P E S N I C K O D E L O DESАNKE MAKSIMOVIĆ

7/22/2019 P E S N I C K O D E L O DESNKE MAKSIMOVI

1/507

F I L OL OK I F A K U L T E T B E O G RA D SK O G U N I V E R Z I TE TA

w

M O N O G R A F I J E

K N J I G A X L V

L J U B I CA O R E V I

PE SN I C K O D E L O

DESANKE MA KSIMOVI

'' O n ^ ru ^umn iHn

BEOGRAD, 1973.


2/507


3/507

PESNIKO DELODESA NKE MAKSIMOVI


4/507

FACUL T E D E PH I L OL OGIE DE L'UN I V E R S I T f i

D E B E L G R A D E

M O N O G RA P H I E S

T o rn e X L V

LJ U B I CA O R E V I

L'O EUV RE PO ETIQ UE DEDESANKA MAKSIMOVI

BELGRADE , 1973.


5/507


6/507

UR EDN I K RDACTEUR : Dr V I DA M A R K O V I C

|1!!1

.

.

7

tampa: SAVA MI HI

Zemun

Marala Tita 464 8


7/507

Ova knj iga predstavlj a neznatno izmenj en tekstdoktorske diser tacij e odbranj ene na Filolokom fa-kul tetu u Beogradu 20. novembra 1972. godinep redkomisij om: akademik Velibor Gligori, redovnipro-

fesor, dr Dimi tr ij e Vucenov, redovni profesor, drSlobodan 2. Markovi, vanredni profesor.

Beograd, decembar, 1972.L J . .


8/507


9/507


10/507

nosi ove l irike i i talaca(I I I glava) . U zak lj uiku studije kratkosu rezimirana ve iizloena saznanj a o poezij i Desanke Mak si -movi. Bibl iogr afija dela Desanke Maksimovi i li teratura otom delu imaj u ukupno tri hi lj ade tri stotine trinaest (3.313)bibl iografski h j edinica obuhvataj ui peri od dug vie od polastolea, od 1920.do 1971.godi ne.

Druga glava obim'nij a j e od prve i t reoe j er j e u nj ojanalitiki pr ikazivano samopesniko de 1o to i ini osnovusaznanj a o ovoj poezij i . Interpretacij e poj edinih pesama De-sanke Maksimovi u ovoj glavi kao pojmovno razvij anjesaznanj a o nj ihovim st i l istikim, j ezikim, idej nim osobeno-stima date su u okvir u klasif ikacij e po predmetu

", po

onome to se relativno naj obj ektivnij e da ustaeoviti . Interpre-tacij ama je obuhvaeno desetprocenata (10%)pesaima Desan-

ke Maksimoviiz oet rnaest zbirki, I I I I knj igaSabranihdela" to bi prema metodi verovatnoe trebalo da pred-stavJj a uverlj ivu dokaznu osnovu za zak lj uke i sudove koj i suoovoj l i r ici iskazani u studij i .

Osnovna teorij ska premisa u pr i lazima i tumaenj i-mapoezij e Desanke Maksimovi j e s t i 1. Natoj premi si istra-iva j e nastoj ao da utemelj i koherent nost studij e kao celine.Otuda j e u prvoj glavi prik azivano u istorij skoj perspekt ivipesniko delo pesnikinj e kroz korespondenciju sa stilovima

srpskepoezij e dvadesetog veka. U idm goj glavi interpretiranisu na primerima j ednog izbora antologij skih pesama De-sanke Maksimovi pr incipi stila svoj stveni pojedinani mdel ima, i stioana j e st ilska dommanta, odnosino,osvetlj avanajekarakteristina crta stvaralaog stilskogpostupkapesnikinj eut imdelima (naprimer : u Traimpomilovanj e

" simbolizacij a,u Detinj stvu metaf arizacij a). U t reoj glavi i zloena su optanaela ,opte osobenost i sti la Desanke Maksimovi u lirici. Nast i1u su, dakle, zasnovani u ovom radu iperiodizacij a i inter-

pretacij a i t um aoenj e poet ike Desainke Maksimovi.Odnospesnik deloitalac, nj ihova dij aletktikapove-zanost staj ali su u sreditu interesovanj a tokom itava rada.Tei lo se da ni vo naunosti bude ouvan u svim poglavlj ima

da se sudovi zasnivaj u na konkretnompoimanj upesnikogdela, da se zaklj ucima obezbedi kritinost i logika kongru-entnost mada j e izvesno da ovakav radpredstavilj a j ednood tumaenj apoezij e Desanke Maksimovi. Rezultati izuava-nj a ove lir ike usmereni su ka konstituisanju obj ektivnog sa-

znanj a o umetnikim osobenostima i o raiestupesnikog delaDesanke Maksimovi u srpskoj poezij i dvadesetog veka.


11/507

I glava

PO E Z I J A D E SA N K E M A K S I M OV I C

U K N J I E V N O I S T O R I J SK OM T O K U

P O C E CI

Prve svoje pesme Desanka Maksimovi tampala j e uasopisu Misao

", j anuara 1920. godine. Bile su to sledeoe

dvepesme: Jedna smrt" i Pitainj e

" . Pesinikinj aj e u to vremebila studentkinj a prve godine opte knj ievnosti na Univer-zitetu u Beogradu. Casopis ,Misao

" izlazio j e tek dva i po

meseca, pod urednitvom V. ivoj inovia Massuke i SimePandumvia i imao publ ikovanih samo pet svezaka. U va-lj evskoj gimnazij i , j edno vreme, pre 1914. godine, Sima Pan-durovi j e Desanki Maksimovi predavao nemaki j ezik . UBeogradu, 1919.godine, Pandurovi se nalazio na elu knj i ev-nog asopisa Misao

" d bio j edno od eminentnih pesnikihimena; po kazivanj u Miloa Crnj anskog" , u Grupi umetnika

"

nazivali suga princompoeta" . Ponovni susret sa Pandurovi-

emu Beogradu k ada m uj e predala rukopise svoj ih prvih

pesama za tam

pan

jeu Misli

"

predstavl

jao

je za budue

gpesni'ka Desanku Maksimovi sreonu okolnost , odnosno onajdeo koj i se 'kod svakog uspeha tako zove, a podrazumevapotiranje bar polovinu moguih nepr edvienih tekoa svakogpoetka. Glas ,,za

"ikoj ij e Pandurovi daopesmama D. Maksi-movipriprvom obj avlj 'i vanj u u Misli

"d tomeglasupr idru-ena podrka V. . Massuke otvoril i su ipristupe jednoj ori-

ginalnoj poezij i .

1} M'i lo Crnj anski : Posleratna knj ievnost . Letop

is Matice srp-

sk e, 1929, k nj . 320, n a st r . 352.

9


12/507


13/507

vrstan izuzetak u tadanj oj knj ievnoj praksi. Desilo se dapubli ka pre knj ievnih kri t iara i mezavi'sno od nj ih kaesvoj sud. Knj ievna kri ti ka j e o poezij i Desanke Mak simovii o pesmama za koj e su i taoci glasali 1921. godine izreklaocenu tek kada se poj avi la knj iga Pesme

" 1924. godine. Taj

sud se potpuno slagao sa ocenom publike iz ankete Misli'.Tak o j e knj ievna krit ika samo sledila milj enje italaca.

Post avlj a se pitanj e: kada j e Desanka Maksmovi napi-sala pesme iz rukopisne kolske sveske, koj e supublikovaneuMisli

", a potom pretampane u Antologij i naj novij e lirike

"

1921. godine? Odgovor je dala sama pesnikinj a: Bila samu Brankovini kod dede pred moj estomeseni maturskikurs; napi sala sam ih j ednu za drugom i obj avi la u asopisuMisao

"4>. PouzdaTiost ovog odgovora sasvim j e proverlj iva.

Pesnikinj a j e matuirantski kurs pohaala u

Valj

evu

tok

omleta 1919.godine i zavrdilaga u j esen 1919. Svoju skupinu odokopetnaest pesaana napisala j e, znai , poetkom 1919. godi-ne. Predala ih j e Si md Panduroviu u decembru 1919.godine,a u Mdsli one su poele da 'i laze od j anuara 1920. godine.

Kada je Desanka Maksimovi uopte pioela da pie pe-sme? Pojedinost i koj ih se pesni kinj a sea izrekla ih j eu mnogobrojn kn inter vj uk na i izj avam averovatno su tanesvaka za sebe, ali vremenske taoke koj e one iskazuj u razliitesu. Ne

preciznost u seanj upesnika raziunllj ivaje,j erj eperiod

od etrdeset i l i pedeset godina intenzivnog stvaranj a dug.Beleke i dnevnike o svom radu , t ampanj u , priznanj im a, De-sanka Maksimovi n ij e v odi la, ni t i uvala k ao dok umentekoj i bi nj eno stvaralatvo dokazival i . Osvaj ala je lepotom svo-

j epesme, a osvoj eno mesto zadravalapermanentn im pesni-kim radom. K ao svi iskonski pesnici , Desanka M aksimovi jeuvek i mala vie radost i od samog stvaranj a negoli od uspehasvoj 'ih pesama.

Greke" pesnik inj e u datiranj u i l i navoenju detalj a o

sopstvenom radu , istraivau dpakpruaj u elemente za zak lj u-ivanj e. Desanka Maksimovi j e, na prmer, j edanput izj avilada je nj ena prva pesma nastala: . . . kada sam se poela za-Ij ublj i vati

"5'. Dtrugi put : ,Seam se i te prve pesme. Bi la j e ozalasku sunca. Sunce odlazi , a sve i lj udi i pr i roda pruajuprema njemu ruke i dovikuj unemoj otii . Imala sam tada

4> Desanka Maksimovi : Za mene j e umetnost lepota i radost i-vota. Front , 5. V I 1966, b r. 12.

5' Zdravko I l i : Intdme Desanke M aksim ovi. Veernj e novost i , 11.

I V 1959, br. 1738.

1 1


14/507

etrnaest godina" .6) Trei put se sea: Poela sampisat i j o

u akim klupama. Biile su topesme koj e sampokazivala dru-govima, maihomo profesorima. . . alj ive

" .7) etvrtiput izj av-lj uj e: ,,Ne seam se kad sam napisala prvu pesmu, koj a j ebi laprva. Znam samo da j e bila op r i rodi : neka bulka u itu,

pokoena l ivada, staza u umi . Jer ne raunam iono to nij ebilapesma, aupoetku moraloj e bit i i toga" .8)Potom,podacio l irsk impoecimapesnikinj e seu do osnovne kole u Bran-kovini i dugih seoskih veeri kada se osmogodinj a devojicaDesanka sa bratom i grala sastavJj aj uipesme.

9)Naj zad, D. Mak.simovi j e izj avi la i ovo: Znam da sam kao dete pisala pesmice k oj e su, razume se, bile bez i kakve vrednosti. Ali se-am se dobro daj e moj otac bio zadovolj an ritmom t ih bezna-aj nihdet inj ihpokuaj a

" .10)

Sve ove izj

ave stavi li smo j

ednu p

or ed druge da bi

po-

vezanepomogle izvoenj u Sledeoeg zak lj uka: Desanka Maksi-movi j e poela pisati prve pesme ve od momenta kada j estala da razlikuj e sebe od drugih . Razume se, Desanka Maksi-movi nij e ipesnik od tog vremena. Ai i usmerenost kapoezij ipotie jo od nj enog detinj eg uzrasta. Zasluga j e ili odlikape-snikinj e to t u usmerenost nij e izneveril a tokom cela ivota.

K ad govorimo o poetnoj usmerenost i Desanke Maksimo-vi kapoezij i od znaaj a supesnikinj ino detinj stvo i mJadost .U detinj stvu i mladosti su se izuzetno razvilepesnikinj ina sen-

zibi lnost za lepo u pri rodi , u ivotu i lj udskim odnosima i lj u-bavp rema l i teratur i .Porodica Desanke Maksimovi upuivalaj uj e odpoetka

putevima kole i p ruala r ano takve uslove da ona kao osmo-godinje dete st igne do nivoa igre kakav predstavlj a sastav-Ij anje stihova. Otac pesnikinje Mihailo Maksimovi bio j eui telj vie godina u Brankovini , kraj Valj eva. Dedpo maj ciSvetozar Pet rovi bio j e sveteni k u istom selu. A nj egov io-tac i ded, znai , praded i uk un ded Desanke Maksimovi,

6) ika Lazi: Pesniki atelj e u zabranu. I lustrovana pol i t ika,30. V I 1964, br . 295.

7> Desank a Maksimovi: Nl kad se ni sam pi ta la zato piem . Novil i st , 27. I I 1965, b r. 48.

8' Danica Peri: ovj ek u svi m m an i festacij ama Ij udiskog. Naaena, 1960, b r . 2/3.

9> Sinia Paunovi: Tragom nj ihovog detinj stva. Desanka Maksi -movi. Saraj evo , Svj et lost , 1959.

10> Z v on i m i r K u l u n d i : D esank a M ak si m o v i o seb i i l i t e r a t u r i .Sad i nekad , 1937, br. 31.


15/507

takoe supripadali svetenikom staleu i bil i vezani za Bran-kovinu . i tav zasedak Brankovine i danas se imenuj epo Petr o-viima, koj i su se kraj em XIX veka ovamo doseli

'li iz Bosne iHercegovine. Zbog togajeprirodno topesnikinj a Brankovinusmatra svojompostoj binom madaje roena u selu Rabrovici ,

valj evsiki okruig, 16. V 1898. godine. U Rabrovici je provelaprvih nekoliko meseoi ivota, a u Brankovini boravila stalnodo svoje desete godine i vraala joj se svakoga leta tokomitava kol ovanj a, a ipotom ..

Uitelj i i svetenici u novij oj srpskoj istor ij i , poev od1804. godine, predstavlj ali su drutveni sloj prosvetitelj a koj ise svesno angaovao na ouvanj u narodnih tradicij a, patrij ar-halne et ike i irenj u nacionalne i kul turne svesti naroda. Ui -telj i i svetenici su igrali znaaj nu ulogu i u novij oj srpskojkn

jievnosti . Naroito s

uui tel

j izadui

l isr

psk

iromanti

zami srpski realizam. Otac Desanke Maksimovi pokuao j e dabudene samo uitelj no i pesnik . Mada kao pisac nij e uspeopr ei granicu anonim nost i , sti hovi Mihai la Maksimovia koj i i danas stoj e ispi sani na spomeniku Lj ubomiru Nenadovi-u u porti brankovinske crkve upozoravaj u da j e nj egovozanimanj e za ipoezij u moglo biti od uticaj a na ker, buduunaj veu srp skupesnikinj u .

Otac j e mogao biti prvi uzor, od nj ega j e tekaoprvi pod-sticaj za pesnikeigre Desanke Maksimovi. Nj emujeodnosilana ocenu svoj e prve pokuaje. uj em j o oevo uzbuenoutanj e koj im j e govorio reit ij e od rei nad moj om prvompesmom j o detinj om

", pie Desanka Maksimovi .11' Mada je

izgubi la ocaumroj eu ratu 1914.godinepesnikinj aneguj eu svoj kn stihovima kul t oeva autoriteta (ciklus pesa-ma Seanj e na oca

"). Sama Desanka Maksimovi svoje prvo

interesovanj e zapoeziju i svoj talenat vezuj e za oca. Vieputa,u vanpoetskim tekstovima, to j e i skazala. Naprimer: I pakj edoiveo daproita u r ukopisuprve moje pesme; video je da

u j a nastavit i posao koj im se on bavio. Osim dara za knj i-evnost od nj ega sam nasiedilai smisao za uitelj ski poziv" .12'Uslovi u porodici r ano su Desanki Makimovi omoguoil i

pristup irim znanj ima. susret sa knj i gom nij ebi o ni iz-nenadan ni buran. Otkako sam otvorila oi , knj ige su bile svu-da oko mene: na stodu , napolici , u ormanu . K ao dete uitelj ai oveka k oj i j e voleo knj igu i znaoj oj vrednost , j oprekole

> Dej i p isci o sebi . K nj . 2, Desank a M aksimovi . Saraj evo, 1963,n a st r. 27 .

12> Desanka Maksimovi : Proleni sastanak . Pogovor . B eogr ad , 1954.

13


16/507

samse upoznalasa onim to l ei iizmeu nj enih korica"u>, sea

se pesnik inj a. Slino j e govor io o sebi i M i lan Raki14>. Kul tprema knj izi negovan u roditelj skom domu svakodnevno,pred-stavlj ao je, na neki nain, izazov za mlade lanoveporodice.Oni su brzo hteli da sei sami okuaju kaopisci .

Li teraturaj

e rano bi lap

ostala batina iz koj

ej

e DesankaMaksimovi crpla znanj e i iskustva za svoj budui pesnik irad. Na literaturi j e vaspitavala svoj ukus. Koj a je to bila li-terat ura? Antologij e narodne poezij e i proze Vuk a K aradia,pre svega. Pr va tampana pesm a Desanke Maksimovi u ,,Mi-sl i " ,pod naslovom Jedna smrt, po motivu, sti lu, leksici pra-vaj e pesma na nanodnu

" . 0 uticaju narodnepoezije i narod-nog stvaralatva na svoj rad voli dagovori D. Maksimovi. Onaga najeepovezuj e sa ilj udima svoga zaviaj a, kao u slede-oj izj avi : Gledite na ivot , oa istinu i napravdu, na ove-

nost d na hrabr ost naui la sam od naroda u mom r odnom k raj u .Moj i zemlj aci i j a va&pi tavani smo pod velikim uticaj em mo-rala epske narodnepesme. Vidite, ono to se nekim kritiari-ma ini daj e samo moj e, to nij e samo moje

" .15) Princip dobrakao vodei princip ivota linosti i kolektiva zastupala j e De-sanka Maksim ovi uvek . Smat rala j e, t akoe, da se vedrina,mirnoa, prir odnost i j ednostavnost postiu u dodiru sa nar o-d o m .

Iz umetnike domae knj ievnosti ,poezij a srpskih roman-

tiara ipr ipovetka iz seoskog ivota naih reali sta bila su nj e-na l i teratura u naj iranij e do'ba. U mlaosti , srpsk i modernisti ,a narooit o poezij a Jovana Duia, odigrali su znaajnu uloguu oblikovanj u ukusa Desanke Maksimovi, i vie od toga, u ti-cali su na still u nj enimpoetnim pesmam a. Seaj ui sej ednesvoj e gimnazij ske pesme ( Bulka

"), evo ta kae Desanka

Maksimovi: Opominj ala j e po slikovitost i i met rici naDuieve trostroinepesmeoprirodi kaotoje recimo Vrba.Htela sam as pre da naem sebe

"16>. Jovanu Duiu, kao za-

lj ublj eniku u j ezi k, ostala j e pesnikinj a dugo privrena.Dve evropske velike knj ievnosti m odernog vremena:fran-cuska i ruskaod stranih Iiteraturastoje u osnovama vaspi-

,3> Dej i pi soi o sebi . K nj . 2, Desanka Maksimovi. Saraj evo, 1963,n a s t r . 3 1.

14> Branimi r osi: Deset pisaca deset r azgovora. Beogr ad, 1931.15> Desanka M ak si m ovi : Za mene j e umetnost l epot a i r adost

ivota. Fr ont , 5. Vil 1966.16> Milorad Ble i: ivotniputpesnikinj e Desanke Maksimovi. Nin,

12. X 1969, b r. 979.

14


17/507


18/507

mumij e mnogopomogao oko savlaivanj aruskog j ezikakoj isam konano 'tako dobro savladala da sam iprevela nekoli kostvari. O torn e j e rekao j edan od naihprij atelj a Rusa: ,,De-sanka Mihailovna, vi ete propasti zbog svog rusofilstva

"19'.Znanje dva evropska j ezika, intenzivno praenj e ikomunicira-nj

esa ruskom i francuskom literaturom i lini kontaktisa naj

-veim savremeniim ivim piscima ovih knj ievnost i predstav-Ij al i su spolj nepogodnost i u pesnikom radu Desanke Maksi -movi to kom proteklihpedeset godina. Sve je to odgovaralonivou nj enog tailenta i pesnikog rada. Ali vratirno se poeci-ma t ogap esn itvai poetnimuslovim a.

Ambijent Brank ovine, u komej eprovela naj ranij e det i-nj -stvo i ikome se dnt enzivnio vr aala i kasnij e bio j e buduojpesnikmj i ipr ostorprve kole konkretnog ivota. Neposredni

kontakt i s pr ir odom Brankovine i l i suoavai ij a sa ivotom se-

lj aka valj evskog kraja ostae t raj ni izvorpesnikih inspiraoij aD es a n k e M ak si m ov i

Brankovina, ta za pesnik inj u metafora svega lepog, i di-l inog, dobrog, pravednog uistinuj e i ikraj izuzetnihprirodnihslika i Ij udi . Valjevski kraj j e ustamoki kraj . U prvom srp-skom ustaniku Aleksa Nenadovi sa drugovima proneo j e sla-vu ovoga kraj a, a u poslednj em ustanku ikica Jovanovisvoj impucnj em 7. VI I 1941.godine, u raevakoj Beloj Crkvi ,

oznaio j e poetak narodnooslobodi lake borbe u Jugoslavij i .Br ankovina j e rodno mest o slavnih Nenadovia, ali i mestogde su se,posle Nenadovia, sticali dobrovolj ci za komi tskeborbeuj unoj Srbij i i Makedonij i , igde su bosanski iprebegar i ,zaverenici dolazili na dogovor o borbi protiv Austro-Ugar skei o ujedinj enj u sa Srbij om, gde j eguslar j o 1910. i 1912. pe-vao stare i kreiirao novejunakepesme. U balkainskim iprvomsvetskom ratu mala Brankovina j e dala oko hilj adu rtava.Sve to j e i videla i zapamtila buduapesoikinj a u vreme kad

se na

jbol

j eiza tra

j.no

pamt i

.Odrastala

je uz

pesmu

Rado ide

Srbin u voj ni ke" . Kada, danas, Desanika Mak simovi kae dasvoj e pesme naj radij e i ta pred voj skom ,

20' i li kada se u mo-mentu svoga izbora za akademika Srpske akademije nauka iumet nosti neprisea rei pesni'ka koj e su i zgovarali u si inimpri likama, nego navodi ono to j e kazao voj voda ivoj m Mi-

19> Z v o n i m i r K u lu n d i : D esa n k a M ak s i m o v i o seb i i l i t e r a tu r i .Sad i nekad , 1937, br. 31.

Desank a M ak si movi : Za m ene j e umetnost lepota i radost ri-

vota. Fro n t , 5. V I 1966.


19/507


20/507


21/507


22/507


23/507


24/507


25/507

Od st ihova : dvanaesterac i j edanaester ac kanonizoval isu Dui i Raki. Smat rall su da bez nj i h nrn a prave poe-zij e. Moderni sti su uveli metri ku uj ednaenost i potpunorimovanje u pesmi , to naroito istie razliku prema neuj ed-naenosti rime u romantiara. Sonet su smatrali naj savreni-

j im oblikom poetskog iskazivanj a. Beogradski stil j e biotekovina modernizma. U nj egovoj konceptualizacij i naj izna-aj nij u ulogu odigrao j e Bogdan Popovi kao esteti ar . Beo-

gr adski st il j e doneo naj vie inovacij a u pogledu normira-nj a knj ievnog j ezi ka. Znaio je raski d sa mmantiarskompatetinom frazeologij om. Sintaksa beogradskog sti la te-melj ii a se na j asnost i , odsenoj izraaj nostii, ali i t olerancij iprema nij ansi simbol i stikog poetskog i skaza. Negovanj e rei ,otkr ivanj a lepih d zvunih rei , opisni epi tet i , novi spregovi

i metafore,ibez lokalizama, bez

p

esn i

k ih sioboda

nek

esuod odlik a beogradskog sti l a.

I dej a jugosl ovenstva bi la j e prisutna u stvaraiatvu srp-skih modernista. Ona j e u to vreme bi ia avangardna iidej a iu drugih p isaca j ugosiovensk ih naroda, H rvata, na primer.

Vodei pesnici sirpskog modernizma nastavili su da stva-raju u svom st i lu i nakon 1918. godine naroi to Jovan Dui.U knj ievnom ivotu su bili naroito prisutni , moglo bi se re-i , organizovano prisutn i . Boigdan Popovi j e pokrenuo 1920.

godine nov

useri

j uSr

psko

gkn

jdevno

g gl a&nika

,a Pen-kiub

j ebio kasnij epogodno mesto za delovanj e na domai knj iev-n i i v o t .

U Srpskom knj ievnom giasniku i u Pen-klubu, dvade-setih godina, Desanka Mak sim ovi j e iimaia pr i l ikeda upoznal ino Jovana Duia i M ilana Rakia i da sarauj e s nj ima.U nj ihovom kra gu pesniko stvaranj e Desanke Maksimovi bi -lo j e cenjeno. Navodimo sud Jovana Duia iz februara 1935:Kod nas je Desanka, mom miljenj u, l i r iar prvogr anga.3

1)

2. Ekspresionizam j e bio sti l odreene grupe p'isacakoj a se af irmisaila neposredno posie prvog svetskog rata usrpskoj knj i evnosti , mada su neki od nj enih pripadnika ot-poeli svoj knj ievnd rad d pre rata. Naj dre shvaen poj amekspresionizma nosi t olik o neodreenost i da moe pod svo-

j e okri lj e da pr imi raziii te literarne usmerenosti . U ovomsmi siu svoj taan sud dao j e Marko Risti 1929. godine, go-

31) Bog

dan Lj .

Pop

ovi : Rak i,

anti,

Dui i

Antolog

ij a

novij

esrpsk e l i rik e.Pr i l ozi KJ I F , 1960, knj . 26, sv. 3/4.


26/507

vorei o poecima snpske knj ievnosti posle prvog svetskograta, i imenuj ui ih kao ekspresionizam.

,2)

Za poetak ovog stila uzel i sm o godinu izlaenj a beograd-skog asopisa Dan, 1919. godine, zbog toga to je u teksto-vima toga glasiila prvi put u Srbij i bio nagoveten ekspresi-

onistiki stij . K ao nj egovu zavrnu vremensku granicu usrpskoj knj ievnost i smatramo 1924. godinu, vreme publiko-vanj a Almanaha Branka Radievia. Naj prominentnij ipred-stavnici ekspresionistikog sti la bi li su: pr ipadnici Grupe u-metnika, grupe Alpha, Milo Crnj anski , Rastko Petrovi,Stanislav Vinaver, Duan Vasilj ev , Rade Dr ainae. S ekspresio-nizmom, 1919 1924. godine, prvi put j edan sti l u snpskojknj ievnost i i de ukorak sa evropsk im li teraturama.

Ekspresionizam k ao teor ij ski i praktino sistematizovan i

j edinstven stil nij e postoj ao ni u evr opskoj bnj ievnoj avan-gardi . Knj ievnost j e, i to prvo nemaka, prihvatila ime izlikovnih umetnosti zasnivajui ekspresionistiko razdob'lj eod 1914. do 1925. godine.33' Pisci ovog sti la, evr opski i nai ,unel i su u li teraturu novi individualni bunt prot iv dotada-nj eg stanj a stvar i. Defetistik i bunt posebno.

Ekspresionisti su u vizionarskoj proj ekcij i uspostavlj al isvoj pesnik i svet . Li rsk i obj ekat nj ihove poezij e ot iskivao seuprostoregalaksij a,ponirao do kosmikih nepoznanica, stre-

mio dalj in ama kao to su ti hi i sneni vrhovi Urala

"

. Eks-

presioni sti su glor ifiikovali modernog oveka koj i e se iz po-m er ene ravnotee izvui i usmer i ti ka traenj u bi tnog u seb i iu svetu. ovek, upredstavi ekspresionizima, slian j e Ni eovunatoveku. On j e indivi dualrstiki koncipiran, to nij e ,,dru-tveni ov ek

".

Knj i evna dela ekspresionistikog sti la bavilla su se tr a-ganj em za apsolutnim u vasioni i svetu , st iui naj ee doboga i l i m ita. Lj ubav j e bila uvek utoi te. Prostor i , bog, mit ,Ij

ubav kao umetnike teme signirale su izlaz ne samo iz

spoznaje o egzi stencij alnom apsurdu oveka uopt e, nego i izhaosa svakodnevna ivota, iz otuenj a naglaenog grubostimadugotraj nog rata.

Subj ektivizam je bil a pozicij a s koj e su osvetlj avana ek-spresionistika t raganj a, a i ntuicij a i l i ,ynove oset lj ivosti

" in-

32> M ar ko Ri st i: K roz novij u srpsku lcnj ievnost . Nova li te-ra tu ra, 1929, br. 7/8.

33> Zor an Konstantinovi: Ekspresionizam . Cetinj e, 1967. Gr upa

autora: Ek spresionizam i h r vatska knj ievnost . Zagreb, 1969.

2 4


27/507

strumenti spoznaj e bitnog. I dealizam Nieea dl i Dostoj evskogi l i Bergsona bio je u osnovi pogleda na svet ekspr esiondsta.Et ika nj ihova, pak , zasnivala se na odnosu prema ovekukao oveku uopte, drutveno neodreenom oveku.

Preki d sa li terarnom tradicij om , sa dogm atikom" m o-

dernizma, proklamovali su u svoj im proigramima kao osnov-no polazite. Smisao knj ievnosti ekspiresionist i su traili unj oj samoj . Ekspr esij a j e bila sutinskopi tanj e ovog sti la. Bi t->na re predstavlj ala j e osnovu knj 'ievnog izraza. Ekspresio-nist i su insi sti rali na novoj leksici . Dominacij a slobodnogst iha karakterie ekspresiondstiku poezij u .

Naj vie uspeha srpski ekspresionizam zabelei o j e u po-ezij i Mdloa Crnj anskog, Duana Vasilj eva, Rastka Pet rovia,Stanilava V inaver a. Prva dva moderna srpska romana u

periodu iza pr vog svetskog rata nosila su ekspresion ist iketonove: Dnevndk o arnoj eviu" M. Crnj anskog d Crvenemagle

" Dragi e Vasda.Poeci ekspresioniizma u krugu beogradskih pisaca veza-

ni su za rad Grupe umetnika, koj a j e tokom 1919|1920.godine, za kafanskim stolom ,,pod veli kim ogledalom u pr i-zemlj u Moskve

" (M. Crnj anski), graddla usmeno j edan novi

umetnik i pr oj ekat . Grupu su sainj avald: Siibe Milii kaopredvodnik vrlo kratko I vo Andr i d Sim a Pandurovi Milo Crn

janski

,Stanislav Vinaver

,Todor Mano

jlovi

,Milo

je

Mi loj evi i drugi . Osnovne odrednice nj ihovog programa zanovu poezij u bi le su : slobodni st ih, suprotstavlj anj e moder-ndzmu : pr ot iv artizma di e se nova spi r i tualna sadrina

"34',zatdm , proireni poetski svet il i poezij a celokupnog globu-sa" , naj zad, okretanje k star ij oj t radicij i , ka srednj em veku.

Obj avom novog stil a moe se smatrat i tekst Mi loa Cr-nj anskog tamp an u ,,Danu

", od 15. jula 1919. godine, iz koga

navodimo f ragmenat : Stigla j e nova l irika . . . Ne,pesma nij ezanat l ij sk i ugovoren r ad. Ona j e sveioi a . . . Prestae nedo-

stoj ne polemike i pobedie blagi i meki,pun due stih Aindri-ev i sdlan bogatd st ih K rlee. Neemo vie nosit i parikepesnike eire, ostaviemo aleksandrince i metafore gospodipesnicima po mindstarstvima. Neemo vie biti nacionalnipevaj ui Duanovu bradu crvenu kao Barbarosinu , u naepesme ui e borovi umesto hrizantema, oranice mestocrnih klavir a, a mesto sr dacapr ofesora kucae srca hilj adaj ednakih ul ica, kua i Ij udi . . . Na istom smo putu i vi ofc o

Alm anah

Branka

Radievia.

Sibe

M i lii.

Beo

grad

, 1924,n a s t r . 4 .


28/507


29/507

htevi zeni't ista za dinaminom knj ievnou, za asocij ativnomumetnou, za naglaskom na vrednost i bi tne r ei u poezij i inj ihovo suprotstavlj anj e pseudoku lturi Evrope, prui lo j ebeogradskim ekspresionist ima osnovu za saradnj u sa ,,Ze-nitom " . I nternacionalna revij a za umetnost i kul turu Zeni t

",

s Ivanom Galom u urednitvu, meu saradnicima j e im ala:A. Barbi sa, iM . Gorkog, A. Lunaarskog, V . Maj akovskog, F.T. Marinetij a, I . Erenburga, V . Hlj ebnik ova, B. Pasternaka,V . Kandinskog, P. Pikasa, . Braka, Malevia, Majerholda. Uizdanj u Zeni ta, poj avile su se i knj i ge tampane u Kolek-cij im eunarodni h zeni t ista

" .U evr opskim knj ievn im krugovima, Zenit

" je reprezen-

tovao j ugoslovensku Ji terarnu avangardu , u SSSR-u oznaa-vao j e j ugoslovensku knj ievnu levicu, a u berlinskom aso-

pisu I lje Erenburga Ve" (1922) bio okvalifikovan kaoEfikasna baterij a u gnezdu reakcij e37'. Proklamacij e date

u poslednj im broj evi ma Zenita", o novoj pozicij i zeni tizm a,

ri a prkner: zenitizam j e sin marksizma", i storij ski su zanim-

lj ive. Lj ubomir Mici se vr lo kritiki odnosdo ne samo premamodernizmu u knj ievnosti nego d prema suvremenim p isci-ma, recimo, prema stvaralatvu Mi roslava K rlee i Tina Uj e-via. Mici je imao sukobe i sa beogradskim ekspre-sionistima zbog ega j e ostao izolovan u knj ievnom ivotu

Jugoslavij e, naj pre u Zagrebu , a potom u Beogradu. Bi la j eneprihvatlj iva protivirenost i l i i sklj uivost nj egova stava: nij e za zenitizam taj j e prot iv njega

" . U suvremenojsrp skoj knj ievnosti zenitizam je naao odj eka u orij entacij iRada Drainca, posebno Micieva teza o ulozi balkanskogbarbarogenij a

" u oivlj avanj u nove evropske umetnost i .Grupa hipni sta, j edainaest p

'i saca, okupljena oko revij eza intuit ivnu umetnost Hipnos

"38' bila j e bliska espresioniz-mu u srpskoj iknj ievnosti . Hipnisti su se izj anj avali protiv

umetnike ablonske indus

trije"

, za stihove ventilatore"

,za umetnost dekoncent racij e" , za isto lj udsko sroe koj ej e genij e vei no umetnik

" . Rade Drainac j e pisao Programhipnizma

" iproj ektovao Hipnislandij uest i deo vasione",

taj prostor i svet van svoj e stvarnosti , udaljenpoput SumatreMiloa Crnjanskog. Mon'i Buli je skicdirao fiimski scenarioDoktor H ipni son i l i t ehnika ivota

", a Josip Kosor dao

37) A. Flaker: Zeni t i sovj et ska knj ievnost . M ogunosti 1968b r . 9 / 10 .

38) Hi pnos, izlazi u Beogr aidu kraj em 1922, br. 1 i poetikom1923.g. br. 2. (Imao sam o d vabroj a).


30/507

Simfonij u Barbariku" . Pesme su u Hipnosu

" pisal i Rastko

Petrovi, M ilan Dedinac, Stanislav Vinaver, Dragan Aleltsie,a naj vei deo sam Rade Drainac, j esenj i j ablan slovenskesentimentalnosti" , kako j e sebe zvao, i li pesnik cininog, re-vol ti ranog, antiestet ikog uj eda i ur l ika

" kako ga j e Marko

R i st i ka r ak t eri sao .Ekspresionisti su saraivali sa naj irim krugom pi saca

svoga vremena, piscima drugih usmerenosti , drugih stilova.Radil i su tokom 1919 1924. god. u broj nim asopisima.Navodimo samo naj vanij e: Misao

" od prve knj ige, Srpskiknj ievni glasnik

", takoe od prve knj ige. U SKG, nova se-

rij a, bi li su tampani i programski ekspresdonistiki tekstoviSibe Mili ia39' ii Miloa Crnj anskog

401. Ekspresionisti su sa-rai val i i u r evij i Raskrsnica

" .

U redakcij ama svili ovih publ ikacij a kao i na Univerzi-tetu Desanka Maksimovi j e imala pr il ike da ostvaruj e kon-takte sa piscima ekspresionistima, naroi to sa Miloem Cr-nj anskim . Kao ilustr acij u te komunik acij e naveemo ipesni kinj ino sledee seanj e: Na Univerzi tetu sam zateklai Mi loa Crnj anskog. Sretali smo se na asovima

'ist or ij e. . .Jo j e bi o na Univerzitetu kad j e spremao zatampu Dnevniko Carnoj eviu

" . Dao mi j e da ga proitam. Pravo j e udotada bilo za mene koi iko j e bio ravnoduan iprema takozva-

noj interpunkcij i u toj knj izi . Na neku moj u primedbu po-vodom toga rekaoj e kao da se ne radi o knj izi , o tako divnojknj iz i : Slobodno m oete pomer atd te znake kako hoe-t e . . .

" 41>

Naj intenzivnije srpsk i ekspresionisti su radili u svomasopisu Putev.i (19221924). Mada j e Milo Crnj ansk i jed-n o vr eme b io k ouredn ik sa M ar k om Rist i em u Putev ima

",

ovo glasilo su sasv im opravdano ekspresionisti smatral isvoj im . Oni su inae bili stalni sar adni ci i u Pol itdcd, Leto-

pi su Mat ice srpske i drugim knj ievnim publ ikacij am a. Po-slednj i zaj edniki l i teram i posao veine ekspresionista bio j eAlmanah Branka Radievia

", tampan 1924. godine u kolek-

cij i Savitar" . Zbornik j e bio prigodno pripremlj en kao -

39' Sibe M i l ii: Jean izvod k oji j e m ogao da bude pr ogr am .SK G 1920, iknj . 1. sv. 3.

0' M ilo Cmj anski : Obj anj enj e Sumatre. SKG, 1920, knj . 1sv . 4 .

41> M ilorad B lei: ivotni put pesni k inj e Desanke Maksimovi .

N in, 2. X I 1969, br . 982.

2 8


31/507

men devetorice beogradskih pesnika posveen stogodinj i-ci Brankovaroenj a

" .Nep reciznost u terminologij i postoj i u naoj domaoj

kri t ici kod imenovanj a ovog st il a srpske knj ievnosti . Odo-maeno j e da se ek spresionizam zove posleratn i moderni-

zam". Ova sintagma inesreno j e skloplj ena ve i z'bog togato pridev posileratni " , s obzirom na srpski istorij ski kon-

tekst, ima sasvim neodreeno znaenje. (Srbij a j e u pr vojpolovini dvadesetog veka vodila etiri rata).

Modernizam kao ime stila s poetka ovog stolea j eterminoloki afirm'isao u srpskoj knj ievnoj kritici tridesetihgodina Velj ko Petrovi

42). Insi stiranj e na tom istom imenu zadra gi , razlioit sti l makar pri tom dodaval i numer ike od-rednice prvi i drugi (nij e j asno zato ne bismo napisali i

etvrt i, odnosno pet i)

stvar a terminoloku zbrkui ostavlj a moda utisak o lokalnoj konformnosti nae savre-mene knj ievne kri t i'ke. Otpori uvoenj u termina ekspresio-nizam" savreno su nerazumlj ivi , utol iko vie to j e j edinou srpskoj knj ievnosti na tlu Jugoslavij e postoj ao Manifestekspresionizma.

3. Nad.realiz.am je kao pokret i l i terarni stil postoj aosamo u srpskoj knj ievnosti . Poetnim meaem u razvoj usrpskog nadreadizma moe se smatrati delovanje beogradskogasopisa Svedoanstva"43*. Na t ragove koj im a j e inadr eali zambio nagovetavan nai lazi se i neto ranij e, u novoj ser ij i beo-gradsk og asopisa Putevi

" (1923, br. 12, sek retar i ured-

nik Marko Rist i), mada su Putevi" bi l i revij a s izrazi tkn

obelej ima ekspresi onistikog sti la.

U prostoru delovanj a j ugoslovenskih knj ievnosti nijepostoj ao dadaizam , al i se u preduzimj l ivosti Dragana Aleksi-a i akcij ama Moni Bulij a nazirao dadaistiki eksperimenat.Dragan Aleksi, npr ., nij e samo tumai o dadaizam ( Dada-

izam" . Zen'it , 1921) nego j e i i zdavao dadaistike publi kacij e.Tokom 1922. godine poj avi l i su se nj egov i zbor tek stova podnaslovom Dada-Tenk i dadaist ika antologij a Dada-Jazzs ci lj em da pokau u nemaru poetino. To j e bio princip

42> V elj k o Petrovi: Od Voj islava do Dui a na t zv. moder ni-zam Predavanj e odrano 1933. godine na Kolarevom uni verzitetu ;tampano u knj izi : O knj ievnost i i knj ievnicima. Novi Sad , 1968.

43> Svedoanstva su i zlazi la u B eogr adu od novem fo r a 1924. do

m a r t a 1925 .

2 9


32/507


33/507


34/507


35/507

revolucij u kao za poruku vremena. To je specif inost kon-cepta o drutvenoj funkcij i knj ievnosti po kome se soci-j alna literatura

" stilski razlikovala od tradicionalne knj iev-nosti . Proleterska revolucij a kao moderni pesniki nemir iinspiracij a u tome j e sutina avangardnost i socij alne li-

terature" i osnova nj ene vi talnosti tokom dve decenij e. Nolit-l i teratura

" kao prva etapa u razvoj u socij alne li-terature" u Jugoslavij i naj bolj e j e reprezentovana u sledeimasopisim a: Nova l i teratu ra, St oer, K r i t i k a, Literatu-ra" , Knj ievnik

", Kultura

", u zbirnom delu Knj iga drugo-

va" i u kolekcij i knj iga i zdavakog preduzea Nolit" . U

nj ima su radi l i knj ievnici : Pavle Bihalj i , Oto Bihalj i , StevanGalogaa, Jovan Popovi , Novak Simi, Veselim Maslea, Mi l-ka icina i drugi . Nj ihovi literarni sastavi i nain voenj a

knj ievne pol i t ike bi li su slini akt ivnostima RA PPja51) uSSSR, a naroito M ORP-aS2)Zagovom ici Noli t-l iterature

" ni su ulazil i u knj ievnostmanifestima. U poetici su akcenat stavlj ali na ideoloku ignoseoloku ulogu literature. Novi j unak ove literature bi la

j e k lasa, masa i proleter. Javno lice radnog oveka u am-bijentu eksploatacije i siromatva, ili angaovano u borbiza nove drutvene odnose to j e ibio model novog ovekau del imapisaca Nolit-literature

" .

K nj i evnost se po konceptu prve etape socij alne l i tera-ture" stavlj ala u slubu borbenih zadataka radnikog pok reta. Sti l j e klasa

"to j e tezapisaca ove knj ievne usmerenosti.Glavno u umetn ikom delu smatrali su j e tendencij a.Krit ici su bi li podvrgnuti mnogi pisci izrazitog talenta ij estvaralatvo nij e bilo kompatibilno sa nj ihovim stavovima.Tako j e i delo Desanke Maksimovi biflo k r i t i kovano

53' .U prvom periodu j ugoslovenske socij alne li terature

"

poj avilo se mnotvo vulgarnosociolokih kriti ka i neliterar-

nih tekstova o knj ievno i nteresant nfc n tem ama. Urednicimaizdavake kue No l i t " pr ipada izvanredna zaslu ga to suprevodi ma umetnik ih dela velik ih pisaca svetskog pokreta

sl> RAPP Ru ska asocij ac ij a proleterski h pi saca; eloval a od1925. do 1932. godine.

52' M ORP M euna rodna organizacij a revo lud onarnih p isaca; de-lovala od 1927. do 1934. Harkovski kongr es, odran 615. novembra1930. b io j e naj znaaj nij a m ani fest acij a MORP-a. Doneo j e j ednu odrezolucij a o proleterski m knj ievnostima balkanskih naroda i u tomsklopu i on aim .

53) ore Lopii: Ludi l o srca. Stoer, 1931, br. 6.


36/507


37/507


38/507

ske knj ievnost i , umetnosti i k ulture. Saraival i su, na pri-mer, sa B r andsl aviom Nu iem , Jaom Prodanoviem , Desan-kom Maksim ovi, Pj erom Krianiem, Sini om Stankoviem ,ivoj inom Balugdiem.

Socij alistiki realizam. U ovoj etapi socij alne literatu-

re" mnoge teze novog real izma

" preuzete su i prenete unove uslove. Kvalitati vno se naj vie bio izmenio j avn i status

progresivnih pi saca: veina j e uestvovala u Narodnooslobo-dilakoj voj sci i kasnij e u rukovoenj u kul turom.

Teza o partij nost i knjdevnostii j e ibi la predominantna usocij alistikom realizmu. N arodnost knj i evnostd

" j e druga

osnovna teza. Misij a knj ievnosti , po shvatanj u pi saca soci-j alistikog realizma, je da af irmi .se sistem novih vrednostdsocdj al ist ikog drutva. U tom smislu u knj ievnim delima se

oblikovala j edna optimist ika vizij a sveta i pozit ivni junak pr otagoni st ivotau socij alizmu.Specifinost stila socij alistikog realizma

" u j ugosloven-skim knj ievnostima bila j e uskost tematskog kruga. Zaknj ievnost u narodnoosliobodilakoj borbi naj karak terstd-nij a j e bila to se stila t ie epska nota. Izuzetno su znaaj neu ovoj knjdevnostd nekoldke poeme: Jama

" Gorana Kovai-a, Stoj anka m ajk a Kneopolj ka

" Skendera Kulenovia, pe-sme Branka Copia, i Biograf ij a o drugu Titu

" Radovana

Zogovia. Umetnikom i zvanrednou Goranova Jama uve-

rava da i u uslovima dominacdj e j edne l i terarne i i deolokeprogramatike moe nastati prava umetndka kreacij a veldkesu gest i vne m o i .

U prvim godinama mira, u Jugoslavij d 19451949. godi-ne, socij alist ik i r eal izam j e bdo deo zvani nog programa iplana u kulturi d knj ievnosti. Literatura j e b ila usmeravanaiz rukovodeih centara K PJ. K ao p rvi rezult at te prakse na-stala j e ,yknj ievnost obnove i izgradnj e

" u koj oj su glorif i-

kovani ikonkretni poduhvat i u graenj u sooij al ra n a. asopi-

si i ilistovi tok om 19461949. godine negovali su pr igodndtek st u st ihu i prozi, esto i agi tku. Uni formnost j e leb-del a nad naj veim br oj em r adova koj i su t ada obj av lj eni .

U prvoj iporatnoj godind, u trenutku svog ofdcij elnogkonsti tuisanj a, na I kongresu Saveza knj i evnika, 1946. go-dine, socij alistiki realizam j e bio suoein sa autentinom u-metnou nekim od naj vrednij ih ostvarenj a u oblastiknj ievnosti srpskog naroda

", romanima Ive Andria koj a

j e bila realizovana miimo nj

ega.

Posle

1948. g

odine socij

al i-

3 6


39/507


40/507


41/507


42/507


43/507

stavilj alo obogaivanje snpske knj ievnosti. Ovde, posmatira-mo to pesnitvo s obzirorn na meru nj egove saglasnosti ilinesaglasnost i sa st il ovi ma srpske knj ievnost i dvadesetogv ek a .

Poezij a Desanke Maksimovi nosi peat originalnost i kao

hitnu osobenost . All i ovapoezij a j e izraz i jednog kuitivisanogtalenta, delo j e i i terarno obrazovanog pesnika. Koliko u nj ojima asimi lovaniih karakteristi ka iz stiiova tradicionalnog i su-vremenog srpskog pesnitva? Polazimo od svog opteg suda,od teze da su u poezij i Desanke Maksimovi sj edinj eni i ubla-eni p relazi od tradieij e do m odernog. Ova poezij a, ne pr ipa-daj ui ni j edn om suvremenom stilu, gradila j e sama tok .

Korespondencij a, odnosno stvaranj e u duhu suvremenihst i lova j e prirodni pu t svakog pesnika. Umetnieko delo j ed-

nog stvaraoca n ij e vanvremensko. I Desanka Maksimovi j e,dakalco, t oga svesna. Evo nj ene izj ave: Vreme u k ome i-vimo nam nameeprav ac kom e emo ii , a ne moe oveknekim prethodnim raounom da rei kako e pi sati i t a episati.62) Sem toga, knj ievni sti l j ednog pesnika nij e ap so-lutno konstantan . On se menj a ne samo s obzirom na tok vre-menanego i odj ednog do drugog knj ievnog dela.

Govor o apsalutnoj samoniklosti pesnikog dela j ednogpisca predstavlj a proizvolj nost svoj stvenu naj ee impresio-nistikim kr i t i kama. A

psolutne samoniklosti nema ak i ako

se ne sloimo sa sledeom izj avom Jovana Duia: Sve do-bre stv ari nal ik su n a neto; treb a bi t i r av da se bu de sl i -an samo sebi . Ponimeri u to uveravaj u . Opomenim o se sa-mo ekspirova dela iih odniosa Tomasa Mana, recimo, premaHar tmanovom Gregoriusu .

Saglasnost i poezij e j ednog pi sca sa suvremenim sti lskimusmerenostim a uobiajeno je zvati uticaj ima. O nj iima j e udomaoj kr i t ici dao prihvatlj ivo tumaenj e Pero Slij epevi u studij i Jovan Dui. K onstat ovat i ut icaj e koj e neko pr i-

mi znai mer i t i stepen pr ij emlj ivost i , svakako i or iginalno-sti , a ne vrednosti . . . Ut icaj im a se ne moe obj asniti ono toje u knj iievnom delu genij alno, uistinu stvaralako , ali semoe obj asni ti mnogo drugih m omenata, kao to su spolj a-nj a forma, vrsta i dej a, stav prema ivotu, pisao j e Slij ep- e v i .

A. Ak o sa ovakvim razumevanj em znaenj a poj ma u-t icaj i priemo poezij i Desanke Maksim ovi, on da se naj ipre

62>Desank a

Mak s

im ov

i : N ie sme po

etski bogato

obdaren n arod .Razgl edi 21, I V 1957.


44/507


45/507


46/507

Ovo opet ne Enai da u zbirlcama Desanke Maksimovinisu postoj ailepesme koj e su c e l e raene i s parnasovskimmater ij al izmom fora ie. U pesmi Strepnj a, na primer, sa-vreno pravi lno se smenj uj u j edanaest eroi sa dvanaestercimau sve tri st rofe, a r ima j e zastuplj ena u svakom stihu. Me-

utim, 1 u ovoj pesmi, nepravilnost i ba u r imi eliziranj e otkr ivaj u kako prozodij ske odreenost i ne oidgovaraju lir-skomm i lj enj u i i sk azu Desank e M aksimovi.

U i tavoj svoj oj poezij i k oj a j e u Sabranim delimaprezentovana sa 556 pesam a u st ihu Desank a M aksimo-vi ima samo est soneta, pet u knj izi Zeleni vitez i j edanu Novirn pesmama; Povratak, Mr tva tica, U muzej uI I I , Opusteli oklop, Glasovi noi . Struktura sonetanaj prisutnij a u parnasovskoj poezij i , kao karakter istika sti-

la cesta u l i r icd Jovana Duoia, ipredstavlj a b izarnost u l i r-sk om delu D. Makisimovi. To j e j o j edan dokaz koj i pot-kreplj uj e naupostavku o antdparnasovskom sti lupoezije De-sanke Maksimovi. Nij e sluaj n o, meutim, to polovina odukupnog br oj a soneta, t r i soneta, i irski interpretiraj u m ot ivkarakteri stian za parnasovsku poezij u , m oti v dz likovnih u-metnosti U muzej u I I I , i Opusteli ok lop. Temafi gurativnih umetnosti u naj pravilnij e dsklesandm obldcima,sonet ima, otkriva t enj u pesnik inj e da gradi pesme i u duh uprinoipa simetrij e, da se ogleda u j ednom odreenom sti lu.Stanovi t e j e, inae, Desanke M ak si m ovi da talentovan ompi scu nd j edna stilska n orm a ne m oe bi t i st rana. M dslim dapravd pesnik iu svakom pravcu zna da nae meru d u stanj u

j e da sebe saoptd,63'k ae Desanka Maksimovi.

Navedena tri soneta D. M aksk novi pruaj u pri l iku zaproveravanj e saglasnosti i zmeu m otiva i postupka pesniki-nj e i zahteva parnasovaca. Pesma Opusteli oklop j e umet-ni ki vr lo uspela. Desanka Maksimovi j e imala Ij ubavi zalikovne umetnosti d dobro ih poznavala. Prvih goddna svog

boravka u Beogradu parallelno j e sa knj ievnoou studi raila isl ikarstvo na Likovnoj akademij i . Evo nj endh seanj a: Vr lorano pakazala sam smdsao za crtanj e d j edno vreme n isamznala da li u se opredel it i za sl ikarstvo il i za poezij u . Odte moj e sklonost i ost al a j e samo lj ubav prema sl ikama, razu-mevanjesl ikarsk og jezika.

64'

63>Dcsanka Maksimovi : Svaka je ena pesnik . Novi l ist , 10. 3.1963. b r . 57.

Mi lorad B.lei : ivotni pu t pesnikinj e Desanke Maksimovi.

N.in , 12. X 1969. b r . 979.

4 4


47/507


48/507

nj a, dopuna znaenja, j ezik muzike j e jezik obj edinj e-nj a.

66'

D. Maksimovi u stihovima Opomeneba to sugerira:

uj , rei u ti svoj u taj nu :ne ost avlj aj m e nikad samuk a d n e k o sv i r a .M ogu mi se ui n i t id u b o k e d m e k eo i n e k esasvi m ob i n e .M o e m i se u o in i t ida t onem u zvuke,p a u r u k esvakom p r ui t i .

Ovi stihovi tamp

ani su 1923. godine. Desanka Maksimoviu pesmi Violine aj kovskog, obj avlj enoj 1957. godine, j o

j edanput muziku uzima za motiv pruaj ui ponovo svedoean-stvoo svom nepromenj enom odnosuprem anj oj :

M isli la sam pregoreh ve zagonetkunj egova dubok a i t op la v iolinel a,aona uznemir uj e, t it i , ,k ao upoetkuod snova p r v ih kad sam treperava, bela,bdeladok pt iceza obl ak omu noi j esenj oj pi te.

Muzika bi tni struk turalni princip u poezij i DesankeMaksim ovi i muzika kao l i r sk i doivlj aj daju osnova za naj -opt ij i zaklj uak o ovom pesnit vu: to j epoezij a simbolisti-kog sti l skog postupka.

Nain ikorespondemcij e li r skog subj ekta s pr i rodom upesnitvu Desaoke Maksimovi uspostavlj en j e naj ee sim-bolistikim st i l sk im postupk om . Pr iroda u ovim pesmamaivi manj e kao pej za a v.i-e k ao sugest ij a st anj a due

poetsko

gJa. Ni

je neu

putno setit i se slede'ih irei Stef ana

Malarmea: Savr emena upotreba one taj ne koj u ini simbolj e u ovome: evocirat i m alo pomalo predmet da se pokaeduevno stanj e i li , obmuto izabrati predmet i u nj emu ot-kri vati duevno stanj e nizom deifrovanj a.

enj a Desank e Maksimovi m oe da bude odlina ilu-stracij a prvog dala zahteva S. Malarmea. Ona peva o lj ubavi

6) M ila Stoj ni: Si mboli st i k a dok t r ina Andrej a Belog. Beogr ad,

1971, na st r . 109.


49/507


50/507

do sugestij e j ednog sasvim neodreenog ustreptalog sta-nj a due koj e nij ansira fant astiika, kao u sledeim stiho-v im a :

I odj ednom tuno se neto dogod ilo:U v isokom n eb u uo se k ri k ,

t o i e zm o neko pogodi l on ad rekom , u sr eb r no k r i l o ,t icu k-oj e n ij e nik ad bi lo.

(Pono)

Poezij a D. Maksimovi, dakle, pokazuj e da j e pesnikinj atei la i uspevala da sledi , pored muziike, i sledeee zahteveVer lenove Ar tpoet ique:

". . l a N uan c e seu l e fia n c e

l e rev e a u rev e e t l afl u t e a u co r !

Q ue t on v e r s s o i t l a c hos een v o l ee

du'on sent qu i fi ut d'une

a m e e n a l l eev ers d

'au t res c ie u x a

d'au t r e s am o u r s

"

Subj ektivizam svoj stven simfbolistiokoj poezij i koj i

j e u srpskom pesnitvu def in isao Jovan Dui lirskim iska-zom : Jer stvari imaj u onakav izgled kakav im dadne na-a dua (Sunce) neguj e i Desanka Maksimovi u svo-

j oj mladenakoj poezij i . Na primer, Ogledalo V I I I :

I dem putem ivota, a preda mnom i debl i stavi odsj aj ogledala to ga nosim udui ;i sve, p re nego to me ugleda, l i i na m ene i eka m e

" . . .

Impresi onisti oka komponenta isrpskog modernizma ta-koe

j e pre

poznatl

ji v

au

pesnikom stvaralatvu Desanke

Maksimovi. Uhvat i ti naj sit nij u promenu u doivlj aj u, svakidetalj menj anj a u impresij i , poput impresionistikih vari j a-cij a u sl ikarstvu ta tenj a pribliava poezij u D. Maksimovi lirskom impresionizmu. Tako, u nj enoj poezij i ima deset r az-lioit ih pesama pod k nenom Jesen, i l i j o vei broj o u-m i,kao i op otocima.

Impresionizam j e taka u se dodiruj u simbolieti -k i i r eall i st i k i st i l u stvar a lat v u D esank e M ak si m o v i .

Trenutak koj i j e f iksiram u nj enim imipresionistikim pesma-

4 8

" . . Jedino nij ansa vezuj e

sansa snom i f lautu sa r ogomDa tvoj st ih bude leprava stvark oj u oseamo k ako bei iz dueprema drugim nebesim a i drugim

lj ubavim a."


51/507

ma obieno izraava predmetnu eelinu koj a poinj e da sedezintegr ie na dva naina. I li u simbolizaeij i doivlj aj a du-e il i u opisu naj elementarnij eg dela ni ater ij ala. U ovak-vimpesmama okopredmeta izprirode sloeno je mnogo svet-losti , beline, oboj enih seniki t e iezavaj u svi odreeni obr i-

si igraniicepredtmeta. Naprimer: I za ive ograde rastu ,bl i zu svadj em korak u,drveta nezn anog grane.Ono nij e sl in o j el i ,nije sli

'no hrastu;

nj egovo se lieu mrakuk a o sr eb ro svet l i i b el i

".

(Drvo iza ograde", Zeleni v i tez)

Kolor u poezij i Desanke Maksimovi , a naroito u pej -zau, j edna j e od komponenti koj ima se ona vezuj e za im-

presionizam . U naim interpretacij ama nastoj aemo da topriikaemo. Ovde ukazuj emo samo na j edan elemenat . Na ze-ieno kao boj u sli kar skog i mpresi on izma, plein-ai r sli ka izeleno kao predominan tnu boju u poezij i Desanke Maiksimo-vi. Od pesnikmj inog naj omilj enij eg cveta zelenog kukurekado prolea i volj enog mladia ikoj e imenuje i st om metafo-rom zeleni vitez, mnogo j e predmeta oboj eno zeleno u

stihovima ove poezije. Kao ilustraciju , naveemo nekolikesintagme, metatore, iz stihova raznih pesama Desanke Mak-sdm o v i :

Zeleni poari trava ( Prolee, a ja venem").

,,I z m l adost i zelene odnek u d b an i" (,,Na St r ai lovo i dem

") .

Detinj stvom oj e, zelen zaaran dvore" (Detinj stvo

").

ik lj aj u odasvud gej zeri zelenila" ( Sunanj e u brd ima

").

. . .1 da mi zeleno uho nekona srcu vreb a" (

").

I zel ene k azal

jke asovnika

iduaporo kao na smrtosueni " ( Stanice"). K osa m i nam ahpo st ane zel ena,o t r epavici se nahvata zelena rosa

" (Ap ri lsk a vonj a

, k roz Voj vodinu") .

Obuj mio te svega zelen pl am en . . .prepustimo se zelenoj obmani

" . ( Taoci").

Parovi r irn a na svoj nain svedoe koil iko ij e zelena boj apr isutna u ovoj poezij i . Na primer : j elen zelen, vene

zelene, mene

zelene, pelen

zelen

,

ene

ze

-lene, zelenepene.


52/507


53/507

Religiozno oseanj e Desanke Maksimov.i bilo j e osmi-lj avano k asnij e f i lozofskom l it eraturom i umetnikim del i-maPasikal , Tolstoj , Dostoj evski .

Odnos prema bogu u poezij i D. Maksimovi j e Mnski ,

emotivan, doivtlj aj an. Zbog toga je on smisaono kontrover-za-n. U nekim pesmam a Desanke Maksimovi bog j e supra-normalno, sveprisutno bie, tvorac sveta, svedritelj ko-jd obitava u prostoru, u visinama, ali njegova natprirodnasvoj stva nose antropom'orfna obelej a. U pesmama Poslani -ca, Vera, Studij a za zimski pej za i li Razgovor mo-nahinj e s bogom mogu se nai lirski i skazi u tom smislu. Napr imer :

Pred l icem tvo

.ji m

jedno su stena

gruba

,i srce moj e, i rubini , i itopazi ;n i kad stanem prestolu tvom kraj svetlog r uba,poznatim e neeoko tvoj e, i ako meopazi .I kadgod sie u ivota ovog tam uk ao postanj e, cvetanj e u sm rt ,sv ud h odi dua t voj a k roz sebe sam u

"

( Poslan ica")

Dakle, bog j e duh , postainj e, cvetanje d smr t, ali i vladarna

prestolu.

U drugom nizu pesama Desanke Maksimovi predstavao bogu je izj ednaena s idealnim svetskim moralnim redom.Religiozno je 'ravno etikom idealu. Verovanj e u boga dzra-ava tenj u ooveka za usavravanj em u ij ubavi prema dob- . ivot se r azume k ao dobro u kom e j e izaloena snagaslablj enj a zla, m ogunost da se zlo pobedi dobrim . Ovo mo-ralno uenj e sugeriu l i rski i sk azi pesnikinj e naroi to u cik -lusu Bogumilova m olit va.

D. Maksimovi j e u svoj oj poezij i glorif ikovala prata-nj ekaoj edan od vrhunskihmoralnihprincipa.

velik i znak krstaj e kadprataj ui mahnem rukom.On me vezuj e za prij atelj e i nepr ij atelj e, bez nj ega bihos t ala sama pod suncem.On m e mi rii sa nebom : bez nj ega bi mi se dua pretvori l a uvelikupomr in u mrnj e

"

peva Maksimovieva u pesmii Znak krsta. U Veernj oj mo-l i tvi ponavlj a slino:


54/507

,,Na sve r ei uvreda t reba se smei t i tuno i blago.Ne t rebar ei n i j ednu reprekora, t rebase smei t i sam otunoi blago.Slatko se spavana osmehupratanj a, svaka misao procvetausrebrnunezem alj sku stab lj i ku

" .

U pesrn i Rel iigij a ucvelj enih nalaze se eksp l icitni lirski is-kazio bogu lcao samomprincipu dobra i Ij ubavi .

U nekim pesmaima D. Maksimovi predodba o bogu od-reena j e j edmo dimenzij om slutnj e i li sugest ij e. Ovakvapredstava padsea na Paskalovog s'kr ivenog boga. U pesmiDve molitve, u eksklamacij i , bog je ak taiko i dmenovan:

oe skr i veni i za hladnoga neba taj niTi t o besk r aj em duu moj u zasuruk e Ti uzvij am u slab ost i asu :

Ti si j edin i spas, i fc r aj n i ,i o nog koj i sumnj a" .

Niz pesama Desanke Maksimovi izraava sumnj u u bo-ga. To j e novi fl lemenat u predstavi o tbogu koj ii razvij a oval iri ka. Sadrinom znaenj a sumnj a dovodi upit anj e prethod->ne tri odrednice upredstavi o bogu bogu kao tvorcu, spa-siocu od zla i skr ivenom bogu. U poezij i D. Mak simovi sum-nj a se ne razvij a do obrauna s bogom. O pi tanj upostoj anj abo

ga ove

pesme su

geriu kontroverzan o

govor : ima bo

ga

nema boga. I zdvoj i l i smo nekoliko lirskiih f raigmenata kaoilust racij u :

ovek j e pun dvoumlj al ne zna t aj n og mu smer a,

j er u m om srcu ver abol i kol i ko i sutnnj a

" . ( Svea")

I l i :

. . N i sam m eu on i m a

to veruj u da za spas svet a Bog se rod i ;i ne nadam se da stope moj e neko vodi ,

dui su m oj oj bl iskii br am anci i b ogumi l i ,j a ne znam kada elj u dob ru imam kada zlu.

Ja ne znam koj im putem Gospod zove, koj im brani."

( Zatoenj e")

I l i :"

0 an el i n i k ad n i sam o set i l a t a

je v era

pr ava

ni dubok opobono n adahnu e.


55/507

Plai la sam se t aj anstveno g asa sm rt i ,ne zbog

-vtolj nih i nevolj n ih sagreenj a,vemilj ah, Boga nema, ida e strti

m rak neki sve u meni bez saalj enj a" .

( Spoznanj e")

Bog

kao nada u

mogunos

t prekaraen

j a apso

lut

nogkraj a u ivotu j edinke nastavkom bit isanj a nj ene due u za-

grobnoan svetu; ibog tr ij umf venog transcendentnog tra-j anj a nad ogranienim t ak oe su zastuplj eni u predstavio bogu up oezij i Desanke Maksimovi. i tav cik lus od devet-naest pesam a Desanlke M aksimovi, iz zbi r ke Zeleni vi'tez,pod i menom U smrt od razl icij eh, posveen j e mrtva-kam kul tu i predstavlj a svojevrstan lirsk i komentar epi-fanij edua umr li'h.

Naslov ovog cdklusa koj i j e preuzet od Dominka Zla-

taria (Pjesni u smrt od razl icijeh) kao i dublj i smi-sao svake od pesam a u njemu govori da se one i po inspiira-cij i i po funkcij i mogu razumeti lcao lirska sluba kultu pre-daka. Oiklus D. Mak sim'ovi .U smrt od razlicij eh zapoi-nje pesmom posveenom umrl im a uopte Pomi luj , Bo-e. U ni zu pesama za ovom slede: Opust ela konica,Oboreno gnezdo, U smrt mravi, Mr tva t ica, Opusteliok lop, U muzej u simbol ima senovit ih6

7' ivoit inj a ko-j e ink arniraju pokoj nike, i l i simbolom odede koj a karak-

terie l ice, iskazan j e kul t lirskog subjekta prema pomr-limprecima.

M otiv smrt i upesmama D. Maksimovi obraivan j e naj -eek aostrah od smrti . N apr imer:

da trenutkan ij ednoganemam kad ne m isl im na umiranj e

" .

peva Maksimovieva u Kaj anj u. A u pesm i Nemiir lirski

saop tava:

B oj im se asa sm rt i" .

Strah od smrti j e j edan od povoda i tabuiranj u grehau poezij i Desanke Maksimovi. Oseanj e grie savesti zboggreha prisutno je u pesmama Desanke Maksimovi s naj raz-

67' Senovite" ivot inj e u koj ima se nalazi dua nekog umrlog.

Sve in doevropske religij e i hrianstvo meu senovi te" ivot inj e u-

braj

aj

u : p

t i ce, p

ele,

mrave. V esel'in Caj

kanovi : Nekol ike op

te p

oj

aveu staroj srpskoj religij i . Godi nj i ca N C, 1932, knj . 41.


56/507

lidtij im mot ivima i smislom te bi se oak moglo govoriti oopsesij i grehompesnik og subj akta.

Tabuiranj e greha susreoe se, na primer, u pesmi s te-mom o j ednoj nevinoj lj ubavnoj etnj i Nismo mi krivi,i l i upesmi o lj ubavnom dodi ru Prekor, kao i u pesma-

ma ij i naslovi sami sobom govore Oholost , Spozna-nj e, Blaenstva. Desanka Maksimovi imenuj e svoje pes-memnogoputa rej u molba. Eksklamacij e nebroj ano rasutepo stihovima su zahtevi za oprotaj em, za samilou. Dvepes-me i z raznih perioda su pod istim imenom: Kaj anj e. U pr i-log tvrdnj ii o opsednutost i l i rskog subj ekta oseanj em grehanaveemo mekoliko stihova u koj i ma sui sami ivot zbog iv-lj enj a i smeh zbog smeha, ak i glas Ij udski doivlj eni kaorazlog za oseanje greha:

Zak loni , Boe b lagi , svoj im glasomn a smeh , i n a gl as,a k o r a d o sn i b u d em o u d a nkad , edni ivo ta i m ladost i ,oni odoe od nas;zaseni svetlou venom nj ihov v id,o Boe b lagi , j er menej e sti dasa zem alj sk e raost i

" .

( Pomi luj Boe")

Patnj a j e manifestacij a doivlj aj a st raha od smr ti i ose-anj a kr ivice zbog greha. Vera u veni ivot due samo

j e j edna od mogunosti u tr aganju za prevazi laenj em ovepatnj e. Druga lirska reenj a u druigim pesmama D. Maksi-movi , po ismi slu su sasvim drukij a. St rah od smrti i pat-nj a zbog toga tr ansf ormisani su u optimistiku vizij u l i r-skog subjekta o zemallj isk om svetu u kome je ivot besmr-tan. Na pr imer, u poemi Otadbino, tu sam , I I I deo, Pis-m o i z t a m n ilce :

N auie te ona da nem a sm r t i .Svej e ivot u bezbr oj obl ika,ovek opet postaj e neno b i lj e,voda i oblak , grumen zemlj e kr t i ,pr ee u op te, ven o izob i lj e . . .

"

U ist oj poemi postojd za reenj e j ednaine ismrti kroz meta-morfozu j o j edan izvanredan pri-mer : l ir ski j unak preob-raa ise u ovet . To j e moda lepi obj ekat od onog u pesmi

D ob ri'e Cesar i a K adb u d em t r a v a.

54


57/507

U zbdrci Zaroblj enik sinova bog j e samo umetndka mo-t ivacij a, podsticaj za pesnika matanj a i l i rska sl ik ovnica.Vera je tTansformisana u metafotru i ld u l irsku baj ku. Pes-me: Slikar Luka, Prorok Ii ij a, Krstitelj i l i Oborenibognaj bolj eto i lustruj u .

Nota lakog humora nalazi se u stihovima ovih pesamaDesanke Maksimovi. Smeno j e naj radiikalnij i elemenat ko-j i definit ivno r azgrauje i poslednj i ugao ranij e predstave obogu u ovoj il i r ici .

Na pr imeru predstavlj anj a j ednog od najmonij ih hri-anskih svetaca gromovnika I lij e moemo se uverit i u takvufunkcij u kominog:

Gromovnik I l ij av ie neopom inj ei ne p ret i ,

razgovara sada apatomsa su sed o m n a i k o n o s t a s u .Jed i n o t o o d b u d u no st 'izna da p redskae,to j e da eposle danad oi no,ap osle ivot asm r t

".

( ffi j a")

U pesmi Krst i telj u smenom poloaj u j e uhvaen i

autoritativni I susov krst itelj Jovan . Sam Bog, u stihoviimapesme Slike ,iz pradedovske sobe, postavlj en j e u pozicij ukoj a j e svela sve nj egove tvorake, svedritelj ske rad-nj ena alj ive akcij e za uveselj avanj e dej eg sna:

Ob uen sk ro mn ij e od zem nih m oni kau p l avet nu nekakvu svi lu lakuBog kao daj e doao da se sli k ase d i n a b e l o m v el i k o m o b l a k u .

K ao l ept ir iz aure n oi izlee,napu ta starinsk i okv i r pozl aenii p o sobam a se kao nebom k ree,ponekad se sasvim pr ib lii m eni .

I spod uzglavlj aponek ad i zvuezelen ih lj i va nek ol ik o aka,pa i zie i t ri put okrene k lj uem ,ode u selo prer uen upr osj aka

" .

U cel ini gledano, predstava o bogu u poezij i Desanike

Maksimovi modifikovala se: od predstave o hri anskom


58/507

bogu tvorcu", preko sumnj e u takvog boga do razgraivanj a

predstave o nj emu u iliirskoj slioi koj a ima isklj ueivo uimet ni -ku sugestiju . To j eput sasvim razM-oit od predst ave o boguupoezij i Jovana Duoia.

Neke od osnovnih premisa hrianskog morala ostale suda tra

j u u poezi

j iDesa

nkeMaksdmov

i tok

omitavog stvara

-latva. Na etiku uopte Desanka Maksimovi gleda kao nafiilozofij u volj e. Individualno usavravanj e linost i zbog togaima znaaj no m esto u nj enim etikim shvatanj ima. Karakterl inosti menj a se sporij e od obj ektivnih uslova koj i ga deter-mini u, te et ike norme zasnovane i pre hi lj ada godina imaj usvoj u vrednost i danas. U etici Desanke Maksknovi princippratanj a podignu t j e do sve-.pratanj a. On se susree u stva-ralatvu pesnikinj e od prve zbirke Pesme (1924) doposled-nj e Traimpomi lovanj e ( 1964) .

Motivske slinosti izmeu poezij e Jovana Duia i Desan-ke Maksimovizbirke Pesme i Zeleni vi tezdopunj e-ne su i Stl inou u stavu prema ivotu. Opt imizam naglaenoi spolj en u delu Desanke Maksimovi dodiruj e se sa slinimDuievim stavom . Dui j epi sao: Optimizam j e odlika mla-dosti , apesnik j e uvek mlad, esto i dete . . . Pesnik jeprirod-no opt imista,j er j e onj edina stvaralaka si la i j er neto hoedo kraj njdhgrani ca moiguonosti , i li ak i zvan tihgranica

" ( 0

pesmiku") .

Dui j e bogotvor io pesnika. Takav odnos, nagovet en uprethodnom oit atu, izrazio j e na drugom mestu j o j asri ij e:Odista, i maj u samo dva tvorca u svemiru Bog i pesnik.Ovo milj enj e Desanki Maksdmovi j e bilo bli sko. U pesmi Oreol

", ona prikazuj e pesnika pr ipi sujui m u boanske atri-

b u te :

Sve to dod i rnem zla t im ,sve to pogledam p rocveta.N a pesm u sve na meni sea.

Pl aim i p r ivl ai m kao taj n a,gledaj u m e i svi se ude:m agla oko mene lebdi sj aj na

" .

Sliend lirsk i iskazi nalaze se i upesmama Vraanj e mirui Pesnici sugraanima.

Od karakterist ika koj e nosi struktura Duieve pesme,Desanka Maksim ovij e imala prij emlj ivost i zapoentu i afo-

ri stiki vi d l iir skog kazivanj a. Naveemo primere:

5 6


59/507

Dui : Ostaj neostina, nerna a alekaj er j e san o srei v ie nego srea

" . ( Pesm a eni")

M ak simovieva: srea j e lepa samo dok se ek a" .

( St r epnj a")

Dui: I st ina j e samo to dua prosneva" .

Maksim ovieva: I zdaleka sam o divimo se svemu" ( Strepnj a

")

Dui : to utehom zovu , zov i zaboravom . (,,De profundis

"

)M ak si m ovieva: Uvek i m a no vih pu tevana koj im a se star i zaboravlj aj u

(,,Na odm ori tu V I I I")

U leksdci Desanka Maksirnovi, kao i Duie, neguj e lepure, odnosno niikada grubu re

" . Meutim , Duievom izve-taenom izrazu iz nek ihp esama nij e uvek mogla da odoli niDesank a Maksimovi. Iz Duieva m aniri zma p repoznaj emo,na pr imer, neke rei u nj enoj pesmi Pozdrav reoi

" :

Obale tvoj e da 1'su puste i l i

k akva maj u n a i bosa princezak r aj t ebe et a kop osj aj noj vUiu ruk am a j oj od l ista lepezai ekaprmca

" .

U nainu graenj a pesme u prozi Desanka Maksimovij e mogla da koristi Duieva iskustva. Oiklusi ,,Na odmori-tu" , Ogledalo

" i zbirka Gozba na livadi struktuirani su

obino, kao i u Duievim pesmama u prozi , motiva mi-

saonog karaktera. Kao i Dui , i D. Maksimavi j e u pesma-mauprozi upotreblj avala simbolistikipostupak da bi iskaza-l a m isli Ut icaj Duievepoezij e na koj ii sm o i upoj edinost imaukaizali manifestovao se u poetnom razdoblj u stvaranj a De-sanke Maksimovi, mada j e ovo pesnitvo i tada bilo origiina-lan , sve, neponovlj iv l iriski govor. Sam Dui j e napisao vi-soko pr iznanj e lepot i , or iginalnosti i bogatstvu pesnikog ta-l en t a D esa nke M aks i m o v i .

B. Meru korespondencij e poezij e Desanke Maksimovi sasuvremenom srpskom ekspresionist ik om poezij om moguej eprati ti samo na nekim naj opt ij impitanj ima. Takva su: li-teram i m ot iv i , vrsta i dej a i slobodni st ih.

Ako se u cel imi posmatra poezij a poetnog perioda De-sanke Maksimovi komparativnim m etodom, onda se dolazido zaklj uka da j e ona predstavlj ala ostvarenj e u kome sub i l e redukovan e sve otr i ce sm en e st i lo v a : m od er n i zm a ek s-

presiionizmom . Ovopesnitvo nosilo j e u sebi neke odj eke oba

stila. Al i , samosvoj na kakva j e od p oetka bi la poezij a D.

5 7


60/507


61/507

Savi, Mil ica Jankovi, Danica Markovi, Gustav Krk lec, An-tun drn i, I vo Andri i drugi .

Isklj uivosti ocena nekih knj ievnih kri t iara koj i suMisao

" kval if ikovail i kao konzervat ivan asopis u odnosu namodem a struj anj a u srpskoj knjdevnosti iza prvog svetskog

rata t rebalo bi 'relativ i sati . Prograim asopi sa Misao

"

toliikoj e bi o irok da spresionist ima nij e inio smetnju za sarad-nju . Knitik a koj a j e potekla sa stranica ovog asopisa na ra-un revij e Putevi, naprimer, i l i na stihove Rastka Petrovianij e dovolj an argument za kval if ikovanj e Misl i odrednicomkonzervativan. Izuzimanje serij e asopisa Mi sao

" pod ured-

nitvom Rank a Mladenovia [ od osme do dvanaeste knj i -

ge 1922 1923] kao progresivne za r aizliku od ostalih ,l ako moe bi t i osporeno. Naprimer, ba za vreme urednikogr ada Ranka M ladenovia u

Misli "

je tekla ne

gati vna kr it ika

avangardne ruske p>oezij e d Vladim ira Maj akovskog (Jevgeni-j e Anikov, Misao knj . 10) to je, da!kako, konzervativnij eod svih drugih zamerki upueniih Misli

" . Lj ubomir Mici j eu svom Zeni t u

" ipovodom ovog napada na rusku modernupoeziju protestovao prot iv Mladenovieva urednikovanj a.Misao

' ri ij e bi o avangar dni asopis to ne znai ida j e moraobi td konzervat ivan . Bio j e u punom smislu izraiz stanj a i kon-t roverzi u srpskoj knj ievnosti svoga vremena.

Svoju knj ievnu poli ti ku asopis ,yMisao" gradio je na

stavu da pisai treba da isarauju meu sobom bez obzira narazl ike u stii lu . Zbog toga redalkcij a okuplj a i trofc i k rug no-vihpisaca 'ipodstie kolaboracij u izmeu nj ih i vepr iznat ihknj ievnika. Posebnu Ulogu u tome odigrao j e dom Smii lj eakovi. Evo m ilj enj a Isddore Seku li : ,,U ono vreme to j ebi la slobodoumna iredakcij a [ Misao

" Lj . Dj .] , mladi p'isci

su naroi to traeni i negovani ; bezmalo svakog dana se tuokuplj alo dobro drutvo pisaca, pr ofesora, glumaea, novina-ra, lj ubdtelj a knj ievnosti svih klasa. Duh te kue i redakcij e

bi laj e Smi lj a".8)Na skupove k od Smilj e akovi dolazile su gotovo sve

srpske knj ievini ce: Isidora Sekuli, Danica Markovi, Mil icaJankovi, Desank a Maksimovi, Jela Spiri donovi, Mi l ica K o-sti, a od pisaca: Sima Pandurovi, V . . M assuka, Velj k oPetrovi, Stevan Jakovlj evi, Vl adimi r Corovi i dr ugi . Po se-anj u Desanke Maksimovi, Smilj a akovi umela je svoj ompanjom i duhom da doara oko Misli

" atimosferu evropskog68) Is iora Sekul i : Zabelei t i ime Smilj e akovi. Iz domae

knj ievnost i knj . 2 str. 316-317. Saibrana dela 5.

5 9


62/507


63/507

nove ser ij e, 15. oktobra 1920 godine. Sibe Mil ii je takoeS'voj tekst koj im j e prokllamovan ekspresionistiki stil Jedan izvod koj i b i mogao da budeprogr aTn

" publ ikovaou obnovlj enom SKG u prvoj knj izi 1. oktobar 1920. I z broj au broj paralelno su tekl i u SKG tekstovi : M . Crnj anskog, S.Mil i ia, T. Manoj lovia, R. Petrovia, D. Vasilj eva, M . Nasta-sij evia, I , Andria, Desanke Maksimovie, B . K ovaevia, D.Blagoj evia, A. antia, J. Duoia, M. Rakia, M. urina, D.Markovi, M . Jakia, B . Popovia, I . Sekul i, K . At anasi-

j evi, P. Popovia. Srpski knj ievni glasnik u novoj seri i inastoj ao j eda prikae umetniki najuspelij e kreaeij e srpskihpi saca iza p rvog svetskog rata. U si ntezi t ekue lit eraturegledali su pisoi oko SKG, tokom oetrdesetogodinj eig izlaie-nj a, svoju mis'ij u i na osnovu togagradiil i knj ievnupol i t iku.

Delovanj e dva najvea srpska knj iievna asopisa i opt iduh koj i j e vladao meu piscima nameu zakljuak da j eglavno obelej e knj i evnog ivota ovog perioda, 1919 1924.godine, bil a saraldnj a meupiscima. I zuzetak su predstavlj alinovi pisci k oj e j epredvodio Velibor Gli goiii kao urednik a-sopisa Nova svetlost

"70', ,,Raskr snica"71) i Savremeni pre-

gled"H), zbog toga to ni su saraivali ni u SKG ni uMi sli.U r azdoblju do 1924. godine Desan ka Maksimovi j e, sem

u svom matinom asopisu Misli", u SKG i u GMgorievim

revij ama, saraivala i u sledeim per iodinim publ ikacij ama: Vencu" , Naem l'istu" , enskom pokretu" i u Zaviaju" .Nj ene pesme su bi le tampane uprvi m posleratnim antologi-

j ama: Antologijd najmov'ij e l i r ike

" Sime Pandurovia, 1921.godine u Beogradu (11 pesama) i u Antologij i savremene

j ugoslovenske l i r ike M . Deanovia i A. Petravia, 1922. godi -neu Spl i tu(3pesme).

Mada Desanka Maibsimovi nij e pr ipadala bilo koj oj odgrupapisaca u vremenu do 1924. godine, ni t i j e dmkij e de-

lovala do svoj im knj ievnim delom, nj eneveze sa knj ievni ci-ma i spremnost na saradnj u nikada nisu izostaj al i . Van redak-cij skih kolegij uma asopisa pesni kinj a j e odravala komuni-kaoij u sa pi scima u seminarima Univerziteta, u K nj iari S.B. Cvij anovia koj a j e bi la specij alizovan i i zdava poezij e i

70> N ova svetlost" izlazil a u Beogradu od 1. decembra 1920 do

1. m a r t a 1922 .71> Rask rsnica

" i zl azi la u Beogradu od 1. apr i la 1923 do 1.m a rt a 1925 .

72> Lj ub ica orevi: K nj ievne novine Savrem en i pregled" .Delo, 1966, b r . 10.


64/507

neka vr sta kluba pesnika, na knj ievnim veerima i pr igod-nimputovanj ima.

Srpske pisce u periodu earadnj e povezivao je i slianstavprema samom knj iievnom stvar alatvu. Naj tanije j e tajodnos prikazao . Cmjanski : Knj iievni rad , umetnik o de-

lovanj e postalo j e opet k aou doba naeg romantizma pitanj elj ubavi i divlj enj a

"" '. U ovo vreme zabeleena j e intenzivnasaradnj a srpskih ipiisaca sa ostalim j ugoslovenskim knj ievni -cima. Posebno j e bilop lodno saradnitvo sa hrvatskiimpesni-c im a .

Ovakva konstelacij a odnosa u knj ievnom ivotu pogo-dovala j e r azvij anj u novog knj ievnog stila k ao d individual-nom stvaralatvu. Gradei svoj e pesniko delo, Desanka Mak-stimovi se nij e nikada opr edelj ivala za j edan knj ievni stil.

To j e bio nj en stav: nikada nisam sebi postavlj alapr ogram u dapiem , nikada nisarn rekla: sada upre-i na ovaj i li onaj pravac

" .74' Prema piscima koj i su se pro-gramski vezivaili za sti love iimala j e potovanj e. U praksi ova-kav stav joj j e omoguio da istovremeno pie u SK G i u Raskrsniei

" . Autonomna pozicij a predstavlj ala j e preduslovza otvorenost pesni ka Desanke Maksim ovi pr ema svim sti-l o v i m a .

to se ti e dodira pesniitva srpskih ekspresionista i po-

ezij e Desanke M aksimovi , konstatoval i smo da su omibi li sa-mou povrinsikim sloj evima. V. . Massukaj e u svoj im sea-nj im a evocir ao li momente protivstavlj anj a nek ih ekspresio-nista sti lu Desanke Maksimovi. Stanislav Vinaver j e, na pr i-mer u usmenoj kr i tici negati vno komentarisao poeziju D.Maksim ovi iz vremena 1920 1924. igodine.

Program ske odrednice ekspresionist a u svoj im glavnimtakama bile su potpuno drukoij e odp oezij e Desanke Maksi-moVi. Eksipresiionistiki individualni bunt , naroito defeti-

st ik i bunt nije iveo u pesmama D. Maksimovi. Dok ise,na p rimer, Duan Vasilj ev protestno odazivao na minuli ratu poznat im stihovim a: sam gazio u krvi do kolena, i ne-mam vtie snova" , Desanka Maksimovi nij e taj rat u svoj impesmama, tako rei , ni ap ostrofirala. Temat ika vezana zaprvi svetski sukob samo se nazire u l i rsk iim sieim a nj ene tri

73) M ilo Crnj ansk i : Posleratna knj ievnost . LM S, 1929, knj . 320,n a s t r . 353 .

74> Desank a M aksim ovi : N ie sme poetsk i bogat o obdaren narod.Razgle i , 1957 br. 9.


65/507

pesme: druma", Pesma

", i Sastanak

" obj avljenetokom 19201921.godine.

Motivi ovih pesama opomi nj u na austro-ugarsku okupa-oiju Srbije, na oslaboenje bosanskih krajeva i na povrat akuesnika rata. Desanka Maksimovii j e u svoj im r azgovorima

sa M . Bleiem75>izj av i la daj e svoj e dve patriotskepesme -j e je napisala u vezi sa austro-ugarskom okupacij om, smat ra-

j ui ih vi e pr igodnim nego pravim, zagubi la ne obj avivi ih.I z prve pesime o enama koje tucaj u kamen rekla j e da sesea samo j ednog sti ha, a iz dr uge s motivom iz b osanske sre-dine zapam ti la j e itavu strofu. Ova izj ava Desanke Maksi-movi, meut iim, netana j e. Obepesme n alaze se c e 1e tam-

pane u asopisu Misao" prva pod imenom druma

"

(1920 knj . 2. sv. 2), a dm gapod naslovom Pesma" (1921, knj .

5. sve. 29) .Disparatnost sti'la srpskog ekspr esioni sti ikoig pesnitva ipoezij e Desanke Maksimovi mogue j e uooit i naroitopri po-reenj u nj ihovih dubinskih sloj eva. Protagonist srpskog eks-

presi omzma M. Omj aniski u Obj anj enju Sumat re" pi sao j e:

Donosimo nemir i prevrat u ireoi , u oseanj u , u milj enj u . . .Prekmul i smo sa t radicij om

" . Pesoi iik D. Maksimovi , meu-t im, bi laj e neprevratmk , ve harmoniar. Tenja za harmoni -

jom kao osnovna osobenost nj ena stvaralatva staj al a je sa-

svim opr enoprema disakordu ili kriku na emu j e in si stiraoekspresionizam. Ekspresionistima j e smetalo to kakofonij aivota koju su eleli da uju u stiihovima svihpesnika nijebi-la ni dotakla pesni tvo D. M aksimovi. Smatr ail i su da onostoj i izvan senzibili teta modernog oveka zbog t oga su pro-vodili usmenonjegovu kritiiku.

Odnos Desanlce Maksimovi prema knj ievnoj tradicdj i ,posebnoprema st ilu srpskog modernizma, talkoe je oduda-rao od ekspresioniistikog stava. Pesniikii ij a ni kada n ij e negi-

ra'la tradicij u a o odnosu prema vodeim m

odernist

ima pi

-sala j e: ,,M.i smo se trudil i da naemo sebe ne podcenj uj uiRakia i Duia. Ni smo smatrali da j e sve to oni piu n it av-no i za bacanje i da j e nae samo zato to j e svee j edinovredno i novo . . .

"7). U tekstu napred, navedene su ekspiieit-ne izj ave pesnikinj e o prihvatanju knj ievnog naslea iz do-maei li iiiz evrop skih l i teratur a.

75> M . B lei : ivotn i pu t pesni k inj e Desanke Maksi m ovi. N in ,1969. b r . 979 .

76> Grozdana Oluj i : Zarblj enik snova, Desanka Maksdmovi. Om-laina, 9. X I 1955.


66/507

Poredbe nek ih sloj eva poezij e srpski h eksprcsionista sapesmama Desanke Maksimovi, posebno tematski sloj , vodenas, meut im, ka otkrivanj u stilskih korespondencij a meunj ima. Ekspresionistike inspdracij e: st remlj enj e nepoznatimdalj inama, romantiona usmercnost ka oblikovanju onog t o

ne postoj i", zanimanj e za srednj avekovna vremena JunihSlovena, moti vi iiz emocionalnog komplcksa, psdholoke pro-

ti vrenosti individualiteta, potraga za bitnim u lj udskoj lino-st i i apsolutnim u vasi oni , mot ivi o radost ima ivota i l i o u-tapanj u bia u sve toga okruuj e ime se zanj cga otvaraj uputevi do veonosti - sve to susree ise u n izupesama iil i u ci-kiuslima stihova Desanke Maksimovi izprvog perioda stvara-nj a. Sloibodan stih i individualna melodij apesme na kojoj j epesnikinj a insistirala i sto koliko i sami ekspresiomsti op-

tosti su k oj e ihpr ib l iavaj u.Stremlj enj e nepoznatim dalj inama upcsmi D. Maksimovimoese smatrat i bliskim sumatraizmu Miloa Crnj anskog. Pes-ni kinja nije fiksirala oiti imenovalaproistor svoj ih dalj ina kaoto j e uinio Crnj anski , ali nj ene neodreene dalj ine natoplje-ne su cter inim li r izmom koj i j e srodanpoetizacij i M. Crnj an-sog. N ap rimcr :

0 k ako vearas, o kako b ih r adoo d let ela nek u d dalek o u svet ,n ek u d a d a l ek o k ro z c v e t ove snen ekao lept ir l ak . . .

"

(,,U zimski dan")

i l i :

M en i se i n i eznem za zvezdo m to j o se ne ukaza,za snegovim a to negde daleko se tope,mene o pija m i ris dalek ih , neznanih staza,h tela bi hgde n iko n ij e da nosim svoj e stope

" .

( M leni put")

Vi eznani su pot icaj i i smisao stremlj enj a dalj i nama upoezij i Desanke Maksdmorvi. enj a za dalj inama j e moglabi t i izraz nesaglasnosti pesnikinj e sa svetom u korn e ivi .Oseanj e usamlj enosti kao stalni pratei mot iv u prvim zbir-kama Desanke M aksimovi ilustruj e ovaj odnos. Pod imenomSamoa postoje tri pesme u t ri zbirke: Pesme, Zelenivi tez" , Gozba na livai

", t ampane u razmak u od osam go-

dina. Leksika analiza, na pr imer, dva ciklusa pesama

Ldrsk a oaza" d Takva sam

ja" , i z

prve zbirke Pesme

",

otkriva da su re apat " d sintagma pi anj a due" u dzu-


67/507

zetno estoj upotrebi, to j e iradikator opteg oseeanj a l irskogsubj elcta.

Put iz koniflikta pesnieko Ja ne vodi u protest . Izlaz izprotivrenost i, kompenzacij u za nesaglasnosti ono trai u dru-gom prostoru: u idaJj inama, i l i u snu i'l i u transformaoij i udr ugi ivot. Naprimer:

Ve kad bih kako danas l ept i r bi lapa da vi-soko u zrak se uznesem ,n a d v i si m s v e

".

( Proletnj e pesm e")

Antibana'lno'St je jedan od osnovnih st avova koj i su pri -sutniupesnikoim delu Desanke Maksimovi. Pobei od onogto se oe menj a, od ivota u kome se ini ta ne dogaa, od ne-sa

glasnosti i zme

usnov

a istvarnos

ti , do sopstvene iner tnost i ,od otuenih Ij udi to motivie enj eza dalj inama.Vena pot raga za tajn am a nepoznat og, za ot kr iem

novog, privlaoi la j e ipesnikinj u i i nspir isala nj ena stremij enj abliiska sumatraizmu . Dalj ine kao dinamina i idealna takaprostora koj oj pesnik tei tragaj ui za taj nomt ojepoticajovoj inspi raoij i . U pesm i Begunica

" nalaze se sledei stihovi :

,,H tela sam pobei kaoptica sa st rukom slam k etobei pred lovcem podj utra l uke;

ali na kapij i svak oj i z i vota stoj ezamk ei spu tale Su m oj e u neznano pruene ruke" .

enj a za lepotom j e sinonim enje za dalj inama u ne-k im pesmama Desan'ke Maksimovi. Lepota oseanj a, in ten-zi tet emocij a u pesnitvu D. Maksimovi odreeni su dimen-zij om dalj ine:

,,N e, nem oj m i p rii! H ou izdalek ad a v o l i m . .

( Strepnj a")

Pesnikinj a j e svesna da ostvarena elj a potire samu e-Ij u . Ona to izraava i u svoj im vanpoetskim t ekstovima: Lj u-bav j e naj lepa dok j e j o elj a . . . san

',77), kae u j ednoj iz-j avi.

Oseam poludeu prolea ovogzb og nekedal ek e lepote

" .( N ad ivotom

")

vs>Vinj a Ogrizovi : Lj ubav j e naj lepa dok je j o elj a

". Svij et ,1968, br. 15.


68/507

opte j e l i rsko mesto mladenake poezij e Desanke Maksimo-v i . I l i sl ed ee:

Suvi e bi m i b il o da sre tnem k ogagodk ad dalj ina i m a snova belu dra

" .

( Samoa")

Svi predmet i koj ii u pesmama D. Maksiimovi simbolizuju le-

potu uvek isu nedokuivo daleki . To su naj ee: sunce, zve-zde, mesee, i li san .

enj a j e predominantno oseanj e i motiv u stvaralatvuD. Maksimovi uperiodu do dr ugog svetskog rata. U bezbroj -nim variij acij ama sadraj ovog oseanj a oploavale su dr ait renutnog spolj nj eg il i unutranj cg poticaj a kao i misaona,moralna ili drugih emocij a energij a iz opteg vremenskog,

istorij skog konteksta. Po smdslu, to j e bivala enj a za dalj i-nama, za nepostoj eim , za lj ubavlj u, za sreom kao 'i za lj ud-skou, za bratstvom meu lj udima ili za slobodom roenesrpske zemlj e.

Romantiarska po duhu enj a ,,za neim ega nema"

novoj eprodublj eno htenj e za odlaskom dalje i odprostornihdalj ina. U neikoli kim pesmama ovo htenj e nalazi se kao cen-t ralmi motiv . On j e prisutan i u poezij i srpskih ekspresioni-sta. Pesm e Desank e M a k s i m o vi sa ov im m o t ivom k a rak te r i e

sanj arska oseaj nost oboj ena setom. Na pr imer: K ad osetim da ivot u dnu n ij e lep,st rasn o sv a se u iv i m u k ak a v

prolazni san" .

( pesma")

I l'i :

, od sna ivi m . . ."

{ Veernj i snova I")

I l i :

Pomisli kako sam ia stk anaod nadopunj avanja ivota snom

" .( Odgovor

")

Okupiranost snom davalajepoezij i Desanke Maksimovi drasveine, pribavlj ala j oj verne itaoce i zbog toga to je, u pr-vim godinaima posle stravinih ratn

'ih j ava, povratak snubio i

psiholoki im

perativ I

judi dekom

ponovanih uasiiima

svet sk ih r azaranj a.


69/507

Motiv enj e za neim ega nema" j e vizi onarsko strem-

ljenj e van>materij alnoj sfeni , istoj duhovnosti i izuzetnojstvarnost i . N apr im er :

Al i o d ist ine ne i vi m j a. J a v i d i m h r a mu s r e d

pl a n i n e" .

( V eemj i snov i " )

I l i st i ho v i :

Na k ri loi svoj e st are j edri l icej a brodim i gledam ih na dnu mora

" .

iz pesme Lj ubavnici u puini noi" koj i naas oipomenu na

Remboov Pij ani brod" . Desanka Maksdmovi enju zanepo-

stojeim i ekspli c'itno l i rski saoptava. Evo kako to ini :

,,Z a o n i m ega n e m adu a m i gori i l u tai bol i , j er svep rolazi

" .

( Zla no")

timung enj e za nepostoj eimpesni kinj a doarava nekiputi l irskim sieom koj i nosi neku roimant iarsku ,;plavu pticu

",

kaoupesmiPono" :

j e zrno neko pogodi lonad rekom , u srebr no k r il otucu koj e n ij e nikad bi lo

" .

Razlaganje stvarnost i do sveta senki fragmenat j e pe-snike teme o neem ega nema koj u j e obraivala Desan-k a M a k s i m o v i .

ega li sam sen j a,

prolazni putnik kroz ono to pr olazi?

"

( Ogledalo X I " )

postavlj a pitanj e lirski subjekat reitou na platonij anskinain ostavlj aj ui, na prvi pogled, utisak da j e moda Pla'to-nov koncept o inteli gibilnom svetu bio bl i'zak autoru. Uprkosj o nekih moguih reminiscentnih veza sa Platonovim delom,deplasirano bi bilo kompaTativno tragati u tompravcu. Lirskiintenzitet poezij e Desanke Maksimovi graen j e prevashod-

no na pesniokim emocij ama i doivlj aj u, a poreklo mio

tiva

nema presudnu ulogu. Kao stvaralac, pesn'ikinj a j e naj ee


70/507

potaknuta neposrednim senzacij ama i draima. Senka" u

stibovima Maksimovievepo smislu j e samo metafora j ednogdoivij aj a enj e za nepostoj eim. Slino se moe sresti i uMiloa Crnj anskog. Na primer, u pesmi Srp na nebu Tinezaboravlj ena moj a na rodnom polj u 'iznenada enka, ostaj

mi senka, sen k a.Oblikovanj e sveta u poezij i Desanke Maksimovi dogaa-lo se i na nain koj i j e nj oj posebno svoj stven: kroz baj ku.Bogatstvom mate pesnikinj a j e u nizu pesamapomeralagra-ni ce realnog pr ostora, vremena, kretanj a, uspevaj ui da do-ara j ednupolustvarnost baj ke. Fantastieni i l i fi k t ivni odnosisubj ekata u pesmama ove vr ste povezani su j ednim nevero-vatnim zbivanj em, radnj om, to predstaivlj a, takoe, osobe-nost baj ke78). Lirski siei u ovim pesmama predst avlj aj u obi-

no varij acij e opt ih motiva iz baj ki . Napr imer, optepozna-

t i motiv iz baj keo zaaranostd i preobraaj upostoj i upesma-ma

", i uma u Izraelu

", moti v i spunj ene elj e dot a-

knut j e u pesmi Zvezda" motiv prepreke u pesmi

",

motdv venog putnika upesmi I sto to samo malo drukij e" .

I zvesne pesme Desanke Maksimovie ve naslovom ukazuj u daj e, dok ih j e p isala, imala u vi du postupak karakteristianza baj ku. To su, naprimer:

", K rvava baj ka

",

o ustanikoj puoi", o kovau

", o Kratkove-

noj" . Povodom K rvave baj ke

" D. M aksimovi j e ulcazala daj e ovu pesmu imenovala baj kom zbog neverovatnosti doga-aj a: . da nekoli ko stotina aka, vrnj aka po vr emenuk ada su uli u ivo t , postaj u vr nj aci i p o asu kad su ot il ii z iv ot a

' " 79>.Postupak igresij e svoj stven bajk ama tri i li vie puta

ponovljeno i st o zbivanj e"pri sutan j e i upesmama Desan-

ke Maksimovi ove vrst e, naprimer, upesm i Zvezda" . Jedna

od naj poznatij ihpesama

Documents

P E S N I C K O D E L O DESАNKE MAKSIMOVIĆ