Висока школа струковних студија за информационе и комуникационе технологије

Београд

Тема: ПАНАМСКИ КАНАЛ

Предмет: УВОД У САОБРАЋАЈ И ТРАНСПОРТ

Ментор: Студенти:

Јелена Милутиновић, проф. Драгана Радивојевић 112/14

Зорана Петровић 210/14

Милица Живковић 229/14

САДРЖАЈ

1. УВОД............................................................................................................................32. ГРАДЊА ПАНАМСКОГ КАНАЛА.......................................................................43. СТРУКТУРА ПАНАМСКОГ КАНАЛА................................................................74. ЗНАЧАЈ ПАНАМСКОГ КАНАЛА..........................................................................85. ЈЕДИНСТВЕНИ СИСТЕМ БРАНА.......................................................................96. РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАНАМСКОГ КАНАЛА................................................117. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................128. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................13

2

1. УВОД

Панамски канал је вештачки створен поморски пут у најужем делу Централне Америке. Идеја о таквој градњи се јавила још у 16. веку, али се на пројекат чекало све до 19. века. Панамски канал је један од највећих људских подухвата XX века. Водена пречица која спаја Атлантски и Тихи океан, отворена у августу 1914. године, изменила је и олакшала поморску трговину и утицала на светску привреду и економију. Пут до Атлантског океана кроз Панамски канал дуг је 81,6 километар. Канал је на најужем месту широк 91,5 метара, а на најширем 350 метара, а дубина износи 13,7 метара. Сматра се једним од најутицајнијих људских достигнућа у историји, а Америчко удружење инжењера прогласило га је једним од седам чуда модерног света.

3

2. ГРАДЊА ПАНАМСКОГ КАНАЛ

Понесени успехом након изградње Суецког канала 1869. године, Французи су решили

да понове успех и на другом континенту. Међутим, рељеф Панамског земљоуза није

био сличан оном у Суецу. За разлику од Суецког, где је сва вода у каналу била у висини

нивоа мора и где је само требало пресећи пустињу, у Панами је пројекат захтевао нешто

више инжењерског умећа (како би се савладале препреке у виду узвишења), модернију

технологију, али и далеко озбиљнији приступ у погледу заштите радника и развоја

читаве инфраструктуре.

Посао је поверен главном градитељу Суецког канала, Фердинанду де Лесепсу, човеку од репутације због претходног успеха, али човеку без стручног знања, с обзиром на то да је по професији био дипломата.

Образована је прва Француска компанија за изградњу Панамског канала и након површних и непотпуних испитивања, на дан 20. јануара 1882. године, отпочела су прва ископавања близу града Колон, на атлантској обали.

Убрзо су кренуле и прве недаће. Прво, влажна, тропска клима никако није одговарала

машинама које су већ биле застареле, а земљиште, које је било натопљено водом, често

се обрушавало у копове у виду клизишта. Међутим, највећа претња по радну снагу је

долазила од – комараца.

Маларија и жута грозница су, процењује се, у периоду од 1881. до 1889. однеле чак

22.000 живота, што представља четвртину радника годишње, или око 400 радника на

сваки километар изграђеног канала.

Када се на све ово дода и проневера новца и оптужбе за корупцију челних људи, међу

којима је био и сам Лесепс, не чуди што је компанија банкротирала 1889. године, након

потрошених 287 милиона долара. Друга компанија је основана 1894. како би у

минималној мери одржала радове на каналу, док се не пронађе купац за наставак

радова.

САД су почетком 20. века увелико преговарале са Колумбијом (Панама је у то време

још колумбијска провинција) око закупа територије ради преузимања изградње.

Откупљени су опрема, ископине и инфраструктура, све заједно у врло лошем стању, за

40 милиона долара, те је образована Комисија за канал. Поставивши Џона Валаса за

4

руководиоца радова, америчка администрација је, са Рузвелтом на челу, у мају 1904.

започела радове.

Није најбоље кренуло, пошто је Валас само годину дана касније, због француске

дотрајале опреме, болести у региону и претеране бирократије, поднео оставку. На

његово место је дошао Џон Френк Стивенс, који је поједноставио бирократију и, још

важније, унапредио инфраструктуру, градећи куће, хотеле, водовод и магацине, чиме је

створио далеко повољније и безбедније услове за надолазеће хиљаде радника.

Једна од најважнијих промена у односу на француске радове јесте опредељење за

градњу канала са преводницама, што је са собом донело и потребу за модернијом и

моћнијом опремом, попут парних багера и кранова, багера дреглајна, мешалица за

цемент и остало.

Коначан успех радова је био загарантован постављањем Џорџа Гоуталза за руководиоца радова 1907. године, који је поделио градилиште на атлантски, централни и пацифички део, чиме је изградња добила пун замах. Изградња је, тако, завршена, 1914. године, а коштала је Американце 375 милиона долара. Путовање од западне обале САД до Европе је на овај начин скраћено за 42 одсто. Проласком теретног брода “Аncon” канал је службено отворен 15. августа 1914. године.

Током наредних сто година, на каналу су додаване преводнице, како би се одговорило захтевима све развијенијих и већих бродова, а и становници Панаме су захтевали пуну контролу над каналом, што је чак кулминирало нередима јануара 1964, али је, на крају, ипак, довело до споразума 31. децембра 1999. када је канал у потпуности предат Панами.

5

Слика бр. 1 Брод „Ancon“

3. СТРУКТУРА КАНАЛА

Канал се простире у правцу скоро супротном од правца кретања брода између два

океана. На тај начин, када се прелази из Атлантског у Тихи, тј. са истока на запад,

каналом се иде са северозапада на југоисток.

Пловидба каналом од Атлантског океана ка Пацифику изгледа овако: улази се код града

Колон, плови се на нивоу мора до Гатунске преводнице, у којој се, постепено, кроз три

узастопне коморе, ниво воде пење са 0 на 26 метара. На тој висини, која је уједно и

највиша надморска висина канала, долази се до вештачког језера Гатун, величанственог

грађевинског подухвата, чија је улога да буде резервоар воде за функционисање

преводница.

6

Слика бр. 2 Пролазак кроз Панамски канал

4. ЗНАЧАЈ ПАНАМСКОГ КАНАЛА

Панамски канал је направљен да би се смањила раздаљина коју би бродови морали да прођу да би из Атланског океана прешли у Тихи Океан, и обрнуто. Kанал је знатно скратио поморску везу источне и западне обале САД-а. Нпр. пут који од Њу Јорка води до Сан Франциска кроз Панамски канал дугачак је 9500 км, за разлику од пута који води око Јужне Америке, тј. око Рта Хорн, а који је дугачак 22 500 км. Канал данас највише користе САД, Кина, Јапан, Чиле и Северна Кореја.

Већина контејнера за робу тренутно се кроз канал преноси на тзв Panamax-sized бродовима (294.13м дужине, 32.31м ширине и са газом од 12.04м) дизајнираним тако да у потпуности искористе сваки слободан простор у преводницама.Такви бродови превозе до 4.500 контејнера

Поред тога што је важан за поморски промет, важан је извор прихода у туризму. Већ сада се близу 50 одсто укупног бруто националног дохотка Панаме, а то је више од 480 милиона евра, остварује од проласка бродова Панамским каналом.

Цена проласка кроз Панамски канал зависи од величине и типа брода и броја путника и износи од 1.300 до 2.500 долара за јахте и мале бродове, 5.000-25.000 долара за теретне бродове и 80.000-300.000 долара за крузере. Најскупљи пролаз кроз канал платио је Диснеy крузер 2008. године – 331.200 долара, а најмању путарину у историји, само 36 центи, платио је Ричард Халибартон, амерички пливач који је 1928. године препливао канал целом дужином.

7

Слика бр. 3 Панаски канал некад и сад

5. ЈЕДИНСТВЕНИ СИСТЕМ БРАНА

Панамски канал је вештачки канал, прокопан у најужем делу Централне Америке. Дуг је 77 км и има системе брана дуге око 300 метара. Бране су степенасте и преко њих бродови улазе у канал и излазе из њега подижучи се и спуштајући на ниво воде у каналу, односно на ниво воде у океанима.

Систем брана ради уз помоћ прилива воде из вештачког језера Гатун – потребно је 52 милиона литара свеже воде за транзит сваког брода, а пролаз преко брана траје око осам минута. Импресиван систем налази се на обе стране канала – и на атлантској и на пацифичкој. Величина брана одређује величину брода који може да уђе у канал. Забележено је и да је највећи теретни брод који је пловио каналом био San Juan Prospector, дуг 300 и висок 30 метара.

Да би бродови могли да савладају висинску разлику од око 26 метара, како би прошли Панамски канал, изграђене су три преводнице. Са Атланске стране преводница Gatun, а са Пацифичке стране преводницa Miraflores и преводница Pedro Miguel.

Данас је у изградни сет од три преводнице у низу.

8

Слика бр. 4 Преводница „Gatun“

9

Слика бр. 5 Преводнице „Pedro Miguel“ и „Miraflores“

6. РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАНАМСКОГ КАНАЛА

За најсавременије прекоокеанске бродове је Панамски канал је тесан и плитак, тако да су неки сада приморани да робу из Азије возе путем уз обале Јужне Америке, што укупно износи око 13.000 километара. Садашњи капацитет канала је око 40 бродова дневно.То је премало за савремену глобалну трговину, јер океанима и морима већ кружи око 300 бродова које зову "пост-Панама бродови", а који су дуги пола километра, широки око 50 метара и превозе чак 12.000 контејнера.

Проширивање капацитета Панамског канала изгласали су грађани Панаме на референдуму 2006. године.

Проширивањем и продубљивањем Панамског канала створиће се довољан простор за пролазак мамутских теретних бродова и великих петролејских танкера.

Нове троделне преводнице биће димензија 427 дужине, 55 ширине и 18,3 метра дубине, а New-Panamax sized бродови дужине 306 метара и ширине 49 метара превозиће терет и до 12.000 контејнера.

10

Слика бр. 6 Panamax sized - New Panamax sized

7. ЗАКЉУЧАК

Још у 16. веку јавља се идеја за изградњном пречице између Атланског и Тихог океана.Да би се ова идеја реализовала чекало се до краја 19. века. Радови се нису одвијали најбоље све док Амеркика није откупила градилиште.

Путовање од западне обале САД до Европе је на овај начин скраћено за 42 одсто. Дужина, ширина и дубина преводница тог канала су деценијама утицале на величину бродова који могу да прођу. Реконструкција која је почела 2007. године, а треба да буде завршена 2015. године, треба да омогући да се реши овај проблем и да се удвостручи капацитет Панамског канала.

11

8. ЛИТЕРАТУРА:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/307851/Velika+rekonstrukcija+Panamskog+kanala.html

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2014&mm=09&dd=14&nav_id=899594

http://citymagazine.rs/clanak/100-godina-panamskog-kanala/

http://www.sigma.ba/cuvari-blaga/24-augusta-1909-pocela-je-izgradnja-panamskog-kanala/

http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=24667.0

http://elementarium.cpn.rs/elementi/vek-panamskog-kanala/

http://traveltips.usatoday.com/purpose-panama-canal-63793.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Panama_Canal_locks

http://old.sumadijapress.co.rs/index-p131-ni17784-c131.html

12