Fakultet Veterinarske Medicine, Beograd (UNIVERSITY OF BELGRADEFACULTY OF VETERINARY MEDICINE11000 Belgrade, Bul. oslobodjenja 18Tel: +381(11) 265 88 94 +381(11) 36 15 436 / 347) (UNIVERZITET U BEOGRADUFakultet Veterinarske Medicine11000 Beograd, Bul. osloboenja 18.Tel: +381(11) 265 88 94 +381(11) 36 15 436 / 347)UNIVERSITY OF BELGRADEFaculty of Veterinary MedicineDepartment of BIOLOGY

11000 Belgrade, Bul. JNA 18.

Tel: +381(11)658-894;

+381(11)36-15-436 / 347

e-mail: biolog@vet.bg.ac.yu

SEMINARSKI

RAD

Tema: Biologija papagaja i papagaj

kao kucni ljubimac

Beograd,2007.

SADRZAJ:

Uvod__________________________________________str 3

Taksonomija___________________________________str 4

Rasprostranjenost_______________________________str 5

Izgled i gradja__________________________________str 6-7

Reprodukcija___________________________________str 7-8

Ishrana________________________________________str 9

Papagaj kao kucni ljubimac(zivotinja ili igracka)_____str 10-12

Zakljucak______________________________________str13

Literatura______________________________________str14

UVOD

Papagaji predstavljaju ptice raskosnog i sarenog perija cije boje,zvuci i let ukrasavaju krosnje tropskih suma.Papagaji zive sirom planete uglavnom u jatima osim kada su sezone parenja kada se odvajaju po parovima iskazivajuci svoju teritorijalnost.

Oni predstavljaju letne ptice koje se karakterisu velikim krilima i repom,modjutim postoje i vrste papagaja koje imaju kratak rep zaokrugljenog oblika i krila koja su neznatno kraca.Interesantno je i to da postoje papagaji koji su nesto losiji letaci i zive i hrane se na povrsini zemlje kao sto je vrsta pod nazivom Kakapo.

Papagaji se od vecine ptica razlikuju po tome sto su im kljun i noge(imaju cetiri prsta,dva okrenuta napred i dva okrenuta unazad)dobili dodatne mogucnosti tokom zivota i povecanjem sopstvenih potreba.Kljun koriste kao trcu nogupomocu kog mogu da podignu i sopstvenu tezinu kako bi se npr. podigli na granu iznad dok im noge sluze i kao ruke.Njima ptica pridrzava hranu i prinosi je kljunu radi boljeg iskoriscavanja.Naravno postoji jos jedna osobina kod papagaja koja je pojedine vrste dovela i do istrebljenja a to je veoma uverljiva moc oponasanja raznih zvukova i ljudskog govora.Papagaji su takodje poznati po tome sto su veoma privrzeni partneri a poznati su slucajevi da usled iznanedne smrti jednog partnera i onaj drugi ubrzo prestane sa uzimanjem hrane,razboli se i odvede sebe u smrt.

Zbog svoje lepote,velike moci pripitomljavanja i naravno oponasanja ljudskog govora papagaji se od davnina koriste kao kucni ljubimci,ukrasi stana ali i kao ravnopravni clanovi porodica.Posedovali su ih gusari zbog svoje privrzenosti,ali i mnogi vladari starog doba.

TAKSONOMIJA

Phylum:Chordata

Subphylum:Vertebrata

Classis:Aves

Subclassis:Neornithes

Superordo: Neognathae

Ordo: Psittaciformes (Papagaji)

Familija:Psittacidae

RASPROSTRANJENOST

Papagaji su ptice koje naseljavaju veliki broj kontinenata.Naseljavaju Centralnu i Juznu Ameriku,Afriku,delove Azije,Australiju...Njih nema slobodnih u Evropi ali je zato njihova brojnost u evropskim zemljama veoma velika,nazalost u zarobljenistvu.Velika rasprostranjenost papagaja je najcesce uslovljena vremenskim prilikama.

U Australiji i Indiji neke vrste papagaja ljudi ubijaju iz vatrenog oruzija i hvataju u mreze jer ih smatraju stetnim po svoje useve.Porodicu papagaja karakterise velika raznovrsnost vrsta koje zive u predelima nase planete koji im najvise odgovaraju.

Ara Makao,jedna od najpoznatijih vrsta kao i papagaj Amazonac naseljava predele Centralne i Juzne Amerike,Meksika,Gvatamale,Kariba,obale Pacifika,Brazila gde zive i Jandaje,Suncane Aratinge,Perua i Kolumbije.Papagaj Zako naseljava juzne predele Afrike gde ima i papagaja iz porodice Agupornisa koji naseljavaju predele jugozapadne Afrike od Namibije do Bocvane.Najkoloritniji papagaji Lori naseljavaju tropske sume od Filipina,preko Nove Gvineje pa sve do Australije.Aleksandri naseljavaju podrucija juzne Azije i severne Afrike

.

australiski roze kakadu u prirodnom stanistu

IZGLED I GRADjA

U pogledu gradje papagaji spadaju u zdepaste ptice,a njihov opsti izgled uglavnom zavisi od duzine repa.Tako ara zbog dugackog repa deluje vrlo elegantno,sto se ne bi moglo reci za pojedine vrste koje imaju kratak rep.Kod pojedinih vrsta oci su pune dok kod nekih zenice su izdvojene i beonjaca je uocljiva.

Iznad kljuna papagaji imaju vostanicu na kojoj su uocljive dve rupice koje predstavljaju nosne supljine.Kod Talasastog papagaja,zvanog Tigrica na osnovu vostanice ustanovljava se polni dimorfizam.

Veoma vazna odlika papagaja je kljun koji je kod vecine veoma mocan i jak.Gornji deo kljuna je levkastog oblika i povijen,a donji je takodje levkast i uglavnom se savrseno uklapa u gornji,sto ovim pticama omogucava da bez problema otvaraju i iskoriscavaju razne vrste semenja i plodova.Zavisno od nacina ishrane neki papagaji imaju i veoma dugacak kljun,dok je kod nekih vise graciozniji kao sto ima Kakadu,sto najbolje mozemo uociti kada pticu pogledamo iz profila.Kljun prvenstveno sluzi za unosenje i dobavljanje hrane ali ga ove ptice koriste i u samoodbrani.Osim toga,vecina papagaja upotrebljava kljun za razne vratolomije po granama kako bi impresionirali zenku u sezoni parenja.

Prepoznatljiva odlika svih ptica je perije.Predstavlja njihov ukras,zastitu,pomaze im pri letenju...Perije ptica je orozala tvorevina epidermisa koze,analogno dlakama ili krljustima kod ostalih zivotinja,a nastaje u papili koze.Prvo perije sa kojim mladunac dolazi na svet je paperje,ima prostu gradju i izuzetno je meko i rastresito.Perije pticama daje oblik i izgled,omogucava termo regulaciju,svojom bojom i sarama karakterise vrstu ptice,a cesto i pol kod vrste gde je polni dimorfizam jako izrazen.Ono je osnova medjusobnog prepoznavanja,primamljivanja suprotnog poila,a delom i zastita od neprijeatelja.Perije cini 4-8% ukupne tezine ptice.

Razlikuju se tri vrste perija:

1.konturna ili letna

2.pokrovna velika i mala

3.puh ili paperje

Noge papagaje karakterisu dugi prsti sa naboranim koznim prevlakama.Na kraju svakogprsta nalazi se nokat sa nervom i krvnim sudom koji se prostire do pola njegove duzine.Kod papagaja noge nemaju pernati prekrivac.Kod svih papagaja telo je vretenasto i izduzeno,zdrava ptica stoji uspravno ispruzene glave i ima ravno i naleglo perije.

REPRODUKCIJA

Papagaji su ptice koje se uglavnom krecu u jatima ali kako se blizi sezona parenja ptice se odvajaju po parovima i krecu u borbu sa prirodom radi ocuvanja vrste i genetickog materijala.Papagaji za svoja gnezda biraju supljine u stablima,visoke suve grane ili guste krosnje tropskih suma.Kod papagaja uocljiva je i igra udvaranja muzjaka koja se cesto svede na nekontrolisano opterecivanje i uznemiravanje jedinke suprotnog pola dok kod nekih je igra drugacija tj. muzjak igra i skakuce trudeci se da privuce paznju.

Nakon sparivanja kod pojedinih vrsta muzjak i zenka su vezani jedno za dugo

dok ih smrt ne rastavi,medjutim i kada jedan partner ugine i drugi ubrzo dozivi istu sudbinu.Zenke potom u proseku snesu 3-10 sitnih belih jajasca iz kojih se nakon procesa inkubacije,koji traje od dve do cak deset nedelja u zavisnosti od vrste,izlegnu ptici ciji zivot direktno zavisi od privrzenosti roditelja

Tokom procesa inkubacije iskljucivo zenka je ta koja lezi na jajima dok je zadatak muzjaka da obezbedi dovoljnu kolicinu hrane i vode.

Zenke leze na jajima i veoma retko izlaze iz gnezda a muzjak je hrani i obezbedjuje sigurnost teritorije.

Mladi od kad izadju iz jajeta leze u gnezdu sve dok ne budu spremni za let odnosno dok nedobiju dovoljno perija i sazre.

Papagaji se u zarobljenistvu i kao kucni ljubimci relativno uspesno razmnozavaju.Problem nastaje samo sa krupnim vrstama papagaja medjutim i to je prevazidjeno rucnim hranjenjem ptica.Mladi se nakon izleganja posebnom kombinacijom hranljiva spricem hrana na svaka dva sata i time dobijaju sve potrebne suptance za rast i razvoj.Mladi ptic ovako uzgajen posteje pitoma ptica koja je savrsena za kucnog ljubimca.

Za razmnozavanje papagaja u zatocenistvu potreban je adekvatan kavez za tu vrstu,gnezdo od sper ploce,pojacana hrana sa vecom raznovrsnoscu i dovoljno mira!

ISHRANA

U prirodnoj sredini, zavisno od stanista u kojima zive i vrste kojoj pripadaju ishrana papagaja je razlicita.Mogu se hraniti semenjem,bobicama,lesnicima,vocem,povrcem,raznim vrstama trava i lisca, a u njihovom jelovniku se mogu naci i polen,nektar,propolis,insekti i njihove larve,cvece,vodene larve...

Svaka vrsta prilagodjena je sredini u kojoj zivi i ako pokusamo takvu pticu da odgajimo u zarobljenistvu,veoma ce se tesko navici na domacu hranu jer je ona za pticu nova i neuobicajena.

Ako resite da cuvate papagaja kao kucnog ljubimca najvaznije je da ga dobro i kvalitetno hranite jer prvenstveno od toga i zavisi njegov zivotni vek i opsti izgled ptice.Zbog toga u kavez mora biti dovoljan broj posuda za semenje,vodu,minerale i vitamine kao i jaslice za voce i povrce.

Jaslice za zelenis(list maslacka,spanac,list persuna) postaviti sa spoljne strane kaveza kako ostaci ne bi upali u kavez i zagadili se izmetom,a kada je rec o zelenisu treba izbegavati kupus i karfiol jer mogu izazvati proliv ili dizenteriju sto moze usmrtiti pticu.Najcesce u ishrani papagaja koristi se proso,suncokret crni ili sareni,ovas,uljana repica,konoplja itd.Poslastice su im kikiriki ali u malim kolicinama jer je kalorican,orah,jabuka...

Masti i ugljeni hidrati sluze kao izvor energije.Osim toga,masti mogu da sluze i kao sredstvo za prenos vitamina,belancevine ucestvuju u formiranju misica,perija,koze,kljuna,kostiju.Proso,psenica i jecam sadrze manje belancevina nego pirinac,suncokret,mak,konoplja i obican ili grcki orah.najvise belancevina ima u ribljem brasnu ili u kuvanim kokosijim jajima.

Pri nepravilnoj,jednolicnoj ishrani kod ptica se pojavljuju bolesti vezane za protok materija u organizmu.U takvim slucajevima ptica je nakostresena, a njeno perije gubi sjaj.Nedostaci vitamina A , B i D su najcesci uzroci poremecaja rezmene materije.Pticama u zatocenistvu je takodje neophodan dodatak vitamina i minerala u vodi

PAPAGAJ KAO KUCNI LJUBIMAC

Papagaji predstavljaju izmedju svega i ptice koje su veoma pogodne za drzanje u kucnim uslovima kao savrseni kucni ljubimci uz malo vremena,paznje i ljubavi.Papagaje su jos moreplovce odusevili svojom privrzenoscu i koloritetom i time obezbedili svoje mesto pored coveka.

Cuvanje papagaja kao kucnog ljubimca svima zvuci kao jednostavan zadatak(ne cvili,ne trazi veliki prostor vec samo neki mali kavez,malo semenki,vode i to je to jos samo da progovori)naravno cuvanje papagaja zahteva mnogo ozbiljniji stav ako zelite zdravu,veselu,raspevanu i razigranu picu u svom domu.

PAPAGAJ NIJE IGRACKA KOJOM CE TE ISPUNITI HIROVE RAZMAZENOG DETETA!!!

Na zalost,ali stvari tako stoje.Dosta tigrica,nimfi,popagaja iz porodice agupornis zavrsi u kontejnerima ili zakopani u zemlji ispred zgrade vec samo nekoliko nedelja po dolasku u vlasnikov stan.Ljudi nakon kupovine ptice iz najblizeg zooshopa prestaju da razmisljaju o potrebama svog ljubimca time sto zivotinju prepustaju svojoj deci koja ih cesto shvataju kao plisane igracke koje nemaju svoje zahteve i moranja.Ali...

Pre nego sto se opredelite za cuvanje papagaja dobro razmislite da li mozete da ispunite potrebe i dobro razmislite koja ce vrsta najvise odgovarati vama i uslovima kojima vi raspolazete.Nabavka papagaje moze biti i komplikovan posao ako zelite neku posebnu vrstu ili ako zelite pticu koja je rucno odhranjena.Cena rucno odhranjenih papagaje je uglavnom dva puta skuplju nego uobicajena.Ako zelite mladu i zdravu pticu preporucljivo je da je nabavite kod odgaivaca,sa prstenom,nego u najblizem zooshop-u jer ce te biti sigurni u kvalitet vaseg ljubimca.

Da bi ste cuvali papagaja kao kucnog ljubimca pre svega je ptrebno obezbediti adekvatan kavez za vrstu za koju ste se opredelili.Sto veci kavez sigurno je bolji za pticu,takodje bitnija je njegova sirina nego visina ali u srazmeri.Kavez je potrebno da stoji u prostriji u kojoj i vi provodite najvise slobodnog vremena i nikako ne sme biti izlozen promaji jer je ona opasna po zivot vaseg ljubimca.Kuhinja takodje nije dobar izbor zbog ceste promene temperature i isparavanja.Povoljno bi bilo da kavez bude u visini vase glave kako bi ptica imala realnu sliku i pregled desavanja.

Prvih dve do tri nedelje pticu ne treba uznemiravati,pustati iz kaveza a treba i izbegavati nagle pokrete u blizini kaveza.To je veoma bitno jer se za to vreme ptica prilagodjava ukucanima,prostoru,desavanjima u vasem stanu.Kavez mora biti od zice koja ne rdja jer se vasa ptica tako moze otrovati.Ako je dno kaveza dovoljno duboko ono se moze obloziti papirom koji sluzi za upijanje vlage i mirisa.U kavezu mora da ima mesta za jednu ili bolje za dve hranilice za razlicitu vrstu semenja,potrebna je posuda za vodu,jedna mala posuda za minerale,sitan pesak ili tvrdo kuvano zumance i jedna ili dve jaslice za zelenis,voce,grancice.U kavezu se obavezno nalaze stajalice(jedna visoko u kavezu,tu ce ptica najcesce spavati,ostale su nasumice po kavezu i u blizini posuda kako bi ptici bilo zgodno da se hrani)Bitno je i da jedna bude postavljena suprotno od ostalih jer u prirodi nisu sve grane paralelne i jednake.Ako su vam stajalice plasticne,zamenite ih stajalicama od drveta jer ce tako papagaj imati cvrsci i pravilniji stav nogu a koristice i za ostrenje kljuna.Kako bi vasa ptica zadovoljila potrebu za igrom korisno je da joj se u kavezu uvek nadje nesto od igracaka.Igracke mozete sami napraviti od nekog prirodnog materijala ali mozete i kupiti.Najbolje je kupiti one koje se sastoje od plastike,drveta,posebnih kanapa sto ce papagaj sa zadovoljstvom brzo raskomadati i rasturiti.Veoma je vazno da vodite racuna sta stavljete u kavez sa ljubimcem kako ga ne bi otrovali,takodje u kavez nikako ne sme da se nadje ogledalce,koje cesto moze da se kupi kao dodatak kavezu jer ce papagaj tu videti partnera ili protivnika sto ce mu skrenuti paznju sa vas.

Hranu i vodu treba svakodnevno menjati.Potrebno je da kavez uvek bude cist jer nagomilani ostaci hrane u kombinaciji sa izmetom i vlagom lako pocnu da budjaju.

Naravno uz sve ovo papagaju je potrebna i svakodnevna paznja i druzenje kako bi se navikla i kako bi vas prihvatila kao nerazdvojivog svog clana.

igracke su neophodne za zdravlje vaseg ljubimca

Kada uvidite da se vas papagaj umirio,prihvatio prostor kao svoju teritoriju i kada uocite da je sve znatizeljniji i da mu kavez postaje uzak mozda je to pravi trenutak za njegov prvi let van kaveza.Ako ptica nije rucno odhranjena nemojte ocekivati da ce nakon prvog napustanja kaveza sleteti kod vas.

Ptica ce kavez napustiti vrlo opreznoi pazljivo a pritom ako u sobi ima jos nekog neprestano ce odmeravati svaki potez i promenu.Pre nego sto otvorite vratanca od kaveza proverite da li su sva vrata kao i svi prozori zatvoreni jer ne bi bilo prijatno da se odmah uverite koliko je mali prostor potreban papagaju da se provuce kako bi pobegao.

Kada se odvoji nogama od cvrste podloge i poleti veliki broj papagaja se prvo zaleti ka prozorima preko kojih je obavezno da stoji zavesa ili zbog zbunjenosti i straha krene da udara po zidovima.U ovakvim situacijama ptica moze da se povredi ali uglavnom prodje bez povreda a u isto vreme nauci vaznu lekciju.Kada poprvi put sleti van kaveza nacice neko visoko i udaljeno mesto gde ce se pritajiti i posmatrati sta se desava nakon njegovog izlaska.

Takodje vas moze i iznenaditi ako vasa ptica celog dana ne pokaze znake uzbudjenja i hrabrosti tako da je mogudje da provede kompletan dan a i celu noc van kaveza.

Ali na svu srecu osecaj gladi ce je naterati i na poteze rizicne za nju tako da ce sa sigurnoscu uci u kavez jer ptica ipak zna da se tu nalazi hrana,voda i sve sto joj je potrebno.

Nakon prvog uspesnog izlaska iz kaveza ptica ce sve cesce osecati potrebu za slobodnim letom i druzenje sa vlasnikom.

Ako ptica nije rucno hranjena.Proces pripitomljavanja,ucenja imitiranja ljudskog govora,defekacija na odredjenom mestu kao i odvikavanje zivotinja od grickanja namestaja,knjiga,fotografija ili glasnog oglasavanja mozete uvezbavati sa vasim ljubimcem uz pomoc njegove omiljene hrane i kroz igru i trening.

Imati u stanu pernatog ljubimca moze biti veoma interesantno i preporucio bi svakom ko nije alergican na perije!!!

Literatura

www.lexicon-of-parrots.com

www.papagaji.info

www.petplanet-magazine.com

1

2