Osnovni Pojmovi u Vezi Ponašanja životinja

8/18/2019 Osnovni Pojmovi u Vezi Ponašanja životinja

1/18

Osnovni pojmovi u vezi

ponašanja životinja


2/18

Ponašanje životinja predstavlja sve uočljive aktivnosti organizmauključujući fazu mirovanja, odmora i sna

Da li možemo da kažemo da životinja u trenutku posmatranja “ne radi ništa”?

Šta rade ove životinje?


3/18

U zavisnosti od udela nasledne osnove, ponašanje životinja može biti:

•

Urođeno • Stečeno

• Kombinovano

U zavisnosti od udela socijalne komponente, ponašanje životinja može biti:

• Individualno

• Socijalno

Da li je ovo individualno ili socijalno ponašanje?


4/18

Da li je ovo urođeno, stečeno ili kombinovano ponašanje?

Da li je ovo individualan ili socijalan oblik ponašanja?


5/18

Oblici ponašanja koji su karakteristični za većinu pripadnika iste vrste životinja

predstavljaju bihejvioralnu normu ili bihejvioralnu formu.

Ako su svi oblici ponašanja unutar granica bihejvioralne norme, odnosno bihejvioralne forme, reč je o fiziološkom ponašanju.

Ako oblici ponašanja neznatno odstupaju izvan granica bihejvioralne norme, reč je o promenama ponašanja.

Ako oblici ponašanja znatno odstupaju od bihejvioralne norme, reč je o

patološkim oblicima ponašanja (abnormalno ponašanje).


6/18

Ravnotežno stanje organizma životinja zove se homeostaza ili rezistencija na promene.

Životinje su stalno izložene promenama unutar samog organizma ili u životnom okruženju. Ove promene prete da poremete ravnotežno stanje organizma, pri čemu su sve njegove funkcije u fiziološkim granicama.

U održavanju homeostaze učestvuju tri mehanizma:

• strukturni (posebne fizičke i anatomske osobine životinje koja joj omogućava preživljavanje i u krajnje nepovoljnim uslovima života)

• funkcionalni (promene u metabolizmu životinja koje omogućavaju prilagođavanje nastalim promenama u životnoj sredini)

• bihejvioralni (aktivnosti životinja koje joj pomažu da opstane u posebnim okolnostima, a mogu da budu samostalne ili u interakciji sa drugim životinjama iste ili različitih vrsta)

Ako pomenuti mehanizmi uspeju da očuvaju homeostazu, bez obzira na promenljivost uslova života, radi se o adaptaciji (strukturnoj, funkcionalnoj i/ili

bihejvioralnoj) .


7/18

Na promene unutar organizma i u životnom okruženju životinja se prilagođava:

• sporim promenama spoljašnjeg izgleda i građe (eksterijerne promene)

•

relativno brzim fiziološkim promenama unutar samog organizma• brzim promenama ponašanja

Primer negativne povratne sprege u organizmu (kod visoke spoljašnje temperature vazduha):

Porast temperature

tela

Povećano lučenje

znoja

Snižavanje

temperature tela

Koji je primer za pozitivnu povratnu spregu?

Osnovna uloga (funkcija) ponašanja je očuvanje homeostaze organizma kroz postizanje osećaja zadovoljstva, udobnosti ili prijatnosti (fizička i termička udobnost, fizički komfor, termokomfor) i sigurnosti (psihička udobnost, psihička

prijatnost).


8/18

Neurosenzorne i biohemijske

osnove ponašanja


9/18

Suština postojanja različitih oblika ponašanja je način reagovanja na promene unutar samog organizma ili u životnom okruženju jedinke.

Na nadražaje iz spoljašnje i unutrašnje sredine životinja reaguje:

• Bezvoljnim reakcijama – pod kontrolom ANS – nisu uočljive • Strukturnim reakcijama - pod kontrolom ANS i hormona • Voljnim reakcijama (promene u ponašanju) – pod kontrolom CNS – uočljive su

Efektor(organ)

Receptor(čulo)

CNS

zvuk Životinja na nadražaj možeda ne reaguje zato što:

• Nije registrovala nadražajkao stimulus

• Nadražaj nije dovoljne jačine da bi prešao pragnadražaja određenogreceptora

• Nije postala svesna

nadražaja


10/18

Neurotransmiteri, hormoni i feromoni omogućavaju hemijsku komunikacijuizmeđu tkiva i organa unutar organizma životinje, ali i između dve i više životinja.

ENKEFALINI, pojedini ENDORFINI, supstanca P, SEROTONIN – učestvuju u kontroli percepcije bola

Određene mirisne materije koje se stvaraju unutar organizma a na njegovu površinu ili spoljašnju sredinu dospevaju na različite načine služe za komunikaciju sa pripadnicima iste vrste (feromoni) i različitih vrsta (kairomoni i alomoni)

Feromoni se prema funkciji dele na:

• Polne feromone • Agregacione feromone

Feromoni služe za:

• Obeležavanje teritorije • Obeležavanja puta kretanja (tragova) • Upozoravanje na opasnost • Raspoznavanje jedinki iste ili druge

vrste

• Raspoznavanje socijalnog ranga

• Polnu stimulaciju


11/18

Centri koji kontrolišu emocije, instinkt i urođene potrebe organizma nalaze se ulimbusnom sistemu, koji pripada autonomnom tj. vegetativnom nervnom sistemu.

HIPOTALAMUS – kontrola radasrca, termoregulacija, unošenje hrane, pražnjenje mokraćne bešike, glad, žeđ, seksualne

potrebe, stres.

TALAMUS – prijem informacija i usmeravanje ka korteksu, planiranje i

kontrola pokreta

FORNIX – kontroladužine sna,predosećanjeopasnosti, koncentracija


12/18

Povod, uzrok, razvoj ponašanja


13/18

Svaki oblik ponašanja ima svoj povod (proksimativni uzrok) i svoj uzrok (ultimativni uzrok).

Povod ponašanja su stimulusi (promene kratkotrajnog karaktera).

Prema biološkom poreklu dele se na:

• Abiotičke

• Biotičke

Prema značaju za životinju dele se na:

• Značajne (bitne)

• Bez značaja (nebitne)

Prema prijatnosti dele se na:

• Prijatne

• Neprijatne

Prema prijatnosti dele se na:

• Prijatne

• Neprijatne

Prema privlačnosti za životinju dele se na:

• Privlačne (atraktivni stimulusi)

• Odbojne


14/18

Ključni stimulusi potiču iz spoljne sredine i kod svake životinje unutar iste vrstepokreću iste oblike ponašanja, koji se ispoljavaju ustaljenim redosledomaktivnosti

Da li je dojenje mladunaca fiksni oblik ponašanja?


15/18

Signali su stimulusi koji potiču iz životne sredine i služe za komunikaciju među jedinkama iste vrste, ali i kao znaci upozorenja i međusobnog raspoznavanja među jedinkama različitih vrsta.

Koji signali pokreću ovaj oblik ponašanja?

Signali mogu da budu:

• Vizuelni • Olfaktorni • Auditorni

• Taktilni

Ključni stimulusi su ujedno signali.


16/18

Uzrok ponašanja su:

• Nagoni (instinkti) • Potrebe • Motivi

Nagoni su promene unutar samog organizma, koje primoravaju životinju daispolji urođene oblike ponašanja i zadovolji osnovne životne potrebe.

Potrebe su promene unutar samog organizma, koje primoravaju životinju daispolji uglavnom stečene oblike ponašanja.

Motivi predstavljaju razloge ispoljavanja urođenih i stečenih oblika ponašanja, čiji su uzrok nagoni i potrebe i u odnosu na reakciju koju prouzrokuju kod

životinja mogu biti gurajući i vučni (privlačni).


17/18

Motivacija je jačina, snaga ili sila nagona i potreba, odnosno sila koja primorava životinju da ispolji određeni oblik ponašanja radi zadovoljavanja nagona i potreba.

Šta motiviše životinje na slici za ovakvo ponašanje?

Kakve signale šalje ova životinja ?

Šta je moglo da pokrene ovakvo ponašanje?


18/18

Različiti načini ispoljavanja istog oblika ponašanja, čiji je cilj zadovoljavanje određenog nagona ili potrebe, zovu se bihejvioralne strategije.

Ponašanje se kao fenotipska osobina kod određene vrste životinja oblikovalo tokom evolucije (evolucioni razvoj ponašanja). Jedan oblik ponašanja može da seispolji na različite načine.

Različite bihejvioralne strategije unutar hranidbenog ponašanja:

Documents

Osnovni Pojmovi u Vezi Ponašanja životinja