne kontrole i sertifikacije stimuliše doslednu primenu pravila koja važe za organsku proizvodnju.

Veliki uspeh postignut je nakon više od dve godine intenzivnih priprema, kada je Evropska komisija 21. juna 2013. godine, stavila domaću kontrolnu organizaciju Organic Control System doo iz Subotice na listu priznatih ekvivalentnih kontrolnih tela. U praksi, to znači da je omogućen direktan izvoz organskih proizvoda iz Srbije na tržište EU bez dodatne dokumentacije i uvoznih dozvola. Na ovaj način, znatno se ubrzava i olakšava izvoz domaćih organskih proizvoda, unapređuje ekonomska efikasnost i povećava konkurentnost srpskih organskih proizvoda na tržištu EU. Istovremeno ovaj uspeh svedoči i o uverenju EK u kredibilitet srpskog kontrolnog sistema i ATS-a i time gradi pozitivan imidž Srbije kao proizvođača organske hrane.

Važno je napomenuti da je u maju 2012. godine ATS potpisao multilateralni sporazum (МLA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju (EA) o priznavanju akreditacije.

PRAVNA REGULATIVA

Kao i ostale oblasti privrede i organska poljoprivreda je regulisana propisima koji strogo određuju pravila ovog načina proizvodnje.

Prvi Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji, iniciran od strane Udruženja TERRA’S, kojim su začete osnove organske proizvodnje, usvojen je 2000. godine („Sl. list SRJ“, broj 28/2000), a sledeći 2006. („Službeni glasnik RS“, broj 62/2006) kada je ustanovljen i nacionalni znak kojim se obeležavaju sertifikovani organski proizvodi i proizvodi iz perioda konverzije.

18

S obzirom na to da su u EU usvojeni novi propisi koji se odnose na ovu oblast, 2011. godine je počela primena novog Zakona o organskoj proizvodnji („Službeni glasnik RS“, broj 30/2010), usklađenog sa novom Uredbom EU o organskoj proizvodnji (Uredba EK broj 834/2007 i njeni prateći propisi).

Jula 2011. godine donet je i Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“, broj 48/2011), dok je u fazi izrade pravilnik kojim će se regulisati uvoz i prodaja organskih proizvoda. U skladu sa novim zakonom, 2011. godine je uspostavljen nadležni organ za organsku proizvodnju pri Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, u sastavu tadašnjeg Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Proces potpunog usklađivanja zakonodavstva Srbije i EU u oblasti organske proizvodnje još uvek nije okončan.

KAKO PREPOZNATI ORGANSKI PROIZVOD?- ETIKETA ZA SIGURNU KUPOVINU -

Hrana može biti označena kao „organska”, ukoliko je najmanje 95% poljoprivrednih sastojaka organsko, a u skladu sa zakonodavstvom EU, proizvođači upakovane organske hrane od 2010. godine koriste EU organski logo.

Logo/oznaka i prаvilа etiketirаnja su vаžаn deo „orgаnskih” propisа. Sа ovog regulаtivnog okvirа Evropskа unijа obezbeđuje uslove pod kojimа orgаnski sektor može dа ostvaruje nаpredаk u sklаdu sа proizvodnim i tržišnim kretаnjimа, čime se poboljšаvа primena EU propisa u orgаnskoj poljoprivredi i jаčаju uvozni i inspekcijski zаhtevi.

Glаvni cilj označavanja organskih proizvoda jeste dа ih potrošači lаkše prepoznaju. Osim togа dаje se vizuelni identitet orgаnskog poljoprivrednog sektorа čime se obezbeđuje celokupna koherentnost i prаvilno funkcionisаnje unutrаšnjeg tržištа u ovoj oblаsti.

Prаvilа označavanja doprinose olаkšаnoj kontroli, a orgаnskа zаjednička oznaka je zаštićenа i ne mogu je koristiti konvencionalni proizvođači. Ovo poboljšаvа fer konkurenciju nа tržištu, i nаrаvno, zаštitu potrošаčа.

Korišćenje oznake i prаvilno oznаčаvаnje je obаvezno zа sve orgаnske prethodno upаkovаne proizvode, proizvedene u ili van Evropske unije, ukoliko ih je sertifikovala kontrolna organizacija ovlašćena od strane Evropske komisije.

19

IMAJU LI POTROŠAČI DOVOLJNO PARA ZA ORGANSKE

PROIZVODE?

Kada se posmatraju cene organskih proizvoda u odnosu na cene konvencionalnih, u pojedinim zemljama EU mogu se uočiti sledeće karakteristike:

• u Nemačkoj su cene u proseku 20% veće

• u Francuskoj su cene veće od 20-30% (u specijalizovanim radnjama čak do 50% pri čemu domaći proizvodi imaju prednost)

• u Italiji su cene 25% veće u supermarketima i 30% veće u specijalizovanim prodavnicama

• u Švedskoj su cene 15% veće

• u Danskoj su cene za 20-30 % veće

U našoj zemlji organski proizvodi zavisno da li su u sirovom ili prerađenom obliku prodavaju se za 20-50% većoj ceni od odgovarajućih konvencionalnih proizvoda. I pored povećanih cena organskih proizvoda u odnosu na konvencionalne potražnja za organskim proizvodima permanentno raste.

Od evropskih zemalja izdvajaju se Nemačka, Francuska, Švajcarska i Velika Britanija kao vodeće u pogledu stope rasta potrošnje organskih poljoprivrednih proizvoda.

Danas se organska poljoprivreda praktikuje u preko stotinu zemalja na oko 50 miliona hektara uz ukupnu vrednost proizvodnje od preko 50 milijarde eura.

Sve brže uključivanje najvećih prehrambenih kompanija u svetu u organsku ponudu, najbolji je dokaz da ova kategorija proizvoda ne predstavlja modu ili “hir” potrošača, već njihovo trajno opredeljenje koje se ubrzano širi na sve veći broj kupaca.

Istraživanje Instituta za ishranu u Švajcarskoj pokazalo je da “bio-korpa” sa 30 organskih prehrambenih artikala u proseku košta 40% više od odgovarajuće “konvencionalne-korpe” sa istim brojem hemizovanih proizvoda.

Iznenađujući je podatak da su i pored veće cene “bio-korpe”, ukupni troškovi ishrane četvoročlane “eko-porodice” sa prosečnim primanjem za 5% niži nego kod porodice sa istim primanjem koja se hrani konvencionalnim proizvodima.

Ova nepobitna činjenica objašnjava se time što:

• “eko-porodice” troše više povrća, voća, žitarica i mahunarki, a manje mesa

• “eko-porodice” manje troše na izlaske u restorane i kupovinu “brze hrane”

• “eko-porodice” uopšte uzevši troše manje količine namirnica

• “eko-porodice” manje troše na medikamente i medicinske usluge

• “eko-porodice” žive zdravije.

Iskustvo pokazuje da nije lako promeniti loše prehrambene navike, ali vredi pokušati, isplati se obratiti pažnju na izbor, poreklo i deklaraciju životnih namirnica. S jedne strane zato, jer svako od nas u toku prosečnog životnog veka pojede između 60-100 tona hrane, s druge strane, sve što pojedemo postaje deo nas. Otuda ono mudro upozorenje: “ČOVEK JE ONO ŠTO JEDE”.

20

21

ZNAČAJ URAVNOTEŽENE ISHRANE

Uravnotežena i raznovrsna ishrana, koja sadrži sve neophodne sastojke, osnovni je preduslov za obezbeđenje dobrog zdravlja i zaštitu od bolesti. Fundamentalni značaj hrane za život i zdravlje ogleda se u višestrukim ulogama i funkcijama koje ona obezbeđuje. Iz hrane se dobija neophodna energija za odvijanje svih procesa u organizmu, ona je izvor elemenata za izgradnju i regeneraciju svih tkiva, obezbeđuje neophodne sastojke za biohemijske procese, imunološke funkcije, genetski materijal. Nauka danas prepoznaje i mogući pozitivan uticaj određenih nenutritivnih materija, fitohemikalija - flavonoidi, fitoestrogeni - na zdravlje. Neki sastojci hrane imaju biološku ulogu, koju nauka tek otkriva, a smatra se da su namirnice dobijene organskom proizvodnjom bogate upravo ovim sastojcima.

Dok hrana i način ishrane uslovljavaju fiziologiju i patofiziologiju ljudskog organizma, na kvalitet i kvantitet hrane utiču poljoprivredna nauka i zaštita životne sredine, tehnologija i biotehnologija hrane, a na način ishrane utiču obrazovanje, bihejvioralni mehanizmi i socijalno okruženje.

Hrana je mnogo više od običnog zbira hranljivih i zaštitnih materija. Hrana i način ishrane imaju kulturno, etničko, socijalno i porodično obeležje, dok hranljive i zaštitne materije pojedinačno to nemaju.

URAVNOTEŽENA ISHRANA U DEČJEM DOBU

Deca spadaju među najranjivije kategorije stanovništva. Njihov nutritivni status je senzitivni indikator zdravlja i uhranjenosti cele društvene zajednice. Deca imaju mnoge specifične dijetetske potrebe, koje su sasvim različite od potreba zdravih odraslih osoba. Odojčad i deca nisu „odrasli u malom formatu“. Deca su disproporcionalno više izložena većini agenasa iz životne sredine. Po zapremini mase, deca piju više vode, jedu više hrane i udišu više vazduha nego odrasli.

Sposobnost deteta da metaboliše, detoksikuje i izbaci otrove iz svog organizma manja je nego kod odraslih, zbog još nedovoljno zrelih enzimskih sistema. Zbog toga se smatra da su namirnice iz organske proizvodnje najbolji izbor za ishranu u ovom osetljivom periodu.

Prema podacima ECOG (European Childhood Obesity Group), trend porasta gojaznosti u dečjem uzrastu je prisutan u većini evropskih zemalja.

U našoj zemlji, prema ”Istraživanju zdravlja stanovnika RS u 2006. godini”, u uzrastu od 7 do 11 godina registrovano je 9,8% gojazne dece, a beleži se značajan porast u odnosu na istraživanje iz 2000. godine. Povećana prevalenca gojazne dece u odnosu na ranije podatke treba da zabrine. Gojaznost u detinjstvu je vesnik smanjene vitalnosti i dužine života.

Odabir i način uzimanja hrane je često u uskoj sprezi sa emotivnim stanjem čoveka, pa se to ogleda već u dečjem uzrastu. U životu svake osobe uzimanje hrane ne predstavlja samo ispunjavanje nagona za održanjem života, već mnogo složeniji proces sa značajnom ulogom iskustva i osećanja. Proslave, porodična okupljanja, poslovni uspesi i slično uvek se vezuju za bogatu trpezu.

Pri planiranju ishrane dece treba imati u vidu ne samo činjenicu da zbog procesa rasta njihovom organizmu treba obezbediti potrebne količine energetskih, gradivnih i zaštitnih materija, već i to da svaki deficit, zbog preosetljivosti dečjeg organizma, može biti mnogo štetniji nego što je slučaj kod odraslih.

22

ENERGETSKE POTREBE

PRAVI NAČIN POSTIZANJA RAVNOTEŽE

Deci treba energija za rast, razvoj i aktivnost. Održavanje svih telesnih funkcija zahteva konstantno snabdevanje energijom. Deca, kao pojedinci, imaju različite potrebe za energijom i hranljivim materijama, u zavisnosti od uzrasta, pola, telesne mase, stope rasta i nivoa fizičke aktivnosti.

Dnevne energetske potrebe dece od 3 do 5 godina iznose oko 1600 kcal (6694 kJ), a u uzrastu od 5-7 godina su polno zavisne i iznose za dečake oko 1900 kcal (7950 kJ) a za devojčice oko 1800 kcal (7531 kJ).

Za dobro zdravlje i optimalan rast, vrlo je važno napraviti dobru ravnotežu između unete i potrošene energije. Deca koja se svakodnevno bave nekom fizičkom aktivnošću, u obliku igre sa vršnjacima, sporta ili plesa, lakše postižu tu energetsku ravnotežu nego deca koja su fizički manje aktivna.

Energija se obezbeđuje iz hrane unošenjem masti, ugljenih hidrata i belančevina, gde jedan gram masti daje 9,3 kcal (37 kJ) energije, dok jedan gram ugljenih hidrata (šećeri i skrob) obezbeđuje 4,1 kcal (17 kJ) energije, koliko i jedan gram proteina. Udeo makronutrijenata, izražen u procentima u odnosu na energetsku vrednost obroka, treba da iznosi za masti 30%,za ugljene hidrate 60% i za belančevine 10%,sa dozvoljenim odstupanjima od preporučenih normi za masti ±5%, a za ugljene hidrate i belančevine ±10%.

S obzirom na mali želudačni kapacitet, maloj deci su potrebni česti obroci i koncentrisani izvori energije, dok su za decu uzrasta 3-5 godina te potrebe nešto manje. Istraživanja pokazuju da apetit deteta fluktuira u zavisnosti od nutritivnih sklonosti koje se u dečjem uzrastu često menjaju, tako da zdravo dete može samo da proceni koliko treba da jede. Osobe koje brinu o deci treba da odgovore na te potrebe. Iako se dečje konzumiranje hrane menja od obroka do obroka, dnevni energetski unos je relativno konstantan, jer dete prilagođava svoj energetski unos sledećim obrokom, što se u literaturi opisuje kao ”kalorijska kompenzacija”.

VITAMINI, MINERALI I

BIOAKTIVNE KOMPONENTE HRANE

Vitamini, minerali i bioaktivne komponente su neophodne za rast i razvoj, kao i za fiziološke funkcije mladog organizma. Neki vitamini i minerali su značajni za imuni sistem i kao takvi štite od različitih bolesti. Deca predškolskog uzrasta imaju velike zahteve za vitaminima i mineralima zbog brze stope rasta i razvoja kostiju. Dovoljna količina ovih zaštitnih materija se unosi raznovrsnom i uravnoteženom ishranom. Jedini vitamin koji je teško uneti hranom u dovoljnoj količini je vitamin D i za njegovo stvaranje u organizmu je potrebno dovoljno izlaganja kože sunčevoj svetlosti. Vitamin D se smatra i prohormonom, s obzirom da se dalje metaboliše u jetri i bubrezima stvarajući aktivni oblik vitamina D – kalcitriol, koji je i do 100 puta aktivniji od vitamina D. Njegova uloga je važna u metabolizmu kalcijuma i fosfora, odnosno mineralizaciji kostiju, stvaranju dentina i gleđi zuba i održavanju osetljive homeostaze ovih minerala i njihove koncentracije u krvi. Poslednjih godina su uočene i druge, prvenstveno imunološke funkcije vitamina D, koje su predmet intenzivnih istraživanja.

U hrani postoje i određene supstance koje nazivamo bioaktivne komponente (kao što su npr. likopen, polifenoli i flavonoidi), koje imaju zaštitno dejstvo, štite od bolesti i čuvaju zdravlje. Dobri izvori ovih supstanci su povrće, neke vrste voća, lekovite i začinske biljke.

23

DIJETNA VLAKNA

Dijetna vlakna, kao sastavni deo raznovrsne, izbalansirane ishrane, veoma su važna za dobro zdravlje u svim uzrastima. Mada posebne preporuke za količine dijetnih vlakana u ishrani za decu predškolskog uzrasta ne postoje, svakako se preporučuje 5 porcija voća i povrća na dan i deo žitarica od celog zrna (crni hleb, kuvana pšenica). Dijetna vlakna uglavnom potiču iz membrana biljnih ćelija (celuloza, hemiceluloza, pektin, lignin) ili su to intraćelijski polisaharidi (gume i mucilageni).

Određene osobine i ponašanje dijetnih vlakana u organima za varenje, kao što su kapacitet vezivanja tečnosti, viskoznost, osetljivost na fermentaciju, vezivanje žučnih soli i kapacitet izmenjivanja jona, određuju fiziološke uloge ovih nenutritivnih sastojaka.

RAZVOJ DOBRIH NAVIKA U ISHRANI

Ako je izbor hrane individualan i zavisi od fizioloških potreba organizma, uzimanje hrane je i pod uticajem kulturoloških, socioloških, ekonomskih i psiholoških faktora. Neposedovanje kulture ishrane koja podrazumeva nepoznavanje ove oblasti i loše navike (brza hrana, grickalice, zaslađeni bezalkoholni napici i sl), često se negativno odražava na zdravstveno stanje mladih. Društvo bi trebalo da stvori zdrave uslove i okruženje kao podršku, čineći da zdraviji izbori budu prihvatljiviji izbori.

Ključno razdoblje za stvaranje dobrih prehrambenih navika počinje posle prve godine života kada dete počinje da upija sve navike svojih roditelja. Roditeljske navike u ishrani, njihovo ponašanje, stavovi i poruke koje upućuju deci su veoma važni u ranom detinjstvu za razvoj njihovog ukusa, obrasca ishrane i ponašanja. Kako dete raste, tako se i uloga roditelja polako prenosi na vaspitače, nastavnike, kao i medije.

Roditelje treba podsetiti da hrana nikada ne sme da se koristi kao nagrada ili kazna!

Podaci ukazuju da se u odabiru namirnica uvek daje prednost onoj hrani koja je ranije bila na trpezi. Skinner i njegovi saradnici su u svojoj longitudinalnoj studiji dokazali da se opredeljenja u ishrani stvaraju već oko 3-4. godine života. Prema tome, dete čiji su obroci bazirani na preslanim, premasnim i preslatkim jelima u ranom detinjstvu, vrlo teško prihvata povrće, voće i druge namirnice iz spektra koji čini pravilnu ishranu. Odabir namirnica u porodici određuje koju će hranu dete da voli tokom života. Ne treba očekivati da dete pije jogurt ako ga sami roditelji ne konzumiraju. Još je gore ako u kući stoji hrana koju ukućani jedu, a detetu se brani da je jede. Tada se u njima budi želja za tim ”zabranjenim voćem”.

Dijetna vlakna imaju bitne fiziološke uloge: produžavaju osećaj sitosti, utiču na sniženje nivoa serumskog holesterola, modifikuju glikemijski odgovor, odnosno stabilizuju nivo šećera u krvi, vezuju otrovne materije, ubrzavaju crevnu peristaltiku i tako sprečavaju nastanak konstipacije (zatvora), utiču na smanjenu pojavu karcinoma debelog creva.

24

Deca se razlikuju u pristupu hrani: dok jedan broj dece uživa u hrani i koristi priliku da i za užinu nešto pojede ili popije, dotle postoje deca za koju je obrok ”gnjavaža”, nešto što im prekida igru. Potrebno je voditi računa da deca ne ogladne i ne ožedne preterano, s obzirom da to vodi i problemima u ponašanju. Obroke je potrebno planirati na svaka 3 sata, a prilika za uvođenje nove vrste namirnica je kad je dete u grupi i može da vidi da i druga deca jedu namirnicu koja je njemu nova. Nove hranljive vrste namirnica treba servirati na tanjiru zajedno sa nekom već prihvaćenom namirnicom, a stručna procena je da se nova vrsta namirnica nudi 6-10 puta dok je dete ne prihvati.

Kod dece treba razvijati i socijalne veštine vezane za obroke: ”ponašanje za stolom” je socijalna veština koju dete najbolje uči u predškolskom uzrastu i potrebno je koristiti i zajedničke obroke u vrtiću kako bi dete steklo dobre navike vezane za uzimanje hrane.

Deca bi trebalo da imaju pet obroka na dan, tri glavna - doručak, ručak i večera i dva mala međuobroka koja se sastoje od voća, jogurta i neke druge lagane namirnice. Važno je i ostaviti dovoljno vremena za završetak jela, za glavne obroke to znači oko 30 minuta, a za užine oko 15 minuta. Roditelji, odnosno vaspitači, treba da odluče kada će biti obroci i šta će oni sadržati, a deci treba ostaviti mogućnost da odluče koliko će jesti i da li će uopšte jesti.

Kada je reč o punovrednoj ishrani prednost se daje namirnicama iz organske proizvodnje, zatim namirnicama koje nisu visokotehnološki obrađene i koje su najbliže obliku u kakvom se nalaze u prirodi (integralne namirnice), kao i onima sa što manje aditiva.

Koncept celovite ishrane koji podržava konzumiranje namirnica koje nisu prošle tehnološku obradu je sastavni deo vegetarijanske ishrane. Primer belog brašna pokazuje zašto je koncept celovite ishrane ispravan: kada od celog zrna pšenice napravite belo brašno, gubitak vitamina, minerala, fitohemikalija i dijetnih vlakana se kreće od 75% do 95%.

Deset saveta za ishranu dece (prema američkoj asocijaciji nutricionista):

- Pored razgovora o pravilnoj ishrani, deci treba omogućiti da eksperimentišu sa hranom i treba im primerom pokazati šta je pravilna ishrana.

- Voće i povrće treba stalno imati u kući. Budite maštoviti: jabuke i banane nisu jedino voće. Šargarepa nije jedino povrće.

- Užine pripremajte svaki dan u isto vreme. Mala deca vole rutinu. Neka užina bude bar dva do tri sata pre ili posle glavnog obroka.

- Uključite decu u pripremanje i serviranje obroka.

- U kuhinji i ostavi, više i teže dostupne police iskoristite za skladištenje slanih grickalica i slatkiša.

- Zajednički porodični obroci su vrlo važni. Započnite dan zajedničkim doručkom!

- Obroci treba da budu za stolom, a ne ispred TV-a ili računara.

- Isprobajte nove ukuse i novu hranu. Deca će nešto da prihvate, nešto neće, ali će steći naviku da u ishrani isprobavaju i nešto novo.

- Pravilo da treba da se pojede sve iz tanjira nije dobra vaspitna mera. Dete treba da jede dok ne oseti sitost. Veoma je važno da dete rano nauči da sluša svoje telo i da prestane da jede kada mu je želudac pun.

- Hrana predstavlja uživanje i porodični obroci treba svima da prijaju. Odvojite dovoljno vremena za porodične obroke. Teške teme i razmirice ostavite za kasnije.

25

Deca predškolskog uzrasta su pod velikim uticajem televizijskog programa i reklama koje uglavnom propagiraju namirnice sa malom nutritivnom vrednošću, bogate mastima, šećerom i solju. Globalizacijom tržišta, masovnih medija, sistematskim uticajem gigantskih korporacija i njihovim agresivnim marketingom, obrazac ishrane dominantan u zapadnim kulturama rapidno prodire u ostali deo sveta.

Deca se nalaze u socijalnom ambijentu koji podstiče gojaznost–okružena supermarketima, prodavnicama ”hrane s nogu”, obilnom i primamljivom ponudom slatkiša, testenina i grickalica koje rado i često konzumiraju između obroka, dok gledaju TV, ili su za računarom. S obzirom da u predškolskoj ustanovi dobijaju drugačije informacije o pravilnoj ishrani, neophodno je da u krugu porodice ove vrste poruka koje stižu sa reklama roditelji objasne detetu i upute ih na pravilan način izbora hrane.

Konzumiranje hrane bogate koncentrisanim šećerima je povezano sa povećanjem obolevanja od karijesa, koji u našoj sredini predstavlja veliki zdravstveni problem. Slatka hrana treba da se uzima u toku obroka, umesto u vreme užine, kako bi se sprečile bolesti zuba. Hrana koja je zdrava za zube je ona koja pospešuje proizvodnju pljuvačke i minimalno prianja za zube, koja nije lepljiva. Da bi pljuvačka neutralizovala kiseline i remineralizovala zubnu gleđ, učestalost uzimanja obroka, užina i pića ne treba da pređe 6-7 puta u toku dana.

Planiranje jelovnika je od izuzetne važnosti u dostizanju dobro izbalansirane i pravilne ishrane za decu. Planiranje jelovnika u ustanovama za decu treba da radi osoba koja je za to edukovana i obučena i koja razume različite nutritivne potrebe u dečjem uzrastu. Planiranje jelovnika podrazumeva planiranje glavnih obroka, međuobroka i napitaka.

26

27

OSNOVNA PRAVILA U PRIPREMANJU NAMIRNICA

Koliko će se hranljivih i zaštitnih sastojaka iz namirnica uneti u organizam u mnogome zavisi od načina pripremanja, procesa kuvanja, prženja i dinstanja. Da bi se u namirnicama zadržala što veća nutritivna i biološka vrednost, bilo da se koriste u sirovom ili prerađenom obliku, potrebno je pridržavati se određenih pravila:

- Pre obrade namirnica-žitarica, mahunarki, voća i povrća (potapanja, ljuštenja, sečenja...) potrebno ih je prvo dobro oprati u hladnoj vodi, pri čemu voće i povrće ne treba potapati, jer voda iz ovih namirnica izvlači vitamine i minerale.

- Većinu žitarica i mahunarki treba potopiti u vodi i ostaviti preko noći da nabubri i omekša, radi lakšeg i bržeg kuvanja – integralni pirinač, ovas, ječam, sve vrste pasulja (beli, šareni, žuti, mungo, azuki), suvi grašak (zeleni i žuti), soja u zrnu, naut, bob, braon i zeleno sočivo.

- Soja proizvode: šnicle, komadiće i ljuspice pre upotrebe treba potopiti u vrelu vodu sa lovorovim listom i malo origana i ostaviti najmanje 30 minuta da nabubre i omekšaju; zatim ih dobro oprati hladnom vodom i ostaviti da se ocede. Nakon ovog postupka pristupiti dinstanju, prženju, pohovanju ili kuvanju sa ostalim namirnicama; od začina se preporučuje beli luk, senf, origano, ruzmarin i bosiljak da bi se neutralisao jak miris soja proizvoda.

- Povrće i voće uglavnom treba samo dobro oprati i odstraniti nečiste i nezdrave delove; poželjno ih je pripremati neposredno pre konzumiranja ili dalje obrade, jer u dodiru sa vazduhom tamne i gube vredne vitamine.

- Nakon čišćenja namirnica potrebno ih je još jednom dobro oprati i pripremiti za dalji postupak – barenje, kuvanje, dinstanje, pečenje.

- Preporučuje se da termička obrada bude što kraća i da se namirnice kuvaju u posebnom posuđu, sa duplim čeličnim dnom.

- Pripremljeno povrće preliti hladnom vodom (tako da ga ona samo prekrije), kuvati ga na temperaturama ne višim od 50º C, a period kuvanja za većinu namirnica ne bi trebalo da prelazi 30 minuta. Naime, prekuvana i prepržena hrana je ”mrtva” i ona ne sadrži biološki aktivne materije.

- Morska so i hladnoceđeno ulje (kod kuvanja), miso i tamari, dodaju se na kraju kuvanja što se preporučuje i za iscepkani peršun, celer i ostale sveže začine.

- Prilikom kuvanja ne treba koristiti sodu bikarbonu, jer ona uništava vitamine i minerale.

- Prilikom dinstanja luka i ostalog povrća ne treba pregrejavati ulje, već u hladnoceđeno ulje dodati malo vode i povrće dinstati dok ne omekša.

- Ukoliko se ne koriste sveže namirnice, bolje je upotrebiti zamrznute umesto konzerviranih, ne treba ih odmrzavati, već naliti hladnom vodom i postepeno zagrevati.

- Najzdraviji način pripreme povrća je na pari, kratko, tek da omekša.Voda u kojoj se kuvalo može se iskoristiti za nalivanje i dinstanje odnosno pripremu sosova, supa ili hladnih napitaka.

- Prilikom prženja namirnica (posebno krompira ili pohovanog povrća) izbegavati visoke temperature i prženje u ulju na tradicionalan način. Preporučuje se pečenje i sušenje hrane u rerni uz korišćenje hladnoceđenih ulja.

- Izbegavati sve vrste tradicionalnih zaprški i umereno koristiti jake i ljute začine.

- Važno je da se hrana priprema istog dana kada se i konzumira, jer nakon 48 sati namirnice gube bioenergetsku vrednost.

- Prilikom pripremanja jela pozitivne emocije, dobro raspoloženje, posvećenost, radost i ljubav podjednako su važne kao i kvalitetne sirovine.

Ljubav je najvažniji začin i bez nje nema dobrog i ukusnog obroka.

28

PREPORUČENI PRIBOR,

OPREMA I POSUĐE U PRIPREMI JELA

Prilikom pranja namirnica najbolje je koristiti prirodnu drvenu četkicu. Prilikom ljušćenja namirnica treba koristiti oštre i tanke noževe, jer se vitamini i minerali nalaze tik ispod kore.

Kod pripremanja namirnica upotrebljavati drvene daske za sečenje, drvene kašike, varjače i kutlače, jer se drvo samo prirodno dezinfikuje u roku od 25 sekundi.

Prilikom termičke obrade namirnica (kuvanje, dinstanje, ili pečenje), treba koristiti posuđe od nerđajućeg čelika, emajla sa duplim dnom, vatrostalne i zemljane posude (AMC, Zepter, Metalac).

NE treba koristiti teflonske, bakarne, aluminijumske ili gvozdene posude, jer uništavaju minerale i vitamine.

Prilikom korišćenja zemljanih i vatrostalnih posuda, voditi računa da se stavljaju na hladnu ringlu ili u hladnu rernu, kako bi se postepeno zagrevale, da ne bi došlo do pucanja posuda.

Preporučuje se da blenderi, mikseri, sokovnici i aparati za seckanje budu što kvalitetniji, sa oštrim noževima od nerđajućeg čelika, kako bi se izbeglo gnječenje i drobljenje namirnica čime se uništavaju dragocena dijetna biljna vlakna.

PRAVILNO KOMBINOVANJE NAMIRNICA

- RAZDVOJENA ISHRANA -

Razdvojena ishrana je poseban način uzimanja punovredne hrane sastavljene od namirnica biljnog i životinjskog porekla. Po tvorcu ovog načina ishrane, kanadskog lekara R. Jackson-a, hrana se može potpuno i pravilno svariti samo ako se vari razdvojeno i ako probavni organi imaju dovoljno vremena za pražnjenje ( oko 3 časa ).

Plan ishrane poznat kao ”kombinovanje” namirnica predlaže razdvojeno uzimanje namirnica bogatih belančevinama od onih koji sadrže mnogo ugljenih hidrata. Naime, belančevine i ugljeni hidrati se vare na različit način. Ugljeni hidrati se razlažu i vare u slabo alkalnoj sredini, a belančevine se razlažu u kiseloj sredini u želucu pod uticajem hlorovodonične kiseline. Ukoliko se u želucu istovremeno nađu belančevine i ugljeni hidrati, zbog kisele sredine nepotpuno svareni ugljeni hidrati izazivaju nadutost i stvaranje gasova. U slučaju veće količine ugljenih hidrata u želucu se stvara alkalna sredina koja blokira varenje belančevina i one, nedovoljno svarene, u crevima trunu.

29

Loše kombinacijeMeso + krompir + hleb

Meso + testenina + hleb

Meso + soja

Pečurke + meso + sir

Pečurke + pavlaka + jaja

Beli hleb + margarin + džem ( med ) + kravlje mleko

Kravlje mleko + musli

Dobre kombinacijeRiba + smeđi pirinač

Meso + sveža salata

Mleko biljnog porekla + musli

Jogurt + mekinje

Soja + ječam

Sojino mleko + ovsene pahuljice

KORISNI SAVETI U IZBORU NAMIRNICA

Hrana je najveće uživanje koje je čovek sam sebi priredio, međutim nije dovoljno zadovoljiti glad i gurmanluk, ishrana mora da obezbedi ono najbitnije, a to je zdravlje. Kako da očuvamo zdravlje, a da pri tome i uživamo? Kako pomiriti ova dva kriterijuma?! To je pravi izazov za nutricioniste ako želimo da uravnotežena ishrana bude prihvaćena od širokih masa.

Podrobnija analiza svakodnevne trpeze upozorava da je savremena ishrana bazirana na visokoprerađenim namirnicama krcata raznim hemikalijama, štetnim masnoćama, praznim kalorijama koje opterećuju organizam.

Savremeni svet voli da sve bude belo – brašno, šećer, so, pirinač itd. Kao da uživa da obezboji šećer, polira pirinač, izbeli so ili ljušti pšenicu. Ove tehnološke postupke čovečanstvo skupo plaća, pre svega kroz zdravlje.

Rafinisanjem šećer postaje stopostotni hemijski proizvod, koji osim toga što brzo proizvodi energiju i masnoće, ne daje ništa drugo, ni vitamine, ni minerale, NIŠTA!

Rafinisana so dobija belinu, ali gubi magnezijum, mineral koji je efikasan protiv kancera. Gubi i jod, potreban za rad štitne žlezde, kao i brom značajan za nerve.

Poliran i glaziran beli pirinač gubi skoro sve vitamine i minerale kojih ima upravo na površini zrna, te prouzrokuje taloženje suvišnih kilograma i zatvor.

Slično je i sa belim brašnom. Za vreme prerade pšenično zrno gubi čak 87% vitamina, minerala i vlakana, te je bez energetske i vitalne moći.

30

Upravo iz navedenih razloga preporučuje se da se za zaslađivanje, umesto belog šećera koristi med, malteks (ječmeni slad), javorov sirup, smeđi šećer od trske ili suvo voće. Najbolja zamena za kuhinjsku (rafinisanu) so je nerafinisana morska so i fermentisani soja proizvodi: miso, tamari i soja sos.

U svakodnevnoj ishrani prednost treba dati integralnim žitaricama, crnom hlebu, testenini i pecivu od integralnog brašna. Pored pšenice u jelovnik obavezno uvrstiti i druge žitarice: ovas, ječam, raž, heljdu, kukuruz, smeđi pirinač, proso, kinou, kus-kus, amarant, jer odstranjuju otpadne i otrovne materije, pomažu detoksikaciju organizma, podmazuju zglobove i poboljšavaju imunitet organizma.

S obzirom da je savremena ishrana previše “masna”, potrebno je posebnu pažnju posvetiti izboru masnoća.

Crvena mesa, prerađevine od mesa, kravlje mleko, masni sirevi, rafinisano ulje i margarini krcati su zasićenim, lošim masnoćama, koje su odgovorne za povećan nivo holesterola i triglicerida u krvi, gojaznost i srčana oboljenja.

Epidemiološke studije definitivno su pokazale da postoji direktna korelacija između ishrane bogate životinjskim masnoćama i češće pojave kancera debelog creva i dojke. S toga bi bilo razumno masnoće svesti na 25% od ukupne vrednosti dnevno unesenih kalorija, pri čemu životinjske masnoće ne bi smele prekoračiti 10%, a preostalih 15% masnoća, poželjno bi bilo obezbediti iz namirnica biljnog porekla.

To podrazumeva zamenu crvenih vrsta mesa (pogotovu svinjetine) pšeničnim mesom–sejtanom, sojinim proizvodima (tempeh, tofu), pečurkama, algama, mahunarkama, orašastim plodovima.

Zbog sadržaja nezasićenih, dobrih masnoća, pileće i riblje meso, može biti sastavni deo jelovnika, ali ne češće od dva puta nedeljno, uz obavezno konzumiranje svežeg povrća.

Rafinisano ulje i omiljeni margarin zameniti hladnoceđenim uljima, maslacem od soje i puterima od uljarica.

Odličnu zamenu za kravlje mleko predstavljaju biljna mleka od soje, pirinča i ostalih žitarica, kao i bademovo mleko.

Voće treba jesti sirovo, dobro oprano i sa korom, stoga je bitno da potiče iz organske proizvodnje. Voće je najbolje jesti na prazan želudac, pola sata pre obroka ili kao užinu, najmanje tri komada u toku dana.

Voće se jede zasebno, bez zaslađivanja šećerom, šlagom ili medom.

Povrće je dragoceni saveznik našeg zdravlja, jer čisti i detoksikuje organizam. Najbolje ga je jesti sirovo, dobro oprano, u vidu salata (3–5 porcija dnevno).

Umesto nezdravih grickalica (smoki, čips itd.) preporučuju se semenke, orašasti plodovi i suvo voće. Studije pokazuju da oni koji svaki dan jedu šaku ovih plodova (orasi, bademi, lešnici, semenke od bundeve, suncokreta, lana i itd.) zbog esencijalnih masnoća, u proseku žive 7 godina duže. Od suvog voća smokve, urme, šljive, kajsije, grožđice naročito pogoduju osobama slabih nerava i malokrvnima, osim toga podižu i raspoloženje.

Organizam u toku dana gubi otprilike 1 – 1,5 l tečnosti. Stoga u organizam svakodnevno treba uneti najmanje 2 litre vode. To može biti u vidu čiste ili negazirane mineralne vode. Gaziranu mineralnu vodu treba izbegavati, jer njena dugotrajna upotreba izaziva malokrvnost, a stvara i celulit. Čistu vodu treba piti pre jela i izbegavati u toku jela, a pogotovu posle jela, jer tada se razblažuju enzimi neophodni za varenje.

Biljni i voćni čajevi su, takođe, korisni za zdravlje, ali treba izbegavati jake čajeve kao što su ruski, indijski, crni i cejlonski. Sokovi od voća i povrća se piju nezaslađeni i u razblaženom obliku.

Stimulativna sredstva (kafa, čokolada, coca-cola, nikotin itd.) bez izuzetka stvaraju zavisnost, slabe imunološki sistem, prekiseljavaju organizam i tako stvaraju pogodnu podlogu za razvoj civilizacijskih bolesti.

Izbegavati visokoprerađene proizvode jer su to “mrtve” namirnice. Kuvanjem se uništava čak 85% hranljivih i zaštitnih sastojaka. Poželjno je jesti što više presne hrane koja treba da čini najmanje 50% svakodnevne ishrane. Naime, samo u presnoj, neprerađenoj hrani se nalaze enzimi, glavni nosioci života, od kojih u velikoj meri zavisi zdravstveno stanje organizma.

Davno je otkriveno da “SAMO ŽIVOT PODRŽAVA ŽIVOT”.

31

32

POVOD

Svedoci smo činjenice da se današnje mlade generacije smatraju tehnološkim zavisnicima, te da postepeno gube dodir sa prirodom.

Ali kako preokrenuti vodenicu? Kako se suočiti, ne samo sa finansijskom i ekonomoskom nemaštinom i sve manjom mogućnošću ulaganja u zdravlje, nego i sa tom destruktivnom mašinerijom zvanom „prehrambena industrija“ koja se, na putu da prehrani čitav ljudski rod, preokrenula protiv njega, zarad krune zvane „profit“.

PRVI KORACI U SRBIJI – Subotica

Najnovija istraživanja o kvalitetu ishrane stanovništva SAD upozoravaju da čak 88% dece ima nekvalitetnu, odnosno lošu ishranu koju neodložno treba korigovati inače će broj gojazne dece sa sadašnjih 38% ubrzo porasti na 50%. Nadalje, velika je verovatnoća da će svako treće dete postati dijabetičar te da je ovo prva generacija za koju je predviđeno da će imati kraći životni vek od svojih roditelja.

Prema statističkim podacima u našoj zemlji, svako četvrto dete je gojazno a posebno je zabrinjavajuće što broj gojazne dece u Vojvodini i dalje je u porastu.

„Možda će za dvadeset, trideset godina neko od dece, koja će imati priliku da konzumiraju organski obrok u obdaništu, istraživati istorijat razvoja organske poljoprivrede u Srbiji. Sigurna sam da će Suboticu zabeležiti kao grad u kojem je prvi put u našoj zemlji, Udruženje TERRA’S uz podršku Evropske unije preko IPA programa Srbija – Hrvatska, uspelo da obezbedi uvođenje organske hrane u 41 vrtić i obdanište.“ – Snježana Mitrović, menadžer projekata Udruženja TERRA’S i projekta ORGANICA.net uz koji je stala Gradska uprava Subotice.

PRVI KORACI U SRBIJI – Smederevo

Program „ORGANSKOM HRANOM DO ZDRAVLJA“ Udruženja TERRA’S izaziva veliko interesovanje. Samo u Subotici je obuhvaćeno oko 200 učesnika, dok se edukacija nastavila u Smederevu i u Kanjiži, a postoje indicije da se proširi i na zemlje u regionu, poput Mađarske, Makedonije i Hrvatske. Nakon obuke za vaspitače, PU „Naša radost“ u Smederevu je otišla korak dalje. Deca, ne samo da dobijaju obroke od organskog povrća, nego ih i sami sade, neguju, posmatraju kako rastu i ubiru plodove.

Takođe, pojava takozvanih „modernih“ bolesti savremene civilizacije kao što su gojaznost, alergije, kancer, postaju svakodnevica. Broj obolele dece i odraslih raste iz dana u dan. Statistički podaci govore o tome da se sve više malignih oboljenja pojavljuje zbog zagađene životne sredine, neadekvatnog načina ishrane i životnih navika, te da se sve veći broj bolesti leči promenom navika u ishrani. Stoga, nije na odmet podsetiti da „zdravlje na usta ulazi“ i da je ishrana jedan od najvažnijih faktora dobrog zdravlja, pogotovo od najranijeg uzrasta.

Udruženje TERRA’S je krenulo od „prvih koraka“, od najmlađih. U saradnji sa PU „Naša radost“ ostvareno je višedecenijsko zalaganje za uvođenjem organske hrane na trpeze što većeg broja naših sugrađana, posebno dece. Najmlađi Subotičani, u preko 40 vrtića i obdaništa, od 2011. godine dobijaju obrok pripremljen od sertifikovanih organskih proizvoda.

33

NACIONALNA/LOKALNA POLITIKA ZAJAVNU NABAVKU ORGANSKIH PROIZVODA

Definisanje Nacionalne, odnosno lokalnih politika za javnu nabavku organskih proizvoda je neophodno.

Potrebno je studiozno sabiranje i objavljivanje realnih činjenica koje potkrepljuju da kvalitetniji odabir organskih namirnica jača imunitet pogotovo najmlađih, te se stvara otpornost na brojne psihičke i zdravstvene tegobe.

Nadalje, ne manje važan zadatak jeste povezivanje i organizovanje lokalnih proizvođača, te podela proizvodnje kako bi ponuda organskih namirnica bila raznovrsna tokom cele godine. Na taj način bi javne ustanove bile obezbeđene svežim sezonskim proizvodima, bez uvećanih finansijskih izdataka.

I na kraju, ovako studiozna postavka podataka, bi bila prvi korak pomoći donosiocima odluka da razviju inovativni i održiv pristup u sistemu lanca nabavke lokalnih organskih namirnica u javne ustanove.

Da je uvođenje organskih i kvalitetnijih obroka u kuhinje javnih ustanova moguće, bez prevelike korekcije godišnjeg budžeta za nabavku hrane (kupujući sezonske proizvode od lokalnih poljoprivrednih proizvođača, bazirajući se na većoj konzumaciji povrća, a manje mesa), pokazuje Subotica. Naime, uz podršku Gradske uprave, Udruženje TERRA’S, nakon PU “Naša radost”, priprema program uvođenja organske hrane za najstarije sugrađane u Gerontološkom centru, ali i “organic užine” za učenike osnovnih i srednjih škola.

Profesori Hemijsko-tehnološke škole iz Subotice, su u saradnji sa Udruženjem TERRA’S prošli obuku stručnog usavršavanja „Organskom hranom do zdravlja“ koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine. Savladavajući teorijska i praktična znanja, učesnici su istakli pozitivne strane ovakvog načina stručnog usavršavanja, te predložili tešnju saradnju i uključivanje učenika u obuku.

Težnja je da se ovakav pristup ishrane po „modelu TERRA’S“ omasovi u celoj Srbiji i da u doglednoj budućnosti polovina hrane koja se služi u javnim ustanovama, bude organskog porekla.

„Od stručnih predavača Udruženja TERRA’S, naučili smo o različitim vrstama ishrane, kako odabrati zdravije namirnice, kako ih pripremati i koristiti. Takođe, smo primenili neka saznanja o pravljenju bio-bašte i kompostiranju. Tako je, ovog proleća, u dvorištu jednog našeg objekta zasađena bašta organskih proizvoda. Vrednost ove akcije povećava se činjenicom da su u svim segmentima procesa nastajanja bašte učestvovala deca, vaspitači, roditelji, kao i predstavnici zajednice u kojoj se vrtić nalazi. Danas, ubiramo plodove truda i rada svih onih koji su na neki način pomogli da naša bio-bašta poraste.“ – Tim ustanove PU „Naša radost“ Smederevo.

34

PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA

POZOVITE NAS DA ZAJEDNO KONCIPIRAMO PROGRAM STRUČNOG USAVRŠAVANJA „ORGANSKOM HRANOM DO ZDRAVLJA“

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odobrilo je Udruženju TERRA’S licencu za program stalnog stručnog usavršavanja za školsku 2014/2015. i 2015/2016. godinu pod nazivom „Organskom hranom do zdravlja“, a namenjen je nastavnicima, vaspitačima, stručnim saradnicima, direktorima.

Dvodnevni seminar podrazumeva teorijski, potom praktični deo nastave na organskoj farmi uz korišćenje priručnika i dobijanje Uverenja o savladanom programu stručnog usavršavanja koji nosi 12 bodova.

Udruženje TERRA’S pomaže školskim ustanovama da zajedničkim projektima obezbede sredstva za organizovanje seminara.

STRUČNI TIM PREDAVAČA PROGRAMA„ORGANSKOM HRANOM DO ZDRAVLJA“

Teorija: Osnovni principi organske proizvodnje i pravilne ishranePraksa: Kuvanje po organic-receptima i degustacijaPraksa: Obilazak organskih farmi – gde i kako se gaji po organskim principimaEdukativni materijali: brošure, kuvar pravilne ishrane sa receptima...Dodela uverenja: Potvrda uspešno završenog organic seminara

Realizatori ovog jedinstvenog projekta veruju u organsku budućnost Srbije, stoga je projekat „Organskom hranom do zdravlja“ zasigurno početak jedne sasvim drugačije stvarnosti.

Ovaj autentičan zdravstveni poduhvat Udruženja TERRA’S pored unapređenja zdravlja, otvara nove mogućnosti zapošljavanja i plasmana organskih proizvoda, što nesporno iziskuje nove modalitete udruživanja od zadruga i kooperativa do klastera, čime bi se obezbedilo stabilno poslovanje i solidna egzistencija organskih proizvođača. A sve ovo zasigurno doprinosi popularizaciji organske proizvodnje i ordživom razvoju lokalnih zajednica.

35

36

PUT KA ZELENOJ EKONOMIJI BUDUĆNOSTIČovečanstvo se na pragu 21. veka suočava sa najvećom krizom u modernoj istoriji, koja će

imati dramatičan tok i neizvestan ishod. Istraživači ističu, da ovu veliku krizu današnjeg sveta čini, istovremeno preklapanje: sve veće iscrpljivanje prirodnih resursa, klimatske promene i kriza globalnog ekonomskog sistema. Ovi ključni uzroci traže hitan odgovor i rešenje. Stoga, moramo praviti planove za pronalaženje novih načina opstanka i da odredimo put prema zelenoj ekonomiji, koja će podići ljude iz siromaštva i zaštititi životnu sredinu.

Rio+20 – Konferencija UN o održivom razvoju koja je održana u Brazilu od 20-22. juna 2012. godine, je do sada najznačajniji skup naučnika i predstavnika svetskih vlada na ovu temu. Ovaj samit je bio kritični momenat za uspostavljanje svetske ekonomije na održivim osnovama i prilika da se učini stvarni progres prema zelenoj ekonomiji. Delegacija Republike Srbije je na pratećem skupu predstavila „Studiju o dostignućima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom rastu u Srbiji”, koja predstavlja prvi korak u ozbiljnom zaokretu ka održivoj proizvodnji i potrošnji.

Studija je prikazala analizu scenarija za tri ključna sektora sa najvećim potencijalom za tranziciju ka zelenoj ekonomiji: energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i organska poljoprivreda. Investiciona ulaganja u zeleni privredni rast su se pokazala kao isplativa već nakon tri do pet godina.

KONTINUIRANO OBRAZOVANJE ZA ZELENU EKONOMIJUŠira primena obnovljivih tehnologija i ekoinovacija doprineće stvaranju novih „zelenih” radnih

mesta, što će iziskivati obrazovanje, obuku i stručno usavršavanje na svim nivoima. Zaokruženi sistem proizvodnje organske hrane nudi mogućnosti prestruktuiranja postojećih kapaciteta, uvođenje novih, zelenih tehnologija, istovremeno podstiče razvoj pratećih programa organske proizvodnje, kao što su industrija bio-zaštitnih sredstava i sadnog materijala, specijalne opreme i mašina, što nameće potrebu za kadrovima novog profila. I to ne samo u poljoprivredi nego i u turizmu i zdravstvu.

Za stvaranje novog profila kadrova, zanimanja i profesija potrebno je inoviranje sistema obrazovanja i da se konstituiše nova platforma ekološkog obrazovanja na svim nivoima.

ORGANSKA PROIZVODNJA – RAZVOJNA ŠANSA SRBIJEOrganska poljoprivreda je takav sistem poljoprivredne proizvodnje koji teži maksimalno da

iskoristi potencijale određenog ekosistema, odnosno gazdinstva uz stimulaciju i jačanje bioloških procesa pojedinih njegovih delova. Organska poljoprivreda je sistem poljoprivrednog gazdovanja koji teži etički prihvatljivoj, ekološki čistoj, socijalno pravednoj i ekonomski isplativoj poljoprivrednoj proizvodnji. Procene su da bi se čak oko 80% obradivih površina u Srbiji moglo tretirati kao pogodno za organsku proizvodnju.

Stoga, ona može da odigra značajnu ulogu u rekonstrukciji poljoprivrede i ekonomskoj obnovi naše zemlje.

Organska proizvodnja hrane predstavlja jedno od najinovativnijih rešenja u funkciji održivog razvoja, stoga intenzivniji razvoj ovog programa realno može da nam otvori put izlaska iz krize i priključivanja Evropskoj uniji.

37

ORGANSKA POLJOPRIVREDA UPROCESU PRIDRUŽIVANJA EVROPSKOJ UNIJI

Ulaskom Srbije u EU neodložno se nameće potreba intenzivnijeg razvoja organske poljoprivrede. To konkretno znači da u skladu sa preporukama EU, u narednom periodu, udeo površina pod organskom poljoprivredom sa sadašnjih 0,3% treba da povećamo na najmanje 3% u odnosu na ukupne obradive površine.

U interesu efikasnijeg širenja modela organske proizvodnje subotički Makroprojekat TERRA’S možemo iskoristiti i ponuditi lokalnim zajednicama, kao proveren i održiv poslovni model privređivanja na ekološkim principima.

SISTEMATSKO REŠAVANJE INFRASTRUKTURE ZAORGANSKU POLJOPRIVREDU

Da bi organska poljoprivreda postala zaista realna i ostvariva razvojna šansa naše države, treba joj obezbediti određenu infrastukturu: definisati strategiju razvoja organske poljoprivrede na nacionalnom nivou, nastaviti sa usaglašavanjem zakonske regulative sa legislativom EU, nužno je doneti nedostajuće pravilnike, neophodno je udružiti poljoprivrednike u moderne i tržišno orijentisane zadruge, odnosno kooperative. Potrebno je intenzivnije uključiti naučnoistraživačke i obrazovne institucije i neminovno je dalje razvijati međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.

38

39

SOKOVI

Proleće

Sastojci:

½ kg jagoda (malina)

200g višanja i trešanja

Pripremanje: Oprati i očistiti voće i izmiksati u blenderu.

Žega

Sastojci:

4 limuna

2 grejpfruta

¼ kašičice cimeta

Pripremanje: Limun oprati i iscediti sok. Grejp oprati i dobro oguliti. Iscepkati na režnjeve i izvaditi koštice. Izmiksati u blenderu sa ostalim sastojcima. Služiti sa ledom.

Koktel

Sastojci:

3 veće šargarepe

½ veze peršunovog lista

1 cvekla

1 celer

1 veći koren peršuna

sok od ½ limuna

po želji med

Pripremanje: Povrće dobro oprati i očistiti, iseći na manje komade, iscediti kroz sokovnik,dodati limun i po želji med.

: Limun oprati i iscediti sok. Grejp oprati i dobro oguliti. Iscepkati na režnjeve i izvaditi

Pripremanje: Oprati i očistiti voće i izmiksati u blenderu.

40

SALATE

Salata od pasulja

Sastojci:

100 g azuki pasulja

100 g crvenog pasulja

100 g šarenog krupnog pasulja

sezonsko povrće (šargarepa, celer)

1 veza mirođije

1 glavica belog luka

1 veza mladog crnog luka ili struk praziluka

1 veza svežeg peršunovog lista

1 kašika hladnoceđenog ulja

sok od 1 limuna

so i biber po želji

Pripremanje: Potopiti pasulj preko noći dobro isprati i skuvati.Obariti povrće da ne bude previše mekano i prekuvano. Sitno iseckati beli i crni luk, peršunov list i mirođiju, potom ih pomešati sa začinima, uljem i limunovim sokom. Povrće i pasulj, dok su još topli, lagano pomešati sa prelivom i ostaviti 30 minuta da se jelo ohladi.

Salata od cvekle sa feta sirom

Sastojci:

2 veće mlade cvekle

2 češnja belog luka ili ¼ glavice crnog luka

½ kašičice morske soli

½ kašičice hladnoceđenog ulja

sok od ½ limuna

50 g feta sira

Pripremanje: Oprati i tanko oguliti cveklu. Izrendanu cveklu pomešati sa sitno iseckanim lukom, posoliti, pouljiti i dodati limun. Ukrasiti feta sirom.

41

NAMAZI

Humus ili naut namaz

Sastojci:

500 g nauta (sirove leblebije)

1 veza svežeg peršunovog lista

sok od 1 limuna

2 češnja belog luka

½ kašičice bibera

1 kašika susamovog putera (TAAN)

½ dcl tamari sosa

½ dcl hladnoceđenog ulja

1 dcl prokuvane vode

Pripremanje: Ostaviti naut u vodi preko noći da nabubri. Skuvati ga da omekša, ali da se ne raspadne. Skidati belu penu dok se kuva. Ocediti vodu i dobro ga oprati hladnom vodom. Pomešati sve sastojke. Staviti u blender i dobro izmiksati.

Soja majonez

Sastojci:

5 kašika soja brašna

8 kašika vode

1 dcl hladnoceđenog ulja

sok od 1 limuna

1 kašičica senfa

Pripremanje: Brašno razmutiti u vodi i kuvati nekoliko minuta. Prohladiti i mikserom mutiti uzpostepeno dodavanje ulja, soka od limuna i senfa. Posoliti po ukusu morskom ili himalajskom soli.

Soja majonez

42

SENDVIČI

Egzotik

Sastojci:

ražani hleb

gi, suncokretov, kikiriki ili bundevin puter

preprženi susam

turšija (karfi ol, paradajz, krastavčići)

suvo grožđe

preprženo kokosovo brašno

svež peršunov list

Pripremanje: Namazati hleb, posuti preprženim susamom i složiti tanko isečenu turšiju. Na blagoj vatri na suvo prepržiti kokosovo brašno i suvo grožđe da porumeni i posuti preko turšije. Na kraju staviti nekoliko listića svežeg peršuna.

Zdravlje

Sastojci:

ječmeni, ražani ili hleb od mešavine više vrsta integralnog brašna

gi, suncokretov, kikiriki, susamov ili bundevin puter

preprženi susam

tanki listići cvekle

šargarepa

sitno narendani ren

peršunov list

Pripremanje: Namazati hleb, posuti susamom. Složiti cveklu, šargarepu i koren peršuna. Staviti hrena po želji i ukrasiti peršunovim listićima. Ako volite pikantnije sendviče, povrće pospite soja sosom ili umeboši sirćetom.

43

ČORBE

Boršč od cvekle

Sastojci:

3 veće cvekle

2 veće šargarepe

2 veća celera

1 koren peršuna

1 paškanat

1 veći krompir

1 veza svežeg peršunovog lista

1 glavica crnog luka

5 češnjeva belog luka

1 kašičica sitne morske soli

1 kašičica kima

¼ kašičice bibera

1 kašičica hladnoceđenog ulja

¼ kašičice korijandera

Pripremanje: Povrće dobro oprati i iseći na kocke veličine 2 cm. Luk sitno iseckati i dodati povrću. Naliti vodom, sipati prvo začine, a zatim ulje i kuvati na tihoj vatri. Kad je povrće gotovo, dodati krupno isečen peršunov list. Povrće treba da ostane čvrsto, da se ne prekuva. Po želji začiniti soja kiselim mlekom ili pavlakom.

Gi - prečišćeni puter

Pripremanje: 500 g putera se zagreva na laganoj vatri. Kad prokuva, pažljivo se skida pena sve dok ne prestane da se stvara. Gotov je kada mu se skine treća pena. Paziti da temperatura bude umerena da puter ne bi pregoreo. Gi se može dugo održati u frižideru. Koristi se umesto ulja i kao namaz. Ima malo jači, prijatan ukus. Po želji se može dodati so, još dok je topao.

44

Krem čorba od karfi ola

Sastojci:

1 glavica karfi ola

1 glavica crnog luka

1 krompir

1 glavica belog luka

1 veza svežeg peršunovog lista

¼ kašičice bibera

1 kašičica morske soli

1 kašika hladnoceđenog ulja

1 l vode

sok od ½ limuna

Pripremanje: Oprati i očistiti karfi ol i razdvojiti na cvetove. Zelene listove iseći na sitnije komade. Krompir oprati, ostrugati i iseći na kocke. Na ulju i vodi dinstati sitno iseckan luk; kad omekša dodati začine, karfi ol i krompir i naliti vodom. Kuvati dok krompir ne omekša. Prohladiti i izmiksati u blenderu. Dodati limunov sok i krupno isečen peršunov list.

Supa od kukuruza

Sastojci:

1 glavica crnog luka

1 šargarepa

1 peršun

1 mesnata žuta, ili crvena paprika

300 grama slatkog kukuruza

1 kašičica sojinog brašna

1 kašičica integralnog pšeničnog brašna

1 pavlaka

2 kašike hladnoceđenog ulja

1 kašičica bio-začina

tucana ljuta paprika i biber po želji

Pripremanje: Sitno iseckan crni luk, šargarepu, peršun i papriku izdinstati na hladnoceđenom ulju. Naliti vodu i dodati kukuruz. Supu kuvati na tihoj vatri 20 minuta. Pri kraju kuvanja dodati izmućenu pavlaku sa sojinim i pšeničnim brašnom. Supu začiniti bio-začinom, peršunovim listom, biberom i tucanom paprikom po želji.

45

JELA OD POVRĆA

Pečena paprika punjena sirom ili tofuom

Sastojci:

10 šiljatih paprika ili babura

1 kg mladog sira ili tofu sira

2 kašike hladnoceđenog ulja

½ limuna ili kašika umeboši sirćeta

1 glavica belog luka

½ veze svežeg peršunovog i celerovog lista

½ kašičice bosiljka

1 kašičica morske soli

¼ kašičice bibera

Pripremanje: Oprati i iznutra očistiti paprike. Napuniti fi lom i peći u zagrejanoj rerni na 200º C oko 30 min. Kad se prohlade poprskati umeboši sirćetom.

Fil: pomešati sir ili tofu sa uljem, sitno seckanim belim lukom, krupno seckanim peršunovim i celerovim listom, biberom, bosiljkom i soli.

Rizi bizi – pirinač sa povrćem

Sastojci:

½ kg skuvanog integralnog pirinča

200 g graška

2 veće šargarepe isečene na kockice

1 veza iseckanog peršunovog lista

1 kašika sitno izrendanog crnog luka

¼ dcl hladnoceđenog ulja

¼ kašičice origana

na vrh noža bibera

½ kašičice morske soli

Pripremanje: Sastojke lagano, ali dobro izmešati, paziti da se ne izgnječe namirnice koje su kuvane.Može se služiti toplo ili hladno.

46

Pljeskavice od povrća

Sastojci:

2 glavice sitno seckanog crnog luka

1 rendana tikvica

2-3 češnja belog luka

1 rendana šargarepa

½ rendanog peršunovog korena

½ veze svežeg peršunovog lista

2-3 listića celerovog lista

5 kašika (ravnih) ovsenih pahuljica

4 kašike skuvanog integralnog pirinča

½ kašičice bibera

½ kašičice ruzmarina

50 g sirovog suncokreta

1 kašičica origana

1-2 kašike hladnoceđenog ulja

1 kašičica morske soli ili tamari soja sosa

Pripremanje: Izdinstati luk i beli luk na vodi i ulju, dodati začine i ostaviti na blagoj vatri 5 minuta. Skinuti sa vatre i dodati povrće, pirinač i ovsene pahuljice, koje su prethodno poparene u 5 kašika vrele vode. Dodati suncokretove semenke i dobro izmešati. Formirati pljeskavice i poređati u pleh. Sušiti u rerni 50 minuta na temperaturi od 200°C.

47

JELA OD SOJE

Soja šnicle

Sastojci:

100 g soja šnicli

1 kašičica sitno seckanog belog luka

na vrh noža bibera

7,5 dcl vrele vode za potapanje

50 g kukuruznog brašna ili prezle

1-2 lovorova lista

hladnoceđeno ulje za prženje

½ kašičice origana

Pripremanje: Prokuvati vodu i potopiti oprane soja šnicle kojima je dodat lovorov list, oko 30 min, da omekšaju. Dobro ih ocediti, oprati hladnom vodom i ponovo ocediti pa uvaljati u izmešane začine. Ostaviti da odstoje 15 minuta, uvaljati u brašno ili prezle i pržiti na dobro zagrejanom ulju dok ne porumene. Slagati na papirnatu salvetu da se višak ulja odstrani. Šnicle kombinovati sa barenim povrćem i salatom.

Zeljanica u heljdinim korama

Sastojci:

500 g heljdinih kora

1 kg mladog sira

250 g tofu sira

180 g kisele pavlake

1 veza blitve/0.5 kg spanaća

3 jaja

1 veća glavica crnog luka

3 češnja belog luka

1 supena kašika tamari soja sosa

1 kašičica morske soli

1 dl hladno ceđenog suncokretovog ulja

Malo bibera, origana i bosiljka

Pripremanje: Izmrviti tofu sir, pomešati sa tamari soja sosom, sirom i pavlakom, sitno iseckanom blitvom/spanaćem, crnim i belim lukom, dodati začine. Svaku heljdinu koru poprskati zagrejanim uljem, namazati fi lom i uviti u rolnu. Rolnice ređati u nauljenu tepsiju i namazati ih namazom. Namaz se priprema od umućenog jajeta, malo pavlake i ulja. Peći na 180° C oko 25 minuta.

48

ZDRAVIJE POSLASTICE

Puding od prosa

Sastojci:

200 g oljuštenog prosa

50 g suvog grožđa

1 kašičica gi-a

1l mleka od žitarica (ili 100 g sojinog ili pirinčanog mleka u prahu)

50 g malteksa ili meda

1 kašičica cimeta

Pripremanje: Dobro oprati i očistiti proso i kuvati ga u mleku oko 40 min. Ako se koristi mleko u prahu prvo ga razmutiti u hladnoj vodi i dodati u litar kipuće vode, a zatim dodati proso. Kada je proso skuvan skinuti sa vatre i dodati zaslađivač, oprano suvo grožđe i gi. Kada se prohladi posuti cimetom i služiti hladno.

Mafi ni od integralnog brašna

Sastojci:

350 g integralnog brašna

100 g malteksa

2 ,5 dcl sojinog mleka ili mleka od žitarica

1 dcl hladnoceđenog ulja ili gi-a

1 prašak za pecivo

kora od ½ limuna

2-3 jabuke isečene na kockice

1-2 kašičice cimeta

50 g suvog voća

Pripremanje: Umutiti malteks, mleko, brašno i ulje, pa na kraju dodati jabuke i suvo voće. Sipati kašičicom u kalup i peći na temperaturi od 220°C oko 20-25 minuta.

Napomena: Jela su namenjena za četiri osobe i pripremljena su uglavnom od namirnica biljnog porekla, integralnih žitarica i proizvoda od soje, u kojima su belančevine životinjskog porekla zastupljene u minimalnim količinama, a meso je potpuno izostavljeno.

PRIJATNO!!!

49

LIČNA KARTAUDRUŽENJA „TERRA’S“

PROIZVODNJA U SKLADU SA PRIRODOM!

UDRUŽENJE TERRA’S je osnovano 1990. godine u Subotici, među prvim organizacijama u regionu čija je osnovna delatnost usmerena na širenje ideja i inicijativa iz oblasti proizvodnje organske hrane.

CILJ - uspostavljanje ekološki uravnoteženog i ekonomski održivog poslovnog sistema u proizvodnji hrane.

MISIJA - podizanje nivoa kvaliteta življenja hramonizacijom prirodnih resursa i kapaciteta lokalne zajednice i regiona.

OBLAST DELOVANJA - obrazovanje, savetodavtsvo, marekting i promocija, naučno-istraživačka delatnost, izdavaštvo i informisanje, organizovanje stručnih skupova i manifestacija.

ČLANOVI - Udruženja TERRA’S mogu biti: individualni farmeri, privatne i društvene farme, prerađivačke farme, naučne institucije, zdravstvene ustanove, distributeri, potrošači...

ZAŠTO POSTATI ČLAN UDRUŽENJA TERRA’S?Svojim članovima TERRA’S obezbeđuje:

• Korišćenje stručne literature i informisanje o zakonskoj regulativi iz oblasti organske proizvodnje;

• Povezivanje sa udruženjima, distributerima, privrednim organizacijama i vanprivrednim institucijama;

• Informisanje i zajednički nastup sa proizvodnim programima, projektima na raznim manifestacijama ili stručnim skupovima iz ove oblasti u našoj zemlji iinostranstvu;

• Povezivanje sa domaćim i inostranim inspekcijskim i sertifikacionim organizacijama;

• Popust na cenu kotizacije za razne oblike specijalističke edukacije iz oblasti organske proizvodnje (bio-škola, specijalistički kursevi, seminari i dr.).

OBAVEZE ČLANOVA TERRA’S-A SU:• Prihvatanje principa rada po modelu TERRA’S;

• Isticanje svoga članstva u Udruženju TERRA’S na svojim prospektnim materijalima i promotivnim aktivnostima.

„BIO-ŠKOLA TERRA’S“Aktivnosti su usmerene, pre svega, na edukaciju i informisanje. Najpoznatija je BIO-ŠKOLA TERRA’S

koja kroz osnovne seminare (teorijski i praktični deo nastave na organskim farmama) obrazuje proizvođače, prerađivače, distributere, prosvetne radnike, te potrošače o sve druge zainteresovane za ovaj vid proizvodnje hrane. Godišnje se održi i do 10-tak seminara i to uz podršku resornog ministarstva, pokrajinskih sekretarijata i lokalnih samouprava, ali i inostranih donatora, kao što je nemačko Kolping društvo, kancelarija u Srbiji.

Dokaz kvalitetne koncepcije modela BIO-ŠKOLE TERRA’S je i činjenica da ga primenjuju i druge organizacije i udruženja u našoj zemlji.

50

Lider u neformalnom obrazovanju u ovoj oblasti u Srbiji i regionu, je Otvoreni univerzitet Subotica, pod čijim okriljem je i osnovano Udruženje TERRA’S. Zajednički je razrađen program Međunarodne škole organske poljoprivrede sa predavačima iz naše zemlje i inostranstva, a cilj je da se polaznici upoznaju ne samo sa domaćom, već i međunarodnom, prvenstveno evropskom regulativom u oblasti organske proizvodnje. Polaznici su poljoprivrednici, prerađivači, preduzetnici, trgovci, potrošači, ali i agronomi, veterinari, inspektori i ostali stručnjaci željni inoviranja znanja, te predstavnici vlasti, medija i civilnih organizacija iz naše zemlje i regiona.

„ZELENA EKO KORPA“Udruženje TERRA’S je svoje aktivnosti usmerilo i na obezbeđivanje uslova za plasman robe svojih

članova – farmera. Da bi kvalitetan i svež organski proizvod stigao do potrošača, bilo je potrebno pronaći drugačije načine prodaje koji se razlikuju od uobičajnih. Stoga je Udruženje TERRA’S pokrenulo sistem dostave organskih proizvoda na kućne adrese u Subotici.

ZAŠTO ZELENA EKO KORPA?Ovakav oblik prodaje ima i šire značenje od isključivo komercijalnog. Potrošač zna kakve proizvode

dobija i od koga kupuje, a poljoprivrednik zna za koga proizvodi, pa nastoji tome izaći u susret nekim posebnim željama i zahtevima, a to mu pomaže i u planiranju setve. Sa ovakvim odnosom se ulazi u svojevrsno partnerstvo i u prilici su da razviju zanimanje i razumevanje za potrebe drugog. U direktnom kontaktu, takođe, nestaju i mnoge nejasnoće i potrošač može saznati na koji način se proizvode i prerađuju organske namirnice i kako ovi proizvodi doprinose očuvanju zdravlja i životne sredine.

Sadržaj „korpe“ određuje sam kupac, a izbor namirnica (povrće, voće i žitarice) zavisi od trenutne sezonske ponude.

Narudžba u excel-tabeli sa cenama prosleđuje se najkasnije do srede i to putem interneta (e-mail: csarpad@tippnet.rs) organskom farmeru Arpadu Čikošu (telefon: 063-852-95-57), koji sa BIO-BAŠTE „ČIKOŠ“ IZ TOTOVOG SELA svakog petka doprema robu na kućne adrese u Subotici.

Ukoliko se više kupaca udruži i ako je u pitanju veća količina namirnica, moguća je narudžba sa BIO-FARME „MAMUŽIĆ“ IZ LJUTOVA (e-mail: josip.mamuzic1@mts.rs, telefon: 064-119-68-26, 063-240-41-32 ili 024-766-181) na kojoj se proizvodi više od 40 vrsta povrća, voća i žitarica, ali u ponudi su i proizvodi poput brašna i začinske paprike.

51

LITERATURA 1. “Aldrin/Dieldrin”, Dokument o kriterijima, Agencija za zaštitu prirodne sredine Vlade SAD, Vašington, 1976

2. Balch, P.A., Balch, J.F., Dietary Wellness, Using Foods to Heal, New York, 1998

3. Dajmond,H.,Dajmond,M., Zdravi i vitki, Alnari, Beograd, 2001

4. Darvas, B., Székács, A., Mezőgazdasági ökotoxikológia, L´Harmattan, Budapest, 2006

5. Dési, J., Környezet-egészségtan, JGYF Kiadó, Szeged, 2003

6. Džervis, D.K., Tajne zelenih riznica prirode, Ginko, Beograd, 1990

7. Escott-Stump, S., Mahan, K.L., Krause′s Food&Nutrition Therapy, 12th Edition, Saunders Elsevier, 2008

8. Frühwald, F., BIOHOLMI kézikönyv az egészséghez, ÉKME, Budapest, 2008

9. Frühwald, F., BIOHOLMI A környezettudatos fogyasztók iránytűje, 5, Budapest, 2010

10. Grbić ,J., Zdrava ishrana, put ka životnoj radosti, AMD Sistem, Beograd 2006

11. Harris, S., Organohlorna zaraza majčinog mleka, Fond za odbranu životne okoline, Vašington, 1979

12. Holford, P., 100% zdravlje, Mono&Manana press, Beograd, 1998

13. Holford, P., Biblija optimalne ishrane, Mono & Manana press, Novi Sad, 1999

14. Jocic, N., The Ultimate Nutrition, Ultimate Shape Limited, London, 2009

15. Karson, R., Tiho proleće, Crest Books, Vašington, 1962

16. Kleinman, R.E., Pediatric Nutrition Handbook, 6th Edition, American Academy of Pediatrics, 2009

17. Kushi, M., Makrobiotička domaća lekovita sredstva, III izdanje, Nolit, Beograd, 1991

18. Landrigan, P.J., Kimmel, C.A., et al., Children′s health and environment: public health issues and challenges for risk assesment, Environ Health Perspect, 2004, 112(2):257-265.

19. Leitzmann, C., Vegeterian diets: What are the advantages?, Forum Nutr 2005, 57:147-156.

20. Novaković, B., Mirosavljev, M., Higijena ishrane, Medicinski fakultet Novi Sad, 2002

21. Nutritional guidance for early years, Food choices for children aged 1-5 years in early education and childcare settings, Scottish Executive, Edinburgh, 2006

22. Pesticide Residues Committee, Pesticide Residues Monitoring, Report 1-4., PSD-MAFF-HSE, London, 2000

23. Regenstein, L.,Kako opstati u zatrovanoj Americi, Acropolis Books (NY), Vašington, 1982

24. Repetto, R. and Baliga, S.S., Pesticides and the Immune System, World Resource Institute, Washington, 1996

25. Robins, J., Ishrana za novi milenijum, CLIO, Beograd, 2001

26. Skenderović, H. T., Novaković, N., Šta treba znati o organskim, bio, eko proizvodima?, TERRA´S, Subotica, 2005

27. Snetselaar, L.G., Nutritional Counseling for Lifestyle Change, CRC Press, Taylor&Francis Group, 2007

28. Todosijević, R., Skenderović, H. T., Novaković, N., Inovativni koncept ekonomskog razvoja na ekološkim principima, Centar za održivi razvoj, Subotica, 2007

29. WHO. Diet, nutrition and the prevention of chronic diseases. Technical Report Series No 916. WHO, Geneva, 2003

30. Zdravković, D., Banićević, M .et al., Elaborat o projektu ,,Prevencija i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji”, Medicinski glasnik Instituta za štitastu žlezdu i metabolizam Zlatibor, godina XII, broj 23, 2007

31. Znaor, D. Ekološka poljoprivreda, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 1996