OSIGURANJE

1. Funkcija osiguranja Društvo je radi ekonomske zaštite od materijalnih posledica štete i nesrećnog slučaja stvorilo osiguranje, i iz tog razloga proističe njegova društvena opravdanost. Ona je sadržana u naknadi štete, kao i u isplati osiguranih suma kao osnovnom zadatku osiguranja. Osiguranje za te potrebe unapred formira namenska sredstva, koja na načelima uzajamnosti i solidarnosti pruža oštećenim članovima. Zadaci i uloga osiguranja se mogu posmatrati kao:

• Funkcija zaštite • Finansijsko- akumulatorska • Društveno socijalna funkcija

Funkcija zaštite

2. Neposredna zaštita osiguranja

Neposredna zaštita obuhvata širok spektar mera koje se mogu podeliti na preventivne i represivne mere

• Preventivne mere – sve mere, sredstva i akcije koje za zadatak imaju da spreče i uklone uzrok koji bi mogao da izazove događaj koji izaziva materijalnu štetu (podizanje brana i nasipa, kopanje kanala ...) ili nesrećni slučaj po zdravlje ljudi (vakcinacija, obeležavanje opasnih mesta na saobraćajnicama) i životinja (veterinarske mere).

• Represivne mere - sve mere, sredstva i akcije koje se preduzimaju radi spašavanja ljudi i štete u već nastalom štetnom događaju. Takođe mogu biti veoma različite (medicinske intervencija, gašenje požara, spasavanje ljudi i robe u saobraćajnim nesrećama...)

Iza svih ovih mera stoji čovek, odnosno društvo, a glavni cilj obe grupe mera je sprečavanje, smanjenje i ograničenje štetnog događaja i nesrećnog slučaja. Sa jedne strane smanjuju se isplate iz osiguranja, a sa druge smanjena je ukupna obaveza osiguranika. U skladu sa tim obaveza osiguravača je da preduzme sve raspoložive mere da stimuliše osiguranika da čuva predmet osiguranja. U te svrhe se koriste dva sistema, stimulacija i sankcija:

3. Stimulacija osiguranika – materijalna zainteresovanost osiguranika, tj. davanjem raznih materijalnih pogodnosti osiguraniku. Najčešće su to:

a) Diferenciranje premije osiguranja – sniženje premijske stope za osiguranika b) Popust na premiju – npr. popust ako auto ima ugrađen alaram c) Učešće osiguranika u pozitivnom rezultatu poslovanja – isplata dividendi d) Ograničenje obaveze osiguravača u šteti – ugovaranje dela štete koji u slučaju nastanka osiguranog slučaja

snosi sam osiguranik. Najčešće su to franšiza i samopridržaj. U praksi se javlja ograničenje obaveze osiguravača u obliku:

• Kvalitativne franšize – isključuje u potpunosti iz obaveze osiguravača određene vrste rizika (određene kategorije događaja)

• Kvantitativne franšize – ograničava deo obaveze osiguravača (5-10%) za naknadu štete.

Prema načinu na koji se franšiza primenjuje u slučaju ostvarenje osiguranog događaja, razlikuju se:

• Integralna franšiza – ako šteta prevazilazi visinu franšize, osiguravač nadoknađuje štetu u celini kao da franžiza nije ni ugovarana

• Odbitna franšiza – uvek ograničava obavezu osiguravača za iznos ugovorene franšize. • Samopridržaj – uvek u istom procentu koji se primenjuje na visinu obaveze osiguravača.

4. Sankcije osiguravača – Ukoliko osiguranik svojim postupcima ili propustom nije ograničio štetu i nije preduzeo mere spasavanja i za to nema opravdanja, osiguravač se oslobađa obaveze iz osiguranja u delu štete koja je nastala usled radnji ili propusta osiguranika. Sankcije su predviđene propisom ili ugovorom o osiguranju. Najčešće sankcije su:

a. Diferenciranje premije osiguranja – povećanje stope premije ili doplatom na iznos premije zbog negativnih rezultata. Suprotno od stimulacije (bonus) sankcija je povećenje premije (malus). Malus je ograničen na maksimalno dva puta od stope osiguranja.

b. Dodatak na premiju – utvrđen je u tarifi premija zbog određenih objektivnih okolnosti (trajanje osiguranja kraće od godinu dana, osiguranje poijedinačnih stvari a ne kompletnog objekta, produženi rad ...

c. Proporcionalno smanjenje obaveze osiguravača – ako osigurani događaj nastane pre nego što je utvrđena netačnost ili nepotpunost prijave

d. Regresno pravo osigurvača – u obaveznim osiguranjima, osiguravač ima pravo regresa od neosiguranog korisnika ako isplaćuje štetu trećem licu ili ako je vozilom upravljalo lice koje za to nij eimalo ovlašćenje, osiguravač ima pravo regresa u visini isplaćene štete od neovlašćenog lica.

e. Naknada štete učinjene osiguravaču - zbog toga što osiguranik nije prijavio štetu u roku od tri dana od kada je saznao za nastupanje osiguranog događaja.

f. Ništavnost ili raskid ugovora o osiguranju – aktivira se u slučaju neispunjenja osnovnih obaveza osiguranika ili ukoliko je osigurani događaj nastao pre zaključenja ugovora o osiguranju od tog događaja

g. Isključenje obaveze osiguravača – ukoliko se osigurani slučaj izazove namerno ili prevarom

5. Posredna zaštita osiguranja

Posredna zaštita sadržana je u isplati osigurane sume kada nastupi osigurani događaj. Pošto osiguranje ne može sprečiti nastanak događaja, ono kroz isplatu osigurane sume vrši ekonomsku zaštitu. U funkciji posredne zaštite je sadržana i primarni zadatak osiguranja:Da kao obavezu iz osiguranja kada nastupi osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekoj trećoj osobi naknadu štete, tj osiguranu sumu.

Iz ove funkcije osiguranja proističe šira i uloga i značaj osiguranja u privredi i društvu. Naknadom štete umanjuju se negativni efekti nastali nastankom osiguranog događaja i obezbeđuje se kontinuitet u funkcionisanju svih segmenata jednog društva. Isplatom naknade baš u trenutku kada je nastao štetni događaj obezbeđuje se materijalna sigurnost pojedinca i društva. Sa aspekta proizvodnje, značaj osiguranja se posmatra dvojako. Sa aspekta nadoknađivanja izgubljenih dobara i sa aspekta obezbeđenja kontiruiteta proizvodnje čime se sprečavaju dodatni gubici koji bi nastali prekidom proizvodnje.

6. Finansijsko-akumulatorska funkcija osiguranja

Prikupljena sredstva od osiguranja u relativno malim isznosima, akumuliraju se i dobijaju oblik krupnih novčanih sredstava koja imaju karakteristiku specifičnog kapitala. Specifičnost proizilazi iz rizika koji su pokriveni ovim sredstvima,

sistema reosiguranja i obaveza osiguravača. Za ova sredstva kada je u pitanju njihov eventualni plasman na finansijskom tržištu važi opšti princip da je ulaganje moguće samo ako je obezbeđena njihova sigurnost i likvidnost. Naše zakonodavtsvo predviđa da se ovako prikupljena novčana sredstva mogu deponovati u banci ili drugoj finansijskoj instituciji, ulagati u hartije od vrednosti, nepokretnosti... Znači da svrha ulaganja ovih sredstava nije samo ukamaćenje već i ulaganje koje treba da služi opštim ciljevima jednog društva (proširenje i unapređenje proizvodnje) pri čemu visina kamatne stope nije odlučujući faktor prilikom plasmana.

Izuzetak predstavljaju sredstva matematičke rezerve osiguranja života u kojima je premija kalkulisana uz određenu kamatnu stopu. Zbog toga je osiguranje života kombinacija osiguranja i dugoročne namenske štednje, a sredstva prikupljena na ovaj način uživaju zaštitu kao i štedni ulozi.

7. Društveno-socijalna funkcija osiguranja

Osiguranje ostvaruje svoj zadatak ekonomske zaštite čoveka i njegove imovine na principima uzajamnosti i solidarnosti i time ispunjava specifičnu društvenu funkciju sa ciljem ekonomskog održanja pojedinca i očuvanja njegove imovine. Finansijsko akumulatorska funkcija obezbeđuje održanje životnog standarda i dalji ekonomski razvoj. Pošto životno osiguranje ima karakter dugoročne štednje, ono ima i funkciju pokrića budućih potreba. Društveno-socijalna funkcija osiguranja života je naglašena sledećim odredbama :

• Osiguravač je u obavezi da sredstva životnog osiguranja vodi izdvojeno • Sredstva životnog osiguranja ne mogu da služe za izvršenje drugih obaveza • Za ova sredstva mora da se formira matematička rezerva • Osiguranici u ovoj vrsti osiguranja učestvuju u pozitivnom poslovnom rezultatu • U slučaju stečaja osiguravača formira se posebna stečajna masa za ovu vrstu osiguranja • Ukoliko obustavi plaćanje premije nakon tri godišnje premije, osiguranik stiče određena prava u visini

matematičke rezerve odnosno otkupne vrednsoti osiguranja

Neposredni društveni interes je zaštićen i obaveznim osiguranje u saobraćaju, osiguranjem koje ne štiti samo osiguranike već i treće osobe. Dakle ispunjavanje neposrednih i posrednih funkcija osiguranje štiti čoveka, njegov rad, njegovu imovinu i samim tim ostvaruje širu društveno-socijalnu funkciju.

8. Ekonomska načela osiguranja

Radi uspešnog i trajnog ispunjavanja svoje osnovne obaveze ili zadatka – naknade ili isplate osigurane sume, osiguranje se mora pridržavati ekonomskih načela. Neophodno je da utvrdi visinu potrebnih sredstava za pokriće svojih obaveza, prikupi ta sredstva, formira rezervu ili Fond osiguranja u visini ukupnih očekivanih isplata odšteta i raspodeli očekivanu ukupnu obavezu na sve članove zajednice rizika, proporcionalno veličini rizika koji svaki član unosi u zajedničko pokriće.

Osiguranje je specifična finansijska institucija koja ima svoju metodolgiju. Članovi zajednice rizika su osiguranici koji uplaćuju svoj deo doprinosa u fond osiguranja čime udružuju svoja sredstva. Uplate osiguranika se zovu premije osiguranja. Premija osiguranja je u srazmeri sa visinom rizika. Isplata iz sredstava fonda osiguranja se zove odšteta. To je reparacija ili obeštećenje. Izvršenje obaveze iz osiguranja lica nazivamo isplatom osigurane sume.

9. Fond osiguranja

Za isplaćivanje obaveza iz osiguranja potrebna su sredstva ili fond osiguranja oz kog će se isplaćivati odštete ili osigurane sume. Fond osiguranja mora postojati bez obzira na način ekonomske organizacije društva. Fond osiguranja može najčešće imati sledeće tri forme organizovanja:

1) Fond koji se obrazuje pri svakom preduzeću posebno – ili samoosiguranje. Ova forma organizovanja ne može da bude celishodna jer je decentralizovana i ne pruža mogućnost da se disperzija rizika vrši na veći broj subjekata.

2) Fond koji se organizuje po centralističkom načelu – pokrivanje štete iz budžetskih sredstava 3) Fond osiguranj koji se formira putem specijalnih uloga – uloge unose sama preduzeća i predstavlja osiguranj eu

savremenom smislu reči.

U savrmenim uslovima tržišne privrede samo treći oblik organizovanja ima samisla i obezbeđuje zadovoljenje osnovni ekonomskih načela uz obezbeđenje ispunjavanja društveno-socijalne funkcije, uz obezbeđenje sposobnosti preprodukcije i razvoja.

10. Izvori sredstava fonda osiguranja

Glavni izvor sredstava su sredstva koja uplaćuju osiguranici za zaključeni ugovor o osiguranju – premije osiguranja. Ostali izvori sredstava fonda su šrema našem zakonodavstvu:

1) Sredstva početnog fonda sigurnosti ili osnivački kapital – funkcija osnivačkog kapitala je privremena sve dok osiguravača tokom poslovanja ne stvori sopstveni fond osiguranja. Preduzeće za osiguranje se može osnovati ako ako su za njegovo osnivanje i poslovanje obezbeđena sredstva za rezerve sigurnosti po zajednicama rizika. Visina rezervi zavisi od vrste rizika od kojih će osiguravača osiguravati i teka kada formira sopstvene rezerve za pojedine vrste rizika može se govoriti o solventnosti i stvaranju portfelja osiguranja.

2) Sredstva tehničkih rezervi – su uplate osiguranika i služe za podmirenje obaveza osiguravača i to za: • isplatu naknade šteta i osiguranih suma • Isplatu premije saosiguranja • Ispaltu premije reosiguranja

U sredstva tehničkih rezervi ulaze i prenosne premije. Pošto je zaključivanje ugovora o osiguranju kontinuiran posao, tako da veliki deo obaveza prelazi iz tekuće u iduću godinu do isteka ugovora ili skadence osiguranja, na kraju svake poslovne ili kalendarske godine se izračunava deo tehničke premije koji se odnosi na trajanje ugovora o osiguranju u narednoj godini. Izdvojena sredstva predstavljaju prenosnu premiju. Takođe utvrđuju se i sredstva za isplatu obaveza iz osiguranja nastalih u tekućoj godini koja su iz bilo kog razloga ostala neizmirena. To su takozvane rezervisane štete.

U prihod sredstava ulaze:

• Premije osiguranja • Premije aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja • Drugi prihodi od poslova osiguranja • Prihodi od finansiranja • Vanredni prihodi • Kapitalni dobici

U rashode organizacije spadaju:

• Rashodi za štete i ugovorene sume osiguranja • Rashodi osiguranja • Rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova osiguranja • Rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja • Rashodi finansiranja • Vanredni rashodi

3) Sredstva rezervi sigurnosti - Neutrošena sredstva tehničke premije, po podmirenju navedenih obaveza osiguravača na kraju poslovne godine koja se unose po zajednicama rizika. Deo tih sredstava se može preneti u fond preventive odlukom skupštine osiguravača. Skupština takođe određuje i visinu fonda rezervi sigurnosti. Ova sredstva služe za pokriće obaveza iz osiguranja ukoliko u toku poslovanja sredstva tehničke premije ne bi bila dovoljna:

• Za pokriće tekućih obaveza iz osiguranja • Za izdvajanje za prenosne premije, rezervisane štete i atematičku rezervu kod osiguranja života.

4) Sredstva matematičke rezerve – deo sredstava koji se izdvaja iz sredstava tehničke premije osiguranja lica za slučaj smrti ili doživljenja (mešovito osiguranje) . Ova rezerva se izračunava aktuarsko-matematičkom metodom. Odatle i njen naziv. Tehnička premija u osiguranju života se utvrđuje na osnovu tablica smrtnosti koje se dobijaju stalnim statističkim praćenjem trajanja ljudskog života. Zove se i matematička ili neto premija jer u nju nisu uključeni troškovi osiguranja. Matematička rezerva osiguranja života prilikom otkupa, kapitalizacije itd. mora da se umanji za deo jednokratnih troškova (akvizicioni troškovi )koje je osiguravač imao prilikom zaključenja ugovora.

5) Sredstva preventive – ova sredstva se formiraju na način i u visini koju utvrđuju skupština osiguravača i to od:

• Dela premije osiguranja koju uplaćuje osiguranik • Određenog dela neutrošenih sredstava tehničke premije

11. Osiguranje i amortizacija

Amortizacija pokriva istrošenost na sredstvima z aproizvodnju zbog upotrebe i korišćenja ili uništenja usled slučaja koji pokriva osiguranje. Razlika između fonda osiguranja i fonda amortizacije se ogleda u sledećem:

a. Izvor iz kog se formiraju – Sredstva amortizacije se formiraju iz bruto proizvoda u visini određenog dela sredstava, a sredstva osiguranja su sadržana u stvorenom višku vrednosti pa im je osnova u radu.

b. Način kako se određuje njihova visina – Visina stope amortizacije zavisi od vrste i intenziteta korišćenja opreme, ali je izjednačena prema društvenom proseku. Visina premije osiguranja se utvrđuje prema veličini rizika

c. Prema nameni - Sredstva amortizacije služe za popravku i zamenu dotrajalih proizvodnih sredstava, a sredstva osiguranja nadoknađuju štetu izazvanu nepredvidivim događajim i nerećama.

12. Elementi osiguranja • Rizik • Premija osiguranja • Isplata obaveza iz osiguranja

Ovi elementi su preduslov osiguranja (rizik), njegova ekonomska osnova (premija osiguranja) i njegova svrha (isplata osigurane sume odnosno naknade štete).

13. Rizik osiguranja

Pod rizikom se podrazumeva mogućnost nastupanja ekonomske štete od nesrećnog događaja. Da bi neki događaj bio obuhvaćen osiguranjem mora da ispunjava sledeće uslove:

• Mogućnost događaja – Osiguranje podrazumeva radnju zaštite samo od događaja koji se može desiti. • Ekonomska štetnost događaja – Osiguranje je ekonomski institut pa zato rizik može predstavljati samo

događaj koji izaziva ekonomsku štetu.

• Neizvesnost događaja – Da bi događaj predstavljao rizik mora biti slučajan. Pri tome razlikujemo apsolutnu neizvesnost – kada se ne zna da li će se nešto uopšte i dogoditi, i relativnu neizvesnost - kada se zna da će se neki događaj desiti ali se ne zna vreme kada će se desiti.

• Nezavisnost događaja od volje osiguranika – Osiguranje pokriva samo one događaja koji ne zavise od volje osiguranika. U suprotnom osiguranje gubi smisao.

• Raspoređenost (disperzija) u prostornom i vremenskom pogledu – To znači da događaj koji predstavlja rizik ne pogađa sve na jednom određenom prostoru i n epogađa u isto vreme. Ukoliko bi se ovo desilo onda ne bi bilo dolidarnosti i prelivanja štete sa pojedinca na zajednicu.

• Dostupnost događaja statističkoj evidenciji – Događaj se mora ponavljati i ne sme biti izolovan. Ako nema ponavljanja, ne postoji ekonomska potreba za obezbeđenjem od posledica štetnog događaja.

• Uslov dopuštenosti po zakonu – Osiguranje garantuje nadoknadu smo za one događaja koje dopušta zakon

14. Vrste rizika u osiguranju Sa aspekta sadržaja i uticaja objektivnih i subjektivnih okolnosti postoje: • Objektivna strana rizika – kada je veličina rizika rezultat objektivnih opasnosti nastanka osiguranog

slučaja izvan uticaja ljudskog faktora (udar groma, suša …) Delovanje čoveka je ograničeno samo na prevenciju i kazne za nečinjenje koje dovodi do štete nastale ovim događajima.

• Subjektivna strana rizika – gde postoji uticaj čoveka na ostvarenje osiguranog slučaja (nehat, nepažnja, nemarnost). Subjektivna strana rizika je od značaja za ocenu rizika i od mere uticaja zavisi veličina rizika.

15. Konstantni i varijabilni rizika

Po prirodi verovatnoće postoje konstantni (stepen verovatnoće isti u dužem vremenskom periodu) i promenljivi (varijabilni) rizik (kada sa protokom vremena raste verovatnoća dešavanja rizičnog događaja.

16. Veličina rizika

Pre zaključenja ugovora o osiguranju osnovni zadatak tehnike osiguranja je da utvrdi veličinu rizika. Utvrđivanje veličine rizika iskazane u novcu je pored utvrđivanja vrednosti osiguranog predmeta i utvrđivanje stvarne visine obaveze koja može nastati za osiguravača. Tako sagledana obaveza osiguravača se naziva maksimalna šteta. Veličina rizika zavisi i od prirode i vrste same opasnosti koja se osigurava, od lokacije predmeta osiguranja, preventivnih i represivnih mera. Suma osiguranja je gornja granica obaveza osiguravača.

Realna ocena veličine rizika je osnova za određivanje visine premije osiguranja. Zbog toga je osiguranik u obaveza da prilikom sklapanja ugovora o osiguranju prijavi sve okolnosti od značaja za ocenu rizika. Za utvrđivanje rizika potrebn asu tri elementa: događaj, mesto i vreme.Da bi bio rizik jedan događaj mora imati takvu prirodu da se može izraziti u imovinskoj vrednosti. Sa aspekta vrednosti rizik je ekvivalent finansijske obaveze osiguravača svedene na njenu vrednsot na dan zaključenja ugovora o osiguranjau i njega određuju četiri elementa:

1) Osigurana suma – trebalo bi da odgovara vrednosti imovine koja je izložena jednoj određenoj opasnosti. Ako je vrednost veća onda i rizik mora biti veći jer su i obaveze osiguravača veće.

2) Trajanje osiguranja – Ukoliko osiguravač prima na sebe garantovanje naknade za štetu koja nastane u dužem vremenskom periodu utoliko je rizik veći

3) Stepen verovatnoće – Ukoliko je verovatnoća dešavanja događaja veća to je i rizik veći 4) Verovatni stepen jačine štete – Prilikom nastanka štetnog događaja, sva imovina ne biva uništena u istom

obimu. Izračunavanjem prosečne veličine štete dobija se verovatni stepen jačine štete.

Deo obaveze koji osiguravač nije u stanju da pokrije sopstvenim sredstvima – visina samopridržaja, odlazi u saosiguranje ili reosiguranje. Koncentracija većeg broja rizičnih objekata, naročito većiih vrednosti i intenziteta delovanja na manjem i ograničenom prostoru, zove se kumul. Katastrofalni rizici su razarajući rezultati prirodnih sila i događaja koji izazivaju gubitak ljudskih života i pustošenje pojedinih područja (zemljotresi, vulkani, poplave, klizišta, uragani) i za isplatu naknade štete po ovim rizicima, formiraju se posebne rezerve, a odšteta se isplaćuje u srazmeri ukupne štete.

17. Premija osiguranja

Premija osiguranja je iznos koji osiguranik uplaćuje osiguravaču za zaključeni ugovor o osiguranju. Uplatom premije osiguravač preuzima obavezu snošenja rizika. Postoje dve vrste premija:

• neto premija – čista ili teoretska premija • bruto premija – ukupna ili tarifna premija

Neto premija je vrednost rizika i trebalo bi da bude dovoljna za pokrivanje troškova za obnovu uništene ili oštećene imovine i u osnovi zavisi od rizika. Još jedan elemnt utiče na visinu premije, a to je kamatna stopa koja se postiže plasmanom sredstava fonda osiguranja. Ukoliko je kamata na plasirana sredstva veća utoliko će premija biti niža, i obrnuto. Neto premija je funkcija rizika. Rizik ima dva elementa: stepen verovatnoće i intenzitet štete. Verovatnoća se izračunava statističkim putem izražava se odnosom broja povoljnih šansi i broja mogućih šansi. 5/1000 je verovatnoća da će na 1000 zgrada izgoreti 5 zgrada.

Između premije i rizika postoji načelo srazmere iz kojeg proističu sledeće posledice:

• Nema rizika - nema premije - Ako nema rizika osiguravaču se ne duguje premija. • Menja se rizik – menja se premija - Ukoliko je rizik promenljiv i premija mora biti promenljiva. Najčešće

su rizici konstantni ali ima i promenljivih. Npr osiguranje u slučaju smrti. U teoriji sa protokom vremena raste verovatnoća nastanka smrti pa bi i premija morala da se poveća. Da bi se to izbeglo utvrđuje se jedan nivo premije za čitav period trajanja osiguranja. Premijska rezerva se zove još i matematička rezerva. Deo premije koji tačno odgovara riziku naziva se riziko – premija, a onaj deo premije koji predstavlja višak preko stvarno potrebne premije ide u matematičku rezervu naziva se štednom premijom. Visina premije zavisi i od osigurane sume. Što je veća osigurana suma to je i premija veća.

• Premijska stopa je premija koja odgovara riziku sa vrednošću od 1000 dinara i trajanjem osiguranja od jedne godine. Premija se izračunava množenjem premijske stope i brojem jedinica statističke vrednosti.

Bruto premiju (iznos koji uplaćuje osiguranik) čine neto premija i bruto dodatak. Neto premija je u celosti namenjena isplati štete, a na nju se dodaju troškovi i ti dodaci predstavljaju bruto dodatak koji čine:

• Akvizicioni troškovi – troškovi pribavljanja i zaključenja ugovora • Inkaso troškovi – troškovi naplate premija • Troškovi prevencije koju sprovodi osiguravač • Takse, porezi i druge dažbine • Koeficijent dobitka – preduzeće unapred uračunava u premiju i jedan deo svog dobitka

Prilikom zaključenja ugovora o osiguranju ugovara se premija osiguranja po kriterijumima jedinstvenim za sve osiguranike u istoj vrsti osiguranja. Ta opšta načela i posebne odredbe sadrži tarifa premije osiguranja koja može da sadrži:

• Stope premije • Premiju u apsolutnom iznosu

• Postupak ili način utvrđivanja stope ili iznosa premije • Kriterijume za izračunavanje popusta • Minimalne stope premije • Minimalnu premiju

U zavisnosti od primene bruto ili neto sistema razlikuju se:

• Bruto premijske tarife – sadrže bruto premijske stope koje se zovu i maksimalne stope • Neto premijske tarife – sadrže neto ili tehničke premije kojima se dodaju režijski troškovi, takse i drugi

troškovi

Plaćanje premije – premija se po pravilu plaća unapred. To je neophodno da bi fond osiguranja bio u stanju da ispuni svoju osnovnu ulogu. Najčešće premiju osiguranik plaća neposredno osiguravaču. Posredno plaćanje premije kada preduzeće zaposlenog plaća prmiju osiguravaču. Mada se plaća u ugovorenim rokovima i odjednom, visina ugovorene premije se može promeniti i to u sledećim situacijama:

• Ukoliko se promene okolnosti značajne za veličinu rizika • Ukoliko se saugovarači o tome dogovore

Prema vremenskom razdoblju plaćanja postoje:

• Godišnje • Krtakoročne • Obročne i • Obračunske ili flontalne premije

18. Naknada iz osiguranja

Naknada ili kako se još zove odšteta je cilj osiguranja. Pod naknadom se podrazumevaju sva izdvajanja iz fonda osiguranja kad nastanu predviđeni nepovoljni događaji, tj. kad se ostvare ekonomski štetni događaji. Obaveza osiguravača da plati ugovorenu sumu iz ugovora o osiguranju nastaje kada se dogodi osigurani slučaj, a utvrđuje se postupkom koji se zove likvidacija štete.

U osiguranju lica obaveza osiguravače određena je sporazumno pri zaključenju ugovora i ne predstavlja naknadu štete već isplatu ugovorene sume. Postupak likvidacije štete odvija se u nekoliko faza od nastanka osiguranog slučaja do isplate uovorene sume. Te faze su:

• Prijava o nastanku osiguranog slučaja • Procena štete • Utvrđivanje postojanja obaveze iz osiguranja • Određivanje visine obaveze iz osiguranja • Isplata štete • Subrogacija prava prema odgovornom licu na osiguravača

Osiguranik je u obavezi da u roku od tri dana obavesti osiguravača o nastanku osiguranog slučaja. Procena vrste i visine štete po pravilu je regulisana uslovima osiguranja. Osiguravač je dužan da odmah, a najkasnije tri dana od prijema prijave pritupi proceni štete. U suprotnom osiguranik može sam pristupiti sa uklanjanjem posledica štete. To može uraditi i u sledećim slučajevima:

• Kada je to u javnom interesu • Zbog sprečavanja povećanja štete

• Zbog normalizacije proizvodnog procesa

Postupak procene štete regulisan je uslovima osiguranja:

• Štetu utvrđuju zajedno osiguranik i osiguravač ili njihovi ovlašćeni predstavnici • Troškovi procene štete padaju na teret osiguravača • Ukoliko nije drugačije ugovoreno, oštećena stvar koja preostane po nastanku osiguranog slučaja ostaje

osiguraniku i on nema pravo da traži punu isplatu sume osiguranja. Vrednost tih stvari se obračunava po tržišoj vrednosti u mestu gde je nastala šteta na dan nastanka osiguranog slučaja.

Ukoliko o visini štete nema saglasnosti, svaka strana može da zahteva da štetu utvrde veštaci. U osiguranju rove u pomorskom saobraćaju, teret dokazivanja štete je na osiguraniku. Potrebnu dokumentaciju sačinjava havarijski komesar na poziv osiguranika. Na osnovu podnete dokumentacije, osiguravač utvrđuje da li postoji obaveza za isplatu štete iz ugovora o osiguranju, tj. da li je događaj koji je prouzrokovao štetu bio osigurani slučaj.

Osiguravač se oslobađa obaveze ukoliko savesno isplati naknadu osiguraniku. Ukoliko odbije zahtve za isplatu, osiguravač mora da navede odgovarajuće obrazloženje. Štete iz kulancije su štete koje su nastale usled objektivnih okolnosti ali nisu pokrivene uslovima osiguranja. Po utvrđivanju pravnog osnova postojanja obaveze, osiguravač pristupa utvrđivanju visine svoje obaveze. Visina odšete može biti:

• Jednaka iznosu stvarne štete ali ne veća od sume osiguranja • Veća od osigurane sume (u slučaju uzastopnih šteta, ponovljenih šteta) • Manja od iznosa stvarne štete (u slučaju namerno prijavljenih netačnih podataka…)

19. Oblik naknade a. Isplata novčanog iznosa - Ova obaveza osiguravača sastoji se u isplati onog novčanog iznosa kojim će se

pokriti potreba nastala ostvarenjem predviđenog štetnog događaja, jer su posledice uvek imovinske prirode. kada se zaključuje bilo koje osiguranje uvek se određuje suma osiguranja koja po pravilu u imovinskom osiguranju treba da odgovara vrednosti osigurane stvari. Naknada ne mora uvek imati oblik isplate novčanog iznosa. Osiguravač može za sebe da rezerviše pravo da pored isplate i da sam popravi oštećeno dobro, zameni novim iste vrste i rednosti. Ovakva vrsta naknade se zove

b. Reparacija. Osiguravač se na reparaciju odlučuje iz dva osnovna razloga: • Osiguravač na taj načina svodi svoju obavezu na pravu meru (izbegava eventualnu isplatu većeg

iznosa od stvarne štete) • Otklanja mogućnost namernih, tzv. spektakularnih šteta

20. Obim naknade

Obim naknade ili veličina iznosa koji se isplaćuje osiguraniku iz fonda osiguranja nije isti kod svih osiguranja. Postoje bitne razlike kod osiguranja imovine i osiguranja lica.

Kod osiguranja lica bez obzira da li se radi o osiguranju za slučaj smrti ili od posledica nesrećnog slučaja, kada nastane osigurani slučaj uvek se isplaćuje tačno onaj iznos koji je prilikom zaključenja ugovora određen kao osigurana suma. Kod ove vrste osiguranja, moguće je kumuliranje isplaćene sume, ukoliko je osiguranik bio osiguran kod dva ili više osiguravača, dok kumuliranje nije moguće kod osigruanja imovine.

Kod imovinskih osiguranja osiguravač nadoknađuje štetu koju je pretrpeo osiguranik usled nastanka osiguranog slučaja. Dužan je dakle da obešteti osiguranika. Kod imovinskih osiguranja na veličinu obavezeosiguravača utiču, pored stvarne štete i suma osiguranja i vrednost osigurane stvari. Šteta koja je nastala usled ostvarenja rizika najviše je što se može dobiti iz fonda osiguranja. Suma osiguranja ograničava obavezu osiguravača. Ona je utvrđena u samom ugovoru o

osiguranju i nju određuje osiguranik. prema visini sume osiguranja određuje se i visina premije. Najčešće je suma osiguranja jednaka vrednosti osigurane stvari. Ukoliko je suma osiguranja veća od vrednosti osigurane stvari tzv. nadosiguranje ili ako je stvar osigurna kod dva ili više osiguravača, tako da zbir osiguranih suma prelazi stvarnu vrednost predmeta, isplatiće se samo stvarni iznos štete, jer iznos naknade ne može biti veći od štete koju je osiguranik pretrpeo.

Kada je šteta totalna isplaćuje se suma osiguranja. Ako je šteta delimična moguća su dva rešenja:

1) Da se na ime obeštećenja kao naknada, isplati iznos pune štete, ali najviše do sume osiguranja. 2) Da se isplati iznos u srazmeri između sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari – proporcionalno

pravilo.

Proporcionalno pravilo se može neutralisati osiguranjem na prvi rizik, gde je suština u tome da se osiguraniku garantuje puno obeštećenje u svim slučajevima delimične štete koja nije veća od sume osiguranja. Na ovaj način se dejstvo proporcionalnog pravila samo na slučajeve kada je šteta veća od sume osiguranja. Premija kod osiguranj na prvi rizik je nešto veća od one koja odgovara sumi osiguranja.

Proporcionalno pravilo se ne primenjuje ni u slučaju kada je jednim osiguranjem obuhvaćeno više različitih predmeta osiguranja. Naprimer više objekata i opreme jednog preduzeća. U osiguranju imovine na osiguravača prelaze sva prava osiguranika prema licu koje je po bilo kom osnovu odgovorno za štetu i to do visine isplaćene naknade – subrogacija prava. To je tzv. regresno pravo osiguravača.

U osiguranju lica osiguravač za isplaćenu osiguranu sumu ne može imati ni po kojoj osnovi pravo regresa od trećeg lica, odgovornog za nastanak osiguranog slučaja.

21. Ugovor o osiguranju

Ugovorom o osiguranju preciziraju se prava i obaveze između osiguranika i osiguravača i smatra se da je zaključen kada ugovarači potpišu polisu osiguranja ili list pokrića. Ugovorom o osiguranju osiguranik se obavezuje da plati određeni iznos osiguravaču, a osiguravač se obavezuje da ukoliko dođe do osiguranog slučaja isplati osiguraniku ili trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu sumu.

Ugovor o osiguranju je konsensualnog karaktera jer je za zaključenje dovoljna obična saglasnost strana koja se može dokazati i na drugi način, a ne samo pismenom ispravom. Stranam u ugovaranju je prepušteno određivanje:

• Predmeta osiguranja • Sume osiguranja ili vrednosti predmeta osiguranja • Vrste i širina pokrića • Korisnika osiguranja

Ugovor o osiguranju je:

• Dvostrano obavezni ugovor • Sukcesivni ugovor (sa trajanjem) za sve vreme trajanja ugovora • Aleatoran (samo sa gledišta osiguranika) • Ugovor robnog prometa (ukoliko je ugovarač privredni subjekt) • Ugovor građanskog prava • Ugovor o namenskoj štednji (osiguranje života i za slučaj smrti i doživljenja)

Postoje brojni pristupi definisanju ugovora o osiguranju:

• Ekonomsko-pravne teorije osiguranje tretiraju kao: o Potrebu da se osiguranjem pokrije rizik o Sigurnost pokriće osiguravača je bitan faktor u osiguranju

• Tehničko-pravne teorije ili teorije pokrića: o Teorija kompenzacije - osiguravač za plaćenu premiju daje obavezu naknade štete

kompenzacijom o Teorija tehnički organizovanog preduzeća – vezivanje za određeno preduzeće koje preuzima

rizike i utvrđuje premiju • Pravne teorije

o Teorija odštete – svrha osiguranja je naknada štete o Teorija prestacije – za plaćenu premiju – prestaciju, osiguravač daje nadoknadu štete.

22. Vrste ugovora o osiguranju

U zavisnosti od kriterijuma postoje različite podele. Ako je kriterijum određenost predmete osiguranja postoje:

• Pojedninačni ugovori o osiguranju • Opšti ugovori o osiguranju

Prema trajanju dele se na:

• Ugovore sa utvrđenim rokom trajanja • Ugovore na određeno vreme (mogu se raskinuti tri meseca pre dospeća skadence) • Ugovore na određeno putovanje • Kombinovane ugovore na vreme i izvođenje poduhvata

Sa gledišta pokrića razlikujemo

• Uzajamno osiguranje • Premijsko osiguranje

Sa gledišta predmeta osiguranje

• Osiguranje imovine o Osiguranje imovine u užem smislu o Transportno osiguranje o Kreditno osiguranje

• Osiguranje lica o Osiguranje života o Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja

Prema mestu nastanka rizika razlikujemo:

• Pomorsko osiguranje • Nepomorsko osiguranje

Prema području delatnosti:

• Osiguranje industrije i zanatstva • Osiguranje poljoprivrede • Osiguranje pokućstva, zgrada …

• Transportno osiguranje • Osiguranje motornih vozila • Osiguranje kredita

Prema vrsti rizika:

• Od požara i drugih opasnosti • Mašine od lomova • Životinje od izginuća • Useva i plodova • Lica od nesrećnog slučaja • Života • Izvoznih kredita • Pošiljaka u prevozu

23. Polisa osiguranja

Polisa osiguranja je isprava o zaključenom ugovoru o osiguranju koju izdaje osiguravač. Polisa je forma ugovora o osiguranju, dokazno sredstvo o zaključenom ugovoru, sredstvo legitimacije, a pojavljuje se i kao hartija od vrednosti. Polisa sadrži sve bitne elemente ugovora o osiguranju.

• Ime osiguranika i mesto stanovanja • Predmet osiguranja • Prirodu rizika • Početak jemstva • Osiguranu sumu • Premiju • Datum • Potpis ugovornih strana

Polisa osiguranja može i da se vinkulira u korist prodavca. Prodavac predmeta velike vrednosti (avioni, brodovi…) može da zahteva:

• Da se predmet prodaje osigura kod poznatog osiguravača • Da osiguravač reosigura riziki u delu koji ne može samda mpokriva • Da se polisa osiguranja vinkulira u korsit prodavca

Kod vinkuliranih polisa premiju plaća osiguranik, ali se unosi klauzula da se naknada štete ne isplaćuje osiguraniku već onom ko je naznačen u vinkuliranoj polisi osiguranja. Po pravilu izdaje se na formularu koji je unapred pripremljen u dva-tri primerka. Original preuzima osiguranik, kopije zadržava osiguravač.

24. Vrste polisa

Polisa može biti:

a) Polisa pomorskog osiguranja (uže karga, kaska, odgovornost vozara, uvozna, izvozna …) b) Polisa nepomorskog saobraćaja (sve vrste osiguranja imovine i lica)

a) U domaćoj valuti b) U stranoj valuti

a) Pojedinačnog, određenog predmeta osiguranja b) Opšta, generalna, globalna, kada je broj predmeta osiguranja promenljiv u toku trajanja osiguranja c) Kombinovana (obuhvata nekoliko vrsta osiguranja) d) Individualnog osiguranja

a) Mešovitog osiguranja života b) Uzajamno-mešovitog osiguranja c) Kolektivnog ili grupnog osiguranja d) Kombinovanog kolektivnog osiguranja – polisom obuhvaćeno kolektivno osiguranja dve ili nekoliko vrsta

osiguranja

a) Valutirana - kada je suma osiguranja ujedno i ugovorena vrednost osiguranog predmeta b) Nevalutirana polisa – ako suma osiguranja nije ugovorena vrednost osiguranja

a) Prenosiva – kada su prava iz ugovora prenosiva na drugo lice b) Neprenosiva – suprotno od prethodne

a) Blanket polisa – obuhvaćene su razne vrste roba, a osiguravač jemči za svaku od njih b) Flotantna (otpisna) polisa - izdaje se na ukupnu vrednost svih pošiljaka, a po otpremanju svake pojedine

sukcesivno se otpisuje njena vrednost.

a) Permanentna polisa – kada rok trajanja nije ograničen b) Za određeno putovanje ili za određenn prevoz

a) Na ime b) Na donosioca c) Po naredbi

25. Ponuda osiguranja i ostale isprave o zaključenom ugovoru o osiguranju

Pismena ponuda je samo iskazana volja lica koje želi da se osigura. Podnošenjem tako ispunena ponude lice pristupa osiguranju. Ugovor o osiguranju nije zaključen sve dok se ne izda polisa osiguranja.

Potvrda o zaključenom osiguranju – Zaključivanje ugovora o osiguranju potvrđuje se pismeno na različite načine u zavisnosti od vrste osiguranja. Osiguravač na osnovu potvrde može izdati redovnu polisu osiguranja.

Lista pokrića - Smatra se da je ugovor o osiguranju zaključen i kada ugovarači osiguranja potpišu list pokrića. U ovaj liste se unose svi bitni delovi ugovora o osiguranju pa može privremeno zameniti polisu osiguranja ako je za njeno izdavanje potrebno duže vreme.

Potvrda o produženju trajanja polise osiguranja – Osiguravač može o dospelosti osiguranja (skadenci) izdati potvru kojom produžava trajanje osiguranja za dalji period trajanja osiguranja.

Certifikat osiguranja – Za potvrđivanje zaključenog ugovora o osiguranju često služi i certifikat ili uverenje, koji sadrži samo glavne podatke o uslovima zaključenog osiguranja. Upotrebljava se i u pojedninačnim osiguranjima kada nisu poznati svi elementi za izdavanje polise. Izdaju ga osiguravači ali ih ispostavljaju i brokeri.

Uslovi osiguranja - Ili pravila osiguranja su sastavni deo ugovora o osiguranju. Uslovi su jedinstveni i obavezujući za osiguravača i sve osiguranike u određenoj vrsti osiguranja za koju su doneti. Osiguravač je u obavezi da upozori osiguranika ili ugovarača osiguranja da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni seo ugovora i da ih preda (ako nisu odštampani na samoj polisi) osiguraniku.

• Opšti uslovi osiguranja - Sadrže odrdbe zajedničke za sve ugovore o osiguranju npr. imovine, osiguranje života itd. Obuhvataju:

o Uvodne napomene o Opšte odredbe o Obaveze osiguranika i posledice neizvršavanja o Obaveze osiguravača o Trajanje osiguranja o Šteta i osigurani rizici o Nadosiguranja i ugovor sa nekoliko osiguravača o Podosiguranje o Prelaz ugovora o osiguranju na pribavioca osigurane stvari o Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornoj osobi na osiguravača (subrogacija) o Zastarelost potraživanja o Završne odredbe

• Posebni uslovi osiguranja – definišu sve specifičnosti u pojedinoj vrsti osiguranja. posebnim uslovima se dopunjuju zajedničke odredbe iz opštih uslova osiguranja. Posebnim uslovima se regulišu pojedine vrste imovinskih osiguranja npr. osiguranje:

o Od požara o Stakla od loma o Provalne krađe i razbojništva o Robe u hladnjačama o Pokućstva o Životinja

26. Obaveze ugovornih strana a) Obaveze kod zaključenja osiguranja – Kod zaključenja ugovora o osiguranju osnovna obaveza leži na

osiguraniku. Ona se sastoji u tome da osiguranik tačno i potpuno odgovori na sva pitanja postavljena u ponudi.

b) Obaveze u toku tajanja osiguranja – osnovna obaveza je sastoji se u plaćanju premije kao i prijavljivanju svake promene u pogledu rizika.

c) Obaveze kad nastupi ugovoreni osigurani slučaj – Obaveze su tada uglasvnom na osiguravaču i tada nastaj eobaveza osiguravača da isplati na ime naknade osiguranja određenu sumu. Pored ove obaveze osiguravača postoji i obaveza osiguranika da:

i. Štetu prijavi u određenom roku ii. Dopusti utvrđivanje visine štete

iii. Da svoj doprinos u utvrđivanju štete

Pored ovih obe strane su dužne da urade i sledeće:

• Osiguranik bi trebalo da preduzme mere radi spasavanja osiguranih predmeta (samo ako je to izričito navdeneo u ugovoru o osiguranju)

• Obaveza osiguranika da osigurane stvari koristi na propisan način • Obaveza osiguravača da postupa kao uredni privrednik – da se ponaša pošteno i savesno • Obaveza namenskog korišćenja sredstava osiguranja • Obaveze osiguravača da preduzima potrebne preventivne mere u cilju smanjenja i otklanjanja štete • Obaveza osiguravača da pored naknade štete osiguraniku nadoknadi i nužne i korisne troškove tj.

troškove koje osiguranik ima prilikom preduzimanja mera i radnji radi sprečavanja nastupanja veće štete.

27. Prestanak ugovora o osiguranju

Razlozi mogu biti redovni (istek roka na koji je zaključen ugovor) i neredovni (ništavnost ugovora, raskid ugovora, stečaj osiguravača …)

Istek roka je jedan od najčešćih načina prestanka ugovora o osiguranju sa određenim rokom trajanja. Taj rok može biti unapred određen kada ugovor prestaje istekom poslednjeg dana roka ztajanja osiguranja ili odrediv kod kojeg stranke same ugovaraju kojim će se događajem smatrati da je ugovor istekao.

Važno je razlikovati rok u kojem se ugovor može otkazati od otkaznog roka. Ugovor zaključen na neodređeno vreme može da se otkaže ali dejstvo tog otkaza ne nastupa odmah, čak ni po isteku određenog roka, već na kraju tekuće godine osiguranja. Ugovor prestaje i nastupanjem osiguranog slučaja. U osiguranju imovine ugovor prestaje samo u slučaju totalne štete jer ne postoji više predmet osiguranja.

Ugovor o osiguranju može biti apsolutno ništav ( ako su zabranjeni ili nemoralni predmeti i razlozi) i razlozi za apsolutnu ništavost su određeni zakonom i relativno ništav (nedostatak volje u vidu zablude, prinude, prevare…) razlozi su određeni opštim uslovima osiguranja.

Kod raskida ugovora do prestanka pravnih odnosa dolazi zbog uzroka koji su nastali posle zaključenja ugovora. Do raskida ugovora može doći voljom ugovornika ili zakonom propisanih uzroka, a raskid može biti sporazuman ili jednostran. najvažniji razlozi jednostranog raskida ugovora su neizvršenje obaveza (neplaćanje premije, neprijavljivanje okolnosti od značaja za procenu veličine rizika) i promenjene okolnosti (povećanje rizika, promena rizika premeštanjem osigurane stvari u toku trajanja osiguranja)

Osiguranje zaključeno na rok duži od 5 godina, svaka strana može, po isteku ovog roka uz otkazni rok od 6 meseci pismeno da izjavi drugoj strani da raskida ugovor. Ova materija je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.

U uslovima tržišne privrede realna je mogućnost stečaja kako osiguravača tako i osiguranika. Stečajna pravila su drugačija za osiguravajuća preduzeća nego za druge privredne subjekte, što proističe iz specifičnosti njihove društvene uloge. U slučaju stečaja osiguravača ugovor o osiguranju prestaje, au slučaju stečaja osiguranika ugovor o osiguranju nastavlja i dalje da proizvodi svoje pravno dejstvo jer se osiguranje nastavlja između stečajne mase i osiguravača, s tim da svaka strana ima pravo da u roku od tri meseca od otvaranja stečajnog postupka raskine ugovor o osiguranju.

28. Tehnička organizacija

Savremeno osiguranje se ne može zamisliti bez matematičko-statističkih baza, bez mogućnosti da se rizici međusobno kompenzuju, bez primene aktuarske matematike. Osnovi tehničke organizacije osiguranja su zajednica, matematičko-statistička baza i kompenzacija rizika.

29. Zadaci tehničke organizacije

Fond osiguranja mora biti u ravnoteži. U fond mora ući premija, tj. onoliko novčanih sredstava koliko će u njega u toku godine ići na isplatu šteta. Upravo tu leži prvi zadatak tehničke organizacije, da unapred ustanovi ukupan iznos štete u toku godine.

Kako će se ukupni iznos novčanih sredstava raspodeliti između osiguranika je drugi zadatak tehničke organizacije. Pošto su osigurani različiti događaji, sa različitim verovatnoćama ostavrivanja, u svakom pojedinačnom slučaju se mora odrediti odgovarajući iznos premije.

Treći zadatak tehničke organizacije je da u onim osiguranjima koja se zasnivaju na kapitalizaciji (osiguranje života) kod kojih pored riziko premije postoji i štedna premija, izračuna premijsku rezervu ili matematičku rezervu. Premijsku rezervu aktuarska služba utvrđuje svake godine, različitim metodama,a sve te metode imaju za cilj da se što tačnije ustanovi pokriće za buduće obaveze osiguravajućeg preduzeća.

30. Elementi tehničke organizacije

Osiguranje postoji tek onda kada se veći broj preduzeća udruži u zajednicu osiguranja radi zaštite od rizika. Ta zajednica koja se zove uzajamnost rizika je prvi element tehničke organizacije. Verovatnoća dešavanja osiguranog slučaja nije ista za sve članove zajednice rizika. Taj slučaj odigravanja osiguranog slučaja za pojedine članove zajednice se zove uzajamnost i bez nje nema osiguranja.

Drugi element tehničke organizacije osiguranja je statistika. Zajednica mora biti organizovana prema statističkim zakonima. Da bi osiguravajuće preduzeće ostavrilo svoju primarnu funkciju, ispltu nadoknade štete u slučaju ostvarenja osiguranog događaja, ono mora da raspolaže predračunom mogućih šteta, a samim tim i odgovarajućim iznosom premija. To je jedino moguće korišćenjem statistike, tj. posmatranjem, beleženjem, obradom ekonomski nepovoljnih događaja koji mogu izazvati štete jednom društvu. Nekada se smatralo da je slučaj nepredvidiv, međutim danas se slučaju pridaje izvesna predvidivost. Predvidivost važi ako postoji izvestan broj slučajeva. Zakon velikih brojeva izražava se u tome da posmatranja vršena u velikom broju slučajeva uvek daju skoro iste rezultate. Što je veći broj slučajeva rezultati su tačniji. Pored ovog zakona, jedna od tehničkih baza je i Zakon verovatnoće. Verovatnoća je odnos broja povoljnih šansi prema ukupnom broju mogućih šansi i izražava se razlomkom. Izražava se srednjim brojevima ali se u stvarnosti koriguje za odstupanja naniže ili naviše. Odstupanje je razlika između broja nastalih šteta i statističkih podataka zasnovanih na računu verovatnoće.

Kada se stvaraju baze statističkih podataka potrebno je rizike posmatrati sa aspekta homogenosti po prirodi i po vrednosti. Potrebno je rizike grupisati prema njihovim vrstama. Statistički rezultati se u osiguranju upotrebljavaju kao tablice i kao tabele. Tabele klasiranja se odnose na rizike kojima je ugrožena imovina. Tablice pokazju verovatnoću kod rizika kojima su ugroženi ljudi. Statistički podaci predstavljaju informacionu bazu osiguravajućeg preduzeća.

31. Procena rizika

Opšti postupak procene se sastoji u sledećem:

1) Određivanje predmeta osiguranja i njihovih karakteristika 2) Određivane rizika od kojih se želi zaštita 3) Određivanje pripadnosti predmeta određenoj grupi rizika 4) Utvrđivanje osnovice za izračunavanje premije 5) Izračunavanje visine premije upotrebom tarifa premija za odg. vrstu osiguranj 6) Primeni korektivnih faktora na premiju

Za pojedine vrste osiguranja vezani su razredi opasnosti. Tako kod rizika koji se odnose na transportna osiguranja i razlikujemo:

• Grupu osnovnih rizika– opasnosti koje se odnose na saobraćajne nesreće, požar, razbojništvo, krađu … • Dopunski rizici – vezani su za svojstvo robe koja se prevozi (lom, vlaga, curenje, rđanje …), manipiulativni

rizici (štete nastale nepravilnim rukovanjem…) • Od ratnihi političkih rizika (uglavnom u međunarodnom pomorskom i vazdušnom saobraćaju)

Po određivanju predmeta osiguranja i rizika od kojih se želi osiguranje, mora da se odredi pripadnost predmeta osiguranja odgovarajućoj grupi rizika. Zbiri rizika određen je delatnošću kojom se osiguranik bavi. U prvu rizičnu grupu svrstani su osiguranici koji prevoze robu sa najvećim rizikom (žive životinje, ribe, sveže meso, bela tehnika …). U drugu grupu čiji je rizik srednji (svi koji nisu svrstani u prvu ili trežu grupu) i treću grupu čine prevoznici roba sa najmanjim rizikom (betonsko gvođže, lanci, limovi, rezana građa, pesak …)

32. Određivanje osnovice za izračunavanje premije

Osnovica za izračunavanje premije zavisi od toga šta je predmet osiguranja. Ako se osigurava građevinski objekat vrednost osigurane stvari je građevinska vrednost objekta. Kao osnovica se koristi cena izgradnje novog objekta umanena za iznos amortizacije. Kada se osigurava na novu vrednost, od cene se ne odbija amortizacija. Na novu vrednost se ne mogu osigurati objekti čija je stvarna vrednost u trnutku zaključenja ugovora već 40% niža.

Za zalihe robe, materijala i sirovina osnovica za izračunavanje sume osiguranja je nabavna cena osigurane stvari ukoliko ta cena nije viša od trenutne tržišne cene te stvari

Za zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvode osnovica je proizvodna cena ukoliko nije viša od tržišne.

Za mašine, uređaje, instalacije, transportna sredstva osnovica za izračunavanje premije je nabavna cena nove stvari umanjena za iznos amrotizacije.

Kod osiguranja robe u prevozu (kargo) uobičajeno se koriste tri osnovice za obračun premije:

• zbir svih ulaznih faktura i zbir svih priihoda, • zbir vrednosti svih pošiljaka i • zbir svih ulaznih faktura ili zbir prihoda.

Kod osiguranja brodova (kasko) osigurana suma broda utvrđuje se kao maksimalna obaveza osiguravača. Suma osiguranja se zove još i valutacija broda. U kasko osiguranju primenjuje se i dvostruka valutacija gde se prijavljuju dve osigurane sume – jedna za delimičnu štetu i druga za totalnu štetu.

33. Izračunavanje visine premije

Način izračunavanja premije zavisi od toga kako su tarifama izražene premijske stope. Tarife su često podeljene na premijske grupe prema kojima se definišu, po svojim karakteristikama, uže grupe predmeta osiguranja. Premijske stope mogu biti izražene u procentima (%) ili promilima (%0). U osiguranju imovine vremenski period na koji se odnosi premijska stopa je po pravilu godinu dana. a po posebnim tablicama se utvrđuje stopa za kraći period.

Bruto premijska stopa se dobija kao proizvod premijske stope i zbira režijskog dodatka i 1

Bruto premijska stopa = Premijska stopa x (1+Režijski dodatak)

Bruto premija osiguranja = Suma osiguranja x Bruto premijska stopa /1000

Ukoliko kod plaćanja premije postoji dodatka na premiju, a istovrmeno i popust (izražen u procentima) onda se prvo na bruto premiju dodaje procenat dodatka pa se tek onda umanji za procenat popusta.

U praksi je čest slučaj da se osim dodatka i popusta koji se primenjuju na premiju osiguranja za pojedine predmete osiguranja primenjuju popusti i na nivou cele polise. Takav popust odn. dodatak se primenjuju na premije za više predmeta odjednom ili za ugovoreno višegodišnje trajanje osiguranja.

34. Plaćanje premije

Premija osiguranja obračunava se za celu godinu unapred. Plaćanje se može ugovoriti jednokratno ili u ratama (kvartalno, mesečno, plougodišnje). Osiguranje počinje da važi nakon uplate prve rate. U transportnom i osiguranju industrije premija se plaća na osnovu fakture na kojoj je označeno da se radi o akontaciji premije. Po isteku osiguranja i nakon zaključenog računa radi se konačan obračun za proteklo razdoblje.

Sa aspekta osguranika razlika u premiji može biti pozitivna i negativna. Ukoliko je reč o višegodišnjim osiguranjima razlika u premiji se uključuje u prvu sledeću ratu koja dospeva za naplatu, a ukoliko je reč o kratkotrajnim osiguranjima izdaje se polisa konačnog obračuna.

35. Uslovi osiguranja

Udruženje Londonskih osiguravača (ILU) kroz posebne odbore sprovodi standardizaciju u formulisanju klauzula i uslova osiguranja. U primeni je pet osnovnih kompleta institutskih klauzula i to tri kompleta za osiguranje pomorskih rizika, komplet za osiguranje ratnih rizika i kompet za osiguranje rizika štrajka.

Svaki od ovih kompleta predstavlja samostalne uslove osiguranja i može se primeniti uz bilo koju polisu osiguranja. Dovoljno je na samoj polisi označiti koji komplet klauzula se primenjuje.

36. Procedura izdavanja polise osiguranja

Načini izdavanja polisa:

a) Ručno bez prethodne ponude osiguranja b) Ručno na osnovu prethodne ponude osiguranja c) Računarom bez prethodne ponude osiguranja d) Računarom na osnovu prethodne ponude osiguranja

Polise osiguranja se ručno popunjavaju na terenu, kada zastupnik obilazeći domove prodaje osiguranje uglavnom fizičkim licima. U poslednje vreme ovaj način se zamenjuje ručnim popunjavanjem ponude, a računasrkim izdavanjem polise osiguranja.

Polise osiguranja života uvek se izdaju na osnovu ponude, posebno kada je neophodno da se obave medicinski pregledi osiguranika.

Polise se pohranjuju u preduzeću za osiguranje. Posebnim pravilnikom propisan je način i rok čuvanja polisa. Zahtev za ispravljanje podataka na polisi osiguranja može da uputi osiguranik u pisanoj formi ili na za to predviđenom obrascu osiguranja. Ispravke treba uraditi na svim primercima. U slučaju proširenja ili smanjenja pokrića po pravilu se izdaju dodaci polisi (ili aneksi), koji se prilažu uz polisu i koji važe samo ukoliko postoji osnovna polisa. Dodatak potpisuju obe strane i ima najmanje dva primerka.

Trajanje osiguranja obavezno se navodi u svakoj polisi. U praksi su poznati sledeći rokovi trajanja:

• Kratkotrajno osiguranje – na rok kraći od godinu dana • Višegodišnje osiguranje – duže od 1 a najmanje 5 ili 10 godina • Dugoročno osiguranje – duže od 1 godine sa nepoznatim datumom isteka osiguranja (do otkaza). Kod

ovih osiguranja svaka strana može da raskine ugovor sa danom dospelosti premije, obaveštavajući drugu stranu pismenim putem najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.

37. Reosiguranje, retrocesija i saosiguranje

Pošto statistika prikazuje prošle događaje, preduzeće mora da ima na raspolaganju sredstva za neutralisanje odstupanja. jedno od sredstava je stvaranje rezervi. Ako jedne godine štete budu manje nego što su predvideli statistički podaci, iz tog viška se stvara rezerva koja će sledeće godine služiti za pokriće eventualnog viška šteta. To bi bila kompenzacija u vremenu.

Najvažnije sredstvo za obezbeđenje od odstupanja i za sprovođenje kompenzacije rizika je reosiguranje. Pošto se osiguranje zasniva na Zakonu velikih brojeva i verovatnoći, preduzeće prema ovim zakonima niveliše mnoštvo rizika za koje jamči. Međutim za obezbeđenje kompenzacije nije dovoljno smao sklapanje velikog broja ugovora, neophodno je da se ostvari i tehnička homogenost. To se postiže reosiguranjem. Pošto rizici mogu da budu veći od prosečnih-statističkih, reosiguranje odstranjuje ili bar smanjuje ove opasnosti.

Suština reosiguranja

Osiguravajuće preduzeće ne prima u svoje jemstvo samo rizike koje sopstvenom ekonomskom snagom može da pokriva. Ono preuzima i rizike koji premašuju njegove ekonomske mogućnosti. Tada preduzeće deo rizika koji prevazilazi njegove mogućnosti prenosi na drugo preduzeće – reosiguravača. Kada reosiguravač, da bi sačuvao ravnotežu svog portfelja, ustupa nekom deo rizika, tada se govori o retrocesiji.

Poslovi reosiguranja mogu imati karakter nacionalnog reosiguranja odnosno međunarodni karakter, au zavisnosti od činjenice da li se reosiguranje daje u pokriće domaćem ili inostranom reosiguravaču. Aktivno reosiguranje je kada domaći reosiguravač prima od drugih zajednica reosiguranja iz zemlje i inostranstva osiguranje u svoje pokriće. Pasivno reosiguranje je kada deo svojih obaveza ustupa drugim zajednicama osiguranja – retrocesija. Reosiguranje se javlja u obliku reosiguranja sume - ili klasičnom reosiguranju gde je reosiguravač u obavezi da u reosiguranoj sumi učestvuje u obavezi cedenta u istom procentu u kojem je raspodeljena osigurana suma, i reosiguranja štete - obaveza reosiguravača se utvrđuje na određenu visinu štete koju je obavezan da nadoknadi cedent.

Ugovor o reosiguranju se definiše kao ugovor kojim jedna strana – reosiguravač preuzima obavezu da drugoj strani – osiguravaču plati deo iznosa ili čitav iznos koji je osiguravač isplatio osiguraniku, a osiguravač preuzima obavezu da za to plati određenu premiju. Ugovor o reosiguranju je po svojoj prirodi posao osiguranja u kome reosiguravač uz ugovorene uslove preuzima u svoje pokriće deo obaveza osiguravača (cedenta) iz ugovora o osiguranju.

38. Načela ugovora o reosiguranju • Savesnost i poverenje - pošto reosiguravač preuzima deo obaveze osiguravača posredno, sa pravom se

očekuje savesnost i stručnost cedenta. Sa druge strane osiguravača očekuje savesno ispunjavanje obaveza reosiguravača kada nastupi osigurani slučaj

• Ista sudbina osiguravača i reosiguravača – proizilazi iz istovetnih interesa ugovornih strana da posluju u skladu sa ekonomskim načelima osiguranja, a posebnu u oceni rizika, utvrđivanja visine premije …

• Interes – osiguravač koji nema dovoljno sredstava da u potpunosti niveliše rizik usopstvenom portfelju osiguranja, ima opravdan interes da višak dela obaveza pokrije reosiguranjem

• Određenost rizika – nastankom osiguranog slučaja nastaje obaveza iz ugovora o osiguranju. Obaveza reosiguravača nastaje kada nastane obaveza osiguravača da isplati ugovorenu sumu.

• Kontrola poslovanja osiguravača – Zaštitna mera reosiguravača protiv nesavesnog rada osiguravača • Princip arbitraže – u rešavanju sporova iz ugovora. U ugovorima se redovno predviđa formiranje "ad

hoc" arbitraže 39. Vrste ugovora o reosiguranju

1) Pojedinačni ugovor o reosiguranju - zaključuje se za pokriće određenog rizika u određenom poslu osiguranja. Pošto se u ovakvim ugovorima reosiguravač upoznaje sa svim elementima rizika i i donosi odluku o preuzimanju tog rizika, ovakvi ugovori se zovu dobrovoljni ili fakultativni ugovori o reosiguranju. Najstariji tip ugovora o reosiguranju i retko se primenjuje. Potpisuje se kada je ugovor o osiguranju već zaključen.

2) Opšti ugovor o reosiguranju – ovim ugovorom ugovorne strane ugovaraju obavezu reosiguravača da primi u osiguranje deo u određenoj vrsti ili portfelju osiguravača pod ugovorenim uslovima. Zaključuje se unapred za ugovoreni period za poslove osiguranja koji će se tek realizovati.

3) Otvoreno pokriće reosiguranja - je kombinacija opšteg i pojedinačnog ugovora

40. Resiguranje sume

Kod osve vrste reosiguranja, rizik se deli između osiguravača i reosiguravača u istom procentu u kojem se deli i naplaćena premija, pa obe strane jemče istim procentom. Može se javiti u sledećim varijantama:

• Ugovor o ekscedentnom reosiguranju • Ugovor o kvotnom reosiguranju • Ugovor o kvotno-ekscedentnom reosiguranj • Ugovor o reosiguranju viška rizika

41. Ugovor o ekcedentnom reosiguranju

Glavna karakteristika ove vrste reosiguranja je pokrivanje dela rizika koji prelazi samopridržaj (maksimalna obaveza koju osiguravač može i sme da zadrži u svom portfelju, a da ne poremeti sopstveno nivelisanje rizika) osiguravača i koji se u terminologiji osiguranja označava kao maksimum odnosno krajnja granica obaveze. Kod ovog metoda osiguravač procenjuje koji deo rizika može da zadrži, a koji će ustupiti reosiguranjem. Tipičan oblik reosiguranja koji može da bude nepovoljan za reosiguravača jer omogućava osiguravaču da u reosigurane preda znatan deo loših rizika. Tako osnovni princip kod reosiguranja - ista sudbina osiguravača i reosiguravača, ne važi kod ovog tipa reosiguranja.

42. Ugovor o kvotnom reosiguranju

Po ovom tipu reosiguranja, osiguravač se rasterećuje jednog dela rizika primljenog u jemstvo, i to se odnosi na sve rizike (u jednakim delovima) na koje se sporazum o reosiguranju odnosi. Reosiguravač deli sudbinu osiguravača, ali mada kvotno reosiguranje smanjuje rizike, ono ih ne niveliše, jer osiguravač može pretrpeti poremećaje u svojoj ifnansijskoj ravnoteži. Ovaj oblik je za osiguravača štetan jer reosiguravaču ustupa i deo rizika za koje nije neophodno reosiguranje, ali je za reosiguravača povoljniji jer u reosiguranje dobijaju i dobre i loše rizike. Koristi se u reosiguranju kaska i autoodgovornosti, osiguranju useva, transportnom osiguranju …

Kombinacijom ova dva oblika – Ugovor o kvotno-ekscedentnom reosiguranju, postiže se potpuna nivelacija rizika u portfelju osiguravača, a za reosiguravača je povoljno jer u reosiguranje dobija prosečnu rizičnost.

43. Ugovor o reosiguranju viška rizika

Ova vrsta reosiguranja deluje tek onda kada osigurana suma ili vrednost osiguranog interesa u ugovoru pređe samopridržaj osiguravača. Ova vrsta ugovora omogućava osiguravaču da i samopridržaj reosigura. Reosiguravač se štiti od prevelikih obaveza tako što u ugovor unosi klauzulu kojom osiguravača obavezuje da zadrži najmanje deset puta manju sumu od one koju je dao u reosiguranje.

44. Ugovor o reosiguranju šteta

U ugovoru o reosiguranju šteta određuje se visina obaveze reosiguravača isključivo u odnosu na visinu štete, a ne po proprcionalnoj deobi rizika i premije. Ugovara se određeni deo ili procenat od ukupne godišnje premije osiguravača za reosigurani portfelj. Samopridržaj reosiguravača osigurava se u iznosu štete koju sam osiguravač snosi u slučaju nastale obaveze, a štetu u delu koji prelazi samopridržaj, pokriva reosiguravač.

Samopridržaj osiguravača ureosiguranju šteta naziva se prioritet. Time se želi naglasiti da osiguravač prvi nastupa u obavezi koju je zadržao u svom pokriću, a da sumu iznad prioriteta kao dopunu obaveze snosi reosiguravač.

45. Ugovor o reosiguranju drugog rizika

Reosiguranje drugog rizika primenjuje se u osiguranjima gde je moguća velika šteta – autoosiguranje, osiguranje od opšte odgovornosti, elementarnih nepogoda … Osiguravača po ovom ugovoru utvrđuje granicu po šteti (određeni novčani iznos). Ako šteta ne prelazi ovaj iznos, osiguravač je podnosi sam. Ukoliko prelazi, reosiguravač plaća višak. Loša strana ovog metoda je:

• U nedostatku statističkih podataka, teško je odrediti premijsku stopu • U slučaju događanja velikog broja malih, posebnih šteta dovodi u opasnost solventnost osiguravača

46. Ugovor o reosiguranju viška šteta

Nov oblik reosiguranja kod kojeg je težnja osiguravača da se zaštiti od katastrofalnih rizika. Ako na kraju godine osiguravač ima u nekoj grani osiguranja gubitak, ovaj gubitak će u celosti ili delimično pokriti reosiguravač koji od osiguravača dobija određenu premiju. Gubitak se obično definiše kao "Višak šteta preko određenog procenta premija". Premija reosiguranja se određuje u procentu od iznosa premije koju je osiguravač naplatio za tu granu osiguranja.

Kod ove metode likvidaciju štete vrši neposredno reosiguravač, dok kod pravog reosiguranja likvidaciju vrši osiguravač, a reosiguravač je prima u obliku potvrde. Ovim načinom reosiguranja se vrši sumarno utapanje svih rizika koje nosi osiguravajuće preduzeće u širu zajednicu osiguranja. Najpre se javilo kao potreba zaštite od rizika nastalih kao posledica šteta od grada (tuče) koje su vrlo nepredvidive i izazivaju veliku štetu.Trajanje reosiguranja po ovom metodu bi trebalo da traje duže od godinu dana. Sa finansijskog gledišta, reosiguranj epo ovom metodu je nepovoljnije za reosiguravač od ekscedentnog i kvotnog reosiguranja.

47. Ugovor o reosiguranju ekscedenta šteta

Reosiguranje ekscedenta šteta pokriva sve štete koje prelaze visinu samopridržaja osiguravač po jednom događaju bez obzira da li se odnosi na jednu ili nekoliko polisa osiguranja. Štiti osiguravača od kumuliranja rizika, a primenjuje se u osiguranju od elementarnih nepogoda, osiguranju useva, transportnom osiguranju …

I u ovom reosiguranju se reosiguravač štiti maksimalnom sumom (limitom) kao najvišom granicom svoje obaveze i znad samopridržaja osiguravača. Premiju je teško izračunati jer se unapred ne može znati kolika će biti šteta. Postoji više metoda za izračunavanje premije. Karpenterov metod nudi rešenje pokrića ekcedenta šteta promenljivom visinom premije, različitim visinama smaopridržaja i maksimalnim obavezama reosiguravača po vrstama rizika u istoj grani osiguranja:

• Ugovaranjem franšize – određenog dela sudelovanja osiguravača u delu štete iznad sopstvenog samopridržaja

• Ugovaranjem klauzula o ponovnom popunjavanju limita obaveze reosiguravača po nobračunu "pro rata temporis" (srazmerno vremenu)

48. Retrocesija

Retrocesija je deljenje rizka primljenog u reosiguranje i ustupanje njegovog dela drugom reosiguravaču – cesionar, u pokriće. Kao što je reosiguranje osiguranje osiguravača - cedenta, tako je retrocesija osiguranje reosiguravača. Ekonomska načela reosiguranja i retrocesije su ista jer je identičan i sadržaja pokrića obaveze. Cilj svakog učesnika je da u riziku učestvujuje srazmerno sopstvenim ekonomskim mogućnostima ali i da zadrži proporcionalni deo premije. Vrši se vertikalno povezivanje osiguravača. U principu retrocesija se može zaključiti u svim vrstama reosiguranja ali je u praksi retka retrocesija kod reosiguranja viška štete jer stvara velike teškoće cesionaru zbog raznovrsnosti rizika i mogućnosti velikih promena u portfelju cedenta.

49. Saosiguranje

Saosiguranje predstavlja sredstvo za neutralisanje dejstva odstupanja od statističkih pokazatelja koja mogu naneti velike štete osiguravačima. Horizontalnom deobom rizika svaki od saosiguravača preuzima svoj deo obaveze u ukupnom riziku. Saosiguranje je učešće dva ili više osiguravača neposredno u zaključivanju jednog ugovora o osiguranju tako da svaki saosiguravača preuzima pokriće određenog dela rizika.

Osiguravač koji kji je pokretač obaveze iz osiguranja se zove vodeći osiguravač. Njemu obično ostali saosiguravači poveravaju izvršenje obračuna i naplatu premije koju on raspodeljuje srazmerno učešću u ugovoru o saosiguranju. Zbog složenosti je retko u upotrebi i prmenjuje se kada nse radi o velikim rizicima. Kod ovog ugovora postoji velika samostalnost i nezavisnost saosiguravača. Zbog toga ovaj ugovor može biti nepovoljan za osiguranika kada jedan ili više saosiguravača zbog nelikvidnosti nije u stanju da ispuni svoju obavezu u pokriću ukupnog rizika.

50. Osnivanje akcionarskog društva za osiguranje

Osnivaju ga najmanje dva pravna ili fizička lica. Organizacioni delovi su:

a) Direkcije – delovi AD u okviru kojih se objedinjavaju pojedine funkcije akcionarskog društva b) Glavna filijala – deo koji ima ovlašćenja da u ime i za račun AD obavlja sve poslove iz delatnosti društva,

izuzev reosiguranja c) Filijala – deo koji ima ovlašćenja da u ime i za račun AD obavlja poslove zaključenja i izvršenja ugovora o

osiguranju

Osnivački kapital čine ulozi osnivača, a početni fond sigurnosti može biti samo u novcu. Minimalna visina početnog fonda na dan podnošenja zahteva:

• 250.000 $ za poslove osiguranja života • 500.000 $ za poslove zdravstveno-penzionog osiguranja • 1.000.000 $ za pslove obaveznih osiguranja i nezgoda

• 1.500.000 $ za poslove osiguranja i reosiguranja depozita građana i ostale poslove reosiguranja

Ugpovor o osnivanju sadrži odredbe o:

• Firmi i sedištu • Imenu • Poslovima osiguranja • načinu sazivanja osnivačke skupštine • Sastavu i načinu rada osnivačkog odbora • Iznosu početnog fonda sigurnosti • Pravima, obavezama i odgovrnosti • Načinu raspodele dobiti • zastupanju društva

Osnivački odbor čine predstavnici osnivača i stručna lica. Dužnost odbora je da preduzme sve radnje koje prethode osnivanju akcionarskog društva, dozvole, predloge opštih akata, preduzima sve radnje za održavanje osnivačke skupštine.

Osnivačka skupština – se održava najkasnije 30 dana po prijemu rešenja o izdavanju dozvole za rad. na njoj se donosi statut, utvrđuje poslovna politika, bira predsednik i članovi UO i NO, donose akta poslovne politike, odlučuje o upisu viška akcija iznad zakonom propisanog nivoa, odlučuje o posebnim pravima osnivača, utvrđuje najveći iznos troškova osiguranja koji padaju na teret društva.

Organi AD su :

• Skupština društva – donosi i menja statut, usvaja godišnji račun, odlučuje o raspodeli dobiti i pokriću gubitka, povećanju i smanjenju osnovnog kapitala, odlučuje o statusnim promenama, bira i opoziva predsednike i članove UO i NO, odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim zakonom i osnivačkim aktom i statutom.

• Upravni odbor - utvrđuje uslove osiguranja, donosi tarife, priprema predloge odluka za skupštinu, stara se o pripremi završnog računa, izveštaja o poslovanju, predlaže raspodelu dobiti, postavlja i razrešava direktora, odlučuje o raspolaganju akcijama društva, donosi poslovnik o svom radu …

• Direktor – organizje i vodi poslovanje društva, zastupa društvo, obavlja sve druge poslove predviđene statutom i osnivačkim aktom

• Nadzorni odbor - vrši nadzr nad zakonitošću rada svih organa društva, pregleda godišnji i periodični račun i utvrđiuje da li su ovi i ostali dokumenti društva urađeni u skladu sa zakonom i drugim propisima, pregleda predloge za raspodelu dobiti, obavlja sve druge poslove predviđene statutom i osnivačkim aktom

51. Društvo za uzajamno osiguranje

Ovo je drugi tip preduzeća za osiguranje koje se osniva radi osiguranja imovine i lica u interesu svojih članova – osiguranika, ali se ne osniva radi sticanja dobiti. Mogu ga osnovati najmanje 250 lica za osiguranje života odnosno 300 pravnih ili fizičkih lica za ostale vrste osiguranja. Ne može da obavlja poslove reosiguranja i može se organizovati kao društvo sa neograničenim doprinosom (neograničeni doprinos je dodatni doprinos članova koji može biti veći od prethodno ušplaćenih doprinosa svoji članova – osiguranika) i društvo sa ograničenim doprinosom.

Osnivački akt ovog društva je ugovor o osnivanju i sadrži odredbe o:

• Firmi i sedištu

• Imenu, adresi .. • Poslovima osiguranja • Sastavu i načinu sazivanja i rada osnivačkog odbora • Iznosu početnog fonda sigurnosti • Visini i broju uloga osnivača • Načinu i uslovima vraćanja uplaćenih uloga osnivača • Posledicama promene statuta, opštih uslova osiguranja …

Statut društva za uzajamno osiguranje sadrži odredbe o:

• Firmi i sedištu • Poslovima osiguranja za koje je dobilo dozvolu za rad • Iznos sredstava u početnom fondu sigurnosti • Broju i visini pojedinačnih osnivačkih uloga • Načinu i rokovima uplate doprinosa • Ograničenom odn. neograničenom doprinosu • načinu raspodele viška • Obavezi uplate dodatnog doprinosa za pokriće gubitka • Početku i prestanku članstva u društvu • pravima i obavezama članova društva nakon istupanja iz članstva • načinu promene oblika društva • Prestanku rada društva

52. Agencija za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju

Agencija je pravno lice koje obavlja ove poslove radi sticanja dobiti. Organizuje se u formi AD ili DOO. Novčani deo osnivačkog kapitala ne može biti manji od 25.000$, 12.500$ za DOO. Najčešće obavljaju poslove posredovanja i zastupanja u osiguranu i reosiguranju kao i snimanje rizika, procenu šteta, i pružanje intelektualnih i tehničkih usluga u poslovima osiguranja. Ovim poslovima se mogu baviti i druga pravna lica ako imaju poseban organizacion ideo za obavljanje tih poslova i ako na posebnom računu imaju uveka iznos od 12.500$.

53. Organizacija AD za osiguranje

Osiguravajuća preduzeća se razlikuju prema vrsti, obimu i prirodi rizika koje pokrivaju. Mogu da se bave jednom, više ili čak svim granama osiguranja. Pri osnivanju zadatak radne grupe je da:

• Obračuna i donese tarife osiguranja, i kada se preduzeće formira ova radna grupa postaje tehnička (stručna) služba) presuzeća

• Da formira službu akvizicije, ili službu pribavljača osiguranja koju čine agenti. Ova služba nakon formiranja preduzeća postaje najčešće spoljna služba a neretko postaje zasebno posredničko šreduzeće

• Da formira sektor pravnih i opštih poslova

Direkcija preduzeća za osiguranje kontroliše kako rad interne tako i spoljne organizacije, obezbeđuje skladan rad između njih.

Proces poslovanja -

54. Struktura preduzeća za osiguranje a) Spoljna služba – najvažniji posao ove službe je prikupljanje ponuda za osigiuranje ili da kod nastanka

štete, isplati štetu. U nekim slučajevima i ispostavlja polisu, likvidira štetu… b) Interna služba – ili tehnička služba obavlja sve poslove u regularnom procesu rada

1) Stručna služba - pre svega je odgovorna za tehničku obradu rizika 2) Ekspedicija – pregledanje pošte, kovertiranje, dodaci uz polisu, pisma klijentima 3) Služba računovodstva – zbog značaja ovaj posao se izdvaja iz stručne službe i postaje posebna

služba 4) Personalna služba – isplate zarade, obračun poreza, socijalne dažbine i sve druge poslove 5) Nabavna služba – nabavka nameštaja, opreme, obrazaca, održavanje prostorija 6) Sektor pravnih i opštih poslova – svi ostali poslovi koji nisu pokriveni radom napred navedenih

službi

55. Grupisanje službi prema njihovoj funkciji u preduzeću za osiguranje

Podela rada:

• Poslovi produkcije – poslovi nadležni za svai ugovor pojedninačno od stupanja na snagu do prestanka važenja ugovora

• Poslovi administracije – stvaranje uslova za nesmetano obavljanje osnovnih poslovnih funkcija • Službe kombinovanih poslova

Veličina osiguravajućeg preduzeća je u zavisnosti od brojnih faktora, pa se kreće od nekom maksimuma do minimuma a zavisi od informatičke razvijenosti , minimalnog i maksimalnog broja ugovora o osiguranju oje treba obraditi.

Struktura preduzeća je određena samim tipom preduzeća, tj. da li je ono specijalizovano ili se bavi većim brojem vrsta osiguranja.

56. Menadžment u osiguranju

Osnovna pretpostavka menadžera u izvršavanju radnih zadataka je poznavanje delatnosti kojom se bavi njihovo preduzeće. Preduzeće za osiguranje posluje na tržištu i prodaje specifičan "proizvod" koji se zove premija osiguranja. Specifičnost tržišta osiguranja zahteva i specifičan pristup poslu menadžera u osiguravajućem preduzeću.

Prva faza upravljanja je planiranje. Nijedan menadžer ne može se baviti uspešno svojim poslom ukoliko mu nije jasna misija preduzeća za osiguranje, koji su mu prioritetni ciljevi, koje strategije za ostvarenje tih ciljeva mu stoje na raspolaganju, koje politike imaju prednost, kako da postupaju u skladu sa procedurama i pravilima, kako se donose programi.

Kada se govori o menadžment aspektu organizacije upravljanja postoje tri uobičajena nivoa menadžmenta:

• Operativni nivo - na ovom nivou se zaključuju i ispunjavaju ugovori o osiguranju imovine i lica, sprovode mere za sprečavanje i smanjenje rizika …

• Srednji nivo – na ovom nivou menadžeri imaju zadatak usklađivanja obima istrukture rada u pojedinim delovima organizacije

• Strateški nivo – na ovom nivou se određuju dugoročni ciljevi i smernice za organizaciju, čime se određuje i na koji će način organizacija ostavriti interakciju sa okruženjem

57. Portfelj osiguranja

Termin portfelj osiguranja označava sve poslove koje je osiguravač zaključio i imau svom pokriću. Iskazuje se

• Brojem ugovora o osiguranju ili brojem osiguranika • Zbirom iznosa premija određenog portfelja

o Portfelj osiguranja nekoliko osiguravača ili svih osiguravača u jednoj regiji, zemlji ili regionu o Otvoreni ili živi portfelj – kada portfelj stalno raste ulaskom novih osiguranika o Zatvoreni ili "odumirući" portfelj –opada broj osiguranja o Stabilni portfelj – rizici koje portfelj sadrži homogeni i postiže se njihovo nivelisanje o Nestabilni portfelj – sadrži heterogene rizike što utiče na nesolventnost preduzeća

Stabilnost portfelja osiguranja - osiguravač mora dobro da poznaje sopstveni portfelj. Njegova stabilnost se ispituje i utvrđuje metodama aktuarske matematike radi pravovremene intervencije i postizanja skladnosti na ekonomskim načelima. Stabilnost portfelja je izražena statističkim veličinama kao što su:

• Varijansa (srednje kvadratno odstupanje od očekivane vrednosti) • Standardno odstupanje ili koeficijent varijacije • Verovatnoća da raspoloživa sredstva osiguravača mogu da kriju negativna odstupanja od očekivanih

isplata iz osiguranja

Utvrđivanje solventnosti portfelja osiguranja osiguravača - tj da li će osiguravača biti u mogućnosti da izvrši obaveze iz osiguranja ili da li će biti platežno sposoban. Portfelj osiguranja je stabilniji ako je umanjena opasnost osiguravača da mu bude onemogućeno plaćanje obaveza u slučaju nastanka nepredviđenih ili neukalkulisanih velikih šteta.

58. Principi finansijske politike preduzeća za osiguranje

U najopštijem smislu principi su maksimiziranje rentabilnosti poslovanja uz održavanje zadovoljavajućeg stepena tekuće likvidnosti. Likvidnost je sposobnost preduzeća da izvršava dospele novčane obaveze uz održavanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava za obavljanje tekućeg poslovanja. Prema stepenu važnosti razlikujemo:

1) Princip rentabilnosti - ovaj princip proizilazti iz samog cilja društva koje želi ostvarivanje maksimalnih rezultata na duži rok. Rentabilno poslovanje se izražava ostavrivanjem dobiti, najmanje u visini prosečne kamatne stope. Kod AD ostvarivanje dividende barem u visini kamate koju daje poslovna banka. Kod akcionarskih društava za osiguranje rentabilnost se ne crpi iz direktnog poslovanja, tj. naplate premija i isplate odštete, već iz investiranja sredstava osiguranja na vreme i u prave poslove.

2) Principi sigurnosti i likvidnosti – posebno važan princip za ova društva jer moraju da vode računa o sigurnosti ulaganja svojih sredstava, i sigurnosti sredstava svojih osiguranika. To se postiže ako je izvršeno snimanje svih rizika od kojih je ugrožena imovina osiguranika. Sigurnost se postiže i pravilnim tarifiranjem svakog pojedinog rizika, razgraničenjem premije osiguranja na deo koji sadrži samopridržaj i deo koji se prenosi u reosiguranje.

3) Princip zaštite od prezaduženosti – društva za osiguranje se u principu ne zadužuju jer se prvo uplati premija pa zatim odšteta. Ako premija nije plaćena, nema ni osiguranja. Dakle dovoljno je imati realne tarife osiguranja, odn. ekonomsku cenu za svaki rizik koji se preuzima u svoj portfelj, pa neće ni biti potrebe za zaduživanjem. Ukoliko ipak dođe do potrebe za zaduživanjem za isplatu šteta to znači da nešto nije u redu sa poslovnom politikom društva.

4) Princip fleksibilnosti – podrazumeva izradu :

a. Plana akvizicije b. Plana investiranja c. Plana kadrova

Na osnovu ovih planova koncipifra se fleksibilna politika, tj. sposobnost prilagođavanja datom trenutku poslovanja.

59. Prestanak preduzeća za osiguranje

Organizacija za osiguranje prestaje u sledećim slučajevima:

1) Ako mu nadležni organ oduzme dozvolu za rad 2) Ako je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti jer ne ispunjava uslove za obavljanje iste 3) Odlukom skupštine, odnsono članova 4) Ako se broj akcionara smanji na jedan 5) Ako se utvrdi ništavost upisa u registar 6) Neobavljanjem osnovne delatnosti duže od dve godine 7) Stečajem 8) Ako se početni fond sigurnosti smanji ispod minimalnog iznosa propisanog zakonom 9) Spajanjem sa drugim pravnim licem 10) U drugim slučajevima propisanim zakonom

NEKE VRSTE OSIGURANJA

60. Obavezno osiguranje

Samim činom sklapanja ugovora o osiguranju, nastaju obaveze za obe strane. Obavezno osiguranje je regulisano zakonom, ali su obaveze uzajamne, obostrane. U obaveznom osiguranju važe principi koji ga razlikuju od dobrovoljnog:

a) Univerzalnost (sveobuhvatnost) - kod osiguranja putnika osigurani su svi putnici ili sve pošiljke u transportu železnicom

b) Normiranost – sume osiguranja su unapred određene, normirane c) Minimalnost – u obaveznom osiguranju ne određuju se apsolutne norme u visini cene najviše vrednosti

predmeta određene vrste d) Automatizam – činjenica da su svi putnici osigurani bez utvrđivanja da li svi imaju kartu e) Neprekidnost u dejstvu – obavezno osiguranje nije oročeno f) Nezavisnost dejstva osiguranja od plaćanja premije – osiguravač je dužan da nadoknadi štetu i onda

kada osiguranik nije pre nastanka štetnog dejstva platio premiju g) Mogućnost prinudne naplate premije – proizilazi iz prethodnog i čini ga efikasnim u osiguranju imovine

Naše zakonodavstvo predviđa da se obavezno moraju osiguragti:

• Putnici u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja • Vlasnici motornih vozila (autobusa, putničkih vozila, šinskih vozila, pomorskih i rečni plovila, rent-a-kar

vozila) i vazduhoplova od štete pričinjene trećim licima • Depoziti

61. Dobrovoljno osiguranje

Po ugovoru o osiguranju osiguranik se obavezuje da plaća jedan određeni iznos (premiju osiguranja) osiguravaču, koji se obavezuje da u slučaju nastupanja osiguranog slučaja nadoknadi osiguraniku ili trećem licu nastalu štetu. Ugovor o osiguranju je poseban i samostalan ugovor. To je pismeni ugovor, sukcesivni ugovor (rastavljeno je izvršavanje obaveze jedne strane od izvršenja obaveze druge strane). Ugovor o osiguranju je ugovor građanske prirode (za njega važi načelo jednakosti ugovornih strana) i adhezioni ugovor (ugovor u kome se ne mogu menjati uslovi osiguranja – menja se samo suma osiguranja i rok). Još jedno svojstvo je da je to ugovor aleatorne prirode. Uopšteno ne postoji nikakva neizvesnost u pogledu nastupanja ili ne nastupanja obaveze osiguravača da isplati naknadu. Sa gledišta osiguranika ugovor ostaje aleatorne prirode jer naknada zavisi od slučajnosti dešavanja osiguranog događaja.

62. Osiguranje lica

Osiguranje lica se odnosi na osiguranje života, zdravlja i radne sposobnosti čoveka. Visina osigurane sume se određuje sporazumom dve strane i utvrđuje u ugovoru. Osiguravač je dužan da isplati osiguranu sumu kada nastupi osigurani slučaj nezavisno od njegovog prava na osiguranu sumu. za razliku od osiguranja od odgovornosti kod koga se isplaćuje odšteta, kod osiguranja lica se radi o isplati osigurane sume.

Za osiguranje života i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja osniva se zajednica rizika u kojoj se sredstva osiguranj života moraju voditi posebno.

63. Osiguranje života

Osiguranje života je osiguranje koje se odnosi na život čoveka i ugovoreni događaj ili rok od koga zavisi nastanak obaveze za isplatu osigurane sume. Međusobne obaveze se uređuju ugovorom, u skladu sa zakonom i odredbama uslova osiguranja života.

Polisa osiguranja života pored uobičajenih podataka sadrži i ime i prezime, datum rođenja, događaj i/ili rok od kog zavisi nastanak prava isplate osigurane sume. Polisa može glasiti na određeno lice ili po naredbi, a tada sadrži ime i prezime, datum indosiranja i potpis indosanta. Polisa ne može glasiti na donosioca. Osiguranik može odrediti korisnika osiguranja, tj. lice kome će pripasti prava iz ugovora.

osiguranje života je vezano za rizik smrt ili doživljenje ugovorenog roka, a veličina rizika se utvrđuje na osnovu tabela smrtnosti. Razlikuju se četiri osnovne vrste životnih osiguranja:

1) Osiguranje ugovorene sume za slučaj smrti ili riziko – ugovorena suma se isplaćuje korisniku u punom iznosu posle smrti osiguranika. Može se zaključiti kao:

a. Doživotno osiguranje za slučaj smrti (osigurana suma se isplaćuje korisniku bez obzira kada nastupi smrt osiguranika)

b. Privremeno (temporarno osiguranje) (osigurana suma se isplaćuje ako osiguranik umre u okviru ugovorenog roka u polisi). Ako osiguranik doživi ugovoreni rok, osiguranje prestaje, prestaje i obaveza osiguravača.

2) Osiguranje ugovorene sume za slučaj doživljenja - ugovor obavezuje osiguravača na isplatu ugovorene sume samo ako osiguranik doživi ugovoreni rok. Ako osiguranik umre pre tog roka prestaje obaveza osiguravača. Kod prve dve vrste osiguranja premija se obračunava samo na osnovu rizika smrti i zovu se riziko osiguranje

3) Ugovor o mešovitom osiguranju života - obavezuje osiguravača da isplati ugovorenu sumu u ugovrenom roku, ako osiguranik doživi taj rok i odmah nakon smrti ako osiguranik umre pre isteka tog roka. Ovo je savremeni oblik osiguranj i ima formu namenske štednje.

4) Rentno osiguranje – je vrste osiguranja kod koje postoji obaveza višekratne isplate iz osiguranje u jednakim ili ugovorenim obrocima, rastućim ili opadajućim, u ugovrenom razdoblju i trajanju. Svoje pravo osiguranik stiče uplatom jednokratne premije (miza) ili višekratnom uplatom premije pre početka isplate obroka rente.Ako osiguranik umre pre početka ugovrene isplate, osiguravač je u obavezi da zakonitim naslednicima isplati kapitalizovani iznos mize, tj. tehničku premiju.

Tarife premija sadrže tabele premija osiguranja, stopa kamatnih faktora, stopa za utvrđivanje visine dodatnih suma, otkupnu vrednost osiguranja života. Ove ugovre mogu zaključiti samo zdrava lica od 14-65 godina. Ostali mogu sklopiti ove ugovore pod posebnim uslovima za osiguranje anormalnih rizika prema popisu bolesti koje su grupisane u različite grupe. U osiguranju života uslovi osiguranja, sem u slučaju smrti predviđaju odlaganje početka obaveze osiguravača obično za prvih 6 meseci. To je tzv. pričekni rok ili karenca u osiguranju. Ukoliko smrt nastane u vreme karence obaveza osiguravača se smanjuje za 50%.

64. Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja

Opšti uslovi za osiguranje od posledica nesrećnog slučaja definišu nesrećni slučaj kao "svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj koji dejstvujući uglavnom spolja i naglo, na telo osiguranika ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu neposobnost za rad ili oštećenje zdravlja koje zahteva medicinsku pomoć"

Ovim ugovorom su pokriveni rizici od:

• Trovanja hranom ili hemijskim sredstvom iz neznanja • Infekcije ozlede nastale nesrećnim slučajem • Opekotine • prelom kosti, istegnuće, iščašenje, zbog naglih telesnih pokreta ukoliko je to konstatovano u zdr.ust. • Delovanje svetlosti, sunčevih zraka, toplote ili lošeg vremena ukoliko je osiguranik bio izložen a da to

ninje mogao da spreči • Delovanja rendgenskih zraka ako nastupe naglo ili iznenada (isključena profesionalna oboljenja)

Iz pokrića osiguranja isključene su posledice ako se nesrećni slučaj desio:

• Usled potresa • Ratnih događaja • Pri upravljanju prevoznim sredstvom bez propisane voz. dozvole • Usled pokušaja samoubistva • Zbog namerno prouzrokovanog nesrećnog slučaja od strane osiguranika • Zbog dejstva alkohola ili narkotika • Pri izvršenju krivičnog dela

Ova vrsta ugovora se zaključuje na osnovu pismene il iusmene ponude, samo za lica od 14-75 godina života. Ostala lica se osiguravaju pod posebnim uslovima za pokriće povećanih rizika. Kada nastupi osigurani slučaj, osiguravač je u obavezi da isplati:

• osiguranu sumu korisniku ili drugom licu koje dokaže svoje pravo na isplatu osigurane sume • Deo osigurane sume prema procentu invaliditeta po završenom lečenju • Dnevnu naknadu u ugovorenoj visini ukoliko je osiguranjem pokrivena prolazna nesposobnost, najduže

za 200 dana

• Stvarne nužne troškove lečenja, najduže za godinu dana ukoliko je u ugovoru o osiguranju uključena naknada troškova lečenja

Ovo osiguranje se može zaključiti individualno i grupno (kolektivno). Najčešće je to osiguranje:

• Lica u i van redovnog zanimanja: o Pojedinačno ili kolektivno o Kolektivno osiguranje u i izvan redovnog zanimanja o Kombinovano kolektivno osiguranje o paušalno osiguranje o Osiguranje članova domaćinstva

• Osiguranje dece i školske omladine • Osiguranje hotelskih gostiju • osiguranje posebnih zanimanja i zvanja • osiguranje lica u motornim vozilima pri posebnim delatnostima (vozači, putnici, letačko osoblje, članovi

sportskih i drugih organizacija i udruženja)

Radnici se osiguravaju bez obzira na njihovo zdravstveno stanje, opštu radnu sposobnost igodine starosti. Osiguranjem su obuhvaćeni nesrećni slučajevi na poslu, na putu od i do kuće, pri obavljanu poslova po nalogu poslodavca kao što su:

• Službeni put • Učešće na sastancima • Obavljanje dobrovoljnog rada kod poslodavca – ugovarača osiguranja

65. Način zaključenja osiguranja od posledica nesrećnog slučaja • Kolektivno osiguranje sa naznakom imena osiguranika – osigurana su smao ona lica koja su navedena u

spisku priloženom uz polisu • Kolektivno osiguranje ugovoreno prema platnom spisku ili drugim kadrovskim evidencijama – osigurani

su svi prema tim evidencijama sem onih koji su se pismeno izjasnili da ne žele biti osigurani. U oba slučaja osiguranje teče od dana zasnivanja radnog odnosa

• Kolektivno osiguranje prema brojnom stanju bez klauzule o obračunu premije na kraju godine osiguranja – bez onih koji su se pismeno izjasnili da ne žžele da budu osigurani. Osigurana suma se određuje srazmerno broju radnika označenom u polisi i stvarnom broju radnika na dan nesrećnog slučaja.

Osigurane sume predstavljaju za osiguravača najveći iznos za pojedinog osiguranika, stim što se mogu ugovoriti različite osigurane sume u zavisnosti od razreda opasnosti u koji spada posao koji obavlja svaki pojedinačni radnik.

Poslodavac, odnosno ugovarača osiguranja dužan je da premiju plati u roku ugovrenom polisom i to za sve osiguranike nez izuzetka i za čitavo vreme osiguranja. Konačni obračun premije se vrši prema prosečnom broju osiguranika koje je ugovarač dužan da osiguravaču dostavi najkasnije 30 dana po isteku godine.

Prosečno brojno stanje se izračunava tako što se sabere brojno stanje poslednjeg dana u svakom mesecu godine osiguranja pa se podeli sa 12. Ukoliko se prosečni broj osiguranika razlikuje od broja za koji je premija plaćena, poslodavac tj. ugovarač će platiti razliku premije ili će dobiti nazad višak plaćene premije. Svaka strana je u mogućnosti da raskine ugovor i otkaz se vrši pismenim putem namanje tri meseca pre isteka tekuće godine osiguranja.

66. Osiguranje od odgovornosti

Po ovom ugovoru obaveza osiguravača da nadoknadi štetu trećem licu nastaje kada osiguranik postane odgovorana za događaj koji prouzrokuje štetu trećem licu i to samo ako treće lice istakne zahtev za nadoknadu štete samo do iznosa osigurane sume. Takođe osiguravač u granicama osigurane sume snosi troškove spora o osiguranikovoj odgovornosti. Odgovornost osiguranika može proisteći iz radnje ili propusta i to je tzv. deliktna odgovornost.

Objektivna ili klauzulna odogovrnost nastaje kada osiguranik krši ili se ne pridržava pravnih pravila, iz položaja ili zanimanja.

Ugovorna odgovornost nastaje kada osiguranik povređuje ugovorne obligacione odnose (kada ne izvršava svoje obaveze iz ugovora).

U svim ovim slučajevima osiguranje pruža odgovarajuću zaštitu osiguraniku koji prouzrokuje štetu trćim licima. Osnov je građanska odgovornost koja jedino može biti predmet osiguranja. Predmet osiguranj ne može biti krivična odgovornost. Kod ove vrste osiguranja štetu predstavlja materijalna šteta na imovini trećeg lica. Materijalna kompenzacija je naknada za pretrpljeni bol, strah, gubitak zdravlja, smanjenje radne sposobnosti.

Specifičnosti osiguranj aod odgovrnosti su:

• Osigurani slučaj je događaj za koji je po bilo kom osnovu odgovoran osiguranik • Pri zaključenju ugovora određuje se granica obaveza iz ugovora • Ne primenjuju se pravila proporcije • Naknadu štete dobija treće lice koje je nepoznato u trnutku zaključenja ugovora • Osiguranje pokriva i grubu nemarnost osiguranika

Premija se plaća godišnje, a osnovica je veličina rizika zavisno od područja delatnosti, odnsono razreda opasnosti u koju je svrstana pojedina delatnost. Iz pokrića osiguravača isključena je šteta prouzrokovana trećem licu u slučaju:

• Ako je osiguranik namerno izazvao štetu • kada je šteta u posrednoj ili neposrednoj ezi sa upotrebom radioaktivne stvari • kada štetu pretrpi lice čija je odgovornost pokrivena osiguranjem

Ovom vrstom osiguranja pokriveni su događaji koji su nastali na teritoriji naše zemlje i to do visine osigurane sume. Osiguranik je dužan da o nastanku osiguranog slučaja obavesti osiguravača u roku od tri dana po saznanju. Takođe i ako je zahtev za nadoknadu protiv njega pokrenut preko suda. Obaveza osiguravača je da zajedno sa osiguranikom spreči neosnovane i preterane zahteve za odštetom. Za utvrđivanje odgovornosti osiguranika treće lice treba da dokaže:

• Krivicu osiguranika • Svoju štetu • Uzročnu vezu između krivice osiguranika, odnosno između događaja i štete

Obaveze iz osiguranja od odgovornosti su:

1) Kod povrede tela i zdravlja a. Troškovi lečenja b. pretrpljena šteta zbog delimične i potpune radne nesposobnosti c. Izgubljena zarada za vreme bolseti d. Odšteta za pretrpljene bolove

2) U slučaju smrti a. Troškovi sahrane b. Troškovi eventualnog prethodnog lečenja c. Troškovi zbrinjavanja lica koje je poginuli izdržavao

3) Kod oštećenja stvari a. Nadoknađuju se troškovi popravke ili nabavke nove opreme, vodeći računa o amortizaciji uništene stvari

i izgubljenoj dobiti

67. Osiguranje imovine

Svrha osiguranja imovine je naknada štete koja bi se dogodila na imovini osiguranika zbof nastanka osiguranog slučaja. Ugovor o osiguranju može da zaključi svako lice koje ima ekonomski ili neki drugi interes da se ne dogodi osigurani slučaj. Imovina može biti:

• Određena stvar (pokretne i nepokretne stvari, građevinski objekti, nameštaja, usevi …) • Imovinski interes • Životinje (domaće i određene vrste divljih)

Osiguranje imovine obuhvata:

• Osiguranje industrije • Osiguranje civila • Osiguranje poljoprivrede • Osiguranje motornih vozila • Osiguranje od odgovornosti

68. Osiguranje industrije

Osiguranje industrije obuhvata:

• Osiguranje industrijskih, zanatskih i uslužnih organizacija od požara i drugih opasnosti • Osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti • Osiguranje objekata u izgradnji • Isiguranje objekata u montaži • garancijsko osiguranje • osiguranje od opasnosti prekida rada zbog požara i nekih drugih opasnosti (šomažno osiguranje) • Osiguranje uskldoštene robe u hladnjačama • osiguranje stvari u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom

69. Osiguranje industrijskih, zanatskih i uslužnih organizacija od požara i nekih drugih

Predmet osiguranja su delatnosti sledećih oblasti: industrija i rudarstvo (elektroprivreda, proizvodnja prerada uglja, nafte, derivata nafte, gasa, crna metalurgija), poljoprivreda i ribarstvo, vodoprivreda i iskorišćavanja voda, građevinarstvo, saobraćaj i veze, stambeno-komunalna delatnost, finansijske i druge usluge.

Osnovni rizici koji su pokriveni osiguranjem:

• požar • udar groma • eksplozija • Oluja • grad • Pad ili udar • manifestacije i demonstracije • Potres

Dopunski rizici izričito s eugovaraju i za nji se plaća odgovarajući iznos dopunske premije:

• Poplava i bujica • Klizanje tla i odronjavanje • Snežne lavine • Curenje tečnosti • Izlivanje vode • Samozapaljenje • Zračenje radioaktivne materije

70. Osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti

Predmet osiguranja mogu biti mašine i to zbirno osiguranje svih mašina ili osiguranje pojedinih mašina jednog osiguranika (mašine i uređaji, instalacije, dalekovodi, kablovske vodove,…)

Osnovni rizici pokriveni osiguranjem su oštećenja ili uništenja usled pogonske nezgode kao i događaji koji nastanu nepredviđeno i iznenada u vezi sa upotrebom osiguranog predmeta:

• Greške u konstrukciji • Raspad zbog delovanja centrigugalne sile • nedostatak vode u parnim kotlovima • Kvar uređaja za automatsko regulisanje • Nespretnost i nemar • pad osiguranog predmeta

Dopunski rizici:

• Amortizacija kod delimičnih šteta • Troškovi za prekovremeni rad • Otkup franšize

Zbog tehničkih specifičnosti osiguranih predmeta primenjuju se i posebni uslovi i klauzule.

71. Osiguranje objekata u izgradnji

Ovo osiguranje štiti ulaganja u investicionu izgradnju objekata. Počinje istovarom stvari nephodnih za izgradnju a završava danom tehničkog prijema radova. Za građevinsku opremu osiguranje prestaje kada se otpremi sa gradilišta a najkasnije 30 dana od dana prestanka osiguranog objekta. Predmet osiguranja je građevinski i i nstalacioni materijal i oprema namenjena ugradnji u objekat.

Osnovni rizici :

• Požar, udar groma, eksplozija, oluja, grad, manifestacije i demonstracije, pad letelice, izlivanje vode, klizanje odronjavanje

• Udar motornog vozila, prikolice, radne mašine • nepredviđene građevninske nezgode • Nespretnost, nemar • provalne ili obične krađe

Dopunski rizici:

• Poplave i bujice • Visoke vode • Podzemne vode • Odgovornost izvođača radova

72. Osiguranje objekata u montaži

ovo osiguranje obuhvata objekat u montaži i sve radove koji su neophodni za njegovu montažu, uključujući predmete koji će biti montirani u osigurani objekat od početka do dana tehničkog prijema.

Predmet osiguranja:

• Metalne konstrukcije sa mašinskom ili elktro opremom • mašine, mašinska i elektro oprema, instalacije i aparati • Montažnaoprema • postolja i temelji

Osnovni i dopusnki rizici:

• Greške u tehničkom proračunu • Greške u materijalu, konstrukciji i livenju • Greške u izvođenju • Kidanje užadi ilanaca • Učeganje, pomicanje ili lom • Greške pri prenosu ili prevozu • Nezgode u probnom pogonu

73. Garancijsko osiguranje

Ovo osiguranje se zaključuje da bi se nadoknadile štete za greške na isporučenom proizvodu, ukoiko je osiguranik preuzeo obavezu svojom garancijom.

Predmet osiguranja mogu biti isporučene mašine, uređaji, aparati, železne i čelične konstrukcije, cevovodi ikablovodi ..

Osnovni i dopunski rizici

• Konstrukcione greške u materijalu, greške u proizvodnji i greške u proračunu • Kvarovi i greške učinjeni u radionici i montaži

Uslov za ‚pokriće osiguranja je postojanje obaveze osiguranika na osnovu njegovog ugovora o isporuci kao i na osnovu odredaba Opštih uzansi za promet robom. Obaveza traje samo u vreme garantnog roka, od 6 meseci do godinu dana. Karakteristika ove vrste osiguranje je nemogućnost nivelisanja rizika uportfelju osiguravača.

74. Osiguranje od opasnosti prekida rada zbog požara ili nekih drugih opasnosti- Šomažno osiguranje

Šomažno osiguranje od francuske reči chomage – zastoj, prekid proizvodnje, zaključuje se kao dopunsko osiguranje ukoliko se pre ili istovremeno kod istog osiguravača zaključi osiguranje osnovnih i nenovčanih obrtnih sredstavaod rizika požara i nekih drugih opasnosti.

Predmet osiguranja – Pokriven je imovinski interes preduzeća za naknadu troškova (samo onih koji su u neposrednoj vezi sa delatnošću, odnosno osiguranom proizvodnjom) u slučaju prekida rada.

Štetom se smatra:

• Iznos prihoda koje osiguranik nije mogao da ostvari u vreme prekida rada • Nepokriveni iznos osiguranja ostalih troškova u preiodu prekida rada, nastalog iz osiguranog slučaja

Ukoliko je prekid trajao duže od tri dana, osiguravač se oslobađa obaveze. Obaveza osigurvača može biti najviše 12 meseci od dana nastanka osiguranog salučaja (garantni rok).Ovim ugovorom osiguranik se obavezuje na smopridržaj u šteti i to najmanje 10% u visini štete.

75. Osiguranje uskladištene robe u hladnjačama

Osiguranjem su obuhvaćene hladnjače preduzeća čija je osnovna delatnost hlađenje i uskladištenje robe kao i hladnjače u lukama, trgovinama na veliko, preduzeća za preradu i proizvodnju hrane.

Predmet osiguranja su predmeti navedeni u polisi osiguranja smešteni u hladnjačama kao i roba u krugu hladsnjače. Izuzetak je roba u rashladnim komorama u prostorijam koje nemaju karakter hladnjače (robne kuće, prodavnice, hoteli …)

Osigurani rizici – štete prouzrokovane oštećenem, uništenjem ili odnošenjem osigurane stvari od:

• Požara, udara groma, eksplozije, udara motornog vozila, tuče ili grada, pada letelice • Potresa, provalne krađe i razbojništva • Nepredviđenog oštećena zbog

o Promene režima hlađenja o nemoućnosti održavanja odgovrajuće temperature

Dopunski rizici mogu posebno da se ugovore i to su:

• Poplave i bujice • klizanje tla, odroni i snežne lavine • Curenje uskladištenih tečnosti • Izlivanje vode iz vodovodnih cevi

76. Osiguranje stvari u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom

Predmet osiguranja:

• Jamska prostorija z aotvaranje, pripremu i razradu ležišta za eksploataciju • Komore crpnih stanica i komprsora • Navozišta i skladišta • Jamska podgrađa • Oprema i rudarska postrojenja

Predmet osiguranja ne može biti ruda koja se eksploatiše.

Osiguran rizici su osnovni (požar i potres) i dopunski (zarušavanje, jamski požar izazvan samozapaljenjem)

77. Osiguranje civila • Osiguranje civilnih objekata od opsanosti požara i nekih drugih opasnosti • osiguranje od provalne krađe i razbojništva • Osiguranje stakla od loma • osiguranje sportskih, umetničkih i sličnih priredbi od atmosferskih padavina • osiguranje domaćinstva

78. Osiguranje civilnih objekata od opasnosti od požara i nekih drugih opasnosti

Ova vrsta osiguranja daje pokriće za pokretne i nepokretne stvari koje nisu u sastavu industrijskih, trgovačkih i uslužnih preduzeća. To je imovina drugih pravnih lica, poljoprivrednika i građana.

Predmet osiguranja su radne mašine, trakotri, prikolice, zgrade, nameštaj, muzeji, eksponati, pozorišta, bioskopi, sajmovi, železničke pruge, nasipi, mostovi, kanalizacija, telefonski vodovi …

79. Osiguranje od provalne krađe i razbojništva

Od provalne krađe i razbojništva mogu se osigurati sve pokretne stvari (nepokretne samo za slučaj uništenja ili oštećenja pri pokušaju provalne krađe)

Predmet osiguranja

• Pokretne stvari u zgradama ili prostorijama (nameštaj. kanc. oprema …) • Novac i dragocenosti, zbirke, kolekcije, hartije od vrednosti • Roba, sirovine, poluproizvodi, pomoćni i potrošni materijal • Eksponati muzeja, crkava, arhiva, bibilioteka

Osigurani rizici su:

• Izvršenje provalne krađe ili razbojništva • Pokušaj izvršenja provalne krađe ili razbojništva

Način utvrđivanja vrednosti osigurane stvari – ako se ne utvrdi drugačije vrednost se utvrđuje na osnovu nabavne, prouizvodne ili sporazumno određene cene. Nadoknađuje šteta nastala odnošenjem, uništenjem ili oštećenjem objekata zbog pokušaja izvšenja krađe. Iz osiguranja su isklučene štete:

• Utvrđene popisom • Ako su izvršioci članovi porodice • Gubitak zarade • Stvari izložene na sajmovima

Visina premije se određuje u zavisnosti od načina pokrića i osigurane sume. Premije su podeljene u pet kategorija:

• Osiguranj epokretnih stvari u zgradama • Osiguranje novca, dargocenosti u trezorima • Osiguranje zaliha roba • Osiguranje novca, dargocenosti u transportu • Osiguranje stvari u muzejima, izložbama, crkvama…

80. Osiguranje stakla od loma

Ovom vrstom osiguranja se osiguravaju štete koje nastanu na:

• Staklima svih vrsta, slikama, natpisima, ukrasima od staklka • Uličnim ogledalima za regulisanje saobraćaja • Neonskim i ostalim svetlećim cevima • mermernim pločama na stolovima

Ostali rizici su sve opasnosti osim premeštanja osigurane stvari, štete nastale klizanjem ili sleganjem tla, a kod nadgrobnih spomenika njihovim otvaranjem i zatvaranjem. pri zaključenju ugovora utvrđuje se rizičnost prema sledećim kriterijumima:

• Debljini stakla • Da li je staklo pokretno ili fiksno • Da li je staklo armirano

81. Osiguranje sportskih, umetničkih i sličnih priredbi od atm.padavina

Ovim osiguranjem je osiguran očekivani prihod od ovih manifestacija za slučaj da je održavanje priredbe onemogućeno zbog atm. padavina.

Osiguravač je dužan da nadoknadi:

• Štetu u visini bruto prihoda koji se očekuje • Troškove koji su napravljeni u pripremi

Osigurani rizici su kiša, sneg ili grad. Zaključuje se najmanje 10 dana pre datuma održavanja priredbe.

82. Osiguranje imovine obrazovnih ustanova

Obaveza osiguranja imovine je regulisana internim propisima a ne Zakonom o osiguranju imovine. Imovina obrazovnih ustanova koju treba osigurati:

• Zgrade škola, fakulteta s atačnim opisom • Sve instalacije u zgradi • Sva osnovna sredstva oprema • Zalihe potrošnog materijala • Novac u blagajni • Hartije od vrednosti

Obavze koje nastanu po ovoj vrsti osiguranja su:

• Obaveze kod zaključenja osigruanja • Obaveze u toku trajanja osiguranja • Obaveze kada nastane osigurani slučaj

Dejstvo zaključenog ugovora počinje kada se plati premija osiguranja. Kod osiguranja celokupne imovine odgovornost za eventualni propust u obuhvatanu rizika treba da snosi i osiguravač.

Obaveze obrazovne ustanove u vezi sa osiguranjem zaposlenih – Opštim kolektivnim ugovorom je propisano da mogu da se utvrde obaveze poslodavca u vezi sa osiguranjem zaposlenih za slučaj smrti il igubitka radne sposobnosti. Za sve druge vrste osiguranja važi da ako ustanova raspolaže odgovrajućim finansisjkim sredstvima može ali ne mora da osigura zaposlene.

Osigruanje učenika i studenata svake godine se vrši osiguranje učenika i studenata od posledica nesrećnog slučaja. Oni su osigurani 24 časa dnevno u toku jedne godine školi, kod kuće, na sportskom terenu, izletu, letovanju i slično.

83. Osiguranje domaćinstva

Osiguranje domaćinstva je kombinovano osiguranje jer se pokrivaju svi rizici koji se odnose na domaćinstvo u raznim vrstama osiguranja. Može se zaključiti kao pojedninačni i kolektivno.

Predmet osiguranja – Kombinovanim osiguranjem domaćinstva pokriveni su predmeti u stalno nastanjenom stanu koje su vlasništvo osiguranika i članova njegovog domaćinstva. Stalno nastanjen stan je ako se koristi za život više od 300 dana ugovdin.

Obuhvata:

• Stvari koje služe za uređenje stana, • Gotov novac, hartije od vrednosti, dragocenosti • podne, zidne i plafonske obloge • Stakla na prozorima i vratima • El. aparati i uređaji

Osigurani rizici :

• Požar i neke druge opsanosti • Delovanje el. energije (stujni udar, kratki spoj, variranje napona) • Provalna krađa i razbojništvo • Lom stakla • Štetni događaj za koji je odgovoran osiguranik ili član domaćinstva do visine osigurane sume

osigurasnjem je pokrivena nabavna vrednost stvari umanjena za amortizaciju. Za osnovno osiguranje premija se određuje prema broju lica koja žive u domaćinstvu, a z adopunsko prema broju soba, broju el. aparata …

84. Osiguranje motornih vozila

Obuhvata osiguranje autombila, teretnih vozila, vučnih i specijalnih vozial, motocikala, prikolica …

Deli se u dve velike grupe:

• kasko osiguranje koje podrazumeva osiguranje samog vozila, alata, pribora, irezervnoh delova koji su standardno isporučeni uz vozilo

• osiguranje od odgvornosti – osiguranje vlasnika ili korisnika motornog vozila od odgovornosti za štete koje nastanu upotrebom motornog vozila prema trećim licima

85. Kasko osiguranje

Ovo osiguranje vuče svoje korene iz pomorskog osiguranja. Reč kasko je španskog porekla i znači trup broda. javlja se u dva osnovna vida:

• Potpuni kasko koji pokriva sledće rizike: o Saobraćajne nezgode o Požar, eksplozija, oluja, udar groma, lavina, grad o Štete koje nanesu treća lica o Krađa i razbojnička krađa o prevara i utaja o Troškove nastale pri spasavanju vozila (šlepovanje)

• Delimični kasko o Požar, eksplozija, oluja, udar groma, lavina, grad o Lom stakala na vozilu o Troškovi vuče vozila

Motorno vozilomože da se osigura najviše do nabavne vrednosti novog vozila u trenutku zaključenja ugovora, a u trenutku štete osnova je nabavna cena novog vozila umanjena za amortizaciju.

Bonus – je smanjenje premije osiguranja koji deluje vrlo stimulativno na osiguranike da štete ne bude

malus – povećanje premije na koju osiguravač ima pravo zbog loših rezultata osiguranika

Isključivanje obaveze osiguravača kod autokaska – oslobađa obaveze nadoknade osiguravača u slučaju

• Pogonske štete • Smrzavanja vode u hladnjaku • Gubitka ulja • Tehničke neispravnosti vozila • Preopterećenosti vozila • Rekviriranja od vojnih ili civilnih organa • Ako vozilom u trenutku nezgode upravlja lice bez vozačke dozvole • Učešća vozila na trkama (posebno osiguranje)

Utvrđivanje štete – javljajju se totalna i delimična šteta

Ukoiko se ukradeno vozilo ne pronađe 30 dana od dana prijave osiguranik ima pravo na naknadu štete kao u slučaju totalne štete.

86. Transportno osiguranje

Opšta podela

• Kasko osiguranje – osiguranje prevoznih srdedstava (pomorski, rečni, avio saobraćaj) • Kargo osiguranje – osiguranje robe u prevozu (pomorski, rečni, avio saobraćaj, železnički, kamionski, PTT

pošiljke …) • Osiguranje odgovornosti

87. Kargo osiguranje – osiguranje domaćeg karga – domaći kargo

Pokriće u osiguranje domaćeg karga može se zaključiti:

• Generalna polisa – pokriva sve pošiljke koje se prevoze i/ili prenose na rizik osiguranika bilo kojim prevoznim sredstvom. Pošiljka se osigruava na fakturnu vrednost , uključujući troškove prevoza i ambalaže. Osnova za obračun premije je zbir ulaznih faktura i realizacije. Na ovako dobijeni iznos primenjuje se određena stopa premije koja se plaća kao akontacija

• Pojedinačni ugovor o osiguranju – kod ovog vida osiguravač daje ponudu pre početka prevoza pošiljke. Predmet osiguranja su roba, ambalaža, koju prati odgovarajući tovarni list. Tarifa osiguanja se satosji iz dva dela:

o Opšte tarife o Tarife premije za osiguranje specijalnih pošiljki

Domaći kargo može imati za pokriće:

• Osnovne rizike (krađa, saobraćajne nezgode, eksplozije …) • Sve rizike (pored osnovnih i lom, oštećenje,rasipanje, curenje, pokisnuće …) • Posebne (dodatne rizike) – kvar i smrzavanje lako kvarljivih roba

Domaći kargo obuhvata i osiguranje vozara od odgovornosti udomaćem saobraćaju. U ovoj vrsti osiguranj ugovara se samopridržaj osiguranika u šteti, a visina premije se ugovara u procentu od vozarine ili po težini robe.

88. Vrste osiguranja kredita

Prema području (domaće i inostrano), prema osiguravaču (državno i privatno), prema trajanju kredita (kratkoročno

89.