ORKANSKI VETROVI

WUTHERING WINDS

AUTOR: MENTOR:

Orkanski vetrovi

Rezime

Osnovni cilj ovog istraživanja je predstavljanje uragana i bliže upoznavanje sa ovom

prirodnom pojavom kao i lična zainteresovanost za oblast geografije i meteorologije, a samim

tim i motivacija za rad u ovoj oblasti, lično usavršavanje i proširenje znanja. U procesu

istraživanja u ovom radu koristiće se najviše metod upoređivanja i analiza sadržaja gde će se

analizirati i upoređivati karakteristike pojedinih uragana i njihovih struktura. Kroz rad će se

analizirati uragani: Adrian, Katrina i Vilma.

Ključne reči: Orkanski vetrovi, Uragan, Uragan Katrina, Vetar

Summary

The main objective of this study is to present the hurricane and closer to getting acquainted

with this natural phenomenon as well as personal interest in the field of geography and

meteorology, and therefore the motivation to work in this area, personal development and

expansion of knowledge. In the process of research in this study it will be used method of

comparing and analyzing the contents of which will analyze and compare the characteristics

of hurricanes and their individual structures. Through the work will be analyzed hurricanes:

Adrian, Katrina and Wilma.

Key words: Wuthering winds, Hurricane, Hurricane Katrina, Wind

Strana 2 od 12

Orkanski vetrovi

Uvod

Svake godine se u proseku 10 tropskih oluja "rodi" u sezoni uragana, a uglavnom svake treće

godine se ustreme ka SAD, odnoseći u proseku 50 do 100 ljudskih života i izazivajući

materijalnu štetu. Takvih uragana je u proseku pet u takvoj godini, dok su najmanje dva

izuzetno jaka, piše na sajtu američkog Nacionalnog centra za uragane

(http://www.nhc.noaa.gov/).

Predmet istraživanja ovog rada su orkanski vetrovi(uragani) i bliže predstavljanje ovih

prirodnih pojava u funkciji zaštite od katastrofa koje prouzrokuju, definisanja problema,

određivaje uzroka problema, preduzimanje odgovarajućih akcija, provera efikasnosti akcija,

standardizacija rešenja ukoliko je moguće.

Strana 3 od 12

Orkanski vetrovi

Orkanski vetrovi

U meteorologiji, tropski cikloni (tropska oluja, tajfun, uragan ili orkan, u zavisnosti od jačine

i lokacije) su malog prečnika, ali izuzetne jačine. Nastaju u pojasu između 5. i 20.

uporednika, pretežno u zapadnim delovima velikih vodenih bazena i u arhipelazima blizu

kontinenta čije se obale pružaju pravac sever-jug. Retko nastaju na kontinentima. Prelazeći sa

okeana na kontinent, slabe i brzo se gase. Na severnoj hemisferi tropski cikloni nastaju na

Antilima i Karipskom moru zahvatajući ponekad Meksički zaliv i južne obale SAD, naročito

Floridu. Lokalno ime je antilski ili zapadnoindijski uragan. U Indijskom okeanu uglavnom

nastaju u Arapskom moru i Bengalskom zalivu, a u Tihom okeanu na Filipinima i Južnom

kineskom moru. Iz ovih oblasti cikloni prodiru u istočnoazijske oblasti i Japan. Lokalno ime

je tajfun. Prvi pisani izveštaj o tropskom ciklonima potiče od Kristofora Kolumba, koji je u

blizini Azora 12. februara 1493. doživeo uragan. Prema proceni, na ostrvu Porto Riko pri

prolasku uragana 1899. palo je dve milijarde i 600 miliona tona kiše. Brzina vetra u

razvijenom tropskom ciklonu može da, u kratkim intervalima, dostigne brzinu 300 km/h.

Sezona uragana traje od 1. juna do 30. novembra i zahvata južni Atlantik, pojas Karipskog

mora i Meksičkog zaliva i istočni Pacifik.

Uragan je snažan tropski ciklon, identičan olujnom ciklonu u severnoj hemisferi Zemlje. U

osnovnoj gradaciji su to - tropska depresija, tropska oluja i uragan.

Uragani su najjačeg intenziteta u avgustu i u septembru, dok se tokom cele godine javljaju u

predelu zapadnog Pacifika. Da bi uragan nastao potrebni su - topao okean, vlaga i blagi vetar

koji, "smešani zajedno", stvaraju velike uraganske spirale, "pijavice". U centru "pijavice" se

nalazi relativno miran deo koji se naziva "oko", obično širine od 33 do 49 kilometara, dok

oluja koju stvara može da se prostire na oko 640 kilometara.

Najveća aktivnost se dešava u oblasti odmah oko "oka", koja se naziva "očni zid". Sa vrha

"očnog zida" se veći deo vazduha izduvava napolje, čime se izaziva kretanje i "usisavanje"

naviše. Međutim, jedan deo vazduha se uduvava unutar i prolazi kroz "oko", stvarajući mirnu

oblast unutar "oka", bez oblaka. Uraganski vetrovi u severnoj hemisferi Zemljine kugle se

Strana 4 od 12

Orkanski vetrovi

kreću u suprotnom smeru od kazaljke na satu oko "oka", dok se uragani na južnoj hemisferi

kreću u smeru kazaljke.

Čemu služi Safir-Simpsonova skala

Uragan najavljuju tamni oblaci i pojačana aktivnost vetrova. Kada se uragan približi kopnu,

može da donese tropske kiše, jake vetrove i olujne talase. Na otvorenom moru može da traje i

do dve sedmice. Intenzitet uragana se meri Safir-Simpsonovom skalom. Jačina uragana po toj

skali je od 1 do 5, a jedna od kategorija tog stepenovanja je jačina vetra. Skalu koriste

meteorolo[ke i specijalne službe da upozore građanstvo.

Čim olujni vetar dobije brzinu oko 120 kilometara na čas, građanstvo se upozorava na

moguću pojavu uragana, a kada nastane "pijavica"- ta pojava dobija ime, muško ili žensko,

prema šest postojećih međunarodnih uporednih skala.

Uragani 1. kategorije razvijaju jačinu vetra od oko 120 do 153 kilometra na čas i ne prave

neku veću štetu čvrstim građevinama, ali uzrokuju manje poplave. Mogu da nanesu štetu

samo neprivezanim kamp-kućama i drveću.

Uragani 2. kategorije, sa jačinom vetrova od 154 do 177 kilometara na čas, mogu da oštete

krovove, vrata i prozore, kao i rastinje, a priobalsko i niže zemljište može da bude

poplavljeno dva do četiri časa pre stizanja centra uragana.

Uragani 3. kategorija imaju jačinu vetra od 178 do 209 kilometara na čas i nanose

strukturalne štete malim naseljima, posebno zbog poplava, tako da je često neophodna

evakuacija stanovništva.

Uragani 4. kategorije imaju jačinu vetra od 210 do 249 kilometara na čas. Nose krovove

kuća, prave veće erozije na plažama, uništavaju kuće u blizini obale, nose kamp-prikolice,

izazivaju poplave. Stoga je neophodno da se stanovništvo iseli iz oblasti najmanje na 10

kilometara udaljenosti.

Vetrovi jači od 249 kilometara na čas spadaju u uragane 5. kategorije, koji mogu da odnesu

krovove na većim stambenim objektima i industrijskim pogonima, a manje kuće mogu da

Strana 5 od 12

Orkanski vetrovi

budu totalno oduvane. Izazivaju i poplave. U takvim slučajevima se preduzimaju masovne

evakuacije stanovništa na udaljenost od osam do 16 kilometara od obale.

Kako se može pročitati na Internetu, u prošlom veku je američkim pojasom besnelo pet

uragana 5. kategorije i 14 iz 4. kategorije, prema Safir-Simpsonovoj skali.

Praksu davanja ženskih imena uraganima uveli su američki vojnici u borbama na Pacifiku,

gde nastaje najviše uragana, a tokom borbi u Drugom svetskom ratu. Njima su nedostajale

devojke po kojima su krstili tropske oluje. Ipak, Meteorološka služba SAD je 1979. godine

odlučila da se na listu imena uragana stave i muška imena, kako bi se ispoštovala politika

ravnopravnosti među polovima.

Danas Meteorološka služba SAD daje imena uraganima prema posebnim listama koje se

odnose na pojedina područja koja uragan zahvata (npr. „Atlantski uragani“, „severni Pacifik“,

„zapadna Australija“ itd..). Postoji ukupno šest lista za uragane koji pogađaju Atlantski okean

i one se rotiraju svake godine. Sa liste se izbacuje ime uragana koji je pričinio veliku štetu.

Tako je u penziju otišao uragan „Endrju“ koji je opustošio Floridu 1992. i nema sumnje da

ista sudbina čeka „Katrinu“. Praksi penzionisanja imena uragana se pribeglo jer bi njihovo

ponavljanje moglo da izazove negativne reakcije javnosti i da prouzrokuje paniku.

Prognoziranje uragana

Prognoziranje uragana uglavnom se svodi na prognoziranje njegove jačine (kategorije) i puta

kojim će se kretati. Uragani se prate satelitima, a najvažniji podaci su oni prikupljeni

preletima aviona kroz oko uragana. Avioni imaju Dopplerov radar i sonde koje mere

temperaturu i vetar. Prognoze ovise o tome kako se dobro odredi mesto i jačina područja

niskog pritiska i predviđanju kako će se ta područja menjati kroz život tropskog sistema.

Najpogodniji parametar za predviđanje kretanja uragana je vetar ili srednje strujanje u sloju.

Prognostičari vrše analize modela ne bi li utvrdili tačan put kojim će uragan proći i do 5 dana

unapred.

Strana 6 od 12

Orkanski vetrovi

Adrian - uragan drugačiji od ostalih

Od 1966. do 2005. godine samo četiri tropska ciklona su prelazila preko Gvatemale i El

Salvadora. Pre četiri godine, u maju 2005. godine, kao peta se pojavila tropska oluja Adrian.

Ona je ujedno predstavljala i prvu tropsku oluju u sezoni pacifičkih uragana za 2005. godinu.

Svake godine od polovine maja počinje sezona uragana na Pacifiku i traje do kraja novembra.

Slika 1. Uragan Adrian

Svojim formiranjem 17. maja 2005. godine, Adrian je predstavljao neobično ranu oluju za tu

sezonu. Kako izveštava National Hurricane Center otkad je počelo beleženje kretanja uragana

1949.godine, do tada ni jedan tropski ciklon nije prešao preko centralne Amerike toliko rano.

Adrian je uragan drugačiji od ostalih. Osim njegovog vremena pojavljivanja, ono što je još

više iznenadilo kod ovog uragana, jeste putanja kojom se kretao. Najčešće se uragani

formiraju u istočnom delu Pacifika. Prilikom svog kretanja oni skrenu ka zapadu i oslabe

tokom prelaska preko okeana ili se kreću severno ka Meksiku. Za razliku od njih, Adrian se

Strana 7 od 12

Orkanski vetrovi

kretao ka istoku i očekivalo se da će se 19. maja spustiti na El Salvador i Gvatemalu.

Pretpostavljalo se da će se obrušiti na prostore koje je prethodno uništio uragan Mitch 1998.

godine. Za razliku od Adriana, uragan Mitch se formirao na Atlantiku i preko centralne

Amerike prešao sa istoka. Obično oluje prelaze sa Atlantika ka Pacifiku. Njihov prelazak iz

Pacifika u Atlantik je izuzetno redak. Postojala je opasnost da se, ukoliko Adrian probije

visoke planine centralne Amerike, on pojavi na Karibima i da pređe preko Kube i Bahama.

Predviđanja National Hurricane Center su bila da će se Adrian razviti u manji uragan pre

nego što pogodi obalu centralne Amerike 19. maja. Neobično toplo vreme je samo

pogodovalo njegovom razvoju. Predviđanja El Salvador's National Service for Territorial

Studies su bila da će se on spustiti u mestu Acajutla, 55 km zapadno od glavnog grada San

Salvador. S druge strane, prognoze američkih meteorologa su bile da će se javiti kod plaže

Puerto la Libertad. Međutim, 19. maja kasno uveče, uragan je ušao u Golfski zaliv dostižući

brzinu od 129km/h, i spustio se na Honduras, nakon čega je počeo brzo da slabi.

Priprema ljudi za uragan Adrian su zahvaljujući prognozama meteorologa bile pravovremene.

Zvaničnici su naredili da se sprovede evakuacija 3.500 porodica iz 13 opština. Javne ustanove

su takođe bile zatvorene, kao mera predostrožnosti. Između 14.000 i 20.000 ljudi je dobilo

naredbu da se iseli iz svojih kuća i pređe na viša područja zbog mogućih poplava. Iz iskustva

sa uraganom Mitch 1998. godine, kada je poginulo oko 9.000 ljudi, vlada i građani su bili

veoma oprezni, te su izbegnute žrtve i šteta je bila samo materijalne prirode.

Uragan Katrina

Katrina je ime za uragan koji je krajem avgusta 2005. pogodio južnu obalu Sjedinjenih

Američkih Država. Nastao je 24. avgusta 2005. kraj Bahama i prvi udar na kopno dogodio se

kraj Majamija, Florida kada je jačina uragana bila kategorije 1 na Safir-Simpsonovoj skali za

uragane. Tamo je uzrokovao veće poplave i 11 poginulih. Svoj put je uragan nastavio u

Meksičkom zalivu gde je dobio na snazi.

Strana 8 od 12

Orkanski vetrovi

Slika 2. Uragan Katrina

Uragan 29. avgusta naleće na američke države Luizijana i Misisipi sa jačinom kategorije 4

(vetrovi 250 km/h). Uzrokovane su velike štete na priobalnim područjima, a 80 odsto grada

Nju Orleansa je potopljeno kada su dan nakon naleta uragana popustile brane koje su štitile

grad u depresiji. Uragan je takođe izazvao žrtve i štete u američkim državama Alabama,

Tenesi, Džordžija i Kentaki. Uragan Katarina je odgovoran za urušavanje nadvožnjaka u

izgradnji i požara u Metro Fort Lauderdejla. Škole u delovima Majamija i Brodvarda su bile

zatvorene u toku glavnog olujnog udara, dok su škole u okrugu Menro bile otvorene i

održavale nastavu po predviđenom planu i programu.

Ukupno je poginulo 1209 ljudi od čega preko 900 u Luizijani. Procenjeno je da je to bila

najskuplja prirodna katastrofa u SAD, do tada.

Uragan Vilma

Uragan Vilma je 21. oktobra 2005. stigao na obale Meksika kao uragan kategorije 4, sa

vetrovima brzine oko 240 km/h.

Strana 9 od 12

Orkanski vetrovi

Slika 3. Uragan Vilma

Pojedina mesta su bila pod udarom vetrova i cela 24 časa. Kada je 23. oktobra uragan

napustio Jukatan, imao je snagu kategorije 2. Za sobom je u području Kankuna ostavio

najmanje 3 žrtve i više nestalih osoba. Šteta je procenjena na između 5 i 8 milijardi američkih

dolara. Oko 13 kilometara plaža je bilo potpuno sprano i svedeno na gole stene.

Vilma je, ujedno, i treći uragan sezone koji je dostigao kategoriju 5 (potukavši time rekorde

iz 1960. i 1961. godine). Vilma je, osim toga, i najsnažniji uragan IKADA zabeležen u

atlantskom bazenu i 10-ti ukupno najsnažniji tropski ciklon IKADA. Preostalih 9 su tajfuni

koji se formiraju u području Pacifika. Takođe, središnji pritisak Vilme je najniži ikada

zabeleženi na Zapadnoj polovina (hemisferi) – a taj je rekord do sada držao uragan Gilbert.

Strana 10 od 12

Orkanski vetrovi

Zaključak

Najjači uragani su tokom protekle dve i po decenije dobijali na brzini i intenzitetu. Ovo

dodaje novi žar žučnoj debati koja se već vodi oko toga da li je globalno otopljavanje učinilo

tu vrstu olujnih nepogoda još razornijom.

Ispitavši satelitske podatke od 1981. do 2006, u periodu u kom je temperatura vode porasla sa

28,2 na 28,5stepeni Celzijusa, naučnici su zaključili da je najveća brzina vetra kod najjačih

uragana u proseku iznosila 251 km/h u 2006, u poređenju sa 225 km/h u 1981. Ovo

povećanje intenziteta ciklona bilo je najveće u Atlantskom i Indijskom okeanu.

Doprinos proučavanja orkanskih vetrova(uragana) je razvijanje svesti kod ljudi o potrebi i

mogućnosti rešavanja problema uragana, što je jedan od bitnih preduslova za prevenciju još

većih katastrofa i unapređenje kvaliteta života građana koji su ove katastrofe već preživeli.

Strana 11 od 12

Orkanski vetrovi

Literatura

1. J.L. „Vazduhoplovna meteorologija“, Savezni sekreterijat za narodnu odbranu, ZNGŠ

JNA ZA RV i PVO, 1988.

2. www.mycity.rs/Geografija/Sta-su-uragani.html

3. www.sr.wikipedia.org/sr-el/Тропски_циклон

4. www.novosadski.net/viewtopic.php?f=38&t=10941

5. www.meteo-info.hr/meteoclanci/uragani.php

6. www.virtualnigrad.com/

Adrian_uragan_drugaciji_od_drugih_sezona_uragana_na_Pacifiku_predvidjanje_kretanja

-159-13354

7. www.sr.wikipedia.org/sr-el/Ураган_Катрина

Strana 12 od 12