osiguranje imovine

Mr Slobodan SAMARDI

OSIGURANJE IMOVINE PO NAELU "SVI RIZICI"

U V O D

Polisa "svi rizici" u imovinskim vrstama osigura-nja prilino dugo je prisutna u inostranoj praksi osi-guranja. Njeni koreni vode od polisa pomorskog osi-guranja i instituta "rizici mora", odnosno vremenskih nepogoda i poarnih rizika koji ugroavaju brod i te-ret koji se prevozi. Prvi oblik osiguranja "svih rizika" u Engleskoj se javlja poetkom 17. veka kada su stan-dardni uslovi osiguranja, pored izriito navedenih pomorskih rizika, na kraju sadravali i dopunu pokri-u u vidu formulacije "i svi ostali rizici".1 Prvi koraci ka ideji osiguranja od "svih rizika" u imovinskom osigu-ranju mogu se uoiti neposredno pre 2. svetskog rata, posebno u koncipiranju specijalnih pokria radi zado-voljenja rastue tranje za osiguranjem specifinih stvari kao to su muzejski eksponati, muziki instru-menti ili nakit od, na primer, "svih vrsta oteenja".2

Iako je celokupno imovinsko osiguranje bilo inte-gralni deo industrijske revolucije, poarno osiguranje nije odreivalo ekonomski razvoj, ve obrnuto: eko-nomski razvoj je oblikovao poarno osiguranje.3 Upravo je pokrivanjem rizika i vrednosti primenjenih pronalazaka u industriji i proizvodnih procesa, osigu-ranje neretko bilo predvodnik poslovne ekspanzije, utirui put sledeem ciklusu ekonomskog uspona. Is-platom nadoknada teta osiguranicima povodom ve-likih imovinskih teta zbog poara, osiguranje se po-stepeno formiralo u instituciju za akumulaciju bogat-stva u formi materijalnih vrednosti i investiranja. Na kratki rok gledano, osiguranje je minimiziralo rizike svojstvene ubrzanom ekonomskom razvoju i istovre-meno bilo sredstvo finansiranja izgradnje i unapree-nja urbane infrastrukture ime je, povratno, uticalo na industrijski razvoj. Pored toga, delatnost osigura-vanja imala je ogromne posledice i na razvoj drutva u celini. To se posebno odnosi na podsticanje potro-ake kulture i nastanak pokreta za bezbednost potro-

aa, pri emu su vizije osiguravaa esto bile deo ma-terijalnog okruenja svakodnevnog ivota.

Gotovo sve vrste imovine, od domainstava do industrijskih rizika, mogle su se osigurati ve posle osnivanja prvih profesionalnih poarnih osiguravaa. Jedini izuzetak je bila imovina koja nije bila ugroena poarnim rizikom ili objekti koji su sluili za posebno rizinu trgovaku delatnost koja, kao takva, nije bila osiguravana. Sadraj graevinskih objekata i opreme su oznaavani odvojeno.

Iz sauvanih registara poarnih polisa zapaamo da je voena evidencija o broju polise, imenu i po-slovnom mestu agenta, naziv, status, delatnost i adre-sa ugovaraa osiguranja, imena, zanimanje i adresa zakupaca (ako ih ima), mesto, vrsta, tip konstrukcije objekta i njegova vrednost, premija, skadenca i prilog sa napomenama i klauzulama.

U Velikoj Britaniji 1923. godine, Komisija osigura-vaa od poara, kao tarifna organizacija, po prvi put je propisala obrazac uslova Standardne poarne poli-se ija je primena bila obavezna za sve njegove lano-ve.4 Od 1985. kada je prestala da postoji pomenuta or-ganizacija, dolo je do deregulacije trita poarnih osiguranja, kada njenu ulogu preuzima Komisija za imovinska osiguranja pri Udruenju britanskih osi-guravaa (Association of British Insurers - ABI) koja do-nosi uslove standardnih poarnih polisa, polisa "svi rizici" i klauzula o proirenju liste pokrivenih rizika i opasnosti iju primenu preporuuje svojim lanovi-ma. Sa druge strane, Lojd kao autohtono trite, od trenutka kada je njegov Komitet 1903. prihvatio prve depozite za bavljenje imovinskim osiguranjem, pri-menjuje sopstvene uslove poarnih osiguranja koje donose odgovarajue komisije u sklopu Udruenja Lojdovog trita (Lloyd's Market Association - LMA).

Javno-pravna osiguranja se u Rajnskoj oblasti ja-vljaju veoma rano. Pruski car Fridrih Vilhelm I je, 1718. godine, u Berlinu osnovao prvu pokrajinsku po-arnu kasu, da bi ve 1722. godine osnovao udrue-nje gradova za borbu protiv poara u kneevini Kle-ve i grofoviji Mark, koje su u tom vremenu obuhvata-le velike delove dananje pokrajine Severna Rajna -Vestfalija. Kasa, koja je imala pravo da namee obave-zu osiguravanja, predstavljala je prvu instituciju u ovom regionu koja se bavila osiguranjem od poara.

* Izvrni direktor za regionalnu prodaju u DDOR Novi Sad a.d.o. 1 Pavi, D, Pomorsko osiguranje, knjiga I, Croatia, Zagreb, 1986, str. 215. 1 Feuerversicherung im Wandel der Zeit, Swiss Re, Zurich, 1986, str. 40. 3 Pearson, R, Insuring the Industrial Revolution: Fire Insurance in Creat Britain, 1700-1850. Aldershot, UK: Ashgate, 2004, str. 14. ' Walmsley, R. M, Claims and Standard Fire policies, Special Extensions and Special Perils, The Chartered Institute of Loss Adjusters,

London, 1994, str. 7.

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 11

Revijo za pravo osiguranja

Fridrih Veliki je 1767. godine osnovao Pokrajinsko udruenje za borbu protiv poara za kneevinu Kle-ve i za grofoviju Moers, koja je 1702. godine dobijena od Pruske, kao i Udruenje za borbu protiv poara gradova, ali i "ravne zemlje" u od 1713. godine pru-skom delu Kneevine Geldern. Za razliku od prvog udruenja, kod ove institucije nije postojala obaveza njenom pristupanju: "Treba da bude preputeno volji i slobodi svakog pojedinca da li eli ili ne eli da ue-stvuje u ovoj pogodnosti". Na taj nain je u svim pru-skim posedima na donjem toku Rajne uvedeno osi-guranje zgrada od poara.5

P O A R N O O S I G U R A N J E I M O V I N E "SVI R IZ ICI" D A N A S

Na poetku 21. veka osiguravajua delatnost se suoila sa novim rizicima proisteklim iz dostignutog nivoa privrednog razvoja. Liberalizacija, kao rezultat jedinstvenog evropskog trita, doprinela je nestanku strogo nadgledanog, nacionalno regulisanog sistema koji je postojao generacijama unazad. Danas, deregu-lacija osiguravajue delatnosti u svetu vodi ka sve ja-oj konkurenciji.

Iako su se, sa praktine take, u protekla vie od tri veka iskristalisali osnovni principi poarnog osigu-ranja, ono se jo uvek u velikoj meri moe smatrati eksperimentalnim. Posebne osobine i okolnosti proce-njuju se sa stanovita osigurljivosti poarnih rizika i premije koju bi trebalo odrediti za osiguranje.

Polise osiguranja izraene po naelu "svi rizici" zakljuuju se gotovo na svim tritima klasinog imo-vinskog osiguranja, ali i pored toga ni osiguravai ni reosiguravai nikada nisu u potpunosti bili voljni da prue takva pokria. Sam naziv pokria implicira da takva polisa daje mnogo ire pokrie nego to stvarno prua, pa su i sami ugovarai i osiguranici esto neza-dovoljni kada shvate da to nije tako. Sa druge strane, osiguravai esto trpe neugodna iznenaenja u po-gledu teta i rizika ija se nadoknada zahteva, iako im prilikom preuzimanja rizika nije prijavljeno da se osi-guravajue pokrie zahteva i u odnosu na te rizike.

Koncept polisa "svi rizici" u redovnom imovin-skom osiguranju poeo je brzo da se iri u Evropi po-etkom osamdesetih godina 20. veka kada su ga bro-keri preuzeli iz prakse osiguravaa SAD-a i V. Britani-

je i proirili na sva svetska trita. Domaa osigurava-jua praksa tradicionalno se zasnivala na pruanju poarnog pokria od imenovanih rizika, a ne i na osnovi "svi rizici". Upravo zbog toga, karakteristike, prednosti i mane ovakvog naina sprovoenja poar-nog osiguranja nisu bile predmet prouavanja nae ekonomske i pravne nauke, niti naih strunjaka u drugim, sa osiguranjem povezanim disciplinama. Sa druge strane, uslovi osiguranja koji se koriste sada ve-rovatno nee u potpunosti biti adekvatni u buduno-sti zbog pronalazaka i primene novih tehnologija pro-tivpoarne zatite, a tranzicioni uslovi u kojima se na-lazi privreda Republike Srbije neminovno nameu formulisanje odgovarajue ponude osiguravaa u skladu sa promenama u tranji na tritu osiguranja.

J E Z I K O T U M A E N J E P O J M A "SVI R IZ ICI "

U svakodnevnom optem znaenju pod rizikom se smatra opasnost (od nastupanja poara, saobraaj-ne nezgode, krae, oluje, eksplozije itd.), izlaganje ili izloenost opasnosti. Pod rizikom se smatra i mogu-nost odstupanja ili samo odstupanje od predvianja u nekom poslu, ije je dejstvo umanjilo rezultat tog posla i dovelo do gubitka ili tete. Odstupanje postoji uvek kada je ono drugaije od poeljnog ishoda koji smo oekivali ili mu se nadali.6 Poslovni rizici kreu se od rizika vezanih za samo poslovanje kao to su, na primer, razni vidovi neplaanja, zakasnelih isporuka ili prevara, pa do oteenja imovine firmi.

U oblasti osiguranja neretko se pod rizikom oznaava uzrok tete ili sama teta, ali se dejstvo rizi-ka razliito manifestuje na ugovorne strane.7 U prak-si osiguranja se redovno koriste pojmovi "dobar" ili "lo" rizik, u zavisnosti od toga da li se radi o neemu gde je verovatnoa nastanka osiguranog sluaja mala ili velika, odnosno izgledi za profitabilnost drutva za osiguranje po tom ugovoru o osiguranju dobri ili sla-bi. Dodatno razlikovanje pojma rizika vri se prema mogunosti njegove realizacije (potencijalna opa-snost in abstracto) i nastanka osiguranog dogaaja (potencijalna opasnost koja se pretvorila u tetni do-gaaj in concreto). U skladu sa prethodnim izlaganji-ma i statistiko-analitikim standardima, rizik pred-stavlja mogunost nastanka opasnosti ija se visina iz-raava proizvodom potencijalne tete i uestalosti njenog ponavljanja.8

s Koch, P, Am Anfang stand die Stadte-Feuersozietiit, Versicherungsvvirtschaft, Heft 6/2003, str. 384. ' Vaughan, Emmet i Therese, isto, str. 5. 7 Jovanovi, S, Pravo osiguranja, Univerzitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2007, str. 83. 8 Natural catastrophes and reinsurance, Swiss Re, Zurich, 2003, str. 8.

12 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008

- . CLANCI

Moe se rei da je rizik jedan od bitnih, praktino osnovnih elemenata bez kojeg osiguranje ne postoji. Poznato je da ne postoji jedinstvena definicija pojma "rizik" koja bi zadovoljila sve uesnike u njegovom sa-gledavanju. Od najee pominjanih ekonomsko-teh-nikih definicija, spomenuemo da se pod rizikom podrazumeva verovatnoa nastupanja nekog eko-nomski tetnog dogaaja.9 Pravni teoretiari govore o riziku kao buduem neizvesnom dogaaju ijim ostva-renjem moe da nastane neka teta,10 osiguranom slu-aju" ili elementu pravnog odnosa osiguranja za koji su vezane obaveze osiguravaa i osiguranika.12

U sutini, rizik je dogaaj koji moe da pogodi pojedinca, odreenu organizaciju, dravu ili region. Uobiajeno je da se pod pojmom rizika podrazumeva predmet osiguranja (zgrada osigurana od rizika poa-ra, brod koji prevozi teret i sam teret od rizika poto-nua i sl.), ali i osigurana lokacija gde se nalazi osigu-rana imovina. Praktino se pojam rizika odnosi na opasnost koja ugroava predmet osiguranja. Ovakva upotreba rei "rizik" uobiajena je u uslovima osigura-nja domaih drutava za osiguranje koja definiu obim opasnosti koje su pokrivene u sluaju materija-lizacije pojedinih rizika ili da bi se naznaila obaveza osiguravaa.

U reosiguranju, pod rizikom se podrazumeva, iz-meu ostalog, portfelj koji se cedira na reosiguravaa putem okvirnog ugovora ili fakultativno reosiguran rizik. Meutim, strunjaci tee da izraz "rizik" koriste u tano odreenom kontekstu. Sledstveno tome, re "rizik" ne predstavlja problem u nazivu uslova ili po-lise osiguranja, jer i laik moe ispravno da razume zbog ega je zakljuena polisa.

Re "svi" moe da proizvede potpuno druge po-sledice u vezi sa razumevanjem njenog znaenja. Na-ime, osiguravau je dobro poznato da nijedna imo-vinska polisa ne moe da obuhvata, odnosno pokriva "sve" rizike, dok ugovara osiguranja istovremeno moe da bude u zabludi u pogledu obima pokria. Kako je opte pravilo da se nejasnoe u uslovima op-tih uslova poslovanja primenom principa "in dubio contra stipulatorem", to e znaiti da je osigurava kao ugovorna strana koja sastavlja ove uslove osiguranja uvek u opasnosti da izgubi spor kada uslovi sadre praznine ili nejasne odredbe. Stoga je jedan od razlo-ga zbog ega je naslov Klauzule Instituta londonskih

osiguravaa "Svi rizici" iz 1968. godine promenjen u Klauzula Instituta londonskih osiguravaa "A" 1982. godine bio da se izbegne situacija u kojoj bi osigura-nik mogao da stekne utisak da je pokrie koje je za-kljuio ire nego to stvarno jeste.13

Iako je, oigledno, formulacija "svi rizici" nejasna, problem prevazilazi jezike okvire. Mnogo ozbiljniji od prostog pogrenog davanja naziva ovom proizvo-du osiguranja jeste sutinski nedostatak koji moe da dovede u pitanje njegovu zakonsku punovanost.

Vrlo rano u klasinom imovinskom osiguranju javio se otpor ovakvom zbunjujuem oznaavanju polisa "svi rizici". Tako su u Francuskoj u prolee 1982. lanovi plenarne skuptine osiguravaa odloili pri-menu ovog proizvoda na rok od dvanaest meseci, da bi kasnije utvrdili koncept "svi rizici, izuzev" (franc: tous risques sauf) koji je ugovaraa osiguranja unapred upozoravao da su pojedini rizici iskljueni iz pokria.

Nadzorni organi saveznih drava Australije za-branili su upotrebu naziva "svi rizici". Udruenje osi-guravaa Australije utvrdilo je model uslova osigura-nja koji su sadravali obavezna iskljuenja, te su ume-sto naslova uslova "svi rizici" odredili precizniji naziv "posebni uslovi osiguranja industrije".

Imovinske polise u SAD takoe se nude na tri-tu sa razliitim nazivima, uglavnom kao "posebne forme pokria". Meutim, izraz "svi rizici" jo uvek se pojavljuje kod velikih rizika koji se osiguravaju na ba-zi posebno prilagoenih uslova u rukopisnom obliku.

N E I Z V E S N O S T O B I M A P O K R I A

Za razliku od nae zemlje, uobiajena je praksa na nekim inostranim tritima, posebno u Velikoj Bri-taniji, da se osiguranje zakljuuje preko posrednika osiguranja.

Oigledno je da nejasni i uopteni tekstovi u marketinkim brourama posrednika u osiguranju unose zabunu. Samouverene izjave posrednika tipa "... ne morate da itate sitno tampane klauzule da bi-ste razmiljali da li je rizik pokriven ili iskljuen" na-vode ugovaraa osiguranja na zakljuak da ne mora da kontrolie opte i posebne uslove osiguranja to kod njega stvara iluziju sigurnosti pokria koje mu posrednik nudi. Iako takva izjava direktno ne utie na

Tasi, A, Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica Vojvodina, Novi Sad, 1975, str. 17. uleji, V, Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005, str. 83.

" Isto, str. 109. 12 Jovanovi, V, Osiguranje u privredi, Informator, Zagreb, 1962, str. 24. " Goodacre, J. Kenneth, Marine Insurance Claims, Third edition, Witherby & Co. Ltd, London, 1996, str. 268.


Revija za pravgjOsigMranja mflHfn - - ' .v.vafa '"'" '.,.-... x;:wT .. ,"::

osiguravajue pokrie, nain na koji posrednik obave-tava ugovaraa osiguranja moe da pokrene pitanje njegove profesionalne odgovornosti.14

U Srbiji zakljuivanje ugovora o osiguranju pre-ko posrednika osiguranja sve vie dobija na znaaju, ali je jo uvek preovlaujua praksa zakljuivanja osi-guranja u direktnim pregovorima izmeu osigurava-a i ugovaraa osiguranja. U tom smislu bitno je ana-lizirati uslove osiguranja.

Opasnije od preteranih komercijalnih obeanja predstavljaju greke i propusti nainjeni u uslovima ili polisi osiguranja. U prilog prethodne tvrdnje navo-dimo nekoliko primera loe formulisanih klauzula:

1) Prvo polazimo od hipotetikog sluaja u kojem bi se sprovoenje imovinskog osiguranja na bazi "svi rizici" zakljuivalo klauzulom "Obaveza osiguravaa odnosi se na svu unitenu, oteenu ili izgubljenu imovinu osiguranika". U tom sluaju, prema naem Zakonu o obligacionim odnosima koji se primenjuje na ugovor o osiguranju imovine, znailo bi da osigu-rava pokriva tete na osiguranoj imovini nastupa-njem bilo kojeg rizika u vezi sa kojim zakon bezuslov-no nije oslobodio osiguravaa od obaveze.15 To znai da bi osigurava na osnovu navedene klauzule bio duan da osiguraniku nadoknadi tete nastale krivi-com ugovaraa osiguranja ili osiguranika (l. 929 ZOO) ili ratnim operacijama ili pobunama (l. 931 ZOO). Ovo zato to mu je zakon ostavio mogunost da to uredi u uslovima osiguranja, a on te rizike u na-vedenoj formulaciji nije izriito iskljuio iz pokria, niti se pozvao na primenu drugih posebnih uslova ili klauzula.16

Slina navedenoj je i klauzula koja je u nekada-njoj Lojdovoj S. G. polisi (osiguranje broda i robe) bi-la formulisana na sledei nain: "svi drugi rizici, tete i nezgode koje imaju ili e znaiti povredu, oteenje ili gubitak" osigurane stvari. Iako je namera osigura-vaa da pokriva tzv. "rizike mora", primenom navede-ne klauzule osiguravai su bili obavezivani na nadok-

nadu teta iji uzrok - rizik nije mogao u potpunosti da bude podveden pod tipine rizike mora.17

2) Osiguravai mogu da se rukovode razliitim poslovnim ciljevima usmerenim na poveanje trinog uea ili ouvanje postojeih osiguranika. Takoe raz-log nastanka problema moe da proizlazi i iz tenje da se nekritiki - neopravdano izae u susret prekomer-nim oekivanjima osiguranika. Primer takve klauzule bio bi sledea preambula: "Ovi uslovi smatraju se uni-verzalnim. Zato, nijedan pojedinaan osigurani rizik nije iskljuen." Takva preambula bilo kojih uslova osi-guranja "svi rizici" mogla bi umanjiti znaaj ili prioritet bilo koje klauzule koja pojedinano i izriito iskljuuje odreene rizike, ukljuujui ratne i nuklearne rizike koji se u praksi imovinskih osiguranja na bazi "imeno-vanih rizika" uobiajeno ne pokrivaju.18

3) U poslednjem primeru loe stilizovane klauzu-le, osigurava je "predvideo" mogunost da se uzro-na veza izmeu iskljuenih rizika utvruje primenom principa adekvatne uzronosti, odnosno "veeg ste-pena verovatnoe". Tako, "Nisu osigurane tete koje su posledica rata ili slinih neprijateljstava, graan-skog rata, revolucije, pobune, ustanka ili radnji drav-nih organa. Ako se ne moe utvrditi da li je teta na-stala iz navedenih uzroka, odluka e se doneti prime-nom principa veeg stepena verovatnoe". Problem sa navedenom klauzulom sastoji se u tome to je jed-na od karakteristika pokria na bazi "svi rizici" ta da je teret dokaza da nastala teta nije pokrivena relevant-nim uslovima u potpunosti na osiguravau. Stilizacija navedene klauzule potpuno nepotrebno potvruje obavezu dokazivanja osiguravaa. Pored toga, ako je istovremeno bio prisutan i neki neosigurani elemen-tarni rizik, teta koja se samo indirektno moe pripi-sati iskljuenom riziku, redovno potpada pod isto is-kljuenje, a to u sluaju utvrivanja osiguranih i neo-siguranih teta u zoni zahvaenoj ratnim dejstvom ni-je bez znaaja. Zbog toga je veliko pitanje da li bi ta-kva klauzula uopte proizvodila eljeno dejstvo.

14 "Aufsichtsamt greift hart gegen spanische Maklerschaft durch", Versicherungswirtschaft, Heft 1-2004, Verlag-Versicherun-gswirtschaft, 2004, str. 37.

15 Zakon o obligacionim odnosima predvia da osigurava ne odgovara za tetu na osiguranoj stvari koja potie od njenih nedosta-taka, osim ako je drugaije ugovoreno.

16 U amerikoj sudskoj praksi zauzet je stav da, ako postoji vei broj loginih definicija u uslovima osiguranja, sud mora prime-niti ono znaenje koje osiguraniku prua najire mogue pokrie. - Houston v. National General Insurance Co (817 F2d 83 lOth Cir) 2004; Ivamy, R. Hardy, Dictionary oflnsurance Lazv, London, 1981, str. 30.

17 U sluaju Montezuma (Davidson v. Burnard 1868) voda je prodrla u brod preko glavne izduvne cevi mainske prostorije i oteti-la robu. Naknadno je utvreno da je ventil nenamerno ostavljen otvoren nepanjom posade, pa je sud zauzeo stav da se radi o teti koja je slina onoj koju mogu da izazovu rizici mora. - Prema: Goodacre, isto, str. 222.

18 Cl. 7 Optih uslova za osiguranje imovine i l. 2, st. 5 Uslova za osiguranje od opasnosti poara i nekih drugih opasnosti DDOR No-vi Sad a.d.o, Novi Sad, novembar 2000.


CLANCl

Usled izbegavanja po osiguravaa, nepovoljnog tumaenja klauzule u uslovima osiguranja, u engle-skoj praksi se koriste mnoge fraze usmerene na naji-re mogue preciziranje iskljuenja ratnih rizika. Na-mera osiguravaa kod takvih klauzula usmerena je na iskljuenje primene principa "neposredne uzrono-sti", te se zato koriste fraze iskljuenja teta koje su "indirektno izazvane...", "na bilo koji nain povezane sa..." i "na bilo koji nain se mogu pripisati..." odree-nim rizicima. Zbog toga se smatra da ako su ratne operacije samo delimino doprinele nastanku tete, teta e biti iskljuena ak i ako je neki drugi osigura-ni rizik direktno prouzrokovao tetu."

SELEKCIJA R I Z I K A

Iz prethodno navedenih razloga, selekcija rizika u poarnom osiguranju od "svih rizika" izuzetno je znaajna. Selekcija rizika moe da se deli primenom razliitih kriterijuma. Tako polazei od toga koja ugo-vorna strana vri selekciju rizika, razlikujemo selekci-ju rizika od strane:

- Ugovaraa osiguranja koji prilikom zakljuenja ugovora o osiguranju odluuje koje e rizike osi-gurati, koje vrste osiguranja mu trebaju i sl. i

- Osiguravaa. Rezultati naunih metoda utvri-vanja zajednice odreenih rizika su neophodni za preuzimanje rizika od strane osiguravaa.20 Selekcija rizika koju vri osigurava moe da se razmatra na sledei nain: - U irem smislu, selekcija rizika odnosi se na

odluku osnivaa drutava za osiguranje o to-me kojim vrstama osiguranja e se baviti.

- U uem smislu selekcija rizika predstavlja postupak u kojem osigurava donosi odluku kako da kategorie rizik i koju premiju da od-redi, koje rizike treba da iskljui i kako poje-dinane rizike tretirati.

Iz gore navedenih tipova selekcije rizika proizla-zi da selekcija rizika moe da bude pozitivna onda ka-da se odluuje o predmetu osiguranja ili delatnosti osiguravaa ili negativna selekcija rizika onda kada se radi o elji da odreeni rizici ne budu predmet osigu-ranja ili ne spadaju u vrstu osiguranja kojima se bavi osigurava.

Osnovni cilj selekcije rizika na strani osiguravaa usmeren je na ostvarivanje izbalansiranog portfelja, adekvatne disperzije rizika i naplate premije koja je u srazmeri sa teinom rizika koji ini fond zajednice rizi-ka.21 Polazei od tog cilja, oni mogu da odbiju svaku po-nudu za zakljuenje ugovora ak i onda kada je ona valjana iz ugla uslova po kojima se vri to osiguranje.

Navedeni primeri klauzula u prethodnoj glavi upuuju na zakljuak da se kontrola rizika koje osigu-rava preuzima ne odnosi samo na njihovo puko identifikovanje i tarifiranje u postupku pregovora sa osiguranikom, ve i na adekvatno stilizovanje teksta uslova i odgovarajuih klauzula osiguranja kojima osigurava utvruje svoju obavezu. Time osigurava obezbeuje adekvatnu kontrolu svojih obaveza i u mogunosti je da odredi ispravnu premiju osigura-nja. Ovo je oekivana i poeljna situacija, za razliku od situacije kada je usled subjektivnih okolnosti na strani osiguravaa koje se mogu ogledati u povrnosti ili nemaru, mogue da priroda i teina rizika, kao ni zahtevi osiguranika ne bivaju analizirani i shvaeni u potpunosti i na pravi nain.

Prilikom odreivanja principa i modela ekonom-ske efikasnosti u osiguranju mora se stalno imati u vi-du prostorna i vremenska dimenzija, odnosno velii-na i obim, kako pojedinanog, tako i grupnog rizika. Nastup pojedinano velikih ili katastrofalnih teta, kao i velik broj malih teta, osiguravaa mogu dovesti u takvu situaciju da ne moe udovoljiti obavezama iz zakljuenih ugovora. To je upozorenje da osigurava treba da zadri samo one rizike, i u onom obimu, ko-ji mu omoguavaju da pokrije nastale tete sopstve-nim sredstvima.

Osiguravajue drutvo mora identifikovati rizike i izvriti njihovu procenu. To znai da ono mora da od-meri potencijalnu veliinu gubitka i verovatnou njego-vog nastanka. Zbog toga je neprihvatljiva praksa da se preuzimanje rizika u osiguranje vri na osnovu knjigo-vodstvene vrednosti, bez inspekcije rizika pre zakljue-nja osiguranja. Procena rizika zahteva listu prioriteta, jer odreeni rizici zbog ozbiljnosti mogueg gubitka, zahtevaju panju vie od drugih rizika. Na primer, opi-sujui nain na koji opasnost od provalne krae moe da bude adekvatno preuzeta u osiguranje, nemaki autor Ktihl22 navodi da je kod proizvodnih delatnosti ona znaajno manja nego kod prodajnih objekata.

" Hanson J. & Henley Ch, All Risks Property Insurance, Lloyd's of London Press, London, 1995, str. 80. 20 uleji, P, Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005, str. 18. 21 uleji, V, isto; Bennet, C, Dictionary of Insurance, Financial Times Pitman Publishing, London, 1992, str. 301. 22 Kiihl, H, Die Geschaftspolitik der Industriellen Feuerversicherung aus der Sicht eines Erstversicherers, W W , Karlsruhe, 1994, str. 135.


Revija za pravo osigurari]a

Kako bi se omoguila pravilna disperzija rizika, odnosno destimulisala antiselekcija rizika na strani osiguranika, osiguranje tei formiranju to uravnote-enijeg obuhvata istovrsnih osiguranja. Tako je, na primer, na osnovu principa pozitivne selekcije rizika kod osiguranja useva i plodova ugovara osiguranja obavezan da osigura sve povrine pod usevima i plo-dovima iste vrste. Ukoliko se ne osiguraju svi usevi odnosno plodovi iste vrste, tada se naknada tete is-plauje u srazmeri izmeu osigurane i stvarne povri-ne koja je mogla biti osigurana. Meutim, po principu negativne selekcije, osigurava se uzdrava od preu-zimanja onih rizika koji naruavaju homogenost po-stojeeg portfelja i koji predstavljaju potencijalnu opasnost po kapital i rezerve osiguravajueg drutva. Drugim reima, mora da postoji razumna relacija iz-meu premije osiguranja i oekivane tete.11

Osigurava posebno mora da vodi rauna da svoj samopridraj pravilno i struno utvrdi, i da sve ono to objektivno ne moe pokriti u datom trenutku pre-da u saosiguranje, odnosno reosiguranje.

Prema tome, selekcijom rizika prema principima homogenosti, dugorone stabilnosti drutva i ade-kvatnosti kapitala, osigurava e moi da sve tete po broju i iznosu, bez obzira na njihovu pojedinanu i ukupnu visinu, bez tekoa nadoknadi osiguranici-ma. Odgovarajua selekcija rizika omoguava osigu-ravau da i u vrlo nepovoljnom kretanju teta u odre-enim poslovnim godinama posluje pozitivno. Ovo je vrlo znaajno kod osiguranja s vrlo heterogenim sumama i tamo gde se javljaju vikovi rizika u velikim iznosima, kao npr. kod osiguranja brodova, aviona, velikih industrijskih i neproizvodnih objekata i sl.

I S K L J U C E N A I M O V I N A I Z POKR IA "SVI R IZ ICI"

Uobiajeno je da polise "svi rizici" iskljuuju po-krie imovine koja je osigurana drugom polisom osi-guranja. U takvim sluajevima, polise "svi rizici" treba da sadre iskljuenje takve imovine iz pokria da bi se u sluaju tete primenjivala prvo ta druga polisa.24

Kod standardnih poarnih polisa po naelu imeno-vanih rizika, po pravilu nije potrebno posebno navoditi imovinu koja nije pokrivena polisom osiguranja, jer je ono to je predmet pokria taksativno navedeno u poli-

si. Meutim, kod poarnih polisa "svi rizici", zbog toga to se radi o konceptu pokria svih rizika i oblika imovi-ne, neophodno je radi izvesnosti obima pokria sainiti listu tipova imovine koja je iskljuena iz pokria.

U navedenom smislu sledei oblici imovine su is-kljueni iz osiguravajueg pokria poarne polise "svi rizici":

- Imovina koja je ve iskljuena iz predmeta osi-guranja, kao to je imovina koja se ne nalazi na osiguranoj lokaciji, odnosno u osiguranom objektu, fabrici ili pogonu;

- ivotinje i usevi; - Sva vozila, ukljuujui i ona koja su registrova-

na za saobraaj na javnim putevima; - Objekti i ostala imovina u izgradnji, proizvod-

nji, preradi, montai ili demontai; - Imovina uskladitena na otvorenom ili koja zah-

teva poseban nain skladitenja, kao to su hlad-njae, imovina ispod zemlje ili pod vodom;

- Steta na pokretnoj imovini na otvorenom kao to su ograde i kapije, po pravilu se takoe is-kljuuje iz pokria "svi rizici";

- Zemljite, voda i vazduh; - Vankopnene instalacije; - Dragocenosti, novac, ekovi, potanski ekovi,

zlato i srebro (poluge ili metalni novac), ostali dragoceni metali, akcije i druge hartije od vred-nosti, marke, dokumenta, planovi, informatiki mediji, rukopisi, modeli, sertifikati, utrivi in-strumenti, nakit, dragoceno i poludragoceno kamenje, antikviteti, umetniki predmeti, mu-ziki instrumenti. Navedene stvari u uslovima osiguranja domaih osiguravaa predstavljaju predmet dodatnog osiguranja i posebnog ugo-varanja;

- Namenski objekti-zgrade kao to su atori, pri-vremeni objekti, temelji, putevi, pruge, tuneli, mostovi, brane, kanali, luke instalacije, molo-vi, piste, izvori, cevovodi; s tim da navedena imovina u uslovima domaih osiguravaa mo-e da bude predmet osnovnog pokria, kao i posebnog ugovaranja;

- Nasute obale, kejovi, lukobrani i propusti; - Nuklearna postrojenja.25

23 Kiihl, H , isto. 24 Kiihl, H, isto, str. 140. 25 Ova vrsta imovine osigurava se ili putem nuklearnih pulova ili drutava za sopstveno osiguranje ili, u nekim zemljama, samo-

osiguranjem vlasnika nuklearnog postrojenja.


Posebna vrsta iskljuenja u uslovima osiguranja "svi rizici" su stvari koje se prevoze, osim ako izriito nisu ukljuene u pokrie i za to plaena dopunska premija. U takvim sluajevima neophodno je utvrditi koji se rizici smatraju "transportnim". Da li to podra-zumeva pokrie svega to se deava u sklopu tran-sporta kao to su istovar, pretovar i skladitenje radi nastavka prevoza? U toku prevoza, esto je potrebno da se roba privremeno uskladiti na due ili krae vreme. Treba znati, primera radi da pediter nije du-an da izvri uskladitenje bez izriitog zahteva (nalo-ga) komitenta. Meutim, pediter ili prevoznik e biti obavezan da, u cilju urednog ispunjenja ugovora o pediciji ili prevozu, robu uskladiti ako je potrebno njeno sortiranje, pakovanje ili izvravanje nekog dru-gog oblika manipulisanja robom.

U sporu Croiv's Transport Ltd. v. Phoenix Assurance Co. Ltd. (1965) 1 Lloyd!s Rep 139 kamioni tuenog u svojstvu drumskog prevoznika prevozili su robu do njegovog depoa radi utovara u drugo prevozno sred-stvo i daljeg prevoza. U spornom sluaju, u depo su isporueni i uskladiteni omoti gramofonskih ploa radi daljeg prevoza na sever. Prevoznik je smatrao da je teta pokrivena polisom osiguranja transporta koja je takoe predviala pokrie za "gubitke ili tete na robi dok je privremeno uskladitena na ili van prevo-znog sredstva u sklopu transporta". Sud je odluio da iako je roba privremeno uskladitena, prevoz jo nije bio zapoeo sve dok se ne utovare vozila, te da je te-ta nastupila u momentu preuzimanja robe od proiz-voaa gramofonskih ploa i da on treba da je snosi.

U sporu Boag v. Economic Insurance Company (1954) 2 Lloyd's Rep 581 osiguranik je osigurao odre-enu robu transportnom polisom "svi rizici" koja je izriito pokrivala utovar, istovar i privremeno skladi-tenje u sklopu transporta. Roba je prebaena u obje-kat osiguranika, gde je tokom noi ostala u dvoritu u kojem je iste noi bila unitena u poaru. Osigura-nik je takoe imao pokrie rizika unitenja robe u dvoritu tokom privremenog uskladitenja, pod uslovom da se radi o poaru na zalihama robe name-njene trgovini. Osiguravai transportnih rizika pri-hvatili su nadoknadu odtetnog zahteva, ali su trai-li i da osiguravai imovine jednim delom uestvuju u nadoknadi ove tete. Sud je odluio da, iako je roba predstavljala trgovaku robu osiguranika i nalazila se u osiguranom objektu, to nije bilo dovoljno za posta-vljanje odtetnog zahteva po polisi osiguranja imovi-ne. Imovina se samo privremeno nalazila u objektu

osiguranika, a da bi potpadala pod imovinsku polisu roba je morala da bude prikazana kao trgovaka ro-ba ili zalihe trgovake robe koje se nalaze u posebno osiguranom objektu osiguranika.

Gorenavedeni sluajevi razmatrani su u sklopu polise osiguranja transportnih rizika, pa prema tome sudovi ne bi nuno zauzimali iste stavove da se radi-lo o iskljuenju. Veina polisa transporta na osnovi "svi rizici" pokriva utovar, istovar i skladitenje. Me-utim, ako doe do tete usled privremenog skladi-tenja robe radi njenog prepakivanja ili prerade, sma-trae se da je dolo do prekida transporta i takve te-te nee biti pokrivene. Ukoliko se oprema ili sirovine u toku prevoza istovare u odredinom mestu zbog njihove prerade ili dorade, te stvari ili imovina su osi-gurane samo ako se posebno ugovori i plati dodatna premija i to samo pod uslovom da se radi o stvarima ili imovini koja nije svojina osiguranika. Ovakav stav je u skladu sa namerom osiguravaa da izbegnu situ-aciju u kojoj bi osiguranje postalo zamena za garanci-ju proizvoaa. Zato bi bilo mudro da uslovi osigura-nja imovine "svi rizici" izriito iskljuuju tete na imo-vini koje su osigurane polisom osiguranja transporta.

Pored navedene imovine, iz poarnog pokria "svi rizici" treba da budu iskljuene i stvari, odnosno imovina iju je tanu vrednost teko odrediti, kao to je to sluaj sa umetnikim predmetima ili koja pred-stavlja intelektualnu svojinu (informatiki podaci, modeli, planovi, programi, softver).26

Navedeni tipovi tzv. "imovine" nisu u duhu uobi-ajenog shvatanja ta predstavlja imovina u poar-nom osiguranju. Bez obzira na vrste rizika, gubitak, unitenje, oteenje, delimina funkcionalnost ili ote-ani pristup podacima, raunarskim programima i softveru, kao i intelektualna svojina uopte nemaju tretman predmeta osiguranja kod pokria "svi rizici". Iz tog razloga, teta na tim vrstama imovine koja bi poticala od nekog "normalnog" uzroka kao to je po-ar ili eksplozija, pored tete nastale usled brisanja, iz-mene ili neovlaene manipulacije tokom hakerskog napada, programerske ili operatorske greke nee bi-ti pokrivena poarnom polisom "svi rizici". Sa druge strane, tete usled privremene spreenosti normalnog poslovanja zbog kvara na informatikom sistemu mo-gu se osigurati posebnom polisom osiguranja od pre-kida rada ili posebnim doplatkom u polisi "svi rizici".

U nekim polisama osiguranja na bazi "svi rizici" iskljuuje se obaveza osiguravaa za tete koje se mo-

26 Biitikofer, E i Galey, G. autori broure Swiss Rea: 'All Risks' in property insurance - An attempt to remove ambiguities, Zurich, 2005, str. 20, predlau da intelektualna svojina uopte nema tretman osigurane imovine u poarnim polisama "svi rizici".


Revija za p r a v o osigurari]a

gu desiti van osigurane imovine na primer koje prou-zrokuju prekid snabdevanja elektrinom energijom, gorivom, vodom i gasom. Zato, ako doe do eksplozi-je u elektrani zbog koje nastane teta u osiguranoj proizvodnoj fabrici, ona nee biti pokrivena. Sa druge strane, redovno se uslovima osiguranja u iskljuenji-ma predvia da ako doe do prekida snabdevanja energijom ili gorivom usled poara koji je pokriven ri-zik, onda e rezultujua teta biti pokrivena. Kao i u drugim sluajevima iskljuenih rizika, moe se pred-metni rizik ponuditi u pokrie uz plaanje dopunske premije, naravno ukoliko osigurava pronae svoj in-teres da tako neto ponudi osiguraniku.

U dananje vreme imovina se esto osigurava po polisi "svih rizika" izgradnje sve do trenutka kada je objekat u dovoljno zavrenoj fazi da bi se osigurao polisom osiguranja imovine "svi rizici". Posebno u ve-zi sa velikim projektima, predaja moe da obuhvati vei broj objekata ija je gradnja zavrena. Nije bilo uobiajeno da se u polisama ubacuje iskljuenje rizi-ka probe i popravke greaka.

Usled izvesnih neugodnih iskustava osiguravaa imovine u osiguranju petrohemijske industrije u V. Britaniji, osiguranje je sprovoeno i na objektima gde su radovi bili predavani bez tehnikog prijema. Poto imovinska polisa nije sadravala iskljuenje navede-nih rizika, osiguravai su bili prinueni da se oslone na prigovor neprijavljivanja bitnih injenica. Usled tih problema, uslovi osiguranja imovine "svi rizici" za petrohemijsku industriju redovno sadre striktna is-kljuenja teta koje bi se otkrile tokom testiranja ili popravki. U drugim sektorima industrije, ova vrsta is-kljuenja nije uobiajena i ako se primenjuju slina is-kljuena, ona su vie usmerena na zahtev postojanja upotrebne dozvole ili upotrebljivosti imovine.

Z A K L J U A K

Sa praktine take iako su se tokom istorije iskri-stalisali osnovni principi poarnog osiguranja, ono se jo uvek u velikoj meri moe smatrati eksperimental-nim. Formulacija "svi rizici" je nejasna, ali problem primene ovakvog naina pokria prevazilazi jezike okvire. Neprecizne i uoptene formulacije mogu da dovodu ugovaraa osiguranja u zabludu povodom i-rine pokria, a osiguravaa u opasnost da pokriva te-te ili gubitke koje nije planirao da nosi i za njih napla-

tio adekvatnu premiju. Zbog toga se selekcija rizika kod ove vrste pokria mora sprovoditi na nain da se iz pokria iskljue sve vrste teta i gubitaka koje osi-gurava ne eli da pokriva. Takoe, kod poarnih po-lisa "svi rizici", zbog toga to se radi o konceptu pokri-a svih rizika i oblika imovine, neophodno je radi iz-vesnosti obima pokria sainiti listu tipova imovine koja je iskljuena iz ove vrste pokria.

S U M M A R Y

From the practical point of view, although basic principles of fire insurance have developed during hi-story, it may still be considered predominantly expe-rimental. Phraseology all risks' is unclear, but diffi-culty of applying such method of coverage goes beyond linguistic framevvork. Vague and general wordings may produce misapprehension to po-licyholder regarding scope of cover and danger for insurer to cover damage and expenses he did not an-ticipate to bear and for which he did not charge pro-per premium. As a result, risk selection in this type of cover must be carried out by excluding all types of da-mage and expenses insurer does not want to cover. Furthermore, fire policies all risks', because it is con-cept of coverage of all risks and forms of property, for the purpose of scope of cover certainty it is necessary to make up a list of property excluded from this type of cover.


Documents

osiguranje imovine