jezi~ko bi}e obezbe|eno ta~nim kazivawem jednos-tavnog stila o doga|ajima ograni~enim samim autorom.

Postoji du{a. – Postoji li du{a? Spirare. Postoji,ispusta se, povra}a se. Vra}a se. Neke stranicevra}awa su izbrisane, {to ih nadaqe ~ini neizbri-sivim. A da su neki datumi, opet, u budu}nosti; {to ih~ini nesigurnim. Izbrisane stranice iz budu}nostinalikuju onim iz pro{losti.

Postoji du{a. Krhka je. Weno stawe je nestabilno.Naru{iva je i weno kretawe li~i na treptaje.

Mo`e li nepostojawe du{e grepsti iz dnevnika udnevnik?

Na ovom mestu se ukazuje autor. Pomiwe ga samdnevnik. Kontrola. Za~udo, s prestankom ~u|ewa pon-estaje i datuma, ponestaje dnevni~kih zapisa... skupanedostaju sa godinama ovog veka. Za~udo, opa`a senedostatak ili potpuno nestajawe potrebe zaneobi~nim otkri}ima, `eqa za saznawima, kao i`udwa za spoznajom. ^udno je da ne postoji ~u|ewe predonim {to postoji.

Osim ako nije druga~ije, ne{to {to ne postojimoralo bi biti izvor svega {to postoji.

De~ak posmatra porno fotografiju. On u woj otkri-va uzbu|ewe svog tela. Kroz de~akov um proti~e reka.De~ak sada posmatra svoje vlastito ime, izgovara ganaglas i ono mu postaje sme{nije. Onda uzima kwigu izo~eve biblioteke. Nasumi~no izva|ena kwiga delomgovori o ~oveku zvanom Tiresija. Ubrzo mu dosa|ujuznakovi, bilo da su oni muzika, svrab ili ukus. Quqa sena stolici, gricka nokat, ukqu~uje i iskqu~uje bater-ijsku lampu,

Govorili smo o telesnom svetu. Iz pisama se mogupreneti dijalozi o smrtnosti. Iz prepisa pisama semo`e preneti izraz apsolutna smrtnost. Pisani tek-stovi podrazumevaju da ih je neko napisao. Delovi tela

87

Dragan Milojkovi}

OSIM AKO NIJE DRUGA^IJE

Kwige su na podu, sveske u kartonskim kutijama,otkucani tekstovi na razbacanim papirima. Pretragamo`e po~eti slovima ili brojevima. Onome koji pre-tra`uje potreban je `ivot. Prva prepreka mo`e bitipra{ina. Ona se podi`e, uvija, name{ta a zatim pada,sle`e se. Na zidovima sobe sa kwigma sve je vi{epau~ine. Ne smeta. Mo`e biti dekorativna. Nije sim-boli~ki ispitana.

Voqa za stvarawem. Svaki je novi korak vodio jo{daqe. U daqini nazire se povezivawe. Kada do|e ono{to je najdaqe, dolazi s wim i ono {to nije bilomogu}e. Mi{qewe onda truli. Dolazi i bi}e. Dolazigeodezija – popravqa~ki mehanizmi, koci, sibirski{amani sa geometrima iz Egipta, padaju odre|enezvezde na taj dan, na taj datum, u tu svrhu... Onda teknailazi strah. On stvara prve bogove. Plemena kojapotpadaju pod uticaj bogova dobijaju znawe. Ali znaweje.

Vremenom, me|u graditeqima, kao wima svojstveneanomalije, iskliznu}a iz realnog vremena – ra|aju se ipesnici. Imanentno, pesnici odmah se daju na pisawednevnika. Zapo~iwu bez nau~ne metodologije... Odaju seporocima. Odevaju gruba sukna, opijaju se, zaboravqajui me{aju, nisu izri~iti, vi{e odnose nego {to dodaju,ne obele`avaju stranice. Jedni drugima ~itaju svojebele{ke, kradu jedni od drugih, mewaju svoja imena uimena omra`ena, zaboravqena, tek inicijalna, prepra-vqaju tu|e da bi ispravili svoje

Diarium. Mrtvim jezikom re~eno. Hroni~arsko

86

ishodi{te jer se mo`e napisati starogr~kim pismom imo`e ozna~avati izgubqenog subjekta u istoriji, urealnom svetu, u re~enici koja je dovoqno duga.

[ta mogu da u~inim... Sedim u ku}i na zaravni, udolini. Posledwe je ~ega se se}am to, jesam li pudar.Posledwe re~i. Otac je umirao u susednoj sobi ku}e izre~ne doline. Govorio je sam sa sobom -{to nije ta~no– vi{e je to bilo recitovawe, a onda mi se obratioizvijaju}i smawenu glavu koja }e uskoro umreti.

– Sine, ne mogu duboko da mislim! – Pomislio sam –Ja nisam sin.

89

kao i delovi tekstova mogu biti prona|eni, spaqeni,sa~uvani, izmi{qeni.

Pisma sestri ukazuju da smrt jednog mo`e pred-stavqati smrt drugog. Veoma nerazgovetno! Nijenapisano obja{wewe. Odre|ene ispovedaonice pamtenaklapawa o astralnim projekcijama. Zidovi tihnu,~uju ali slabo pamte. Nepobitna ~iwenica je da pismanapisana sestri postoje, ali o odgovorima na ta pismanema ni slova.

Postoji potreba, ali na ovom mestu je meni te{ko,meni je nemogu}e re}i ne{to i o sebi, o piscu ili o~oveku koji zapisuje ove re~enice.

^uje se i muzika. Napoqu je sve` sneg. U samo}i~ujem da me u toj sobi odvra}aju od snova. Odveli sudevoj~e dubqe u dolinu. Geografski se mo`e prona}imesto na koje su je polo`ili. Ne mo`e se prona}ifilosofski, makar to be{e i zemqani drum. Koji su to‘’oni’’, ali devojka je postojala. Oni su nestali a devoj-ka se iz doline kretala zadovoqno. Ona je zapravohodala odlu~no i brzo.

Istovremeno dogorevao je fitiq, i kako to ve}biva, isprva razletela se perja, onda je devoj~ica moglavideti oprqenu patku bez glave, kako sumanuto tr~i.Jo{ uvek postojim. Ja se mawe pojavquje u re~nicimakwi`evnika a vi{e u re~nicima filozofskim i pona-jvi{e u psihijatrijskim re~nicima. Mo`da u dnevnici-ma postoje {iroki odeqci re~nika i enciklopedija,koje iz nekih razloga dnevnik ili sam diarium odbacu-je kao mogu}a ishodi{ta re~i ja. Videti npr. Da lidnevnik ja mo`e uop{te uvrstiti u nekakav oblik re~i.U frojdovskonema~kom ich je u okru`ewu sa das iUberich. U lakanovskom ja je u stalnom begu odokru`ewa ili je u stalnoj poteri za wim. I, napokon,da li se pod ja mislilo na ja? Preporu~uju se re~i auc-tor, auteur, adespota. Naro~ito adespota je zanimqivo

88