REGIONALNI CENTAR IZ PRIRODNIH I TEHNIČKIH NAUKA U VRANJU

OSLOBOOSLOBOOSLOBOOSLOBO\\\\ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I

PRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJI

Autor:

MILICA MITI],MILICA MITI],MILICA MITI],MILICA MITI], u~enica 8. razreda “O[ “Sveti Sava” Glo`aneu~enica 8. razreda “O[ “Sveti Sava” Glo`aneu~enica 8. razreda “O[ “Sveti Sava” Glo`aneu~enica 8. razreda “O[ “Sveti Sava” Glo`ane ~lan Fondacije darovitih “Hristifor Crnilovi} – Kica” Vlasotince

Mentor:

VELIMIR STAMENKOVI],VELIMIR STAMENKOVI],VELIMIR STAMENKOVI],VELIMIR STAMENKOVI], prof. istorije

OSLOBOOSLOBOOSLOBOOSLOBO\\\\ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I PRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJI

Autor:

MILICA MITI]MILICA MITI]MILICA MITI]MILICA MITI],,,, u~enicau~enicau~enicau~enica 8. razreda “ 8. razreda “ 8. razreda “ 8. razreda “O[ “Sveti Sava” Glo`aneO[ “Sveti Sava” Glo`aneO[ “Sveti Sava” Glo`aneO[ “Sveti Sava” Glo`ane ~lan Fondacije darovitih “Hristifor Crnilovi} – Kica” Vlasotince

Mentor:

VELIMIR STAMENKOVI],VELIMIR STAMENKOVI],VELIMIR STAMENKOVI],VELIMIR STAMENKOVI], prof. istorije

REZIME

Sve do 1878. godine Vlasotince je ostalo pod vla{}u Turaka. U vremenu Rusko-turskog rata (1876-78. g.) trajao je i Oslobodila~ki rat Srbije i Crne Gore. U oslobo|enju Vlasotina~kog kraja u~estvovali su i vlasotina~ki ustanici. Glavna bitka je vo|ena na brdu Kosovica. Berlinskim kongresom (jun i jul 1878. godine) Srbija je dobila nezavisnost i pro{irenje od ~etiri okruga. Vlasotince je kona~no postalo slobodno i u{lo u sastav Srpske dr`ave. Na mestu glavne bitke Vlasotin~ana podignut je spomenik 2003. godine.

KLJUČNE REČI

Vlasotince, Srpsko-turski rat, Oslobodila~ki rat Srbije i Crne Gore, ustanci Vlasotin~ana, bitka na Kosovici, San-Stefanski mirovni ugovor, Berlinski kongres, spomenik na Kosovici.

ABSTRACT

Until 1878. the Vlasotince remained under Turkish rule. In a time of the Russo-Turkish War (1876-78. the) Took the Liberation War, Serbia and Montenegro. The liberation Vlasotince end deposits and participated vlasotinački rebels. The main battle was fought on the hill Kosovica. Congress of Berlin (June and July 1878th year) Serbia gained its independence and expansion of the four districts. Vlasotince finally became free and became an integral part of Serbian state. In place of the main battle Vlasotince erected a monument to 2003rd year.

KEYWORDS:

Vlasotince, Serbo-Turkish War, Liberation War, Serbia and Montenegro, Vlasotince uprisings, battle of Kosovic, San Stefanski peace treaty, Congress of Berlin, a monument to Kosovic.

OSLOBOOSLOBOOSLOBOOSLOBO\\\\ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I ENJE VLASOTINA^KOG KRAJA OD TURAKA I PRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJIPRISAJEDINJENJE SRBIJI

KNE@KNE@KNE@KNE@EVINA SRBIJA I USTANCI NA JUGU SRBIJEEVINA SRBIJA I USTANCI NA JUGU SRBIJEEVINA SRBIJA I USTANCI NA JUGU SRBIJEEVINA SRBIJA I USTANCI NA JUGU SRBIJE

Posle vojnih uspeha u Drugom srpskom ustanku Srbija je 1815. godine dobila samoupravu. Istina, to je bio samo usmeni sporazum izme|u Milo{a i Mara{li-Ali pa{e, koji je bio jedan od dvojice vojskovo|a poslatih da ugu{e ustanak. Daljem ja~anju srpske samouprave pomogle su dosta i spoljnopoliti~ke pogodnosti. Takav jedan povoljan momenat nastao je izbijanjem ustanka u Gr~koj 1821. godine. Ustanak je dobio {iroke razmere i doveo je do me{anja nekih evropskih sila u balkanska pitanja. Nesiguran polo`aj Turske bio je zgoda da se na nju izvr{i diplomatski pritisak. Rusija se u toj akciji zauzimala da Turska zvani~no prizna prava koja je dogovorila sa Srbijom. Zato je Turska konferencijom u Akermanu 1826. godine, predvidela znatno pro{irenje unutra{njih prava Srba. Me|utim, ona je izbegavala sprovo|enje u delo tih odredaba, ali kada je posle poraza kod Navarina 1827. godine, gde je Engleska, Francuska i Ruska flota uni{tila turske brodove a i posle rata sa Rusijom (1828-29. godine) bila primorana da mirom u Jedrenu 1829. godine potvrdi autonomna prava Srbije. Porta je donela Hati{erif kojim su potvr|ena prava Srbije. Hati{erif je pro~itan u Beogradu 1830. godine. Iste godine sultan je posebnom odlukom potvrdio Milo{a za kneza sa pravom nasledsta u porodici. U hati{erifu stoji i da se ukida spahijski sistem i da seljak postaje sopstvenik zemlje koju obra|uje. Porta je obe}ala i da }e vratiti 6 nahija koje je Srbija izgubila 1812. godine. Milo{ nije ~ekao nego ih je odmah zaposeo vojskom a Turska je novim hati{erifom od 1833. godine priznala ovu teritoriju i kona~no se saglasila sa ukidanjem spahijskog sistema u Srbiji.

Kne`evina Srbije 1833. godine

Na jugu je granica Srpske kne`evine bila ispod Aleksinca. Ostali delovi Srbije, ju`no od toga, ostali su i dalje pod turskom vla{}u. No Milo{ je stalno nastojao da pobuni Srbe u tim oblastima obe}avaju}i im pomo}. Zna se da su se Srbi pobunili 1821. godine u Vidinskom, Ni{kom i Leskova~kom pa{aluku, {to zna~i i u Vlasotincu. U prole}e 1841. godine do{lo je do velikog organozovanog ustanka Srba u Ni{kom i Leskova~kom pa{aluku gde se kao centri javljaju Poni{avlje, Toplica i Vlasina sa glavnim upori{tem u Vlasotincu. Ustanak je zadavao Turcima velike nevolje, ali je na kraju – posle krvavih borbi i juna~kog otpora na u{}u Vlasine u Moravu, u Ni{koj Kamenici i Matejevcu bio ugu{en. Stanko Vlasotin~anin je bio glavni vo|a tog ustanka. Posledice ugu{enih ustanaka bile su stravi~ne – mnogo spaljenih sela i razgrabljena imovina i velika be`anija u Kne`evinu Srbiju. Vlasotin~ani su poku{ali da se oslobode i 1860. godine u~estvuju}i u Sadrzamskoj buni. No Turci su i ovu bunu ugu{ili. Uo~i ove bune pop \or|e je u Vlasotincu formirao zavereni~ku organizaciju koja je pripremala i organizovala ustanak. Ta organizacija se kasnije pro{irila i na druga sela Leskova~ke nahije. Vlasotin~ani su u~estvovali i u Srpskom nacionalnom komitetu koji je formiran u Ni{u 1874. godine. U njemu su vidno anga`ovanje imali bra}a Stojan i Jovan Stojilkovi}. Komitet je imao zadatak da pripremi ustanak kada se bude ukazala zgodna prilika. Ta prilika se ukazala 1876. godine kada je do{lo do Rusko-turskog rata.

RUSKORUSKORUSKORUSKO----TURSKI RAT 1876TURSKI RAT 1876TURSKI RAT 1876TURSKI RAT 1876----78. GODINE78. GODINE78. GODINE78. GODINE

Do rata je do{lo posle ustanka u Hercegovini od 1875. godine i ustanka u Bugarskoj 1876. godine. Turci su odgovorili terorom. ^itava sela su bila uni{tena. Ruski car Aleksandar Drugi je bio spreman da ratuje sa Turskom da bi se oslobodili podjarmljeni Sloveni, ali i da osigura uticaje Rusije u slovenskim olastima Balkanskog poluostrva kako bi se pribli`ili Bosforskom i Dardanelskom moreuzu, za koje su bili posebno zainteresovani. Rusi su u jesen 1876. godine objavili rat Tuskoj, ali je izliv Dunava u toku nekoliko meseci spre~io upad u Tursku. Ruska vojska je tek u leto 1877. godine pre{la Dunav i rasporedila se na njegovoj obali u Bugarskoj. Prednji ruski odredi pod komandom generala Gurka brzo su doprli do planinskih venaca Balkana. Turci su ih do~ekali na prevoju [ipka i tu pru`ili jak otpor. Posle pada ovog utvr|enja Rusi su krenula ka Plevni koju je turski general Osman-pa{a pretvorio u utvr|eni logor. Posle pada Plevne Rusi su krenuli ka Carigradu. Pod pritiskom Austro-ugarske i Engleske, Rusi su pristali da zaklju~e mir sa Turskom. Mir je zaklju~en u mestu San-Stefano marta 1878. godine. SRBIJA I CRNA GORA SRBIJA I CRNA GORA SRBIJA I CRNA GORA SRBIJA I CRNA GORA U RATU PROTIV TURSKE OD 1876U RATU PROTIV TURSKE OD 1876U RATU PROTIV TURSKE OD 1876U RATU PROTIV TURSKE OD 1876----78. GODINE78. GODINE78. GODINE78. GODINE

Shvativ{i da se Turska nalazi u te{koj situaciji, Srpska vlada je uputila jedan poverljivi predlog Porti da Bosnu ustupi Srbiji, a Hercegovinu Crnoj Gori. Turska je taj predlog odbila. Pod pritiskom javnog mnjenja Srbija i Crna Gora su u leto 1876. godine sklopile ugovor o zajedni~kim akcijama protiv Turske. Kada je rat otpo~eo, pokazalo se da Srbija nije bila vojni~ki pripremljena. Njena vojska je potisnuta sa Timoka a u odlu~noj bici potu~ena kod \unisa. Pod pritiskom velikih sila, posebno Rusije, Turska je morala da sklopi primirje oktobra 1876. godine, a februara 1877. godine i mir sa Srbijom. Crna Gora je uspe{no ratovala i u 1876. godini potukla Turke na Fundini i Vu~jem Dolu i nastavila sa akcijama sve do zavr{etka rata. Kada su Rusi 1877. godine uspe{no nastupali kroz Bugarsku, Srbija je ponovo stupila u rat decembra iste godine. Srpska vojska je oslobodila veoma brzo: Ni{, Belu Palanku, Pirot, Prokuplje, Kur{umliju, Leskovac, Vranje... Oslobo|eno je i Vlasotince.

Kula, danas Muzej grada Vlasotinca

Orjentaciona skica za porbu na Kosovici, preuzeto iz knjige Dragutun M. Stojanovi}, Hronika Stoilkov~anskog roda – prilog Oslobo|enje Vlasotinca od Turaka, Bgd. 1983.

VLASOTINCE U OSLOBODILA^KOM RATU OD 1876. DO 1878. GODINEVLASOTINCE U OSLOBODILA^KOM RATU OD 1876. DO 1878. GODINEVLASOTINCE U OSLOBODILA^KOM RATU OD 1876. DO 1878. GODINEVLASOTINCE U OSLOBODILA^KOM RATU OD 1876. DO 1878. GODINE

Prvi Srpsko-turski rat 1876. godine nije doneo o~ekivane rezultate. Srpska vojska se povukla, a Turci su ugu{ili narodni ustanak, oplja~kali i spalili oko 40 sela a stanovni{tvo je velikim delom pobeglo u kne`evinu Srbiju.

Oslobo|enje Vlasotinca je do{lo u Drugom srpsko-turskom ratu 1877/78. godine. U oslobodila~kom pokretu u decembru 1877. godine vlasotina~ku kraj je odigrao veliku ulogu kao i u svim sli~nim pokretima ranijih decenija.

^im je Srpska vojska pre{la granicu, Vlasotin~ani su pobunili svoja sela protiv turske vlasti. Vlasotin~ani su ustali na oru`je i postavili stra`e na putevima prema Ni{u, Pirotu i Vranju.

Oslobo|enje Vlasotinca je bilo delo jednog spontanog, ali dobro organizovanog narodnog ustanka. Postojala je i sre}na okolnost da u samom Vlasotincu nije bilo ni turskog

civilnog stanovni{tva, ni turske vojske, sem predstavnika turske vlasti koji su bili sme{teni u „Kuli“. Oni su predali vlast 10. (22.) decembra Stojanu Stojilkovi}u. Stojan Stojilkovi} je sin Stojilka i Dimitrije-Mite koje je ro|ena u Sejanici. Bio je ro|en oko 1817. godine. Poginuo je 1877. godine u bici na Kosovici. Bavio se trgovinom. Du}an mu je bio na mestu dana{njeg parka u centru grada. Dana 22. decembra 1877. godine glavni zapovednik u Vlasotincu, suba{a, postavio je pred Stojanovim du}anom, oko 30 zaptija (redovna turska vojska), i drugih Turaka, na konjima. Bili su

prisutni i vi|eniji ljudi iz mesta. Suba{a se oprostio od Stojana i drugih, naglasiv{i da brigu za Vlasotince ostavlja u prvom redu Stojanu, da organizuje rad, a da se turske vlasti vi{e ne}e vratiti. Taj dan je i bio dan ustanka u Vlasotincu. Tih dana Turci su sa porodicama be`ali iz Pirota, Vidina i Loma, i preko Vlasotinca be`ali za Vranje. Stojan je organizovao ~ete, a kao prvog ~etovo|u odredio svog najstarijeg sina Kostu. Barjaktar Vlasotin~ana je bio Prokopije – Kope Mihajlovi}. Dana 24. decembra je bila borba sa Turcima kod ora{a~kog mosta. Vlasotin~ani su pobedili. Dvadeset {estog decembra pobedili su Turke kod kozara~ke ~uke i zatobili 26 turskih vojnika. Dvadeset osmog decenbra odneli su pobedu na Kosovici. Ali 31. decembra opet do|e do bitke na

Kosovici. Dogovor je bio da Leskova~ki ustanici po|u od Oraovice i

udare na Grdelicu a da Vlasotin~ani udare od Kosovice. No Leskov~ani nisu do{li. Toga dana borba na Kosovici je vo|ena od jutra do 2 ~asa po podne. Turaka je bilo oko 4.000 a ustanika oko 1.200 od kojih je samo 400 imalo pu{ke. Turci su pobedili. Poginulo je 49 ustanika me|u kojima je i Stojan i brat mu Jovan.

Prvog januara 1878. godine ustanici su se povukli na brdo Vrap~iji rid iznad Ora{ja. Tu su se u{an~ili i ~ekali Turke. Tre|eg januara 1878. godine do{la je u Vlasotince jedna baterija topova i jedan bataljon vojske sa potpukovnikom Jovanom Popovi}em. Posle ovoga, po oslobo|enju Ni{a, u pomo} je do{ao i \oka Vlajkovi} i sa Turcima je zavr{eno kod Grdelice 8. i 9. januara 1878. godine.

O bici na Kosovici pri~a ~etovo|a Kosta: „Devetnaesti decembar be{e u ponedeljak. Ja sam bio ~etovo|a vlasotina~ki, po|em sa narodom i udarim na Turke. Borba je trajala od jutra pa do dva ~asa popodne. Leskov~ana nema, pa nema! Mi se tukosmo sami dok be{e municije. Kad nam municija nesta Turci nas razbi{e. Njih je bilo preko 4.000 a nas svega 1.200 ustanika, od kojih je samo 400 imalo pu{aka, a ostali su bili naoru`ani motkama, sekirama, jataganima itd.

U ovoj borbi palo je na na{oj strani 49 mrtvih i oba{ka ranjenih. Izme|u ostalih toga je dana poginuo moj otac Stojan Stojilkovi} i ro|eni mu brat, moj stric Jova Stojilkovi}.

Moj otac i brat mu Jova ovako su govorili narodu di`u}i ga protiv Turaka: - Ustanimo sa svima sinovima svojim, jer }e narod samo tako po}i, ako nas pred sobom vidi. Ustanimo, da dovr{imo ono, za {to je na{ pokojni ro|eni brat \oka Stoilkovi} na ni{kim ve{alima pred Sadrzamom, mu~eni~ki du{u ispustio! Napred, bra}o, za slobodu ustajmo: oni izgibo{e na Kosovici, a mi njihov posao nastavismo.

Kako smo 19. bili razbijeni, mi se 20. decembra povukosmo natrag, ali se grupisasmo iznad Ora{ja, kod brda Vrap~iji rid. Tu se u{an~ismo i ~ekasmo Turke.

Dvadesetog i dvadeset prvog decembra samo smo stra`arili, a borbe nije bilo. Pokojni Stoilko Bornodolac saznav{i da je u Pirotu srpska vojska odmah odjuri tamo

da moli za pomo}. Pokojni \ura Horvatovi} po{alje nam u pomo} Jovu Popovi}a potpukovnika sa jednom baterijom topova i jednim bataljonom vojske, koji 22. decembra uve~e sti`e u Vlasotince, a sutradan do|e nam na logori{te.

Kada se srpskom vojskom sme{asmo i jo{ {an~eva iskopasmo, onda 24. decembra po|osmo na turke. Borba je trajala od jutra do podne. Ali nas turska vojska vrati natrag do logori{ta. Umalo ovde i topove ne izgubismo. Ovde izgubismo 76 vojnika, a bilo je i 52 ranjenika.

Ovoga dana digli smo i odneli tela pokojnog mi oca i strica, ali bez glava. Glave su im Turci odneli, pa ih na Grdeli~kom mostu na kolje nabili, da njima grdeli~ku raju pla{e, da se ne di`e. Popsle ovoga samo smo ~uvali pozicije i ~ekali.

Kada pade Ni{ na{oj vojsci se pridru`i i druga vojska. Drugog januara dobrovolja~ki korpus stigne u Vlasotince, gde na|e jo{ dva bataljona Po`areva~ke brigade sa brtskom baterijom.

Do 9. pregledana je i utvr|ivana pozicija na visovima ladova~kim, kosova~kim, sioni~kim i reci Kozari, raza{iljate su na razne strane izvidnice, sakupljeno je 900 usta{a naoru`anih sa prednja~ama, stavljeni pod komandu dobrovolja~kih ~etnika i poslati desno i levo od Morave da brane narod od napadaja, pokolja i plja~ke Arnauta, stoje}i vazda u naj-bli`oj svezi sa svojom komandom.

9. januara bila je borba protivu Dervena; s leve strane Morave napadao je {umadinski korpus, a s desne dobrovolja~ki s jednim batalionom narodne vojske i {est brdskih topova. Borba je po~ela u 10 sati sa obe strane. U 4 i po sata prestane vatra {umadinskog korpusa; no dobrovoljci i dalje produ`e borbu i ne ostave neprijatelja na miru, kog su ba{ u to vreme u nered doveli. Desno krilo i sredina dobrovolja~ka sa odva`no{}u i najve}om bistro}om bace se na juri{ na Turke, otmu im {an~eve, pet zastava, i nateraju ih u selo Grdelicu, no Turci i tu ne mogo{e opstati, jer odeljenje dobrovolja~ko, koje je zaranije za tu celj bilo postavljeno u tesnacu reke Kozare, a i levo dobrovolja~ko krilo, uvidev da su Turci u Grdelicu saterani, za|u im za le|a. Turci videv{i da su sasvim opkoljeni, bace se u divlje bekstvo, tako da ni{ta sobom poneti nisu mogli, i mnogi od njih ni na most nisu mogli pogoditi, ostaviv{i dovoljno

municije, peksimita, vina i svoje prtljage. Oko {est sati dobrovoljci zauzeli su selo Grdelicu, most i hanove i ulazak u Derven, taj nepristupni, devet sati duga~ak tesnac. U borbi ovoj u~estvovalo je 7 i po ~eta dobrovoljaca, 4 brdska topa i 15 usta{a; borio se jedan protiv pet Turaka.

10. januara, po nare|enju komandanta {umadinskog korpusa, pukovnik \oka Vlajkovi} sa dobrovoljcima, sa dva bataliona po`areva~ke brigade, 4 brdska topa i pola eskadrona, po|e u 3 i po sata posle podne u poteru za Turcima, imaju}i na krilima svojim usta{e s desne i s leve strane Morave, i u jedan sat posle pono}i stigne u D`ep i zauzme drugi most na Moravi, ne nai{av{i nigde na Turke.

11. januara u 7 sati izjutra krene se dalje i u 3 i po sata posle podne zauzme izlazak iz tesnaca kod Vladi~inih Hanova, nai{av{i pri izlasku samo na neprijateljsku stra`u, a glavna turska vojska, koja je begaju}i tu kod Hanova preno}ila, u 11 sati istog dana, ne smeju}i do~ekati na{e, otstupila je dalje k Vranji. Predve~e javi{e da Abduraman-beg i Osman-beg sa nekoliko Turaka iz Binovca ho}e da se predadu. Odmah bude upu}ena konji~ka stra`a da ih dovede. Sa njima se ugovori o predaji i po{alju se natrag da i ostale izveste da su sa `ivotom i imanjem sigurni ako se predali budu, ostaviv{i im rok do sutra 9 sati izjutra, da svi od najboljih Arnauta do|u sa oru`jem da se predadu i besu (arnautska zakletva) dadu na vernost i podanost na{em preuzvi{enom vrhovnom vo|i.

12. januara u 9 ~asova izjutra, preko 200 najodabranijih Arnauta iz 11 sela (Masurica, Surdulica, Lukavica, Prekodonce, Binovce i ostalo), predvo|eni Abduraman-begom i Osman-begom, polo`i{e oru`je na desnoj strani Morave i do|o{e te pred komandantom i vojskom polo`i{e zakletvu na vernost i podanost NJegovom Viso~anstvu, na{em juna~kom vo|i Milanu M. Obrenovi}u IV. Na{a vojska plivala je u radosti i zaboravila je sve trude i nezgode kad vide negda silne Arnaute, od Kosova do danas mu~itelje naroda srpskog, gde pred juna~kom srpskom vojskom polo`i{e oru`ije, i time pra{taju}i se sa svojom negda{njom silom. Svakom radosno beja{e videti kako onda{nja bra}a seljaci dovode razbegav{e Arnaute koji su iz Kosova do{li i ne htedo{e se predati - oduzev{i im oru`ije, i prate ih sa istim njinim oru`ijem. Istog dana, u 2 ~asa po podne dobrovolja~ki kor krene se dalje i do|e u Priboj, gde se i ulogori i na sve strane, osim postavljenih pretstra`a, po{lje jo{ jake izvidnice i do same Vranje.

14. januara dobrovolja~ka izvidnica na levom krilu desne strane Morave razbije mnogo sna`nijeg neprijatelja u selu Banji, zauzme celo selo i most na Moravi s jedne strane; druga izvidnica na desnom krilu sa usta{ima imala je borbu na Pla~evici pred samom Vranjom sa Turcima, i time je mogla uvideti snagu neprijateljsku i mogla je dobro razgledati

njihov polo`aj. „„„„ Vlasotina~ki kraj je kona~no oslobo|en od Turaka. Pod pritiskom velikih sila mir

izme|u Rusije i Turske zaklju~en u mestu San-stefanu, marta 1878. godine. Ovim mirovnim ugovorom veliki deo tada{njeg Vlasotina~kog sreza trebalo je da propadne takozvanoj Velikoj Bugarskoj.

^lanom 3. pomenutog ugovora priznata je nezavisnost Srbiji i odre|ena njena granica:

„Srbija se priznaje za nezavisnu.

Njena granica ozna~ena na prilo`enoj karti i}i }e koritom Drine, ostavljaju}i Mali

Zvornik i Sakar kne`evini i produ`avaju}i starom granicom do izvora potoka De`eva, blizu

Potpisivanje mira izme|u Risoije i Turske u San-Stefanu (1878. godine)

Stjilca. Odatle nova granica i}i }e tim potokom od reke Raške, pa odande njome do Novog Pazara penju}i se uz potok, koji prolazi blizu sela Mekinja i Trgovišta, do njegovog izvora grani~na linija upravlja se preko Bosura planine u dolini Ibra, i silazi potokom koji upada u ovu blizu sela Tibari}a, Za tim }e i}i rekama Ibrom, Sitnicom, Labom i potokom Batincem do njegovog izvora (na planini Grapašnici). Odavde }e i}i visovima koji dele vode Krive i Veternice, a sti`e najkra}om linijom na ovu poslednju reku pri utoku potoka Mijova~kog i penju}i se uza nj na Mijova~ku planinu, silazi na Moravu blizu sela Kalimanca. Pošav odavde granica }e i}i niz Moravu do reke Vlasine blizu sela Stajkovca i penju}i se uz nju, a tako i uz Ljubera|u i potok Kukavicu prelazi Suvu planinu, produ`ava niz potok Vrlo do Nšave i silazi njome do sela Krupca, odakle najkra}om linijom dospeva na staru srpsku granicu jugoisto~no do karaule Bare i ostaje na njoj do Dunava.

Ada-kale }e se napustiti i porušiti. Komisija tursko-srpska, kojoj }e se pridati i jedan ruski komesar, opredeli}e na samom mestu kona~nu, grani~nu liniju u roku od 3 meseca, i kona~no }e urediti pitanja koja se ti~u ostrva drinskih. Jedan izaslanik bugarski pusti}e se da u~estvuje u poslovima komisije, kad se ova bude bavila granicom izme|u Srbije i Bugarske.“

Vlasotin~ani su se pobunili. Tada je predsednik Op{tine vlasotina~ke, Spasa

Krain~anin, uputio iz Vlasotinca 4/16 aprila Izjavu Upravi Dr`avne {tamparije u Beogradu, sa molbom da je {to pre do{tampa u „Srpskim novinama“ . Izme|u ostalog, u izjavi se ka`e:

„Neka se dakle zna, da smo mi najpre ljudi pa Srbi, te da ne mo`emo nikad preko na{e volje pristati na prelivanje onamo, gde nije na{e, gde nije - srpsko.

Za sad ovim putem i ovako, izjavljujemo pred celim svetom: da mi ho}emo da `ivimo kao Srbi, sjedinjeni s na{om bra}om Srbima, u zagrljaju na{e majke Srbije, i da pru`enu nam bratsku ruku pomo}i koju smo tako dugo i tako `eljno jedva do~ekali i krepko prihvatili, ne}emo lako ispustiti i zaboraviti.

Da `ivi na{ izbavioc Kralj M. Obrenovi} IV. Da `ive na{a draga bra}a Srbi, na{i izbavioci! marta, 1878. godine U Vlasotincim „ Ovu izjavu su potpisali u velikom broju gra|ani iz Vlasotinca ali i predsednici seoskih

op{tina i seoski kmetovi. U prilogu deo lica koji su izjavu potpisali: Gavril Stankovi}; Nikola \or|evi}, Gra|ani: Atanasije D. Zdravkovi}, biv{i u~itelj;

Petar Spiri}, u~itelj; Pop Ran|el Stefanovi}; D`ona Val~i}; Panta Miti}; Tasa S. Val~i}; Stoilko Taki}; Stojan Caki}; Caca Crnilovi}; Kole H. Stamenkovi}; Mladen Stojanovi}; Rista \eli}; Mladen S. Javorac; Tasa Glo`anac; Kosta Krajin~ani}; Petar Stan. Bojad`iski; Stefan Miljkovi}; H. Marko Jovanovi}; Arsa H. Markovi}; Kosta Ili}, mumd`ija; Milo{ Taki}; Cvetko Petkovi}; \or|a Keza; Pop Mihail Proti}; Pop Unufrije Popovi}; Gavril Popovi}; H. Kosta Milo{evi}; Aleksa Ceki}; Lambra Milenkovi}; Kosta Miti}; Ilija Stankovi}; Milo{ Jovi}; Ran|el \eki}; Stefan Dinki}; Prokan Ceki}; \oka Pe{ki}; \or|a Priki}; Pej~a Stefanovi}; Milenko Koci}; Tasa Mirkovi}; Stamenko Nikoli}; Jova Paruna; Stamenko Val~i}; Mijajlo Kalini}; Ceka Mijajlovi}; Prokopje Mladenovi}; Nikola Stamenkovi}; Pred. op{tine Oraovi~ke Ilija Stojanovi}; Aran|elko Stojanovi}, kmet; Ilija Cvetkovi}; Mita Vidojevi}; Stanija Milojkovi}, Nikola Stojanovi}, kmet sela Dobrovi{a; Stoilko Petrovi}; Mita Radojkovi}; Nikola Todorovi}; Stanko Stojanovi}, kmet sela Leskovice. Veljko Stankovi}, kmet sela Vrela. Petar Stankovi}, pred. op{t. Garske; Milo{ Ili}, kmet; Simon Jovi}, kmet; Nikola Sokolovi}; Gligorije Cvetkovi}; Stoj~a Jovi}; Vukadin Lepoji}. Petar Nikoli}, predsednik op{tine Brodske; Gmitar Cvetkovi}, kmet. Spasa Ili}, kmet Dobropoljski. Stoilko Jankovi}, predsednik op{tine Dadina~ke; \ika Ili}, kmet. Jovan Milenkovi}, predsednik op{tine [i{ava~ke; Todor Stamenkovi}, kmet. Nikola Petrovi}, kmet sela Konopnice; Nikola \oki}. Konstantin Stankovi}, kmet sela Skrape`a. Caka Milenkovi}, kmet sela Stajkovce; Marjan Milosavljevi}. Stanko Stefanovi}, kmet sela Gunjetine. Stoilko Stojanovi}, kmet Sredorski. Jovan Mili}, kmet Lipova~ki. Ceka \oki}, predsednik op{tine Ora{a~ke; Tasa Cvetanovi}; Taka Zlatanovi};

Zlatan Vukadinovi}; Mile Stamenkovi}; \ika Jovi}; \or|e Ivanovi}, kmet Ladova~ki; Stojan Savi}; Koca Krsti}. Jovan Stankovi}, kmet sela Dobrotina; Kosta Stefanovi}; Marko Stoilkovi}; Dimitrija Jankovi}; Stojan Mi{i}, Kosta Cvetanovi}, kmet sela Batulovce; Ilija Cvetkovi}; Veli~ko Stoilkovi}; Krsta Stamenkovi}. Jova Stoilkovi}, kmet sela Glo`ana; Tasa Stankovi}. Jova Markovi}, kmet sela Prilepca; \or|e Gmitrovi}; Stanoje Pe{i}; Radenko Jankovi}, predsednik op{tine Kru{eva~ke; Arsa Jovi}; Stanko Petkovi}; Pe{a Nikoli}. Stanko An|elkovi}, kmet sela Brezovice. Stefan \oki}, kmet sela Crne Bare. Ran|el Ili}, kmet sela Prisjana. Petar Stefanovi}, kmet sela Crnatova; Stefan Gmitrovi}, pomo}nik kmetovski. Kosta Pe{i}, kmet sela Boljara; Stoilko Jovanovi}. Stanoja Veli~kovi}, predsednik op{tine Dejanske; \or|e Stefanovi}, odbornik; \oka Stanojevi}, odbornik; Marko Stojanovi}. Stanko Veljkovi}, kmet Svo|anski; Stanoje Marinkovi}; Spasa Stankovi}; Zlatko Stanojevi}; Krsta Pavlovi}; Jovan Jovanovi}, predsednik op{tine Grdili~ke. Tasa \oki}, predsednik op{tine Crnotravske.

(Srbija 1878. Dokumenti, priredili Mihailo Vojvodi}, Dragoljub @ivojinovi}, Andrej Mitrovi}, Radovan Samarxi}, Beograd 1978, SKZ, knj 473, 255-259)

San-Stefanski mirovni ugovor nije za`iveo. Juna i jula 1878. godine odr`an je Berlinski kongres. Na ovom kongresu Srbiji je potvr|ena nezavisnost i pro{irenje od 4 okruga: Ni{ki, Pirotski, Vranjski i Topli~ki. Tako je Vlasotina~ki kraj kona~no u{ao u sastav dr`ave Srbije.

SPOMENSPOMENSPOMENSPOMEN----PARK NA KOSOVICIPARK NA KOSOVICIPARK NA KOSOVICIPARK NA KOSOVICI

Na mestu Kosovica 2003. godine otkriven je spomenik palim ratnicima u ovoj bici.

Brdo Kosovica se nalazi izme|u sela Ladovica i varo{ice Grdelica. Neposredno pored Kosovice prolazi put koji ide od Vlasotinca, preko Kozara do Grdelice i dalje prema Vranju.

Spomenik na KosoviciSpomenik na KosoviciSpomenik na KosoviciSpomenik na Kosovici

Inicijator i organizator izgradnje ovog spomenika bio je Velimir Stamenkovi}, tada{nji potpredsednik Skup{tine op{tine Vlasotince. Skicu za sopmenik uradio je akademski slikar Neboj{a Mitrovi} – Pu{a. Oko izgradnje spomenika posebno se anga`ovao Blagoje Ili}, predsednik Mesne zajednice Ladovica. Izgradnji spomenika finansirala je Skup{tina op{tine Vlasotince i Mesna zajednica Ladovica.

Spomenik je otkriven 7. avgusta 2003.

godine. Otkrili su ga @ivan [u{uli}, tada{nji predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince i Blagoje Ili} predsednik Mesne zajednice Ladovica. O bici je govorio Velimir Stamenkovi}, profesor istorije.

Polaganje cve}a na spomeniku Polaganje cve}a na spomeniku Polaganje cve}a na spomeniku Polaganje cve}a na spomeniku

Otkrivanje sOtkrivanje sOtkrivanje sOtkrivanje spomenik na pomenik na pomenik na pomenik na KosoviciKosoviciKosoviciKosovici

Velimir Stamenkovi}, istori~ar na Velimir Stamenkovi}, istori~ar na Velimir Stamenkovi}, istori~ar na Velimir Stamenkovi}, istori~ar na otkrivanju spomenikaotkrivanju spomenikaotkrivanju spomenikaotkrivanju spomenika

Spomenik je osve{talo sve{tenstvo Vlasotina~ke crkve

Po~asnom paljbom vojnika Pri{tinskog korpusa odata je po{ta palim ratnicima u bici na Kosovici.

ZZZZAKLJUAKLJUAKLJUAKLJU^AK

Vlasotin~ani su poznati kao slobodarski narod. Za sve vreme robovanja pod Turcima kod njih se ispoljavala te`nja da se oslobode turke vlasti. Vidno njihovo u~e{}e je bilo u Prvom srpskom ustanku i svim drugim ustancima na Jugu Srbije u XIX veku. Poseban doprinos su Vlasotin~ani dali u vremenu Srpsko-turskog rata od 1876-78. godine. Veliki broj dobrovoljaca, i naoru~anih i ne naoru`anih, u~estvovao je u bici na Kosovici i time doprineli da Turci napu{te Derven (Grdeli~ka klisura) i da odstupaju ka jugu. Literatura: Literatura: Literatura: Literatura:

- Istorija novog veka 1870-1918. g u redakciji Prof. V. M. Hvostova i Prof. L. Zubova; Prosveta, Izdava~ko preduze}e Srbije, Beograd, 1947. godine.

- Spomen obele`ja Vlasotinca, Velimir Stamenkovi} – Lima, 2004. godina, Vlasotince - [i{ava i [i{avci, Velimir Stamenkovi} – Lima, 2003. godina, Vlasotince - Vlasotina~ki zbornik broj 3, Vlasotince 2009. godina, tekst Oslobo|enje Vlasotinca u

Drugom srpsko-turskom ratu, Borislav Lili}

Osve{tenje spomenikaOsve{tenje spomenikaOsve{tenje spomenikaOsve{tenje spomenika Osveštenje spomenika