Stanislav Vinaver

Nova pantologija pelengirike

1922

Sadr`aj

Narodno blago. Skupio Vuk Karaxi}. o Vampir-voda.o 1. Jadi mlade Sanda}ije.o To isto ali malo druk~ije. 2. An|elija i morski car.o 3. To isto ali malo druk~ije.o To isto jo{ malo druk~ije.

Wego{. Iz "Vo{tanice juna{tva". \ura Jak{i}. Izazivawe Prirode. Laza Kosti}. Jovan Krstiteq. Bora Stankovi}. Tonkina `udba. Jovan Du~i}. Milesa, careva ino~ica. Veqko Petrovi}. Pop Rista se promenio!! (uskr{wa pri~a). Sima Pandurovi}. Metafizika. D. Filipovi}. Arsenije Eljad. V. @ivojinovi` (Mussaka). Moj `ivot. - Poku{aj intimne botanike. - Nikolaj Velimirovi}. Landa-Puranda ^ovek-Ne^ovek. Avgustin Ujevi}. Arno Arnoldson. - depe{a pupku, sa zemqe. -

(roman iz {vedskog `ivota). Sibe Mili~i}. Moje ro|ewe. (Iz kwige "Te~nosti"). Danica Markovi}. Na krilu kosmosa. Milo{ Crwanski. Notes o Beli}u. Ranko Mladenovi}. Zvu~ne eklipse. - MMMCHI - paklena

uspomena. Rastko Petrovi}. Sapoge Divke-Tivke. Milo{ Crwanski. S puta po Lombardiji. Todor Manojlovi}. Hiasent Pikambo - ili pesnikov `ivot. - Mom~ilo Milo{evi}. Stevan Prvoslav. (Prva dva ~ina tragedije

istog imena). Stanislav Krakov. Smrt potporu~nika Jezdimira Milo{ Crwanski. Veze Pesma g. Krkleca. Josip Kosor. Nenadigrivi cvancik. - Tragedija ciganske savesti, u 3

~ina. - Pesma g. L. B. [imi}a. Vladimir Nazor. Let bana ^avlena na galiji "^avleni" Miroslav Krle`a. Epopeja Vinka Po`unovi}a od Miroslava Krle`e.

Prevod na }irilicu.

1

Vladimir Nazor. Bal{a XXVI. Milan Begovi}. Skarpijina smrt - san renesansa, u 3 ~ina. - Bogdan Popovi}. Monolog vladike Danila. - analiza jednog

pesimizma.- Iz kineske lirike

o Sutonsko uzdarje. Preveo s engleskoga Milo{ Crwanski.o Sumrakov poklon. Preveo s francuskog Milo{ Crwanski.o Dar prvoga mraka. Preveo sa staroslovenskog po

naro~itom dopu{tewu protosin|ela Visariona Milo{ Crwanski.

Svetislav Stefanovi}. U`im vidicima. Bo{ko Tokin. Unterciger Valta Hvitmana. Branko Lazarevi}. Parergoni i prolagomoni / Za konsekventnu

teoriju permanentne eternizacije psihogoniometrijskih metabulizama estetike

Todor Manojlovi}. Lago Maggiore. Pavle Popovi}. Jedna zaboravqena recenzija. sar-Tin - Avgustin Ujevi}. Obrtni mizdraci plinomara u

vesperilnom henismanu. Slobodan Jovanovi}. Bimal{e Francuske revolucije. Vladimir Vidri}. Robiwica u mozaiku. Srpsko-hrvatsko pitawe.

o Stanoje Stanojevi}. Pred novim ratom. (Hrvatska istorija i Hrvati).

o Neverovatna pokvarenost srpskog naroda. (O ovome istome predmetu ima i pesma).

Milan Dedinac. Zati{je slomqenih visoravni. Ivo Andri}. Iz knjige "Lewiri". M. Ibrovac. Poseta kod Lava Tolstoja. Jovan Du~i}. Scena iz dvora Du{anova. Jovan Du~i}. Sjajan i nerazumqiv carski sonet. Dragi{a Vasi}. Kod komandanta mesta. V. Ili} Mla|i. Zlatkova du{a za deklamovawe. (Iz evropskoga

rata). Avgustin Ujevi}. Molitva. - Za rop~e \avolovo "Panta Rej". - M. Svetovski. Krajnja ta~ka Jugoslavije. Les amis de France.

(Dopis iz ]apa-Morino). (Sa ilustracijama). Sibe Mili~i}. Filigran. Jovan Tomi}. Defetizam vaseqene ili Intrige defetista u selu

Vakendorfu. D. J. Filipovi}. Fo~o i Fo~i}. Nacionalni repertoar.

o Po~etak bune na dahije. Libreto za nacionalnu operu. Napisali: @ivojinovi}, Milojevi} i Ili}, prema Filipu Vi{wi}u.

Dokumenti. o Miloje Milojevi}. Umetni~kom odelewu.

2

o H. Molba Narodnoj skup{tini.o Pa{ko Vu~eti}. Moja obznana.o Telegrami "Avale".o Pomenik za 1922. godinu.

Maturska pitawa. Oglasi

1. Jadi mlade Sandaćije.

(Povodom ovog izdanja postoji čitava neobjavljena Vukova Prepiska sa g. Vojislavom Jovanovićem. Ona će biti donesena u "Nar. Umotvorinama", izdanje G. Kona)*

Raslo drvo bagremovo Na bagremu mladi orle Pod bagremom ljuta zmija Pita zmija mlada orla Oj Boga ti mladi orle Što ne letiš u oblake I ne nosiš Jordan voduh. Besedio mladi orle Ja bih zmijo poletijo Al se oblak zamaglijo I u magli strašan junak Na sablju se naslonio Božurom se zakitio I on broji sitne zvezde. Kako koju dobrojao Ona onda na dno mora Na dno mora širokogaA u moru morski careh. Poručuje Sandaćija Ču li mene morski careh Ne dam tebi moje liceh Jer si buru razigrao I tri lađe potopio:Jedna lađa sve devojke Druga lađa udovicah Treća lađa mladi momcih.

* Iz Vukove zaostavštine. Vuk je spremao i predgovor za sve ove pesme, posvećen Karolini Srbović-Grosmuterki, rodom iz Pečuja, ženi velikoga bogastva do koga je došla trgovinom sa suvom ribom. Predgovor čini mnoge kompliente i aluzije na Grosmuterkin zanat: narodne pesme su zdravlje, a najzdravija je riba, ribari moraju pomoći izdanje zdravlja.

3

To isto ali malo drukčije. 2. Anđelija i morski car.

Raslo drvo šimširovo Na drvetu mladi soko Pod drvetom ljuti zmaju. Pita soko ljutog zmaja Oj bora ti, ljuti zmaje Što ne letiš u obla'e Ne doneseš časnu vodu. Besedio ljuti zmaje Ja bij orle polećeo Al se oblaj zamaglio I u magli silan junak Na koplje se naslonio Ružicom se zakitio I on broji sitne zvezde Kako koju dobrojao Ona pada na dno mora Na dno mora dubokoga.A u moru morski care. Poručuje Anđelija O ču li me morski care Daću tebi moje lice Al razigraj besnu buru I potopi do tri lađe Jedna lađa devojačka Druga lađa udovička Treća lađa mladi momci.

3. To isto ali malo drukčije.

Od ove pesme ima treći, duži, ikavski variant. Raslo drvo orahovo, pod drvetom aždaja a u granama kraguj. K njima doleteo "siv zelen njiskavac-vriskavac". Oni ga pitaju što ne ide preko gore i ne donese "bilja kara-bilja" kojim se leče sve bolesti, a osobito ljuvene (ljubavne), a on im veli da se zagledao u oblak u kome igra vilinsko kolo. Sve je kolo zadičila vila Vidosava. Pitaju je "vilenjaci-golotrbenjaci" što se zamislila a ona, da je brojala "zvizde neba vilikoga" samo nije mogla dobrojati "sidamdiset i sidam zvizada". Te su zvezde pale na dno mora, gde mor-papa (morski papa) zida nove dvore "Ni glađene, ni rukom rađene, Već od čistog zraka i oblaka, Plava mraka i zlaćene tame". Kad je to saznala "Smiljana divojka" ona mu poručuje da će mu dati svoje "prebilo lice": "da obljubiš i opet poljubiš" samo ako probudi "tri strašna vitra": Jedan vetar da potopi nebo, drugi zemlju, a treći "mene mladu Smiljanu divojku". Morski papa posluša je, on pusti za trista i trideset godina tri strašna vetra, jedan potopi nebo, drugi zemlju, ali treći nije mogao Smiljane divojke:

Bisedila Smiljana Divojka Bože mili čuda vilikoga Ni mi žao neba nebenita Ni mi žao zemlje zemljevite Al se čudim Budimliji Jovu Kad ujutru bili dan osvane Pa išćera ovce u planinu

4

Gde će svoje (?)* plandovati ovce?......(520 stih).

To isto još malo drukčije.

Od ove pesme najzad ima jedan četvrti, kraći variant, upravo komad od pesme: Slavu slavi Bojičić Alil. Svi begovi došli na slavu samo nema bega Rešid-Bega. Alil pita ko je "kail tražiti Rešida". Najzad se javlja Budalina Tale. On odlazi u Koprivnicu i tu zatiče Rešid Bega gde lovi ribe. On mu se pridruži i tako izlove mnogo ribe. Najzad uhvate u mrežu "čudovište Vasu." Čudovište kidiše na njih, a oni pobegnu, i posramljeni se vrate na slavu. U znak žalosti slava se razbije i sveće se pogase. No čudovište dođe na vrata i stane lupati i izazivati sve Turke poimence:

"O Rešide šta si mi rešio A Alile, puške te spalile A Redžepe hromog Dabe zete I ti Mujo mukom zamuknuo A Sahibe sahat izgubio A ti Tale, otidi otale......"(120 stih).

Sima Pandurović.

Metafizika.

Život je težak ko malter perpendikulara Gnusni eufemizam brevetira ropac Psihologiju delira harangira škopac Mi smo monstrum sumnje u psihi okulara, I demon bluda u polusvetu preživara.

Sve crnjim život teče sad klancem I Pesimističkim tempom izvija se minus I karambolira paralitičkim krkljancem U metafizike otmeni ricinus, I u smežuranja logični kasinus.

V. Živojinović (Mussaka).

Moj život.

– Pokušaj intimne botanike. –

Život je moj bez jedinog zračka Ja ličim na cvet od maslačka.

Život je moj turoban i bez pravca Ja ličim na list od zdravca.

Život je moj tužan i mek ko burek

5

Ja ličim na zeleni kukurek.

Pa šta da činim? Ima li spasenja? Život je moj kao koren od klenja.

Ne! spasenja nema i gnusan je svaki kutić Život je moj otrovan ko ljutić

Polako glođem novoga bola butić Ah moj prutić! ah moj prutić!

Miloš Crnjanski.S puta po Lombardiji.

1. Ravena.

"Lorsk, la grande, Byron, alle quitte RavenneEt cherzhes, sur les, mers, kelk plague loentenne"...

Alfredo du Misse

Lutam, još, modarPo, brežuljcima, rujnimLutam, još, bodarPo; vidicima, nečujnim.

Vidici sve; su, mi tešnji U grimizu: i agatu I sanjam, o jednoj tihoj trešnji Urasloj u tarčužak i "lepu katu" Što raste – baš u ovome satu –

Tamo daleko, u Banatu.

II. Pestum.

"Les champe, n'ete point, noir, les cie, n'ete, pas, mornNon, la joure, rayone , dansse une azure sanse born".

Victoire Iggo

Lutam, još, rovit Po; gorama, sinjim I, vetrom; ovit Vidicima, se, kinjim.

Vidici me ovi gube – I sanjam, dok lutam, svuda Šta, li, rade svilobube U ovome, satu

Tamo, u senci, onog duda

6

Što, veseli, baba-Natu – U Banatu.

Pesma g. L. B. Šimića.

Što se tiče pesme g. L. B. Šimića uredništvo, usled nedostatka vremena nije moglo da utvrdi jednu vrlo važnu stvar, naime:

Sva se pesma g. Šimića sastoji u brojanju do sto i natrag, te glasi:

Siromahova brojanica:

JedanDvaTriČetiri i t. d.

Ali, izostavljeni su brojevi: devedeset sedam i devedeset devet u penjanju, a u natrag – idenju brojevi četrdeset pet i dvadeset osam. Da li ovo dolazi usled lapsusa g. Šimića, i njegovog neslaganja sa klasičnom aritmetikom, koja tako kinji siromahe, ili je to jedna nedokučna i tajanstvena pesnička, lirska intuicija, valja tek utvrditi. Svakako, bojeći se da to nije jedan običan vulgaran lapsus za koji bi nas posle kritičar g. Šimić u "Obzoru" mogao prekoreti, uzdržali smo se od donašanja ove epohalne pesme.

Iz kineske lirike

Sutonsko uzdarje.Preveo s engleskoga

Miloš Crnjanski.

Ti gledaš rascvetalu trešnju I mesečev rog, Koji obasjava Rascvetalu trešnju.I ti misliš o rascvetaloj trešnji I o mesečevom rogu Koji obasjava Rascvetalu trešnju ...

Preveo s engleskogaMiloš Crnjanski.

7

Sumrakov poklon.Preveo s francuskog Miloš Crnjanski.

Ti si gledao rascvetalu trešnju I mesečev rog Koji je obasjavao Rascvetalu trešnju.I ti si mislio o rascvetaloj trešnji I o mesečevom rogu Koji je obasjavao Rascvetalu trešnju.

Preveo s francuskog Miloš Crnjanski.

PS. Od ove nedostižne pesme genialnoga kineskoga pesnika i dželata Pim-Pim-Bim, koja je napisana u IV veku, u Pekingu, ja sam pronašao u jednom fruškogorskom manastiru savremeni staroslovenski prevod koji mi izgleda bliži od gornja dva, jer je iz istoga doba,

Dar prvoga mraka.Preveo sa staroslovenskog po naročitom dopuštenju protosinđela Visariona

Miloš Crnjanski.

Ti ćeš gledati rascvetali ananas I mesečev rog Koji će obasjati Rascvetali ananasI ti ćeš misliti o rascvetalom ananasu I o mesečevom rogu Koji će obasjati Rascvetalu kajsiju.

Preveo sa staroslovenskog po naročitom dopuštenju protosinđela Visariona

Miloš Crnjanski.

NAPOMENA: Otkud ananas mesto trešnja u staroslovenskome prevodu? Prema mojim ispitivanjima to dolazi otud što u to vreme (IV veku pre Hrista) Banaćani nisu poznavali trešnje, a pošto su, kao i uvek bili vrlo otmeni (još su u to vreme prosti paori počeli nositi svilene čarape), to su nepoznatu reč trešnja zamenili poznatijom ananas.[1] Što se tiče reči kajsija ona je tu ušla sigurno nepažnjom kakvog manje otmenog prepisača.

Miloš Crnjanski.

[1] Izdavač je čuo da postoji i četvrta islandska verzija:

Ti! gledaj! rascvetalu trešnju i t. d.

8

Govori se da će g. Crnjanski povodom ovoga otputovati na Island.

Milan Dedinac.

Zatišje slomljenih visoravni.

Slomljenih voda zavitlana platna Vodopada nijagarskih odmetnik zakukuljeni Provalnik iz treće serije, o samo Kada Šarloa boli zub zbog terpentina Zbrkanih osmeha pretrnula zaleđa Kolorisano!

Na zgarištu (dvadeset hiljada Trideset hiljada aeroplana!!!) Hoće li stići? Stići? O sumraka! Raširenih ruku u zapaljena buđenja Zaceren Misisipom samo, samo al ne rekom, Samo sunčana Riba kečiga U huku zaravni=Sumporna Riba kečiga. Veliki barovi okrećućih brodova točak Šareni parkovi u Čehoslovačkoj.

Pesma g. Krkleca.

Uredništvo Pantologije izvinjuje se pred poštovanim čitaocima što nije bilo u stanju doneti pesmu g. Krkleca.

Stvar je, na ime, u ovom.

Urednik je dobio masu rukopisa (među njima i g. Krklecov) u sprovodnim pismima. Mnogi su rukopisi bili bez potpisa, a kako su neka pisma u uređivanju usled urednikovog murdarluka propala, to je urednik morao sam da određuje šta je čije. Ali i pri svem trudu i kraj sve poznate originalnosti g. Krkleca urednik nije bio kadar da prepozna pesmu pisca "Srebrne ceste". Sumnja je pala na čitavo jedno tuce neodredljivih pesama.

Pesma g. L. B. Šimića.

Što se tiče pesme g. L. B. Šimića uredništvo, usled nedostatka vremena nije moglo da utvrdi jednu vrlo važnu stvar, naime:

Sva se pesma g. Šimića sastoji u brojanju do sto i natrag, te glasi:

9

Siromahova brojanica:

JedanDvaTriČetiri i t. d.

Ali, izostavljeni su brojevi: devedeset sedam i devedeset devet u penjanju, a u natrag – idenju brojevi četrdeset pet i dvadeset osam. Da li ovo dolazi usled lapsusa g. Šimića, i njegovog neslaganja sa klasičnom aritmetikom, koja tako kinji siromahe, ili je to jedna nedokučna i tajanstvena pesnička, lirska intuicija, valja tek utvrditi. Svakako, bojeći se da to nije jedan običan vulgaran lapsus za koji bi nas posle kritičar g. Šimić u "Obzoru" mogao prekoreti, uzdržali smo se od donašanja ove epohalne pesme.

10