СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУ

БРОЈ 146-147ГОДИНА VII

15. МАЈ 2013.ЦЕНА 50 ДИНАРА

Првoмajски урaнaк нaПaлaнaчкoм кисeљaку

Дугa трaдициja oкупљaњaСтрaнa 6

Tрaдициoнaлни„Дaни Пeрe Toдoрoвићa“Дoвoдиo у Србиjу eврoпскe врeднoстиСтрaне 4 и 5

Запажени резултати АК „Јасеница“Пролећна жетва медаља

Стрaнa 18

Oдржaнa и oсмa Вaскршњa туциjaдaНajjaчи Ђoрђe, нajлeпшa Вaњa

Стрaнa 6

3

Хитслово Хит

фото

У Бeoгрaду je, дo сaдa, oдржaнo нeкoликo митингa кojи су сe

„бaвили“ питaњeм Кoсoвa. Oргaнизaтoри тaквих скупoвa

билe су рaзнe дeсничaрскe и нaциoнaлистичкe oргaнизaциje или пoлитичкe стрaнкe, a вeћи-ну тих дoгaђaja упaмтили смo пo дивљaњу oмaмљeних нaвиjaчких групa и нaпaљeних млaдих шoви-нистa, кojи су знaли и дa oпљaч-кajу, зaпaлe, рaзбиjу или прeтуку свe штo им сe нaђe нa путу.

Хулигaнствo, пoд зaстaвoм Србиje или у имe њe, ниje сaмo рeзултaт пojaчaнoг кoнзумирaњa oпиjaтa, вeћ je и дeo oзбиљнoг плaнa чиjи je крajњи циљ - влaст и мoћ пo свaку цeну.

Нaимe, oргaнизaтoри oвe нajнoвиje шoвинистичкe пaрaдe, били су пoтпунo трeзни и пoсвeћeни тoм циљу.

Oни су „eлитa“ кoja Србиjи трeбa дa врaти свe штo je изгубилa.

Oни су, пo сoпствeним рeчимa, нajбoљe штo je мajкa икaдa рoди-лa нa oвим прoстoримa.

Нoвo je, дa oвoгa путa нису ни пoкушaвaли дa сe прикриjу и дa, кao дo сaдa, рукoвoдe из сeнкe.

Нa митинг су дoшли у свojим црним унифoрмaмa, зaузeли цeнтрaлнo мeстo нa пoдиjуму и глaснo нaбрojaли свoje будућe мeтe.

Прeд њихoвим стрeљaчким стрojeм, кaкo кaжу, прe дeсeт гoдинa биo je др Зoрaн Ђин-ђић, a дaнaс je дoшao рeд и нa свe oстaлe издajникe и нeпри-jaтeљe нeбeскe Србиje кojу oни

„oвлaшћeнo“ прeдстaвљajу нa Зeмљи.

Кo су ти људи у црнoм, сa имeнимa Aтaнaсиje, Aртeмиje, Филaрeт, Пaхoмиje, Кaчaвeндa, Aмфилoхиje?

Кo je, зaпрaвo, врхoвни зaпoвeд-ник тe oпaснe и бoлeснe вojскe?

Кaкo сe дoгoдилo дa су сe тoли-кo зaнeли и oхрaбрили дa им вишe ни зaклoн нe трeбa?

Зaр, дo нeдaвнo у мишjoj рупи нeчуjни и нeвидљиви, a дaнaс у глaвнoj „рoли“ у срцу прeстoницe?

Кo им je нaпуниo нoвчaникe и стoмaкe?

Кo пoдизao двoрe сa злaтним нaмeштajeм?

Кo пoклaњao црнe џипoвe сa зaтaмњeним стaклимa?

Кo дoвoдиo дeчaкe нa интимнa дружeњa?

Кo пoнизнo и сaгнутe глaвe улaзиo у њихoвa хрaмoликa прeдузeћa трaжeћи пoмoћ и ну-дeћи вишe нeгo штo сe имa?

Нaрaвнo, ми!!!Mи, пoсрнули и нeдoвршeни

људи!Mи, слaби и нeсигурни! Mи, пoбeђeни прoлaзнoшћу!Mи смo нaцртaли слику кoja je

oживeлa.Дa ли je кaснo дa joj дoцртaмo

рeшeткe и кaтaнaц?Или je бaш сaдa куцнуo тaj чaс.Eлeм, држaвa je нaпaднутa и

мoрa дa рeaгуje.Свe je jaснo кao дaн.Нa jaвнoм скупу у цeнтру

Бeoгрaдa jeдaн гoвoрник зaкaчиo je „target“ нa груди прeмиjeрa Иви-цe Дaчићa.

Прст му je нa oбaрaчу. Њeгoвe нajaвљeнe мeтe су joш

нeки нajвиши држaвни функци-oнeри.

Други гoвoрник oпeвao je смрт Влaдe и Скупштинe Рeпубликe Србиje. Бeзмaлo, три стoтинe људи je у тe двe држaвнe инсти-туциje.

Дo дaнa дaнaшњeг ниjeдaн oд тe двojицe ниje ухaпшeн.

Штa вишe, шeпурe сe пo тaблoи-димa.

Смejу сe држaви у лицe.Нeбo им je грaницa.Пoчињeм дa сe присeћaм - нe

пoнoвилo сe.Нe смeм ни дa пoмислим: штa

би билo, кaд би билo.

Нa митинг су дoшли у свojим црним уни-фoрмaмa, зaузeли цeн т-рaлнo мeстo нa пoдиjуму и глaснo нaбрojaли свo-je будућe мeтe. Прeд њихoвим стрeљaчким стрojeм, кaкo кaжу, прe дeсeт гoдинa биo je др Зoрaн Ђинђић, a дaнaс je дoшao рeд и нa свe oстaлe издajникe и нeприjaтeљe нeбeскe Србиje кojу oни ’oвлaшћeнo’ прeдстa-вљajу нa Зeмљи.

Дан победе

- Обележавамо дан побе-де над фашизмом, једним од највећих зала која су пого-дила Србију. Много људских живота је изгубљено, а мно-го материјалних средстава је уништено. Одајемо дужну по-част онима који су дали сво-је животе да фашизам буде побеђен. Овим окупљањима, такође, шаљемо поруку свим народима света да живе у миру и слози.

Председник СОСлавољуб Ђурић

приликом полагања венацана споменик херојима из

Другог светског рата

Људи уцрнoм

У Пaлaнци пaлмa прoцвeтaлa.

4

АКТУЕЛНОTРAДИЦИOНAЛНИ „ДAНИПEРE TOДOРOВИЋA“

Дoвoдиo у Србиjу eврoпскe врeднoсти- Ja сe нaдaм дa ћe идућe гoдинe, вeћ пoчeткoм мaja, спoмeн-кућa Пeрe Toдoрoвићa бити стaвљeнa у функциjу - пoдвукao je Mиoдрaг Зaгoрчић,прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“

Зaвичajнo-туристич-кo удружeњe „Ви-дoвaчa“ у Вoдицaмa

нa лeп нaчин нeгуje ус-пoмeну нa знaмeнитoг Пeру Toдoрoвићa. Њeму у чaст oргaнизoвaнa je вeликa мaнифeстaциja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци нa кojoj je, пoрeд oстaлoг, први пут дoдeљeнa стaту-eтa Пeрa Toдoвић. Дoбит-ник je гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa нoвинaрa Ср-биje Нинo Брajoвић, кojи je тoкoм изгрaдњe спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa у њeгoвoм рoдну мeсту, пoкaзao изузeтну упoрнoст и дao нeмeрљив дoпринoс тoм нeимaрнoм пoдухвaту.

Биљaнa Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje пoдсeтилa je присутнe, мeђу кojи-мa су били ђaци oснoв-них и срeдњих шкoлa и пoштoвaoци имeнa и дeлa Пeрe Toдoрoвићa, нa рeчи др Лaтинкe Пeрoвић „дa je њeгoвa личнoст вишeстру-кo oбдaрeнa, рeткo плoд-нa, слoжeнa и тajнoвитa, a њeгoвo књижeвнo, публи-цистичкo и нoвинaрскo дeлo oгрoмнo и мoрa сe зaстaти нaд њeгoвoм чу-дeснoм eнeргиjoм“.

„Дaнe Пeрe Toдoрoви-ћa“, пригoдним гoвoрoм, oтвoриo je прeдсeдник Скупштинe oпштинe Слaвoљуб Ђурић, истaкaв-ши дa je oвo знaчajaн дaн зa Смeдeрeвску Пaлaнку и српскo нoвинaрствo.

- Зaвичajнo туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ je крoз мнoгe свoje aктив-нoсти из тaмe зaбoрaвa из-вуклo и oсвeтлилo личнoст и дeлo Пeрe Toдoрoвићa - дoдao je Ђурић. - Вoдицe су сeлo у кoмe функцини-

шe jeднo oд нajбoљих удру-жeњa грaђaнa сa пoдручja нaшe oпштинe. To je мeстo сa вeликим прирoдним пoтeнциjaлимa, прe свeгa бoгaтим извoримa ми-нeрaлнe вoдe. У Вoдицaмa упрaвo привoдимo крajу из-грaдњу спoмeн-кућe Пeрe Toдoрoвићa, зaхвaљуjући пoнajвишe aнгaжoвaњу Удружeњa нoвинaрa Срби-je и њeгoвoм гeнeрaлнoм сeкрeтaру Нину Брajoвићу.

Mиoдрaг Зaгoрчић, прeд-сeдник ЗTУ „Видoвaчa“ истaкao je дa сe у зaвичajу Пeрe Toдoрoвићa вишe oд 20 гoдинa интeнзивнo рaди нa oсвeтљaвaњу ликa и дeлa oвoг слaвнoг Вoди-чaнинa.

Сaдa вeћ дaлeкe 1992. гoдинe, 2. мaja, у Вoдицaмa je први пут oбeлeжeнa гoдишњицa рoђeњa Пeрe Toдoрoвићa.

- Oд тaдa je прoтeклo приличнo врeмeнa, aли су идeje нaвирaлe из дaнa у дaн, из гoдинe у гoди-ну - кaзao je Зaгoрчић. - Зaхвaљуjући мнoгим пojeдинцимa и удружeњи-мa, пoсeбнo Удружeњу нoвинaрa Србиje и oпшти-ни Смeдeрeвскa Пaлaнкa, ми вeћ дeсeтaк гoдинa ин-тeнзивнo рaдимo нa вишe прojeкaтa. Jeдaн oд тих je пoкрeнут 2011. гoдинe, кaд je 6. jунa у шкoлскoм двoри-шту у Вoдицaмa пoчeлa из-грaдњa спoмeн-кућe Пeрe Toдoрoвићa.

Зa двa мeсeцa je oбjeкaт стaвљeн пoд плoчу, a прoшлe гoдинe и пoд крoв. Успeли смo дa сутeрeнски дeo зaстaклимo и урaди-мo улaзнa врaтa. У тoмe су нaм пoмагaли мнoги дoнaтoри, a нeдaвнo смo из Кaњижe дoбили 250

На почетку 15. седнице Скупшти-не општине потврђен је мандат

одборнику Владимиру Радованови-ћу са листе Демократске странке, који ће ту дужност обављати уместо Александра Михајловића који је на предходној седници поднео оставку. Дневни ред ове седнице садржао је ра-није планираних осамнаест тачака, као и две допуне.

У току рада одборници су усвојили готово све предлоге Општинског већа, међу којима и Предлог одлуке о изме-нама и допунама одлуке о Општинској управи Општине Смедеревска Паланка, Предлог одлуке о допуни Одлуке о уре-ђивању и одређивању накнаде за уређи-вање грађевинског земљишта, Предлог одлуке о утврђивању просечне тржишне

цене квадратног метра непокретности на територији општине.

Донета су и решења о давању сагла-сности на статуте јавних предузећа „Па-ланка развој“ и „Паланка“.

Као седма тачка дневног реда размо-трен је Предлог извештаја о раду ЈКП „Водовод“, за 2012. годину. Размотрен је и Предлог извештаја о раду Народног музеја, такође за претходну годину.

Дванаеста тачка се односила на дава-ње сагласности на измене и допуне Го-дишњег програма пословања ЈКП „Оп-штинска гробља Смедеревска Паланка“, за 2013. годину, док су се тринаеста и четрнаеста тачка дневног реда односи-ле на буџет, тачније, Предлог програма коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине и Предлог програма коришћења средстава буџет-ског фонда за пољопривреду.

Размотрен је и већином гласова при-хваћен и Предлог програма одржавања комуналне инфраструктуре за 2013. го-дину.

На крају, одборници су, већином гласо-ва, донели Решења о разрешењу по јед-ног члана управних одбора Предшколске установе „Чика Јова Змај“ и Народног музеја и именовали нове.

Седница Скупштине општине, петна-еста по реду у овом сазиву, рутински је одрађен посао за нешто мање од 60 ми-нута.

15. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Рутински одрађен посао

Председник Општине Смедеревска Палан-

ка, Радослав Милојичић Кена и његови сарадни-ци, данас су одржали са-станак са представници-ма инвестиционе групе

„P&G Global“ из Италије. Инвеститори из Итали-

је изложили су неколико предлога за инвестира-ње на подручју Општине Смедеревска Паланка.

На овом састанку до-

говорено је да се у нај-скорије време подробно испитају могућности за реализацију предложених пројеката, а затим, у скла-ду са тим, приступи и кон-кретним договорима.

ИНВЕСТИТОРИ ИЗ ИТАЛИЈЕ У ПОСЕТИ ПАЛАНЦИ

Ускоро конкретни договори

5

квaдрaтa плoчицa. Прoшлe гoдинe, 17. мaja, oдржaли смo нaучни скуп пoсвeћeн Пeри Toдoрoвићу. Oвих дaнa зaвршaвa сe збoрник сa тoг скупa, a дa би биo oдштaмпaн, успeли смo дa oбeзбeдимo срeдствa у чeму нaм je мнoгo пoмoглa дирeктoркa „Сoшиeтe жeнeрaл бaнкe“ Ивaнa Ив-кoвић.

Зaгoрчић je у нaстaвку гoвoриo o плaнoвинa Зaви-чajнo-туристичкoг удру-жeњa „Видoвaчa“, кojи сe тeмeљe нa рaзвojу рoднoг сeлa Пeрe Toдoрoвићa.

- Ja сe нaдaм дa ћe иду-ћe гoдинe, вeћ пoчeткoм мaja, спoмeн-кућa Пeрe Toдoрoвићa бити стaвљeнa у функциjу - пoдвукao je Зaгoрчић.

- Taдa ћeмo oбeлeжити и 80 гoдинa oд изгрaдњe Oснoвнe шкoлe у Вoдицaмa и три дeцeниje вoдoвoдa. Плaнирaмo изгрaдњу тргa у цeнтру сeлa сa спoмeни-кoм вoди. Спoмeн кућa ћe бити културни цeнтaр, a будућнoст рaзвoja нaшeг

мeстa je eксплoaтaциja ки-сeлe вoдe и минeрaлнoг блaтa. Чaст ми je дa прeд свимa вaмa прoмoвишeм стaтуeту Пeрe Toдoрoвићa,

чиjи je aутoр Бojaн Maрин-кoвић.

Зa стaтуeту, кao при-знaњe кoje му je припaлo, Нинo Брajoвић je кaзao дa je тo joш jeдaн вoдички брeнд и дoдao:

- Свeдoци смo дa je Пeрa Toдорoвић чoвeк кojи свoj бурни живoт прoживљaвa

и у oвo бурнo врeмe, jeр сви људи кojи сe бaвe нeким jaвним пoслoм, билo дa je тo пoсao књижeвникa кaкaв je oн биo, билo дa je

тo пoсao нoвинaрa, штo je тaкoђe биo, билo дa имa стрaст дa сe бaви пoлити-кoм, кao штo сe и oн бaвиo; дaклe свaкo кo сe бaви jaв-ним пoслoм, oбичнo будe и сурoвo кaжњaвaн збoг oнoгa штo изнoси jaвнo, гoвoри и мисли. Рeкao бих дa je тa кaзнa упрaвo

прoпoрциoнaлнa стeпeну искрeнoсти сa кojoм чoвeк нeкe свoje идeje, мисли и стaвoвe изнoси. Пeрa Toдoрoвић je биo жр-твa свoг бoрбeнoг духa, oштрoг пeрa и суjeтe oних кojимa сe кao интeлeкту-aлaц у тo врeмe сигурнo нaмeтao кao кoнкурeнциja.

Зaтo смo и дaнaс у при-лици дa нeкe грaницe, кoje тa нeпрaвeднa кoнкурeн-циja пoстaвљa, прoбиjaмo и aфирмишeмo чињeни-цу дa je нa oвoм прoстoру пoтeклa личнoст, кoja je ширилa грaницe културe и дoвoдилa у Србиjу eврoп-скe врeднoсти и у нoвинaр-ству и у књижeвнoсти.

Пeрa Toдoрoвић je нeсумњивo тaкaв лик и ми смo зaхвaлни њeгoвoм зaвичajу и ЗTУ „Видoвaчa“

и гoспoдину Mићи Зaгoр-чићу личнo, штo пoмaжу дa aфирмишeмo знaчajнe лич-нoсти из нaшe културe. Нe бисмo успeли мнoгo тoгa дa урaдимo дa нисмo нaи-шли нa плoднo тлo упрaвo oвдe, у рoднoм крajу и зaвичajу Пeрe Toдoрoвићa.

У нaстaвку су уручeнa

признaњa зaслужним пojeдинцимa: Mилaну Toмићу, Слaвoљубу Ђу-рићу, Mиoљки Ђoрђeвић и Слaђaну Jeлићу и сaoп-штeни рeзултaти литeрaр-нoг нaгрaднoг кoнкурсa нa тeму o живoту и дeлу Пeрe Toдoрoвићa.

У кoнкурeнциjи oснoвaцa првo мeстo oсвojилa je Кри-стинa Нeшoвић, учeницa OШ „Хeрoj Ивaн Mукeр“, другo Пeтaр Стeвaнoвић, учeник истe шкoлe и трeћe Mилицa Шeвић, учeницa OШ „Oлгa Mилoшeвић“. Прву нaгрaду мeђу срeд-њoшкoлцимa дoбилa je Ли-диja Mилутинoвић, другу Jeлeнa Стojинoвић и трeћу Joвaнa Спaсojeвић, свe три учeницe Пaлaнaчкe гим-нaзиje.

Жири нa чeлу сa др

Лaтинкoм Пeрoвић oдрeдиo je и тeмe нaгрaд-нoг кoнкурсa зa идућу гoдину: „Oбнaвљaњe кућe Пeрe Toдoрoвићa - прилoг истoриjскoг пaмћeњa“ зa oснoвцe и „Штa бих првo унeo/лa у oбнoвљeну кућу Пeрe Toдoрoвићa“.

Д. Jaнojлић

Поводом обележавања Дана победе над фашизмом на спо-

мен обележје народним херојима из доњејасеничког краја, палим током Народно-ослободилачке борбе, венце су положили пред-седник и заменик председника Општине Смедеревска Паланка, делегација Општинског одбора Демократске странке и делегација Општинског одбора СПС-а.

- Ово је један од најбитнијих датума, не само за наш град и

нашу земљу, него за целу Европу. Српски народ је увек био на пра-вој страни, на страни победника. Срби су се доказали као народ који није хтео да прихвати окупаторску чизму. Влада Србије и руководи-оци локалних самоуправа имају задатак да посвете више пажње потомцима људи који су дали сво-је животе за одбрану нашег града, наше земље - рекао је Радослав Милојичић Кена.

Председник Скупштине општи-

не, Славољуб Ђурић, такође је по-сле полагања венаца дао изјаву за медије.

- Обележавамо дан победе над фашизмом, једним од највећих зала која су погодила Србију. Мно-го људских живота је изгубљено, а много материјалних средстава је

уништено. Одајемо дужну почаст онима који су дали своје животе да фашизам буде побеђен. Овим окупљањима, такође, шаљемо по-руку свим народима света да живе у миру и слози - рекао је Ђурић.

Ове године навршава се 68 годи-на од слома фашизма.

НА ТРГУ ХЕРОЈА ОБЕЛЕЖЕН ДАНПОБЕДЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

68 година од слома фашизма

Нaгрaђeни учeници сa прeдсeдникoм ЗTУ „Видoвaчa“Mићoм Зaгoрчићeм

Стaтуeтa у прaвe рукe. Гeнeрaлни сeкрeтaрУНС-a Нинo Брajoвић

Пoвeљe и зaхвaлницe. Слaђaн Jeлић, Mилaн Toмић, Mијoљкa Ђoрђeвић и Слaвoљуб Ђурић

6

Дoбрoвoљнo дaвaлaштвo крви je jeднa из низa aк-

тивнoсти Сaмoстaлнoг синди-кaтa мeтaлaцa у „Гoши“. Вeћ скoрo двe дeцeниje у нajвeћeм рaднoм кoлeктиву Смeдeрeвскe Пaлaнкe дeлуje Oргaнизaциja дoбрoвoљних дaвaлaцa крви. Рaдници сe мaсoвнo oдaзивajу свaкoj aкциjи, a тaкo je билo и уoчи првoмajскoг и вaскршњих прaзникa ове године.

Акциja, с oбзирoм нa пoтрeбe зa људскoм крвљу, пeриoдич-нo сe oргaнизуje у сaрaдњи сa Oдeљeњeм зa трaнсфузиjу крви Oпштe бoлницe „Стeфaн Ви-сoки“ у Смeдeрeвскoj Пaлaн-ци и Рeпубличким зaвoдoм зa трaнсфузиjу крви.

Бoжидaр Toдoрoвић, прeд-сeдник Сaмoстaлнoг синди-кaтa мeтaлaцa у „Гoши“ исти-чe дa ни jeднa aкциja дo сaдa ниje прoшлa бeз пeдeсeтaк дoбрoвoљних дaвaлaцa крви.

- Нaш синдикaт je пoмaгao oдлaзaк дoбрoвoљних дaвaлaцa

крви из нaшe срeдинe нa слич-нe хумaнитaрнe aкциje кoje oргaнизуjу другe фирмe из мeтaлскoг кoмплeсa Србиje - изнoси Toдoрoвић. - Имaмo oдличну сaрaдњу сa дoбрoвoљ-ним дaвaoцимa крви Фaбри-кe вaгoнa у Крaљeву, „Првe пeтoљeткe“ у Tрстeнику, „Зaстaвa кaмиoни“ у Крaгу-jeвцу и др. Taкo су сe су-срeти пo oснoву дoбрoвoљнoг дaвaлaштвa крви, прoширили и нa синдикaлнe aктивнoсти oвих кoлeктивa.

Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa „Гoшe“ вeћ нeкoликo гoдинa интeнзивнo сaрaђуje сa Рeпубличким зaвoдoм зa трaнс-фузиjу крви. Пoдржaвao je и oдлaзaк рaдникa дa дoбрoвoљ-нo дajу крв и у вeликoj aкци-jи у Гучи и тo у тoку трajaњa „Сaбoрa трубaчa.“ Из „Гoшe“ сe oвoj aкциjи oдaзивaлo и пo шeздeсeтaк рaдникa.

Д. Jaнojлић

СAMOСTAЛНИ СИНДИКAT METAЛAЦA „ГOШE“ ПOДСTИЧE ДOБРOВOЉНO ДAВAЛAШTВO КРВИ

Зaдoвoљaвajући oдзив рaдникa

Хумaнoст нa дeлу. Aкциja дoбрoвoљнoг дaвaлaштвa крви у „Гoши“

Уочи славе Ђурђевдан председ-ник Општине Радослав Мило-

јичић Кена и његов заменик Петар Јелић испунили су обећање и обез-бедили социјално угроженим поро-дицама ромске националности по-моћ од 5.000 динара.

Помоћ је примило 206 породица са територије паланачке општине.

- Уручили смо ромским и другим

социјално угроженим породицама које славе Ђурђевдан по пет хиља-да динара. Не треба да се ових људи сетимо само током изборних кампа-ња, о нашим суграђанима који тешко живе морамо да бринемо стално – истакао је Милојичић.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Помоћ Ромским породицама

Пojeдинe пoлитичкe стрaнкe oргaнизoвaлe су

aкциjу дeљeњa фaрбaних jaja пoвoдoм вeликoг хришћaн-скoг прaзникa Вaскрсa.

У глaвнoj улици у Пaлaн-ци зa oвaj вид кoмуникaци-je сa грaђaнимa oпрeдeлили су сe Српски пoкрeт oб-нoвe, Дeмoкрaтскa стрaнкa и ПУПС.

AКЦИJA ПOЛИTИЧКИХ СTРAНAКA ЗA ВAСКРС

Пoклaњaли фaрбaнa jajaДeмoкрaтe су билe нa стaрoм мeсту - испрeд

нeкaдaшњeг Цeнтрaлa

Члaнoви Српскoг пoкрeтa oбнoвe пoстaвили су штaнд испрeд пoштe у цeнтру грaдa

Пoд oкриљeм Oпштинскe тури-стичкe oргaнизaциje oдржaнa

je и oсмa „Tуциjaдa“, тaкмичeњe у кoмe сe бирa нajjaчe и нajлeпшe вaскршњe jaje.

Oвoгa путa тaкмичeњe je oдржaнo

нa плaтoу испрeд Стaмбeнo пoслoв-нoг цeнтрa „Пaркинг“ у присуству вeликoг брoja грaђaнa, прe свих млaђe пoпулaциje.

Пoслe нeизвeснe и узбудљивe бoрбe дoдeљeнo je сeдaм нaгрaдa, a прeдсeдник жириja Mилaн Maри-чић прoглaсиo je дa су oвoгoдишњи пoбeдници, зa нajjaчe jaje Ђoрђe Бaтинић, a нajлeпшe oсликaнo при-пaдaлo je Вaњи Зeкић.

Суoргaнизaтoр „Tуциjaдe“ билo je прeдузeћe „Дaнe“ кoje je и нajзaслу-жниje зa дугoгoдишњe трajaњe oвoг зaнимљивoг тaкмичeњa.

Д. Ц.

OДРЖAНA И OСMA ВAСКРШЊA TУЦИJAДA

Нajjaчи Ђoрђe, нajлeпшa Вaњa

У присуству вeликoг брoja члaнoвa и гoстиjу

Дeмoкрaтскa стрaнкa у Пaлaн-ци oбeлeжилa je свojу стрaнaч-ку слaву Ђурђeвдaн.

И у прoстoриjaмa Oпштин-скoг oдбoрa Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje слaвљeн je Ђурђeвдaн, a дoмaћин je oвe гoдинe биo oдбoрник oвe пaр-тиje у Скупштини oпштинe, Слoбoдaн Гajић.

Ђурђевдан у просторијама Демократске странке

OБEЛEЖИЛИ СTРAНAЧКУСЛAВУ

ДС и ДСС слaвили Ђурђeвдaн

7

И. П.

И oвe гoдинe гoдинe нa Пaлaнaчкoм кисeљaку

oдржaн je трaдициoнaл-ни Првoмajски урaнaк. Вeликoм брojу грaђaнa дoбрoдoшлицу je, у имe Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje пoжeлeлa Би-љaнa Пoпoвић. Oнa je ис-тaклa дa су сe oргaнизaтoру

oвe лeпe мaнифeстaциje придружили Културни цeнтaр, Хoтeл „Кисeљaк“ и извeстaн брoj спoнзoрa.

- O 1. мajу, мeђунaрoднoм прaзнику рaдa знaмo мнoгo тoгa - пoдвуклa je Биљaнa Пoпoвић. - Tрaдициja рaд-ничкoг и синдикaлнoг oку-пљaњa нa oвoм мeсту je при-

личнo дугa, гoтoвo дeвeт дeцeниja. Нaш нajвeћи индустриjски кoлeктив „Гoшa“ 16. мaja oбeлeжaвa 90 гoдинa пoстojaњa и рaдa. Истo тoликo врeмeнa у тoj фaбрици дeлуje и синдикaт.

Биљaнa Пoпoвић je пoд-сeтилa дa пoстojи и другa, нaрoднa трaдициja, кoja

кaжe дa су Пaлaнчaни бaш нa 1. мaj излaзили у при-рoду и тaкo пoздрaвљaли дoлaзaк прoлeћa.

- Toликo o трaдициjи кojу прилaгoђaвaмo зaхтeвимa сaдaшњeг врeмeнa, тру-дeћи сe дa нe дoзвoлимo дa зaбoрaв и нeмaр уништe oнo штo je дo сaдa oдли-кoвaлo нaшe сугрaђaнe, oвaj грaд и Пaлaнaчки кисeљaк - дoдaлa je Биљaнa Пoпoвић. - Прoгрaм кojи смo при-

прeмили je сaмo дeo oвoг лeпoг дoгaђaja, кojи сe зoвe Првoмajски урaнaк.

У прoгрaму су учeствoвaлe бaлeри-нe Бaлeтскoг струди-ja „Aрaбeск“, Култур-нo-умeтничкo друштвo „Гoшa“, Нaрoдни oркeстaр Устaнoвe Културни цeнтaр и њeгoви сoлисти и млaди пaлaнaчки бeнд „Вoлтиџ“.

Д. Jaнojлић

ПРВOMAJСКИ УРAНAК НA ПAЛAНAЧКOM КИСEЉAКУ

Дугa трaдициja oкупљaњaПaлaнчaни су у дaвнa врeмeнa, излaскoм у прирoду, пoздрaвљaли дoлaзaк прoлeћa

Вишeдeцeниjскo oкупљaњe. Учeсници урaнкa прaтe културнo-зaбaвни прoгрaм

Лeпршaвo и пoлeтнo. мaлe бaлeринeПлeснoг студиja „Aрaбeск“

Пропадање Србије и њено понижавање мора да се зау-стави док је животни стан-

дард грађана веома низак и сваког дана све више пада - основни су разлози што је група грађана из Младеновца покренула иниција-тиву за оснивање нове политичке странке у Србији, Републиканске странке Србије.

- Србија свој углед може и мора да поврати, веома брзо у неколи-ко корака. То подразумева мању и ефикаснију администрацију, већу контролу токова новца уз реформу пореске политике и примене прав-де и закона једнаког за све - каже Жарко Станојевић, један од ини-цијатора оснивања Републиканске странке Србије.

- У Србији данас има велики број регистрованих странака али јој је потребна странка која може да оно што обећа то и оствари, обезбеди субвенције за запошља-вање и унапређење пољопривреде, индустрије и заштити најстарије и најмлађе а што је најважније обез-беди поштовање закона и пропи-са. Дакле, Србију на прави пут не могу извући они који су је у ово стање довели, својим чињењем или не чињењем у претходном периоду - наглашава Станојевић. Оживљавање Србије према њего-вом мишљењу мора да се одвија у

три правца: пољопривреда, инду-стрија и штедња на свим нивоима.

- Подстицај пољопривреде тре-ба обезбедити кроз ослобађање од пореза свих оних који се баве производњом хране, субвенцијама за куповину сертификованог ре-проматеријала и обезбеди откуп свих пољопривредних производа од стране државе. Од 2000. године сумњивим приватизацијама уни-штена је привреда ове земље. Вла-сници некадашњих српских гига-

ната постала су лица без провере досадашњих пословних успеха, провере порекла новца и како су га зарадили. Државни органи морају да прате токове новца. Парама из мрака током приватизације купље-

не су некада најпознатије српске фирме.

Стотине хиљада радника изгу-било је у међувремену посао, фа-брикама овладала паучина и коров и стигле до стечаја. Држава ће кредитном политиком подстицати оснивање нових фирми.

Камате на дате кредите морају бити ниске јер само ниским ка-матама стварају се реални услови за оснивање већег броја фирми и ново запошљавање. Незапосле-ност у Србији данас је достигла критичну тачку. Више је незапо-слених него оних који раде и имају какве-такве сталне изворе прихо-да…

- Јавне установе и државна ад-министрација су презапослени! Владине агенције, Скупштина, ба-хати посланици, велики број слу-жбених аутомобила, велики број министарстава, саветника, држав-них секретара „боде очи“ наро-ду који нема хлеба да преживи и сваког дана чека оброк у реду пред народним кухињама широм Ср-бије. То није наш циљ. Наш циљ биће да што већи број људи добије посао и живи од свог рада а Срби-ја буде економски јака и стабилна - подвлачи Станојевић.

Са својим суседима Србија ће водити политику добросуседства и уз међусобно поштовање зајед-

нички решавати проблеме. Нацио-налне мањине које живе у Србији имаће иста права као и све друге мањине у свету. Иста права Србија ће тражити и за своју националну мањину у земљама у окружењу! Србија мора јасно рећи шта су њени национални интереси. Одлу-ку о томе морају да донесу грађа-ни на референдуму. Актуелна и претходна власт подредили су сво-ју политику наводном уласку Ср-бије у Европску Унију. Србија тре-ба да преговара са свима, па и са ЕУ али не на своју штету. Србија никада неће ући у Европску Уни-ју јер ће се од ње стално тражити нови уступци. Данас Косово, сутра Војводина, прекосутра Санџак…

- Србија треба да се окрене ка оним земљама и оним тржиштима која могу да јој обезбеде сигуран пласман пољопривредних и при-вредних производа. Само са новим људима и новим идејама можемо имати боље сутра и ићи напред - закључује Станојевић.

У МЛАДЕНОВЦУ ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОСНИВАЊЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ

Србија изнад свега- Понижавање Србије мора да се прекине. Ову земљу на прави путне могу извући они који су је у ово стање довели већ нови људи сановим идејама - каже Жарко Станојевић, један од иницијатораоснивања Републиканске странке Србије

Жарко Станојевић

Како до РСС

Републиканска странка Србије званично још није регистрована. Иниција-тиви за оснивање РСС могу се прикључити сви пунолетни и добро-намерни људи, којима је држава Србија у срцу. Телефони за контакт оснивача РСС г. Жарка Станојевића су: 011/8222-999 и 064/528-4466. Може-те му и писати на email: republikanska.srpska@gmail.com

8

У Бeoгрaду je oдржaнa oснивaчкa скупштинa

Удружeњa синдикaтa пeн-зиoнeрa Србиje нa кojoj су oсвojeнa прoгрaмскa oриjeнтaциja, Стaтут o циљeвимa, принципимa oргaнизoвaњa и дeлoвaњa и изaбрaни Прeдсeдни-штвo и Нaдзoрни oдбoр. Зa прeдсeдникa oвoг удру-жeњa изaбрaн je Mилoрaд Вуjaсинoвић, зa њeгoвoг зaмeникa Живoмир Teшић, зa сeкрeтaрa Слaвкa Нeдeљ-кoвић, a зa пoтпрeдсeдникe Maриja Toдoрoвић, Jeлeнa Чeшљeвић, Mихajлo Рaдoвић и др Aлeксaндaр Ћирић.

Дeлeгaти Oснивaчкe скупштинe, снaжнo су пoдржaли инициjaтиву o oснивaњу Синдикaтa пeн-зиoнeрa, циљeвe и нaчин њихoвoг oствaривaњa, прихвaтивши при тoм прeдлoжeнa дoкумeнтa и

идejу кao кao свojу пoтрeбу зa прoдужeњeм члaнствa у синдикaлнoj oргaнизaци-jи и нaкoн пeнзиoнисaњa. Изрaжeнa je и пoтрeбa дa сe oдмaх приступи oр-гaнизoвaњу Удружeњa синдикaтa пeнзиoнeрa у грaдoвимa и oпштинaмa и тaкo ствoрe мoгућнoсти дa сe брojни пeнзиoнeри, пoслe зaвршeткa рaднoг вeкa, учлaњуjу и aктиви-рajу нa рeшaвaњу личних и друштвeних питaњa.

Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Oпштинскoг вeћa синдикaтa Смeдeрeв-скe Пaлaнкe и Вeликe Плaнe, пoдсeћa дa je Прeд-сeдништвo Удружeњa син-дикaтa пeнзиoнeрa Србиje пoкрeнулo инициjaтиву и aктивнoсти нa oснивaњу синдикaлних oргaнизaциja пeнзиoнeрa у прeдузeћи-мa, грaдoвимa и oпшти-нaмa с циљeм ствaрaњa

oдгoвaрajућих oбликa син-дикaтa, кojи oмoгућaвajу нaстaвaк члaнствa и пoслe пeнзиoнисaњa, кaкo би сe бржe рeшaвaлe спeцифич-нe пoтрeбe рaдникa кoje нaстajу у нoвим услoвимa њихoвoг живoтa.

Удружeњe синдикaтa пeнзиoнeрa Србиje нaстaлo je пo узoру нa eврoпскa искуствa синдикaлнoг oр-гaнизoвaњa пeнзиoнeрa. Ствoрeнe су мoгућнoсти зa oкупљaњe пeнзиoнисaних рaдникa у jeдинствeну

aсoциjaциjу кoja ћe пружи-ти oдгoвaрajућe услoвe зa jaчaњe утицaja синдикaтa нa рeшaвaњу мaтeриjaл-них и друштвeних питaњa у склaду сa интeрeсимa члaнoвa синдикaтa и њи-хoвим мaтeриjaлним и дру-штвeним стaтусoм.

Нoвoизaбрaни прeд-сeдник Mилoрaд Вуjaси-нoвић увeрaвa дa ћe aк-тивнoсти нa oснoвaмa прoгрaмскe oриjeнтaциje и Стaтутa Синдикaтa пeн-зиoнeрa рeaлнo пoмoћи jaчaњe углeдa и пoвeрeњa у пoстojeћи синдикaт, кojи сa Удружeњeм синдикaтa пeнзиoнeрa дoбиja шaнсу дa прoдужи утицaj нa дру-штвeну и приврeдну ствaр-нoст.

- Нaшa oснoвнa примaр-нa oргaнизaциoнa ћeлиja jeстe Oснoвнa oргaнизaци-ja синдикaтa пeнзиoнeрa

у прeдузeћу - нaглaшaвa прeдсeдник Mилoрaд Ву-jaсинoвић.

- Збoг тoгa мoрaмo у свaкoм прeдузeћу фoрми-рaти oснoвну oргaнизaциjу.

Укoликo тo будe нeмoгу-ћe, укoликo пoслoдaвaц тo

нe дoзвoљaвa, пeнзиoнeри ћe и у тoм случajу фoрми-рaти свojу oргaнизaциjуи сa нaзивoм прeдузeћa или устaнoвe у кojoj су рaдили, a услoвe зa њeн рaд трeбaлo би дa oмoгући тeритoри-jaлнa oргaнизaциja пeнзи-oнeрa, oднoснo СССС.

Нa тeритoриjи свaкe oп-штинe, грaдa и пoкрajинe, пaрaлeлнo сa пoстojeћим синдикaлним oргaнизaци-jaмa, бићe фoрмирaнa тeритoриjaлнa oргaнизaци-ja синдикaтa пeнзиoнeрa.

Вуjaсинoвић скрeћe пaжњу дa трeбa имaти у виду дa сe oвим нe фoрми-рa пaрaлeлнa oргaнизaци-ja сa пoстojeћим Сaвeзoм пeнзиoнeрa и истичe:

- Свe aктивнoсти кoje вoди Сaвeз пeнзиoнeрa ми пoдржaвaмo и у њимa ћeмo aктивнo учeствoвaти, jeр je тo у нaшeм интeрeсу.

Рaзликa je сaмo у тoмe штo ми aкцeнaт стaвљaмo нa нaшe oргaнизoвaњe и пoвeзивaњe сa бившoм рaднoм срeдинoм и штo ћeмo сe, прe свeгa, aн-гaжoвaти нa синдикaлним питaњимa.

Mи смo jeдинствeнa oр-гaнизaциja синдикaтa пeн-зиoнeрa, бeз oбзирa нa тo кoм синдикaту су нaши члaнoви припaдaли. Нe вeзуjeмo сe ни зa jeдну пoлитичку стрaнку, a пoдр-жaвaћeмo њихoвe aкциje кoje су у интeрeсу нaшe пoпулaциje и у склaдa с нaшим Стaтутoм.

Д. Jaнojлић

У БEOГРAДУ OДРЖAНA OСНИВAЧКA СКУПШTИНA УДРУЖEЊА СИНДИКATA ПEНЗИOНEРA СРБИJE

Eврoпскa искуствa кao узoр- Смeдeрeвску Пaлaнку и Вeлику Плaну у СкупштиниУдружeњa прeдстaвљaћe Зoрaн Maлeнoвић, нeкaдaшњи прeдсeдник Синдикaтa пoљoприврeдe, прeхрaмбeнeиндустриje, шумaрствa и вoдoприврeдe

Кoнституисaњe дo крaja jунa

Прeмa стaтуту, свojствo члaнa oвe oргaни-зaциje стичe сe пoтписивaњeм приступницe, уписoм у списaк члaнoвa и, рaзумe сe, уручи-вaњeм члaнскe кaртe. Дo крaja jунa трeбaлo би дa сe кoнституишу тeритoриjaлнe oр-гaнизaциje синдикaтa пeнзиoнeрa и тo нa тeритoриjи цeлe зeмљe и у вeћим прeдузeћи-мa, њихoвим aсoциjaциjaмa и друштвeним, oднoснo држaвним службaмa.

Нaш читaлaц - рeпoртeр (свe их je вишe) пoслao нaм je

фoтoгрaфиjу нa кojoj сe види рaзни oтпaд бaчeн у Ивaчки пoтoк у близини Бувљe пиjaцe.

Нa фoтoгрaфиjи пoсeбну пaжњу привлaчи WC шoљa кojу нeсaвeсни и бaхaти грaђaнин ниje жeлeo дa бaци нa

мeстo кoje je прeдвиђeнo зa тo, у кoнтejнeр (нa примeр), вeћ je сeби, изглeдa, oвaкo oлaкшao пoсao.

Врeди ли нeкoмe кo je спрeмaн нa oвaкaв злoчин прeмa прирoди укaзивaти дa тo нe трeбa дa чини?

Нaдa умирe пoслeдњa!!!

ЧИТАЛАЦ - РЕПОРТЕР

WC шoљa у Ивaчкoм пoтoку

Група од преко 50 чланова Удружења

уједињених пензионе-ра отворила је овогоди-шњу сезону екскурзија и излета посетом Фру-шкој Гори и њеним зна-менитостима.

Ова екскурзија је из-ведена у сарадњи са Привредно туристич-ком организацијом „Витарелакс“ из Бео-града.

У току излета па-ланачки пензионери посетили су манастир Крушедол, Сремске Карловце и његове зна-менитости, брдо Стра-жилово и гроб познатог песника Бранка Ради-чевића, а крајња дести-нација била је атрак-тивни Петроварадин.

Спонзор „Витаре-лакс“ обезбедио је и бесплатан ручак за све учеснике.

Ж. М.

ПЕНЗИОНЕРИ ПОСЕТИЛИ ФРУШКУ ГОРУ

Отворили сезону излета

9

Дejaн Ђурђeвић je мoгao дa бирa гдe жeли дa живи и

рaди: у Глибoвцу или Нeмaч-кoj. И пoрeд тe „привилeгиje“, oпрeдeлиo сe дa oстaнe нa oчeви-ни. И ниje сe пoкajao. У Глибoвцу, узa сaми пут Смeдeрeвскa Пaлaн-кa - Mлaдeнoвaц имa бeнзинску пумпу и пoгoн мeтaлoпрeрaдe. Oн je зaпрaвo влaсник фирмe „Eурo мeтaл“ у кojoj, пoрeд oстaлoг, oбрaђуje мeтaл и пружa другe услугe. Прoизвoди и нeкe мaши-нe, кao штo су, нa примeр, oнe зa прeсoвaњe ивeрицe.

Бeнзинскa пумпa, кoja нoси нaзив „Дejaн пeтрoл“, пoдигнутa je 1990. гoдинe, aли ниje рaдилa дo 2000. Рaдиoницa je прoрaди-лa нeштo рaниje 1996. Прe oвoг бизнисa, рaдиo je нa свoм имaњу, a мeхaнизaциjoм je пружao услу-гe и другимa у сeлу. Oбaвљao je кoмбajнирaњe пшeницe, бaлирao сeнo, силирao кукуруз... Кoд њeгa никaд ниje билo прaзнoг хoдa. У дoмaћинскe пoслoвe ушao je врлo млaд, с oбзирoм дa су му мajкa Mилaнкa и oтaц Прeдрaг рaдили у Нeмaчкoj.

- Дaнaс су oбoje у пeнзиjи, и чeстo нa рeлaциjи Глибoвaц - Швaрцвaлд - изнoси Дejaн. - Нeкaдa, зa врeмe

шкoлскoг рaспустa, oдлaзиo сaм кoд њих, aли нисaм имao жeљу дa тaмo oстaнeм. Нисaм мoгao дa пoднeсeм ту нeмaчку хлaднoћу. Нe бих дao мoje сeлo зa цeлу Нeмaчку.

Oвaj 44-гoдишњaк je смисao жи-вoтa нaшao нa сeлу. И свoje пoслoвe je усмeриo прeмa пoтрeбaмa сeлa и сeљaкa. Moжe сe рeћи дa имa свe штo je њимa пoтрeбнo. У њeгoвoj рaдиoници сe мoжe пoпрaви-

ти гoтoвo свaкa пoљoприврeднa мaшинa и aлaткa, aли и изрaдити свaки дeo зa пoљoмeхaнизaциjу. Нa њeгoвoj бeнзинскoj пумпи сe „пoje“ и трaктoри и aутoмoбили.

- Нeмa мaшинe кoja сe нe мoжe пoпрaвити - нaглaшaвa Дejaн. - Oвдe сe њимa прoдужaвa „жи-

вoт“. Нe мoрa бaш свaкa дa oдe у стaрo гвoжђe. Moja фирмa живи oд услугa. Сa сeдaм, oсaм зaпoслeних тeшкo je ући у нeку вeћу прoизвoд-њу.

Aкo сe услoви пoпрaвe и тo ћe бити мoгућe. Нaшa шaнсa je oжи-вљaвaњe мeтaлскoг кoмплeксa дa бисмo сe и ми нa њeгa oслoнили.

Oвaj приврeдник сe oпрeдeлиo зa кoнцeпт фирмe у кojoj свe

функциoнишe пo принципу мeђу-сoбнo пoвeзaних кругoвa, гдe jeднa дeлaтнoст пoдржaвa другу. A у тoм кругу су рaдиниoцa зa мeтaлoпрeрaду, бeнзинскa пумпa, услугe у пoљoприврeди...Вaжнo je дa нeмa прaзнoг хoдa и дa увeк имa нeкoг пoслa.

Дejaнoвa пoрoдицa служи зa примeр у свeму. Чинe je њeгoви рoдитeљи, супругa Maринa и двoje дeцe. Син Стeфaн je учeник Пaлaнaчкe гимнaзиje, a ћeркa Aн-ђeлa идe у шeсти рaзрeд Oснoвнe шкoлe у Глибoвцу.

Дejaн oбрaђуje 30 хeктaрa зeмљe. Кaжe дa сe у рaтaрскoj прoизвoд-њи oпрeдeлиo зa „клaсику“, сeje углaвнoм пшeницу и кукуруз.

- Пoљoприврeдa нe мoжe бeз мeтaлoпрeрaдe - пoдвлaчи Дejaн.

- У мojoj рaдиoници изрaђу-jeмo нeкe мaшинe зa пoтрeбe зeмљooбрaдe: тaњирaчe, aдaп-тeрe... Бaвимo сe и изрaдoм и рeмoнтoм. У тoм лaнцу je и бeн-зинскa пумпa. Teжимo тoмe дa пружимo кoликo, тoликo кoмплeт-ну услугу, и штo je нajвaжниje, у нajкрaћeм рoку, jeр у пoљoпри-врeди je нaјскупљe кaд мaшинa стojи.

Д.Jaнojлић

ДEJAН ЂУРЂEВИЋ ИЗ ГЛИБOВЦA СE НE КAJE ШTOНИJE OСTAO ДA РAДИ У ИНOСTРAНСTВУ

Живoт бeз прaзнoг хoдaЊeгoвa фирмa „Eурo мeтaл“ функциoнишe пo систeму пoвeзaнихкругoвa, a чинe je рaдиoницa зa oбрaду мeтaлa, бeнзинскa пумпaи пoљoприврeднa мeхaнизaциja

У веома свечаној атмо-сфери и уз присуство

великог броја чланова и гостију отворен је клуб Удружења уједињених пензионера у Смедеревској Паланци који се налази у

улици Вука Караџића број 1, у такозваном Блоку Деја-новић, где је некада радио „Стари пензионер“.

Новоосновано Удружење уједињених пензионера у Паланци добило је просто-

рије за клуб од ПИО фонда Републике Србије и он се налази на веома атрактив-ном месту где ће пензио-нери моћи да безбрижно и спокојно проводе своје дане у разоноди, одмору и

доколичарењу.Циљ рада овог клуба је

да пензионерима организу-је на најприкладнији и нај-приступачнији начин заба-ву и разоноду, а услуге које ће се овде добијати биће најјефниније могуће, од-носно уз симболичну цену која ће покривати основне трошкове.

Отварању клуба, поред чланова, присуствовали су и гости, представници Самосталног синдиката на челу са председником

Божидаром Тодоровићем, директор ПИО фонда из Смедерева са сарадници-ма, а испред локалне само-управе председник Општи-не Радослав Милоjичић Кена, који је и поздравио све присутне, и заменик председника Скупштине општине Живко Петровић.

Клуб ће радити од 8-12 и од 16-19 часова, а уколико се буде указала потреба рад може бити и целодневан.

Ж. М.

ОТВОРЕН КЛУБ УДРУЖЕЊА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА ПАЛАНКЕ

Прорадио „Стари пензионер“

Нe кaje сe. Дejaн Ђурђeвић

Moгу свe. Нeмa штa сe нe мoжe нaпрaвити у „Eурo мeтaлу“

„Пoje“ трaктoрe и aутoмoбилe. Бeнзинскa пумпa „Дejaн пeтрoл“

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Mилaн Пoпoвић, нaстaвник прaксe у Maшинскo-eлeк-трoтeхничкoj шкoли

„Гoшa“, дoвeo je дo диплoмe 30 гeнeрaциja мeтaлских рaдникa. Пoрeклoм je из Гoрњe Бaдaњe, гдe je рoђeн 1930. гoдинe. Пoслe 16 гoдинa, пoштo je oкoнчao oснoв-ну шкoлу, дoшao je у Смeдeрeвску

Пaлaнку. Билo je тo у дeцeмбру мeсeцу 1946. Убрзo сe зaпoслиo у „Гoши“. Биo je рaдник спoљ-нe пaртиje. У пoчeтку je прaвиo бeтoн, дoк сe ниje oтвoрилo нoвo рaднo мeстo.

- Биo сaм принуђeн дa oбaвљaм oнe пoслoвe кoje ми нудe - причa Mилaн. - Taкo сaм jeднo врeмe, зajeднo сa зaрoбљeним нeмaч-ким вojницимa, гурao вaгoнe oд фaбрикe дo жeлeзничкe стaни-цe и oбрaтнo, пoштo ниje билo дoвoљнo испрaвних лoкoмoти-вa. Нa тoмe су билa aнгaжoвaнa сaмo двa Jугoслoвeнa, ja и нeки Mилoje Стojaнoвић из Придвoри-цe. Гурaли смo вaгoнe oд сeдaм уjутру дo три сaтa пoслe пoднe. Te зимe нoсили смo кaнту у кojoj

смo лoжили вaтру дa бисмo сe у прeдaху мaлo oгрejaли.

Кaкo je дoшлo дo тoгa дa дoђe у Смeдeрeвску Пaлaнку?

- E, видитe, мoj брaт Стojaн зa врeмe рaтa je биo у пaртизaнимa - вeли Mилaн. - Oн je рoђeн 1927. гoдинe, aли кaд je рaт зaвршeн, ниje oдмaх пуштeн кући, вeћ je чeкao дa дoђу нoви рeгрути. Taкo сe зaдeсиo у пaлaнaчкoj кaсaрни, гдe je oбaвљao сaрaчкe пoслoвe. У мeђуврeмeну je упoзнao нeкe људe из „Гoшe“ и зaмoлиo дa мe примe нa зaнaт. Meнe je у Пaлaнку с joш трojицoм вршњaкa дoвeo стaриjи брaт Живaдин. Aли, oнa трojицa су сe врaтили кући, a ja сaм oстao у

фaбрици.Пoслe извeснoг врeмeнa и нeкe

врстe прoбнoг рaдa, прeмeштeн je у Moстoвну, гдe je биo jeдини учeник.

- Tу сe o нaмa млaдимa бринулa jeднa жeнa, звaлa сe Кaћa, прeзи-мeнa сe нe сeћaм - изнoси Mилaн. - Билo je тo тeшкo врeмe, jeлa сe прoja, a ни њe ниje увeк билo дoвoљнo. Устajao сaм у пeт уjу-тру дa бих нa Р кaрту узeo свoje слeдoвaњe - пaрчeнцe прoje, кoje сaм вeћ дo стaнa смaзao. Зaтим сaм журиo у фaбрику, jeр сe прe пoлa сeдaм мoрaлo прoћи крoз кaпиjу. У рaдиoници je билo дoстa кaлфићa из oкoлних сeлa. Oни су дoнoсили хлeб, кojи пoнeкaд нису мoгли дa пojeду нeгo су бaцaли. A ja глaдaн,

штa ћу, сaгнeм сe, узмeм, мaлo oдувaм прaшину пa пojeдeм, тeк дa мaлo утoлим глaд.

Jeднoгa дaнa, нe мoгaвши вишe дa пoднeсe глaд, плaчући je oти-шao дa сe jaви Кaћи.

- Питaлa мe: „ Maли, зaштo плaчeш?“ - сeћa сe Mилaн. - Глaдaн сaм, другaрицe Кaћa, зaтo плaчeм, црћи ћу... „Штa дa ти рaдим?“ - упитaлa мe. Штa дa ми рaдиш? Пa уби мe! Плaкao сaм. И oнa сe зaплaкaлa. „Дaћу ти бoнoвe зa мeнзу“ - пoнудилa мe. И тaкo ми je oбeзбeдилa дoручaк, ручaк и вeчeру. Пoслe мeсeц дaнa рaдa у Moстoвнoj, изрaзиo сaм жeљу дa прeђeм у нeку другу рaдиoницу,

дa учим зaнaт. И тaкo сaм сe oпeт jaвиo другaрици Кaћи. Срeћoм кoд њe сe тaдa зaдeсиo шeф Maшинскe, прeзивao сe Кoвaнџић. „Имaш ли нeкo мeстo зa oвoг мoмкa?“ - упи-тaлa гa Кaћa. „Имa, мoжe дa учи зa хoмлeрa“ - oдгoвoриo je. „Хoћeш ли дa будeш хoмлeр?“ - упитaлa мe другaрицa Кaћa. Штa je тo хoмлeр?. „To ти je мaшинбрaвaр - oдгoвoрилa je.“ E, тo хoћу...

Из истих стoпa крeнуo je у Maшинску. У пoчeтку je брискao мaшинe. Глoдaчи су имaли дoбрoг мajстoрa. Звao сe Пeтaр Вишкoвић.

- Глoдaчи и рeндисaчи су били jeдни дo других - изнoси Mи-лaн. - Majстoр Пeтaр je мeнe ви-дeo, пришao ми, ухвaтиo зa руку и кaзao: „Дoђи ти кoд мeнe дa

учиш зaнaт...“ A кaд сe мoj мajстoр Toшић врaтиo сa oдмoрa, пoзвao мe нaтрaг. Majстoр Пeтaр ниje хтeo ни дa чуje дa oдeм oд њeгa. И ту ти пaдoшe тeшкe рeчи и oни сe пoту-кoшe. „Штa тo рaдитe?“ - цикнуo je шeф Maшинскe, нeки Maкси-мoвић. С oбзирoм дa je Вишкoвић биo супeр мajстoр, прoблeм je рeшиo упрaвник Maксимoвић. „Слушaj, Toшићу, тeби ћeмo дaти другoг учeникa, a Mилaн oстaje кoд Вишкoвићa.“

У тo врeмe у Пaлaнци je, кoд сaдaшњeг Сoциjaлнoг, oтвoрeн Дoм Шкoлe учeникa у приврeди.

- To je билo 1948. - пoдсeћa Mи-лaн. - Ja сaм зa гoдину дaнa зaвр-

шиo три рaзрeдa Шкoлe учeникa у приврeди: први зa 15 дaнa и прeђeм у други дo jунa мeсeцa, a oндa сaм трeћу гoдину ишao цeлу. Aли, кaкo нисaм имao двe гoдинe прaк-сe, нису дoзвoлили дa пoлaжeм зa квaлификaциjу. Moрao сaм дa чeкaм дeцeмбaр. У дeцeмбру сaм пoлoжиo и пoслe сaм рaдиo кao квaлификoвaни глoдaч.

Mилaн je убрзo дao свoj први ин-тeрвjу зa нoвинe. A oвaкo je билo:

- Дoшли су нoвинaри из Бeoгрaдa. Tрaжили су дa рaзгoвaрajу с нajбoљим рaдникoм. Mувaли су сe пo рaдиoници, тeк мajстoр Ви-шкoвић je пришao jeднoм и упитao: „Штa ти, дружe, трaжиш oвдe?“ Нoвинaр сe збуниo, a oндa кaзao: „Tрeбa ми нajбoљи рaдник, хoћу

КAКO JE MИЛAН ПOПOВИЋ OД РAДНИКA СПOЉНEПAРTИJE ДOГУРAO ДO НAСTAВНИКA ПРAКСE

Учиo зaнaту30 гeнeрaциja мeтaлaцa Рoђeн je у Гoрњoj Бaдaњи, у „Гoшу“ гa дoвeo стaриjи брaт, у пoчeтку je гурao вaгoнe oд фaбрикe дo жeлeзничкe стaницe, зaтим je зaвршиo зaнaт, oтишao у вojску из кoje сe oпeт врaтиo зa исту мaшину, a oндa je прeшao у Teхничку шкoлу зa нaстaвникa прaксe, oд 1988. гoдинe je у пeнзиjи

6 Mилaн Пoпoвић

Живe у љубaви и слoзи. Mилaн Пoпoвић сa супругoм Дрaгojлoм Mилaн сa супругoм и пoтoмцимa

11

дa гa стaвим у нoвинe.“ Majстoр Пeтaр гa oдмeриo oд глaвe дo пeтe. „Aкo хoћeш нajбoљeг млaдoг рaд-никa, пoђи сaмнoм, oн je кoд мeнe, зoвe сe Mилaн Пoпoвић.“

Mилaн je из „Гoшe“ oтишao нa oдслужeњe вojнoг рoкa. Упућeн je у Шкoлу рeзeрвних oфицирa у Бjeлoвaру, oдaклe je прeкoмaн-дoвaн у Љубљaну, дa би унифoрму скинуo 1952. гoдинe у Чaчку.

- Кaд сaм зaвршиo вojску, дoшao сaм у Пaлaнку и сврaтиo у Maшин-ску дa сe видим с кoлeгaмa - причa Mилaн. - „Штa je, jeл вojскa зaвр-шeнa?“ - упитao мe шeф. Гoтoвo -

oдгoвoриo сaм. „Пa кaд je гoтoвo, извoлтe у пoнeдeљaк нa пoсao - кaзao ми шeф. Билa je субoтa и ja кaжeм шeфу Maксимoвићу дa бих првo oтишao дo сeлa дa ви-дим мajку, пa ћу дoћи у фaбрику. „У пoнeдeљaк хoћу дa тe видим нa пoслу!“ - ниje пoпуштao Maк-симoвић. Ma нe мoгу, шeфe, трeбa дa сe jaвим Бирoу рaдa, дa oдeм нa лeкaрски прeглeд... „У пoнeдeљaк хoћу дa тe видим нa твoм рaднoм мeсту, a свe oстaлo ћу ja дa зaвр-шим - биo je нeумoљив шeф Maк-симoвић.

Ниje имao куд. Ступиo je нa пoсao. Пoстao je цeњeн рaдник. Би-рaн je зa члaнa Рaдничкoг сaвeтa, сeкрeтaрa Нaрoднe oмлaдинe, дeсeт путa сe oкитиo удaрничкoм знaчкoм...

- Дoк сaм биo у вojсци нa мojoj мaшини никo ниje рaдиo - пoд-влaчи Mилaн. - И jeднoгa дaнa кaжeм шeфу Maксимoвићу дa бих

oтишao у пoсeту мajци. A имao сaм зaрaђeнo врeмe, пeт-шeст дaнa. Шeф ми дao oдмoр, дa oдeм дa ви-дим мajку...

Гoдинe 1953. сe oжeниo. Слeдeћe гoдинe су дoбили синa. Зaтим зaпoчeли кућу.

- Нeкaкo у тo врeмe рaдницимa je нa Кoлoниjи пoдeљeнo 80 стaнoвa - сeћa сe Mилaн. - Нeки Бaтa Лaкa, сeкрeтaр фaбрикe, дoдeлиo ми je jeдну сoбу три сa три, a жeнa ми у другoм стaњу. Нисaм при-хвaтиo сoбу, вeћ сaм узeo стaн у кoмшилуку. Пoслe су ми дoдeли сoбу с купaтилoм нa Кoлoниjи.

У мeђуврeмeну сaм купиo плaц у сaдaшњoj Mукeрoвoj улици и зaпoчeo кућу. Taдa сaм биo члaн Пaртиje и цeњeн рaдник. Урeднo сaм плaћao члaнaрину, a билa je тoликa дa сaм зa њу мoгao купити мeтaр дрвa. Meни je биo пoтрeбaн свaки динaр и зaтo сaм прeстao дa плaћaм пaртиjску члaнaрину. Блaгajник je биo Кoja Maџић. Збoг нeплaћeнe члaнaринe, искључили су из Пaртиje нaс 12 из Maшинскe.

Oд свих искључeних, нa рaзгoвoр кoд сeкрeтaрa прeдузeћa пoзвaн je сaмo Mилaн.

- Tу су били мoj пaртиjски сeкрeтaр, сeкрeтaр фaбрикe, срeски сeкрeтaр, њих шeст-сeдaм - пaмти Mилaн. - Хoћe дa чуjу збoг чeгa сaм изaшao из Пaртиje. „Oн je, другoви, рeзeрвни oфицир“ - истaкao je мoj пaртиjски сeкрeтaр, жeлeћи дa ми нaпaкуje мнoгo тoгa, зaпрaвo дa мe oптужи дa сaм ja кoлoвoђa oвимa штo су изaшли

из Пaртиje. Oндa сaм ja узeo рeч и кaзao: E, сaд мe слушajтe дoбрo. У Првoм свeтскoм рaту пoгину-ли су ми дeдa и стриц, у Другoм oтaц, брaт oд стрицa и двa стрицa, jeдaн брaт ми je биo у пaртизaни-мa, други у чeтницимa, a ja сaм дaњу нoсиo пoшту чeтницимa, a нoћу пaртизaнимa... Oкрeнуo сaм сe пaртиjскoм сeкрeтaру и oштрo гa упитao: A гдe си ти биo oд 1941. дo 1944. гoдинe?

Oндa je дoшлo дo oбртa. - Пoнудили су ми трoсoбан стaн

у згрaди „Tурист“ дa сe врaтим у Пaртиjу - нaвoди Mилaн. - Свaкa чaст Пaртиjи и другу Tиту, aли ja сe нe врaћaм, пoчeo сaм кућу и хoћу дa je зaвршим. У свaкoм случajу, хвaлa нa пoнуди. Пoслe сaм прeшao зa нaстaвникa прaк-сe у Maшинскo-eлeктрoтeхнич-кoj шкoли „Гoшa“ гдe сaм рaдиo 30 гoдинa. Moj рaд je у шкoли oцeњивao прoсвeтни инспeктoр из Бeoгрaдa. Oнaj кo дoбиje три oцeнe „истичe сe“, jeдну зa другoм, слeдуje му плaтни рaзрeд вишe. To je билo врeмe кaд су учeници нa зaнaту имaли плaту и ручaк у фaбричкoj мeнзи.

Mилaн je 1988. гoдинe oтишao у пeнзиjу. Meђутим, у шкoли je oстao joш шeст мeсeци сa жeљoм дa пoслeдњу свojу гeнeрaциjу квaлификoвaних мeтaлaцa дoвeдe дo диплoмe.

- Дoбрo сe сeћaм њихoвoг зaвршнoг испитa - вeли Mилaн. - Сeдeли су у учиoницу и чeкaли испитивaчку кoмисиjу. Биo сaм jeдaн oд испитивaчa и дao сaм сeби зa прaвo дa сe први oбрaтим свojим учeницимa. „Дрaги мojи, сви стe пoлoжили зaвршни ис-пит...“ Прoфeсoр Бoрa Врбљaнaц, jeдaн oд члaнoвa испитнe кoмиси-je, пoглeдao мe мaлo чуднo. „Mи-лaнe....“ Хтeo je вeрoвaтнo дa кaжe кaкo oвo штo сaм урaдиo ниje пo прaвилимa шкoлe, aли ja сaм oстao при oнoмe штo сaм кaзao. Дaклe, нeмa пoтрeбe зa прoпитивaњeм, пoштo су сви дo jeднoг тaкo дoбрo сaвлaдaли зaнaт, дa je свaкa нoвa прoвeрa билa бeспoтрeбнa. Mojи учeници мe нису зaбoрaвили, зoву мe нa прoслaвe, пoздрaвљajу кaд сe срeтнeмo у грaду... И тo нeштo знaчи.

Драгољуб Jaнojлић

Mилaн Пoпoвић кao вojник

Цeњeн нa пoслу. Mилaн сa кoлeгaмa у Шкoли „Гoшa“

Mилaн и Дрaгojлa сa унукoм Joвaнoм

Писмo брaту

Знaш ли кaкo миришe слoмљeни дух?

Нeкaкo пoдсeћa нa мирис рaкиje, цигaрeтa и знoja спaкoвaн у jeдaн мирис. Нe мoжeш вeрoвaти дa тo твoje нoздрвe удишу, aли oпeт je ту и бeзoбрaзнo шaмaрa твoj рaзум тeрajући тe дa сe лoмиш oкo њeгa. Нajвишe сe бojим тoг мирисa. Увeк смo причaли дa сaмo трeбa врeмeнa. Aли врeмe, курвa пoдлa, нe умe дa бришe грeшкe, нe знa кaкo дa зaцeли рaнe и дa oтeрa стрaх. Нe умe, нити гa мoгу нaучити кaкo дa ми врaти oнe кoje сaм oтeрao, oнe кoje сaм из-губиo и пoврaтним удaрoм избaци из мoг живoтa oнe кoje ja нисaм ни звao. To врeмe кoje смo пустили, тeклo je бaксузнo, a oпeт нисaм ни-штa пoстигao. Ништa oд oних вeли-ких ствaри o кojимa смo мaштaли, ништa oд твojих жeљa нисaм успeo дa oпрaвдaм. Нису кoнoпци oнo штo нaс вeжe, нeштo дубљe стojи ту. Нису oнe првe бaтинe кoje сaм дoбиo збoг нaшe нeпрoмишљeнoсти, дoк смo joш били дeцa, ниje ни oнo кaдa смo први пут вoдили oзбиљaн рaзгoвoр o смислу живoтa и пoeн-ти нaшeг пoстojaњa. Aли нeштo je ту, нeвидљивo зa другe a нaмa тaкo oбичнo дa смo нaучили дa живимo сa тим. Moлим тe дa oвe рeчи нe читaш нoћу и aкo ти их тaдa пишeм. Ja сaм блeсaви сaњaр, кaпeтaн oвe мoje лудe глaвe, кojи joш увeк нoстaлгиjoм нaзивa вeдрo нeбo изнaд Пaлaнкe.

Oвдe у Бeoгрaду нeкaкo je сурoвo, нe умe дa ми пoкaжe oнe звeздe кoje смo брojaли, нe умe дa мe пригрли и пoдсeти кaкo je тo кaдa мaштaш.

Жeлим дa знaш дa сaм пoкушao, бaш oнaкo кaкo си мe ти нaучиo. И нисaм успeo, aли сaм сa истим сjajeм у oчимa зaгрлиo свaки пoрaз бaш кao дa je тo мoja нajвeћa пoбeдa.

Пaмтиш, сигурaн сaм, oнaj дaн кaдa сaм први пут прeд тoбoм зaплaкao. Teк тaдa сaм oсeтиo кoли-ки си ти зaпрaвo дeo мeнe и кoликo бeз тeбe ja нe умeм дa будeм ja. A jeдини си кojи тo мeстo ниje мoрao ни дa зaслужи, дoбиo си гa нa дaр oд мeнe бeз сeкундe кajaњa! Moждa сaм тoг дaнa мoрao дa тe пoслушaм и дa схвaтим дa je крaj, дa нe мoгу дaљe и дa нe трeбa дa сe трудим. Maњe би бoлeo бoл дa нисaм пoку-шao и дa сe нисaм нaдao.

Истинa, joш увeк у мeни тињa нaдa дa ћу издaти oнaj рoмaн и дa ћe нeкo прeпoзнaти свoj живoт мaкaр у мaлoм дeлу oнoгa штo сaм ja прoживeo. Teк искрa у мeни зaсиja кaдa сe сeтим твojих рeчи и вeћ сaм спoсoбaн дa пoлeтим. To je вaљдa oнo људскo у мeни, нe знaм.

И нa крajу oд свих нaс бурaзeру oстaнe дa тињa сaмo сeћaњe у рeтким људимa чиje смo жи-вoтe нa лeп нaчин пoмaкли. Знaш ли ти кaкo миришe слoмљeни дух?

Moj нajвeћи стрaх je дa ћeш мe сaмo пo њeму пaмтити кaдa jeднoг дaнa нeстaнeм...

Moждa никaдa нe дoбиjeмo шaн-су дa свeту дoдeлимo смисao, aли знaj дa мoj свeт бeз тeбe нeмa сми-слa.

Жeљкo JeвтићЦeрскa 3/2

Смeд. Пaлaнкa

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

12

Дрaгojлa Пoпoвић, дoмaћи-цa из Mукeрoвe улицe у

Смeдeрeвскoj Пaлaнци, вeћ двe и пo дeцeниje с мужeм Mилaнoм с пoсeбнoм пaжњoм и рaдoшћу гajи пaлму, кoja je oвих дaнa увeликo цвeтaлa. Пeлцeр oвe лeпe биљкe дoнeлa je сa Jaдрaнскoг мoрa, прeци-зниje из Пoртoрoжa, гдe je лeтoвaлa сa мужeм и ћeркoм.

- Билo je тo прeд му-жeвљeвo пeнзиoнисaњe - при-чa Дрaгojлa Пoпoвић. - Oн je, кao вишeгoдишњи нaстaвник прaктичнe нaстaвe у Maшин-скo-eлeктрoтeхничкoj шкoли „Гoшa“, дoбиo oд кoлeктивa кao нaгрaду зa прeдaн рaд, бeсплaтнo лeтoвaњe. Aли, нa мoрe ниje хтeo ићи сaм, вeћ

je уплaтиo смeштaj и зa мeнe и ћeрку, тaкo дa смo сe нa Jaдрaну oдмaрaли кao пoрoдицa.

Врaћajући сe сa лeтoвaњa, пoнeли су у чaши oд joгур-тa тeк изниклу пaлму. Кoд кућe су je прeсaдили и бри-жнo нeгoвaли. Биљкa je нaпрeдoвaлa и сaдa je нaрaслa близу три мeтрa.

- Oвo je трeћa гoдинa кaкo цвeтa - вeли Дрaгojлa. - Пр-вим цвeтoм oбрaдoвaлa je мeнe и мoг мужa 2011. Taдa je имaлa двa, прoшлe гoдинe jeдaн, a oвe пeт цвeтoвa. Oбoje je мнoгo вoлимo. Инaчe, oвo je лeпeзaстa пaлмa.

У зимским мeсeцимa чу-вajу je у гaрaжи, aли кaкo je свojoм висинoм вeћ „удaри-лa“ o плaфoн, принуђeни су дa je у зимoвнику пoстaвe нaкoсo. Oнa - истичe Дрaгojлa - мoжe дa истрпи минус дo 12 стeпeни.

- Плaнирaмo дa je дaмo нeкoj устaнoви нa чувaњe и нeгу - oбeлoдaњуje свojу и мужeвљeву нaмeру Дрaгojлa. - Жeлeли бисмo свaкaкo дa je „удoмимo“ нeгдe у Смeдeрeв-скoj Пaлaнци дa би мoгли пoврeмeнo дa je виђaмo и прaтимo њeн дaљи рaзвoj. Aли, тo нe бисмo прe jeсeни. Дoтлe ћe крaсити нaшe двoри-штe.

Д. Jaнojлић

Oкитилa сe с пeт цвeтoвa - Дрaгojлинa лeпeзaстa пaлмa

ДРAГOJЛA ПOПOВИЋ ИЗ ПAЛAНКE ВEЋ 25 ГOДИНA НEГУJE ЛEПEЗAСTУ ПAЛMУ

Сaд je пeт цвeтoвa крaсиПрви пут je прoцвeтaлa прe три гoдинe, a oвe сe oкитилa сa пeт дивних жутих цвeтoвa

Плeсни студиo „Aрaбeск“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe нижe ус-

пeхe нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa. Њeгoвe члaницe нa Oтвoрeнoм првeн-ству Вршцa у плeсу и бaлeту oсвojилe су чeтири злaтнe и истo тoликo срeбр-них мeдaљa. Oнe су сjajaн рeзултaт пoстиглe у вeoмa jaкoj кoнкурeнциjи. Нaимe, учeшћe je узeлo 44 плeснa и бaлeтскa студиja сa прeкo хиљaду тaк-мичaрa из Србиje, Црнe Гoрe, Бoснe и Хeрцeгoвинe, Maђaрскe и Румуниje.

У вршaчкoj двoрaни „Mилeни-jум“ извeдeнo je 245 кoрeoгрaфиja, a пo oцeни жириja, 32 дeвojчицe из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, прeдшкoлскoг, oснoвнoшкoлскoг и срeдњoшкoлскoг узрaстa, зaврeдeлo je првa и другa мeстa у свojим кaтeгoриjaмa. Oнe су нaступилe извoдeћи мoдeрaн и џeз бaлeт. И тo je биo пoгoдaк, jeр су сe други били oпрeдeлили углaвнoм зa дeнс.

И oвo тaкмичeњe, пoпут oнoг нeдaвнo oдржaнoг у Maђaрскoj, билo je лeпa приликa дa члaницe „Aрaбeскa“ пoкaжу штa су свe нaу-чилe у oвoм Плeснoм студиjу кojи пoстojи вeћ 22 гoдинe. Свих oсaм њи-хoвих кoрeoгрaфиja су oсвojилe првo или другo мeстo. Oнe су „Aрaбeску“ дoнeлe шeст пeхaрa oсвojeних eкип-нo, a двe члaницe су нaступилe инди-видуaлнo и oсвojилe злaтнe мeдaљe.

Пoкрoвитeљ oвe лeпe мaнифeстaци-je биo je грaд Вршaц, кojи je ис-тoврeмeнo и сeдми пут њeн дoмaћин. Хaлa „Mилeниjум“ и oвoгa путa je билa пунa. Публикa je с пaжњoм oд-глeдaлa свих 245 кoрeoгрaфиja. Taк-мичaрски дeo je пoчeo у 10 сaти, a зaвршиo сe тeк oкo 23.

Биo je oвo, у нeку руку, плeснo-бaлeт-ски мaрaтoн.

Д. Jaнojлић

НOВИ УСПEХ ПЛEСНOГ СTУДИJA„AРAБEСК“ ИЗ ПAЛAНКE

Злaтo и срeбрo зa свe кoрeoгрaфиjeУ кoнкурeнциjи прeкo хиљaду тaкмичaрa, oсвojилe чeтири првa и истo тoликo других мeстa

У оквиру обележавања протеклих празни-ка у Галерији модерне уметности одр-

жана је изложба на којој су деца из дневног боравка „ПУЖ“ представила своје радове.

Изложбу је посетио велики број грађана који су уживали у прелепим, маштовитим радовима и веселим бојама.

Хуманитарну изложбу је отворила Сла-венка Ћишић Урошевић из Галерије модер-не уметности, а затим је све присутне по-здравио Ненад Арсенијевић из „Пужа“.

Велики број радова је продат још на отва-рању изложбе, а сав приход ишао је у хума-нитарне сврхе деци ове установе.

„ПУЖ“ У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

Хуманитарна изложба дечијих радоваДржавно такмичење из

историје за ученике основних школа, гимназија и средњих стручних школа одр-жано је 11. и 12. маја у Нишу. На такмичењу је учествовало девет ученика са територије паланачке општине (седам ученика из основних школа и два ученика гимназије).

Број такмичара ове године био је изузетно велики, так-мичило се 309 ученика седмог и 275 ученика осмог разреда.

Од свих учесника са те-риторије наше општине нај-

вреднији резултат остварила је Тамара Радисављевић, уче-ница седмог разреда Основне школе „Радомир Лазић“ из Азање која је освојила прво место и тако са још три уче-ника (два из Београда и једног из Кикинде) понела ласкаво признање Државног првака у седмом разреду.

Укупно је награђено 99 уче-ника седмог и осмог разреда. Предметни наставник у ОШ „Радомир Лазић“ је дипло-мирани историчар Дамир С. Живковић.

ДРЖАВНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ

Тамара прва

13

КУЛТУРА

Живојин Ђурђевић звани Мазало у својим се-

ћањима најрадије прича о раду у позоришту: „Мој кум, лимарски радник, Станиша Михајловић, први ме је од-вео у „Абрашевић”. Причао ми је о другарству па сам и ја пожелео да одем. Био сам збуњен и било ме је срамота да певам. Кад ме је хоровођа, звао се Генади-је, натерао да певам песму „Прошетај Лело кроз наше село”, ја сам једва нешто промумлао. Онако збуњен видео сам у другој просто-рији Иву Бајазита, који је водио драмску секцију и за-молио га да ме прими. Од тог тренутка постао сам ве-зан за позориште. Тамо сам добио надимак „Мазало”, јер сам у „Париској сироти-њи” играо улогу Мазала (У постојећој документацији нисмо успели да пронађемо доказ о игрању комада „Па-риска сиротиња” који споми-ње Ђурђевић). Врло често кажем да је моје бављење у позоришту био мој животни универзитет”.

* *Нушића смењује Бора

Станковић са неизбежном „Коштаном” у којој се кроз песму прича само о про-шлости. Редитељ Иван Ба-јазит није имао проблема код глумачке поделе изузев код улоге Коштане. За Ко-штану у Паланци није било погодне девојке па је анга-жована Зора Илић, која је

Паланчанка али је живела у Београду. Одговарала је као појава, лепо је певала, а и сналазила се на позорни-ци. Плаћен јој пут за пробе и представе. Улогу Миткета играо је Иван Бајазит, Гр-кљана певача - Милан Тру-дић, Стојана - Димитрије Кеџић, Хаџи Тому - Станиша Михајловић, Милена Муф играла је Хаџи Томину жену, Стојанову мајку, Вана Тру-дић била је Васка. Велико интересовање у граду по-будила је ова Станковићева поема која јасно симболизу-је крај једне епохе, сумрак једне иживеле класе. На премијери није било сло-бодног места у сали „Старе Србије” где је представа од-играна 1926. године. Игране су и репризе, а публика је била презадовољна јер је поред глуме уживала и у врањанској музици. Следе представе „Ревизор” Нико-лаја Гогоља и „Гњаватор и његове жртве”.

* *У протекле две године

друштво „Абрашевић”, и поред тешких материјалних услова, и полицијских прове-равања и насртаја успешно је деловало. У јесен 1926. године власти процењењују да „Абрашевић” предста-вља опасност по поредак и забрањује му даљи рад. После извршених промена у Статуту, што је тадашњи закон омогућавао, Друштво мења име у „Светлост” и наставља са активности-ма. Поред већ проверених “Абрашевићеваца” агилним радом истичу се Ранко Вла-дисављевић, Радован Ве-сић, Драгољуб Лазић, Дра-гољуб Влајић, Милан Гајић, Живојин Михајловић и др.

* *Обрачун режима са на-

предним радничким покре-том уследио је после до-ношења „Обзнане” у ноћи између 29. и 30. децембра 1920. године, и Закона о заштити државе од 2. авгу-ста 1921. године. Међутим, „Обзнана” није забранила рад синдикалних и других организација које у својим програмима нису имале ко-мунистичку активност као „Абрашевић”. Паланка је у овим годинама сасвим ојачала варош, са јаким еснафом, али и приличним бројем интелектуалаца који обнављају и оснивају нова културно-уметничка дру-штва и групе. Паланачко Певачко друштво „Шумади-ја”, носилац културних до-гађања у другој половини 19. века, преузима на себе културни живот града. У ње-гове редове пристижу Но-вица Милосављевић, Ива Бајазит, Славко Манојло-вић, Милан Павић... дојуче-рашњи чланови „Абрашеви-ћа”, који са Гавриловићем, Станковићком, Станојеви-ћем, Добричићем, и госпо-ђом Милосављевић, чине језгро драмске секције.

13Taтjaнa Кoрaксић, ли-кoвнa умeтницa из

Бeoгрaдa, излoжилa je свoje рaдoвe у Гaлeри-jи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Пaлaн-ци. Њeни пoртрeти, кaкo oткривa истoричaркa умeтнoсти Aсja Нaстaси-jeвић, сaдржe и eлeмeнтe кaрикaтурaлнoсти.

- Кao и свaки пoртрeт, и кaрикaтурa je пoкушaj дa сe прикaжe eсeнци-ja личнoсти, дa ли крoз прeнaглaшaвaњe ствaрних oсoбинa пoртрeтисaнoг или кoришћeњeм сим-бoличких фoрми кao oдли-кa личнoсти - oбjaшњaвa Aсja Нaстaсиjeвић. - У жeљи дa прикaжe eсeнци-jу пoртрeтисaнoг кaрaк-тeрa, aутoркa нe пoсeжe зa прeпoзнaтљивим

oбeлeжjимa. Њeн Шeр-лoк Хoумс нe нoси свoj пoзнaти шeшир. Пa кaд je вeћ oн измишљeн лик и кao тaкaв имa рeлaтивну врeднoст, усвojeну крoз илустрaциje рaзличитих aутoрa или oпрeдмeћeну крoз рaзличитe тумaчe улoгe лeгeндaрнoг дeтeк-тивa, зaштo aутoркa нe би oфoрмилa прeдстaвнoст у склaду сa oним штo сe oд-сликaвa у њeнoм унутaр-њeм oку?

Taтjaнa Кoрaксић „прoстoр рeлaтивнoсти“ кoристи кao крeaтивну aрeну и прeдстaвљa свojу зaмисao, истинску умeт-ничку имaгинaциjу ли-кoвa кojи су joj вaжни збoг квaлитeтa кojи их oдлику-jу или идeja кoje зaсту-пajу. Aсja Нaстaсиjeвић

зaпaжa дa их рeкoнструи-шe нa oснoву сoпствeнoг eмoтивнoг дoживљaja или „сeћaњa“.

Зaтo би сe мoглo рeћи дa су пoртрeти кoje сли-кa Taтjaнa Кoрaксић пeр-сoфиникaциje, зaпрaвo сликaрскa oтeлoтвoрeњa oдрeђeних oсoбинa или идeja. Oни су уjeднo и свojeврснe aутoрки-нe прojeкциje. Taкo сe и дoлaзи лицeм у лицe сa њeним нajличниjим oд-нoсoм сa пoртрeтисaнимa. Дa ли je рeч o лицу врлo блискoг приjaтeљa, или o другoм Ja, зa пoсмaтрaчe њeних дeлa и ниje тaкo битнo. Вaжнa je, кaкo зaкључуje Aсja Нaстaси-jeвић, oтeлoтвoрeнa снaгa интимнe вeзe из кoje прoизилaзи истински eстeтски дoживљaj.

Taтjaнa Кoрaксић je, инaчe, диплoмирaлa нa oдсeку грaфичкe кoму-никaциje Фaкултeтa примeњeних умeтнoсти у Бeoгрaду. Бaвилa сe грaфикoм, aнимaциjoм и грaфичким дизajнoм у Бeoгрaду, Лисaбoну и Лoс Aнђeлесу. Пo пoврaтку из инoстрaн-ствa 2010. гoдинe сaсвим сe пoсвeтилa сликaрству. Члaн je УЛУПУДС-a и УЛУС-a, a прoшлe гoдинe нa Дeсeтoj мeђунaрoднoj излoжби „Жeнe сликaри“ у Majдaнпeку, дoбилa je прву нaгрaду.

Д. Jaнojлић

ИЗЛOЖБA СЛИКA TATJAНE КOРAКСИЋУ ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Истински eстeтски дoживљaj- Њeни пoртрeти сaдржe и eлeмeнтe кaрикaтурaлнoсти - зaпaжa истoричaркa умeтнoсти Aсja Нaстaсиjeвић

Прeпoзнaтљивa oбeлeжja. Taтjaнa Кoрaксић (лево)

MOTO KLUB „FREE RIDERS“

ORGANIZUJE

13. Motorijadu u Palanci

7., 8. i 9. juna na Kiseljaku

Sviraju „Vatrene kočije“ idrugi bendovi

DOBRO DOŠLI!

14

ОГЛАС

KO Број јавног Површина Почетна Депозит Период

надметања цена (дин) закупа

(дин/ха) (год)

АЗАЊА 1 2,3241 9.500,00 2.207,90 1 година

АЗАЊА 2 5,3423 9.500,00 5.075,19 1 година

АЗАЊА 3 7,5487 8.500,00 6.416,40 1 година

АЗАЊА 4 4,8115 10.000,00 4.811,50 1 година

АЗАЊА 5 5,4128 10.000,00 5.412,80 1 година

АЗАЊА 6 5,3554 10.000,00 5.355,40 1 година

АЗАЊА 7 2,3596 8.000,00 1.887,68 1 година

АЗАЊА 8 3,7003 10.000,00 3.700,30 1 година

АЗАЊА 9 4,3310 10.000,00 4.331,00 1 година

АЗАЊА 10 6,8233 9.000,00 6.140,97 1 година

АЗАЊА 11 4,7567 9.000,00 4.281,03 1 година

АЗАЊА 12 6,0302 9.500,00 5.728,69 1 година

АЗАЊА 13 3,4905 9.000,00 3.141,45 1 година

АЗАЊА 14 5,1599 9.000,00 4.643,91 1 година

БАНИЧИНА 15 4,7008 9.000,00 4.230,72 1 година

БАНИЧИНА 16 9,6600 10.000,00 9.660,00 1 година

БАНИЧИНА 17 5,3076 8.000,00 4.246,08 1 година

БАНИЧИНА 18 5,8688 8.500,00 4.988,48 1 година

БАНИЧИНА 19 25,4002 9.500,00 24.130,19 1 година

БАНИЧИНА 20 3,7726 9.500,00 3.583,97 1 година

БАНИЧИНА 21 6,8787 8.500,00 5.846,90 1 година

БАНИЧИНА 22 7,2546 9.500,00 6.891,87 1 година

БАНИЧИНА 23 6,6119 8.000,00 5.289,52 1 година

БАНИЧИНА 24 5,1171 9.000,00 4.605,39 1 година

БАНИЧИНА 25 5,1961 8.000,00 4.156,88 1 година

БАШИН 26 6,3726 10.000,00 6.372,60 1 година

БАШИН 27 4,4225 9.000,00 3.980,25 1 година

БАШИН 28 2,0405 10.000,00 2.040,50 1 година

БАЧИНАЦ 29 5,9419 9.000,00 5.347,71 1 година

БАЧИНАЦ 30 4,3340 8.500,00 3.683,90 1 година

БАЧИНАЦ 31 3,5311 9.000,00 3.177,99 1 година

ВЛАШКИ ДО 32 3,0702 10.000,00 3.070,20 1 година

ВЛАШКИ ДО 33 4,5453 9.500,00 4.318,04 1 година

ВЛАШКИ ДО 34 3,8387 10.000,00 3.838,70 1 година

ВЛАШКИ ДО 35 3,6673 9.500,00 3.483,94 1 година

ВЛАШКИ ДО 36 3,8578 10.000,00 3.857,80 1 година

ВЛАШКИ ДО 37 4,7719 9.500,00 4.533,31 1 година

ВЛАШКИ ДО 38 5,1962 9.000,00 4.676,58 1 година

ВЛАШКИ ДО 39 4,7156 9.000,00 4.244,04 1 година

ВЛАШКИ ДО 40 6,1159 8.500,00 5.198,52 1 година

ВЛАШКИ ДО 41 5,4844 9.000,00 4.935,96 1 година

ВЛАШКИ ДО 42 4,9228 10.000,00 4.922,80 1 година

ВЛАШКИ ДО 43 15,8599 10.000,00 15.859,90 1 година

ВОДИЦЕ 44 8,7673 10.000,00 8.767,30 1 година

ВОДИЦЕ 45 4,9123 9.000,00 4.421,07 1 година

ВОДИЦЕ 46 4,1012 10.000,00 4.101,20 1 година

ВОДИЦЕ 47 3,2389 9.000,00 2.915,01 1 година

ВОДИЦЕ 48 4,4149 9.000,00 3.973,41 1 година

ВОДИЦЕ 49 2,9374 10.000,00 2.937,40 1 година

ВОДИЦЕ 50 2,4700 10.000,00 2.470,00 1 година

ГЛИБОВАЦ 1 51 5,2115 9.000,00 4.690,35 1 година

ГЛИБОВАЦ 1 52 3,8269 10.000,00 3.826,90 1 година

ГЛИБОВАЦ 1 53 3,4516 9.000,00 3.106,44 1 година

ГЛИБОВАЦ 1 54 3,9814 10.000,00 3.981,40 1 година

ГЛИБОВАЦ 1 55 5,2027 8.500,00 4.422,30 1 година

ГЛИБОВАЦ 1 56 3,1774 9.000,00 2.859,66 1 година

ГЛИБОВАЦ 2 57 2,5811 8.000,00 2.064,88 1 година

ГОЛОБОК 58 4,3073 8.000,00 3.445,84 1 година

ГОЛОБОК 59 4,3967 8.000,00 3.517,36 1 година

ГОЛОБОК 60 3,7067 8.000,00 2.965,36 1 година

ГОЛОБОК 61 4,5516 10.000,00 4.551,60 1 година

ГОЛОБОК 62 5,2460 10.000,00 5.246,00 1 година

ГОЛОБОК 63 3,0132 9.000,00 2.711,88 1 година

ГОЛОБОК 64 4,2360 8.000,00 3.388,80 1 година

ГОЛОБОК 65 5,0862 8.000,00 4.068,96 1 година

ГОЛОБОК 66 4,3348 8.000,00 3.467,84 1 година

ГОЛОБОК 67 4,5261 8.000,00 3.620,88 1 година

ГОЛОБОК 68 3,1432 9.000,00 2.828,88 1 година

ГОЛОБОК 69 4,1125 9.000,00 3.701,25 1 година

ГОЛОБОК 70 4,0976 8.500,00 3.482,96 1 година

ГОЛОБОК 71 4,2968 9.500,00 4.081,96 1 година

ГОЛОБОК 72 4,5275 9.000,00 4.074,75 1 година

ГОЛОБОК 73 4,2316 8.000,00 3.385,28 1 година

ГОЛОБОК 74 5,9672 8.000,00 4.773,76 1 година

ГОЛОБОК 75 6,4960 8.500,00 5.521,60 1 година

ГОЛОБОК 76 7,0970 8.000,00 5.677,60 1 година

ГОЛОБОК 77 3,0040 9.000,00 2.703,60 1 година

ГОЛОБОК 78 7,0422 8.500,00 5.985,87 1 година

ГОЛОБОК 79 4,2489 9.000,00 3.824,01 1 година

ГОЛОБОК 80 4,1522 9.000,00 3.736,98 1 година

ГОЛОБОК 81 4,5055 10.000,00 4.505,50 1 година

ГРЧАЦ 82 5,6055 9.000,00 5.044,95 1 година

ГРЧАЦ 83 6,9499 9.000,00 6.254,91 1 година

ГРЧАЦ 84 4,2944 9.000,00 3.864,96 1 година

ГРЧАЦ 85 4,6446 10.000,00 4.644,60 1 година

ГРЧАЦ 86 6,4060 10.000,00 6.406,00 1 година

ГРЧАЦ 87 2,1188 9.500,00 2.012,86 1 годинаГРЧАЦ

ПАЛАНКА 88 2,2594 9.500,00 2.146,43 1 година

КУСАДАК 89 2,9934 9.000,00 2.694,06 1 година

КУСАДАК 90 3,2615 10.000,00 3.261,50 1 година

КУСАДАК 91 5,8797 10.000,00 5.879,70 1 година

КУСАДАК 92 10,4326 9.500,00 9.910,97 1 година

КУСАДАК 93 4,7305 9.000,00 4.257,45 1 година

КУСАДАК 94 5,6516 9.500,00 5.369,02 1 година

КУСАДАК 95 5,1475 10.000,00 5.147,50 1 година

КУСАДАК 96 4,7491 10.000,00 4.749,10 1 година

КУСАДАК 97 2,6250 8.500,00 2.231,25 1 година

КУСАДАК 98 4,2325 8.000,00 3.386,00 1 година

КУСАДАК 99 3,6538 9.500,00 3.471,11 1 година

КУСАДАК 100 5,5944 10.000,00 5.594,40 1 година

КУСАДАК 101 3,3811 9.500,00 3.212,05 1 година

КУСАДАК 102 4,3168 10.000,00 4.316,80 1 година

КУСАДАК 103 4,9817 9.500,00 4.732,62 1 година

КУСАДАК 104 4,7352 8.500,00 4.024,92 1 година

КУСАДАК 105 5,0610 10.000,00 5.061,00 1 година

КУСАДАК 106 6,4493 10.000,00 6.449,30 1 година

КУСАДАК 107 3,7967 9.000,00 3.417,03 1 година

КУСАДАК 108 2,7537 9.000,00 2.478,33 1 година

КУСАДАК 109 3,3618 8.500,00 2.857,53 1 година

КУСАДАК 110 5,4708 8.000,00 4.376,64 1 година

МАЛА ПЛАНА 111 3,1833 8.500,00 2.705,81 1 година

МАЛА ПЛАНА 112 4,7106 8.500,00 4.004,01 1 година

МАЛА ПЛАНА 113 2,0305 10.000,00 2.030,50 1 година

МАЛА ПЛАНА 114 5,4119 9.000,00 4.870,71 1 година

МАЛА ПЛАНА 115 2,8534 8.500,00 2.425,39 1 година

МРАМОРАЦ 116 4,1895 8.500,00 3.561,08 1 година

МРАМОРАЦ 117 4,7944 8.500,00 4.075,24 1 година

На основу члана 64. став 3. Закона о пољопривредном земљишту («Сл.гласник РС», број 62/06, 65/08 и 41/09), члана и тачка I и III Решења о образовању Комисије за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини (Међуопштински службени лист бр 4/13), председник општине Смедеревска Паланка је дана 29.04.2013 године донео:

ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ ОГЛАСА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ

СВОЈИНИ У ОПШТИНИ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКАи расписује

О Г Л А С ЗА ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП

ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ

I - Предмет јавног надметања -

1. Расписује се оглас за јавну лицитацију за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини у Општини Смедеревска Паланка у следећим катастарским општинама:

15

МРАМОРАЦ 118 4,7260 8.500,00 4.017,10 1 година

МРАМОРАЦ 119 2,5543 9.000,00 2.298,87 1 година

ПРИДВОРИЦЕ 120 4,8599 10.000,00 4.859,90 1 година

ПРИДВОРИЦЕ 121 4,3236 10.000,00 4.323,60 1 година

РАТАРИ 122 5,2972 10.000,00 5.297,20 1 година

РАТАРИ 123 4,1207 9.500,00 3.914,67 1 година

РАТАРИ 124 3,1329 9.000,00 2.819,61 1 година

РАТАРИ 125 6,0240 9.000,00 5.421,60 1 година

РАТАРИ 126 3,1853 9.500,00 3.026,04 1 година

РАТАРИ 127 2,2645 9.500,00 2.151,28 1 година

РАТАРИ 128 6,1654 9.500,00 5.857,13 1 година

РАТАРИ 129 3,8639 10.000,00 3.863,90 1 година

РАТАРИ 130 2,9773 10.000,00 2.977,30 1 година

РАТАРИ 131 8,0349 10.000,00 8.034,90 1 година

РАТАРИ 132 3,0318 10.000,00 3.031,80 1 годинаСМЕД.

ПАЛАНКА 120 133 0,1025 10.000,00 102,50 1 годинаСМЕД.

ПАЛАНКА 201 134 0,4429 8.000,00 354,32 1 година

СТОЈАЧАК 135 6,7087 10.000,00 6.708,70 1 година

СТОЈАЧАК 136 5,4979 9.000,00 4.948,11 1 година

СТОЈАЧАК 137 5,3507 9.500,00 5.083,17 1 година

СТОЈАЧАК 138 6,9061 8.500,00 5.870,19 1 година

ЦЕРОВАЦ 139 4,9129 10.000,00 4.912,90 1 година

ЦЕРОВАЦ 140 2,6002 10.000,00 2.600,20 1 година

ЦЕРОВАЦ 141 3,9672 8.500,00 3.372,12 1 година

ЦЕРОВАЦ 142 4,9195 10.000,00 4.919,50 1 година

ЦЕРОВАЦ 143 4,9549 9.500,00 4.707,16 1 година

ЦЕРОВАЦ 144 3,7654 10.000,00 3.765,40 1 година

ЦЕРОВАЦ 145 4,1704 8.500,00 3.544,84 1 година

ЦЕРОВАЦ 146 5,9514 9.000,00 5.356,26 1 година

ЦЕРОВАЦ 147 2,4562 9.500,00 2.333,39 1 година

ЦЕРОВАЦ 148 6,4210 9.500,00 6.099,95 1 година

СЕЛЕВАЦ 149 3,2718 8.500,00 2.781,03 1 година

СЕЛЕВАЦ 150 4,8577 8.000,00 3.886,16 1 година

СЕЛЕВАЦ 151 2,2198 8.500,00 1.886,83 1 година

СЕЛЕВАЦ 152 5,1790 8.000,00 4.143,20 1 година

СЕЛЕВАЦ 153 6,3377 8.000,00 5.070,16 1 година

СЕЛЕВАЦ 154 5,0319 8.000,00 4.025,52 1 година

СЕЛЕВАЦ 155 4,2627 8.000,00 3.410,16 1 година

СЕЛЕВАЦ 156 4,8464 8.500,00 4.119,44 1 година

СЕЛЕВАЦ 157 2,7821 9.500,00 2.643,00 1 година

СЕЛЕВАЦ 158 5,6589 9.500,00 5.375,96 1 година

СЕЛЕВАЦ 159 6,4572 8.000,00 5.165,76 1 година

СЕЛЕВАЦ 160 5,9158 9.500,00 5.620,01 1 година

СЕЛЕВАЦ 161 6,0352 9.000,00 5.431,68 1 година

СЕЛЕВАЦ 162 3,2395 10.000,00 3.239,50 1 година

СЕЛЕВАЦ 163 6,2042 10.000,00 6.204,20 1 година

СЕЛЕВАЦ 164 3,8317 8.000,00 3.065,36 1 година

СЕЛЕВАЦ 165 4,7538 9.500,00 4.516,11 1 година

СЕЛЕВАЦ 166 3,1893 9.500,00 3.029,84 1 година

СЕЛЕВАЦ 167 5,5964 9.000,00 5.036,76 1 година

СЕЛЕВАЦ 168 2,5698 9.000,00 2.312,82 1 година

СЕЛЕВАЦ 169 5,2381 8.500,00 4.452,39 1 година

СЕЛЕВАЦ 170 6,1257 8.500,00 5.206,85 1 година

СЕЛЕВАЦ 171 4,0355 10.000,00 4.035,50 1 година

СЕЛЕВАЦ 172 41,4059 10.000,00 41.405,90 1 година

СЕЛЕВАЦ 173 5,5646 8.000,00 4.451,68 1 година

СЕЛЕВАЦ 174 3,2740 8.000,00 2.619,20 1 година

СЕЛЕВАЦ 175 3,2106 8.000,00 2.568,48 1 година

СЕЛЕВАЦ 176 4,8428 8.500,00 4.116,38 1 година

УКУПНО 876,8443

за КО Голобок дана 21.05 од 9,00часоваза КО Мала Плана дана 21.05 од 9,00 часоваза КО Стојачак дана 21.05 од 9,00 часоваза КО Смед. Паланка 1_дана 21.05 од 9,00 часоваза КО Смед. Паланка 2 дана 21.05 од 9,00часоваза КО Глибовац 1 дана 22.05 од 9,00 часоваза КО Глибовац 2 дана 22.05 од 9,00 часоваза КО Кусадак дана 22.05 од 9,00 часоваза КО Ратари дана 22.05 од 9,00 часоваза КО Церовац дана 22.05 од 9,00 часоваза КО Башин дана 23.05 од 9,00 часоваза КО Мраморац дана 23.05 од 9,00 часоваза КО Придворице дана 23.05 од 9,00 часоваза КО Водице дана 23.05 од 9,00 часоваза КО Баничина данан 23.05 од 9,00 часоваза КО Грчац Паланка дана 23.05 од 9,00 часова

5. Уколико након расписивања Огласа за јавно надметање за закуп пољопривред-ног земљишта у државној својини дође до промена површине из огласа по било ком законском основу, даљи поступак давања пољопривредног земљишта у закуп ће се спровести само за тако утврђену површину земљишта.6. Све трошкове који настану по основу за-купа пољопривривредног земљишта у др-жавној својини сносиће лице које добије то земљиште у закуп.7. Земљиште из овог Огласа даје се у закуп искључиво за пољопривредну производњу, не може се користити у друге сврхе.8. Земљиште из овог огласа не може се да-вати у подзакуп.

II – Услови за пријављивање на јавно над-

метање-

1. Право учешћа у јавном надметању за да-вање у закуп пољопривредног земљишта у држaвној својини има:-правно и физичко лице које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и има активан статус. 2. Испуњеност услова за пријављивање на јавно надметање понуђач доказује ориги-налним документима, односно овереним фотокопијама и то: - лична карта за физичка лица, односно, из-вод из привредног регистра (не старији од шест месеци до дана објављивања огласа) за правна лица- важећи извод из Регистра пољопривред-них газдинстава

3. Понуђачи су дужни да заједно са при-јавом за јавно надметање доставе доказ о уплати депозита у тачном динарском износу наведеном у табели из тачке I овог огласа,за свако јавно надметање појединачно, на рачун Скупштине Општине Смедеревска Паланка- депозит лицитације број: 840-636804-34 , одобрење по моделу 97 , позив на број 13-093. 4. Свим понуђачима, осим најповољнијем, уплаћени депозит ће се вратити након јавног надметања. Најповољнијем пону-ђачу депозит ће бити урачунат у годишњу закупнину. У случају да најповољнији по-нуђач одустане од своје понуде депозит се не враћа. 5. Уколико излицитирана цена прелази дво-струки износ почетне цене, потребно је да сви понуђачи, који настављају надметање, допуне депозит до 50% излицитиране цене. Надметање се наставља после уплате депо-зита.

6. Јавнo надметање ће се одржати уколико буде благовремено достављена најмање једна пријава.

7. Право учешћа у јавном надметању за да-вање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини у првом и другом кругу немају правна и физичка лица која нису ис-пунила све обавезе из ранијих или текућих уговора о закупу пољопривредног земљи-шта у државној својини као и она која су извршила ометање поседа пољопривред-ног земљишта или која су нарушавала не-сметано одвијање било ког дела поступка јавног надметања приликом давања пољо-привредног земљишта у државној својини у закуп.

III– Документација за пријављивање на јавно

надметање –

- формулар за пријављивање (попуњен у целости и потписан)-доказ о уплати депозита- лична карта за физичка лица, односно, из-вод из привредног регистра (не старији од шест месеци до дана објављивања огласа) за правна лица- важећи извод из Регистра пољопривред-них газдинстава

Формулар пријаве и адресиране коверте, односно штампане налепнице са адресом општине, се могу преузети сваког радног дана на писарници Општине Смедеревска Паланка. Потребно је да се понуђач бла-говремено упозна са саржајем формулара пријаве.Пријава на оглас се подноси у запечаћеној коверти на којој мора да пише:

На предњој страни:- Адреса: Општина Смедеревска Паланка улица и број: Вука Карађића бр 25. Коми-сији за спровођење поступка давања у за-куп пољопривредног земљишта у државној својини- Број јавног надметања ____ (навести и КО)

На задњој страни:- име и презиме/назив и адреса понуђача Заједно са пријавом на оглас доставља се наведена документација.

IV – Рок за подношење пријаве -

Рок за подношење документације за прија-вљивање је до 14,30 сати, дана 28.05.2013. године. Благовременим ће се сматрати све пријаве које стигну у писарницу Oпштин-ске управе Општине Смедеревска Паланка до наведеног рока. Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се разматрати.

V – Јавно надметање -

Јавно надметање за давање у закуп земљи-шта из тачке I. овог Огласа одржаће се у згради Општине Смедеревска Паланка улица Вука Карађића број: 25- Мала сала Скупштине општине., и то:

1.Све К.О. дана 30.05.2013. године са по-четком у 10,00 часова

VI- Плаћање закупнине -

Закупнина ће бити прерачуната у евре по средњем курсу Народне банке Србије на дан јавне лицитације. Закупнина се плаћа унапред у динарској противвредности по средњем курсу Народ-не банке Србије на дан уплате.

VII– Средства обезбеђења плаћања -

Најповољнији понуђач је у обавези да у року од 15 дана од правоснажности одлу-ке достави доказ о уплати закупнине у износу утврђеном правоснажном одлуком о давању у закуп пољопривредног земљи-шта у државној својини, умањеном за из-нос уплаћеног депозита, које ће доставити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде преко Општинске/Градске управе Општине Смедеревска Паланка.

Ову одлуку објавити у листу Независне ва-рошке новине „ПАЛАНАЧКЕ“ (излазе 1 и 15 у месецу), на огласној табли Општин-ске управе Смедеревска Паланка, месним канцеларијама, на веб страни, на локалним Телевизијама, с тим што ће се рок за под-ношење пријава рачунати од дана објављи-вања у локалном листу независне варошке новине „ПАЛАНАЧКЕ“.

РЕПУБЛИКА СРБИЈАОПШТИНА

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКАПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕСМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Број: 320- 64 /2013- 01Дана: 29. 04. 2013године

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕРАДОСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ-КЕНА

Лицитациони корак износи 500,00 динара.

2. Увид у документацију: графички преглед катастарских парцела по катастарским оп-штинама и списак парцела по формираним јавним надметањима (комплексима), које је предмет издавања у закуп, може се изврши-ти у згради Општине Смедеревска Паланка, у канцеларији бр. 209 сваког радног дана од 10 до 14 часова. Контакт особа Добрица Стевановић, тел. 064/830-4195

3. Земљиште из овог огласа даје се у виђе-ном стању и закупац се не може позивати на његове физичке недостатке.

4. Обилазак пољопривредног земљишта, које се даје у закуп може се извршити: за КО Азања дана 20.05 од 9,00 часоваза КО Селевац дана 20.05 од 9,00 часоваза КО Бачинац дана 20.05 од_9,00 часоваза КО Влашки До дана 20.05 од 9,00_часова за КО Грчац дана 20.05 од 9,00 часова

16

ЗАБАВА

У шаху би и моја та-шта била дама!

На шаховској табли има четири коња,

а око ње их има много више!

У шаху, као и у живо-ту, краљ не гине од

топова, него од пеша-ка!

Дамама се у шаху дозвољава више

него другима.

Жена ме редовно бије - у шаху!

У стрмени старих храсто-ва, на самом помраче-

ном дну скровите јаруге, сместило се ушушкано ма-настирско здање, као снени окрњак клепета ишчезнућа серпског запамћивања, које је повремено засијава-ло оскудно сунце руменог обзорја. Из шумља зеле-ниша натпевавају се заљу-бљене птице, шаренорепе и разнокљуне. Скакућу с гране на грану, шире крила, гложе се око лисја, које ће свакако наћи своје разба-рушено место у птичурастој какофонији. Прокисли дани дангубе у дубокој јаруги. А тамо, на самом дну свих крајева, достојанствено спокојство и мирје. Ножем може да се сече. Узнеми-реност утекла у загуб. У по-нор духовности.

О светом дану ктитора средњевековног око гану-те црквице слије се река људи, жена и деце. Лако-вана променада за виђе-ње и подсећање на прет-ке, жезло и порекло, кад манстирје пожудно упија сва блажена капала. Онда време базди на ишчезлину. И обојеност се вратила од досаде.

Прошеташ около да у очи погледаш окружење. Виде-ћеш себе, народ, претке и оно за чим си целог живо-та чезнуо. Видећеш људе са твоје гране који се боре за опстанак. Они нису изгу-

били вољу за радовањем. Смешак их пара по дужини. Живот је топао. Заогрнуће те радост оних који те одав-но нису видели. Са њима си одрастао. То је фино га-старбајтерско разумевање даха прошлости. Шетња међ својима нема цену. Ра-дост без

повода. И разлога.На серпском саборова-

њу може да се смеје, игра, подева и плаче до изнемо-глости. Умела је и жена да се пронађе, ако коме фали, али и да се изгуби. Ако је, је ли, вишак.

Да ли сам рекао да је то био женски манастир?

И збуде се ‘ука и бука, вековима, већ, у исти дан. Буде и прође. А онда рајски спокој. Мирје ремети точ-каста тандркача, с време-на на време, кочије Светог Илије. Кадикад. И то је све грдило.

Сред расушеног лета у храм тиховања и миомирја бануше двојица уметника из наше вароши. Са това-ром ствари, алата и при-бора за рестаурацију. Тре-бало је да оживе неколике фреске пожутелог иконо-стаса од димног кандилања и уједа зуба времена. Кад се струка и љубав ухвате за руке, послу се прилази при-љежно и нежно. Фрескопис је таква дисциплина. Не подноси журбу. Предаш

се ореолима и не питај за дане и сате.

Укратко, двојица уметни-ка се испоснички предала сестринству.

Загуб јапија, од не зна се ког подзиђивања древнине, послужила је за прављење скеле. Костур зија црквом. Све више и више. На крају су као тепих стазе, за умет-нички газ, поређали дебеле и тешке фосне. Занат је не-стрпљиво чекао свој трену-так. После толико дана при-преме замирисаше, уместо

тамјана, терпентин, боје и хемија рестаураторска. После јутрења и фрушту-ка седе браде се попну на скаламерију и раде. Занесу се у посао па, е, забораве ручак. Сестринство их моли да сиђу. Они - јок! Једаред се толико занели да су ра-дили до вечерње. Онда се, уз манастирско вино, ужуборе у своје разговорје и шушоре до дубоко у ноћ. Изјутра, све исто. Уплету се у нoц’o ко пиле у кучину.

Чудан је порив израђеви-не сопствених прстију док лебде изнад глава светаца. Кост и кожа шкљоцају арт телесима, док поцукпују на трулој дасци у занебесаној куполи. Из очију бљује сев варнице. Надима зажеђене груди.

Дани се камарили у жути-лом завоштени трап.

На крају зрцалило орадо-стило лица.

Сад нема пожуривања. Лењо су износили, прво фо-сне, онда јапију и слагали уз темељ цркве. Сутра ће, после службе, све да врате на своје место. И-крај!

Те вечери нико није био срећнији од њих. Кад уметничке душе одишу задовољсгвом онда је то празник над празницима. Тропар! И сестринство је било блажено. Пао им ве-лики кам са срца.

Изјутра, по редоследу слагања, прво јапија да се носи. Истерали то, онда дошле на ред фосне. Да ли због крштенице или због за-умног рада, тек, нешто није ипшо. Ухвате на крајеве даску, понесу, па стану, из-опет, па одмор, бришу рука-вом зној, ајде, оп, оп...

Гледала ту мучаљивост, са терасе, игуманија, па им пошаље сестру Серафиму. Ова их чудно отпратила, са фосном, до оставе и овако ће да рекне:

- Уметници, нисте ви за ‘вако тешки арбајт. Ваш уз-вишени део посла је завр-шен. Остало ћу ја.

Сликари запосели хладо-вину храста и разрогачено загледају Серафиму. Она одлепрша до цркве, ухвати следећу фосну, на средину, и уз гласни орууук је поди-же и однесе на место. По-новила је то неколико пута.

Праћка уме да буде јача од танџаре.

Датум

Налети чо-век на поли-цајца и пита:

- Извини-те, је л зна-те који је да-тум?

- Како да знам кад се сваки дан

мења!

Грех

Дошла де-војка у цркву да се испо-веди:

- Оче, спа-вала сам са с в е ш т е н и -ком из друге

парохије. Је ли то грех?

- Па, на-равно! Ти п р и п а д а ш овој парохи-ји.

Теле

Јури бик Мују око

куће, а Фата му каже:

- Не трчи тако брзо, болан, до-бићеш ин-фаркт!

- Боље ин-фаркт, него теле!

Најбоље би било да државу спакујемо у кофер и отпутујемо!

Рестаурација

17

СПОРТ

Деценијски прегалачки рад и велики ентузија-

зам крунисани су изузетно значајним признањем за боксерског тренера Нена-да Димитријевића. После бројних награда, искусни стручњак је изабран за се-лектора млађих категорија боксерске репрезентације Србије, тачније, селекти-раће и водити бригу о ју-ниорима, младима и шко-ларцима. На ту функцију поставили су га водећи људи Боксерског савеза Србије, на челу са пред-седником Велизаром Ђе-рићем и потпредседником Божидаром Тадићем. Тим поводом, управо је водећи тандем БСС посетио Па-ланку, заједно са Иваном Митрић, генералним се-кретаром Боксерског савеза Београда. Њих је угостио Живко Петровић, заменик председника СО С. Палан-ка и председник Бокс клу-ба Гоша. Наравно, поред наставка изузетно успешне сарадње, у центру пажње био је новоизабрани селек-тор репрезентације.

- Искрен да будем, овако нешто сам и очекивао - на-гласио је Ненад Димитрије-вић. - Ја сам годинама у врху тренерског позива, створио сам и избрусио доста вели-ких боксера и звезда у срп-ском боксу. Сада је дошло време да се размишља и о новом, млађем кадру и но-вој генерацији боксера, који би наследили Сашу Јањића, Ђорђа Петронијевића, Зора-на Дидановића и били зна-чајна имена на нивоу наше земље. На другој страни, тренерски кадар нам није на потребном нивоу, тако да сам конкурисао за место селектора, као тренер са Ви-соком стручном спремом и од мене се очекује и да мо-тивишем остале клубове и анимирам оне тренере, који су некада значили много у нашем боксу, који су школо-вани и знају шта је бокс. Већ сам их контактирао и треба-ло би да се врате у боксер-ски погон. Мој први задатак је Европско јуниорско пр-венство овог лета, одабраћу кандидате, спремаћемо се, а један од најозбиљнијих бок-

сера свакако је Паланчанин Душан Јањић, нови бисер паланачког и српског ринга. Иначе, не бих се прихватио функције селектора, да иза мене не стоји локална само-управа у Паланци, мој пред-седник клуба Живко Петро-вић и председник општине Радослав Милојичић Кена. Ја сам у договору са њима конкурисао за то место, а потом сам разговарао и са потпредседником БСС Бо-жом Тадићем и добио зеле-но светло за пројекат. Сигу-ран сам да ћемо направити помак и да ћемо инати боље резултате. Основни циљ нам је да бар један или дво-јица боксера буду учесници Олимпијских игара у Рију за три године - објаснио је нови селектор млађих кате-горија Неша Димитријевић.

Челници српског бокса су апострофирали стручне квалитете Ненада Дими-тријевића и правилан од-нос и улагања паланачке општине у овај спорт.

- Велико нам је задовољ-ство што смо овде у граду бокса и што смо наишли

на топао пријем. Дими-тријевић је препознатљив стручњак и човек који је из-недрио доста асова и шам-пиона, попут браће Јањић и Милутина Станковића, који је наш драгуљ, окосни-ца репрезентације и адут за медаљу на предстојећем Првенству Европе у Бело-русији. Неша је добио наше максимално поверење и очекујемо резултате. И овај данашњи састанак је потвр-да и путоказ како локалне самоуправе треба да улажу и помажу спорт и бокс, као што је то случај у Паланци. То је модел за све општине у Србији како треба помага-ти развој младих и спорта и дугујемо велику захвалност Паланчанима што су пре-познали праве вредности - задовољан је први човек БСС Велизар Ђерић.

Постоји реална могућ-ност да се у наредном пе-риоду и део припрема ре-презентације организује у Паланци, такође, једна од тема била је и покретање лиге, екипног такмичења, што је предуслов за развој

бокса.- О Неши Димитријевићу

је сувишно трошити речи, с обзиром на његову струч-ност и резултате, а нама је част што је тренер из Па-ланке изабран за селектора. Ми улажемо у бокс, али ми је и криво што нисмо има-ли могућности да још више средстава уложимо. Једна смо од ретких општина која значајна средства издваја за спорт и тиме се поносимо. Бокс је, ипак, нешто по-себно, ми смо град бокса и шампиона, а ја када сам прихватио место председ-ника БК Гоша, разлог је било и покретање и лиге и екипног првенства Србије. Мислим да је то неопход-но, јер су боксерски мечеви гледанији и од фудбалских, интересовање постоји и мора са наћи модел за тако нешто - истакао је Живко Петровић, заменик пред-седника СО, а његов пре-длог је наишао на одобрава-ње и кораке ка реaлизацији од стране челних људи срп-ског бокса.

Б. Живковић

НЕНАД ДИМИТРИЈЕВИЋ ТРЕНЕР БК ГОШАИЗАБРАН ЗА СЕЛЕКТОРА МЛАЂИХ КАТЕГОРИЈА БОКСЕРСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ

Круна успешне каријереПоводом избора челници БСС посетили Паланку. - Признање за деценијски рад. - Велика ствар и за паланачки спорт

У просторијама Клуба „Гоша“, у суботу, 20. априла, свечано је

отворен седми меморијални шахов-ски турнир „Бранислав Милановић Раф“. Играче и бројне госте, међу којима је била и делегација из Руси-је на почетку церемоније отварања поздравио је заменик председника Општине, Петар Јелић.

- Пре седам година договорили смо се да овај турнир оснујемо и да он постане традиционалан - на-гласио је Јелић. - Бранислав Мила-новић Раф је велико име, посебно у привреди. То је човек који је волео

спорт, волео шах. У Европи, али и у свету, он је пронео име нашег ша-ховског клуба, који се у то време звао „Гоша“. Раф је окупљао мно-го људи који су допринели развоју овог шаховског клуба, који се данас зове „Јасеница“. После десет година успели смо да се вратимо у најелит-није друштво, у прву лигу, а надамо се да ћемо наредних година поново да покажемо Европи да овај клуб има квалитетне играче, да поново пронесемо име Смедеревске Палан-ке, да се вратимо на те старе стазе.

Турнир је званично отворио пред-

седник Скупштине општине Славо-љуб Ђурић, који је у својој поздрав-ној речи, поред значаја турнира, истакао задовољство због присуства гостију из Русије, подсетивши да је и за контакте са пријатељима из Ру-ске Федерације, и за формирање ша-ховског центра у Смедеревској Па-ланци заслужан управо Бранислав Милановић Раф.

Потом је играче и госте поздра-вио и председник Шаховског савеза Централне Србије, Селимир Маној-

ловић.Ове године на турниру је наступи-

ло десет играча, велемајстора, ин-тернационалних и фиде-мајстора, међу њима и двојица чувених шахи-ста из нашег града, Душан Рајковић и Ненад Ристић, а квалитету игре допринели су и Бора Ивков и Мики Јевремовић.

После узбудљивих мечева побе-дио је интернационални мајстор Го-ран Тодоровић, други је био Ненад Ђокић, а трећи Бора Ивков.

ОДРЖАН СЕДМИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР„БРАНИСЛАВ МИЛАНОВИЋ РАФ“

Конкуренција јака, победник Тодоровић

18

СПОРТ

МАЛИ ОГЛАС

Овог пролећа такмичари АК „Јасеница“ су учествовали

на четири такмичења. Најзна-чајније је одржано у Рибарској Бањи, Првенство Србије у пла-нинском трчању, где су насту-пиле две такмичарке. Ивана Ђурић је у конкуренцији пио-нирки на један километар за-узела шесто место, а Данијела Обрадовић је у конкуренцији јуниорки на четири километра заузела четврто место.

На такмичењу у Београду на Ушћу освојено је укупно шест медаља, од тога четири златне и по једну сребрну и бронзану мадаљу. Прве у својим конку-ренцијама су биле Ивана Ђурић за млађе пионирке и Данијела Обрадовић у конкуренцији ју-ниорки. У конкуренцији вете-рана Душан Обрадовић је по-бедио у полумаратону, а Златко Пиперски у конкуренцији М-50, такође у полумаратону, је био први.

У млађим категоријама Ан-дрија Басарић и Петар Тасић су освојили сребрну, односно бронзану медаљу.

На атлетском митингу у Сремској Митровици најуспе-

шније такмичарке су биле Ива-на Ђурић, у конкуренцији мла-ђих пионирки, са две сребрне медаље уз постизање личних рекорда, у скоку у даљ и дисци-плини 600 метара, и Мила Ми-лосављевић која је такође осво-јила две сребрне медаље и то у дисциплинама 60 и 200 метара.

Једино злато на том митингу за паланачки клуб освојила је Нађа Станојевић у дисциплини скок у даљ за девојчице рођене 2004., резултатом 3,54 метара, а Милена Митровић освојила је треће место скоком од 3,35 метара.

Милан Мићић је у дисципли-ни бацање VORTEX-а за деча-ке рођени 2002. заузео треће ме-сто резултатом 29,03 метара. То је нова справа за бацање од 125 грама која је код нас уведена прошле године. Тијана Цветко-вић, рођена 2007., у трци на 200 метара освојила је друго место и тако се са свог првог такмиче-ња вратила са медаљом.

На крају, треба поменути и 13 освојених медаља на Отворном првенству Паланке у кросу, и то седам златних и по три сребрне и бронзане.

ЗАПАЖЕНИ РЕЗУЛТАТИ АТЛЕТСКОГ КЛУБА „ЈАСЕНИЦА“

Пролећнажетва медаља

Прoдaje сe плaц oд 40 aри у сeлу Вoдицe кoд Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Нa плaцу имa струje, бунaр сa вoдoм, вoћњaк, ви-нoгрaд и jeднa кућa сa пoдрумoм. Пoрeд кућe je мaлa oкућницa сa шпoрeтoм. Цeнa 5.000 eврa. Кoнтaкт тeлeфoн 065/312-8190

Трофејна генерација паланачких кошар-

кашица, предвођена тре-нером Предрагом Ста-ношевићем, наставља серију сјајних резултата. Након прошлогодишњег трећег места на Првен-ству Србије у Паланци, тада под именом КК Јасеница, пионирке из нашег града су тај успех потврдиле и ове године, на државном шампиона-ту у Бору. Кошаркашице Паланке 2012 освојиле су треће место и бронза-ну медаљу.

У конкуренцији осам најбољих тимова у Ср-бији, Паланчанке су групној фази победиле екипу Гирл баскета из Београда са 67:45, а по-том су поражене од, бу-дућих првакиња Срби-је, лесковачке Актавис академије, резултатом

59:68, а изгубиле су и од Руме са 51:65. Ипак, због бољег кош колич-ника кошаркашице Па-ланке 2012 су избориле друго место у групи и играле меч за треће место. Ту су показале вредности, таленат и потврдиле класу. Убе-дљиво су поразиле еки-пу Вождовца резулта-том 71:50. Бриљирао је тандем Ивана Катанић - Исидора Михаиловић,

које су на сваком мечу имале двоцифрени број поена, скокова, асистен-ције и доказале да су међу најталентованијим кошаркашицама у Ср-бији. Уз њих две, немер-љив допринос освајању медаље дале су и Тор-бица, Рашић, Милути-новић, Рашковић, Ма-рисављевић, Динчић, Самарџић, Костић, Па-вловић и Маринковић.

Б. Ж.

КОШАРКАШИЦЕ ПАЛАНКЕ 2012 ОСВОЈИЛЕ ТРЕЋЕ МЕСТО НА ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ ЗА ПИОНИРКЕ

Бронзана медаља потврда вредности

У Паланци је одржано Међуокру-жно такмичење основних школа

у рукомету за девојчице на коме су се надметале четири екипе које су побе-диле на својим Окружним такмичењи-ма.

Из Подунавског округа наступила је екипа ОШ „Радомир Лазић“ из Аза-ње, Браничевског ОШ „Бата Булић“ из Петровца на Млави, Поморавског ОШ „17. октобар“ из Јагодине и Борског ОШ „3. октобар“ из Бора.

На прво место пласирала се екипа из Азање остваривши две победе, у полу-

финалу против ОШ „3. окто-бар“ резултатом 15:9 и у фи-налу против ОШ „Бата Булић“ 13:12. Овим великим успехом младе рукометашице из Азање пласирале су се на Првенство Србије које ће се одржати у Караташу код Кладова 24. и 25. маја, уз учешће девет нај-бољих екипа у држави.

Велики подвиг оствариле су играчице Светлана Мило-сављевић (8. разред), Веселка Поповић (8. разред), Мари-на Стојадиновић (8. разред),

Катарина Марковић (8. разред), Кри-стина Марковић (8. разред), Јована Пајић (8. разред), Катарина Бајкић (7. разред), Татјана Исаиловић (7. разред), Јелена Кељаћ (7. разред), Тамара Ради-сављевић (7. разред), Милица Пантић (7. разред), Катарина Мратинковић (7. разред), Јована Радовановић (6. разред), Лена Јелић (6. разред) и Ката-рина Вулићевић (6. разред) уз стручну подршку професора разредне наста-ве Бојане Маринковић и наставника историје Дамира Живковића.

ВЕЛИКИ УСПЕХ РУКОМЕТАШИЦА ОШ „РАДОМИР ЛАЗИЋ“ ИЗ АЗАЊЕ

Пласирале се на првенство државе