Para Graff f Fff

Para

graf

Por

esko

-rač

unov

odst

veni

ins

truk

tor

• b

r. 1

00 •

okt

obar

201

4.

Izdavači:Paragraf Co d.o.o.11000 Beograd, Takovska 42tel: 011/3290-498, 018/528-808Paragraf Lex d.o.o.21000 Novi SadJovana Boškovića 5 tel: 021/457-421

Generalni direktor:Bratislav Milovanović

Glavni i odgovorni urednik: Snežana Radović

Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: dr Marina Protić

Urednik za radne odnose i zarade: Nada Đorđević

Urednik za fiskalni sistem: Aleksandar Milanović

Viši saradnik u Redakciji: Nikola Jerinić

Redakcija:Mara CvetkovićDušan Pavlović

Sekretar redakcije:Lidija Bogojević

Autor časopisa:Ljiljana Pjevač Pejović

Tehnički urednik:Dragana Memišić Kljujić

Dizajn:Dragana Memišić Kljujić

Štampa:Beograf, Nova Pazova

Copyright © Paragraf, www.paragraf.rs

Impressum

Zainteresovani ste za reklamiranje u časopisu

Poresko-računovodstveni instruktor?

Više informacija na: 011/3292-067, 2750-024; [email protected]

ili www.paragraf.rs

ISSN 2217-3803

Broj izašao iz štampe:15.10.2014. godine

www.paragraf.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336.2+657

PORESKO-računovodstveni instruktor : časopis za poreze, računovodstvo, zarade, finansijsko i radno pravo / glavni i odgovorni urednik Snežana Radović. - [Štampano izd.]. - God. 1, br. 1/7 (2010)- . - Beograd (Takovska 42) : Paragrag Co ; Novi Sad (Jovana Boškovića 5): Paragraf Lex, 2010- (Nova Pazova : Beograf). - 28 cm

Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) =ISSN 2217-3293ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.)COBISS.SR-ID 179253260

Poresko-računovodstveni instruktor • oktobar 2014. • Br. 100 1

2 Poresko-računovodstveni instruktor • oktobar 2014. • Br. 100

KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2014/2015. GODINUDATUM MESTO REDAKCIJA ČASOPISA TEMA NAPOMENA

Januar/februar 2015. Beograd/Novi Sad/Niš Budžetski instruktor Izrada i dostavljanje završnog računa

budžetskih korisnika za 2014. godinuJednodnevno savetovanje

Januar/februar 2015. Beograd/Novi Sad/Niš

Poresko-računovodstveni

instruktor

Finansijski izveštaji i poreski bilans privrednih društava za 2014. godinu

Jednodnevno savetovanje

Maj 2015. Vrnjačka banja Sve redakcije Novine i praktična primena aktuelnih propisa Višednevno savetovanje

Septembar 2015. Palić Sve redakcije Novine i praktična primena aktuelnih propisa Višednevno savetovanje

Uvek ažuran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama možete naći na www.paragraf.rs.Prijavite se na našu mailing listu, kako biste blagovremeno bili obavešteni o savetovanjima.

i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE

Obaveštavamo Vas da Vam je, kao pretplatnicima na štampano izdanje kompanije Paragraf, omogućen pristup svim časopisima, izdanja na koje ste pretplaćeni,

objavljenim od početka izlaska časopisa pa sve do kraja 2013. godine.Časopisi su u elektronskom (PDF) formatu i možete im pristupiti na sledeći način:

1. Posetite naš vebsajt www.paragraf.rs i kliknite na "Korisnički kutak";2. Otvorite "Sadržaj i download svih štampanih izdanja";3. Izaberite časopis na koji ste pretplaćeni;4. Sa leve strane unesite šifru koju smo Vam poslali;5. Nakon unosa šifre, sa leve strane će se otvoriti spisak svih objavljenih brojeva časopisa.

Takođe, na istoj strani, u glavnom prozoru, omogućen Vam je i pristup zbirnom sadržaju, u kome se nalaze naslovi svih tek-stova koji su objavljeni u tom izdanju. Ovaj zbirni sadržaj Vam daje mogućnost da lako i brzo locirate neki tekst, ukoliko ste zaboravili u kom je broju objavljen - jednostavno, u polje "Nađi" počnite da kucate bilo koji pojam koji tražite i u dobićete listu dokumenata koji imaju zadati pojam u svom naslovu.

OBRASCINa našem sajtu www.paragraf.rs, u delu Besplatno, možete preuzimati popunjive i po rubrikama sistematizo-vane obrasce u PDF formatu.

AKTUELNI STATISTIČKI PODACINa adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa potrošačkih cena i ostalog.

KONTAKT SA REDAKCIJOMPitanja možete postaviti urednicima u redakciji:• pozivanjem broja telefona 011/ 3292-249, 3294-024 u periodu od 9-13h ili• slanjem pitanja na e-mail adresu: [email protected] i to iz sledećih oblasti: - Porez na dodatu vrednost; - Porezi na imovinu (porez na prenos apsolutnih prava, porez na poklon); - Porez na dobit pravnih lica; - Izbegavanje dvostrukog oporezivanja; - Poreski postupak; - Računovodstvo i revizija privrednih društava (mala, srednja i velika preduzeća); - Porez na dohodak; - Obračun zarada, naknada i drugih ličnih primanja.

SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTUNa www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od značaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.

Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296

• Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)

011/2750-024, 011/2750-035


I Aktuelni statistički podaci i informacijeII Kalendar poreskih i računovodstvenih

obavezaIII Porez na dodatu vrednost

III-1 Primena propisa pri obračunu i plaćanju

III-2 Poreska oslobođenja i olakšiceIII-3 Specifičnosti određenih

delatnostiIII-4 Instruktivni saveti

IV Porez na dobitIV-1 Primena propisaIV-2 Utvrđivanje obaveze za porez na

dobit pravnih licaIV-3 Utvrđivanje obaveze poreza na

dobit poslovnih jedinicaIV-4 Poreski podsticaji i olakšiceIV-5 Instruktivni saveti

V Izbegavanje dvostrukog oporezivanjaVI Radni odnosi, zarade, naknade, dodaci,

druga primanja i doprinosiVI-1 Porez na dohodakVI-2 Doprinosi za obavezno socijalno

osiguranjeVI-3 Obračuni, knjiženja i obrasciVI-4 Radni odnosiVI-5 Penzijsko-invalidsko i zdravstveno

osiguranje i drugi oblici zaštite

VII Poreski postupak i poreska administracijaVII-1 Prava i obaveze poreskih

obveznikaVII-2 Identifikacija i registracijaVII-3 Poreske prijaveVII-4 Utvrđivanje činjenica i

utvrđivanje porezaVII-5 Reprogram i otpis poreskog dugaVII-6 Prinudna naplata porezaVII-7 Nadzor i kontrolaVII-8 Poreska krivična dela i poreski

prekršajiVII-9 Pravni lekovi u poreskom

postupkuVII-10 Spoljnotrgovinsko i devizno

poslovanjeVII-11 Upravni postupak, obligacije i

privredna društvaVIII Ostali porezi

VIII-1 Porezi na imovinu (imovina, nasleđe i poklon, apsolutna prava)

VIII-2 Porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara

VIII-3 Porez na premije neživotnih osiguranja

VIII-4 Instruktivni savetiIX Akcize

IX-1 Obveznici i stope akcize

IX-2 Obračun i naplata akcizeIX-3 Oslobođenja i olakšice kod

plaćanja akcizeIX-4 Povraćaj i refakcija akcizeIX-5 Duvan

X Fiskalne kaseXI Igre na srećuXIII Računovodstvo i izveštavanje

XIII-1 Računovodstvo privrednih društava, zadruga, preduzetnika i drugih pravnih lica

XIII-2 Izveštavanje privrednih društava koja primenjuju MRS/MSFI

XIII-3 Izveštavanje privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika koja primenjuju MSFI za MSP

XIII-4 Izveštavanje privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika koja ne primenjuju MRS/MSFI i MSFI za MSP

XIII-5 Finansijske institucijeXIV Interna i eksterna revizija

XIV-1 Interna revizijaXIV-2 Eksterna revizija

XV Službena mišljenjaXVI Sudska praksaXVII Strana sudska praksaXVIII Modeli

Redovne rubrike u časopisu Poresko-računovodstveni instruktor

PRETPLATOM NA ŠTAMPANO IZDANJE PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:


III POREZ NA DODATU VREDNOST Pitanja i odgovori

PDV tretman prometa usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem u slučaju kada se deo naknade za taj promet ostvaruje u vidu prenosa prava raspolaganja na dobrima koja postaju osnovna sredstva pružaoca usluge ................................................................................................................. 11

Pravo obveznika PDV na odbitak prethodnog poreza obračunatog za promet usluga smeštaja koje su izvršene za lične potrebe stranog fizičkog lica - osnivača tog privrednog društva .......................................... 12

Pravo fizičkog lica - poljoprivrednika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 8.000.000 dinara na PDV nadoknadu ................................................................................... 13

Pravo obveznika PDV na odbitak prethodnog poreza obračunatog za promet dobara bez naknade ............. 14

Brisanje obveznika PDV iz sistema PDV i obaveza popisa zaliha i ispravke odbitka prethodnog poreza ..... 15

Plaćanje čekovima od strane kupca sa teritorije APKM i nemogućnost refakcije PDV ................................. 17

Uslovi za oslobođenje od PDV kod pružanja usluga prevoza povezanih sa uvozom dobara, odnosno sa tranzitom dobara .......................................................................................................................................... 18

IV POREZ NA DOBIT

POREZ NA DOBIT PO ODBITKU NA PRIHODE KOJE NEREZIDENTNO PRAVNO LICE IZ JURISDIKCIJE SA PREFERENCIJALNIM PORESKIM SISTEMOM (OFF SHORE KOMPANIJA) OSTVARI OD REZIDENTNOG PRAVNOG LICA ..................................................................................... 20

1. Porez na dobit po odbitku na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica ................202. Pojam jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom i nerezidentnog pravnog lica iz te jurisdikcije .............213. Prihodi nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom koji se oporezuju porezom na dobit po odbitku ..................................................................................................................................224. Poreski tretman prihoda koje nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom ostvari od rezidentnog pravnog lica .........................................................................................................................235. Krivična odgovornost zbog neuplaćivanja poreza po odbitku ...............................................................................25

Sadržaj PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 100 • OKTOBAR 2014.


Pitanja i odgovori

Isplata dividende i obaveza dostavljanja akcionarima potvrde o plaćenom porezu po odbitku .................... 26

VI RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

MINIMALNA ZARADA ............................................................................................................................... 27

1. Minimalna zarada za period januar - decembar 2015. godine ...............................................................................272. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o radu izmenjene su odredbe kojima je uređena minimalna zarada ...283. Formule za preračun minimalne zarade sa neto na bruto iznos ............................................................................294. Primer obračuna minimalne zarade, poreza i doprinosa .......................................................................................305. Podnošenje Obrasca PPP-PD - Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima ....................316. Računovodstveno evidentiranje ...........................................................................................................................327. Obaveza ugovaranja minimalne zarade ................................................................................................................32

NAKNADA ZARADE NA TERET SREDSTAVA POSLODAVCA ................................................................ 33

Pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada koja se isplaćuje na teret sredstava poslodavca ......331. Naknada zarade za odsustvovanje na dan praznika koji je po zakonu neradan dan ................................................342. Naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora .......................................................................................363. Naknada štete zaposlenom zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora ......................................................................384. Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva .........................................................................................................385. Neplaćeno odsustvo .............................................................................................................................................406. Naknada zarade za vreme vojne vežbe ...................................................................................................................437. Naknada zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog ...................................................448. Naknada zarade za vreme prekida rada po nalogu nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca ....479. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada ......................................................................................48

10. Naknade zarade za bolovanje do 30 dana .................................................................................................................52

NAKNADA ZARADE ZA BOLOVANJE PREKO 30 DANA KOJE SE ISPLAĆUJE NA TERET ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA .............................................................................................................. 59

1. Osiguranici koji imaju pravo na naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana ......................................................592. Slučajevi u kojima osiguranik ima prava na naknadu zarade za bolovanje bez obzira na isplatioca ........................603. Slučajevi u kojima osiguranici nemaju pravo na naknadu zarade .........................................................................614. Uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade ...................................................................................................615. Datum početka i završetka privremene nesposobnosti za rad i dužina korišćenja prava na naknadu .....................626. Povezivanje privremene sprečenosti za rad ...........................................................................................................637. Obavezno upućivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti ............................................................................648. Osnov za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana ............................................................................64


9. Usklađivanje osnova za naknadu zarade ...............................................................................................................6610. Visina naknade zarade .......................................................................................................................................6911. Naknada zarade u posebnim slučajevima ...........................................................................................................7112. Obezbeđivanje i isplata naknade zarade .............................................................................................................7213. Obaveze koje se plaćaju .....................................................................................................................................7314. Primer obračuna naknade zarade na teret RFZO za prvi mesec za koji se isplaćuje na teret RFZO i za mesec za koji se vrši prvo usklađivanje naknade .................................................................................................................7315. Obrasci koji se podnose Filijali RFZO za refundaciju naknade ..........................................................................75

NAKNADA ZARADE ZA BOLOVANJE PREDUZETNIKA ........................................................................ 80

1. Zakonski osnov za naknadu zarade za vreme bolovanja preduzetnika ...................................................................802. Osnov za utvrđivanje visine naknade zarade za preduzetnike ...............................................................................803. Usklađivanje osnova za naknadu zarade preduzetnika ..........................................................................................814. Visina naknade zarade i isplata ............................................................................................................................815. Obrasci i druga dokumentacija koja se dostavlja za isplatu naknade preduzetnika ................................................81

OBAVEZE POSLODAVCA U SLUČAJU POVREDE NA RADU, PROFESIONALNOG OBOLJENJA I OBOLJENJA U VEZI SA RADOM ............................................................................................................ 82

Pitanja i odgovori

Utvrđivanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem osiguranicima koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima ............................................................ 84

Nepriznavanje vremena provedenog na radu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima prilikom obračuna minulog rada .................................................................................................................. 85

Utvrđivanje godišnjeg ličnog koeficijenta za kalendarsku godinu u kojoj osiguranik PIO fonda odlazi u penziju ....................................................................................................................................................... 86

Priznavanje sportskog staža u penzijski staž na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja .................................................................................................................................. 87

VII PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA, OSTALI POREZI

KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI "Sl. glasnik RS", br. 105/2014 ...................................................................................... 88

OBAVEŠTENJE PORESKE UPRAVE O PODNOŠENJU PPP-PD ZA OVP 106 ........................................ 89

PRAVILNIK O PORESKOJ PRIJAVI ZA POREZ I DOPRINOSE PO ODBITKU .................................... 90

OBAVEZA UPLATE DELA DOBITI JAVNIH PREDUZEĆA I DRUGIH OBLIKA ORGANIZOVANJA U REPUBLIČKI BUDŽET PREMA ZAKONU O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2014. GODINU I ZAKLJUČKU VLADE RS OD 3.10.2014. GODINE ................................................................ 92


Zaključak Vlade od 3.10.2014. godine ....................................................................................................................92

USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA PREKO STRANE INSTITUCIJE ELEKTRONSKOG NOVCA ......................................................................................................................... 93

Obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko banke .....................................................................................93Platni promet sa inostranstvom preko strane institucije elektronskog novca .............................................................94Prednosti i rizici obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko strane institucije elektronskog novca ..............96

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U VEZI SA SPROVOĐENJEM STATUSNE PROMENE IZDVAJANJA UZ OSNIVANJE JAVNOG AKCIONARSKOG DRUŠTVA ............................... 98

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U VEZI SA ZAJEDNIČKIM DELOVANJEM I INDIREKTNIM STICANJEM AKCIJA SA PRAVOM GLASA OD STRANE ČLANOVA NADZORNOG ODBORA JAVNOG DRUŠTVA ......................................................................................... 99

Pitanja i odgovori

Ugovaranje obaveze izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama po isporuci pojedinačnih dobara odnosno usluga ......................................................................................................... 101

Upis u registar poljoprivrednih gazdinstava i ostvarivanje prava na podsticaj ............................................ 102

Nadležnost suda za ocenu zakonitosti rešenja o izboru, imenovanju ili razrešenju direktora javnog preduzeća .................................................................................................................................................... 103

VIII OSTALI POREZI

KOJE PODZAKONSKE AKTE SU DUŽNE, A KOJE MOGU DONETI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, RADI UTVRĐIVANJA POREZA NA IMOVINU ........................................................... 104

Pravni osnov za donošenje podzakonskih akata za utvrđivanje poreza na imovinu ..................................................104Nadležnost za donošenje ........................................................................................................................................105

PRIMENA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU U POJEDINIM SLUČAJEVIMA IZ PRAKSE ........ 119

ODGOVORI NA PITANJA PRETPLATNIKA SA ASPEKTA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ......123

XIII RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE AKTIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIČENJA ............... 125

Račun 280 - Unapred plaćeni troškovi ..................................................................................................................125Račun 281 - Potraživanja za nefakturisani prihod ..................................................................................................126Račun 282 - Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza ..........................................................................................127Račun 289 - Ostala aktivna vremenska razgraničenja .............................................................................................128


RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE PASIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIČENJA ................. 130

Račun 490 - Unapred obračunati troškovi .............................................................................................................130Račun 491 - Unapred naplaćeni prihodi ................................................................................................................131Račun 494 - Razgraničeni zavisni troškovi nabavke ...............................................................................................131Račun 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije ...............................................................................................132Račun 496 - Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja ....................................................................................132Račun 499 - Ostala pasivna vremenska razgraničenja ............................................................................................133

KOMENTAR NOVE ODLUKE O KONTNOM OKVIRU I SADRŽINI RAČUNA U KONTNOM OKVIRU ZA DAVAOCE FINANSIJSKOG LIZINGA "Sl. glasnik RS", br. 87/2014 .......................................... 135

KOMENTAR NOVE ODLUKE O SADRŽAJU I FORMI OBRAZACA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA DAVAOCE FINANSIJSKOG LIZINGA "Sl. glasnik RS", br. 87/2014 ........................................................... 137

Sadržina pozicija u obrascu Bilans stanja ...............................................................................................................138Sadržina pozicija u obrascu Bilans uspeha ..............................................................................................................138Sadržina pozicija u obrascu Izveštaj o ostalom rezultatu .........................................................................................139Sadržina pozicija u obrascu Izveštaj o tokovima gotovine .......................................................................................139Sadržina pozicija u obrascu Izveštaj o promenama na kapitalu ...............................................................................141Napomene uz finansijske izveštaje .........................................................................................................................141

KOMENTAR NOVE ODLUKE O OBLIKU I SADRŽAJU STATISTIČKOG IZVEŠTAJA ZA DAVAOCE FINANSIJSKOG LIZINGA "Sl. glasnik RS", br. 87/2014 .................................................................................... 142

NAPLATA POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA PO OSNOVU SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA I UGOVARANJE KLAUZULE O REŠAVANJU SPORA PUTEM SUDA ILI ARBITRAŽE ...... 145

Provere potencijalnog partnera pre zaključenja spoljnotrgovinskog ugovora ............................................................145Rešavanje problema putem suda ili arbitraže ..........................................................................................................146

Pitanja i odgovori

Određivanje visine udela novog člana društva koji je udeo stekao konverzijom potraživanja ..................... 147

Povraćaj predmeta lizinga ako stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije niti izmiruje obaveze po osnovu lizing naknade ........................................................................................................................... 148

Sprovođenje ugovora o asignaciji kada je dužnik strano lice - nerezident ................................................... 149

Predmet ugovora o faktoringu - potraživanje radi čije naplate se vodi postupak prinudnog izvršenja ne može biti predmet ugovora .................................................................................................................... 150

Nemogućnost prebijanja dugovanja i potraživanja između rezidenta i nerezidenta - osnivača kada je predmet prebijanja građevinsko zemljište kupljeno pozajmicom osnivača ................................................. 150


XV SLUŽBENA MIŠLJENJA

ODABIR AKTUELNIH SLUŽBENIH MIŠLJENJA .................................................................................. 152

Primena propisa o računovodstvu i o reviziji kroz mišljenja Ministarstva finansija .................................... 152

Obaveza podnošenja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za pravna lica koja se nalaze u postupku stečaja ......152Vrednovanje imovine i obaveza u slučaju statusne promene spajanja sa pripajanjem ...............................................152

Primena propisa o porezu na dodatu vrednost kroz mišljenja Ministarstva finansija .................................. 153

Utvrđivanje poreskog dužnika za promet dobara i usluga u okviru rekonstrukcije građevinskog objekta ................153PDV tretman davanja na privremeno korišćenje dobara za potrebe otklanjanja posledica poplave .........................154Pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke novina i časopisa koje obveznik PDV nabavlja u cilju analize medijskog prisustva ...................................................................................................................................155Poreski tretman prometa usluga prevoza bez naknade, na osnovu akta jedinice lokalne samouprave ......................155Poreski tretman prometa usluga dezinsekcije i deratizacije koju obveznik PDV vrši u objektima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ..............................................................................................................156

Primena propisa o porezu na dohodak građana kroz mišljenja Ministarstva finansija ................................ 157

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja autorskih naknada ........................................................................................157Oporezivanje prihoda fizičkog lica stranog rezidenta za dohodak koji nije ostvaren na teritoriji Republike Srbije ...159

Primena propisa o porezima na imovinu kroz mišljenja Ministarstva finansija .......................................... 160

Neispunjenost uslova za oslobođenje od poreza na imovinu za objekat - spomenik kulture u kome se prodaje štampa, obavljaju menjački poslovi, prodaje brza hrana, pružaju usluge pripreme i posluživanja pića i sl. ..............160Nemogućnost lokalne samouprave da propiše oslobođenja od poreza na imovinu za stambene objekte čiji su vlasnici ostvarili pravo na državnu pomoć zbog šteta pretrpljenih od poplava .........................................................161

XVI SUDSKA PRAKSA

ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE • Upravni sud • Privredni apelacioni sud • .............................. 162

Pravo na odbitak prethodnog poreza kad je dobavljaču poreskog obveznika oduzet PIB .........................................162Nepotupnost utvrđenog činjeničnog stanja na kome se zasniva obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost ..........163Zasnivanje obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost na činjenicama utvrđenim u upravnom sporu...................164Obračun zatezne kamate u poreskom postupku ......................................................................................................164Pretpostavka za nastupanje prekida zastarelosti izvršenja poreske obaveze ...............................................................165Dejstvo rešenja Poreske uprave koje predstavlja nalog nadležnom organu da izvrši upis založnog prava ..................166Izricanje mere privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole ...................................................166Izvršenje novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku i nemogućnost povraćaja iznosa kao neosnovano plaćenog .................................................................................................................................................................167


Osnovanost rešenja o prinudnoj naplati poreza po osnovu obaveze koja je dospela za plaćanje ...............................168Početak i tok postupka prinudne naplate poreza .....................................................................................................169Teret dokazivanja činjenica na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze ..........................................................170

XVIII MODELI

Ugovor o radu sa poslodavcem kod koga nije zaključen kolektivni ugovor, niti donet pravilnik o radu ..... 171

Aneks ugovora o radu - upućivanje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca na period do godinu dana ............................................................................................................................................... 183

Obaveštenje o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu - upućivanje na rad kod drugog poslodavca ...................................................................................................................................... 184

Rešenje o privremenom premeštaju zaposlenog na druge poslove bez ponude aneksa ugovora ................... 185

Ugovor o radu na daljinu ............................................................................................................................ 186

• AKTUELNE VESTI 189

• KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Oktobar / Novembar 2014. godine ............................................................................................................ 194

• AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE ............................................................................ 216

POREZ NA DODATU VREDNOST III


PITANJE I ODGOVOR

PDV tretman prometa usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem u slučaju kada se deo naknade za taj promet ostvaruje u vidu prenosa prava raspolaganja na dobrima koja postaju osnovna sredstva pružaoca uslugePitanje:

• Kakavjeporeskitretmanprometadobaraiuslugakodpriključenjaobveznikanaelektro-energetskisistem,uslučajukadaprivrednodruštvoimaobavezudaizgradipriključaknaelektro-energetskisistemiprenesepravoraspolaganjanatomdobruprivrednomdruštvuzadistribucijuelektričneenergije?

Odgovor:Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007,

93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon- dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i razmena dobara za druga dobra ili usluge (stav 3. tačka 8) istog člana Zakona).

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Prometom usluga u smislu ovog zakona smatra se i razmena usluga za dobra ili usluge (stav 3. tačka 4) istog člana Zakona).

U skladu sa odredbom člana 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicu kod prometa dobara i usluga čini iznos naknade (u nov-cu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Ako se naknada ili deo naknade ne ostvaruje u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržiš-na vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV (stav 4. istog člana Zakona).

Prema tome, kada je ugovorom za individualni priključak objekta kupca zaključenim između privrednog društva koje je obveznik PDV i privrednog društva za distribuciju električne energije, predviđena obaveza privrednog društva da izvrši nabavku dobara i usluga i izgradi priključak (pribavi sve relevantne dozvole, pribavi projekat, nabavi potrebna dobra i izgradi priključak i dr), pri čemu privrednom društvu za distribuciju električne energije prenosi pravo raspolaganja na tom priključku, osnovicu za obračunavanje PDV za promet usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem čini ukupan iznos naknade koji obveznik PDV - privredno društvo za distribuciju električne energije prima ili treba da primi za ovaj promet, bez PDV, a u koju se, pored dela naknade koja se naplaćuje u novcu, uračunava i tržišna vrednost priključka koji je privredno društvo prenelo u vlasništvo privrednog društva za distribuciju električne energije (izgrađeni priključak sa svim troškovima koje je obveznik imao prilikom njegove izgradnje, uključujući i troškove pribavljanja dozvola i izrade projekta).

Sa druge strane, obveznik PDV - privredno društvo koje prima uslugu priključenja na elektro-energetski sistem ima oba-vezu da za prenos prava raspolaganja na priključku na elektroenergetski sistem, obračuna PDV i za taj promet izda račun u skladu sa Zakonom. Osnovicu za obračunavanje PDV u ovom slučaju čini tržišna vrednost usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem, umanjena za novčani iznos koji ovaj obveznik PDV doplaćuje privrednom društvu za distribuciju električne energije, bez PDV. S tim u vezi, obveznik PDV - privredno društvo koje prima uslugu priključenja na elektro-energetski sistem ima pravo da PDV koji mu je obračunat za promet dobara i usluga koje nabavlja u cilju izgrad-nje priključka na elektro-energetski sistem, odbije kao prethodni porez, ako poseduje propisanu dokumentaciju - račune prethodnih učesnika u prometu za promet tih dobara i usluga, koji su izdati u skladu sa Zakonom, s obzirom da predmetna dobra i usluge koristi ili će koristiti da bi izvršio oporezivi promet dobara - prenos prava raspolaganja na predmetnom priključku.

III POREZ NA DODATU VREDNOST


U vezi načina utvrđivanja osnovice za obračunavanje PDV za promet usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem u slučaju kada se deo naknade za taj promet ostvaruje u vidu prenosa prava raspolaganja na dobrima koja postaju osnovna sredstva pružaoca usluge Ministarstvo finansija je dalo Mišljenje br. 413-00-2648/2010-04 od 14.9.2010. godine, iz kog u nastavku citiramo deo teksta:

„...u slučaju kada je ugovorom za individualni priključak objekta kupca zaključenim između privrednog društva - primaoca usluge koji je obveznik PDV i privrednog društva za distribuciju električne energije - pružaoca usluge, predviđena obaveza primaoca usluge da izvrši nabavku određenih dobara i njihovu ugradnju i prenese pravo raspolaganja na tim dobrima pružaocu usluge (predmetna dobra postaju osnovna sredstva pružaoca usluge), osnovicu za obračun PDV za promet usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem čini ukupan iznos naknade koji obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet, bez PDV, a u koju se, pored dela naknade koja se naplaćuje u novcu, uračunava i tržišna vrednost dobara koja je primalac usluge preneo u vlasništvo pružaocu usluge. Takođe, obveznik PDV - privredno društvo primalac usluge, koji vrši nabavku određenih dobara i njihovu ugradnju i prenosi pravo raspolaganja na tim dobrima licu koje vrši promet usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem (predmetna dobra postaju osnovna sredstva pružaoca usluge), dužan je da za taj promet obračuna i plati PDV na osnovicu koju čini tržišna vrednost usluge priključenja objekta na distributivni elektro-energetski sistem umanjena za novčani iznos koji ovo privredno društvo doplaćuje privrednom društvu - pružaocu usluge za promet predmetne usluge, bez PDV.” •

PITANJE I ODGOVOR

Pravo obveznika PDV na odbitak prethodnog poreza obračunatog za promet usluga smeštaja koje su izvršene za lične potrebe stranog fizičkog lica - osnivača tog privrednog društvaPitanje:

• DaliobveznikPDV-privrednodruštvoimapravonaodbitakprethodnogporezaobračunatogzaprometuslu-gasmeštajakojesuizvršenezaličnepotrebestranogfizičkoglica-osnivačatogprivrednogdruštva?

Odgovor:Saglasno odredbi člana 27. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,

61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV; 3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u

Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbama člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako poseduje

račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.



Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 - 3. ovog člana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (član 28. stav 6. Zakona).

Prema tome, a u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznik PDV ima pravo da PDV koji mu je obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu za promet dobara i usluga, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslo-va - da poseduje propisanu dokumentaciju (račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV), kao i da predmetna dobra i usluge koristi ili da će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu, ako bi za taj pro-met postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji. S tim u vezi, obveznik PDV - privredno društvo nema pravo da PDV obračunat za promet usluga smeštaja koje su izvršene za lične potrebe stranog fizičkog lica - osnivača tog privrednog društva, s obzirom da predmetne usluge ne koristi niti će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza. •

PITANJE I ODGOVOR

Pravo fizičkog lica - poljoprivrednika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 8.000.000 dinara na PDV nadoknaduPitanje:

• Dalifizičkolice-poljoprivrednikkojijeuprethodnih12meseciostvarioukupanprometdobaraiuslugavećiod8.000.000dinaraimapravonaPDVnadoknaduiakonema,odkojegmomentagubinavedenopravo?

Odgovor:Odredbama člana 34. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,

61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) propisan je poseban postupak oporezivanja za poljoprivrednike. Ovim zakonskim odredbama propisano je da lica koja se smatraju poljoprivrednicima ima-ju pravo na PDV nadoknadu (pod određenim uslovima) po osnovu isporuke poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljopri-vrednih usluga, propisani su visina i način obračunavanja i plaćanja PDV nadoknade, pravo obveznika PDV koji otkupljuje poljoprivredne i šumske proizvode i prima poljoprivredne usluge na odbitak PDV nadoknade kao prethodnog poreza, kao i mogućnost poljoprivrednika da se opredeli za obavezu obračunavanja PDV (evidentiranje za PDV).

Prema odredbi člana 34. stav 1. Zakona, poljoprivrednikom se smatra fizičko lice koje je: 1) vlasnik ili zakupac poljoprivrednog ili šumskog zemljišta ili to zemljište koristi po nekom drugom osnovu; 2) nosilac poljoprivrednog gazdinstva i 3) član poljoprivrednog gazdinstva. Međutim, na fizička lica koja samostalno vrše promet dobara i usluga u okviru obavljanja poljoprivredne delatnosti

kao trajne aktivnosti koju vrše u cilju ostvarivanja prihoda, a koja su, u skladu sa odredbom člana 38. stav 1. Zakona, bila dužna da podnesu evidencionu prijavu PDV, ne primenjuju se odredbe člana 34. Zakona, s obzirom da ova lica imaju sva prava i obaveze koje Zakon popisuje za obveznike PDV. Naime, odredba člana 38. stav 1. Zakona, kojom je propisano da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, primenjuje se i na lica koja se smatraju poljoprivrednicima u smislu odredaba člana 34. Zakona.

Prema odredbi člana 32b stav 2. Zakona, PDV aktivnost, u smislu ovog zakona, otpočinje narednog dana od dana kada je nastala obaveza evidentiranja za obavezu plaćanja PDV, odnosno danom opredeljivanja za obavezu plaćanja PDV. Prema tome, fizičko lice - poljoprivrednik iz člana 34. stav 1. Zakona za kojeg je nastala obaveza podnošenja evidencione prijave PDV u smislu odredbe člana 38. stav 1. Zakona (iz razloga što je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 8.000.000 dinara), počev od dana koji sledi danu kada je nastala obaveza evidentiranja za obavezu plaćanja PDV (kada je ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara), nema pravo na PDV nadoknadu po osnovu isporuke poljoprivrednih ili šumskih proizvoda i pružanja poljoprivrednih usluga, već po tom osnovu ima obavezu obra-čunavanja i plaćanja PDV u skladu sa Zakonom.

Ako obveznik PDV koji otkupljuje poljoprivredne ili šumske proizvode, odnosno prima poljoprivredne usluge od fi-zičkog lica koje je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, na vrednost tih dobara ili



usluga obračuna i isplati (na tekući račun ili račun štednje) nadoknadu u visini od 8%, nema pravo da tako obračunatu i plaćenu nadoknadu odbije kao prethodni porez, imajući u vidu da se ta nadoknada ne smatra PDV nadoknadom iz člana 34. Zakona (s obzirom da navedeno fizičko lice po osnovu prometa poljoprivrednih ili šumskih proizvoda, odnosno poljopri-vrednih usluga nema pravo na PDV nadoknadu, već ima obavezu da za izvršeni promet dobara ili usluga obračunava PDV).

Pored toga napominjemo, fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, a koje je po tom osnovu obve-znik PDV, smatra se preduzetnikom koji je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti.

U pogledu navedenog upućujemo na Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-2191/2009-04 od 17.9.2009. godine, iz kog u nastavku citiramo deo:

„Ako obveznik PDV vrši otkup stoke od fizičkog lica koje se, u smislu ovog zakona, ne smatra poljoprivrednikom, u tom slučaju obveznik PDV nije dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 5%1 na vrednost primljenih dobara. Naime, naknada koju obveznik PDV obračuna u određenom procentu na vrednost primljenih dobara i plati licu koje nije poljopri-vrednik u smislu ovog zakona, ne smatra se PDV nadoknadom iz člana 34. Zakona, pa u ovom slučaju obveznik PDV nema pravo da tako plaćenu naknadu odbije od PDV koji duguje shodno odredbama člana 28. Zakona. Napominjemo, prema odredbama Zakona o porezu na dohodak, fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šu-marstva, a koje je po tom osnovu obveznik poreza na dodatu vrednost (nezavisno od toga da li je imao obavezu podnošenja evidencione prijave ili se opredelio za obavezu plaćanja PDV), smatra se preduzetnikom koji je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti.” •

___________ 1 U vreme davanja predmetnog mišljenja PDV nadoknada se obračunavala po stopi od 5%

PITANJE I ODGOVOR

Pravo obveznika PDV na odbitak prethodnog poreza obračunatog za promet dobara bez naknadePitanje:

• DaliobveznikPDVimapravodaPDViskazannaračunudrugogobveznikaPDV,zaprometdobarabezna-knade,odbijekaoprethodniporez?

Odgovor:Predmet oporezivanja PDV, prema odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004,

86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 4. stav 4. tačka 2) Zakona propisano je, da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade.

Svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog člana smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obra-čunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza (član 4. stav 5. Zakona).

Prema tome, promet dobara bez naknade koji vrši obveznik PDV smatra se predmetom oporezivanja PDV, ako je obveznik PDV imao pravo da PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove odbije u potpunosti ili srazmerno (nezavisno od toga da li je to pravo i koristio). Ako za promet u konkretnom slučaju nije propisano poresko oslobođenje, predmetni promet je oporeziv PDV u skladu sa Zakonom.

Iako je odredbama člana 42. Zakona propisana obaveza izdavanja računa za promet dobara i usluga, odredbom člana 2. stav 1. tačka 3) Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 123/2012 - dalje: Pravilnik) propisano je da obveznik PDV nema obavezu izdavanja računa za promet dobara i usluga bez naknade. Međutim, odredbom stava 3. istog člana Pravilnika propisano je da obveznik PDV može izdati račun za promet dobara i sluga iz stava 1. ovog člana (između ostalog i za promet dobara i usluga bez naknade). Prema tome, obveznik PDV koji je izvršio oporezivi promet dobara bez naknade može da izda račun za taj promet i takav račun se smatra izdatim u skladu sa Zakonom.



Napominjemo, Ministarstvo finansija je u mišljenju br. 413-00-102/2012-04 od 19.6.2012. godine zauzelo stav da se prometom bez naknade smatra samo promet za koji obveznik PDV nema nikakvo potraživanje, čak ni potraživanje obra-čunatog PDV. S tim u vezi, ako bi obveznik PDV potraživao iznos obračunatog PDV, taj promet se ne bi smatrao prome-tom bez naknade, a račun koji bi obveznik PDV izdao primaocu dobara ne bi se smatrao računom izdatim u skladu sa Zakonom.

U nastavku citiramo deo iz navedenog mišljenja:

„...prometom bez naknade smatra se isključivo promet po osnovu kojeg obveznik PDV nema nikakvo potraživanje. S tim u vezi, ako obveznik PDV deklariše određeni promet kao promet bez naknade i za taj promet izda račun u kojem, između ostalog, iskaže PDV obračunat na osnovicu iz člana 18. st. 1. i 2. Zakona, a po tom osnovu ima potraživanje, taj račun ne smatra se računom koji je izdat u skladu sa Zakonom.”

Saglasno odredbi člana 27. Zakona, prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV; 3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u

Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbama člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako posedu-

je račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz

st. 1 - 3. ovog člana. Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao

ovo pravo (član 28. stav 6. Zakona). Saglasno navedenom, obveznik PDV ima pravo da PDV koji mu je obračunat od strane prethodnog učesnika u pro-

metu za oporezivipromet dobara bez naknade, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova - da poseduje račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV (kako je već objašnjeno, račun je ispravan samo ako obveznik PDV nema potraživanje po predmetnom računu), kao i da predmetna dobra i usluge koristi ili da će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji. •

PITANJE I ODGOVOR

Brisanje obveznika PDV iz sistema PDV i obaveza popisa zaliha i ispravke odbitka prethodnog poreza Pitanje:

• DaliobveznikPDVkojijepodneozahtevzabrisanjeizsistemaPDVutvrđujeiznosprethodnogporezazasvadobrakojaposeduje(npr.opremuzakojunepostojiobavezaispravkeodbitkaprethodnogporeza,sitaninventaridr),anesamozadobranazalihama?



Odgovor:Obveznik PDV je, saglasno članu 40. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004

- ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), dužan da na dan prestanka PDV aktivnosti:

1) izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osno-vu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom i da o tome sačini popisnu listu;

2) izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa Zakonom; 3) utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra, osim za opremu, objekte i ulaganja u objekte za koje je izvršio ispravku pret-

hodnog poreza u skladu sa Zakonom, i date avanse. Sadržina popisne liste je propisana odredbama člana 9. Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obve-

znika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Sl. glasnik RS”, br. 123/2012, 115/2013 i 66/2014). Prema odredbi člana 9. stav 2. tačka 3) navedenog pravilnika, popisna lista treba da sadrži, između ostalog, i podatke o svim dobrima koje obveznik poseduje na dan prestanka PDV aktivnosti, a po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza.

Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza i iznos prethodnog poreza iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana obveznik iska-zuje kao dugovani u poreskoj prijavi u skladu sa ovim zakonom (član 40. stav 2. Zakona).

Prema tome, obveznik je dužan da u poreskoj prijavi PDV koju podnosi uz zahtev za brisanje iz evidencije PDV, za pe-riod od dana početka poreskog perioda u kojem je podnet zahtev za brisanje do dana prestanka obavljanja PDV aktivnosti, iskaže kao dugovani porez:

1) iznos ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti, kao i ulaganja u objekte koja su izvršena od 1. januara 2013. godine,

2) iznos prethodnog poreza za ostala dobra koja poseduje na dan prestanka PDV aktivnosti (osim opreme i objekata za vršenje delatnosti), kojima se smatraju dobra na zalihama ali i sva ostala dobra koja obveznik poseduje, i

3) iznos prethodnog poreza za date avanse. Iznos ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti (kao i ulaganja u objekte koja su

izvršena od 1. januara 2013. godine) utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 32. Zakona i odredbama člana 3. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog po-reza i načinu utvrđivanja dela prethodnog poreza za koji naknadno može da se ostvari pravo na odbitak, za opremu i objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012 - dalje: Pravilnik). Objektima i opremom za vršenje delatnosti smatraju se dobra iz člana 2. Pravilnika.

Iznos odbitka prethodnog poreza za ostala dobra koja obveznik poseduje i date avanse, predstavlja iznos PDV koji je obvezniku PDV obračunat prilikom nabavke i uvoza dobara koja poseduje na zalihama na dan prestanka obavljanja PDV aktivnosti, nabavke i uvoza drugih dobara (osim opreme i objekata za vršenje delatnosti i dobara na zalihama) koja obveznik PDV poseduje na dan prestanka obavljanja PDV aktivnosti, kao i iznos PDV obračunat na date avanse (PDV iskazan u avansnim računima koje je obveznik PDV primio, a promet za koji je dat avans još uvek mu nije izvršen), a koji je obveznik PDV koristio kao prethodni porez.

Prema tome, iz navedenih zakonskih i podzakonskih odredaba proizlazi da je obveznik dužan da izvrši popis i utvrdi iznos prethodnog poreza i za dobra koja se ne smatraju opremom i objektima za vršenje delatnosti, niti dobrima na zaliha-ma. To su npr. dobra koja služe za obavljanje delatnosti a ne smatraju se opremom u smislu Pravilnika, kao što su razni alati, druga oprema, pa i sitan inventar. I iznos prethodnog poreza za ova dobra koji je obveznik PDV koristio prilikom njihove nabavke, iskazuje se kao dugovani u poreskoj prijavi PDV koja se podnosi uz zahtev za brisanje iz evidencije PDV.

Napominjemo, iznos odbitka prethodnog poreza na zalihe dobara i iznos prethodnog poreza za ostala dobra i date avanse, obveznik PDV utvrđuje na osnovu podataka iz evidencija koje vodi u skladu sa Zakonom, kao i poreskih prijava PDV koje je podnosio u poreskim periodima u kojima je koristio pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke dobara koja poseduje na zalihama i drugih dobara koja poseduje na dan prestanka obavljanja PDV aktivnosti (osim opreme i objekata za vršenje delatnosti), kao i po osnovu datih avanasa (primljenih avansnih računa). •



PITANJE I ODGOVOR

Plaćanje čekovima od strane kupca sa teritorije APKM i nemogućnost refakcije PDVPitanje:

• DalizaposleniumaloprodajnomobjektuuBeogradumožeprimatičekoveJUGOBANKEADKosovskaMi-trovica(kojajeregistrovanaiimafilijaluuBeogradu)idalisekupactretirakaokupacizinostranstvausmislupravanapovraćajPDV-a?

Odgovor:• Pravno lice u svom maloprodajnom objektu u Beogradu može primati čekove koji glase na dinare izdate od strane JUGO-

BANKE AD Kosovska Mitrovica po nalogu svog klijenta fizičkog lica. Pri tome naplata čekovima izdatim od strane ove banke se ne može tretirati kao naplata iz inostranstva.

Naime, članom 34. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS" br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012) propisano je, iz-među ostalog, da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu: 1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona; 2) kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona - na osnovu ugovora; 3) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja; 4) premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja; 5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti; 6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije; 7) garancijskih poslova iz člana 26. ovog zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama; 8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu programa i projekata koji se finansiraju iz razvoj-ne pomoći Evropske unije u kojima učestvuje Republika, pri čemu sredstva mogu biti prosleđivana do ugovarača, odnosno korisnika i projektnih partnera u skladu sa odgovarajućim ugovorom za sprovođenje aktivnosti na osnovu razvojne pomoći Evropske unije.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu se vršiti i u devizama i u drugim slučajevima propisanim zakonom. Dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. Kako se plaćanje kupljene robe od strane jednog rezidenta u korist drugog rezidenta ne može podvesti ni pod jedan od na-

vedenih izuzetaka, to se isto može izvršiti isključivo u dinarima, budući da dinar odn. RSD shodno ISO-standardu, predstavlja zvaničnu valutu u Republici Srbiji. Pri tome, činjenica je da JUGOBANKA AD Kosovska Mitrovica ima ovlašćenje za obavlja-nje bankarskih poslova izdato od strane Narodne banke Srbije, te shodno tome ima obavezu da posluje u skladu sa zakonima koji se primenjuju na poslovne banke u Republici Srbiji. • Odredbama člana 53. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007,

93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon o PDV) propisano je da će se, pod uslo-vom uzajamnosti, stranom obvezniku izvršiti refakcija PDV, na njegov zahtev, za promet pokretnih dobara i pružene usluge u Republici, pod uslovima da:

1) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu, u skladu sa ovim zakonom, i da je račun plaćen; 2) je iznos PDV za koji podnosi zahtev za refakciju PDV veći od 200 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Na-

rodne banke Srbije; 3) su ispunjeni uslovi pod kojima bi obveznik PDV mogao ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza za ta dobra i usluge

u skladu sa ovim zakonom; 4) pruža samo usluge prevoza dobara koje su u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 1), 5) i 8) ovog zakona oslobođene poreza,

odnosno vrši samo prevoz putnika koji u skladu sa članom 49. stav 7. ovog zakona podleže pojedinačnom oporezivanju pre-voza i ne vrši drugi promet u Republici. Prema odredbi člana 56, a u vezi sa odredbom člana 24. stav 1. tačka 4) Zakona o PDV, na zahtev stranog državljanina koji

nije obveznik i nema prebivalište u Republici izvršiće se refakcija PDV za promet dobara koja to lice otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo, pod uslovom da se dobra otpremaju pre isteka roka od tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara i ako je ukupna vrednost dobara veća od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, uključujući PDV.



Način i postupak refakcije PDV stranom obvezniku, odnosno stranom državljaninu, uređeni su Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. glasnik RS", br. 107/2004, 65/2005, 63/2007, 107/2012, 120/2012, 74/2013 i 66/2014 - dalje: Pravilnik).

Prema tome, strani obveznik koji u Republici Srbiji nabavlja pokretna dobra ili usluge, kao i strani državljanin koji dobra kupljena u Republici Srbiji otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo, imaju pravo na refakciju PDV pod uslovima predviđenim Zakonom o PDV, a na način i po postupku koji su propisani Pravilnikom. Međutim, poreski obveznik sa sedištem, kao i fizičko lice sa prebivalištem na teritoriji AP Kosovo i Metohija, prema našem mišljenju se ne smatraju stranim obvezni-kom, odnosno stranim državljaninom, što znači da nemaju pravo na refakciju PDV u smislu čl. 53. i 56. Zakona o PDV. •

Redakcija, mr Radmila Gaćeša

PITANJE I ODGOVOR

Uslovi za oslobođenje od PDV kod pružanja usluga prevoza povezanih sa uvozom dobara, odnosno sa tranzitom dobaraPitanje:

• Kakavjeporeskitretmanuslugaprevozadobarapovezanihsauvozomdobarauslučajukadapružalacuslugeposedujeprevoznidokument,alineposedujenijedandrugidokazdajevrednostprevozauključenauosnovicuzaobračunavanjePDVkoduvozadobara,kaoiuslugaprevozapovezanihsatranzitomdobarauslučajukadaobveznikPDVposedujeprevoznidokument,atranzitsevršinaosnovuJedinstvenecarinskeispravezaspoljnitranzit(JCITS)?

Odgovor: 1. Usluge prevoza povezane sa uvozom dobara

Prema odredbi člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), promet usluga prevoza dobara koje su povezane sa uvozom dobara, oslobođen je PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici za obračunavanje PDV kod uvoza dobara iz člana 19. stav 2. Zakona.

Odredbama člana 19. Zakona propisano je da je osnovica za obračunavanje PDV kod uvoza dobara carinska vrednost dobra utvrđena po carinskim propisima, kao i da se u osnovicu, između ostalog, uračunavaju i svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici Srbiji.

Prema odredbi člana 19. stav 3. Zakona, prvim odredištem u Republici Srbiji se smatra mesto koje je naznačeno u otpre-mnici ili drugom dokumentu, a ako nije naznačeno, to je mesto prvog pretovara dobara u Republici.

Prema tome, na promet usluga prevoza dobara koja se uvoze, PDV se ne obračunava i ne plaća ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici za obračunavanje PDV kod uvoza dobara, bez obzira da li se usluga prevoza pruža stranom ili domaćem licu.

Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na od-bitak prethodnog poreza ("Sl. glasnik RS", br. 120/2012 - u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara, obveznik može da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tih usluga (dalje: sporedni troškovi) sadržana u osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara.

Prema odredbi stava 2. istog člana Pravilnika, dokazi da je vrednost usluga prevoza sadržana u osnovici za obračunavanje PDV kod uvoza dobara su:- dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zako-

nom) i- prevozni dokument za izvršene usluge prevoza.

Prema tome, obveznik PDV koji vrši promet usluga prevoza koje su povezane sa uvozom dobara, može da ostvari poresko oslobođenje za promet predmetnih usluga, ako je trošak predmetne usluge nastao do prvog odredišta dobara u Republici Srbiji i ako poseduje dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova - račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom, kao i prevozni dokument.

Međutim, skrećemo pažnju obveznicima da nadležni poreski organi od obveznika PDV koji je izvršio promet usluge prevoza dobara koja se uvoze, često traže i kopiju Jedinstvene carinske isprave za uvoz dobara, kao dokaz da je vrednost usluga pre-voza koje su u neposrednoj vezi sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračunavanje PDV kod uvoza dobara. Međutim, problem je to što obveznik PDV - prevoznik ne može uvek da obezbedi kopiju Jedinstvene carinske isprave za uvoz dobara, s obzirom da uvoznik nije u obavezi da mu tu kopiju dostavi. S tim u vezi, mišljenja smo da nadležni poreski organ ne može da ospori poresko oslobođenje obvezniku PDV koji je izvršio uslugu prevoza dobara koja je u vezi sa uvozom dobara, ako obveznik



PDV poseduje dokaze iz člana 2. Pravilnika, a ne poseduje kopiju Jedinstvene carinske isprave za uvoz dobara, s obzirom da poreski organ ne može od obveznika da zahteva dokaze koje on nije u mogućnosti da obezbedi.

Napominjemo, ako se dobra koja se uvoze unose u slobodnu zonu, usluga prevoza tih dobara može biti oslobođena i po osnovu člana 24. stav 1. tačka 5) Zakona, a pod uslovima predviđenim odredbama člana 7. Pravilnika.2. Usluge prevoza povezane sa tranzitom dobara:

Odredbom člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne plaća na prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom.

Saglasno odredbi člana 15. stav 1. Pravilnika, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona, za prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa tranzitom dobara, obveznik može da ostvari ako poseduje:1) dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odnosno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (ugovor,

račun i dr.);2) dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.);3) original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta, kojima se dokazuje da su dobra u postupku tranzita prevoznim

sredstvima.S tim u vezi, za promet usluga prevoza dobara koja su u tranzitu ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, a

obveznik PDV koji vrši promet ovih dobara ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. Strogo formalno, da bi ostvario predmetno poresko oslobođenje obveznik PDV mora posedovati sva tri navedena dokaza, između ostalog i original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta. Odmah primećujemo da su odredbe Pravilnika kojima se propisuju dokazi za ostvarivanje poreskog oslobođenja za promet usluga neposredno povezanih sa tranzitom dobara prevaziđene, te da je, ako Pra-vilnik tumačimo strogo formalno, praktično moguće ostvariti poresko oslobođenje samo kod malog broja ovih usluga, imajući u vidu da se većina tranzitnih postupaka ne odvija na osnovu TIR i ATA karneta, već na osnovu drugih tranzitnih dokumenata (između ostalog i na osnovu JCI za spoljni tranzit). Smatramo da bi, radi prevazilaženja problema, trebalo drugačije tumačiti ove odredbe Pravilnika tako da se kao dokaz prihvataju i druga tranzitna dokumenta, imajući u vidu da je, ciljno gledano, dovoljno obezbediti bilo koji dokaz da su dobra u tranzitu (nema mesta tvrdnji da su TIR ili ATA karnet dokazi da su dobra u tranzitu, a da to nije JCI za spoljni tranzit).

Međutim, skrećemo pažnju obveznicima da se nadležni poreski organi veoma rigidno drže odredaba člana 15. Pravilnika i uglavnom ne prihvataju druga dokumenta kojima se dokazuje da je roba u tranzitu, već isključivo TIR ili ATA karnet, te u slu-čajevima u kojima se tranzitni postupak odvija na osnovu nekih drugih dokumenata osporavaju pravo na poresko oslobođenje pružaocima ovih usluga. S tim u vezi, na obvezniku PDV je da odluči da li će, u slučaju kada ne poseduje original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta, na promet usluge prevoza dobara koja su u tranzitu, u startu obračunati PDV (na deo us-luge koji se vrši na teritoriji Republike Srbije) ili će rizikovati eventualni spor sa nadležnim poreskim organima. •

IV POREZ NA DOBIT


1. Porez na dobit po odbitku na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica

Oporezivanje prihoda koje nerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog pravnog lica uređeno je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon).

Odredbama člana 40. stav 1. Zakona propisano je da se, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava i pla-ća na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od re-zidentnog pravnog lica po osnovu:

1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključu-jući i dividendu iz člana 35. ovog zakona (naime, di-videndom koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji se smatra imovina koja preostane posle podmirenja poverilaca (likvidacioni ostatak) iznad vrednosti uloženog kapitala);

2) naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (dalje: autorska naknada);

3) kamata; 4) naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretno-

sti i pokretnih stvari na teritoriji Republike. To znači da, kada prihode po osnovu dividendi i ude-

la u dobiti ostvari nerezidentno pravno lice, isplatilac prihoda - rezident ima obavezu da obračuna i uplati

porez po odbitku po stopi od 20%, u skladu sa članom 40. Zakona, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.

Saglasno članu 40a Zakona o porezu na dobit, kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbe-gavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nere-zident dokaže status rezidenta države sa kojom je Republika Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezi-vanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.

Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident doka-zuje kod isplatioca prihoda potvrdom o rezidentnosti ove-renom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident i to na posebnom obrascu propisanom podzakon-skim aktom donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija (dalje: potvrda o rezidentnosti). Ukoliko nisu ispunjeni navedeni uslovi, primenjuje se stopa od 20% iz člana 40. Zakona.

Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o iz-begavanju dvostrukog oporezivanja, a nerezident nije po-tvrdom o rezidentnosti, dokazao status rezidenta države sa kojom je Republika Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda - što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, dužan je da plati razliku između plaćenog poreza i dugo-vanog poreza po ovom zakonu (član 40a stav 3. Zakona).

Ako isplatilac prihoda u momentu isplate prihoda ne-rezidentu ne raspolaže potvrdom o rezidentnosti, dužan je da prilikom isplate prihoda primeni odredbe ovog zakona (član 40a stav 6. Zakona).

POREZ NA DOBIT PO ODBITKU NA PRIHODE KOJE NEREZIDENTNO PRAVNO LICE IZ JURISDIKCIJE SA

PREFERENCIJALNIM PORESKIM SISTEMOM (OFF SHORE KOMPANIJA) OSTVARI OD

REZIDENTNOG PRAVNOG LICA

POREZ NA DOBIT IV


Ako nerezidentni obveznik dostavi nadležnom pore-skom organu potvrdu o rezidentnosti, saglasno odredbi stava 7. ovog člana, razlika između iznosa plaćenog poreza i iznosa poreza za koji bi postojala obaveza plaćanja da je obveznik u momentu isplate prihoda raspolagao potvrdom, smatra se više plaćenim porezom.

Saglasno odredbi člana 159 a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014), status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostru-kog oporezivanja nerezident dokazuje potvrdom o rezi-dentnosti overenom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident i to:

- na posebnom obrascu propisanom članom 3. stav 1. Pravilnika o postupku i načinu izdavanja i izgledu obrazaca potvrda o rezidentnosti („Sl. glasnik RS”, br. 80/2010 - dalje: Pravilnik o rezidentnosti), ili

- overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Shodno članu 3. stav 2. Pravilnika o rezidentnosti, po-tvrda o rezidentnosti overava se na Obrascu POR-2 - Po-tvrda o rezidentnosti druge države sa kojom je zaključen ugovor (za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu - na srp-sko/engleskom i srpsko/francuskom jeziku). Obrazac POR - 2 je sastavni deo ovog pravilnika.

Prema članu 71. stav 1. Zakona, isplatilac obračunava, obustavlja porez po odbitku i uplaćuje ga na propisane račune u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostva-reni, odnosno isplaćeni prihod iz člana 40. st. 1, 2. i 3. ovog zakona, tj. na ostvarene, odnosno isplaćene prihode:

- nerezidentnom obvezniku po osnovu dividendi i ude-la u dobiti u pravnom licu, uključujući i likvidacionu dividendu; autorskih naknada; kamata i naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;

- nerezidentnom obvezniku po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili slič-nog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl) u skladu sa propisima kojima se uređuje oporeziva-nje dohotka građana; i

- nerezidentnom pravnom licu iz jurisdikcije sa prefe-rencijalnim poreskim sistemom po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i pod-zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari kao i nakna-da po osnovu usluga, bez obzira na mesto njihovog

pružanja ili korišćenja (u kom slučaju se obračunava i plaća porez po odbitku po stopi od 25%).

Porez po odbitku iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća po propisima koji važe u momentu realizacije, odno-sno isplate prihoda.

Isplatilac prihoda - rezidentno pravno lice, u skladu sa članom 2. Pravilnika o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po odbitku na prihode koje ostvaruju nerezidentna pravna lica („Sl. glasnik RS”, br. 122/2012), obračunate i plaćene poreze po odbitku, iskazuje na zbirnoj poreskoj prijavi na Obrascu PDPO - Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po odbitku na prihode koje ostvaruju nereziden-tna pravna lica (dalje: Obrazac PDPO), koja je propisana ovim pravilnikom i njegov je sastavni deo.

Osnovica za porez po odbitku je bruto prihod koji bi nerezidentni obveznik ostvario, odnosno naplatio da porez nije odbijen od ostvarenog, odnosno isplaćenog prihoda (član 71. stav 2. Zakona).

2. Pojam jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom i nerezidentnog pravnog lica iz te jurisdikcije

Pojmovi jurisdikcija sa preferencijalnim (povlašćenim) poreskim sistemom i nerezidentnog pravnog lica iz juris-dikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, uređeni su odredbama člana 3a Zakona.

Saglasno odredbama člana 3a stav 1. Zakona, za potre-be primene odredbi ovog zakona, jurisdikcijom sa prefe-rencijalnim poreskim sistemom smatra se teritorija sa poreskim suverenitetom na kojoj se primenjuje zakono-davstvo koje:

- pruža mogućnosti za značajno manje poresko optere-ćenje dobiti pravnih lica, bilo svih pravnih lica ili onih koja ispunjavaju posebne uslove,

- pruža mogućnosti za značajno manje poresko optere-ćenje dividendi koje ona raspodeljuju svojim osniva-čima u poređenju sa onim predviđenim odredbama Zakona i zakona koji uređuje oporezivanje dohotka građana, odnosno koje

- onemogućava ili otežava utvrđivanja stvarnih vlasnika pravnih lica od strane poreskih organa Republike Sr-bije i onemogućava ili otežava utvrđivanja poreskih či-njenica koje bi bile od značaja za utvrđivanje poreskih obaveza prema propisima Republike Srbije.

Dakle, za jurisdikciju sa preferencijalnim poreskim si-stemom uslov je da ima poreski, a ne i državni suverenitet. Zato, teritorija sa poreskim suverenitetom može biti suve-rena država (npr. Andora) ali i teritorija koja je u sastavu

IV POREZ NA DOBIT


neke suverene države (npr. Gibraltar2), čija teritorija je u sastavu Velike Britanije).

Prema odredbi člana 3a stav 2. Zakona, nerezidentnim pravnim licem iz jurisdikcije sa preferencijalnim pore-skim sistemom smatra se nerezidentno pravno lice koje:

1) je osnovano na teritoriji jurisdikcije sa preferencijal-nim poreskim sistemom, ili

2) ima registrovano sedište na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ili

3) ima sedište uprave na teritoriji jurisdikcije sa prefe-rencijalnim poreskim sistemom, ili

4) ima mesto stvarne uprave na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom.

Dakle, potrebno je da se ispuni bilo koji od navedenih uslova pa da se nerezidentno pravno lice smatra nereziden-tnim pravnim licem iz jurisdikcije sa preferencijalnim po-reskim sistemom. Prema tome, uslovi su alternativni a ne kumulativni.

Odredba člana 3a stav 2. Zakona se ne primenjuje u slu-čaju ako se nerezidentno pravno lice može smatrati reziden-tom druge države ugovornice za potrebe primene među-narodnog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između te države i Srbije (član 3a stav 3. Zakona). Primer za objašnjenje člana 3a stav 3. Zakona je Kipar sa kojim Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporeziva-nja, zbog čega se Kipar ne nalazi na Listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (dalje: Lista jurisdik-cija), koja je utvrđena Pravilnikom o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom („Sl. glasnik RS”, br. 122/2012 - dalje: Pravilnik o listi jurisdikcija).

Na Listi jurisdikcija se nalazi 51 jurisdikcija sa preferen-cijalnim poreskim sistemom, a to su:

1. Andora (Andorra), 2. Angvila (Anguilla), 3. Antigva i Barbuda (Antigua and Barbuda), 4. Aruba (Aruba), 5. Bahami (Bahamas), 6. Bahrein (Bahrain), 7. Barbados (Barbados), 8. Belize (Belize), 9. Bermuda (Bermuda), 10. Britanska devičanska ostrva (British Virgin Islands), 11. Kajmanska ostrva (Cayman Islands), 12. Božićno ostrvo (Christmas Island), 13. Kukova ostrva (Cook Islands), 14. Dominikanska Republika (Dominican Republic), 15. Foklandska ostrva (Falkland Islands), 16. Fidži (Fiji), 17. Gibraltar (Gibraltar), 18. Grenada (Grenada), 19. Gvam (Guam),

20. Gernzi (Guernsey), 21. Gvajana (Guyana), 22. Hong Kong (Hong Kong), 23. Ostrvo Men (Isle of Man), 24. Džersi (Jersey), 25. Liberija (Liberia), 26. Lihtenštajn (Liechtenstein), 27. Makao (Macao), 28. Maldivi (Maldives), 29. Maršalska ostrva (Marshall Islands), 30. Mauricijus (Mauritius), 31. Monako (Monaco), 32. Monserat (Monserrat), 33. Nauru (Nauru), 34. Holandski Antili (Netherlands Antilles), 35. Niue (Niue), 36. Normandska ostrva (Normand Isles), 37. Palau (Palau), 38. Panama (Panama), 39. Sveti Kits i Nevis (Saint Kitts and Nevis), 40. Sveta Lucija (Saint Lucia), 41. Sveti Vinsent i Grenadini (Saint Vincent and the

Grenadines), 42. Samoa (Samoa), 43. San Marino (San Marino), 44. Sejšeli (Seychelles), 45. Solomonska ostrva (Solomon Islands), 46. Tonga (Tonga), 47. Trinidad i Tobago (Trinidad and Tobago), 48. Ostrva Turks i Kaikos (Turks and Caicos Islands), 49. Tuvalu (Tuvalu), 50. Devičanska ostrva SAD (US Virgin Islands), 51. Vanuatu (Vanuatu). Pravilnik o listi jurisdikcija je stupio na snagu 26. de-

cembra 2012. godine.

3. Prihodi nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom koji se oporezuju porezom na dobit po odbitku

Oporezivanje prihoda koje nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije ostvari od rezidentnog pravnog lica uređeno je odredbom člana 40. stav 3. Zakona, kojom je propisano da se porez na dobit po odbitku po stopi od 25% obra-čunava i plaća na prihode koje nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom ostvari od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1) autorskih naknada, 2) kamata,

POREZ NA DOBIT IV


3) naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretno-sti i pokretnih stvari, kao i

4) naknada po osnovu usluga, bez obzira na mesto nji-hovog pružanja ili korišćenja.

Saglasno prethodno navedenom, proizilazi da su priho-di od dividendi i udela u dobiti koje ostvari pravno lice

iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom izuzeti od oporezivanja stopom od 25%, i oni se opore-zuju poreskom stopom od 20%.

U nastavku je pregled prihoda, koji su predmet opore-zivanja, koje od rezidentnog pravnog lica ostvari nereziden-tno pravno lice i nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom:

Oporezivi prihodi koje ostvaruje nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica

Oporezivi prihodi koje ostvaruje nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim

poreskim sistemom od rezidentnog pravnog lica Član 40. stav 1. Zakona Član 40. stav 3. Zakona

Porez na dobit po odbitku po stopi od 20% Porez na dobit po odbitku po stopi od 25%1. dividende i udeli u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. Zakona

1. naknade po osnovu autorskih naknada

2. naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava in-dustrijske svojine (dalje: autorska naknada)

2. kamate

3. kamate 3. naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari

4. naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike

4. naknade po osnovu usluga

Kada se radi o prihodima od usluga koje ostvaruje ne-rezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim po-reskim sistemom od rezidentnog pravnog lica, u pitanju je široka lepeza usluga (konsultantske usluge, marketinške us-luge, usluge istraživanja i razvoja, usluge organizacije sajmova ili nastupa na stranom tržištu...). Međutim, u praksi se po-kazalo da se pomenute usluge često zloupotrebljavaju, pošto je prilično teško utvrditi da li je došlo do realizacije poslova koji se odnose na usluge, kao i utvrditi njihovu realnu tržišnu cenu - zbog čega je bilo slučajeva da su usluge fakturisane u iznosima iznad njihove realne tržišne cene, ili da nerezidentna pravna lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim siste-mom rezidentnom pravnom licu ispostavljaju račune/fakture i za neizvršene usluge. Napominjemo da su navedene pojave predmet posebnih kontrola, i da u narednom periodu treba očekivati strožu poresku kontrolu primene odredaba Zakona kojima je uređeno oporezivanje prihoda koje off shore 1) (dalje: ofšor) kompanije ostvaruju od pravnih lica rezidenata Srbije.

4. Poreski tretman prihoda koje nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom ostvari od rezidentnog pravnog lica

Oporezivanje prihoda koje nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom ostvari

od rezidentnog pravnog lica po napred navedenim osnovi-ma, oporezuju se na dva nivoa:

1. u momentu isplate rezidentno pravno lice kao isplati-lac prihoda nerezidentnom pravnom licu iz jurisdikci-je, plaća porez na dobit po odbitku na prethodno na-vedene prihode po stopi od 25%, odnosno na isplate po osnovu dividendi i udela u dobiti porez po odbitku po stopi od 20%;

2. na nivou oporezivanja dobiti rezidentnog pravnog lica kao isplatioca prihoda, rezidentno pravno lice će kao isplatilac prihoda, sve transakcije (plaćanja) nereziden-tnom pravnom licu iz jurisdikcije posebno prikazati u svom poreskom bilansu, kao transakcije izvršene po transfernim cenama.

4.1 Plaćanje poreza na dobit po odbitku u momentu isplate nerezidentnom pravnom licu iz jurisdikcije

Prilikom isplate prihoda nerezidentnom pravnom li-cu iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, isplatilac prihoda - rezidentno pravno lice obračunava, obustavlja i plaća porez na dobit po odbitku:

- u skladu sa članom 40. stav 1. tačka 1) Zakona, ukoli-ko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostru-kog oporezivanja nije drukčije uređeno, po stopi od 20% na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik,

IV POREZ NA DOBIT


pa i nerezident iz jurisdikcije, od rezidentnog pravnog lica, po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu;

- u skladu sa članom 40. stav 3. Zakona, po stopi od 25% na prihode po osnovu autorskih naknada, ka-mata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepo-kretnosti i pokretnih stvari kao i naknada po osno-vu usluga, bez obzira na mesto njihovog pružanja ili korišćenja.

U skladu sa Pravilnikom o obrascu zbirne poreske pri-jave o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po od-bitku na prihode koje ostvaruju nerezidentna pravna lica, prilikom isplate prihoda nerezidentnom pravnom licu iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, isplati-lac prihoda - rezidentno pravno lice sastavlja i nadležnom poreskom organu podnosi zbirnu poresku prijavu na Obrascu PDPO.

Naime, prema odredbi člana 71. Zakona, porez na dobit po odbitku na prihode iz člana 40. st. 1, 2. i 3. Zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod rezidentno pravno lice - isplatilac obraču-nava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu kada je prihod isplaćen. Prihod na koji se obračunava porez je bruto prihod koji bi nerezidentni obveznik naplatio da porez nije odbijen od ostvarenog, odnosno isplaćenog pri-hoda. Porez na dobit po odbitku obračunava se i plaća po propisima koji važe u momentu realizacije, odnosno isplate prihoda.

Porez na dobit po odbitku, shodno odredbi člana 40. stav 4. Zakona, ne plaća se na prihode koje, pored nere-zidentnog pravnog lica, ostvari i nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, od kamata po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, država Srbija, auto-nomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Na-rodna banka Srbije (dalje: NBS). Prema tome, ukoliko nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom ostvari prihod od kamate po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac država Sr-bija, niži nivoi vlasti i NBS, prilikom isplate takve vrste prihoda, ne obračunava se i ne plaća porez po odbitku. S tim u vezi, budući da je u pitanju prihod koji je izuzet od oporezivanja porezom na dobit po odbitku, u tom slučaju ne postoji obaveza isplatioca prihoda (kamate) da nadlež-nom poreskom organu podnese zbirnu poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na dobit po odbitku na Obrascu PDPO.

Cenimo da ovo zakonsko rešenje nije u fiskalnom inte-resu Srbije pošto se omogućava da se i novac koji je umesto da završi u budžetu Srbije, iznet iz zemlje na teritoriju sa preferencijalnim poreskim sistemom gde je osnovana ofšor kompanija, bez oporezivanja oplođuje kupovinom dužnič-

kih hartija od vrednosti države Srbije, nižih nivoa vlasti i NBS pošto se po tom osnovu ostvaruje solidan prihod od kamate koji je izuzet od oporezivanja.

Odredbom člana 40. stav 10. Zakona, uređeno je opo-rezivanje prihoda koje rezidentno pravno lice isplaćuje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom. Ovom odredbom propisano je da ukoliko rezidentno prav-no lice isplaćuje prihode stalnoj poslovnoj jedinici nere-zidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, dužno je da obračuna i uplati porez na dobit po odbitku u skladu sa odredbama člana 40. stav 1. tačka 1) i stav 3. Zakona, tj. dužno je da obračuna i plati porez na dobit po odbitku prilikom:

- isplate dividendi i udela u dobiti u pravnom licu po stopi od 20% (član 40. stav 1. tačka 1) i

- isplata po osnovu autorskih naknada, kamata, na-knada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari kao i naknada po osnovu usluga, bez obzira na mesto njihovog pružanja ili korišćenja, po stopi od 25% (član 40. stav 3. Zakona).

Prema odredbi člana 40. stav 11. Zakona, u slučaju pri-mene stava 10. ovog člana prihodi na koje se primenjuju odredbe stava 1. tačka 1) - dividende i udela u dobiti prav-nog lica, i stava 3. ovog člana - autorskih naknada, kamate, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stva-ri, naknade po osnovu usluga kao i rashodi sa njima pove-zani ne uzimaju se u obzir za potrebe utvrđivanja poreske osnovice stalne poslovne jedinice nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom. Ovo stoga, što su navedeni prihodi već oporezovani po od-bitku prilikom isplate.

4.2 Obračun transfernih cena kod isplatioca prihoda pravnom licu iz jurisdikcije po osnovu izvršenih transakcija (plaćanja) nerezidentnom pravnom licu iz jurisdikcije

Članom 59. stav 7. Zakona, propisano je da se licem povezanim sa obveznikom smatra i svako nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom. To znači, da se sva plaćanja izvršena nereziden-tnom pravnom licu iz jurisdikcije sa preferencijalnim pore-skim sistemom, smatraju transakcijama među povezanim licima, pa je obveznik - rezidentno pravno lice kao ispla-tilac prihoda, dužan da sve transakcije (plaćanja) koje se smatraju transakcijama izvršenim po transfernim cenama, posebno prikaže u svom poreskom bilansu, tako što će po-sebno prikazati vrednost transakcija (plaćanja) po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija po principu „van dohvata ruke” i da za utvrđenu razli-

POREZ NA DOBIT IV


ku koriguje rashode u svom poreskom bilansu. Cenimo da je ova odredba Zakona osnovana i zasnovana na načelu fakticiteta. Naime, nesporno je da rezidentno pravno lice i nerezidentno pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom de jure (de iure) nisu povezana lica, ali to de fakto (de facto), tj. u praksi jesu.

Na kraju, napominjemo da Listom jurisdikcija, koja je utvrđene Pravilnikom o listi jurisdikcija, nisu obuhvaćene sve jurisdikcije sa preferencijalnim (povlašćenim) poreskim sistemom - npr. Delaver (Delaware) SAD se ne nalazi na po-menutoj listi. Stoga će nerezidentna pravna lica iz ove juris-dikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, imati status nerezidentnog pravnog lica, pa time i povoljniji poreski tre-tman, pošto neće podlegati oporezivanju prihoda po režimu koji je propisan za nerezidentna pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom.

Povoljniji poreski tretman ogleda se i u tome što se u ovom slučaju nerezidentni obveznici ne smatraju povezanim licem sa rezidentnim obveznikom - isplatiocem prihoda, što su naknade po osnovu usluga (a koje su po pravilu najčešće transakcije između nerezidentnih pravnih lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom i rezidentnih prav-nih lica) oporezovane poreskom stopom od 20% koja je propisana za nerezidentna pravna lica 20% - a ne stopom od 25% koja je propisana za oporezovanje usluge pravnih lica iz jurisdikcija. To dalje može dovesti do „gašenja” nereziden-tnih pravnih lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom obuhvaćenih Listom jurisdikcija sa preferencijal-nim poreskim sistemom i osnivanja kompanija na teritoriji Delavera ili ostalih jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom koje nisu obuhvaćene pomenutom Listom.

5. Krivična odgovornost zbog neuplaćivanja poreza po odbitku

Neuplaćivanje obračunatog poreza na dobit po odbitku kvalifikuje se kao krivično delo.

Krivično delo neuplaćivanja poreza po odbitku uređe-no je članom 229a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013 - dalje: KZ), koji glasi:

„(1) Odgovorno lice u pravnom licu - poreskom platcu, kao i preduzetnik - poreski platac koji, u nameri da izbe-gne plaćanje poreza po odbitku, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ili drugih propisanih dažbina, ne uplati iznos koji je obračunat na ime pore-za po odbitku, odnosno doprinosa za obavezno socijal-no osiguranje po odbitku, na propisani uplatni račun javnih prihoda ili ne uplati druge propisane dažbine, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(3) Ako iznos obračunatog, a neuplaćenog poreza, odnosno doprinosa iz stava 1. ovog člana prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom”.

Dispozicija ovog krivičnog dela ima blanketni karakter jer upućuje na poreske propise, koji moraju biti prekršeni da bi se radilo o ovom krivičnom delu. Osim toga, potreb-no je dokazati da je porez obračunat (stvorena je obaveza), ali da nije uplaćen.

Ukoliko porez po odbitku nije obračunat (nije stvorena obaveza), u pitanju je krivično delo - Poreska utaja iz člana 229. KZ, pošto se neobračunavanjem i neevidentiranjem stvorene obaveze ispoljava namera da se izbegne plaćanje poreza, odnosno da se izvrši utaja poreza.

Upućujemo na stav koji je zauzeo Apelacioni sud u Kragujevcu u presudi Kž1. 5340/2013 od 27.1.2014. godine:

„Ukoliko se poreski platac nalazi u postupku restrukturi-ranja i privatizacije odgovorno lice neće odgovarati za kri-vično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a Krivičnog zakonika”.

Aleksandar Mitrović

IV POREZ NA DOBIT


PITANJE I ODGOVOR

Isplata dividende i obaveza dostavljanja akcionarima potvrde o plaćenom porezu po odbitku Pitanje:

• Uslučajukadajavnoakcionarskodruštvo(imanekolikohiljadaakcionara)planiradavršiisplatudividendeizdobiti,pričemubidostavljanjepotvrdeoplaćenomporezupoodbitkusvakomakcionarudruštvapojedinačno,putempošte,predstavljaloznačajantrošakzadruštvo,dalijemogućedostavljanjepotvrdeputeminternetstra-niceilineposrednimdolaskomuprostorijedruštva,ukolikonekoodakcionaranijeumogućnostidapotvrdupreuzmesasajta?

Odgovor:Na sednici skupštine akcionarskog društva usvaja se Odluka o raspodeli dobiti i isplati dividende. Odlukom se definiše

ukupan bruto iznos dobiti koji se izdvaja za dividende kao i bruto iznos dividende po akciji. Prilikom isplate dividende iznos se umanjuje za odgovarajuće iznose poreza po odbitku koje je akcionarsko društvo dužno da obračuna, obustavi i uplati za svakog pojedinačnog akcionara u momentu isplate dividendi, a u skladu sa važećim poreskim propisima.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 i 105/2014) su propisane obaveze podnošenja pojedinačnih poreskih prijava Poreskoj upravi od strane poreskih obveznika odnosno poreskog placa kao i obaveze da licu za koje je platio porez po odbitku izda potvrdu koja sadrži podatke o plaćenom porezu po odbitku najkasnije do 31. januara godine koja sledi godini u kojoj je plaćen porez po odbitku. Pojedinačna poreska prijva se Poreskoj upravi dostavlja isključivo u elektronskom obliku što u slučajevima kada akcionarsko društvo ima više hiljada akcionara ne iziskuje preterane troškove.

Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon) propisane su obaveze u vezi sa porezom po odbitku da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava porez, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.

U postupku isplate dividendi akcionarima, Društvo je dužno da licu za koje je platio porez po odbitku izda potvrdu koja sadrži podatke o plaćenom porezu. Potvrda se izdaje bez obzira na to da li je akcionar tu potvrdu tražio ili ne. Takođe Društvo je obavezno da nakon isteka godine svakom pojedinačnom akcionaru izda obračun o isplaćenim bruto prihodima, troškovima, oporezivom prihodu, olakšicama, plaćenim doprinosima za socijalno osiguranje i plaćenom porezu.

Što se tiče javnih akcionarskih društava koji imaju nekoliko hiljada akcionara a koji vrše isplatu dividende, po trenutno važećim zakonskim propisima i pravilnicima, postoji obaveza dostavljanja Potvrda o plaćenom porezu po odbitku i Obračuna sa podacima o prihodima i porezima nakon isteka kalendarske godine. U slučajevima kada se radi o velikom broju akcionara, nameće se zaključak da je prilikom isplate dividende u manjim iznosima besmisleno snositi trošak slanja potvrda koji može da prevazilazi iznos dividende po akciji te je iz tog razloga najbolje u konsultacijama sa Poreskom upravom doći do rešenja kao što je to npr. uradio NIS a.d. i na taj način učiniti dostupnim potvrde i izveštaje za svakog pojedinačnog akcionara bilo preko web sajta društva ili ličnim dolaskom na adresu društva.

Slaviša Vuković

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI


1. Minimalna zarada za period januar - decembar 2015. godine

Na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Sl. glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 - ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 - odluka US, 72/2012, 7/2014 - odluka US i 44/2014), Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini

minimalne cene rada za period januar-decembar 2015. godine („Sl. glasnik RS”, br. 104/2014) kojom je utvrđena mini-malna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po radnom času za period januar-decembar 2015. godine u iznosu od 121,00 dinar (neto).

Saglasno navedenom, u nastavku je pregled mesečnih iznosa neto minimalne zarade po mesecima za 2015. godinu.

Mesec Broj časova rada Minimalna cena rada po času - neto Minimalna neto zarada za mesecJanuar 2015. 176 121 21.296 Februar 2015. 160 121 19.360 Mart 2015. 176 121 21.296 April 2015. 176 121 21.296 Maj 2015. 168 121 20.328 Jun 2015. 176 121 21.296 Jul 2015. 184 121 22.264 Avgust 2015. 168 121 20.328 Septembar 2015. 176 121 21.296 Oktobar 2015. 176 121 21.296 Novembar 2015. 168 121 20.328 Decembar 2015. 184 121 22.264

Napominjemo da se do kraja 2014. godine primenjuje minimalna neto zarada po radnom času u iznosu od 115 dinara, koja je propisana Odlukom o visini minimalne zarade za period jul-decembar 2014. godine („Sl. glasnik RS”, br. 74/2014) za period jul-decembar 2014. godine.

U nastavku je pregled mesečnih iznosa neto i bruto minimalne zarade za 2014. godinu.

Mesec Broj časova rada Po času - neto Minimalna neto zarada za mesec

Minimalna bruto zarada za mesec

Januar 2014. 184 115 21.160 28.582 Februar 2014. 160 115 18.400 24.645 Mart 2014. 168 115 19.320 25.957 April 2014. 176 115 20.240 27.269 Maj 2014. 176 115 20.240 27.269 Jun 2014. 168 115 19.320 25.957 Jul 2014. 184 115 21.160 28.582 Avgust 2014. 168 115 19.320 25.957 Septembar 2014. 176 115 20.240 27.269 Oktobar 2014. 184 115 21.160 28.582 Novembar 2014. 160 115 18.400 24.645 Decembar 2014. 184 115 21.160 28.582

MINIMALNA ZARADA



2. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o radu izmenjene su odredbe kojima je uređena minimalna zarada

Minimalna zarada uređena je čl. 111. do 113. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon).

Poslednje izmene i dopune Zakona o radu, izvršene Za-konom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 75/2014 - dalje: Izmene Zakona), stupile su na snagu 29.7.2014. godine. Ovim Izmenama Zakona izvršene su, između ostalih i izmene odredaba čl. 111. do 113. Zakona.

Izmenjenim odredbama člana 111. Zakona, propisano je:

„Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena prove-denog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se ra-zlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvo-đenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zapo-slenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o mini-malnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade iz stava 6. ovog člana je minimalna zarada zaposlenog.”

Odredbama člana 111. Zakona o radu, utvrđeno je pravo zaposlenog na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, a ne za puno radno vreme kao što je to do sada bilo uređeno. Praktično, preci-zirano je da zaposleni ima pravo na iznos minimalne zarade po satu za svaki sat proveden na radu.

Takođe, sada je precizirano da se minimalna zarada na koju zaposleni ima pravo utvrđuje u „bruto” iznosu, tj. da u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose.

Zakonom je uveden novi institut minimalna cena rada (dosadašnja neto minimalna zarada po satu), kao je-dinica za obračun minimalne zarade, pa se minimalna za-rada zaposlenog određuje na osnovu minimalne cene rada

donete u skladu sa ovim zakonom i vremena provedenog na radu.

Praktično, minimalna zarada se izjednačava (upodoblja-va) sa osnovnom zaradom, jer je sada zvanično utvrđeno Zakonom, da zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu (za rad na dan praznika koji je neradni dan, za rad noću, za prekovremeni rad i po osnovu „minulog rada” i dr), kao i pravo na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa za-konom. Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada. Priznavanje prava zaposlenima, da pored minimal-ne zarade, imaju pravo i na druga primanja koja čine zara-du, i isplate u skladu sa tim su i do sada vršene zaposlenima na osnovu mišljenja ministarstva, ali je sada to i zvanično uređeno Zakonom.

Za razliku od dosadašnjeg rešenja, novim rešenjem uvo-di se obaveza da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrde razlozi za donošenje odluke o uvođenju mi-nimalne zarade. Ovo znači da se minimalna zarada uvodi Odlukom poslodavca, bez obaveze zaključivanja aneksa ugovora o radu. Ova odluka se može doneti samo ako su ispunjeni razlozi za uvođenje minimalne zarade utvrđeni opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zakonom je utvrđena obaveza poslodavca da po iste-ku roka od šest meseci od donošenja Odluke o uvođenju minimalne zarade, obavesti (ali ne i da dobije saglasnost) reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate mi-nimalne zarade.

Novim zakonskim rešenjem je precizirano da je po-slodavac dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata (ovakvo rešenje je i do sada bilo u Zakonu, ali se odnosilo na mini-malnu zaradu koja važi u mesecu isplate, a sada se odnosi na minimalnu cenu rada).

Izmenjenim odredbama člana 112. Zakona, propisano je:

„Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (dalje: Socijalno-ekonomski savet). Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije (dalje: Vlada) u narednom roku od 15 dana. Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se na-ročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne po-trošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada,



stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici. Odluka o utvrđivanju minimalne cene rada sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente iz stava 3. ovog člana. Ako dođe do značajne promene nekog od elemenata iz sta-va 3. ovog člana, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada. Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasni-je do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethod-nu godinu.”

Novina u izmenjenoj odredbi člana 112. Zakona, je da Socijalno-ekonomski savet sada utvrđuje minimalnu cenu rada u neto iznosu na period od godinu dana, kao osnovnu jedinicu minimalne zarade, umesto kao do sada - minimal-nu zaradu.

Ostala je odredba da ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana (do sada je bilo u roku od 10 dana) od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada u narednom roku od 15 dana (do sada rok nije bio određen za Vladu).

Odluku o visini minimalne cene rada Socijalno-eko-nomski savet donosi najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Novim zakonskim rešenjem utvrđen je određeni broj novih kriterijuma koji utiču na visinu minimalne zarade tj. minimalne cene rada.

Takođe je precizirano da Odluka o utvrđivanju mini-malne cene rada obavezno mora da sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente na osnovu kojih je utvrđena, odno-sno koji su uticali na njeno određivanje, i da se minimalna cena rada ne može utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu go-dinu, i obavezno se objavljuje u „Sl. glasniku RS”, što je i do sada bilo utvrđeno Zakonom ali se odnosilo na mini-malnu zaradu.

Kao što smo prethodno naveli: - Odlukom o visini minimalne cene rada za period

januar-decembar 2015. godine, utvrđena je mini-malna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po radnom času za period janu-ar-decembar 2015. godine u iznosu od 121,00 dinar (neto)

- Odlukom o visini minimalne zarade za period jul-decembar 2014. godine, utvrđeno je da minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosi 115,00 dinara (neto) po radnom času.

3. Formule za preračun minimalne zarade sa neto na bruto iznos

Formule za obračun sa neto na bruto minimalnu zaradu za slučaj kada je neto minimalna zarada veća i kada je manja od neto najniže osnovice doprinosa (poređenje se vrši prema sada važećoj najnižoj osnovici) su sledeće: 1) Kada je mesečni neto iznos minimalne zarade veći od neto najniže osnovice doprinosa

(najniža osnovica doprinosa od 1.9. do 31.10.2014. godine iznosi 21.716,00 dinara bruto, odnosno 16.347,12 dinara neto), znači da je u periodu primene ove osnovice neto minimalna zarada veća od neto osnovice te se bruto iznos minimalne zarade dobija po sledećoj formuli:

BMZ = (Čr x NMZ po času) - (11.242 x 10%)

0,701

odnosno

BMZ = (Čr x NMZ po času) - 1.124,20

0,701

2) Kada je mesečni neto iznos minimalne zarade manji od neto najniže osnovice doprinosa

BMZ = [(Čr x NMZ po času) - 11.242 x 10%] + (No x 19,9%)

0,90



odnosno

BMZ = [(Čr x NMZ po času) - 1.124,20] + (No x 19,9%)

0,90

gde je: BMZ - bruto minimalna zarada NMZ - neto minimalna zarada No - najniža osnovica doprinosa Čr - časovi rada

NAPOMENA:

U periodu do 31.10.2014. godine, kada je u primeni najniža osnovica od 21.716,00 dinara bruto, odnosno 16.347,12 dinara neto (minimalna zarada u punom iznosu je veća od najniže osnovice), može se dogoditi da iznos minimalne zarade koji se isplaćuje zaposlenom bude manji od najniže osnovice samo u slučaju ako poslodavac isplaćuje zaposlenima minimalnu zaradu u delovima, tako da prvi deo isplate (akontacija) bude manji od najniže osnovice. U tom slučaju se deo minimalne zarade koji se isplaćuje preračunava na bruto po formuli navedenoj pod tačkom 2).

4. Primer obračuna minimalne zarade, poreza i doprinosa

U narednoj tabeli prikazan je primer utvrđivanja bruto iznosa minimalne zarade sa obračunom poreza i doprinosa za isplate koje se vrše u periodu:

- primene najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od 21.716,00 dinara (od 1. avgusta 2014. do 31. oktobra 2014.) i

- primene minimalne zarade od 115,00 dinara po radnom času neto. U tabeli nisu označeni meseci za koje se prikazuje utvrđivanje i obračun minimalne zarade, već je obračun utvrđen prema

mogućem broju časova rada u mesecu, tako da se ovaj obračun može primeniti na svaki mesec koji ima označeni broj časova rada.

Napominjemo, da se od 1. novembra 2014. godine očekuje novo usklađivanje najniže osnovice za plaćanje doprinosa, te će se nakon toga bruto minimalna zarada utvrđivati po novim parametrima, ukoliko usklađeni iznos najniže osnovice bude veći, ovi obračuni će se izmeniti, a ako i dalje bude manji naredni obračuni ostaju isti.

PRIMER: Obračun minimalne zarade, poreza i doprinosa na osnovu vrednosti od 115,00 dinara po radnom času neto

Meseci za koje se isplaćuje minimalna zarada prema mogućim časovima rada u mesecu

Red. br. OPIS

Meseci u kojima fond časova rada iznosi 160




1 2 3 4 5 6 1. Mogući časovi rada u mesecu 160 168 176 1842. Minimalna zarada po času 115,00 115,00 115,00 115,003. Minimalna neto zarada za mesec (red. br. 1 x red.

br. 2) 18.400,00 19.320,00 20.240,00 21.160,004. Najniža osnovica doprinosa (neto) koja se prime-

njuje na dan isplate, koja služi za poređenje sa neto minimalnom zaradom 16.347,12 16.347,12 16.347,12 16.347,12



Meseci za koje se isplaćuje minimalna zarada prema mogućim časovima rada u mesecu

Red. br. OPIS





1 2 3 4 5 6 5. Najniža osnovica za plaćanje doprinosa (bruto)

koja se primenjuje na dan isplate 21.716,00 21.716,00 21.716,00 21.716,00

6. Bruto minimalna zarada po formuli: (red. br. 3 - 1.124,20)/0,701 24.644,51 26.956,92 27.269,33 28.581,74

7. Neoporezivi iznos od 11.242 din. 11.242,00 11.242,00 11.242,00 11.242,008. Osnovica za obračun poreza (red. br. 6.- red. br. 7) 13.402,51 15.714,92 16.027,33 17.339,74

9. Osnovica za obračun doprinosa, red. br. 5. ili red. br. 6. - veći iznos 24.644,51 26.956,92 27.269,33 28.581,74

10. Porez (red. br. 8 x 10%) 1.340,25 1.571,49 1.602,73 1.733,9711. Doprinosi na teret zaposlenog (red. br. 9 x 19,90%) 4.904,26 5.364,43 5.426,60 5.687,76

11.1. Doprinos za PIO (red. br. 9. x 14%) 3.450,24 3.773,97 3.817.71 4.001,44

11.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 9 x 5,15%) 1.269,19 1.388,28 1.404,37 1.471,96

11.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 9 x 0,75%) 184,83 202,18 204,52 214,36

12. Neto minimalna zarada koja se isplaćuje (red. br. 6. - red. br. 10. - red. br. 11) ista kao na red. br. 3

18.400,00 19.320,00 20.240,00 21.160,00

13. Doprinosi na teret poslodavca (red. br. 9 x 17,90%) 4.411,37 4.825,29 4.881,21 5.116,1313.1. Doprinos za PIO (red. br. 9 x 12%) 2.957,35 3.234,83 3.272,32 3.429,8113.2. Doprinos za zdravstv. osig. (red. br. 9 x 5,15%) 1.269,19 1.388,28 1.404,37 1.471,9613.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 9 x 0,75%) 184,83 202,18 204,52 214,3614. Ukupan trošak poslodavca (red. br. 6 + red. br. 13) 29.055,88 31.782,21 32.150,54 33.697,87

5. Podnošenje Obrasca PPP-PD - Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima

Pre isplate zarade u visini minimalne zarade, poslodavac popunjava Obrazac PPP PD - Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje: Obrazac PPP PD).

Obrazac PPP PD predaje se u elektronskom obliku i po izvršenoj validaciji može da se izvrši isplata zaposlenima mini-malne zarade i plaćanje poreza i doprinosa.

Popunjavanje Obrasca PPP PD: Popunjavanje Obrasca PPP PD je prikazano na osnovu minimalne zarade za mesec koji ima 176 časova rada i podataka

iz kolone 5 u prethodnom primeru obračuna.

1.2 Obračunski period 09.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0 MFP.2 3.7 Broj dana 30 MFP.3 3.8 Broj sati 176 MFP.4 3.8a Fond sati 176 MFP.5 3.9 Bruto prihod 27.269,33 MFP.6



3.10 Osnovica za porez 16.027,33 MFP.7 3.11 Porez 1.602,73 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 27.269,33 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 7.090,03 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 2.808,74 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 409,04 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0

6. Računovodstveno evidentiranje Računovodstveno evidentiranje obračuna i isplate minimalne zarade se sprovodi na isti način kao i obračun i isplata

zarade koja je veća od minimalne, dakle, nema nikakvih specifičnosti. Primer knjiženja: Knjiženje je prikazano na osnovu minimalne zarade za mesec koji ima 176 časova rada i podataka iz kolone 5 u prethod-

nom primeru obračuna.

R. br.

Konto OPIS

Iznos duguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 6 1) 520 Troškovi zarada i naknada zarada - bruto 27.269,33 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 20.240,00 451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 1.602,73 452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 5.426,60

- za obračunatu minimalnu zaradu 2) 521 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 4.881,21 453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 4.881,21

- obračun doprinosa na teret poslodavca3) 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 20.240,00 451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 1.602,73 452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 5.426,60 453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 4.881,21 241 Tekući (poslovni) računi 32.150,54

- isplata neto zarada i uplata poreza i doprinosa

7. Obaveza ugovaranja minimalne zarade Poslodavac može zaposlenom da isplati minimalnu zaradu samo ako je takva mogućnost ugovorena, odnosno

utvrđena ugovorom o radu, tj. ako je ugovoreno da zaposlenom u određenim slučajevima osnovna zarada može da se isplati u visini minimalne zarade.

U tom slučaju kad poslodavac, u skladu sa novim odredbama Zakona, donese odluku o isplati minimalne zarade nije u obavezi da ponovo zaposlenom nudi potpisivanje Aneksa ugovora za isplatu minimalne zarade.

Međutim, ako poslodavac i zaposleni nisu ugovorili (ugovorom o radu) mogućnost isplate minimalne zarade, poslodavac nema pravo da zaposlenom isplati minimalnu zaradu, već zaradu koju je ugovorio u skladu sa opštim aktom. U tom slučaju, po našem mišljenju, poslodavac mora da podnese zaposlenom na potpis Aneks ugovora o mogućnosti isplate minimalne zarade. •

Nada Đorđević



Pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada koja se isplaćuje na teret sredstava poslodavca

Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme

odsustvovanja sa rada koja se isplaćuje na teret sredstava poslodavca.

Naknade zarade koje se zaposlenom isplaćuju na teret poslodavca uređene su odredbama čl. 114. do 117. Zakona o radu:

Naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa

Članom 114. stav 1. Zakona o radu uređena je visina naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan pra-znika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa i to na sledeći način:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini proseč-ne zarade u prethodnih 12 meseci [prethodna tri mese-ca], u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazi-vanja na poziv državnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja za-poslenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na po-ziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.”

Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o radu izvr-šena je izmena u stavu jedan ovog člana tako što je utvr-đeno da se osnovica za obračun naknade sada utvrđuje

na osnovu prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci, umesto do sada za prethodnih tri meseca.

Napominjemo da je stav Ministarstva rada, zapošlja-vanja, boračkih i socijalnih pitanja (dalje: Ministarstvo rada) da ukoliko je opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđeno da se visina naknade, obračunava na osnovu prosečne zarade u prethodna tri meseca i ako je tako obračunata naknada zarade veća od naknade za-rade obračunate na osnovu odredaba Zakona (dvana-estomesečnog proseka zarade zaposlenog), ista se može smatrati povoljnijim pravom, shodno članu 8. Zakona o radu.

Ovaj stav Ministarstva rada važi i za ostale odredbe Zakona o radu, prema kojima se naknada zarade utvr-đuje na osnovu novopropisane odredbe Zakona o radu, prema prosečnoj zaradi utvrđenoj za prethodnih 12 meseci.

Na osnovu navedenog stava Ministarstva, ukoliko je poslodavac svojim opštim aktom utvrdio da se osnovica za isplatu naknade utvrđuje na osnovu tromesečnog pro-seka - stara odredba u Zakonu o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013 - dalje: Zakon pre izmena), da bi isplatio naknadu zaposlenom na osnovu tog proseka potrebno je da osnovicu za obračun utvrdi na osnovu tromesečnog proseka i na osnovu dvanaesto-mesečnog proseka i da za osnovicu za obračun naknade uzme iznos koji je povoljniji za zaposlenog.

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja) do 30 dana

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja) do 30 dana, uređena je članom 115. Zakona o radu, prema sledećem:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsu-stvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

NAKNADA ZARADE NA TERET SREDSTAVA POSLODAVCA



1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci [prethodna tri meseca] pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzroko-vana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 mese-ci [prethodna tri meseca] pre meseca u kojem je nastu-pila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povre-dom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.”

Znači, najnovijim izmenama i dopunama Zakona o ra-du izmenjena je osnovica za obračun naknade sa dosa-dašnjih tri meseca prosečne zarada na 12 meseci.

Naknada zarade za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog

Pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada, od-nosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez kri-vice zaposlenog, uređeno je odredbama člana 116. Zakona o radu, na sledeći način:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visi-ni 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci [prethod-na tri meseca], s tim da ne može biti manja od minimal-ne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethod-nu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana. Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili de-latnosti osnovanog na nivou Republike.”

Prema navedenim odredbama, poslednjim izmenama Zakona o radu, izmenjena je osnovica za obračun na-knade sa dosadašnjih tri meseca prosečne zarade na 12 meseci prosečne zarade.

Pravo na naknadu zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu

Prema odredbama člana 117. Zakona o radu, zaposle-ni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj op-štim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bez-bednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skla-du sa zakonom.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

1. Naknada zarade za odsustvovanje na dan praznika koji je po zakonu neradan dan

Prema članu 114. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u pret-hodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je po zakonu neradan dan.

1.1 Državni i verski praznici u Republici Srbiji

Zakonom o državnim i drugim praznicima u Repu-blici Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) utvrđeni su državni i verski praznici koji su ne-radni u Republici Srbiji.

Državni praznici iz čl. 1. i 1a Zakona o državnim i drugim praznicima

Državni praznici Praznuje se U dane ovih praznika ne rade Nova godina 1. i 2. januara Svi zaposleni Sretenje - Dan državnosti Republike Srbije 15. i 16. februara Svi zaposleni Praznik rada 1. i 2. maja Svi zaposleni Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra Svi zaposleni



Verski praznici iz čl. 2. i 4. Zakona o državnim i drugim praznicima

Verski praznici Praznuje se U dane ovih praznika ne rade Prvi dan Božića - prema Julijanskom kalendaru 7. januar Svi zaposleni

Vaskršnji praznici - prema Julijanskom kalendaru

počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa Svi zaposleni

Krsna slava Prvi dan Pravoslavci Prvi dan Božića - prema Gregorijanskom kalendaru Prvi dan Katolici i pripadnici drugih

hrišćanskih verskih zajednica Uskršnji praznici - prema Gregorijanskom kalendaru

počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa

Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica

Ramazanski bajram Prvi dan Pripadnici islamske zajednice Kurban bajram Prvi dan Pripadnici islamske zajednice Jom Kipur Prvi dan Pripadnici jevrejske zajednice

1.2 Utvrđivanje naknade zarade - osnovica i obračun Osnovica za obračun naknade zarade za zaposlene za odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradan dan

utvrđena je u članu 114. stav 1. Zakona o radu, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci koja pret-hode mesecu za koji se obračunava naknada.

Primanja zaposlenog koja čine osnovicu (prosečnu zaradu u prethodnih 12 meseci), bliže je pojašnjeno u mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-00311/2008-02 od 7.7.2008. godine, iz kojeg citiramo deo:

„Prema tome, u osnov za utvrđivanje visine naknade zarade u slučajevima navedenim u članu 114. Zakona, uzimaju se sva primanja koja čine zaradu, u skladu sa navedenim članom 105. stav 3. Zakona, a koja su u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom, a to su:

- isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije i dr.);

- uvećanje zarada isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, preko-vremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

- druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Imajući u vidu navedeno, u slučaju da je zaposleni u poslednjih 12 meseci, koja prethode mesecu u kome je započeo da koristi odsustvo sa rada, deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na godišnjem odmoru ili drugoj vrsti odsustva sa rada, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada kao osnov za obračun naknade zarade utvrđuje se tako što se sabere ukupno isplaćen iznos zarade za časove rada u prethodnih 12 meseci. S obzirom da je osnovica za obračun naknade zarade ostvarena zarada (uzimaju se samo efektivni sati rada i isplaćena, odnosno, obračunata zarada koju je zaposleni primio), to isplaćene naknade zarada (za vreme plaćenog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora, i dr.), kao ni sati odsustvovanja sa rada za koje je isplaćena naknada, ne ulaze u zbir ovih zarada.”

1.3 Obračun naknade zarade U narednom primeru prikazan je obračun zarade i naknade zarade u mesecu kada je zaposleni odsustvovao sa rada po

osnovu praznika koji je po zakonu neradan dan (za zaposlene za koje se osnovica utvrđuje na osnovu proseka za 12 meseci). Obračun je izvršen za mesec koji ima 168 časova rada, a zaposleni je odsustvovao sa rada dva dana (16 časova) za vreme dr-žavnog praznika.



Obračun je sledeći:

R. br. Opis Iznos 1. Zarada zaposlenog za mesec za koji se vrši obračun - bruto 35.000,00 2. Prosečna zarada u prethodnih 12 meseci 34.000,00 3. Prosečan fond časova rada za prethodnih 12 meseci 170,67 4. Prosečna zarada za prethodnih 12 meseci po radnom času 199,21 5. Mogući broj časova rada u mesecu za koji se vrši obračun 168 6. Zarada po radnom času za mesec za koji se vrši obračun (35.000,00 / 168) 208,33 7. Broj časova rada provedenih na radu 152 8. Broj časova odsustvovanja sa rada u dane praznika 16

9. Ostvarena naknada zarade za odsustvovanje sa rada u dane praznika u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (16 x 199,21) 3.187,44

10. Ostvarena zarada za vreme provedeno na radu (152 x 208,33) 31.666,67 11. Ostvarena zarada i naknada zarade za mesec obračuna (r. br. 9 + r. br. 10) 34.854,10

2. Naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora

2.1 Utvrđivanje osnovice i obračun naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora

Prema članu 114. Zakona o radu, za vreme odsustvova-nja sa rada zbog korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade, odnosno plate u visini pro-sečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za pret-hodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona čine zaradu, i to:

- isplaćena zarada, odnosno plata za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);

- uvećanje zarada, odnosno plata isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca i

- druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, te-renski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Za utvrđivanje prosečne zarade u prethodnih 12 me-seci uzimaju se samo radni sati koje je zaposleni efektivno proveo na radu u ta tri meseca.

Isplaćene naknade zarada u prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dru-go), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaze u zbir zarade koja čini osnov za utvrđivanje visine naknade zarade.

Pošto se u osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimaju sva primanja koja je zaposleni ostvario za vreme provedeno na radu u prethodnih dvanaest meseci, neophodno je utvrditi i ukupno ostvarene efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci (redovne, prekovremene, noćne, sate rada na dan pra-znika), kako bi se iz praktičnih razloga radi lakšeg obračuna, utvrdila prosečna zarada u prethodnih dvanaest meseci po radnom satu.

PRIMER: Utvrđivanje osnovice za obračun naknade zara-de za vreme korišćenja godišnjeg odmora

Osnovicu za obračun naknade zarade za vreme kori-šćenja godišnjeg odmora čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome se koristi godišnji odmor. Ukoliko se godišnji odmor koristi neprekidno određeni broj radnih dana u toku dva me-seca, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zara-da zaposlenog ostvarena u prethodnih 12 meseci koji pretho-de mesecu u kome se otpočinje korišćenje godišnjeg odmora. Po ovom pitanju je i Ministarstvo rada i socijalne politike dalo svoj stav u mišljenju, br. 120-01-00145/2005-02 od 21.4.2005. godine.

Zaposleni iz ovog primera koristi godišnji odmor za 2014. godinu u trajanju od 19 radnih dana neprekidno, od 18. jula do 14. avgusta 2014. godine, i to 10 radnih dana koristi u julu (od 18. do 31. jula 2014. godine), i 9 radnih dana u avgustu (od 1. do 13. avgusta 2014. godine).

U ovom slučaju osnovicu za naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora predstavlja prosečna zarada ostvarena za poslednjih 12 meseci i primenjuje se za obračun naknade za oba meseca korišćenja godišnjeg odmora.

Podsećamo da je Ministarstvo rada (nezvanično) za-uzelo stav, da ukoliko je opštim aktom, odnosno ugo-



Primer obračuna zarade i naknade zarade za korišćenje godišnjeg odmora u julu i avgustu 2014. godine:

Obračun zarade i naknade zarade za jul 2014. godine R. br. OPIS Časovi

1. Mogući fond časova rada u julu 2014. godine 184 2. Časovi provedeni na radu 104 3. Godišnji odmor za 2014. godinu (10 dan) 80

OBRAČUN ZARADE Iznos 4. Osnovna zarada 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 4. / r. br. 1.) 217,39 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 22.608,69 7. Radni učinak 3.000,00 8. Topli obrok 2.000,00 9. Uvećanje zarade po osnovu „minulog rada” - pretpostavljeni iznos 700,00

10. Regres za godišnji odmor 2.000,00 11. Ukupna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 6. do r. br. 10.) 30.308,69

OBRAČUN NAKNADE ZARADE Iznos 12. Prosečna zarada u prethodnih 12 meseci po času - prethodno utvrđen iznos 280,07 13. Naknada zarade za godišnji odmor (r. br. 12. x r. br. 3.) 22.405,70

ZARADA I NAKNADA ZARADE Iznos 14. Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 11. + r. br. 13.) 52.714,39

Obračun zarade i naknade zarade za avgust 2014. godine R. br. OPIS Časovi 1. Mogući fond časova rada u avgustu 2014. god. 168 2. Časovi provedeni na radu 96 3. Godišnji odmor za 2014. godinu (9 dana) 72

OBRAČUN ZARADE Iznos 4. Osnovna zarada 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času (r. br. 4. / r. br. 1.) 239,09 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 22.857,14 7. Radni učinak 1.800,00 8. Topli obrok 1.300,00 9. Uvećanje zarade po osnovu „minulog rada” - pretpostavljen iznos 400,00 10. Regres za godišnji odmor 2.000,00 11. Ukupna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 6. do r. br. 10.) 28.357,14

OBRAČUN NAKNADE ZARADE Iznos 12. Prosečna zarada u prethodnih dvanaest meseci po času (tabela 4, r. br. 9.) 280,07 13. Naknada zarade za godišnji odmor (r. br. 12. x r. br. 3.) 20.165,04 Zarada i naknada zarade 14. Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 11. + r. br. 13.) 48.522,18

vorom o radu utvrđeno da se visina naknade, obračunava na osnovu prosečne zarade u prethodna tri meseca i ako je tako obračunata naknada zarade veća od naknade zarade obračunate na osnovu odredaba Zakona o radu (dvanae-stomesečnog proseka zarade zaposlenog), ista se može sma-trati povoljnijim pravom, shodno članu 8. ovog zakona.

Na osnovu navedenog stava Ministarstva, ukoliko je po-slodavac svojim opštim aktom utvrdio da se osnovica za ispla-tu naknade utvrđuje na osnovu tromesečnog proseka (odred-

ba u Zakonu pre izmena), da bi isplatio naknadu zaposlenom na osnovu tog proseka potrebno je da osnovicu za obračun utvrdi na osnovu tromesečnog proseka i na osnovu dvanae-stomesečnog proseka i da za osnovicu za obračun naknade uzme iznos koji je povoljniji za zaposlenog.

Pod prosečnom zaradom se podrazumeva isplaćena, od-nosno ostvarena zarada za vreme provedeno na radu (efektivni sati rada za prethodnih 12 meseci i ukupna zarada za te sate).



3. Naknada štete zaposlenom zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora

Pravo zaposlenog na naknadu štete za neiskorišćeni go-dišnji odmor utvrđeno je članom 76. Zakona o radu.

Izmenama i dopunama Zakona o radu koje se prime-njuju od 29.7.2014. godine, izvršena je izmena odredaba člana 76. ovog zakona, koji sada glasi:

„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.”

Izmenjenim članom 76. Zakona o radu jasno je preci-zirano da naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor može da se isplati zaposlenom samo u slučaju prestanka radnog odnosa. U ovom slučaju ne pravi se razlika po kom osnovu zaposlenom prestaje radni odnos.

Prema navedenom, u svakom slučaju kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca, nezavisno po kom osnovu, ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor za tu kalendarsku godinu, poslodavac ima obavezu da mu isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.

Postavlja se pitanje kada je momenat za isplatu naknade štete, da li pre prestanka radnog odnosa ili po prestanku radnog odnosa. Po našem mišljenju, naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora trebalo bi isplatiti za-poslenom na dan prestanka radnog odnosi ili najkasnije u roku od 30 dana po prestanku radnog odnosa, shodno članu 186. stav 2. Zakona o radu.

Takođe se postavlja pitanje, da li u slučaju prestanka radnog odnosa po otkazu zaposlenog poslodavac treba da isplati tom zaposlenom naknadu štete zbog neiskorišće-nog godišnjeg odmora. Imajući u vidu da je u izmenjenoj odredbi člana 76. utvrđeno da se naknada štete isplaćuje „u slučaju prestanka radnog odnosa” gde se ne isključuje nijedan osnov za prestanak radnog odnosa, po našem mišljenju, i u slučaju prestanka radnog odnosa po otkazu od stane zaposlenog, poslodavac je obavezan da tom zaposlenom isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.

Po pitanju poreskog tretmana naknade štete za ne-iskorišćeni godišnji odmor, u stavu 2. člana 76. je pro-pisano da, naknada koja se isplaćuje zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa, ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, ima tretman naknade štete. Po

našem mišljenju, na ovu naknadu štete ne plaćaju se ni porez ni doprinosi.

Međutim, kako je u Zakonu o radu propisano samo da je reč o naknadi štete, a da nije definisano da li je to materijalna šteta ili šteta po osnovu izmakle koristi, koje po Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađe-ni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon) imaju različiti poreski tretman (jedna se neoporezuje, a na drugu se plaća porez). Nezvanični stav predstavnika Mini-starstva finansija je da se prilikom isplate naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor plaća porez na drugi prihod po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Oče-kuje se da će po osnovu ove dileme nadležno ministarstvo dati potrebno pojašnjenje putem zvaničnog mišljenja ili drugog oblika objašnjenja.

4. Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva

Pravo zaposlenog na plaćeno odsustvo utvrđeno je u članu 77. stav 1. Zakona o radu. Prema ovoj odredbi za-posleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana (pre izmene Zakona o radu bilo je sedam radnih dana) u toku kalendarske godine, u slučaju:

- sklapanja braka, - porođaja supruge, - teže bolesti člana uže porodice i - u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugo-

vorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim

aktom i ugovorom o radu. Pored prava na odsustvo u navedenim slučajevima, za-

posleni ima pravo na plaćeno odsustvo još: - pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; - dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi,

računajući i dan davanja krvi. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca,

braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Po-slednjim Izmenama Zakona iz ovog stava su brisane reči „i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.”

Prema stavu 6. ovog člana, opštim aktom i ugovorom o radu može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo u traja-nju dužem od trajanja utvrđenog u smislu st. 1. i 3. ovog



člana (dužem od pet radnih dan), odnosno širi krug lica iz stava 4. ovog člana.

Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva, u skla-du sa odredbama člana 114. stav 1. Zakona o radu, pripada zaposlenom u visini prosečne zarade ostvarene u prethod-nih 12 meseci (pre izmene Zakona bilo je tri meseca), u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Poreska prijava se ne popunjava posebno za ovu na-knadu, pošto je ovde reč o plaćenom odsustvu koje traje najviše 7 radnih dana, naknada zarade za vreme ovog odsu-stva obračunava se kroz zaradu za mesec u kojem je korišće-no odsustvo i čini deo te zarade tako da se u poreskoj prijavi iskazuje kao zarada zaposlenog za taj mesec.

Primer rešenja za plaćeno odsustvo:

REŠENJE O PLAĆENOM ODSUSTVU ___________________ (naziv i sedište poslodavca)___________________ (broj)___________________ (datum i mesto)

Na osnovu čl. 77. i 192. Zakona o radu (dalje: Zakon) i člana _____._______________ (opšteg akta poslodavca ili ugovora o radu) direktor/preduzetnik donosi:

REŠENJE 1. Zaposlenom ________________________________ (ime i prezime, vrsta i stepen stručne spreme) na poslovima

_______________ (naziv poslova), odobrava se plaćeno odsustvo sa rada u trajanju od _____ radnih dana, zbog _______________ (navesti razlog - sklapanje braka, porođaj supruge, teža bolest člana uže porodice, smrt člana uže porodice, slučaj dobrovoljnog davanja krvi i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, kao što su preseljaj, otklanjanje posledica elementarne nepogode, polaganje stručnog ispita i slično).

2. Zaposleni će odsustvovati sa rada u vremenu od __________ do __________ godine, s tim da se javi na rad dana __________ godine.

3. Za vreme odsustva sa rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, u skladu sa Zakonom i članom _____ _______________ (naziv opšteg akta/ugovora o radu).

O b r a z l o ž e nj e Zaposleni _______________ (ime i prezime), podneo je dana ____ 200__. godine zahtev da mu se odobri korišćenje plaćenog odsustva radi ________________ (navesti razlog). Na osnovu podnetog zahteva, a u skladu sa članom _____ _______________ (naziv opšteg akta poslodavca), odlu-čeno je kao u dispozitivu.

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja zaposleni ima pravo da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja.

Dostavljeno:

1. Zaposlenom DIREKTOR

2. ______________ __________________

3. ______________



5. Neplaćeno odsustvo

Zakonom o radu, u članu 78. stav 1. utvrđena je mo-gućnost da poslodavac zaposlenom odobri odsustvo sa rada bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Ovom odredbom nisu određeni ni uslovi za odobravanje, niti du-žina trajanja ovog odsustva.

Prema stavu 2. ovog člana, za vreme neplaćenog odsu-stva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odno-sa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Radi ostvarivanja prava na neplaćeno odsustvo, zaposle-ni treba da podnese zahtev za odobrenje neplaćenog odsu-stva, a nadležni organ kod poslodavca treba da izda rešenje o odobrenju korišćenja neplaćenog odsustva.

Slučajevi za koje poslodavac može odobriti neplaćeno odsustvo, kao i dužina trajanja neplaćenog odsustva, nisu određeni Zakonom o radu, niti ovaj zakon upućuje da se ovo pitanje reguliše opštim aktom ili ugovorom o radu, iz čega proizilazi da je Zakon o radu dao punu slobodu poslodavcu da odobri ili ne odobri neplaćeno odsustvo zaposlenom i u kojim slučajevima.

Ako zaposleni podnese zahtev poslodavcu da koristi neplaćeno odsustvo, poslodavac će ceniti slučaj zbog kog zaposleni traži neplaćeno odsustvo i ako oceni da je slučaj opravdan i da odsustvo zaposlenog neće remetiti proces ra-da, može zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo za vre-me koje zaposleni traži ili u kraćem vremenu od traženog.

Zaposleni koji se nalazi na neplaćenom odsustvu i dalje je u radnom odnosu kod poslodavca (samo mu miruju prava i obaveze iz radnog odnosa), pa za to vreme ne može zasnivati radni odnos kod drugog poslodavca.

Zakonima koji uređuju obavezno socijalno osiguranje nije predviđena obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlenog koji se nalazi na neplaće-nom odsustvu bez naknade zarade.

Zaposlenog, koji se nalazi na neplaćenom odsustvu, za koje vreme mu miruju prava i obaveze, poslodavac odjavljuje sa obaveznog socijalnog osiguranja za peri-od za koji je odobreno neplaćeno odsustvo, u roku od tri dana od dana nastupanja mirovanja. Takođe, poslo-davac ima obavezu da po isteku neplaćenog odsustva i povratka zaposlenog na rad, u istom roku, izvrši prijavu zaposlenog na osiguranje.

Prema tome, za zaposlenog koji se nalazi na neplaće-nom odsustvu, poslodavac nema obavezu obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Po tom osnovu, vreme koje je zaposleni proveo na neplaće-nom odsustvu, za koje mu nije uplaćivan doprinos za PIO, ne uračunava se u staž osiguranja. Takođe, zaposle-ni na neplaćenom odsustvu nema pravo na zdravstvenu zaštitu jer mu se za to vreme ne plaća doprinos za zdrav-stveno osiguranje.

Zaposleni koji koristi pravo na neplaćeno odsustvo mo-že, ukoliko želi da zadrži svojstvo osiguranika, da se sam prijavi na obavezno penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, saglasno odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014).

Imajući u vidu da zaposlenom za vreme korišćenja ne-plaćenog odsustva miruju prava i obaveze po osnovu rada, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu mogu da se utvrde prava po osnovu radnog odnosa koja zaposleni može da ostvari i za vreme mirovanja radnog odnosa. Po našem mišljenju, s obzirom na to da zaposlenom nije prestao rad kod poslodavca, već samo miruje, to pravo može da bude: pravo na otpremninu pri odlasku u penziju, na solidarnu pomoć, na jubilarnu nagradu, pomoć u slučaju smrti zapo-slenog ili člana njegove uže porodice, i dr.

Primer rešenja za neplaćeno odsustvo:

REŠENJE O NEPLAĆENOM ODSUSTVU _____________________________ (naziv i sedište poslodavca) _____________________________ (broj) _____________________________ (datum i mesto) Na osnovu čl. 78. i 192. Zakona o radu (dalje: Zakon) i člana ____. _______________________ (naziv opšteg akta poslodavca), donosim



5.1 Neplaćeno odsustvo roditelja ili staratelja dok dete ne navrši tri godine života

Prema odredbi člana 100. Zakona o radu, jedan od ro-ditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada bez naknade zarade dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja zaposle-nog sa rada po ovom osnovu miruju mu prava i obaveze po osnovu rada.

Ako nema ko da se stara o detetu, jedan od roditelja može ovo pravo da koristi odmah po isteku porodiljskog odsustva ili kasnije, npr. kad dete navrši dve godine, a naj-duže dok dete ne navrši tri godine života.

Pre nego što otpočne sa korišćenjem ovog odsustva, roditelj koji želi da ga koristi dužan je da o tome pi-smeno obavesti poslodavca. Direktor ili zaposleni koga je on ovlastio donosi rešenje kojim se samo konstatuje da su se stekli uslovi za ostvarivanje ovog prava i vreme za ko-je će zaposleni da koristi ovo pravo. Zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada po ovom osnovu bez saglasnosti poslodavca. Za vreme odsustvovanja sa rada zaposleni nema pravo na naknadu zarade.

Prema odredbi člana 17. stav 1. tačka 8) Zako-na o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012 i 99/2014), osiguranici zdravstvenog osi-guranja su zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj, koji se nalazi na neplaćenom odsustvu dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada u skladu sa propisima o radu.

Prema odredbama člana 8. stav 2. tačka 1) i člana 32. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigura-nje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon), poslodavac je u ovom slučaju obavezan da plaća doprinos za zdravstveno osiguranje zaposlenog po sto-pi od 10,30% na zaradu koju bi zaposleni ostvario da je radio, uz primenu najniže i najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa. Dakle, osnovicu za obračun dopri-nosa čini zarada koju bi zaposleni ostvario da radi, ili najniža, odnosno najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa.

REŠENJE 1. Zaposlenom ________________________________ (ime i prezime, vrsta i stepen stručne spreme) na poslovima

____________________________ (naziv poslova), odobrava se neplaćeno odsustvo, u trajanju od ____ do ____ godine, zbog ______________________________.

2. Zaposleni je dužan da se vrati na rad dana ________ godine, odnosno u roku od 15 dana od dana prestanka ra-zloga za odlazak na neplaćeno odsustvo.

3. Za vreme odsustva sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je Zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu drukčije određeno.

O b r a z l o ž e nj eZaposleni ______________ (ime i prezime) podneo je dana ____ 200__. godine zahtev da mu se odobri neplaćeno odsustvo zbog ________________ (navesti razlog). Zahtev zaposlenog je osnovan, jer navedeni razlog spada u slučajeve predviđene članom ____. _______________________________ (naziv opšteg akta poslodavca). POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja zaposleni ima pravo da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja.

Dostavljeno: 1. Zaposlenom DIREKTOR 2. ______________ __________________ 3. ______________



Prema tome, u slučaju odobrenog neplaćenog odsustva zaposlenog, u skladu sa članom 100. Zakona o radu, posloda-vac ne plaća porez na zarade niti doprinose za PIO i neza-poslenost, već jedino doprinos za zdravstveno osiguranje.

Za vreme odsustvovanja sa rada po ovom osnovu dopri-nose za penzijsko i invalidsko osiguranje može da plaća sam

zaposleni, kao dobrovoljno osiguranje, u skladu sa članom 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Po isteku neplaćenog odsustva zaposleni ima pravo da se vrati na rad, a poslodavac je dužan da mu obezbedi da radi na istom ili sličnom poslu, i da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje.

PRIMER: Obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje za zaposlenog na neplaćenom odsustvu po članu 100. Zakona o radu

Za roditelja deteta mlađeg od tri godine koji koristi neplaćeno odsustvo poslodavac za mesec avgust 2014. godine obračunava i plaća doprinos za zdravstveno osiguranje na zaradu koju bi to lice ostvarilo da radi u tom mesecu, npr. na 40.000,00 dinara.

Obračun:

R. br. Opis Iznos 1. Zarada koju bi zaposleni ostvario da radi bruto 40.000,00 2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (r. br. 1 x 10,3%) 4.120,00

Knjiženje:

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1. 556 Troškovi doprinosa 4.120,00 483 Obaveze za doprinose koji terete troškove 4.120,00

- za obračunati doprinos za zdravstveno osiguranje za zaposlenog na neplaćenom odsustvu 2. 483 Obaveze za doprinose koji terete troškove 4.120,00 241 Tekući (poslovni) račun 4.120,00

- za uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje za zaposlenog na neplaćenom odsustvu

Prema članu 54. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obračun i uplatu doprinosa za zaposlenog na neplaćenom odsustvu poslodavac je dužan da izvrši prilikom isplate zarada drugim zaposlenima.

Popunjavanje poreske prijave:

1.2 Obračunski period 08.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 199 00 0 MFP.2 3.7 Broj dana MFP.3 3.8 Broj sati MFP.4 3.8a Fond sati MFP.5 3.9 Bruto prihod 40.000,00 MFP.6

3.10 Osnovica za porez 0 MFP.7 3.11 Porez 0 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 40.000,00 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 0 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 4.120,00 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 0 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0



6. Naknada zarade za vreme vojne vežbe

Isplata naknade zarade za vreme trajanja vojne vežbe re-gulisana je:

- Zakonom o radu; - Odredbama člana 68. Zakona o vojnoj, radnoj i ma-

terijalnoj obavezi („Sl. glasnik RS”, br. 88/2009 i 95/2010) i

- Uredbom o iznosu i načinu isplate naknada za vr-šenje vojne obaveze („Sl. glasnik RS”, br. 16/2013).

6.1 Naknada zarade za vreme vojne vežbe za zaposlene

Prema odredbama člana 114. stav 1. Zakona o radu, za-posleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Prema stavu 2. ovog člana, u slučajevima odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade od organa na čiji se poziv zapo-sleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

Uredbom o iznosu i načinu isplate naknada za vršenje vojne obaveze, u članu 2. propisano je da:

„Licu u rezervnom sastavu koje je u radnom odnosu, a po-zvano je u vezi sa vršenjem službe u rezervnom sastavu za vreme vršenja te obaveze pripada naknada zarade u visini njegove prosečne zarade u prethodna tri meseca pre poziva-nja, osim ako to posebnim zakonom nije drugačije određe-no, u skladu sa zakonom. Pod zaradom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se zara-da koju bi lice ostvarilo za puno radno vreme u skladu sa ugovorom o radu, odnosno rešenjem poslodavca o raspoređi-vanju na odgovarajuće radno mesto. Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana licu u rezervnom sastavu isplaćuje poslodavac. Poslodavac podnosi komandi, jedinici i ustanovi Vojske Sr-bije odnosno vojnoj jedinici i vojnoj ustanovi Ministarstva odbrane (u daljem tekstu: komanda, jedinica i ustanova) u kojoj je lice vršilo službu u rezervnom sastavu zahtev za refundaciju isplaćene naknade zarade i plaćenih doprinosa na teret poslodavca. Zahtev za refundaciju iz stava 4. ovog člana podnosi se na Obrascu RNLRS koji je dat u Prilogu 1. ove uredbe i čini njen sastavni deo.”

U nastavku je Prilog 1 - Obrazac RNLRS - Zahtev za refundaciju isplaćene naknade zarade i plaćenih doprinosa na teret poslodavca, koji je propisan Uredbom o iznosu i načinu isplate naknada za vršenje vojne obaveze, i čini njen sastavni deo:

Prilog 1. Obrazac RNLRS

Zahtev za refundaciju isplaćene naknade zarade i plaćenih doprinosa na teret poslodavca

Zahtev za refundaciju naknade zarade isplaćene licu u rezervnom sastavu, dostavlja.-

_______________________________ (komanda, jedinica i ustanova)

Na osnovu člana 2. stav 4. Uredbe o iznosu i načinu isplate naknada za vršenje vojne obaveze, molimo da refundirate iznos isplaćene naknade zarade za vršenje službe u rezervnom sastavu za:

_____________________________________________________________________ (prezime, ime jednog roditelja i ime i JMBG)

ISPLAĆENO Naknada zarade Doprinosi na teret poslodavca UKUPNO

1 2 3=1+2

Naknada zarade je isplaćena za period od ________________ do _______________ u kojem je imenovani izvršavao obavezu vršenja službe u rezervnom sastavu.



Isplaćeni iznos naknade zarade utvrđen je prema prosečnoj zaradi imenovanog u prethodnih dvanaest meseci pre poziva-nja, a koja iznosi ________________ dinara.

Molimo da gore naznačen ukupan iznos uplatite na tekući račun broj __________________________.

(M.P.) _________________________________ (potpis ovlašćenog lica)

6.2 Naknada zarade za vreme vojne vežbe za lica koja nisu zaposlena

Licu u rezervnom sastavu koje samostalno obavlja delatnost, za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu, prema članu 3. Uredbe o iznosu i načinu isplate naknada za vršenje vojne obaveze, pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno sopstveno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Naknada iz stava 1. ovog člana obračunava se i isplaćuje licu u rezervnom sastavu, na osnovu kopije prijave na osi-guranje nadležnoj organizaciji obaveznog socijalnog osigu-ranja koju podnosi komandi, jedinici i ustanovi u kojoj je vršilo službu u rezervnom sastavu.

Visina naknade za lica u rezervnom sastavu koje nije obavezno osigurano po osnovu zaposlenja ili obavlja-nja samostalne delatnosti, osiguraniku poljoprivredni-ku, kao i licu u rezervnom sastavu koje prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene nezaposlenosti, utvrđena je u članu 4. ove uredbe i to:

„Licu u rezervnom sastavu koje nije obavezno osigurano po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti, osigu-raniku poljoprivredniku, kao i licu u rezervnom sastavu koje prima penziju ili novčanu naknadu zbog privremene neza-poslenosti za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu radi koje je pozvano, pripada novčana naknada u visini neto pla-te po činu i dužnosti profesionalnog vojnika čina razvodnika prema propisima o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Naknadu iz stava 1. ovog člana obračunava i isplaćuje komanda, jedinica i ustanova u kojoj je lice vršilo službu u rezervnom sastavu, na osnovu pisane izjave lica u rezer-vnom sastavu kojom, zavisno od kategorije kojoj pripada, izjavljuje:

1) da nije obavezno osigurano po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti; 2) da je osiguranik poljoprivrednik; 3) da prima penziju; 4) da prima novčanu naknadu zbog privremene

nezaposlenosti. Izjava iz stava 2. ovog člana podnosi se na Obrascu ILRS koji je dat u Prilogu 2. ove uredbe i čini njen sastavni deo.”

7. Naknada zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog

Pravo zaposlenog na naknadu zarade zbog prekida rada do kojeg je došlo bez njegove krivice utvrđeno je odredbama člana 116. Zakona o radu, na sledeći način:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visi-ni 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (pre izme-ne Zakona bilo je tri meseca), s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obi-ma rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsu-stvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana. Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili de-latnosti osnovanog na nivou Republike.”

Prema navedenim odredbama, zaposleni ima pravo na naknadu zarade (plaćeno odsustvo) za vreme prekida ra-da ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivi-ce zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, a duže od 45 radnih dana uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada. Naknada zarade iznosi najma-nje 60% prosečne zarade u prethodih 12 meseci. U skladu sa tim, može se konstatovati da:

- zaposleni može da bude upućen na plaćeno odsustvo ako je došlo do prekida rada ili smanjenja obima rada bez njegove krivice;

- zaposleni se upućuje na odsustvo bez njegove saglasnosti;

- za vreme prekida rada zaposleni ima pravo na nakna-du zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci koja prethode mesecu u kome je upućen na plaćeno odsustvo,

- ukoliko je 60% prosečne zarade zaposlenog za prethod-nih 12 meseci niže od minimalne zarade, poslodavac je



dužan zaposlenom da isplaćuje minimalnu zaradu koja važi za mesec u kome se isplaćuje,

- zaposleni može da bude upućen na plaćeno odsustvo najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, a duže samo uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada.

Šta se smatra prekidom rada, odnosno smanjenjem obi-ma posla, nije definisano Zakonom o radu, te u svakom konkretnom slučaju mora da se ceni da li je došlo do prekida rada ili smanjenja obima posla na određenim poslovima i da za to ne postoji krivica zaposlenog, već poslodavca ili drugih objektivnih ili subjektivnih okolnosti za koje zaposleni nije kriv.

Osnov za upućivanje na odsustvo je odluka o upu-ćivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo koju poslodavac može da donese samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

- ako je došlo do prekida rada ili smanjenja obima posla; - ako je do prekida rada, odnosno smanjenja obima po-

sla došlo bez krivice zaposlenog; - najduže 45 radnih dana po odluci poslodavca, a pre-

ko 45 radnih dana uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada;

- ako zbog prekida rada ili smanjenja obima posla nema krivice zaposlenog.

Odluku o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo poslodavac može da donese ako je nastupio jedan od slu-čajeva iz stava 1. člana 116. Zakona o radu, a to je prekid rada ili smanjenje obima posla i to ako je do prekida rada ili smanjenja obima posla došlo na poslovima na kojima rade zaposleni koji se upućuju na plaćeno odsustvo.

Pod prekidom rada smatra se da je na određenim po-slovima potpuno obustavljen rad i da nema mogućnosti da se nastavi u jednom bliskom periodu. Najčešći sluča-jevi u kojima može doći do prekida rada mogu biti: nedo-statak repromaterijala, sirovina, energenata, nemogućnosti plasmana robe i usluga na tržištu, zalihe određenih roba i da za to vreme dalji nastavak proizveo bi za poslodavca znatne gubitke ili druge posledice.

U drugom slučaju kada zaposleni može biti upućen na plaćeno odsustvo je smanjenje obima posla, u kom slučaju ne dolazi do potpunog prekida rada, već je na određenim poslovima privremeno i delimično smanjen obim posla, npr. smanjena je proizvodnja određenih vrsta roba i usluga zbog nedostatka sirovina, repromaterijala ili nemogućnosti plasmana na tržište i dr. na osnovu čega zaposleni koji ra-de na tim poslovima ne mogu biti angažovani puno radno vreme. Po tom osnovu poslodavac može samo jedan broj zaposlenih da uputi na plaćeno odsustvo uz naknadu zarade, a jedan broj zaposlenih na tim poslovima će nastaviti da radi puno radno vreme.

Po pitanju dužine odsustva, u stavu 1. dužina plaćenog odsustva ograničena je na 45 radnih dana u kalendarskoj go-dini i po tom osnovu poslodavac može zaposlenog da uputi

na plaćeno odsustvo (do 45 dana) samo uz donošenje odlu-ke bez saglasnosti ministra. Odluku donosi nadležni organ kod poslodavca (direktor, preduzetnik, nadzorni odbor i dr).

Prema stavu 2. dužina trajanja odsustva nije ograničena, ali je uslov da ministar da saglasnost na odluku poslodavca o upućivanju zaposlenog na odsustvo. U ovom slučaju dužina odsustva sa rada zaposlenog zavisi od odluke poslodavca i saglasnosti ministra.

Poslodavac podnosi pismeni zahtev ministarstvu radi davanja saglasnosti o upućivanju zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana. Uz zahtev se dostavlja odluka nadležnog organa o upućivanju zaposlenih na plaće-no odsustvo. Odluka treba da sadrži naročito: razloge zbog kojih se zaposleni upućuju na odsustvo (prekid rada ili sma-njen obim posla), broj zaposlenih, dužinu trajanja odsustva (pojedinačno - ako je različita, ili isto za sve zaposlene) i da li su zaposleni na koje se odnosi zahtev bili na plaćenom odsustvu u kalendarskoj godini za koju se podnosi zahtev za odsustvo duže od 45 radnih dana i koliko je trajalo odsustvo - pojedinačno za svakog zaposlenog. Razlozi moraju biti bli-že obrazloženi kako bi se iz njih mogla oceniti objektivnost i stvarna potreba upućivanja na odsustvo.

Po pribavljenoj saglasnosti sindikata (koje ne obavezuje ministra), ministar može da dâ saglasnost ili da odbije zah-tev za davanje saglasnosti za odsustvo duže od 45 dana.

Poslodavac je dužan da donese rešenje o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo. Ako upućuje zaposlenog na odsustvo do 45 radnih dana, rešenje može da donese odmah po donošenju odluke. Ako upućuje zaposlene na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, rešenje o upući-vanju na odsustvo može da donese po dobijanju saglasnosti ministra.

Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva zaposle-nom pripada najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (bruto zarada), koja u neto iznosu ne može biti manja od minimalne zarade (115 dinara po radnom času do kraja 2014. godine, a u 2015. godini 121 dinar po radnom času). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi naknada zarade u većem iznosu.

U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze sva prima-nja zaposlenog u prethodnih dvanaest meseca koja u smislu člana 105. Zakona o radu čine zaradu (zarada, topli obrok, regres, uvećana zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade).

7.1 Obračun naknade zarade za vreme odsustva sa rada bez krivice zaposlenog 1) Ako zaposleni nije primao zaradu u prethodnih 12

meseci pre upućivanja na plaćeno odsustvo (bio je sve vreme na bolovanju ili se zaposlio u mesecu u kojem



ostvaruje naknadu), osnovicu čini osnovna zarada utvr-đena u ugovoru o radu uvećana za minuli rad.

2) Ako zaposlenom u prethodnih 12 meseci nije isplaći-vana zarada prilikom utvrđivanja osnovice za obračun naknade zarade uzima se obračunata zarada po svim osnovima koje je zaposleni ostvario za tih 12 meseci. Na-ime, prema odredbama člana 121. stav 3. Zakona o radu, poslodavac je obavezan da zaposlenom dostavi obračun zarade i za mesece u kojima nije izvršio obračun zarade, te je u skladu s tim za utvrđivanje osnovice regularno uzeti obračunatu zaradu iako nije isplaćena zaposlenom.

3) Ako je zaposleni u prethodnih 12 meseci delimično radio a delimično bio odsutan (zbog bolovanja godiš-njeg odmora i dr.), i za časove rada mu je isplaćena za-rada a za časove odsustva isplaćena naknada zarade, za utvrđivanje osnovice se uzima isplaćena zarada ostvarena po svim osnovima ili obračunata (iako nije ispaćena) i efektivni časovi provedeni na radu (ne uzima se naknada zarade i časovi za koje je ostvarena naknada). U vezi sa navedenim načinom utvrđivanja osnovice za

naknadu zarade, Ministarstvo rada, zapošljavanja i soci-jalne politike je dalo mišljenje, br. 011-00-933/2006-02 od 21.8.2006. godine, koje u nastavku citiramo:

„Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005 i 61/2005 - dalje: Zakon), u članu 114. stav 1, utvrđeno je pravo za-poslenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u pret-hodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o ra-du, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i odsustva zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun na-knade zarade je prosečna zarada u prethodna tri meseca. Članom 105. Zakona, utvrđeno je da zaradu čini iznos ko-ji je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno

na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugo-vorom o radu.Zaradom, u smislu člana 105. stav 3. Zakona, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknade troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač 1) - 4) i dru-gih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) Zakona.Prema tome, u osnov za utvrđivanje naknade zarade uzi-maju se sva primanja koja čine zaradu u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona, a koja su u prethodna tri meseca, pre meseca u kojem je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom, a to su:

- isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u pret-hodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učin-ka (stimulacije i dr.);

- uvećanje zarada isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

- druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

S obzirom na to da je osnovica za obračun naknade zarade - zarada, to isplaćene naknade zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaze u zbir ovih zarada.

Prema tome, kada je zaposleni prethodna tri meseca de-limično radio, a delimično bio odsutan (zbog privremene sprečenosti za rad, godišnjeg odmora i dr.) i za sate rada mu je isplaćena zarada, a za dane odsustvovanja sa rada isplaćena mu je naknada zarade, uzimaju se samo efektivni sati rada i isplaćena, odnosno, obračunata zarada (po svim osnovama) koju je zaposleni primio.”

PRIMER: Obračun zarade i naknade u mesecu kada je zaposleni deo meseca radio, a deo bio na plaćenom odsustvu zbog prekida rada bez krivice zaposlenog

Obračun i isplata se vrši u avgustu 2014. godine za mesec koji ima 22 radna dana kada je zaposleni proveo na radu 12 radnih dana, a 10 radnih dana bio na plaćenom odsustvu. Osnovna zarada po radnom času zaposlenog za taj mesec iznosi 200,00 dinara bruto, a prosečna zarada u prethodnih 12 meseci po radnom času iznosi 220,00 dinara bruto. Zaposlenom se isplaćuje minuli rad za 10 godina rada i ishrana u toku rada po 200,00 dinara bruto dnevno za dane provedene na radu.

Obračun je sledeći:

R. br. Opis Zarada Naknada

1. Mogući broj časova rada u mesecu za koji se vrši isplata 176 2. Časovi provedeni na efektivnom radu 96 3. Časovi naknade na teret poslodavca zbog prekida rada bez krivice zaposlenog 80



R. br. Opis Zarada Naknada

4. Ukupan broj časova rada 96 80 5. Osnovna zarada po radnom času u mesecu za koji se vrši isplata 200,00 6. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (r. br. 4 x 200,00) 19.200,00 7. Uvećana zarada za minuli rad -10 god. rada (r. br. 6 x 0,4% x 10) 768,00 8. Druga primanja - ishrana u toku rada (12 dana x 200,00 din.) 2.400,00 9. Zarada zaposlenog bruto (r. br. 6. + r. br. 7. + r. br. 8) 22.368,00 10. Prosečna zarada iz prethodnih dvanaest meseci po času 220,00 11. Osnov za naknadu zarade (r. br. 3 x 220,00) 17.600,00

12. Naknada zarade bruto za odsustvo zbog prekida rada bez krivice zaposlenog (r. br. 11. x 60%) 10.560,00

13. Ukupno zarada i naknada zarade bruto (r. br. 9.+ r. br. 12) 32.928,00

Osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini ukupan iznos zarade i naknade zarade (bru-to) za mesec i ne može biti manji od najniže osnovice niti veći od najviše osnovice za plaćanje doprinosa.

Osnovicu za obračun poreza čini bruto iznos zarade i naknade zarade za mesec umanjen za neoporezivi iznos od 11.242 dinara mesečno.

Prilikom isplate naknade i zarade za isti mesec, naknada se kumulira sa zaradom, obračunavaju se i plaćaju porez i doprinosi na ukupan iznos i nadležnom organu poreske uprave dostavljaju podaci na jednoj poreskoj prijavi.

8. Naknada zarade za vreme prekida rada po nalogu nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca

Odredbama člana 117. Zakona o radu utvrđeno je da, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđe-noj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbe-đivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja ži-vota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim sluča-jevima, u skladu sa zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Prema ovoj odredbi Zakona o radu, pravo na naknadu zarade zbog prekida rada zaposleni ima ako je do prekida došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i za-štite zdravlja na radu koji je uslov daljeg rada bez ugrožava-nja života i zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Po navedenom osnovu može da dođe do prekida ra-da kada ne postoje bezbedni uslovi za sigurnost i zdravlje zaposlenih, u skladu sa propisima o bezbednosti i zaštiti zdravlja.

Prema članu 66. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005) inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugro-žavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:

1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;

2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;

3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;

4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim ri-zikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;

5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na rad-nom mestu na kom radi;

6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, nalo-žio inspektor rada.

Visina naknade zarade za odsustvovanje zaposlenog sa rada u ovim slučajevima, nije propisana zakonom, već u navedenim odredbama zakona upućuje se da visinu nakna-de poslodavac utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema podacima iz prakse najčešće se ova naknada utvrđuje u visini 60% od prosečne zarade zaposlenog ostvarene u poslednja tri meseca. Poslodavac u svom opštem aktu može zameniti ovaj osnov na prosek ostvaren za 12 meseci kako je utvrđeno za naknade iz člana 114, Zakona o radu, a pošto to nije izričito Zakonom upućeno već ostaje da sam poslo-davac utvrdi, nema smetnji da se prosečna zarada za ovu na-



knadu utvrđuje u odnosu na tromesečni prosek. Međutim, za razliku, kod ove vrste naknade nije zakonom propisano da ne može biti manja od minimalne zarade. To znači da poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu utvrđuje naknadu zarade zaposlenom zbog odsustvo-vanja sa rada po nalogu nadležnog državnog organa ili organa poslodavca, i to visinu naknade i osnovicu (za-radu) od koje se utvrđuje, s tim da tako utvrđena visina naknade, s obzirom da zakonom nije uslovljena njena visina, može biti i manja od minimalne zarade.

9. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada

Institut udaljenja sa rada predstavlja privremenu meru prema kojoj zaposleni može da se udalji sa rada najduže za vreme koje je utvrđeno zakonom. Primena ovog instituta ima za cilj da se spreče ili otklone eventualne štetne posledice koje mogu da nastanu za poslodavca ako bi zaposleni ostao na radu.

Udaljenje sa rada, kao privremena mera u oblasti radnog zakonodavstva, uređena je zakonom, odnosno u više zako-na, od kojih se na zaposlenog primenjuje određeni zakon prema oblasti, odnosno delatnosti u kojoj zaposleni radi.

Shodno navedenom, institut udaljenja sa rada uređen je:

1) Zakonom o radu;

2) Zakonom o državnim službenicima („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014);

3) Zakonom o radnim odnosima u državnim orga-nima („Sl. glasnik RS”, br. 48/91, 66/91, 44/98 - dr. zakon*, 49/99 - dr. zakon**, 34/2001 - dr. zakon***, 39/2002, 49/2005 - odluka USRS, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 23/2013 - odluka US);

4) Drugim zakonima za određenu oblast, odnosno de-latnost, gde se podrazumevaju zakoni iz oblasti jav-nih službi, policije, sudstva i javnog tužilaštva.

Za sve što nije uređeno posebnim zakonom za određe-nu oblast, po pitanju udaljenja sa rada, primenjuju se opšti propisi o radu, tj. Zakon o radu. U skladu s tim, u nastav-ku ćemo ukazati na mogućnost udaljenja zaposlenog sa rada u skladu sa Zakonom o radu.

9.1 Udaljenje sa rada u skladu sa Zakonom o radu

Zakonom o radu institut udaljenja sa rada utvrđen je odredbama čl. 165. do 169 (član 170. je brisan najnovijim izmenama i dopunama Zakona o radu) gde su utvrđeni:

- razlozi zbog kojih zaposleni može da bude udaljen sa rada,

- vrste udaljenja, - vreme trajanja udaljenja, i - prava za vreme udaljenja.

9.1.1 Razlozi za udaljenje sa rada Razlozi zbog kojih zaposleni može da bude udaljen sa

rada utvrđeni su u čl. 165. i 166. Zakona o radu, i to: Prema članu 165.:

„Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada: 1) ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skla-

du sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na ra-du ili u vezi sa radom;

2) ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepo-štovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. ovog zakona.”

Prema članu 166.:

„Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.”

Navedeni propisani razlozi iz čl. 165, 166. Zakona o radu, predstavljaju jedinu mogućnost za udaljenje za-poslenog sa rada, te se drugi razlozi ne mogu utvrditi opštim aktom ili ugovorom o radu.

U slučaju da poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi druge razloge za udaljenje zaposlenog sa rada, i po tom osnovu donese rešenje o udaljenju zaposlenog sa ra-da, to bi predstavljalo očiglednu povredu Zakona o radu, u kom slučaju inspektor rada može, u smislu člana 269. ovog zakona, naložiti poslodavcu da otkloni utvrđene povrede zakona. Za neizvršenje rešenja inspektora rada propisa-na je novčana kazna u iznosu od 600.000 do 1.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, a za od-govorno lice u pravnom licu od 30.000 do 50.000 dinara. Za preduzetnike novčana kazna iznosi 300.000 do 500.000 dinara.



9.1.2 Trajanje udaljenja sa rada Prema članu 167. udaljenje sa rada iz člana 165. Za-

kona o radu može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.

Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.

9.2 Pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme udaljenja sa rada

Odredbom člana 168. Zakona o radu utvrđeno je da za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade (u ovom

slučaju zaposleni mora da dokaže da izdržava porodicu, od-nosno da je porodica ekonomski zavisna od njega).

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 166. ovog zakona isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor. U ovom slučaju, za vreme udaljenja dok traje pritvor, naknadu zarade isplaćuje poslodavac, a zatim je refundira od organa koji je odredio pritvor - na-knada zarade padana teret suda koji je odredio pritvor.

PRIMER: Utvrđivanje visine naknade zbog privremenog udaljenja sa rada i obračun poreza i doprinosa

Zaposlenom je zbog učinjenog krivičnog dela izrečen pri-tvor, poslodavac je doneo rešenje o udaljenju sa rada od prvog dana pritvora. Zaposleni je dostavio dokaz da izdržava poro-dicu i pripada mu naknada u visini od jedne trećine osnov-ne zarade. Ugovorena osnovna zarada sa zaposlenim iznosi 39.000 dinara bruto, a jedna trećina je 13.000 dinara bruto. Ovom zaposlenom za vreme dok je u pritvoru isplaćivaće se naknada zarade u visini od 13.000 dinara bruto. Obračun naknade, poreza i doprinosa je sledeći.

Obračun:

R. br. OPIS Isplaćena naknada zarade i plaćeni

porez i doprinosi za vreme pritvora 1. Ugovorena osnovna zarada - Bruto 39.000,00 2. Naknada zarade za vreme pritvora - Bruto (1/3 sa r. br. 1) 13.000,00 3. Osnovica za porez (r. br. 2. - 11.242) 1.758,00 4. Porez (r. br. 3 x 10%) 175,80 5. Najniža osnovica za plaćanje doprinosa 21.716,00 6. Osnovica za plaćanje doprinosa (r. br. 2 ili 5 - veći iznos) 21.716,00 7. Doprinosi na teret zaposlenog zbirna stopa (r. br. 6 x 19,9%) 4.321,48

7.1. Doprinos za PIO (r. br. 6 x 14%) 3.040,24 7.2. Doprinos za zdravstvo (r. br. 6 x 5,15%) 1.118,37 7.3. Doprinos za nezaposlenost (r. br. 6 x 0,75%) 162,87 8. Neto naknada za isplatu (r. br. 2 - r. br. 4 - r. br. 7) 8.502,72 9. Doprinosi na teret poslodavca - zbirna stopa (r. br. 6 x 17,9%) 3.887,16

9.1. Doprinos za PIO (r. br. 6 x 12%) 2.605,92 9.2. Doprinos za zdravstvo (r. br. 6 x 5,15%) 1.118,37 9.3. Doprinos za nezaposlenost (r. br. 6 x 0,75%) 162,87

10. Ukupan iznos za refundaciju od organa koji je naložio pritvor (r. br. 2 + r. br. 9) 16.887,16

Na osnovu prethodnog obračuna poslodavac isplaćuje neto naknadu zaposlenom koji je udaljen sa rada zbog pritvora i podnosi zahtev sudu koji je naložio pritvor za refundaciju naknade sa porezom i doprinosima.




1.2 Obračunski period 08.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0 MFP.2 3.7 Broj dana 31 MFP.3 3.8 Broj sati 168 MFP.4 3.8a Fond sati 168 MFP.5 3.9 Bruto prihod 13.000,00 MFP.6 3.10 Osnovica za porez 1.758,00 MFP.7 3.11 Porez 175,80 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 21.716,00 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 5.646,16 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 2.236,74 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 325,74 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0

Knjiženje:

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 13.000,00 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 8.502,72 451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 175,80

452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 4.321,48

za obračunatu naknadu zarade 2) 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 3.887,16

453 Obaveze za porez i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 3.887,16

obračun doprinosa na tert poslodavca 3) 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 8.502,70 451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 175,80



241 Tekući (poslovni) račun 16.887,16 isplata neto zarada i uplata poreza i doprinosa 2) 241 Tekući (poslovni) računi 16.887,16 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 16.887,16

Za refundaciju naknade zarade

9.2.1 Pravo zaposlenog na isplatu razlike između isplaćene naknade zarade za vreme udaljenja i punog iznosa osnovne zarade

U članu 169. Zakona o radu propisano je da zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:



1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;

2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.

Dakle, prema navedenoj odredbi obaveza je poslodavca da zaposlenom isplati razliku između isplaćene naknade za-rade i osnovne zarade:

Razlika između isplaćene naknade za vreme udaljenja i osnovne zarade se isplaćuje zaposlenom za sve vreme trajanja udaljenja sa rada.

Pod pretpostavkom da je zaposleni, koji je udaljen sa rada zbog pritvora, oslobođen optužbe, u tom slučaju mu, prema članu 169. Zakona o radu, pripada pravo na isplatu razlike između isplaćene naknade zarade za vreme udaljenja i punog iznosa osnovne zarade.

U odnosu na isplaćenu naknadu za vreme udaljenja sa rada prema obračunu u prethodnoj tabeli, u narednoj tabeli daje-mo obračun razlike zarade i poreza i doprinosa.

Obračun razlike zarade od isplaćene naknade do iznosa osnovne zarade:

R. br. OPIS

Osnovna zarada i obračun poreza i

doprinosa

Isplaćena naknada zarade i plaćeni

porez i doprinosi

Razlika za isplatu naknade i uplatu poreza i doprinosa

(kol. 3 - kol. 4) 1 2 3 4 5 1. Ugovorena osnovna zarada - Bruto 39.000,00 39.000,00 0

2. Naknada zarade za vreme pritvora (za kol. 4. - r. br. 1. / 3) 39.000,00 13.000,00 26.000,00

3. Osnovica za porez (r. br. 1, odnosno r. br. 2 - 11.242) 27.758,00 1.758,00 26.000,00

4. Porez (r. br. 3 x 10%) 2.775,80 175,8 2.600,00

5. Najniža osnovica za plaćanje doprinosa 21.716,00 21.716,00 0,00

6. Osnovica za plaćanje doprinosa (r. br. 2. ili 5. - veći iznos) 39.000,00 21.716,00 17.284,00

7. Doprinosi na teret zaposlenog zbirna stopa (r. br. 6. x 19,9%) 7.761,00 4.321,48 3.439,52

7.1. Doprinos za PIO (r. br. 6. x 14%) 5.460,00 3.040,24 2.419,76

7.2. Doprinos za zdravstvo (r. br. 6. x 5,15%) 2.008,50 1.118,37 890,13

7.3. Doprinos za nezaposlenost (r. br. 6. x 0,75%) 292,50 162,87 129,63

8. Neto naknada za isplatu (r. br. 1, odnosno 2. - r. br. 4. - r. br. 7) 28.463,20 8.502,72 19.960,48

9. Doprinosi na teret poslodavca - zbirna stopa (r. br. 6. x 17,9%) 6.981,00 3.887,16 3.093,84

9.1. Doprinos za PIO (r. br. 6. x 12%) 4.680,00 2.605,92 2.074,08

9.2. Doprinos za zdravstvo (r. br. 6. x 5,15%) 2.008,50 1.118,37 890,13

9.3. Doprinos za nezaposlenost (r. br. 6. x 0,75%) 292,50 162,87 129,63

10. Ukupan trošak (r. br. 1, odnosno 2. + r. br. 9) 45.981,00 16.887,16 29.093,84



10. Naknade zarade za bolovanje do 30 dana

10.1 Slučajevi u kojima se ostvaruje pravo na naknadu zarade

Prema odredbama člana 74. Zakona o zdravstvenom osi-guranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, ako je:

1) privremeno sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada;

2) privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;

3) privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplikaci-ja u vezi sa održavanjem trudnoće;

4) privremeno sprečen za rad zbog propisane mere oba-vezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;

5) privremeno sprečen za rad zbog nege bolesnog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;

6) privremeno sprečen za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;

7) privremeno sprečen za rad jer je određen kao pratilac bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekar-ski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa opštim aktom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

U svim navedenim slučajevima, poslodavac iz svojih sredstava vrši isplatu naknade zarade za prvih 30 dana spre-čenosti za rad zaposlenog, a od 31. dana sprečenosti za rad, isplatu naknade zarade vrši iz svojih sredstava RFZO, sagla-sno odredbama člana 102. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

10.2 Sprečenost za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti

U članu 102. stav 3. Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisano je da ukoliko je sprečenost za rad zaposlenog nastupila zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac vrši isplatu naknade zarade iz svojih sred-stava za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog, i to od prvog dana sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja sprečenosti za rad zaposlenog koji je u radnom odnosu kod tog poslodavca. Prema stavu 4. ovog člana, u slučaju da zaposlenom prestane radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne

bolesti, isplatu naknade zarade nastaviće da vrši RFZO, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika sve do zadnjeg dana privremene sprečenosti za rad.

10.3 Sprečenost za rad zbog dobrovoljnog davanja krvi i nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine (od prvog dana na teret RFZO)

Prema članu 102. stav 2. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju, od prvog dana sprečenosti za rad naknada zarade isplaćuje se iz sredstava RFZO u slučajevima kada je spre-čenost za rad nastupila zbog:

- dobrovoljnog davanja tkiva i organa; - nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine - majci, ocu,

usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu.

10.4 Obaveza zaposlenog da poslodavcu dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad

Prema odredbama člana 103. Zakona o radu, zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana na-stupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Potvrdu izdaje lekar koji je, po propisima o zdravstve-nom osiguranju ovlašćen da proceni privremenu sprečenost za rad, na obrascu ZOR-H, koji je propisan Pravilnikom o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju pri-vremene sprečenosti za rad zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 1/2002).

U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu po-slodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

10.5 Visina naknade zarade

Odredbama člana 115. Zakona o radu utvrđeno je da:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsu-stvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do, i to:

1) najmanje u visini od 65% prosečne zarade u pret-hodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bo-lešću ili povredom van rada, ako zakonom nije druk-čije određeno;



2) u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što ne može biti niža od mi-nimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.”

Napomena: Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o radu izvršena je izmena u stavu jedan ovog člana tako što je utvrđeno da se osnovica za obračun naknade sada utvr-đuje na osnovu prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci, umesto do sada za prethodnih tri meseca.

S obzirom na to da je ovim odredbama Zakona o radu utvrđen najmanji iznos naknade zarade, poslodavac može, za naknadu zarade do 30 dana koju isplaćuje iz svojih sredstava, da svojim opštim aktom utvrdi i veći iznos naknade zarade (ve-ći procenat od osnovice), u skladu sa svojim mogućnostima.

10.6 Osnovica za obračun naknade

Osnovica za obračun naknade zarade zaposlenom za vreme bolovanja do 30 dana koje se isplaćuje iz sred-stava poslodavca, utvrđena je u navedenoj odredbi člana 115. Zakona o radu, i to u visini prosečne zarade u pret-hodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila pri-vremena sprečenost za rad. Naknada za bolovanje iznosi 65% od osnovice i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. U vezi sa tim koja prima-nja zaposlenog čine osnovicu za obračun naknade zarade za bolovanje koje isplaćuje poslodavac, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku dalo je Mišljenje, br. 120-01-00145/2005-02, od 21.4.2005. godine, sledeće sadržine:

„Prema čl. 114, 115. i 116. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005), zaposleni ima pravo na naknadu zarade:

- za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan;

- za vreme korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsu-stva i odsustva zbog vojne vežbe ili na poziv državnog organa;

- zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanje) do 30 dana;

- za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog.

U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun nakna-de zarade je „prosečna zarada u prethodna tri meseca”. U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodna tri meseca ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu čine zaradu, a to je:

- isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u pret-hodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);

- uvećanje zarada isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i dru-gih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

- druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga da-vanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

S obzirom na to da je osnovica za obračun naknade zarade - zarada, isplaćene naknade zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao i sati odsu-stvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaze u zbir ovih zarada. Prema tome, kod obračuna prosečne zarade po satu u pret-hodna tri meseca pored zbira primanja koja imaju karakter zarade, a koja su isplaćena u prethodna tri meseca, neophod-no je utvrditi ukupno ostvarene efektivne sate rada (redovne, prekovremene, noćne, rad na dan praznika). U svim navedenim slučajevima, osnovicu za obračun čini prosečna zarada u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada. Ovo se od-nosi i na slučajeve kada je zaposleni odsustvovao sa rada ne-prekidno određeni broj radnih dana u toku dva meseca (npr. zaposleni je započeo sa korišćenjem bolovanja 20. marta do 15. aprila 2005. godine). U ovom slučaju, i za mart i za april osnovica za obračun naknade zarade je prosečna za-rada za decembar 2004. godine, januar i februar 2005. godine.”

Prema navedenom mišljenju Ministarstva, a saglasno poslednjim izmenama i dopunama Zakona o radu, u zara-du na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci uključuju se sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu čine zaradu:

- isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u pret-hodnih dvanaest meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);

- uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih dvanaest me-seci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, ra-da u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

- druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodnih dvanaest meseci isplaćena (topli obrok, re-gres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i dru-ga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Ne uključuju se u osnovicu za obračun naknade za-rade isplaćene naknade zarade u prethodnih dvanaest meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog



odsustva i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada zarade. Prema tome, prilikom utvrđivanja osnovi-ce za obračun naknade zarade uzima se zbir primanja ko-ja imaju karakter zarade i koja su isplaćena u prethodnih dvanaest meseci, kao i ukupno ostvareni efektivni sati rada u tom periodu (redovni, prekovremeni, noćni, sati rada na dan praznika).

10.7 Način utvrđivanja osnovice za obračun naknade (dvanaestomesečni prosek)

Osnovicu za obračun naknade zarade zaposlenom za vreme bolovanja do 30 dana koje se isplaćuje iz sredstava poslodavca, čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena za prethodnih 12 meseci koja prethode mesecu u kome je započeto korišćenje bolovanja. Ukoliko se bolovanje koristi neprekidno određeni broj radnih dana u toku dva meseca, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena u prethodnih 12 meseci koja prethode mesecu u kome se otpočinje korišćenje bolovanja. Po ovom pitanju je i Ministarstvo rada i socijalne politike dalo svoj stav u Mišljenju, br. 120-01-00145/2005-02 od 21.4.2005. godine, koje smo prethodno citirali u okviru podnaslova 10.6 Osnovica za obračun naknade.

Zaposlenom iz ovog primera se isplaćuje bolovanje za prvih 30 dana iz sredstava poslodavca, i to počev od 18. jula zaključ-no sa 16. avgustom 2014. godine, a to je 10 radnih dana u julu (od 18. do 31. jula 2014. godine), i 12 radnih dana u avgustu (od 1. zaključno sa 16. avgustom 2014. godine).

U ovom slučaju osnovicu za naknadu zarade za vreme korišćenja bolovanja do 30 dana predstavlja prosečna zarada ostvarena za mesece jul 2013. - jun 2014. godine. Pod pro-sečnom zaradom se podrazumeva isplaćena, odnosno ostva-rena zarada za vreme provedeno na radu (efektivni sati rada za prethodnih dvanaest meseci i ukupna zarada za te sate).

Na osnovu navedenih elemenata utvrđena je osnovica za obračun bolovanja koja iznosi:

Prosečna zarada za efektivno vreme provedeno na radu po radnom

času za prethodnih 12 meseci pre otpočinjanja korišćenja bolovanja

280,07 din.

Iznos naknade za bolovanje (do 30 dana) koje isplaćuje poslodavac, po radnom času (280,07 x 65%) iznosi

182,05 din.

10.8 Obaveze koje se plaćaju na bolovanje na teret poslodavca (do 30 dana)

U naredne dve tabele izvršen je obračun zarade i nakna-de zarade za bolovanje do 30 dana za mesece u kojima zapo-

sleni koristi bolovanje, a to je 10 dana u julu i 12 dana u avgustu, gde se za oba meseca naknada zarade obračunava na osnovu prosečne zarade (po radnom času) utvrđene na osnovu prethodnih dvanaest meseci koja prethode me-secu u kome je započeto bolovanje.

Na naknadu zarade, za vreme privremene spreče-nosti za rad do 30 dana, koja se isplaćuje na teret po-slodavca, obračunavaju se i plaćaju iste obaveze kao i prilikom isplate zarade, i to: 1. Na teret zaposlenog

1) porez na zarade - 10%, 2) doprinos za PIO - 14%, 3) doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%, 4) doprinos za nezaposlenost - 0,75%;

2. Na teret poslodavca 1) doprinos za PIO - 12%, 2) doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%, 3) doprinos za nezaposlenost - 0,75%. Osnovicu na koju se obračunavaju doprinosi za obave-

zno socijalno osiguranje čini isplaćena naknada zarade, ko-ja zajedno sa zaradom koja se isplaćuje za isti mesec ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, utvrđene odredbama člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, niti veća od najviše meseč-ne osnovice doprinosa iz člana 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Osnovicu za obračun poreza na zarade čini bruto zarada i naknada zarade u istom mesecu umanjena za 11.242 dinara.

Naime, prema odredbama Pravilnika o načinu i po-stupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju uma-njenja poreske osnovice („Sl. glasnik RS”, br. 115/2013), pod zaradom se podrazumeva i naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad do 30 dana, ukoliko je zapo-sleni u toku jednog meseca radio i ostvario zaradu i bio na bolovanju do 30 dana i ostvario pravo na naknadu zarade na teret poslodavca, ima pravo na umanjenje osnovice (za-rada i naknada zarade) u punom neoporezivom iznosu od 11.242 dinara.

Ukoliko je zaposleni u određenom mesecu bio na bolo-vanju do 30 dana na teret poslodavca, i na bolovanju preko 30 dana na teret RFZO, umanjenje poreske osnovice vrši se tako što se umanjenje zarade kod poslodavca, odno-sno naknade zarade kod drugog isplatioca - RFZO, vrši srazmerno odnosu broja radnih časova za koje ostva-ruje zaradu kod poslodavca, odnosno naknadu zarade kod RFZO, u odnosu na pun fond časova rada za taj mesec.



Obračun zarade i naknade zarade za bolovanje do 30 dana za jul 2014. godine R. br. Opis Časovi

1. Mogući fond časova rada u julu 2014. godine 184 2. Časovi provedeni na radu 104 3. Časovi provedeni na bolovanju (10 dan) 80 Obračun zarade Iznos 4. Osnovna zarada - bruto 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času bruto (r. br. 4. / r. br. 1.) 217,39 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu (r. br. 5. x r. br. 2.) 22.608,70 7. Radni učinak bruto 3.000,00 8. Topli obrok bruto 2.000,00

9. Uvećanje zarade po osnovu „minulog rada” na osnovnu zaradu provedenu na radu - pretpostavljeni iznos 700,00

10. Regres za godišnji odmor bruto 2.000,00 11. Ukupna zarada za vreme provedeno na radu bruto (r. br. 6. do r. br. 10.) 30.308,70 Obračun naknade zarade Iznos 12. Prosečna zarada u prethodnih 12 meseci po času bruto 280,07 13. Naknada zarade za bolovanje po radnom času bruto (r. br. 12 x 65%) 182,05 14. Naknada zarade za 10 dana bolovanja (red. br. 13 x red. br. 3) 14.563,64 Zarada i naknada zarade Iznos

15. Ukupna zarada i naknada zarade (r. br. 11. + r. br. 14.) 44.872,34 16. Osnovica za porez na zarade (r. br. 15. - 11.242 dinara) 33.630,34 17. Porez na zarade (r. br. 16. x 10%) 3.363,03 18. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (r. br. 15. x 19,9%) 8.929,60 19. Neto za isplatu (r. br. 15. - r. br. 17. -r. br. 18.) 32.579,71 20. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 15. x 17,9%) 8.032,15 21. Ukupan trošak po osnovu zarade i naknade zarade (r. br. 15 + r. br. 20) 52,904.49

Obračun zarade i naknade zarade za bolovanje do 30 dana za avgust 2014. godine R. br. Opis Časovi

1. Mogući fond časova rada u avgustu 2014. god. 176 2. Časovi provedeni na radu 80 3. Časovi provedeni na bolovanju (12 dana) 96 Obračun zarade Iznos 4. Osnovna zarada - bruto 40.000,00 5. Osnovna zarada po radnom času bruto (r. br. 4. / r. br. 1.) 227,27 6. Osnovna zarada za vreme provedeno na radu bruto (r. br. 5. x r. br. 2.) 18.181,82 7. Radni učinak bruto 1.800,00 8. Topli obrok bruto 1.300,00 9. Uvećanje zarade po osnovu „minulog rada” - pretpostavljen iznos 400 10. Regres za godišnji odmor bruto 2.000,00 11. Ukupna zarada za vreme provedeno na radu bruto (r. br. 6. do r. br. 10.) 23.681,82 Obračun naknade zarade Iznos 12. Prosečna zarada u prethodna tri meseca po času bruto (tabela 4, r. br. 9.) 280,07 13. Naknada zarade za bolovanje po radnom času bruto (r. br. 12 x 65%) 182,05 14. Naknada zarade za bolovanje bruto (r. br. 13. x r. br. 3.) 17.476,37



Obračun zarade i naknade zarade za bolovanje do 30 dana za avgust 2014. godine Zarada i naknada zarade

15. Ukupna zarada i naknada zarade bruto (r. br. 11. + r. br. 14.) 41.158,19 16. Osnovica za porez na zarade (r. br. 15. - 11.242 dinara) 29.916,19 17. Porez na zarade (r. br. 16. x 10%) 2.991,62 18. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (r. br. 15. x 19,9%) 8.190,48 19. Neto za isplatu (r. br. 15. - r. br. 17. - r. br. 18.) 29.976,09 20. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca (r. br. 15. x 17,9%) 7.367,32 21. Ukupan trošak po osnovu zarade i naknade zarade (r. br. 15 + r. br. 20) 48.525,50

Popunjavanje PPP PD obrasca za obračunski period jul 2014. godine:

1.2 Obračunski period 07.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0 MFP.2 3.7 Broj dana 31 MFP.3 3.8 Broj sati 184 MFP.4 3.8a Fond sati 184 MFP.5 3.9 Bruto prihod 44.872,34 MFP.6 3.10 Osnovica za porez 33.630,34 MFP.7 3.11 Porez 3.363,03 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 44.872,34 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 11.666,81 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 4.621,85 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 673,09 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0

Knjiženje obračuna zarada i naknada zarada u julu 2014. godine (podaci iz prethodne tabele Obračun zarade i naknade zarade za bolovanje do 30 dana za jul 2014. godine, r. br. 15 do 21):

R. br.

KontoOPIS

Iznosduguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 61) 520 Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 44.872,34

450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju 32.579,71

451 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 3.363,03


521 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 8.032,15


obračunate zarade i naknade zarada na teret poslodavca za jul 2014. godine



Knjiženja po izvodu sa tekućeg računa:

R. br.

KontoOPIS

Iznosduguje potražuje duguje potražuje

1 2 3 4 5 6

1) 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju 32.579,71

451 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 3.363,03



241 Tekući (poslovni) računi 52.904,49 isplaćene zarade i naknade zarada na teret poslodavca za jul 2014. godine

10.9 Trudničko bolovanje na teret poslodavca (100% od osnovice)

Zakonom o zdravstvenom osiguranju, u članu 96. stav 3. propisano je:

„U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bo-lesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudno-će, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.”

Podsećamo da se ova odredba primenjuje od 1. januara 2014. godine, saglasno Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje su objavljene u „Sl. glasniku RS”, br. 119/2012 od 17.12.2012. godine, kojima je propi-sano da će se, počev od 1. januara 2014. godine, visina na-knade zarade na ime bolovanja zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, za sve trudnice na teritoriji Republike Srbije obezbeđivati i isplaćivati u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.

U vezi sa navedenim, a polazeći od odredbe člana 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim je propisano da se visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 dana sprečenosti za rad osiguranika iz svojih sredstava, utvrđuje u skladu sa propisima o radu i ovim zakonom. To znači da visina naknade za bolovanje do 30 dana koju ispla-ćuje poslodavac može biti utvrđena i Zakonom o zdravstve-nom osiguranju. Ako je ta visina veća od iznosa koji se obez-beđuje po propisima o radu, primenjuju se odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Naime, Zakonom o radu, u članu 115. stav 1. tačka 1) propisano je da naknada za bolovanje koju isplaćuje poslo-davac (za prvih 30 dana) iznosi u visini 65% od osnova za naknadu (od prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci pre nastupanja bolovanja), osim ako zakonom nije

drukčije određeno (misli se na Zakon o zdravstvenom osi-guranju), u ovom slučaju je visina naknade za bolovanje koju zbog održavanja trudnoće isplaćuje trudnici poslo-davac iz svojih sredstava utvrđena drukčije Zakonom o zdravstvenom osiguranju (kao u članu 96. stav 3. u visini 100% od osnova).

Prema tome, počev od 1. januara 2014. godine, bolo-vanje za prvih 30 dana koje trudnici isplaćuje posloda-vac zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, obezbeđuje se i isplaćuje u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.

Ova obaveza počev od 1. januara 2014. godine odnosi na sve trudnice zaposlene kod poslodavaca na teritoriji Srbije.

PRIMER:

Zaposlena je u 2014. godini, u mesecu koji ima 30 dana, ceo mesec bila na bolovanju zbog komplikacije u vezi sa održa-vanjem trudnoće, koje se za prvih 30 dana isplaćuje iz sredstava poslodavca. Osnov za obračun bolovanja koje se isplaćuje na te-ret poslodavca utvrđen je u članu 115. Zakona o radu, a to je prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci koja prethode mesecu u kome se koristi bolovanje, gde se kao isplaćena zarada računaju sve isplate koje čine zaradu izvršene zaposlenoj u tih 12 meseci (osnovna zarada uvećana za minuli rad, topli obrok, regres, stimulacije i dr.).

Ako bi dvanaestomesečni prosek zaposlene iznosio 50.000,00 dinara neto, u kojoj su sadržani: osnovna zarada sa minulim radom od 40.000 dinara, topli obrok i regres od 4.000 dinara mesečno i stimulaciju mesečno od 6.000 dinara poslodavac bi u ovom slučaju bio obavezan da toj zaposlenoj za bolovanje zbog održavanja trudnoće za prvih 30 dana isplati iz svojih sredstava iznos od 50.000,00 dinara neto, s tim što ovaj iznos preračunava na bruto i obračunava i plaća porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca.



Obračun:

R. br.

Opis Iznos

1.

Osnovica za obračun trudničkog bolovanja - tromesečni prosek (neto) koja sadrži: osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad ukupno 40.000 + topli obrok i regres u iznosu od 4.000 dinara mesečno + stimulacija u iznosu od 6.000 dinara mesečno - Ukupno 50.000,00

2. Visina trudničkog bolovanja (r. br. 1 x 100%) 50.000,00 3. Iznos bolovanja bruto (r. br. 2 - 1.124,20/0,701) 69.722,97 4. Osnovica za porez /r. br. 3 -11.242) 58.480,97 5. Porez na zarade (r. br. 4 x 10%) 5.848,10 6. Osnovica za doprinose (r. br. 3) 69.722,97 7. Doprinosi na teret zaposlenog (r. br. 6 x 19,9%) 13.874,87 8. Neto trudničko bolovanje za isplatu zaposlenoj (r. br. 3 - r. br. 5 - r. br. 7) 50.000,00 9. Doprinos na teret poslodavca (r. br. 6 x 17,9%) 12.480,41

10. Ukupan trošak poslodavca (r. br. 3 + r. br. 9) 82.203,38

Dakle, počev od januara 2014. godine, po pitanju trudničkog bolovanja izjednačene su sve trudnice u Srbiji, tako da se isplaćuje u visini 100% od osnova, umesto što je do sada bilo 65%, i to i na teret poslodavca za prvih 30 dana bolovanja.

Trudničko bolovanje preko 30 dana isplaćuje se na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, takođe, u visini 100% od osnovice, što je predmet posebnog komentara pod naslovom „NAKNADA ZARADE NA TERET SREDSTAVA DRUGIH ISPLATIOCA”.


1.2 Obračunski period 09.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 202 00 0 MFP.2 3.7 Broj dana 30 MFP.3 3.8 Broj sati 176 MFP.4 3.8a Fond sati 176 MFP.5 3.9 Bruto prihod 69.722,97 MFP.6 3.10 Osnovica za porez 58.480,97 MFP.7 3.11 Porez 5.848,10 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 69.722,97 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 18.127,97 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 7.181,47 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 1.045,84 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0

Knjiženje:

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 520 Troškovi zarada i naknada zarada 69.722,97 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 50.000,00 451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 5.848,10


za obračunatu naknadu zarada



R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6

2) 521 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 12.480,41


obračun doprinosa na teret poslodavca 3) 450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 50.000,00 451 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 5.848,10



241 Tekući (poslovni) račun 82.203,38 isplata neto naknade zarade i uplata poreza i doprinosa

Nada Đorđević

NAKNADA ZARADE ZA BOLOVANJE PREKO 30 DANA KOJE SE ISPLAĆUJE

NA TERET ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme pri-vremene sprečenosti za rad preko 30 dana, koje se isplaćuje na teret Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje (dalje: RFZO), utvrđuje se i isplaćuje u skladu sa sledećim propisima:

- Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. gla-snik RS”, br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US i 119/2012);

- Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja („Sl. glasnik RS”, br. 10/2010, 18/2010 - ispr., 46/2010, 52/2010 - ispr., 80/2010, 60/2011 - odluka US i 1/2013);

- Instrukcijom Ministarstva zdravlja o primeni Zako-na o zdravstvenom osiguranju, br. 011-00-55/2006-03 od 21.2.2006. godine, i

- Dopunom Instrukcije Ministarstva zdravlja o prime-ni Zakona o zdravstvenom osiguranju, br. 011-00-55/2006-03/(2) od 23.3.2006. godine;

- Instrukcijom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o obračunu naknada zarada za vreme privremene sprečenosti za rad 04 br. 54-77/07 od 9.1.2007. godine i Izmenom instrukcije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 04 br. 54-77/07-01 od 22.2.2007. godine, i

- Instrukcijom br. 011-00-142/2012 od 7.8.2012. godine.

1. Osiguranici koji imaju pravo na naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana

Na osnovu člana 73. Zakona o zdravstvenom osigura-nju, pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (bolovanje preko 30 dana) imaju osiguranici:



1) zaposleni iz člana 17. stav 1. tač. 1) - 7) ovog zakona; 2) preduzetnici iz člana 17. stav 1. tačka 18) ovog

zakona; 3) sveštenici i verski službenici iz člana 17. stav 1. tač-

ka 20) ovog zakona.

1.1 Zaposleni Prema članu 17. stav 1. tač. 1) do 7) Zakona o zdrav-

stvenom osiguranju, osiguranici zaposleni su fizička lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:

1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privred-nom društvu, drugom pravnom licu, državnom or-ganu, organu jedinice lokalne samouprave i autono-mne pokrajine, kao i kod fizičkih lica;

2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;

3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obav-ljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;

4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;

5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;

6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizaci-ja i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privred-nom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obave-zno osigurani po propisima te zemlje, ili ako među-narodnim ugovorom nije drukčije određeno.

1.2 Preduzetnici Prema članu 17. stav 1. tačka 18) Zakona o zdravstve-

nom osiguranju, preduzetnici su osiguranici - fizička li-ca koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom.

1.3 Sveštenici i verski službenici Prema članu 17. stav 1. tačka 20) Zakona o zdravstve-

nom osiguranju - osiguranici sveštenici i verski službeni-

ci su fizička lica koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost.

1.4 Osiguranici - fizička lica iz člana 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji nemaju pravo na bolovanje

Osnivači privrednih društava koji nisu zasnova-li radni odnos sa društvom čiji su osnivači, a obavljaju određene poslove u privrednom društvu (registrovani su za predstavljanje i zastupanje privrednog društva), iako su obavezno osigurana lica u smislu ovog zakona, nemaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreče-nosti za rad. Ovi osiguranici imaju pravo na bolovanje sa-mo ako su zasnovali radni odnos u privrednom društvu čiji su osnivač ili su u radnom odnosu kod drugog poslodavca.

Ostala obavezno osigurana lica iz člana 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osim napred navedenih lica pod tač. 1.1 do 1.3 takođe nemaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

2. Slučajevi u kojima osiguranik ima prava na naknadu zarade za bolovanje bez obzira na isplatioca

Prema odredbama člana 74. stav 1. Zakona o zdrav-stvenom osiguranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, pripada osiguranicima iz člana 73. ovog zakona, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik spre-čen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez ob-zira na isplatioca naknade zarade, i to ako je:

1) privremeno sprečen za rad usled bolesti ili povrede van rada;

2) privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;

3) privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili komplika-cija u vezi sa održavanjem trudnoće;

4) privremeno sprečen za rad zbog propisane mere oba-vezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;

5) privremeno sprečen za rad zbog nege bolesnog čla-na uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;

6) privremeno sprečen za rad zbog dobrovoljnog dava-nja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;

7) privremeno sprečen za rad jer je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili le-karski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi



kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa opštim aktom RFZO.

U st. 2. do 4. člana 74. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju utvrđeno je da:

„Dužinu privremene sprečenosti za rad ocenjuje stručno-medicinski organ RFZO, odnosno matične filijale na osno-vu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje pri-vremene sprečenosti za rad. Medicinsko-doktrinarne standarde iz stava 2. ovog člana utvrđuje RFZO na osnovu predloga republičkih stručnih komisija za određene vrste bolesti. Zabranjeno je da izabrani lekar ili član stručno-medicin-skog organa RFZO, odnosno matične filijale utvrdi da kod osiguranika postoji privremena sprečenost za rad ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. tač. 1) - 7) ovog člana.”

3. Slučajevi u kojima osiguranici nemaju pravo na naknadu zarade

U članu 85. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, utvrđeno je da osiguranik nema pravo na naknadu zara-de, bez obzira na isplatioca, u sledećim slučajevima:

1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad; 2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim

pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci; 3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno os-

posobljavanje za rad; 4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju,

osim ako za lečenje nije potreban pristanak predvi-đen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa matič-ne filijale, odnosno RFZO otputuje iz mesta prebi-vališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, od-nosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način.

U navedenim slučajevima osiguraniku ne pripada pravo na naknadu zarade od dana kada su utvrđene navedene okolnosti, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.

U skladu sa stavom 3. ovog člana, naknada zarade ne pripada i:

1) licima na izdržavanju kazne zatvora i 2) licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti

obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdrav-stvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.

Prema stavu 4. ovog člana, ako se činjenice iz stava 1. ovog člana (da osiguranik nema pravo na bolovanje) utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade, ispla-ta naknade se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

4. Uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade

Prava osiguranika iz obaveznog zdravstvenog osigu-ranja utvrđena su odredbama člana 30. Zakona o zdrav-stvenom osiguranju, i to:

1) pravo na zdravstvenu zaštitu, 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre-

čenosti za rad, 3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišće-

njem zdravstvene zaštite. Osnovni uslovi za ostvarivanje prava iz člana 30. Zako-

na o zdravstvenom osiguranju u punom obimu su: 1) Da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje

plaćen, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 2) Da osiguranik ima prethodno osiguranje. Za

ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme pri-vremene sprečenosti za rad, saglasno odredbama čla-na 32. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osiguranici moraju da imaju staž osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osi-guranika u skladu sa ovim zakonom, u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre početka ko-rišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (prethodno osiguranje). U prethodno osiguranje, u smislu stava 2. ovog člana, računa se vreme od dana kada je osiguranik stekao svojstvo osiguranika u skla-du sa ovim zakonom, za koje je uplaćen doprinos.



4.1 Prava koja može da koristi osiguranik koji nema prethodno osiguranje

Prema članu 32. stav 3. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju, utvrđeno je da, izuzetno, osiguranik ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i u slučaju ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu prethodnog osiguranja, i to:

1) u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika iz člana 17. ovog zakona;

2) u slučaju hitne medicinske pomoći i ostvarivanja pripadajućih novčanih naknada iz člana 30. ovog zakona;

3) pravo na naknadu zarade u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade isplaćuje.

Prema članu 75. stav 1. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju, osiguraniku koji u momentu nastupanja privremene sprečenosti za rad nema prethodno osiguranje, pripada pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade isplaćuje.

Napomena:

Ovde je napravljen izuzetak u odnosu na isplatu mini-malne zarade po Zakonu o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013), gde je Za-konom o zdravstvenom osiguranju utvrđeno pravo na isplatu naknade u visini minimalne zarade koja je utvrđena za mesec za koji se isplaćuje naknada zara-de, a ne za mesec u kojem se vrši isplata naknade.

Od dana sticanja uslova u pogledu prethodnog osigu-ranja, kao i ostvarivanja zarade koja predstavlja osnov za obračun naknade zarade, osiguraniku, prema članu 75. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju, pripada naknada zarade koja se obračunava i isplaćuje pod uslovima propisa-nim ovim zakonom.

5. Datum početka i završetka privremene nesposobnosti za rad i dužina korišćenja prava na naknadu

Odredbama čl. 77. do 80. Zakona o zdravstvenom osi-guranju, utvrđena je dužina korišćenja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

5.1. Dan nastupanja privremene sprečenosti za rad

Dan nastupanja privremene sprečenosti za rad utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 77. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Prema stavu 1. ovog člana, sprečenost za rad osigu-ranika nastupa danom kada izabrani lekar ustanovi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar ustanovi potrebu za negu člana uže porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani razlog za privremenu spreče-nost za rad osiguranika.

5.1.1 Izuzetak kada izabrani lekar može da otvori bolovanje pre prvog javljanja na pregled (retroaktivno)

Izuzetno od stava 1. člana 77. Zakona o zdravstvenom osiguranju, izabrani lekar može da oceni privremenu spre-čenost za rad osiguranika i za period pre prvog javljanja osiguranika na pregled, odnosno javljanja osiguranika iza-branom lekaru, ali najviše za tri dana unazad od dana kada se osiguranik javio izabranom lekaru.

Ako je osiguranik bio na stacionarnom lečenju ili ako je privremena sprečenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim sluča-jevima u kojima osiguranik nije mogao da dođe kod izabra-nog lekara, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, lekarska komisija može dati ocenu o sprečenosti za rad osiguranika za period duži od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.

5.2 Datum početka i datum završetka privremene sprečenosti za rad

Datum početka i datum završetka privremene spreče-nosti za rad osiguranika utvrđeni su u članu 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Prema odredbama ovog člana, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija određuje privremenu sprečenost za rad osiguranika datumom početka privremene spreče-nosti za rad i datumom završetka privremene sprečeno-sti za rad.

Pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika može trajati do otklanjanja uzroka spreče-nosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti, odnosno povrede, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali sa-mo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osigura-nik primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, odnosno



za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad (stav 3. član 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

5.2.1 Trajanje korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti

Izuzetno od stava 3. člana 78, ako je privremena spre-čenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osigura-niku od prvog dana sprečenosti i za sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osigurani-ka, do prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad po oceni izabranog lekara, odnosno lekarske komisije.

5.3 Trajanje naknade zarade zbog nege obolelog člana uže porodice

U članu 79. Zakona o zdravstvenom osiguranju utvr-đeno je da, osiguraniku iz člana 73. ovog zakona pripada naknada zarade zbog nege obolelog člana uže porodi-ce mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u ra-zvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti najduže do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, najduže do se-dam dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada postoje oprav-dani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života ili starijeg člana uže porodice koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu člana uže porodice koji je stariji od sedam godina života.

U slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja možda-nih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komi-sija može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se de-te leči, kao i uputa izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice do četiri meseca.

5.4. Uslovi za korišćenje naknade zarade zbog nege deteta

Prema članu 80. Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade zbog nege deteta pripada osiguraniku:

- ako su oba roditelja zaposlena, odnosno ako oba ro-ditelja obavljaju delatnost kao preduzetnik na osnovu koje su osigurani, ili

- ako dete ima samo jednog roditelja ili ako jedan od ro-ditelja nije zaposlen, odnosno ne obavlja delatnost kao preduzetnik, ali je iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete.

6. Povezivanje privremene sprečenosti za rad

Slučajevi u kojima se dani privremene sprečenosti za rad osiguranika povezuju, odnosno ne povezuju, utvrđeni su odredbama člana 76. Zakona o zdravstvenom osiguranju na sledeći način.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz člana 74. stav 1. ovog zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz člana 74. stav 1. ovog zakona (npr. osiguranik je prvo bio na bolovanju jer je bio bolestan, a posle je otvorio bolovanje radi nege bole-snog člana uže porodice), dani privremene sprečenosti za rad osiguranika se ne povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez pre-kida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad se povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa pre-kidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani spre-čenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

U slučaju kada se vrši povezivanje dana sprečenosti za rad, izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvo-stepenu lekarsku komisiju po isteku 30. dana ukupne sprečenosti za rad.

U slučaju kada se ne vrši povezivanje dana sprečenosti za rad, jer je došlo do prekida dužeg od šest dana, izabrani lekar je dužan da osiguranika uputi na prvostepenu le-karsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od dana prve sprečenosti za rad.



7. Obavezno upućivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti

Prema odredbama člana 81. Zakona o zdravstvenom osiguranju, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na dužinu trajanja i uzrok privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi nadležnom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o penzijskom i inva-lidskom osiguranju ako oceni da zdravstveno stanje osigu-ranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti.

U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzro-kovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska ko-misija, dužna je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvr-đivanja gubitka radne sposobnosti.

7.1 Pravo na naknadu zarade do dana utvrđivanja invalidnosti

Osiguranik koji je u toku privremene sprečenosti za rad upućen na invalidsku komisiju, u skladu sa odredbama člana 82. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja najduže 60 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka pred nadležnom organizacijom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Organizacija nadležna za obavezno penzijsko i invalid-sko osiguranje dužna je da za osiguranike koji su upućeni na utvrđivanje gubitka radne sposobnosti utvrdi da li po-stoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ako organizacija nadležna za obavezno penzijsko i inva-lidsko osiguranje ne donese rešenje kojim konstatuje da li postoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva za pokreta-nje postupka, osiguranik, počev od 61-og dana ima pravo na naknadu zarade koju obezbeđuje nadležna organizaci-ja za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih sredstava.

Za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, saglasno odredbama člana 83. Zakona o zdravstvenom osi-guranju, osiguraniku koji je upućen na invalidsku komi-siju, u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, privremenu sprečenost za rad na svakih 30 dana sprečenosti za rad ceni lekarska komisija, po predlo-

gu izabranog lekara, na način i po postupku koji je uređen ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, a do dana dobijanja rešenja iz člana 82. ovog zako-na (rešenje da li postoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti).

Prema članu 84. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje dužna je da matičnoj filijali, odnosno RFZO od-mah dostavi rešenje kojim je utvrđen potpuni gubitak rad-ne sposobnosti osiguranika, odnosno rešenje da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, a najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

8. Osnov za obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana

Osnov za obračun naknade zarade za zaposlene, koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, propisan je čl. 88. i 89. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Prema članu 88. ovog zakona, osnov za obračun na-knade zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene koji ispunjavaju uslove u pogledu prethodnog osiguranja, odnosno od momenta kada ispune uslove u pogledu pret-hodnog osiguranja, čini prosečna zarada koju je osigura-nik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zaradu, u smislu ove odredbe, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa pro-pisima o radu, i to:

1) osnovna zarada zaposlenog, 2) uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na

radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - „minuli rad”.

Za osiguranika koji ne ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja u momentu početka korišćenja prava na naknadu zarade iz sredstava RFZO utvrđuje se pravo na naknadu zarade iz sredstava RFZO, u visini mi-nimalne zarade utvrđene za mesec za koji se naknada za-rade isplaćuje, a od momenta ispunjenja uslova u pogledu prethodnog osiguranja, kao i ostvarivanja zarade, osnov se utvrđuje u skladu sa stavom 1. ovog člana (član 88. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Ako se naknada zarade (bolovanje) isplaćuje u visini minimalne zarade (u slučaju kad zaposleni nema prethod-ni staž osiguranja ili zaposlenom u prethodna tri meseca nije isplaćivana zarada i dr.), minimalna zarada koja se isplaćuje na ime bolovanja ne uvećava se za „minuli rad”.



8.1 Najviši osnov za obračun naknade zarade

Najviši osnov koji se može utvrditi za obračun nakna-de zarade, propisan je u članu 89. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Prema odredbama stava 1. ovog člana, osnov za obra-čun naknade zarade za svaki pojedinačni mesec koji ulazi u iznos prosečne zarade, ne može biti viši od najviše meseč-ne osnovice na koju se plaća doprinos za mesec koji ulazi u prosečan iznos zarade, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Prema stavu 2. ovog člana, najviši osnov za obračun na-knade zarade čini zbir najviših mesečnih osnovica na koje se

plaća doprinos za svaki od tri meseca koji ulaze u prosečan iznos zarade.

Saglasno odredbama člana 42. Zakona o doprino-sima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađe-ni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon), najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne me-sečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nad-ležnog za poslove statistike, koja se primenjuje od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podataka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici.

PRIMER:

Bolovanje na teret RFZO isplaćuje se zaposlenom za mesec maj 2014. godine (bolovanje je započeto od 1. aprila i isplaćeno prvih 30 dana na teret poslodavca). Osnov za naknadu zarade predstavlja prosečna zarada za prethodna tri meseca pre nastupa-nja sprečenosti za rad, a to je za mesece januar, februar i mart. Osnovna zarada zaposlenog uvećana za minuli rad za ove mesece iznosila je:

- januar 2014. - 290.000,00 dinara; - februar 2014. - 250.000,00 dinara; - mart 2014. - 305.000,00 dinara.

R. br. Opis Najviša mesečna

osnovica doprinosa Osnovna zarada

uvećana za „minuli rad” Najviši osnov za

obračun naknade zarade 1 2 3 4 5 1. Januar 2014. 304.465,00 290.000,00 290.000,00 2. Februar 2014. 350.355,00 250.000,00 250.000,00 3. Mart 2014. 262.190,00 305.000,00 262.190,00 4. Ukupno: 802.190,00

5. Najviši osnov za obračun naknade zarade (r. br. 4. / 3) 267.396,67

8.2 Utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade ako osiguranik nije ostvario zaradu u tri prethodna kalendarska meseca

Prema članu 89. stav 3. Zakona o zdravstvenom osi-guranju, ako osiguranik, koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja, nije ostvario zaradu u tri kalen-darska meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad (npr. u toku jednog meseca je bio na godišnjem odmoru ili na bolovanju i sl.), osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos osnovne zarade, uve-ćane za „minuli rad”, u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, za

vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu, uz ograniče-nje najvišeg osnova.

To znači, da se u ovom slučaju u osnov za obračun na-knade zarade uračunava samo zarada ostvarena za vreme provedeno na radu, do najvišeg osnova za obračun naknade zarade.

8.3 Utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade ako osiguranik nije ostvario zaradu ni u jednom u prethodna tri meseca

U skladu sa odredbom člana 89. stav 4. Zakona o zdrav-stvenom osiguranju, osiguranik koji ispunjava uslov u po-gledu prethodnog osiguranja, ako nije ostvario zaradu ni



u jednom od tri meseca koja prethode mesecu pre nastu-panja privremene sprečenosti za rad (npr. sva tri meseca zaposleni je bio na neplaćenom odsustvu ili plaćenom od-sustvu i dr.), osnov za naknadu zarade čini osnovna zarada, uvećana za „minuli rad”, koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplaćuje naknada zarade, da nije na-stupila privremena sprečenost za rad.

8.4 Pravo na naknadu zarade osiguranika kome nije isplaćivana zarada u tri kalendarska meseca

Prema odredbama člana 98. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osiguranik ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini mini-malne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata naknade zarade, u skladu sa propisima o radu, za vreme dok njegov poslodavac ne vrši isplatu zarada zaposleni-ma, a obračunava i uplaćuje doprinos - ali ne duže od tri meseca.

Ako poslodavac naknadno isplati zaradu zaposlenima, osiguranik ima pravo na preračun naknade zarade iz sred-stava RFZO, pod uslovima propisanim Zakonom o zdrav-stvenom osiguranju (stav 2. ovog člana).

8.5 Utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade osiguranika koji je radio kod dva ili više poslodavaca ili je kao preduzetnik obavljao delatnost i radio kod poslodavca

Saglasno odredbama člana 91. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osiguraniku koji je pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, odnosno u periodu iz kojeg se utvrđuje osnov za naknadu zarade, radio kod dva ili više poslodavaca ili ako je kao preduzetnik obavljao delatnost i radio kod poslodavca, osnov za naknadu zarade se utvrđuje prema ukupnom zbiru osnova za naknadu zarade utvrđenog za zaposlenog i za preduzetnika (po čl. 88. i 90. ovog zako-na), a koji ne može biti veći od najvišeg osnova za naknadu zarade.

8.6 Utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade za invalide II i III kategorije

Osnov za naknadu zarade za invalide II i III kategori-je, za vreme privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, utvrđuje se na isti način kao i za ostale zaposlene, na osno-vu zarada za vreme provedeno na radu.

U osnov za naknadu zarade ne uključuje se naknada zarade koja se, iz sredstava Fonda PIO, isplaćuje invalidu II kategorije zbog rada sa skraćenim radnim vremenom, od-

nosno naknada zarade koja se isplaćuje invalidu III katego-rije zbog rada na drugom odgovarajućem poslu.

9. Usklađivanje osnova za naknadu zarade

Odredbama člana 92. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisano je, da u slučaju kad osiguranik za-posleni prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska me-seca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade.

Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog ka-lendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad (član 92. stav 2.).

PRIMER:

Prvi dan spečenosti za rad zaposlenog je 15. maj 2014. godine. Prvih 30 dana naknade zarade isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava. Prvo usklađivanje naknade zarade vrši se posle proteka dva puna kalendarska meseca za koje na-knadu zarade isplaćuje RFZO, odnosno istekom jula i av-gusta meseca isplate naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Praktično znači, da će se u ovom slučaju prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade izvršiti počev od 1. septembra 2014. godine.

Prema članu 92. stav. 3. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju, osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade).

Svako naredno usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se mesečno prema kretanju zarada kod poslodavca (član 92. stav 4.).

Usklađeni iznos osnova za naknadu zarade, ne može bi-ti veći od najvišeg osnova za naknadu zarade.

9.1 Način usklađivanja bolovanja preko 30 dana prema Instrukciji Ministarstva

U vezi sa usklađivanjem naknade zarade koja se ispla-ćuje iz sredstava RFZO, Ministarstvo zdravlja je dalo In-strukciju o primeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, br. 011-00-55/2006-03 od 21.02.2006. godine (dalje: In-strukcija) i Dopunu Instrukcije, br. 011-00-55/2006-03/(2) od 23.3.2006. godine, iz kojih citiramo deo koji se od-nosi na usklađivanje naknade. 1) Pojašnjenje načina prvog usklađivanja osnova za na-

knadu zarade iz Instrukcije (Poglavlje XIV Naknada



zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (čl. 73. do 103. Zakona o zdravstvenom osiguranju), podtač-ka 8. Kako isplaćivati, odnosno usklađivati naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad kod povrede na radu ili profesionalne bolesti?) i Dopune Instrukcije:

„Članom 92. Zakona propisano je da osiguranik iz čla-na 73. tačka 1) Zakona, koji prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade. Usklađivanje osnova za naknadu zara-de vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad (računaju se puni kalendarski meseci). Ovo prak-tično znači, da će se prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade izvršiti posle tri puna kalendarska meseca neprekid-ne sprečenosti za rad osiguranika, računajući od poslednjeg dana u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad (npr. Prvi dan sprečenosti za rad je 15.05. - s tim da prvih 30 dana sprečenosti za rad isplaćuje po-slodavac iz svojih sredstava. Prvo usklađivanje osno-va za naknadu zarade vrši se posle proteka dva puna kalendarska meseca za koje naknadu zarade isplaću-je Republički zavod, odnosno protekom VII i VIII me-seca isplate naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade izvršiće se počev od 1.09.). Osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade, s tim da se svako naredno usklađivanje os-nova vrši mesečno, prema kretanju zarada kod poslodavca. Prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se prema kretanju prosečne zarade po zaposlenom na bazi časova rada, koja je ostvarena kod poslodavca u mesecu ko-ji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade - prema prosečnoj zaradi po zaposlenom na bazi časova rada, ostvarenoj u tri kalendarska meseca koja prethode mesecu u kojem je nastu-pila privremena sprčenost za rad osiguranika - zaposlenog.Obračun prosečne zarade po zaposlenom na bazi časova rada kod poslodavca, vrši se tako što se ukupno ostvarena zarada za efektivne sate rada za sve zaposlene sabere i podeli brojem zaposlenih na bazi časova rada. Broj zaposlenih na bazi časova rada, utvrđuje se tako što se zbir ukupno ostvarenih efektivnih sati rada svih zapo-slenih kod poslodavca, u periodu za koji se utvrđuje prosek zarade, podeli zbirom mogućeg fonda sati za period za koji se utvrđuje prosek.

Koeficijent za usklađivanje osnova za naknadu zarade, dobija se stavljanjem u odnos utvrđene prosečne zarade po zaposlenom na bazi časova rada kod poslodavca, za mesec koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na prvo usklađivanje naknade zarade, prema utvrđenom pro-seku kod poslodavca za tri meseca koja prethode nastupanju privremene sprečenosti za rad.”

2) Pojašnjenje u vezi usklađivanja osnova za naknadu zarade u slučaju da je osnov za naknadu zarade utvr-đen u skladu sa članom 89. st. 3. i 4. Zakona o zdrav-stvenom osiguranju - tj. u visini najviše osnovice za plaćanje doprinosa (Dopuna Instrukcije, deo: Dopuna i izmena u poglavlju XIV. Instrukcije, čl. 73. do 103. Zakona o zdravstvenom osiguranju, tačka 9.):

„...Zakon je sasvim jasan u pogledu usklađivanja osnova za naknadu zarade, s obzirom da nijednom odredbom nisu predviđeni slučajevi kada se isključuje obaveza usklađiva-nja osnova za naknadu zarade. Iz iznetog se može zaklju-čiti da i u slučaju utvrđivanja osnova za naknadu zarade u skladu sa članom 89. st. 3. i 4. Zakona, postoji obaveza da se po isteku dva meseca isplate naknade zarade, izvrši usklađivanje osnova za naknadu zarade, u skladu sa Zako-nom o zdravstvenom osiguranju.”

3) Usklađivanje (nemogućnost usklađivanja) osnova ako je osiguranik jedini zaposleni (Dopuna Instruk-cije, deo Dopuna i izmena u poglavlju XIV. Instrukci-je, čl. 73. do 103. Zakona o zdravstvenom osiguranju, tačka10.):

„Ukoliko je osiguranik jedini zaposleni kod poslodavca, ne-moguće je izvršiti usklađivanje osnova za naknadu zarade, s obzirom da nema podataka o kretanju zarada kod poslo-davca. U tim slučajevima ne može se izvršiti usklađivanje osnova za naknadu zarade u skladu sa Zakonom, s obzirom da ne postoje uslovi propisani ovim zakonom.”

9.2 Primer usklađivanja osnova za naknadu (primeri su u originalu preuzeti iz Instrukcije Ministarstva)

Zaposleni je prvi put otvorio bolovanje 15. maja i za pr-vih 30 dana sprečenosti za rad isplatu naknade zarade vršio je poslodavac. Počev od 16. juna, isplatu naknade zarade vrši RFZO na teret svojih sredstava. Po isteku dva puna kalendarska meseca privremene sprečenosti za rad (jul i av-gust), odnosno od 1. septembra (prilikom isplate naknade zarade za septembar) vrši se usklađivanje naknade zarade



koja se isplaćuje na teret RFZO. Usklađivanje se vrši na osnovu prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kojem zaposlenom pripada pravo na usklađivanje (avgust), u odnosu na prosečnu zaradu kod poslodavaca u tro-mesečnom periodu koji prethodi nastupanju privremene sprečenosti za rad (februar, mart i april).

Obračun prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca za tri meseca koja prethode nastupanju privremene sprečenosti za rad (februar, mart i april)

R. br. Mesec

Ostvarena zarada za efektivne sate

rada

Broj zaposlenih

Efektivni sati rada

Mogući fond časova

rada

Broj dana

Ukupan mogući fond časova rada

1. Februar 88.000,00 3 488 168 21 504 2. Mart 86.000,00 3 528 176 22 528 3. April 69.000,00 3 427 168 21 504 4. Ukupno 243.000,00 1.443 64 1.536

5. Prosečna zarada po zaposlenom za efektivne sate rada (243.000 / 3)

81.000

Broj zaposlenih na bazi časova rada (1.443 / 1.536) x 3 = 2,8182 Prosečna zarada po zaposlenom na bazi časova rada (81.000 / 2,8182) = 28.741,75

Obračun prosečne zarade kod poslodavca za avgust (mesec koji prethodi usklađivanju)

R. br. Zaposleni Ostvarena zarada

- za efektivne sate rada - Efektivni sati rada Mogući fond časova rada

1. M.M 32.000,00 160 184 2. N.N. 28.000,00 141 184 3. S.S. 45.000,00 176 184 4. Ukupno 105.000,00 477 552

Boj zaposlenih na bazi časova rada (477 / 552) x 3 = 2,5923 Prosečna zarada po zaposlenom na bazi časova rada (105.000 / 2,5923) = 40.503,14 Koeficijent za usklađivanje osnova za naknadu zarade

Ko =

Prosečna zarada po zaposlenom na bazi časova rada za mesec koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na prvo usklađivanje

Prosečna zarada kod poslodavca po zaposlenom na bazi časova rada za tri meseca koja prethode nastupanju privremene sprečenosti

Ko = (40.503,14 / 28.741,75) = 1,4092 U slučaju utvrđivanja osnova za naknadu zarade osiguranicima koji nisu ostvarili zaradu u tri kalendarska meseca koja

prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i osiguranicima koji nisu ostvarili zaradu ni u jednom od ta tri meseca, takođe postoji obaveza da se po isteku dva meseca isplate naknade zarade na teret RFZO, izvrši usklađivanje osnova za naknadu zarade, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

9.3 Usklađivanje naknade zarade u slučaju bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti

I u ovom slučaju citiramo deo objašnjenja iz Instrukcije (poglavlje XIV Naknada zarade za vreme privremene spreče-nosti za rad (čl. 73. do 103. Zakona o zdravstvenom osiguranju), podtačka 8. Kako isplaćivati, odnosno usklađivati naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad kod povrede na radu ili profesionalne bolesti?) i Dopune Instrukcije (deo: Dopuna i izmena u poglavlju XIV. Instrukcije, čl. 73. do 103. Zakona o zdravstvenom osiguranju, tačka 11.):



„Članom 102. stav 3. Zakona, propisano je da naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad osiguranika iz člana 73. tačka 1) Zakona, zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje (isplaćuje) poslodavac iz svojih sredstava, od prvog dana sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, ali najduže za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika. Članom 87. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da se osnov za naknadu zarade za osiguranike zaposlene iz člana 73. tačka 1) ovog zakona, koju isplaćuje posloda-vac iz svojih sredstava, utvrđuje u skladu sa propisima o radu. Zakonom o radu, a pre svega članom 115. Zakona o ra-du, nisu propisani uslovi, kao ni način ni postupak uskla-đivanja osnova za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad. Međutim, kako je članom 115. tačka 2) Zakona o radu, propisano pravo zaposlenog na nakna-du zarade pod uslovom da se ta odredba primenjuje „ako zakonom nije drukčije određeno” (misli se na druge zako-ne koji uređuju to pitanje, a pre svega na Zakon o zdrav-stvenom osiguranju), može se zaključiti da postoji pravni osnov za primenu čl. 92. do 94. Zakona o zdravstvenom osiguranju, u pogledu usklađivanja osnova za naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti koju isplaćuje poslodavac. Naime, u tim slučajevima, član 92. st. 2. i 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, predstavlja pravni osnov za usklađivanje naknade zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti koju isplaćuje poslodavac (radi potpune pravne jasnoće potrebno je reći da je član 92. st. 1. i 3. Zakona pravni osnov za usklađivanje osnova za naknadu zarade koju isplaćuje Republički zavod, dok je st. 2. i 4. u istom članu, pravni osnovi za usklađivanje osnova za naknadu zarade koju isplaćuje kako poslodavac, tako i Republički zavod).

Iz iznetog se može zaključiti da je poslodavac u oba-vezi da primenjuje odredbe o usklađivanju osnova za naknadu zarade, na napred iznet način. Obaveza po-slodavca da postupa na napred iznet način prestaje ukoliko zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca, ali još uvek traju uslovi za isplatu naknade zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti. Posle prestanka radnog odnosa zaposlenog, primenjuje se član 102. stav 4. Zakona, kojim je propisano da osiguranik kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na na-knadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, ima pravo na naknadu zarade koju obezbeđuje matična fi-lijala, odnosno Republički zavod, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika. To praktično znači, da posle prestanka radnog odnosa zaposlenog, filijala prema mestu poslodav-ca preuzima obavezu i nastavlja da isplaćuje onaj iznos

naknade zarade koji je obračunao poslodavac iz meseca pre dana prestanka radnog odnosa. Kako je zaposlenom pre-stao radni odnos, ne postoji zakonski osnov za usklađivanje osnova za naknadu zarade u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti koju isplaćuje matična filijala. Na iznos te naknade zarade, koju isplaćuje filijala, ne obračunava se doprinos za obavezno penzijsko i invalid-sko osiguranje (već samo doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za slučaj nezaposlenosti), s obzirom da shodno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, ne postoji pravni osnov za sticanje penzijskog staža posle prestanka radnog odnosa zaposlenog. U napred navedenim slučajevima, kada je isplatilac na-knade filijala, nadležna filijala donosi mesečno rešenje o isplati naknade zarade za slučaj povrede na radu ili profe-sionalne bolesti osiguranika. Shodno članu 102. stav 4. Zakona o zdravstvenom osigu-ranju, za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički zavod, od dana pre-stanka radnog odnosa osiguranika. Međutim, ukoliko se to lice (osiguranik) prijavi Nacionalnoj službi za zapošljava-nje, posle prestanka radnog odnosa, u skladu sa propisima o zapošljavanju, po osnovu kojih ima pravo na novčanu naknadu, Republički zavod nema obavezu da isplaćuje na-knadu zarade u skladu sa članom 102. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Međutim, ukoliko se osiguranik kome je prestao radni odnos kod poslodavca, a koji ima pravo na nastavak isplate nakna-de zarade na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigura-nja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa članom 102. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ne prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje, odnosno koji ne ispuni uslove za ostvarivanje novčane naknade po propi-sima o zapošljavanju i nadalje postoji obaveza Republičkog zavoda da isplaćuje naknadu zarade u skladu sa Zakonom.”

10. Visina naknade zarade

Prema odredbama člana 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju, visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava RFZO, kao i iz sredstava poslodavca, iznosi 100% od osnova za naknadu zarade u sledećim slučajevima:

- privremena sprečenost za rad usled profesionalne bole-sti ili povrede na radu;

- privremena sprečenost za rad usled dobrovoljnog da-vanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.

U svim ostalim slučajevima privremene sprečenosti za rad iz člana 74. Zakona o zdravstvenom osiguranju, visi-na naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava RFZO,



kao i iz sredstava poslodavaca iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

10.1 Naknada zarade za vreme održavanja trudnoće koja se isplaćuje na teret RFZO

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdrav-stvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012 - dalje: Izmene Zakona), propisani su novi st. 3.-5. u članu 96. Za-kona o zdravstvenom osiguranju, kojima je uređena naknada zarade trudnicama u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće.

Prema članu 12. Izmena Zakona, novopropisane odred-be se primenjuju od 1. januara 2014. godine.

Shodno odredbama st. 4. i 5. člana 96. Zakona o zdrav-stvenom osiguranju, naknada zarade zbog privremene spre-čenosti za rad zaposlene zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće od 1. januara 2014. godine, se počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, obezbe-

đuje preko obaveznog zdravstvenog osiguranja i isplaćuje se u visini od 100% od osnova za naknadu zarade. Međutim, ceo iznos od 100% naknade ne isplaćuje se iz sredstava oba-veznog socijalnog osiguranja već samo jedan deo, tj. kao i do sada, samo iznos od 65% od osnova za naknadu, a drugi deo naknade u iznosu 35% od osnova isplaćuje se iz sred-stava obezbeđenih u budžetu Republike, s tim što se iznos od 35% naknade iz budžeta prenosi Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, a Republički fond taj deo na-knade isplaćuje trudnici.

Poslodavac obračunava trudničko bolovanje zaposlenoj u visini 65% od osnovice za obračun sa pripadajućim pore-zom i doprinosima na taj iznos i dostavlja nadležnoj filijali RFZO na refundaciju. Uz obračun dostavlja i broj uplatnog računa trudnice. Filijala RFZO prenosi poslodavcu iznos trudničkog bolovanja u visini 65% prema obračunu sa po-rezom i doprinosima, a neto iznos trudničkog bolovanja od 35% uplaćuje neposredno trudnici na njen lični uplatni račun.

Primer obračuna dela trudničkog bolovanja od 65% koji se isplaćuje iz sredstava Filijale zdravstvenog osiguranja i neto iznos od 35% koji se uplaćuje neposredno trudnici:

R. br. Opis Iznos

1. Osnovica za obračun trudničkog bolovanja prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju - tromesečni prosek osnovne zarade uvećane za minuli rad (neto) 40.000,00

2. Visina trudničkog bolovanja - neto ukupno za ceo mesec (r. br. 1 x 100%) 40.000,00 I Trudničko bolovanje iz sredstava zdravstvenog osiguranja - 65%

3. Iznos od 65% trudničkog bolovanja koje se isplaćuje iz sredstava zdravstvenog osiguranja - Neto (r. br. 2 x 65%) 26.000,00

4. Iznos trudničkog bolovanja - Bruto (r. br. 3 - (1.124,20 x 65%=730,73))/0,701 36.047,46 5. Osnovica za porez (r. br. 4 - (11.242 x 65% = 7,307,30)) 28.740,16 6. Porez na zarade (r. br. 5 x 10%) 2.874,02 7. Osnovica za doprinose (r. br. 4) 36.047,46 8. Doprinosi na teret zaposlenog (r. br. 7 x 19,9%) 7.173,44 8.1 Doprinos za PIO (r. br. 7 x 14%) 5.046,64 8.2 Doprinos za zdravstvo (r. br. 7 x 5,15%) 1.856,44 8.3 Doprinos za nezaposlenost (r. br. 7 x 0,75%) 270,36

9. Neto trudničko bolovanje za isplatu zaposlenoj iz sredstava zdravstvenog osiguranja (r. br. 4 - r. br. 6 - r. br. 8) 26.000,00

10. Doprinos na teret poslodavca (r. br. 7 x 17,9%) 6.452,50 10,1 Doprinos za PIO (r. br. 7 x 12%) 4.325,70 10,2 Doprinos za zdravstvo (r. br. 7 x 5,15%) 1.856,44 10,3 Doprinos za nezaposlenost (r. br. 7 x 0,75%) 270,36

11. Ukupan iznos trudničkog bolovanja za refundaciju iz sredstava zdravstvenog osiguranja - 65% (r. br. 4 + r. br. 10) 42.499,96

II Trudničko bolovanje iz sredstava budžeta Republike - 35%

12. Iznos od 35% neto trudničkog bolovanja koje se isplaćuje iz sredstava budžeta Republike (r. br. 2 x 35%) koji RFZO prenosi na račun trudnice 14.000,00




1.2 Obračunski period 09.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 204 00 0 MFP.2 3.7 Broj dana 30 MFP.3 3.8 Broj sati 176 MFP.4 3.8a Fond sati 176 MFP.5 3.9 Bruto prihod 36.047,46 MFP.6 3.10 Osnovica za porez 28.740,16 MFP.7 3.11 Porez 2.874,02 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 36.047,46 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 9.372,34 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 3.712,88 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 540,72 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0

Knjiženje:

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 42.499,96 454 Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju 26.000,00

4550 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zapo-slenog koje se refundiraju 2.874,02


456 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret po-slodavca koje se refundiraju 6.452,50

- za obračun naknade zarade na teret RFZO 2) 241 Tekući (poslovni) računi 42.499,96 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 42.499,96

- za prenos sredstava od strane RFZO na poseban namenski račun 3) 4540 Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju 26.000,00



456 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret po-slodavca koje se refundiraju 6.452,50

241 Tekući (poslovni) račun 42.499,96 - za isplatu neto naknade zarade i uplatu propisanih obaveza

11. Naknada zarade u posebnim slučajevima 1) Mogućnost da zaposleni koji koristi pravo na nakna-

du (bolovanje) radi sa skraćenim radnim vremenom

kod poslodavca, a za drugi deo do punog radnog vre-mena da koristi bolovanje na teret RFZO, kao i visina te naknade, utvrđena je u članu 99. Zakona o zdravstve-nom osiguranju. Naime, prema odredbama ovog člana, u slučaju kada

stručno-medicinski organ matične filijale, odnosno RFZO



u toku lečenja osiguranika koji prima naknadu zarade, utvr-di da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad za osiguranika bio koristan za brže uspostavljanje pune radne sposobnosti, može odrediti da zaposleni određeno vreme radi sa skraćenim radnim vremenom kod poslodav-ca, a najmanje četiri časa dnevno.

Rad sa skraćenim radnim vremenom može trajati naj-duže tri meseca neprekidno ili sa prekidima u toku dva-naest meseci od dana početka rada sa skraćenim radnim vremenom.

Poslodavac kod koga je zaposleni u radnom odnosu du-žan je da zaposlenom obezbedi rad sa skraćenim radnim vremenom.

Osiguraniku koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa skraćenim radnim vremenom, naknada za rad pripada srazmerno vremenu provedenom na radu prema punom radnom vremenu, saglasno odredbama člana 100. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

2) Visina naknade zarade ako je osiguranik tokom bolo-vanja udaljen sa rada

Prema odredbama člana 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ako je za osiguranika za vreme korišćenja prava na naknadu zarade doneta odluka o udaljenju sa rada, u vezi sa pokrenutim krivičnim postupkom, u slučaju odre-đivanja pritvora, kao i u drugim slučajevima utvrđenim za-konom, naknada zarade isplaćuje se u visini jedne četvrtine utvrđene naknade zarade, a ako osiguranik izdržava članove uže porodice, u visini jedne trećine te naknade zarade. Ako postupak protiv osiguranika bude obustavljen, odnosno ako osiguranik bude oslobođen optužbe, ako osiguraniku ne bude izrečena mera u vezi sa povredom radne obaveze ili kršenjem radne discipline, isplatiće mu se deo naknade za-rade do punog iznosa utvrđenog u skladu sa ovim zakonom.

12. Obezbeđivanje i isplata naknade zarade

Odredbom člana 102. Zakona o zdravstvenom osigura-nju utvrđeno je da, naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad obezbeđuje:

- za prvih 30 dana sprečenosti za rad - poslodavac iz svojih sredstava, a

- od 31. dana sprečenosti za rad, naknadu zarade obez-beđuje RFZO, odnosno matična filijala.

12.1 Slučajevi kada se isplata naknade obezbeđuje na teret RFZO od prvog dana sprečenosti za rad

Izuzetno, prema članu 102. stav 2. Zakona o zdravstve-nom osiguranju, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava RFZO od prvog dana sprečenosti za rad:

- zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i - za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bo-

lesnog deteta mlađeg od tri godine - osiguraniku maj-ci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu mlađeg od tri godine.

12.2 Slučajevi kada se isplata naknade obezbeđuje na teret poslodavca od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad

Za osiguranika zaposlenog naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.

Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku ko-rišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeđuje matična filijala, odnosno RFZO, od dana prestanka rad-nog odnosa osiguranika.

12.3 Isplata i refundacija naknade zarade na teret RFZO

U skladu sa odredbama člana 103. Zakona o zdravstve-nom osiguranju, poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava RFZO, u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac vrši obračun naknade zarade u skladu sa ovim zakonom i dostavlja ga matičnoj filijali. Matična fi-lijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obraču-na prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca, što znači da je poslodavac obavezan da otvori poseban račun za prenos naknade za bolovanje.

Sredstva koja primi od matične filijale, a ne isplati osi-guraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema, poslodavac je dužan da vrati matičnoj filijali sa kamatom za koju su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.

Poslodavac može (nije zakonska obaveza) iz svojih sredstava da isplati naknadu zarade i kada se ta naknada



obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigura-nja, s tim da je matična filijala dužna da isplaćene iznose naknadi poslodavcu u roku od 30 dana od dana predaje zahteva matičnoj filijali.

13. Obaveze koje se plaćaju

Na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, koja se obezbeđuje iz sredstava RFZO, plaćaju se sve obaveze kao i prilikom isplate zarada, i to: I Na teret zaposlenog

1. Porez na zarade - 10%, 2. Doprinos za PIO - 14%, 3. Doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%, 4. Doprinos za nezaposlenost - 0,75%,

II Na teret poslodavca 1. Doprinos za PIO - 12%, 2. Doprinos za zdravstveno osiguranje - 5,15%, 3. Doprinos za nezaposlenost - 0,75%. Osnovicu na koju se obračunavaju i plaćaju navedene

obaveze čini bruto naknada zarade. Prilikom obračunava-nja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na naknadu koja se isplaćuje na teret RFZO, ne primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno odredbama člana 36. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno soci-jalno osiguranje.

Osnovica za obračun poreza na naknadu zarade čini bru-to naknada umanjena za 11.242 dinara (iznos koji se uma-njuje iz oporezivanja zarade). Ukoliko je zaposleni u istom mesecu ostvario naknadu zarade koja se isplaćuje kod poslo-davca i naknadu zarade na teret RFZO, umanjenje neopore-zivog iznosa vrši se srazmerno kod poslodavca i kod RFZO prema broju časova za koje se isplaćuje naknada u odnosu na pun fond časova u tom mesecu.

14. Primer obračuna naknade zarade na teret RFZO za prvi mesec za koji se isplaćuje na teret RFZO i za mesec za koji se vrši prvo usklađivanje naknade

Zaposleni je otvorio bolovanje 15. maja i za prvih 30 da-na sprečenosti za rad isplatu naknade zarade vršio je poslo-davac. Počev od 16. juna, isplatu naknade zarade vrši RFZO na teret svojih sredstava (za 10 dana).

Prvo usklađivanje naknade zarade koja se isplaćuje na teret RFZO vrši se od 1. septembra (prilikom isplate na-knade zarade za septembar). Usklađivanje se vrši na osnovu prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi me-secu u kojem zaposlenom pripada pravo na usklađivanje (u avgustu), u odnosu na prosečnu zaradu kod poslodavca u tromesečnom periodu koji prethodi nastupanju privreme-ne sprečenosti za rad (februar, mart i april).

1) Obračun naknade za prvi mesec za koji se isplaćuje na teret RFZO (jun):

R. br. Opis Iznos

1. Prosečna zarada osiguranika (bruto) za tri meseca koja prethode bolovanju (februar, mart i april) 45.000,00

2. Prosečna zarada osiguranika (neto) za tri meseca koja prethode bolovanju (red. br. 1 x 0,701) + 1.100 - preračun na neto se vrši radi poređenja sa minimalnom zaradom 32.645,00

3. Prosečan broj časova rada za prethodna tri meseca (528 dana / 3 meseca) 176 4. Prosečna zarada po času neto (r. br. 2. / r. br. 3) 185,48 5. Iznos naknade po času neto (r. br. 4. x 65%) 120,56 6 Minimalna zarada po satu za mesec za koji se vrši isplata, radi poređenja sa naknadom 115 7. Časovi za koje se isplaćuje naknada zarade (od 16.6. do 30.6. = 10 dana x 8h) 80 8. Iznos neto naknade za 10 dana bolovanja (r. br. 5. x r. br. 7) 9.645,11 9. Bruto naknada (r. br. 8. - (1.124,20 / 22 x 10 =511)) / 0,701 13.030,11 10. Umanjenje osnovice za porez za srazmerni neoporezivi iznos (11.242 / 22 dana = 5,110) x 10 dana 5.110,00 11. Osnovica za porez (r. br. 9. - r. br. 10) 7.920,11 12. Porez na zarade (r. br. 11. x 10%) 792,01 13. Doprinosi za socijalno osiguranje na teret primaoca naknade (r. br. 9. x 19,9%) 2.592,99 14. Neto naknada (r. br. 9. - r. br. 12. - r. br. 13) 9.645,11 15. Doprinosi za socijalno osiguranje na teret isplatioca naknade (r. br. 9. x 17,9%) 2.332,39 16. Bruto naknada za refundaciju uvećana za doprinose na teret isplatioca (r. br. 9. + r. br. 15) 15.362,50




1.2 Obračunski period 06.2014. MFP.1 3.6 Šifra vrste prihoda 1 01

204 00 0 MFP.2

3.7 Broj dana 15 MFP.3 3.8 Broj sati 80 MFP.4 3.8a Fond sati 168 MFP.5 3.9 Bruto prihod 13.030,11 MFP.6 3.10 Osnovica za porez 7.920,11 MFP.7 3.11 Porez 792,01 MFP.8 3.12 Osnovica doprinosa 13.030,11 MFP.9 3.13 Doprinos za PIO 3.387,83 MFP.10 3.14 Doprinos za zdravstvo 1.342,10 MFP.11 3.15 Doprinos za nezaposlenost 195,45 MFP.12 3.16 Dodatni doprinos za PIO 0

Knjiženje:

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 15.362,50 4540 Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju 9.645,11

4550 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju 792,01

4551 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju 2.592,99

456 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca koje se refundiraju 2.332,39

- za obračun naknade zarade na teret RFZO 2) 241 Tekući (poslovni) računi 15.362,50 225 Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 15.362,50

- za prenos sredstava od strane RFZO na poseban namenski račun 3) 4540 Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju 9.645,11

4550 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju 792,01

4551 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju 2.592,99

456 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca koje se refundiraju 2.332,39

241 Tekući (poslovni) račun 15.362,50 - za isplatu neto naknade zarade i uplatu propisanih obaveza



2) Obračun naknade na teret RFZO za mesec za koji se vrši prvo usklađivanje naknade (septembar):

R. br. Opis Iznos 1. Period za koji se isplaćuje naknada zarade septembar 2. Broj časova za koji se isplaćuje naknada 176 3. Osnovica za obračun naknade zarade (tromesečni prosek) po času neto 185,48 4. Neto naknada po času (r. br. 3 x 65%) 120,56 5. Neto naknada za mesec (r. br. 2. x r. br. 4) 21.218,22 6. Koeficijent rasta zarada kod poslodavca 1.4092 7. Iznos usklađene neto naknade (r. br. 5. x r. br. 6) 29.902,12 8. Bruto naknada ((r. br. 7. -1.124,20) / 0,701) 41.052,67 9. Umanjenje osnovice za porez 11.242,00 10. Osnovica za porez na zarade (r. br. 8. - r. br. 9) 29.810,67 11. Porez na zarade (r. br. 10. x 10%) 2.981,07 12. Doprinosi za socijalno osiguranje na teret primaoca naknade (r. br. 8. x 19,9%) 8.169,48 13. Neto naknada (r. br. 8. - r. br. 11 - r. br. 12) 29.902,12 14. Doprinosi za socijalno osiguranje na teret isplatioca naknade (r. br. 8. x 17,9%) 7.348,43 15. Bruto naknada uvećana za doprinose na teret isplatioca (r. br. 8. + r. br. 14) 48.401,10

15. Obrasci koji se podnose Filijali RFZO za refundaciju naknade

Odredbama Pravilnika o načinu i postupku ostva-rivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja („Sl. glasnik RS”, br. 10/2010, 18/2010 - ispr., 46/2010, 52/2010 - ispr., 80/2010, 60/2011 - odluka US i 1/2013), propisana je dokumentacija na osnovu koje se vrši obračun i isplata naknade zarade koja se isplaćuje na teret RFZO, i to:

1) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad - Obrazac OZ-6;

2) potvrde o ostvarenoj zaradi za utvrđivanje osnova za obračun naknade - Obrazac OZ-7;

3) potvrde o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade zaposlenog - Obrazac OZ-8;

4) potvrde o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za naredna usklađivanja osnova za nakna-du zarade zaposlenog - Obrazac OZ-9;

5) spisak obračunatih - isplaćenih naknada zarada - Obrazac OZ-10;

6) dokaz da je dospeli doprinos plaćen: za zaposlene iz člana 17. stav 1. tač. 1-7. Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to:

- za zaposlene - izjava poslodavca da je dospeli doprinos plaćen - dokaz o uplati;

- za preduzetnike iz člana 17. stav 1. tačka 18) Zakona o zdravstvenom osiguranju - uverenja poreske uprave da je dospeli doprinos plaćen;

- za sveštenike iz člana 17. stav 1. tačka 20) Zakona o zdravstvenom osiguranju - uverenja poreske uprave da je dospeli doprinos plaćen;

- za verske službenike iz člana 17. stav 1. tačka 20) Za-kona o zdravstvenom osiguranju - izjava poslodavca da je dospeli doprinos plaćen i dokaz o uplati;

7) dokaz da je predata dokumentacija za utvrđivanje radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisi-ma o penzijskom i invalidskom osiguranju;

8) dokaz za drugog roditelja u slučaju nege deteta, u skladu sa članom 80. Zakona o zdravstvenom osiguranju;

9) dokaza o prethodnom stažu osiguranja. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreče-

nosti za rad osiguranik ostvaruje na osnovu Obrasca - Izve-štaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka) - Obrazac OZ-6.

Obračun naknade zarade vrši se na obrascu - Potvrda o ostvarenoj zaradi za utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade - Obrazac OZ-7.

Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se na osnovu obrazaca:

1) Potvrde o kretanju (porastu - smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade - Obrazac OZ-8; i

2) Potvrde o kretanju (porastu - smanjenju) zarade kod poslodavca za naredna usklađivanja osnova za nakna-du zarade - Obrazac OZ-9.

Potvrde za usklađivanje osnova za naknadu zarade po-punjava poslodavac i dostavlja matičnoj filijali osiguranika.



Evidencija isplaćenih naknada zarada vodi se na obrascu Spi-sak obračunatih - isplaćenih naknada zarada - Obrazac OZ-10.

Poslodavac je dužan da matičnoj filijali dostavi Spisak obračunatih - isplaćenih naknada zarada u dva primerka sa dokumentacijom iz člana 81. Pravilnika o načinu i postup-ku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osigura-nja, radi prethodne kontrole.

Matična filijala je dužna da izvrši kontrolu dokumenta-cije i obračuna, odnosno utvrdi pravo na naknadu i visinu

naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna od poslodavca izvrši prenos odgovarajućeg iznosa sredstava na poseban račun poslodavca.

Matična filijala zadržava u svojoj evidenciji jedan pri-merak Spiska obračunatih - isplaćenih naknada zarada sa dokazima na osnovu kojih je izvršen obračun naknade za-rade. Drugi primerak Spiska obračunatih - isplaćenih na-knada zarada overava se potpisom ovlašćenog lica i pečatom filijale i vraća se poslodavcu.

15.1. Popunjavanje obrazaca OZ - 7 do OZ - 10 Obrasci OZ - 7, OZ - 8 i OZ - 9 su popunjeni na osnovu pretpostavljenih iznosa, a Obrazac OZ - 10 na osnovu obračuna

naknade zarade koja se isplaćuje na teret RFZO (za mesec jun).

Obrazac OZ - 7

Naziv i sedište poslodavca _______________________________________Registarski broj _______________________________________Poseban tekući račun _______________________________________Telefon _______________________________________

POTVRDA O OSTVARENOJ ZARADI ZA

UTVRĐIVANJE OSNOVA ZA OBRAČUN NAKNADE ZARADE I Zaposleni __________________________________________, broj zdravstvene knjižice ______________________,

JMBG |__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__| LBO |__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|

Ostvario je zarade* u tri meseca koja prethode mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad i to:

1. MESEC/GODINA

2. UKUPAN BROJ EFEKTIVNIH ČASOVA ZA KOJE JE ZAPOSLENI OSTVARIO ZARADU

3. IZNOS OSTVARENE ZARA-DE ZA EFEKTIVNE ČASOVE

Februar 168 29.000,00 Mart 176 30.000,00 April 168 28.000,00

Ukupno: 512 Ukupno: 87.000,00 Prosek: 170,66 Prosek: 29.000,00

Prosečan iznos ostvarene zarade po času = ukupno red. br. 3: ukupno red. br. 2 = 169,92 * pod ostvarenom zaradom podrazumeva se osnovna zarada zaposlenog uvećana za minuli rad. U zaradu ne ulazi:

- uvećana zarada zaposlenog iz člana 108. tačka 1., 2. i 3. Zakona o radu - naknada troškova iz člana 118. Zakona o radu - druga primanja iz člana 119. i 120. Zakona o radu - naknada zarade po propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju II Zaposleni ima - nema prethodni staž zdravstvenog osiguranja u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest

meseci sa prekidima u poslednjih osamnaest meseci pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U ______________________________

M.P.

POTPIS OVLAŠĆENOG LICA KOD POSLODAVCA

Dana ___________________________ ____________________________________



Obrazac OZ - 8


POTVRDA O KRETANJU (PORASTU - SMANJENJU) ZARADA KOD POSLODAVCA

ZA PRVO USKLAĐIVANJE OSNOVA ZA NAKNADU ZARADE

PRVO USKLAĐIVANJE

Meseci II, III i IV 2014. Mesec avgust 2014.

KOLONA 1 KOLONA 2

Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na nivou po-slodavca za tri kalendarska meseca koja prethode mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad zaposlenog 243.000,00

Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na nivou po-slodavca za kalendarski mesec koji prethodi mesecu za koji se vrši usklađivanje 105.000,00

Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za koji je ispla-ćena zarada pod rednim brojem 1 1.443

Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za koji je isplaćena zarada pod rednim brojem 1 477

Red. broj 3: ostvarena zarada po satu (red. broj 1 podeljen red. broj 2) 168,40


Red. broj 4: prosečni mesečni mogući broj sati po radniku (zbir mogućeg fonda sati podeljen sa 3) 170,67

Red. broj 4: mogući mesečni fond sati po radniku 184,00

Red. broj 5: prosečna mesečna zarada (red. broj 3 x red. broj 4) 28.741,00


Koeficijent kretanja prosečne zarade kod poslodavca: (red. br. 5 kolone 2 podeljen sa red. broj 5 kolone 1) 1,4092

U ______________________________

M.P.


Dana ___________________________ ____________________________________



Obrazac OZ - 9


POTVRDA O KRETANJU (PORASTU - SMANJENJU) ZARADA KOD POSLODAVCA

ZA NAREDNA USKLAĐIVANJA OSNOVA ZA NAKNADU ZARADE NAREDNA USKLAĐIVANJA: Usklađivanje naknade zarade za zaposlenog na bolovanju posle sprovedenog prvog

usklađivanja se vrši prema kretanju prosečne mesečne zarade kod poslodavca i to: u kolonu 2 se unose podaci na nivou poslodavca za mesec koji prethodi mesecu za koji se vrši usklađivanje, a u kolonu 1 se unose podaci na nivou poslodavca za mesec koji prethodi mesecu iskazanom u koloni 2.

NAREDNA USKLAĐIVANJA

Meseci avgust 2014. Mesec septembar 2014.

KOLONA 1 KOLONA 2

Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na nivou po-slodavca za mesec koji prethodi mesecu iskazanom u kol. 2 105.000,00

Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na nivou po-slodavca za kalendarski mesec koji prethodi mesecu za koji se vrši usklađivanje 120.000,00

Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za koje je isplaćena zarada pod rednim brojem 1 477

Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za koji je isplaćena zarada pod rednim brojem 1 461



Red. broj 4: mogući mesečni fond sati po zaposlenom 184

Red. broj 4: mogući mesečni fond sati po zaposlenom 160



Koeficijent porasta ili smanjenja prosečne zarade kod poslodavca: (red. br. 5 kolone 2 podeljen sa red. broj 5 kolone 1) 1,0282

U ______________________________

M.P.


Dana ___________________________ ____________________________________



Obr

azac

OZ

- 10

SPIS

AK O

BRAČ

UN

ATIH

- IS

PLAĆ

ENIH

NAK

NAD

A ZA

RAD

A

Obr

azac

OZ

- 10

____

____

____

____

____

____

____

____

__

(n

aziv

poslo

davc

a)

Broj

:___

____

___

Dat

um:_

____

____

Se

dište

:___

____

____

____

____

__

Re

gista

rski

broj

|_

_|__

|__|

__|_

_|__

|__|

__|_

_|__

| Ši

fra d

elatn

osti

|__|

__|_

_|__

|__|

__|

PIB

|__|

__|_

_|__

|__|

__|_

_|__

|__|

Po

seba

n ra

čun

poslo

davc

a

b

roj:

____

____

____

__

Red- ni

broj

PREZ

IME

I IM

E O

SIG

U-

RAN

IKA

Pol o

si-gu

rani

ka

Da

li je

prva

isp

la-ta

*

Nak

nada

ob

raču

nata

za

vrem

e Br

oj d

ana z

a koj

e je i

splać

ena n

akna

da zb

og

brut

o na

knad

a (1

4+16

+17)

Dop

rinos

i

Pore

zne

to

na-

knad

a

za is

plat

u (1

4+15

+16+

17)

oddo

bo

lesti

povr

e-de

na

radu

prof

esio

nal-

ne b

oles

ti

nege

čla

na

poro

dice

izolac

ije i

prać

enja

dava

lac

tkiva

i or

gana

održ

avan

je tru

dnoć

e iz

nakn

ade

na n

a-kn

adu

0 1

2 3

4 5

6 7

8 9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

1.

Peta

r Pet

rovi

ć m

da

16

.6.

30.6

. 10

13

.046

2.

596

2.33

5 80

5 9.

645

15.3

81

* Ako

se ra

di o

prv

oj is

plat

i iz s

reds

tava

fond

a upi

suje

se „d

a”, u

osta

lim sl

učaje

vima u

pisu

je se

„-”.

Repu

bličk

i fon

d - fi

lijala

-

Prav

o, vi

sinu

i kon

trolu

obr

ačun

a na

knad

e zar

ade i

zvrši

o:

O

brač

un

izvrši

o

Fina

nsijs

ki

ruko

vodi

lac

____

____

____

____

____

____

____

____

Broj

: ___

____

_ D

atum

: ___

____

____

(M

.P)

___

____

____

____

____

____

__

____

____

____

__

(M.P

) __

____

____

____

(Pre

zime i

ime)

(Pre

zime i

ime)

(P

rezim

e i im

e) N

ada

Đor

đevi

ć



1. Zakonski osnov za naknadu zarade za vreme bolovanja preduzetnika

Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012 i 99/2014), u članu 78. stav 3. propisano je da pravo na naknadu zarade za vreme bolo-vanja pripada i preduzetniku od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja, ali samo za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privre-mena sprečenost za rad, i to za prvih 30 dana iz sredstava preduzetnika, a od 31. dana nadalje iz sredstava Repu-bličkog fonda za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO).

U skladu sa odredbama člana 86. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, preduzetniku ne pripada na-knada zarade iz sredstava RFZO, ukoliko za vreme pri-vremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obav-ljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade.

Prema članu 86. stav 2. ovog zakona, preduzetniku, ko-ji nije odjavio radnju, a zapošljava jednog ili više radnika, pripada pravo na naknadu za bolovanje na teret RFZO u visini 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.

U skladu sa navedenim, preduzetniku pripada naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad samo pod uslovom da je privremeno odjavio radnju. Izuzetno, uko-liko preduzetnik nastavlja da obavlja delatnost preko po-slovođe, zbog toga što zapošljava jednog ili više radnika, pripada mu 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.

Preduzetniku koji privremeno prekine obavljanje de-latnosti obaveza plaćanja doprinosa miruje u periodu u kojem ne obavlja delatnost, saglasno odredbama člana 50. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijal-no osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - uskla-đeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon).

Saglasno odredbama člana 32. Zakona o zdravstvenom osiguranju, za preduzetnike, kao i za zaposlene, propisana je obaveza prethodnog osiguranja, kao i obaveza uplate dospelog doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao uslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade na teret sredstava RFZO. Prema ovoj odredbi osiguranici moraju da imaju staž osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osiguranika, u trajanju od najmanje tri mese-ca neprekidno, ili šest meseci sa prekidima, pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

2. Osnov za utvrđivanje visine naknade zarade za preduzetnike

Prema odredbama člana 90. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osnov za naknadu zarade za preduzetnike, koji ispunjavaju uslov u pogledu prethodnog osigura-nja, čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena u kalendarskom tromesečju koje prethodi tromesečju u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade, a ako je u prethodnom tromesečju po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromesečju.

Ukoliko preduzetnik u prethodnom tromesečju nije obavljao samostalnu delatnost, a ispunjava uslove u po-gledu prethodnog osiguranja, osnov za naknadu zarade čini prosečna mesečna osnovica na koju se plaća doprinos za zdravstveno osiguranje utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje.

Prema članu 22. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, osnovica doprinosa za preduzetnike koji porez plaćaju na ostvareni prihod je:

1) mesečni iznos lične zarade u smislu zakona koji ure-đuje porez na dohodak građana, ili

NAKNADA ZARADE ZA BOLOVANJE PREDUZETNIKA



2) oporeziva dobit ako preduzetnik ne isplaćuje ličnu zaradu.

Za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvr-đeni prihod osnovica doprinosa je paušalno utvrđen pri-hod u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

U skladu sa odredbama člana 91. Zakona o zdravstve-nom osiguranju, osiguraniku koji je kao preduzetnik obavljao delatnost i radio kod poslodavca, osnov za na-knadu zarade se utvrđuje prema ukupnom zbiru osnova za naknadu zarade iz čl. 88. i 90. ovog zakona, a koji ne može biti veći od najvišeg osnova za naknadu zarade iz člana 89. stav 2. ovog zakona (zbir najviših mesečnih osnovica na ko-je se plaća doprinos).

3. Usklađivanje osnova za naknadu zarade preduzetnika

U slučaju da preduzetnik prima naknadu zarade iz sred-stava RFZO duže od dva kalendarska meseca, saglasno odredbama člana 93. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade.

Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od pr-vog dana narednog kalendarskog meseca po isteku dru-gog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad.

Osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Re-publike prema poslednjem objavljenom podatku republič-kog organa nadležnog za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklađivanje osnova za naknadu zarade).

Svako naredno usklađivanje osnova za naknadu zara-de vrši se mesečno prema kretanju prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za po-slove statistike.

U skladu sa odredbama člana 94. Zakona o zdravstve-nom osiguranju, usklađeni iznos naknade zarade ne može biti veći od najvišeg osnova za naknadu zarade iz člana 89. stav 2. ovog zakona.

4. Visina naknade zarade i isplata Visina naknade zarade uređena je odredbama čl. 95. do

98. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Preduzetnik ima

pravo na visinu naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad kao i zaposleni.

Za prvih 30 dana sprečenosti za rad, za slučajeve iz člana 74. Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknadu za-rade obezbeđuje preduzetnik iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje RFZO iz svojih sredsta-va, saglasno odredbama člana 102. stav 1. ovog zakona.

Prema članu 97. Zakona o zdravstvenom osiguranju, visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava oba-veznog zdravstvenog osiguranja ne može biti niža od mi-nimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun naknade zarade, niti viša od 65%, odnosno 100% najvišeg osnova za naknadu zarade utvrđenog u skladu sa ovim zakonom.

U skladu sa odredbama člana 102. stav 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknadu zarade preduzetnicima zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeđu-je matična filijala, odnosno RFZO od 31. dana sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Naknadu zarade preduzetnicima i zaposlenima kod preduzetnika, pod uslovom da preduzetnici nemaju pose-ban račun, koja se obezbeđuje iz sredstava matične filijale, obračunava i isplaćuje matična filijala, saglasno odredba-ma člana 103. stav 6. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

5. Obrasci i druga dokumentacija koja se dostavlja za isplatu naknade preduzetnika

Radi isplate naknade za bolovanje preduzetnik treba da dostavi matičnoj filijali sledeću dokumentaciju:

- izveštaj o privremenoj nesposobnosti, odnosno spreče-nosti za rad (doznaka);

- rešenje o privremenoj odjavi radnje, ako radnja presta-je sa radom za vreme bolovanja, a ako radnja nastavlja sa radom i dokaz da ima jednog ili više zaposlenih (fo-tokopija M obrasca);

- uverenje Poreske uprave o visini osnovice na koju je plaćen doprinos za zdravstveno osiguranje za prethod-ni kvartal u odnosu na prvi dan sprečenosti za rad;

- Obrazac OZ-10 - Spisak obračunatih - isplaćenih na-knada zarada;

- dokaza o prethodnom stažu osiguranja. •

Nada Đorđević



Sažetak

• Poslodavac je dužan da: - u pet primeraka popuni Izveštaj o povredi na ra-

du, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom.

- Izveštaj popunjava poslodavac tako što odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede na radu, u obrazac izveštaja o povredi na radu neposredno upisuje sve podatke propisane ovim pravilnikom;

- usmeno i u pismenoj formi odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka prijavi povredu na radu nadležnoj inspekciji rada i ukoliko se radi o slučaju propisanom zakonom organu unutrašnjih poslova,

- nakon što upiše sve podatke propisane ovim pra-vilnikom, poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog, radi unoše-nja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove;

• Lekar koji je pregledao povređenog, upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.

• Zaposleni može pokrenuti upravni spor pred nadlež-nim sudom.

Poslodavac je dužan da, shodno članu 50. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 - dalje: Zakon) odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku:

- smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu,

- povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i

- opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom obolje-nju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavlja zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 6. stav 1. tačka 6. Zakona propisano je da je radno mesto prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom, kao i na pri-vremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili po-srednom kontrolom poslodavca.

Povredom na radu, u smislu odredbe člana 22. Zako-na o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014), smatra se:

- povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vre-menskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana nepo-srednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili he-mijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma;

- povreda prouzrokovana na napred navedeni način, ko-ju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu po-slodavca kod koga je zaposlen;

- prouzrokovana na napred navedeni način, koju osi-guranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršava-nja službenih poslova i na putu preduzetom radi stu-

OBAVEZE POSLODAVCA U SLUČAJU POVREDE NA RADU, PROFESIONALNOG

OBOLJENJA I OBOLJENJA U VEZI SA RADOM



panja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom;

- oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim;

- povreda prouzrokovana na navedene načine, koju osi-guranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdrav-stvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesio-nalne bolesti.

Odredbom člana 23. Zakona o penzijskom i invalid-skom osiguranju propisano je da se povredom na radu smatra i povreda prouzrokovana na napred navedeni način način koju osiguranici pretrpe učestvujući:

- u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih ne-pogoda ili nesreća;

- u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;

- na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);

- na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.

Sadržaj i način izdavanja izveštaja o povredi na radu propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom („Sl. glasnik RS”, br. 72/2006 i 84/2006 - ispr.).

Izveštaj o povredi na radu, izdaje se na Obrascu izve-štaja o povredi na radu (Obrazac 1), koji čini sastavni deo pravilnika. Odredbom člana 2. Pravilnika o sadržaju i nači-nu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesio-nalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom, propisano je da Izveštaj o povredi na radu sadrži:

- podatke o poslodavcu; - podatke o licu određenom za bezbednost i zdravlje na

radu kod poslodavca; - podatke o zaposlenom koji je pretrpeo povredu na ra-

du (dalje: povređeni); - podatke o neposrednom rukovodiocu povređenog; - podatke o radnom mestu i poslovima povređenog i

vremenu i mestu nastupanja njegove povrede na radu; - podatke o očevicu; - podatke o povredi na radu i merama bezbednosti i

zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom me-stu na kojem je povređeni radio;

- nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog.

Obrazac izveštaja o povredi na radu, u delu nalaz i mi-šljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog, propisuje sledeće podatke:

- naziv i adresu zdravstvene ustanove u kojoj je povre-đeni pregledan,

- ime i prezime lekara koji je pregledao povređenog, - prirodu i lokalizaciju povrede-dijagnozu (upisati naziv

i šifru dijagnoze po MKB10, od najteže ka najlakšoj), - spoljni uzrok povrede po klasifikaciji, - da li je povreda sa smrtnim ishodom (na mestu povre-

de odnosno na putu do zdravstvene ustanove), - ocenu težine povrede (laka - teška), - da li je povređeni pre povređivanja imao telesnih ili

psihičkih povreda ili oboljenja i kojih, - druge primedbe lekara (da li je povređeni pod utica-

jem alkohola i sl.), - da li je povređeni sprečen za rad više od tri uzastopna

radna dana. Odredbom člana 6. navedenog pravilnika, propisano je

da: - se Izveštaj o povredi na radu, popunjava u pet

primeraka; - Izveštaj popunjava poslodavac tako što odmah, a naj-

kasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede na radu, u obrazac izveštaja o povredi na radu neposredno upisuje sve podatke propisane ovim pravilnikom;

- nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilni-kom, poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primera-ka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog, radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstve-ne ustanove;

- lekar koji je pregledao povređenog, upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.

Odredbom člana 7. navedenog pravilnika propisano je da izveštaj o povredi na radu, u koji su upisani svi po-daci propisani ovim pravilnikom i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja fili-jali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni, ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstve-nom osiguranju, kao i da filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava dva primerka izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zapo-slenom i jedan primerak izveštaja preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, dostavlja organizaciji nad-ležnoj za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu dužan je da kontroliše poslodavac, koji je takođe u obavezi da



zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad i da o tome vodi evidenciju (propisan obrazac broj 6, koji je sastavni deo Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu - „Sl. glasnik RS”, br. 62/2007). Ta-kođe, poslodavac je dužan da usmeno i u pismenoj for-mi odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka prijavi povredu na radu nadležnoj inspekciji rada (kon-takt telefoni i adresa Inspektorata za rad nalaze se na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pita-nja www.minrzs.gov.rs), kao i da u pet primeraka popuni Izveštaj o povredi na radu.

Lekar pregleda povređenog i upisuje naziv i šifru dijagnoze. Kada poslodavac i zaposleni znaju koja su im prava, obaveze i odgovornosti u oblasti radnih odnosa i bez-bednosti i zdravlja na radu, onda je i mogućnost sumnje i

eventualne zloupotrebe vezane za ostvarivanje prava svede-na na minimum.

Ukoliko postoji sporno pitanje između zaposlenog i po-slodavca, odnosno, ako poslodavac osporava da je u pitanju povreda na radu, i ne dostavi Izveštaj o povredi na radu za-poslenom, zaposleni može pokrenuti spor pred nadležnim sudom, shodno odredbi stava 3. člana 22. Zakona o ure-đenju sudova („Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011 i 101/2013), kojim je predviđeno da Osnovni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasniva-nja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, oba-vezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. •

Maja Ilić

PITANJE I ODGOVOR

Utvrđivanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem osiguranicima koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima Pitanje:

• Privrednodruštvosebaviprevozomputnikaudrumskomsaobraćaju-međugradskiprevoziprevozuino-stranstvu.Zaradnomesto:vozač,vršiseobračunbeneficiranogradnogstažaforme12/14.Dalisebeneficiraniradnistažobračunavasamonasatekojejevozačvozio,tj.zasateevidentiraneprekota-hografskoglistića,tj.dalimupripadabeneficiraniradnistažzavremegodišnjegodmora,zavremeodmorautokudana,islično?

Odgovor:Staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem uređen je čl. 52. do 59. Zakona o penzijskom i invalidskom osigu-

ranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon o PIO).

Prema odredbama člana 52. Zakona o PIO, osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku koji radi na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja odre-đenih godina života ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Stepen uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a može iznositi najviše 50%.

Članom 53. Zakona o PIO propisano je da je radno mesto odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uve-ćanim trajanjem radno mesto odnosno posao na kome je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima.

Radno mesto odnosno posao na kome se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem je i radno mesto odnosno posao na kome je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.



Osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona, staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno uku-pno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost.

Staž osiguranja se uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu. Prilikom utvrđivanja uslova za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kumulativno se uzima staž osi-

guranja sa uvećanim trajanjem ostvaren na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona.

Osiguranicima se, u skladu sa odredbama Zakona o PIO u staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ne računa vreme koje nisu proveli na radu, iako im se to vreme računa u efektivni staž osiguranja (recimo na bolovanju). Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci kada se ovim osiguranicima uvećava staž osiguranja, iako to vreme efektivno ne provode na radu, i to:

- vreme provedeno na godišnjem odmoru; - vreme odsustvovanja sa posla u vreme državnih i verskih praznika, i - vreme provedeno na plaćenom odsustvu, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu (sklapanje braka,

porođaj supruge….)

Radna mesta, odnosno poslovi na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, postupak i način za njihovo utvrđivanje, kao i stepen uvećanja staža osiguranja utvrđeni su Pravilnikom o radnim mestima, odnosno poslovima na ko-jima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Sl. glasnik RS”, br. 105/2003, 126/2004, 93/2005, 3/2007, 8/2007, 56/2007, 23/2008, 49/2010, 48/2011, 50/2012 i 22/2013 - dalje: Pravilnik), koji je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o PIO, doneo Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Članom 15.7. Pravilnika propisan je stepen uvećanja za radno mesto vozač autobusa, trolejbusa i tramvaja u gradskom, prigradskom i međugradskom saobraćaju, tako da se 12 meseci računa kao 14 meseci. •

Milica Danilović

PITANJE I ODGOVOR

Nepriznavanje vremena provedenog na radu po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima prilikom obračuna minulog radaPitanje:

• Daliangažovanjekojejeradnikimaopougovoruoprivremenimipovremenimposlovimapredstavljastažkojiseuključujeustažzaobračunminulogradakodposlednjegposlodavca?

Odgovor:Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) propisano je da

zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to po osnovu vremena prove-denog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (dalje: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice (član 108).

Prema članu 5. Zakona zaposleni jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova predstavlja rad van radnog odnosa. Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, može se zaključiti da se angažovanje po osnovu ugovora o obavljanju pri-

vremenih i povremenih poslova ne smatra vremenom provedenim na radu u radnom odnosu kod poslodavca i zbog toga se to vreme ne uračunava za obračun uvbećanja zarade po osnovu minulog rada. •

Nikola Jerinić



PITANJE I ODGOVOR

Utvrđivanje godišnjeg ličnog koeficijenta za kalendarsku godinu u kojoj osiguranik PIO fonda odlazi u penzijuPitanje:

• PitanjeseodnosinautvrđivanjegodišnjegličnogkoeficijentazakalendarskugodinuukojojosiguranikPIOFondaodlaziupenziju.Počlanu63.Zakonaopenzijskomiinvalidskomosiguranju("Sl.glasnikRS",br.34/2003)godišnjiličnikoefi-cijentpredstavljaodnosukupnezaradeosiguranikazasvakukalendarskugodinuiprosečnegodišnjezaradeuRepubliciSrbijizaistukalendarskugodinu.Takodaukolikonekoodlaziupenzijukrajemgodinenjegovih12platasedelisaprosečnomgodišnjomzaradomuRS,aliakonekoodlaziupenzijunpr.sa31.5.FondPIOnjegovih5plataiztegodinenedelisa5/12prosečnegodišnjezarade,većsacelomprosečnomzaradomzatugodinuinatajnačingodišnjiličnikoeficijentzatugo-dinujemanji,atoutičeinavisinupenzije.NejasnojedaliFondPIOpravilnotumačiodredbeZakonaoPIO,kadaunavedenomprimeruodređujegodišnjiličnikoeficijentosiguranikukojiodeumajuupenzijukorišćenjempodatakaoprosečnojzaradiuRepubliciSr-bijizaperiodjun-decembar,automperioduosiguraniknijeradionitijeprimaoplatu,panijenimogaouticatinaprosekuRS?

Odgovor:Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 -

dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014- dalje: Zakon) , koji se primenjuje od 10. aprila 2003. godine, utvrđen je nov način za obračun penzije koji podrazu-meva da se obračunava celokupan staž koji je ostvaren tokom radnog veka osiguranika.

Naime, u skladu sa članom 61. Zakona, utvrđeno je da se visina starosne i invalidske penzije određuje tako što se lični bo-dovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava. Lični bodovi dobijaju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog ukupnog penzijskog staža.

Prema članu 63. Zakona, propisano je da godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Stavom 3. istog člana propisano je da godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Stavom 4. utvrđeno je da godišnji lični koeficijent iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalen-darskoj godini. Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet. Pri određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju se zarade, naknade zarade, odnosno osnovice osiguranja, kao i ugovorene naknade koje su služile za obračunavanje i plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je plaćen doprinos i koje su utvrđene u matičnoj evidenciji. Podatak o prosečnoj godišnjoj neto zaradi u Republici, odnosno prosečnoj godišnjoj bruto zaradi u Republici, objavljuje organ nadležan za poslove statistike.

Članom 67. Zakona utvrđeno je da se lični koeficijenti utvrđuju tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata iz člana 63. do 66. Zakona, podeli sa periodom za koje su obračunati, s tim što se svaka godina računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278. Stavom 2. istog člana propisano je da se kao jedan mesec u smislu stava 1. računa kalendarski mesec, odnosno 30 dana.

To znači da se prilikom određivanja ličnog koeficijenta, ukupan period navršenog staža osiguranja (zbir svih godina, me-seci i dana staža osiguranja), iskazuje u decimalnom izrazu na način utvrđen u članu 67. Zakona.

Naravno, zarada svakog osiguranika koja se odnosi na bilo koji period osiguranja, pa i manje od kalendarske godine, deli se sa prosečnom zaradom u Republici, srazmerno stažu osiguranja iz odnosne kalendarske godine, da bi se dobio godišnji lični koeficijent, a po osnovu toga i lični koeficijent. Pod pretpostavkom da je zarada osiguranika u određenoj kalendarskoj godini bila ista kao i prosečna godišnja zarada u Republici u toj godini, godišnji lični koeficijent za tu godinu iznosi 1.

Međutim, u slučaju kada osiguranik podnese zahtev za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a peri-od staža osiguranja u toj godini je kraći od 12 meseci i iznosi, na primer sedam meseci, godišnji lični koeficijent se ne utvrđuje na osnovu raspoloživih podataka o zaradi za taj period od sedam meseci, već se godišnji lični koeficijent utvrđuje, takođe, na osnovu podatka o prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini, s tim što se taj prosek svodi na sedam meseci. Pri tom, podatke o prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini objavljuje organ nadležan za poslove statistike po isteku kalendarske godine, pa je i to jedan od razloga zbog čega se ne donose konačna, već privremena



rešenja. To znači da tek po objavljenom podatku Fond može da donese konačno rešenje, a u skladu sa zakonskom odredbom kojim je definisano da se godišnji lični koeficijent utvrđuje na isti način za svaku kalendarsku godinu, bez obzira na činjenicu da li osiguranik u jednoj kalendarskoj godini ima 12 meseci ili manje od 12 meseci staža osiguranja.

Donošenju ovakve odluke zakonodavca, prethodile su računice, gde su vršeni obračuni na velikom broju primera i zaključak je da ukoliko bi izračunavanje godišnjih ličnih koeficijenata bilo promenjeno na način da se ostvarene zarade u jednoj godini dele sa periodom koji je proveden u osiguranju tokom kalendarske godine, većina osiguranika bi bila dove-dena u neravnopravan položaj, jer bi visina ličnog koeficijenta zavisila i od perioda u toku svake kalendarske godine koji je osiguranik proveo u osiguranju, odnosno visina penzije bi zavisila i od meseca u kome prestaje radni odnos. Ovo bi značilo da bi se iznos penzije dva penzionera, u situaciji da su svi ostali elementi formule za obračun penzije isti, razlikovao za onoga ko je ostvario penziju u prvoj polovini godine od onoga ko je u penziju otišao u drugoj polovini godine, a to je sa stanovišta zakonodavca nedopustivo. •

Milica Danilović

PITANJE I ODGOVOR

Priznavanje sportskog staža u penzijski staž na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranjaPitanje:

• DalisesportistisateritorijeAutonomnepokrajineVojvodinemožepriznatisportskistažshodnovažećemZako-nuPIOuperioduod01.07.1971.do30.06.1974.godineiUgovoruosocijalnomosiguranjusportistabroj7672od10.09.1962.godinekojijebiouprimeninateritorijiVojvodine?

Odgovor:

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) se, između ostalog, utvrđuje krug osiguranika, kao i periodi osiguranja koji se računaju u penzijski staž.

Svojstvo osiguranika se stiče danom početka, a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljopri-vredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Svojstvo osiguranika se utvrđuje na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu s ovim zakonom. Svojstvo osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 godina života.

Penzijski staž, u smislu ovog zakona, na osnovu koga se stiču i ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, obu-hvata i vreme navršeno do dana početka primene ovog zakona koje je priznato u penzijski staž prema propisima koji su bili na snazi do tog dana. Naime, putem prelaznih i završnih odredaba zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji su se primenjivali od šezdesetih godina prošlog veka do danas, zaštićeni su osiguranici koji su to svojstvo imali po ranije važećim propisima, odnosno novim propisom se ne dira u njihova ranije stečena prava.

S obzirom da je u pitanju period od 1.7.1971. godine do 30.6.1974. godine, u tom periodu su se primenjivala dva, vremenski različita, zakona iz ove oblasti:

- Osnovni zakon o penzijskom osiguranju („Sl. list SFRJ”, br. 51/64, 56/65, 14/66, 1/67, 18/67, 31/67, 54/67, 17/68, 32/68, 55/68, 11/69, 13/69 - ispr., 56/69, 47/70, 60/70, 15/71, 16/71 - ispr. i 60/71), kao i

- Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja („Sl. list SFRJ”, br. 35/72, 18/76, 58/76, 22/78 i 74/80). Prema važećem Statutu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, za rešavanje o pravima iz penzijskog i

invalidskog osiguranja nadležna je filijala za penzijsko i invalidsko osiguranje na čijem području je osiguranik bio posled-nji put osiguran, odnosno ona na čijoj teritoriji osiguranik ima prebivalište ako je od prestanka osiguranja do pokretanja postupka proteklo 12 meseci. U tom smislu, predlažemo da se obratite nadležnoj filijali, u čijoj arhivi je moguće pronaći sva neophodna dokumenta, a koja će o navedenim pravima iz osiguranja rešavati. •

Ljiljana Stojanović



KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU

I PORESKOJ ADMINISTRACIJI "Sl. glasnik RS", br. 105/2014

Na prvoj sednici drugog redovnog zasedanja, u da-nu za glasanje, 3. oktobra 2014. godine, Narodna skupština je usvojila Zakon o izmeni Zakona o

poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: Za-kon o izmeni ZPPPA). Ovaj zakon, istog dana kada je usvo-jen, objavljen je u „Sl. glasnik RS”, br. 105/2014, a stupio je na snagu dan kasnije - 4. oktobra 2014. godine.

Zakonom o izmeni ZPPPA izmenjen je samo jedan član tog zakona, i to odredba člana 38. stav 7. ZPPPA kojom je propisana dinamika podnošenja poreskih prijava isključi-vo u elektronskom obliku. Naime, u skladu sa izmenama i dopunama ZPPPA iz jula ove godine, odredbama člana 38. stav 7. ZPPPA bilo je propisano da se poreska prijava podnosi isključivo u elektronskom obliku za poreze koji se plaćaju po odbitku u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju do-prinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: porez po odbitku), za porez na dodatu vrednost, kao i za: 1) porez na dobit pravnih lica - od 1. oktobra 2014. godine; 2) akcize i za porez na prihod od samostalnih delatnosti za

preduzetnike koji vode poslovne knjige - od 1. januara 2015. godine;

3) godišnji porez na dohodak građana - od 1. aprila 2015. godine;

4) sve ostale poreske oblike - od 1. oktobra 2015. godine. Imajući u vidu da poreska administracija nije u mo-

gućnosti da prilagodi svoj informacioni sistem do datuma koji su bili navedeni u predmetnoj odredbi ZPPPA, bilo je neophodno usvojiti izmenu te odredbe i pomeriti rokove za podnošenje poreskih prijava isključivo u elektronskom obliku za određene poreske oblike.

S tim u vezi, u skladu sa izmenjenom odredbom čla-na 38. stav 7. ZPPPA, koja je stupila na snagu 4. okto-bra 2014. godine, poreska prijava podnosi se isključivo u elektronskom obliku za poreze koji se plaćaju po odbitku

u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: porez po odbitku), za porez na dodatu vrednost, kao i za: 1) porez na dobit pravnih lica, osim poreza na dobit

pravnih lica po odbitku - od 1. aprila 2015. godine; 2) godišnji porez na dohodak građana - od 1. aprila

2015. godine; 3) porez na dobit pravnih lica po odbitku - od 1. januara

2016. godine; 4) akcize - od 1. januara 2016. godine; 5) porez na prihod od samostalnih delatnosti za pre-

duzetnike koji vode poslovne knjige - od 1. januara 2016. godine;

6) porez na premije neživotnog osiguranja - od 1. janu-ara 2016. godine;

7) sve ostale poreske oblike - od 1. januara 2017. godine. Na kraju, podsećamo obveznike da je ovo već drugo

odlaganje početka primene podnošenja poreskih prijava is-ključivo u elektronskom obliku. Tako je pre izmena i dopu-na ZPPPA iz jula ove godine bilo predviđeno da se sve po-reske prijave koje podnose pravna lica i preduzetnici pod-nose isključivo elektronskim putem počev od 1. jula 2014. godine. Zatim je izmenama i dopunama ZPPPA iz jula ove godine propisana dinamika podnošenja poreskih prijava u elektronskom obliku, u skladu sa navedenom odredbom člana 37. stav 7. ZPPPA pre poslednje izmene. Ostaje nam da vidimo da li će najnoviji rokovi propisani navedenom izmenom ZPPPA od 4. oktobra ove godine biti ispoštovani ili će se i oni, po treći put, odložiti. •

Aleksandar Milanović

PORESKI POSTUPAK I ADMINISTRACIJA, OSTALI POREZI VII


Na portalu Poreske uprave omogućeno je podnoše-nje pojedinačne poreske prijave za porez i dopri-nose po odbitku na Obrascu PPP-PD za isplatu

prihoda iz radnog odnosa - lična zarada preduzetnika - OVP 106, kada je primalac prihoda (PP): - zaposleni u drugom pravnom licu ili preduzetničkoj rad-

nji (oznaka 01), - osnivač ili član privrednog društva zaposlen u tom druš-

tvu (oznaka 02), - vojni osiguranik (oznaka 08), - penzioner po osnovu zaposlenja (oznaka 09), - penzioner po osnovu samostalne delatnosti (oznaka 10), - vojni penzioner (oznaka 12) i - poljoprivredni penzioner (oznaka 13).

Napomena: ukoliko je primalac prihoda sa oznakom 02 (osnivač/član privrednog društva zaposlen u tom privred-nom društvu) i oznakom 08 (vojni osiguranik) u Obrascu PPP PD, kod isplate ove vrste prihoda, u polju 3.6 - Ši-fra vrste prihoda - se iskazuje cifra primaoca prihoda - 01 (zaposleni).

Primer:

Kod isplate lične zarade preduzetniku koji je i osnivač ili član privrednog društva zaposlen u tom društvu ili vojni osiguranik, bez olakšice i bez beneficiranog staža u polju 3.6 upisuje se ŠVP 1 01 106 00 0.

U PPP-PD prijavi, u polju 2.1 Tip isplatioca, upisuje se oznaka 4 - preduzetnik.

Osnovica za porez (polje 3.10 u PPP-PD prijavi) je za-rada umanjena za propisani neoporezivi iznos iz člana 15. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana. Porez se pla-ća po stopi od 10%.

Osnovica doprinosa (polje 3.12 u PPP-PD prijavi) je bruto zarada, koja ne može biti niža od najniže, ni viša od najviše mesečne osnovice doprinosa. Plaća se doprinos za PIO po stopi od 26%, odnosno i dodatni doprinos za PIO, ukoliko se vrši isplata preduzetniku koji radi na poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem.

Ne plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje i dopri-nos za nezaposlenost, pa se u PPP-PD prijavi u polju 3.14 - Doprinos za zdravstveno osiguranje i polju 3.15 - Doprinos za nezaposlenost upisuje iznos od 0 (nula) dinara. •

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 29.9.2014.

OBAVEŠTENJE PORESKE UPRAVE O PODNOŠENJU PPP-PD ZA OVP 106

Obaveštenje o podnošenju PPP-PD za OVP 106 kada je preduzetnik koji se opredelio za ličnu zaradu istovremeno primalac

prihoda po drugom osnovu (zaposlenje, penzija)



U „Sl. glasniku RS”, br. 66/2014 objavljen je „Pravil-nik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez i doprinose po odbitku” (dalje: Pra-

vilnik) koji je stupio na snagu 1. jula 2014. godine. Pravilnikom je propisan i novi Katalog vrste prihoda

(dalje: Katalog). U Katalogu su, pored preciziranja poje-dinih vrsta prihoda, uvedene nove oznake vrste prihoda (dalje: OVP) i to: • OVP 112; • OVP 152; • OVP 210; • OVP 627.

Poreska uprava Republike Srbije omogućila je podno-šenje poreske prijave za porez i doprinose po odbitku PPP-PD, sa novim OVP, pri čemu je neophodno poštovati sle-deća pravila:

OVP 112Šifra se koristi za uplatu dodatnog doprinosa dospelog

zaključno sa 28.02.2014. godine, a za koje se PPP PD pod-nosi od 01.03.2014. godine.

Nakon unosa 112000 u predviđeno polje na portalu, pojavljuje se skraćeni naziv koji glasi: 112000 - Uplata dodatnog doprinosa dospelog zaključno sa 28.02.2014. godine.

Tip isplatioca: 1 - Pravno lice koje se ne finansira iz budžeta; 2 - Pravno lice koje se finansira iz budžeta; 3 - Predstavništvo, odnosno ogranak pravnog lica; 4 - Preduzetnik 6 - Vojska Republike Srbije

Tip primaoca: 01 - Zaposleni 02 - Osnivač/član privrednog društva zaposlen u tom pri-

vrednom društvu

03 - Lice osigurano po osnovu samostalne delatnosti, uklju-čujući i samostalne umetnike

08 - Vojni osiguranik 09 - Penzioner po osnovu zaposlenosti 10 - Penzioner po osnovu samostalne delatnosti 12 - Vojni penzioner 13 - Poljoprivredni penzioner

Ne vrši se obračun i plaćanje poreza, pa se u Obrascu PPP-PD u polju 3.9 - Bruto prihod, 3.10 - Osnovica pore-za i 3.11 - Porez upisuje iznos 0.

Doprinos za PIO, zdravstvo i nezaposlenost na teret zaposlenog i na teret poslodavca se ne obračunavaju i ne plaćaju, pa se u Obrascu PPP-PD u polju 3.13 - Doprinos za PIO, 3.14 - Doprinos za zdravstvo i 3.15 - Doprinos za slučaj nezaposlenosti upisuje iznos 0.

Plaća se dodatni doprinos za PIO tako što se na osnovi-cu doprinosa primenjuju propisane stope iz člana 46. Za-kona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i to po sledećim stopama: a) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 14 meseci

staža osiguranja - 3,70%; b) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 15 meseci

staža osiguranja - 5,50%; v) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 16 meseci

staža osiguranja - 7,30%; g) kada se efektivnih 12 meseci rada računa kao 18 meseci

staža osiguranja - 11,00%; OVP 152Šifra se koristi za isplatu ugovorene naknade za privre-

mene i povremene poslove zaključene preko omladinske zadruge, a mesečni prihod je ispod cenzusa za sticanje svoj-stva osiguranika.

Nakon unosa 152000 u predviđeno polje na portalu, pojavljuje se skraćeni naziv koji glasi: 152000 - Ugovorena naknada za privremene ili povremene poslove na osnovu

PRAVILNIK O PORESKOJ PRIJAVI ZA POREZ I DOPRINOSE PO ODBITKU

Uputstvo Poreske uprave o podnošenju PPP-PD za OVP 112, 152, 210 i 627



ugovora zaključenog preko omladinske zadruge sa licem starijim od 26 godina, a najduže do 30 godina, koji ostva-ruju prihod ispod cenzusa za sticanje svojstva osiguranika.

Tip isplatioca: 1 - Pravno lice koje se ne finansira iz budžeta;

Tip primaoca: 01- Zaposleni

NAPOMENA: Ukoliko je primalac prihoda vojni osiguranik, u Obrascu PPP-PD koristite cifru PP 01 kao oznaku vrste primaoca prihoda

Osnovica za porez je bruto naknada koja se ne umanju-je za neoporezivi iznos iz člana 15a. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana. Poreska stopa 10%

Osnovica doprinosa je jednaka osnovici za porez, ali ne može biti niža od najniže, ni viša od najviše mesečne osno-vice doprinosa. Plaća se doprinos za PIO 14% i doprinos za NZS 0,75% iz naknade, i doprinos za PIO 12%, i doprinos za NZS 0,75% na naknadu.

Doprinos za ZDRAVSTVO na teret zaposlenog i na te-ret poslodavca se ne plaća, pa se u Obrascu PPP-PD u polju 3.14 - doprinos za zdravstvo upisuje iznos 0,00

OVP 210Šifra se koristi za isplatu naknade zarade invalidu treće

kategorije na teret Fonda PIO. Nakon unosa 210000 u predviđeno polje na portalu,

pojavljuje se skraćeni naziv koji glasi: 210000 - Naknada zarade invalidu III kategorije na teret Fonda PIO.

Tip isplatioca: 1 - Pravno lice koje se ne finansira iz budžeta; 2 - Pravno lice koje se finansira iz budžeta; 3 - Predstavništvo, odnosno ogranak pravnog lica; 4 - Preduzetnik; 6 - Vojska Republike Srbije.

Tip primaoca: 07- Invalidno lice

Osnovica poreza je bruto naknada koja se ne umanjuje za neoporezivi iznos iz člana 15a Zakona o porezu na doho-dak građana. Plaća se porez po stopi od 10%

Osnovica doprinosa je neto naknada (iznos koji u se-bi ne sadrži poreze i doprinose), shodno odredbi člana 20. Zakona o doprinosima, na koju se obračunava i plaća samo doprinos za zdravstvo po stopi od 10,3%. Kod obračuna i plaćanja doprinosa (na teret primaoca prihoda) ne prime-njuje se najniža mesečna osnovica doprinosa, a neto nakna-da ne može biti viša od najviše mesečne osnovice doprinosa.

Dakle, Obrazac PPP-PD popunjavate na sledeći način: u polje 3.9. i 3.10 se upisuje bruto iznos naknade, jer se ovaj deo naknade ne umanjuje za neoporezivi iznos, koji se u celini koristi kod isplaćene zarade. U polje 3.12 - Osno-vica doprinosa upisuje se neto naknada, i ne primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa. U polje 3.13 upisuje-te 0,00. U polju 3.14 iskazujete doprinos za zdravstvo po stopi 10.3%. U polja 3.15 i 3.16 upisujete 0.00.

OVP 627Šifra se koristi za isplatu naknade za vreme

nezaposlenosti. Nakon unosa 627000 u predviđeno polje na portalu,

pojavljuje se skraćeni naziv koji glasi: 627000 - Naknada za vreme nezaposlenosti.

Tip isplatioca: 2 - Pravno lice koje se finansira iz budžeta

Tip primaoca: 05 - Lice koje nije osigurano po drugom osnovu 06 - Nerezident

Porez se ne plaća i neophodno je da se u Obrascu PPP-PD u polju 3.9 - osnovica poreza i polju 3.10 - porez, upiše iznos 0,00.

Osnovica doprinosa je bruto naknada. Ne primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa. Plaća se doprinos za PIO po stopi od 26% i doprinos za ZDR po stopi od 10,3%. •

Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 29.9.2014.



Obaveza uplate dela dobiti javnih preduzeća utvrđe-na je članom 15. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu („Sl. glasnik RS”, br.

110/2013) i to za javna preduzeća i druge oblike organi-zovanja čiji je osnivač Republika Srbija.

Naime, slično kao i prethodnih godina, utvrđena je obaveza uplate dela dobiti ali sveobuhvatnije, i uz moguć-nost oslobođenja, prema dinamici koju odredi Ministar-stvo finansija, i to: 1. javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je

osnivač Republika Srbija, dužni su da: - najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine

deo od najmanje 50% dobiti po završnom računu za 2013. godinu, uplate u budžet Republike Srbije (pre-ma dinamici koju odredi ministarstvo finansija);

- osim ako, uz saglasnost Vlade, ne donesu odluku da se iz dobiti poveća kapital.

2. javne agencije čiji je osnivač Republika Srbija, dužne su da: - najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine

deo od najmanje 100% dobiti, odnosno viška pri-hoda nad rashodima po završnom računu za 2013. godinu,uplate u budžet Republike Srbije (prema dina-mici koju odredi ministarstvo finansija);

- osim ako, uz saglasnost Vlade, ne donesu odluku da se iz dobiti poveća kapital.

Pored ovoga, privredna društva čiji je osnivač Repu-blika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu, dužna su da:

- najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godi-ne u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za 2013. godinu koji u skladu sa zakonom koji uređuje privred-na društva pripada Republici Srbiji kao članu društva (prema dinamici koju odredi ministarstvo finansija);

- osim ako, ne donesu odluku da ostvarenu dobit ne raspoređuje, a raspoloživa likvidna sredstva upo-trebi za finansiranje investicija.

Zaključak Vlade od 3.10.2014. godine

Zaključkom Vlade 05 broj 41-11918/2014 („Sl. gla-snik RS”, br. 105/2014) koji je objavljen 3.10.2014. go-dine, a donet na osnovu pomenutog člana 15. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu - data je SLE-DEĆA PREPORUKA:1. da javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je

osnivač Republika Srbija: - najkasnije do 30. novembra 2014. godine uplate u

budžet Republike Srbije deo od najmanje 70% dobi-ti po završnom računu za 2013. godinu;

- preostali deo dobiti od najviše 30% biće raspodeljen odlukom o raspodeli dobiti uz saglasnost osnivača.

2. da privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu:- najkasnije do 30. novembra 2014. godine uplate u

budžet Republike Srbije deo od najmanje 70% sraz-mernog dela dobiti po završnom računu za 2013.

OBAVEZA UPLATE DELA DOBITI JAVNIH PREDUZEĆA I DRUGIH OBLIKA

ORGANIZOVANJA U REPUBLIČKI BUDŽET PREMA ZAKONU O BUDŽETU REPUBLIKE

SRBIJE ZA 2014. GODINU I ZAKLJUČKU VLADE RS OD 3.10.2014. GODINE

Rok za uplatu do 30. novembra 2014. godine



Članom 1. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) propisano je da se ovim zakonom

uređuju: 1) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i ne-

rezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima; 2) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stra-

nim sredstvima plaćanja; 3) kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata

i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja između rezidenata;

4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbi-je (dalje: Republika) i u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata;

5) tekući i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezi-denata i nerezidenata u Republici;

6) kreditni poslovi u Republici u devizama i kreditni poslo-vi sa inostranstvom. Platni promet sa inostranstvom bliže je uređen poseb-

nim poglavljem u Zakonu, odnosno čl. 32. do 37. Zakona.

Od poslednjih izmena i dopuna Zakona, objavljenih u „Sl. glasniku RS”, br. 119/2012, platni promet sa inostran-stvom se može, osim preko banke, obavljati i preko strane institucije elektronskog novca. Naime, članom 32. st. 1. i 2. Zakona propisano je sledeće:

„Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.

Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko strane institucije elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga.”

Obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko banke

Platni promet sa inostranstvom bliže je uređen: - Odlukom o uslovima i načinu obavljanja platnog pro-

meta sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007 i 38/2010 - dalje: Odluka) i

USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA PREKO STRANE INSTITUCIJE

ELEKTRONSKOG NOVCAStvoreni uslovi za funkcionisanje obe opcije (send i receive) koje

nudi Pejpal, ali i za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko bilo koje SIEN kada donese odluku u skladu sa svojom poslovnom politikom

godinu, koji u skladu sa zakonom koji uređuje pravni položaj privrednih društava pripada Republici Srbiji, kao članu društva;

- preostali deo dobiti od najviše 30% biće raspodeljen odlukom o raspodeli dobiti uz saglasnost osnivača.

Pomenutim zaljučkom je naloženo Ministarstvu privre-de i Ministarstvu finansija da prate sprovođenje zaključka.

Zaključkom Vlade nisu data detaljnija uputstva za raspodelu dobiti javnih agencija čiji je osnivač Republi-ka Srbija. •

Mila Pejčić Kilibarda



- Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i nači-nu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013 - da-lje: Uputstvo).

Prema tački 1. stav 2. Uputstva, platni promet sa ino-stranstvom obuhvata plaćanja, naplaćivanja i prenose po te-kućim i kapitalnim poslovima u devizama i dinarima izme-đu rezidenata i nerezidenata. Ovaj platni promet se obavlja preko računa banke koja ima ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom i preko računa strane banke kod banke u Republici Srbiji, na način koji je utvrđen ovom odlukom i Uputstvom.

Detaljnim regulisanjem obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko banke kroz domaću regulativu, ali i primenom međunarodnih pravila i standarda iz područja bankarstva, obezbeđuje se odgovarajući stepen sigurno-sti i bezbednosti za klijente banke u obavljanju ove vrste platnog prometa, te stvaraju neophodni uslovi da se među-narodne transakcije brzo i efikasno obavljaju kroz složenu međunarodnu bankarsku mrežu.

Tako je tačkom 2. stav 2. Uputstva propisano da je banka obavezna da evidentira vreme prijema svih na-loga za plaćanje prema inostranstvu, odnosno naplatu iz inostranstva, kao i vreme prijema potvrda primljenih naplata o pokriću, osim ako je za te naloge koristila SWIFT tehnologiju.

Pored evidentiranja i realizacije naloga platnog prometa sa inostranstvom, banka, shodno tački 3. Uputstva, vodi devizne račune rezidenata i nerezidenata u skladu s propi-som kojim se uređuju analitički računi u Kontnom okviru za banke, u devizama i u dinarskoj protivvrednosti tih devi-za preračunatoj po zvaničnom srednjem kursu.

Osim navedenog, banke su, prema tački 5. stav 1. Uputstva, obavezne da Narodnoj banci Srbije dostavljaju podatke i izveštaje o obavljenim transakcijama sa inostran-stvom, na način, u rokovima i po dinamici propisanim ovim uputstvom.

Najzad, uloga banke u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom naglašena je i kroz odredbu tačke 7. Odluke, u kojoj je navedeno da banka plaćanje prema inostranstvu, odnosno prenos inostranstvu može izvršiti samo ako su do-zvoljeni Zakonom. Na taj način je bankama dodeljena ulo-ga i posrednog nadzora nad obavljanjem deviznih poslova, čime se doprinosi zakonitom obavljanju ove vrste poslova.

Klijenti banke su, takođe, dužni da se, u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom, pridržavaju propisane regulative. Njihova osnovna odgovornost odnosi se na za-konitost i verodostojnost posla po kom se obavlja platni promet sa inostranstvom, s obzirom da se platni promet sa

inostranstvom može obavljati isključivo po tekućim i kapi-talnim poslovima koji su dozvoljeni Zakonom.

Takođe, klijenti banke u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom imaju obavezu dostavljanja na uvid do-kumentacije u propisanim slučajevima. Kako je tačkom 7. Odluke propisano da banka plaćanje prema inostranstvu, odnosno prenos inostranstvu može izvršiti samo ako su do-zvoljeni Zakonom, može se reći da je kod plaćanja prema inostranstvu propisima predviđena solidarna odgovornost banke i njenog klijenta.

Posebne obaveze u obavljanju platnog prometa sa ino-stranstvom rezidenti imaju kada se radi o platnom prometu koji se obavlja po osnovu određenih vrsta kreditnih poslova sa inostranstvom, koji se mogu vršiti samo ukoliko su rezi-denti o tim poslovima prethodno izvestili Narodnu banku Srbije.

Pored svega navedenog, trebalo bi imati na umu da je, u skladu sa mogućim stepenom liberalizacije, način obavljanja platnog prometa pod određenim uslovima i u propisanim slučajevima, dosta relaksiran, kada se ra-di o obavezama rezidenata. Tako je tačkom 8. st. 4. i 5. Odluke, te tačkom 21a Uputstva, rezidentima data mo-gućnost da, na osnovu ugovora zaključenog sa bankom, plaćanje ka inostranstvu mogu obavljati i bez obaveze podnošenja dokumentacije kojom se dokazuje zako-nitost i osnovanost plaćanja, što je od posebnog značaja sa stanovišta argumenata koji se, vrlo često, ističu u prilog obavljanju platnog prometa sa inostranstvom preko stranih institucija elektronskog novca. Istovremeno, banka i rezi-denti imaju obavezu da ovu dokumentaciju čuvaju u propi-sanom roku i istu pokažu na zahtev nadležnih organa, čime je osigurana analitičko-nadzorna uloga države u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom.

Platni promet sa inostranstvom preko strane institucije elektronskog novca

Platni promet sa inostranstvom, osim preko banke, mo-že se, shodno članu 32. stav 2. Zakona, obavljati i preko strane institucije elektronskog novca (SIEN), a radi pla-ćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga.

Na osnovu ovako definisanog, alternativnog načina obavljanja platnog prometa, može se zaključiti da je nužno da se ispune sledeći uslovi, i to da se: - radi o platnom prometu sa inostranstvom; - radi o stranoj instituciji elektronskog novca; - da se platni promet obavlja po osnovu elektronske kupo-

prodaje robe i usluga.



Počev od 10.4.2013. godine, plaćanja iz Srbije je mo-guće vršiti i preko jedne od najpoznatijih SIEN - Pejpala (PayPal).

Posle godinu i po dana, 8.10.2014. godine Pejpal je Republiku Srbiju uvrstio na listu zemalja koje mogu vršiti i naplatu preko ove institucije, čime su potvrđene tvrdnje nadležnih organa u Republici da su zakonskom regulati-vom, počev od decembra 2012. godine, stvoreni uslovi za funkcionisanje obe opcije (send i receive) koje nudi Pejpal, ali i obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko bi-lo koje SIEN, te da je momenat aktiviranja bilo koje od po-menutih opcija, zapravo, stvar odluke koju ova institucija donosi u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Učesnici u platnom prometu sa inostranstvom koji se obavlja preko SIEN

Kako je navedeno u članu 32. stav 2. Zakona, platni promet preko SIEN moguće je obavljati samo ukoliko se radi o platnom prometu sa inostranstvom.

Podsetićemo da, shodno tački 1. stav 2. Uputstva, plat-ni promet sa inostranstvom obuhvata platne transakcije koje se obavljaju između rezidenata i nerezidenata. Dakle, platni promet sa inostranstvom preko SIEN može se obavljati samo ukoliko se plaćanje i naplaćivanje vrši iz-među rezidenta i nerezidenta. Narodna banka Srbije se više puta oglasila ovim povodom, ukazujući da domaća pravna i fizička lica zakonski ne mogu da koriste ovaj sistem naplate u domaćem platnom prometu.

Nemogućnost obavljanja platnog prometa između do-maćih lica preko SIEN proizlazi kako iz važeće regulative, tako i iz poslovne politike samog Pejpala.

Podsetićemo da je članom 34. stav 1. Zakona propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i iz-među rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, što je u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje plat-ni promet u zemlji. Izvesne promene u ovoj oblasti trebalo bi da donese najavljeni Zakon o platnim uslugama, kojim bi se uredilo osnivanje i funkcionisanje institucija elektron-skog novca u Republici.

Što se tiče poslovne politike Pejpala, premda se naj-veći broj transakcija preko ove SIEN obavlja u evrima ili američkim dolarima, plaćanje i naplatu preko SIEN moguće je vršiti i u drugim valutama, kao što su kanad-ski dolar, britanska funta, japanski jen, novozelandski dolar, švedska kruna, poljski zlot, mađarska forinta, izraelski šekel, meksički pezos, brazilski real, malezijski ringits, turska lira, ruska rublja i druge. Za pojedine va-lute, kao što je brazilski real, malezijski ringits ili turska lira, na sajtu Pejpala je naglašeno da se platni promet u ovim va-lutama preko Pejpala može obavljati samo između državlja-na tih zemalja. Navedeno je moglo biti rešenje i za pitanje

mogućnosti obavljanja platnog prometa između rezidenata preko Pejpala, uključivanjem naše valute na listu valuta u kojima se obavljaju transakcije preko ove SIEN uz nagla-sak da se ista koristi samo za transakcije između državljana Republike Srbije, ali ta opcija za sada nije prihvatljiva sa stanovišta poslovne politike Pejpala.

Platni promet sa inostranstvom preko SIEN moguće je obavljati samo ukoliko se plaćanje i

naplaćivanje vrši između rezidenta i nerezidenta Pri tom, pod rezidentom treba podrazumevati sva lica koja su kao takva navedena u članu 2. tačka (1) Zakona, imajući u vidu da odredbom člana 32. stav 2. Zakona nije propisano bilo kakvo ograničenje za određenu kate-goriju rezidenta. Stoga je obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN, uz ispunjenje i ostalih uslo-va iz člana 32. stav 2. Zakona, omogućeno rezidentima pravnim licima, preduzetnicima, fizičkim licima i dru-gim licima navedenim u članu 2. tačka (1) Zakona, i to kako kada se radi o plaćanjima prema inostranstvu, tako i kada se radi o naplati iz inostranstva.

Osnov obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN

Kako je navedeno u članu 32. stav 2. Zakona, platni promet preko SIEN moguće je obavljati samo ukoliko se isti obavlja po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga.

Kako obavljanje elektronske kupoprodaje robe i usluga između domaćih i stranih lica nije predmet uređivanja Za-kona, podsećamo da je u Republici Srbiji elektronska trgo-vina uređena odredbama: - Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/2010 i

10/2013) i - Zakona o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS”, br.

41/2009 i 95/2013). Članom 17. Zakona o trgovini daljinska trgovina na

malo definisana je kao prodaja robe i usluga koju trgovac vrši ponudom putem sredstava komunikacija, potrošaču koji nije neposredno prisutan. Daljinska trgovina obuhvata naročito elektronsku trgovinu, katalošku prodaju, kao i TV prodaju, trgovinu putem pošte, štampanih pošiljki, rekla-mnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i automata, a naglašeno je da se elektronska trgovina uređuje posebnim zakonom.

Zakon o elektronskoj trgovini, prema članu 1. ovog zakona, uređuje uslove i način pružanja usluga informaci-onog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, ko-mercijalnu poruku, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora



u elektronskom obliku, odgovornost pružaoca usluga in-formacionog društva, nadzor i prekršaje. Članom 3. tač-ka 3) ovog zakona propisano je da usluga informacionog društva podrazumeva uslugu koju pružalac usluge pruža na daljinu, po pravilu uz naknadu putem elektronske opreme za obradu i skladištenje podataka, na lični zahtev korisnika usluga, a obuhvata, između ostalog, i trgovinu putem inter-neta. Pri tom, pružalac usluge informacionog društva može biti pravno lice ili preduzetnik, kao i fizičko lice koje ima svojstvo trgovca u skladu sa zakonom koji uređuje trgovinu, dok se korisnikom usluga smatra svako fizičko ili pravno lice koje zbog profesionalnih ili drugih ciljeva koristi usluge informacionog društva.

Uslovi i način obavljanja elektronske kupoprodaje robe i usluga između domaćih i stranih lica nisu posebno ure-đeni Zakonom o elektronskoj trgovini. Premda se odredbe ovog zakona mogu, bez većih problema, primeniti na elek-tronsku trgovinu između domaćih lica, mišljenja smo da bi Zakon o elektronskoj trgovini trebalo dopuniti odredbama kojima bi ovaj oblik trgovine bio uređen i kada se obavlja između domaćih i stranih lica, posebno imajući u vidu sve specifičnosti obavljanja ove vrste robno-uslužnog prometa, ali i očekivano povećanje obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po ovom osnovu preko SIEN.

Način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN

Za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko Pejpala potrebno je, najpre, otvoriti nalog kod ove SIEN. Otvaranje naloga se vrši pristupom internet stranici Pejpala i unosom podataka koji se traže od ko-risnika. Jedan od podataka koji se unosi je i broj kreditne kartice, kao i datum isteka njenog važenja. Dakle, obavlja-nje platnog prometa sa inostranstvom preko Pejpala nije moguće bez kreditne kartice, što nas, u krajnjoj instanci, ponovo vraća na platni promet koji se obavlja preko banke koja je zastupnik kartice. Nakon unosa svih podataka, pu-tem i-mejla se vrši konfirmacija podataka, ali i konfirmacija kreditne kartice koja je navedena, što podrazumeva zadu-ženje računa za određeni, minimalni iznos koji se, nakon pozitivne konfirmacije kartice, vraća. Na izvodu banke, na kom je evidentirano zaduženje računa po osnovu konfirma-cija kreditne kartice, biće naveden četvorocifren kod koji se koristi prilikom budućeg obavljanja transakcija preko nalo-ga otvorenog kod Pejpala.

Sa stanovišta primene propisa o platnom prometu sa inostranstvom, rezidenti su, nesporno, obavezni da postupe u skladu sa Odlukom i Uputstvom prilikom aktiviranja na-loga na Pejpal servisu, s obzirom da se, u smislu konfirma-cije dostavljenih podataka, vrši naplata pomenutog iznosa sa računa vlasnika platne kartice, otvorenog kod banke. Na-

kon toga, rezidenti su dužni da postupaju shodno odredba-ma Odluke i Uputstva uvek kada se obavljaju međubankar-ske transakcije povezane s transakcijama izvršenim preko naloga otvorenih na Pejpalu.

Ukoliko se radi o plaćanju i naplati između reziden-ta i nerezidenta koji ima otvoren nerezidenti račun u Re-publici, od značaja je mesto obavljanja posla po kom se obavlja platna transakcija. Naime, ukoliko se radi o poslu u zemlji, u tom slučaju bi trebalo postupiti shodno članu 34. stav 1. Zakona, kojim je, podsećamo, propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, čime je isključena mogućnost korišćenja usluga SIEN.

Troškovi obavljanja platnog prometa preko Pejpala

Obavljanje platnog prometa preko SIEN se teško može pravdati optimizacijom troškova imajući u vidu da su troškovi platnog prometa sa inostranstvom koji se obav-lja preko SIEN veći od troškova platnog prometa sa ino-stranstvom koji se obavlja preko banke. Prema podacima objavljenim na internet sajtu Pejpala, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa BiH i Hrvatskom či-ji korisnički ugovori predviđaju provizije u rasponu od 2,4% do 4,9%, uz dodatni ili posebno ukalkulisani fik-sni deo provizije koji zavisi od valute u kojoj se obavlja transakcija. Imajući u vidu da transakcije preko Pejpala nije moguće obavljati u dinarima, fiksni deo za transak-cije u američkim dolarima je 0,30 USD, dok ovaj trošak za transakcije u evrima iznosi 0,35 EUR. Dodatno, kori-snici iz Srbije će imati i trošak kursnih razlika u visini od 4%, a koji se određuje u zavisnosti od toga o kojoj grupi zemalja se radi. U svakom slučaju, radi se o sveukupnim troškovima koji su daleko veći od troškova bankarskih transakcija po osnovu elektronske trgovine korišćenjem platnih kartica.

Prednosti i rizici obavljanja platnog prometa sa inostranstvom preko strane institucije elektronskog novca

Kako je za kreiranje naloga na Pejpalu neophodno prethodno posedovati platnu karticu, te kako se o obav-ljanju platnog prometa preko SIEN ne može govoriti kao o konkurentnijem sa stanovišta troškova ovih transakcija, postavlja se pitanje razloga velike zainteresovanosti za otva-ranje naloga kod SIEN i obavljanja platnog prometa sa ino-stranstvom preko istih, posebno imajući u vidu zvanične podatke o evidentno nesmetanom obavljanju platnog pro-



meta po osnovu elektronske trgovine korišćenjem platnih kartica.

Osim navedenog, trebalo bi imati u vidu i sve potenci-jalne rizike obavljanja transakcija preko SIEN sa stanovišta primene poreskih propisa, ali i propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji se, zajedno sa još nekim propisima, moraju menjati i uskla-diti sa novim modelima obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.

Najzad, ali ne i najmanje bitno je i pitanje diskrecio-nog prava SIEN da, u ugovorom predviđenim slučaje-vima, blokira sredstva koja se nalaze na nalogu, što je više puta predstavljalo ozbiljan i gotovo nerešiv problem korisnicima ovih servisa. Brojna iskustva pokazuju da ponovno aktiviranje naloga, u tom slučaju, nije niti jed-nostavno, niti brzo, a pokretanje sudskog spora je veo-ma otežano, zbog problema jurisdikcije. Za razliku od banaka, koje imaju zakonsku obavezu garantovanja svojim klijentima sigurnosti njihovih depozita i nad kojima Na-rodna banka Srbije sprovodi propisani nadzor radi zaštite interesa korisnika finansijskih usluga, Pejpal, kao i većina SIEN, nije banka, već se radi o pravnom licu, koje je u vla-sništvu drugog pravnog lica, kompanije Ibej (eBay), jedne od najvećih svetskih kompanija za posredovanje u elektron-skoj trgovini. Stoga se kod obavljanja platnog prometa pre-ko Pejpala ne nudi nijedan oblik zaštite koji nude banke, Pejpal nema obavezu obezbeđivanja propisanih rezervi, niti je moguće ostvariti neko od prava koja se nude u kontekstu zaštite korisnika finansijskih usluga, dok se, istovremeno, preko ove SIEN obavlja višemilionski promet. Istina, Pej-pal svojim korisnicima garantuje vraćanje sredstava čak i u situaciji kada banka to nije u mogućnosti.

Uprkos svemu navedenom, pretpostavka je da razlog velike zainteresovanosti za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN leži u dodatnim pogodno-stima koje svojim korisnicima nude ovi servisi, posebno u činjenici da predstavljaju suprotnost klasičnom, „pa-pirnom” načinu obavljanja platnog prometa. Pri tom, podsećamo da je tačkom 8. st. 4. i 5. Odluke, kao i tačkom 21a Uputstva, rezidentima data mogućnost da, na osnovu ugovora zaključenog sa bankom, plaćanje ka inostranstvu mogu obavljati i bez obaveze podnošenja dokumentacije kojom se dokazuje zakonitost i osnovanost plaćanja. Obav-ljanje platnog prometa sa inostranstvom preko SIEN pred-stavlja, u odnosu na obavljanje transakcija preko banaka, prilično nekonvencionalan sistem koji je nastao kao rezul-tat ekspanzije informatičkih tehnologija i njima prilagođe-nog načina poslovanja.

Domaćim propisima o obavljanju deviznog poslovanja i platnog prometa sa inostranstvom, osim slobode obav-ljanja ovog prometa propisane članom 32. stav 2. Zakona, za sada je samo Odlukom i Uputstvom propisana obave-za banke koja je zastupnik platne kartice da, do 10. u mesecu za prethodni mesec, Narodnoj banci Srbije do-stavi podatke o ukupnoj mesečnoj potrošnji pravnih i fizičkih lica, izraženoj u evrima, ostvarenoj po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga preko stranih in-stitucija elektronskog novca. Povećanje obima obavljanja ovih transakcija nesumnjivo će zahtevati detaljnu analizu svih parametara, a, po svemu sudeći, i izmenu postojeće regulative kako radi unošenja pravne sigurnosti za sve uče-snike u ovim transakcijama, tako i radi zaštite stabilnosti domaćeg monetarnog i finansijskog sistema. •

Branka Đorđević



Broj: 2/0-03-479/2-14Beograd, 7.10.2014. godine „Komisija za hartije od vrednosti je dana 25.9.2014.

godine primila zahtev jednog javnog društva (dalje: Pod-nosilac zahteva) za davanje mišljenja. U zahtevu se navodi sledeće:

Nadležni organi Podnosioca zahteva pokrenuli su ini-cijativu za sprovođenje statusne promene izdvajanja uz osnivanje tri nova akcionarska društva, kojom Podnosilac zahteva prenosi deo svoje imovine novoosnovanim akcio-narskim društvima i smanjuje osnovni kapital, za izdvaja-nje akcija novoosnovanih društava akcionarima, Društva deljenika (zbog smanjenja osnovnog kapitala u Podnosiocu zahteva, kao društva prenosioca, smanjio bi se i broj akcija i nominalna vrednost akcija). Sprovođenjem ove statusne promene, vlasnička struktura kapitala Podnosioca zahteva se ne bi menjala. Akcionari Podnosioca zahteva postaju i akcionari novih društava tako što će njihovo procentualno učešće u osnovnom kapitalu novih društava biti istovetno kao i u Podnosiocu zahteva, kao društvu prenosiocu.

Postupak izdvajanja uz osnivanje sproveo bi se na na-čin i po proceduri predviđenoj važećim propisima, poseb-no vodeći računa o pravima akcionara i pravu na njihovu nesaglasnost.

Međutim, postoji nedoumica oko statusa Podnosio-ca zahteva, društva prenosioca, kao javnog akcionarskog društva.

Odredbama Zakona o privrednim društvima utvrđeno je da se sprovođenjem statusne promene kojom se javno akcionarsko društvo pripaja društvu koje nije javno ili se sa njim spaja u novo društvo koje nije javno akcionarsko druš-tvo, to društvo mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog akcionarskog društva koji su propisani Zakonom o tržištu kapitala. Ova odredba je neprimenljiva na konkret-nu situaciju.

Članom 70. Zakona o tržištu kapitala u stavu 2. tačka 3) utvrđeno je da izdavaocu može prestati svojstvo javnog društva ako sve hartije od vrednosti izdate javnom po-nudom budu poništene nakon spajanja ili drugog oblika statusne promene, dok članom 4a. Pravilnika o načinu prestanka svojstva javnog društva i postupku isplate nesa-glasnih akcionara u slučaju isključenja akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP je utvrđeno da u slučajevima statu-sne promene u kojima akcionarsko društvo gubi svojstvo javnog društva, u smislu člana 70, stav 2. tačka 3) Zakona, javno društvo je u obavezi da postupi u skladu sa čl. 3. i 4. ovog Pravilnika.

Imajući u vidu sve navedeno Podnosilac zahteva moli za mišljenje Komisije: 1. Da li javno akcionarsko društvo koje sprovodi statusnu

promenu izdvajanja uz osnivanje nakon sprovođenja sta-tusne promene ostaje javno akcionarsko društvo, ili gubi to svojstvo i po postupku predviđenom važećim propisi-ma povlači akcije sa regulisanog tržišta, odnosno MTP.

2. Ako javno društvo gubi svojstvo javnog društva u po-stupku sprovođenja ove statusne promene, da li je obave-za da, kao prethodnu radnju, prvo u postupku predviđe-nom važećim propisima povuče akcije sa berze, odnosno postane akcionarsko društvo koje nije javno, pa tek onda da kao nejavno akcionarsko društvo sprovodi namerava-nu statusnu promenu, ili sprovodi postupak za prestanak svojstva javnog društva akcija nakon registracije statusne promene u APR i upisu akcija u Centralni registar. Povodom opisanog zahteva, Komisija za hartije od vred-

nosti je na 249. sednici VIII saziva, od 7.10.2014. godine, donela sledeće:

MIŠLJENJE Pre svega, Komisija za hartije od vrednosti (dalje: Ko-

misija) ukazuje da je za tumačenje i primenu Zakona o pri-vrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U VEZI SA SPROVOĐENJEM

STATUSNE PROMENE IZDVAJANJA UZ OSNIVANJE JAVNOG AKCIONARSKOG DRUŠTVA



i 83/2014) nadležno Ministarstvo privrede, i podseća na više puta javno iznet stav da se Komisija upušta u tumače-nje odredaba ovog zakona samo kada su one od uticaja na primenu propisa za čije tumačenje i primenu je Komisija izričito ovlašćena. Kako su statusne promene predmet re-gulisanja Zakona o privrednim društvima, to Komisija neće tumačiti odredbe ovog zakona s tim u vezi, već će samo ukazati na njihov uticaj na status Podnosioca zahteva, kao javnog društva, u smislu odredaba Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011).

Podnosilac zahteva je, prema javno dostupnim podaci-ma, javno akcionarsko društvo koje je izdalo i uključilo u trgovanje na „MTP Belex” 205.332 komada običnih akcija sa pravom glasa.

Članom 489. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisani su načini na koji se društvo može podeliti, dok je stavom 2. istog člana propisano da društvo iz stava 1. po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji, što je Podnosilac zahteva u samom zahtevu za davanje mišlje-nja naveo - da društvo prenosilac nastavlja da postoji uz smanjen broj akcija i smanjenu nominalnu vrednost, bez promene procentualnog učešća akcionara u osnovnom kapitalu.

Članom 70. stav 2. tačka 3) Zakona o tržištu kapitala propisano je da, izuzetno od stava 1. tog člana, izdavaocu može prestati svojstvo javnog društva, ukoliko u toku bilo koje kalendarske godine sve hartije od vrednosti izdate jav-

nom ponudom budu poništene nakon spajanja ili drugog oblika statusne promene. Cilj navedene odredbe je da uredi situacije u kojima privredno društvo usled sprovođenja sta-tusne promene prestaje da postoji, usled čega kao posledica nastupa i gubitak statusa javnog društva, kao što je slučaj sa statusnom promenom spajanja, a ne situacije u kojima se hartije od vrednosti javnog društva poništavaju da bi bile zamenjene hartijama od vrednosti istih obeležja a različite nominalne vrednosti.

Shodno navedenom, kako je nesporno da Podnosilac zahteva, kao privredno društvo sa statusom javnog, nastav-lja da postoji, to nije ispunjen uslov iz člana 70. stav 2. tačka 3) Zakona o tržištu kapitala da nakon statusne pro-mene izdvajanja uz osnivanje Podnosiocu zahteva prestane svojstvo javnog društva usled okolnosti da će izdate akcije ovog društva, u postupku statusne promene, biti zamenje-ne drugim, sa istim obeležjima i različitom nominalnom vrednošću.

Od navedene treba razlikovati situaciju u kojoj bi na-mera Podnosioca zahteva bila da mu prestane svojstvo jav-nog društva pre sprovođenja statusne promene. U takvoj situaciji svojstvo javnog društva bi Podnosiocu zahteva mo-glo da prestane po osnovu člana 70. stav 1. tačka 2) Zakona o tržištu kapitala.”

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 9.10.2014.

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI U VEZI SA ZAJEDNIČKIM DELOVANJEM I

INDIREKTNIM STICANJEM AKCIJA SA PRAVOM GLASA OD STRANE ČLANOVA NADZORNOG

ODBORA JAVNOG DRUŠTVA

Broj: 2/0-03-483/2-14od 7.10.2014. godine „Komisija za hartije od vrednosti je dana 29.9.2014.

godine primila zahtev za davanje mišljenja. U zahtevu se navodi sledeće:

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava propi-sano je sledeće:

Član 6. stav 2: „Posrednim sticanjem akcija s pravom glasa iz stava 1. ovog člana smatra se sticanje kontrole u smislu člana 4. st. 4. i 5. ovog zakona.”

Član 4. st. 4. i 5: „Fizička i pravna lica deluju zajednički i kad jedno od njih, posredno ili neposredno, kontroliše drugo ili druga pravna lica.



U smislu stava 4. ovog člana, smatra se da fizičko, odno-sno pravno lice kontroliše pravno lice ako ima: 1) posredno ili neposredno 25% i veće učešće u osnovnom

kapitalu pravnog lica; 2) posredno ili neposredno 25% i više glasačkih prava na

skupštini akcionara pravnog lica; 3) pravo upravljanja, odnosno vođenja poslovne i finansij-

ske politike pravnog lica na osnovu ovlašćenja iz statuta, sporazuma ili ugovora;

4) posredno ili neposredno preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka. Privredna društva deluju zajednički ako su međusobno

povezana u smislu ovog zakona i zakona kojim se uređuju privredna društva.”

U kontekstu citiranih zakonskih odredaba pitanja Pod-nosioca zahteva odnose se na činjeničnu situaciju koja sledi u daljem tekstu:

TRENUTNO STANJE Društvo sa ograničenom odgovornošću osnovano i re-

gistrovano van Republike Srbije (dalje: Kontrolno društvo) poseduje 100% udela u privrednom društvu s ograničenom odgovornošću osnovanom i registrovanom van Republike Srbije (dalje: DOO 1).

DOO 1 poseduje 80% akcija sa pravom glasa u javnom društvu sa sedištem u Srbiji (dalje: Ciljno društvo). PLA-NIRANA IZMENA Dva ili više fizičkih lica, članova nad-zornog odbora Ciljnog društva (od kojih je jedno već član nadzornog odbora, a drugo će to postati nakon sticanja ak-cija Kontrolnog društva, kako je to ovde opisano) će kao deo svojih menadžerskih ugovora steći određeni procenat udela u Kontrolnom društvu (u daljem tekstu ova fizička lica zajednički se nazivaju: Menadžeri).

Pitanje broj 1: Da li bi se u smislu odredbi Zakona o preuzimanju akci-

onarskih društava smatralo da su Menadžeri lica koja zajed-nički deluju međusobno jedan sa drugim i/ili sa Kontrol-nim društvom iako nisu povezani na bilo koji drugi način izuzev što će sarađivati na obavljanju upravljačkih poslova u interesu Ciljnog društva (i svih njegovih akcionara u skladu sa svojim posebnim obavezama i odgovornostima prema Ciljnom društvu i svim njegovim akcionarima, u skladu sa članom 61. Zakona o privrednim društvima).

Pitanje broj 2: Ako u smislu odredbi Zakona o preuzimanju akcio-

narskih društava navedena lica prema mišljenju Komisije zajednički deluju, do kog procenta (u situaciji gde u Kon-trolnom društvu neće doći do povećanja kapitala, već samo

do podele postojećih udela u društvu sa ograničenom od-govornošću) navedeni Menadžeri ukupno mogu povećati, odnosno steći učešće u Kontrolnom društvu, a da se takvo sticanje ne smatra indirektnim sticanjem Ciljnog društva u smislu navedenih zakonskih odredbi i da se ne aktivi-ra obaveza upućivanja ponude za preuzimanje u Ciljnom društvu? Molimo da odgovor Komisije bude izražen u uku-pnom procentu koji se može steći bez aktiviranja obaveze upućivanja ponude za preuzimanje.

Pitanje broj 3:

Da li je relevantno sa stanovišta odredbi Zakona o pre-uzimanju akcionarskih društava, a kod postojećeg stanja i predložene izmene, ako je jedan od Menadžera (konkretno, ono lice koje je već član nadzornog odbora Ciljnog druš-tva), ujedno i član uprave Kontrolnog društva (konkretno, član odbora direktora Kontrolnog društva)?

Povodom opisanog zahteva, Komisija za hartije od vred-nosti je na 249. sednici VIII saziva, od 7.10.2014. godine, donela sledeće:

MIŠLJENJE

Uzimajući u obzir formulacije celokupnog člana 4. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011), a ne samo onih koje je podnosilac zahteva citirao, evidentno je da bi se, kod trenutnog stanja i predložene izmene, smatralo da fizička lica koja Podnosilac zahteva naziva: „Menadžeri” deluju za-jednički, kako međusobno tako i sa Kontrolnim društvom.

Shodno navedenom, svi menadžeri zajedno bi mogli da u Kontrolnom društvu steknu do 31% udela a da time ne pređu prag od 25% posrednog učešća u osnovnom kapitalu Ciljnog društva.

Treće pitanje Podnosioca zahteva nije relevantno u kon-tekstu odgovora na prva dva.

Od navedene treba razlikovati situaciju u kojoj bi na-mera Podnosioca zahteva bila da mu prestane svojstvo jav-nog društva pre sprovođenja statusne promene. U takvoj situaciji svojstvo javnog društva bi Podnosiocu zahteva mo-glo da prestane po osnovu člana 70. stav 1. tačka 2) Zakona o tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011).”

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 9.10.2014.



PITANJE I ODGOVOR

Ugovaranje obaveze izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama po isporuci pojedinačnih dobara odnosno uslugaPitanje:

• DalijeuskladusaZakonomorokovimaizmirenjanovčanihobavezaukomercijalnimtransakcijamaugovara-njeobavezeizmirenjanovčanihobavezauzakonompropisanomrokupoisporucipojedinačnihusluga,konkret-noisporučivanjemanketaidalisemožedatimenicakaogarancijasamozadeovrednostiugovoreneobaveze?

Odgovor:Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 - dalje: Za-

kon) uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.

Članom 3. stav 1. Zakona propisano je da se ugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana.

Stavom 2. istog člana propisano je da ukoliko ugovorom između privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje novča-nih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od propisanog ovim zakonom, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.

Istim članom je propisano da rok za izmirenje novčanih obaveza počinje da teče prvog narednog dana: 1) od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu oba-

vezu; ili 2) od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ukoliko nije moguće utvrditi dan prijema fakture ili drugog odgovarajućeg

zahteva za isplatu, ili ako je dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili

3) od dana isteka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili zakonom predviđen određeni rok za takav pregled, a dužnik je primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre isteka tog roka, u skladu sa ugovorom; rok za pregled predmeta obaveza ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili izvršene usluge, izuzev ako je u izuzetno opravdanim slučajevima ugovoren duži rok. U skladu sa svim navedenim ugovorom se može ugovoriti rok kraći od 60 dana za izmirenja novčanih obaveza iz komerci-

jalnih transakcija, koje se odnose na isporuku dobara, odnosno pružanje usluga uz naknadu, u koje se ubrajaju i građevinski i investicioni radovi, kao i komunalne usluge.

Ukoliko se ugovorom predvidi isporuka određenih dobara, odnosno pružanje usluga uz naknadu, koje podrazumeva isporuku dobara ili pružanje usluga u dužem vremenskom periodu koje je moguće isplaćivati po njihovom okončanju, ne postoji zakonska zabrana da se ugovori rok predviđen ovim zakonom za izmirenje novčanih obaveza po svakoj pojedinačnoj isporuci dobara ili pruženoj usluzi za koju je ugovorena naknada.

U skladu sa navedenim, ugovorne strane mogu ugovoriti izmirenje novčanih obaveza u zakonom propisanom roku po ispo-ruci pojedinačnih dobara, odnosno pruženih pojedinačnih usluga, odnosno u konkretnom slučaju po isporučenim anketama, kao i nakon isporuke finalnog izveštaja, a u skladu sa rokovima propisanim Zakonom.

Članom 3. stav 6. Zakona propisano je da izuzetno, ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana, uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: "neopoziva", "bezuslovna", "naplativa na prvi poziv bez prigovora" ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga.

Ovako navedena garancija mora da pokriva celokupnu vrednost ugovorene obaveze. •

Ninoslav Kekić



PITANJE I ODGOVOR

Upis u registar poljoprivrednih gazdinstava i ostvarivanje prava na podsticajPitanje:

• DaliuRegistarpoljoprivrednihgazdinstavaporedpravnihlicamogubitiupisanipreduzetnikipoljoprivrednik-fizičkolice,idalinavedenalica,usmisluvažećihpropisa,moguostvaritipravonapodsticaje?

Odgovor:U smislu odredaba Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013) propisano je

da je poljoprivredno gazdinstvo proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju.

Navedenim zakonom je propisano da je poljoprivrednik nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom, a porodično poljoprivredno gazdinstvo je poljoprivredno gazdinstvo na ko-jem fizičko lice - poljoprivrednik zajedno sa članovima svog domaćinstva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju.

Postoji komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo i nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo zavisno od toga da li je tržišno usmereno ili ne.

Predmetnim zakonom je definisano pod kojim uslovima i na koji način ostvaruju pravo na podsticaje poljoprivredna gaz-dinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom koji se uređuje poljoprivreda, jedinice lokalne samouprave, kao i druga lica i organizacije.

Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status po-ljoprivrednog gazdinstva ("Sl. glasnik RS", br. 17/2013) propisani su uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se jedno poljopri-vredno gazdinstvo moglo upisati u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Navedenim pravilnikom je između ostalog propisa-no da se u Registar poljoprivrednih gazdinstava upisuje poljoprivredno gazdinstvo sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, na kome privredno društvo, zemljoradnička zadruga, drugo pravno lice kao što je ustanova, škola, manastir, crkva i druga organizacija, preduzetnik i poljoprivrednik - fizičko lice, obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Dakle, u smislu napred navedenog utvrđuje se između ostalog da u Registar poljoprivrednih gazdinstava pored pravnih lica mogu biti upisani preduzetnik i poljoprivrednik - fizičko lice, i da isti u smislu važećih propisa mogu ostvariti pravo na podsticaje. •

Maja Zagorac



PITANJE I ODGOVOR

Nadležnost suda za ocenu zakonitosti rešenja o izboru, imenovanju ili razrešenju direktora javnog preduzećaPitanje:

• Kojisudjenadležanzaocenuzakonitostiaktaoizboru,imenovanjuilirazrešenjudirektorajavnihpreduzeća?

Odgovor:Pitanje nadležnosti suda za ocenu zakonitosti akta o izboru, imenovanju ili razrešenju direktora javnih preduzeća, javilo se

kao sporno i u sudskoj praksi. Osnovni sudovi su se oglašavali nenadležnim i predmete ustupali Upravnom sudu, nalazeći da je za ocenu zakonitosti reše-

nja, kao upravnog akta, nadležan Upravni sud. Nasuprot tome, Upravni sud je bio na stanovištu da rešenje o izboru, imenovanju ili razrešenju direktora javnih preduzeća

ne predstavlja akt čija se zakonitost ispituje u upravnom sporu, bez obzira na to što se donosi u formi rešenja. Ovo stoga, što se i sva druga akta, kojima se odlučuje o pravima, dužnostima i odgovornosti zaposlenih, donose u formi rešenja, odnosno shodnom primenom odredaba Zakona o opštem upravnom postupku("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010). Osim toga, odredbom člana 23. stav 1. tačka 8) Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011 i 101/2013) je propisano da viši sud u prvom stepenu sudi, pored ostalog, u sporovima povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica, ako nije nadležan drugi sud, a nije bilo sporno da je direktor jedan od organa pravnog lica - javnog preduzeća.

Nalazeći da nije nadležan da odlučuje o zakonitosti ovih rešenja, Upravni sud je izazvao sukob nadležnosti pred Vrhovnim kasacionim sudom koji je utvrdio da je za ocenu zakonitosti akata o izboru,imenovanju i razrešenju organa pravnih lica nadležan viši sud.

Samo rešenje o izboru, imenovanju ili razrešenju, po prirodi stvari i po slovu zakona, predstavlja diskrecioni akt, odnosno akt donet po diskrecionoj oceni donosioca. Ovo proizlazi iz odredaba člana 31. st. 3. i 4. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 116/2013 - autentično tumačenje i 44/2014 - dr. zakon) koje daju ovlašćenje organu nadležnom za imenovanje da imenuje predloženog kandidata ili nekog drugog sa liste. Dakle, imenovanje određenog kandidata je prepušteno diskrecionoj oceni ograna koji je nadležan za imenovanje, a ograničeno je jedino listom predloženih kandidata.

Da bi rešenje, doneto po slobodnoj - diskrecionoj oceni, bilo zakonito, mora da sadrži sve elemente - sastavne delove koje propisuje Zakon o opštem upravnom postupku (čl. 196. do 205). Posebno je značajno ukazati na obrazloženje takvog rešenja, jer je odredbama člana 32. st. 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima propisano da se primerak rešenja o imenovanju sa obrazlo-ženjem dostavlja imenovanom licu i svim kandidatima koji su učestvovali u postupku javnog konkursa, i to upravo radi davanja mogućnosti da se osporava njegova zakonitost.

Zakon o opštem upravnom postupku posebno propisuje sadržinu obrazloženja takvih rešenja u članu 199. st. 2. i 3. Prema navedenim odredbama, kad je nadležni organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, dužan je da u obrazloženju, pored podataka iz stava 2. tog člana, navede taj propis i da izloži razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Ti razlozi se ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izričito predviđeno. Ako je zakonom posebno predviđeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloženju rešenja navode se podaci iz stava 2. istog člana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio.

Naravno da rešenje treba da ima i pravnu pouku da se protiv njega može podneti tužba mesno nadležnom višem sudu. Ipak, nedostatak pouke o pravnom leku ne predstavlja nepravilnost koja bi vodila poništaju takvog rešenja kao nezakonitog, jer ne sprečava zainteresovano lice da koristi pravna sredstva koja su mu po zakonu na raspolaganju. ¶

Ruža Urošević

VIII OSTALI POREZI


Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr.

zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) uvedene su obaveze i ovlašćenja je-dinicama lokalne samouprave da donesu Zakonom propi-sana podzakonska akta za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. Imajući u vidu značaj tih akata i zakonski rok za njihovo donošenje - do 30. novembra 2014. godine, kao i Zakonom propisane posledice nedonošenja tih akata (ko-je bi se odrazile na visinu poreske obaveze obveznika i na prihode jedinica lokalnih samouprava po osnovu poreza na imovinu), ovim tekstom želimo da ukažemo jedinicama lo-kalnih samouprava koje obaveze i koja ovlašćenja imaju i koje su posledice nedonošenja tih akata.

Pre svega, napominjemo da određeni pojmovi prema Zakonu imaju sledeće značenje:

- tekuća godina - godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu;

- poreska godina - godina za koju se utvrđuje porez na imovinu;

- knjigovodstvena vrednost - vrednost iskazana u po-slovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika.

Pravni osnov za donošenje podzakonskih akata za utvrđivanje poreza na imovinu

Osnov da jedinice lokalne samouprave podzakonskim aktima urede određena pitanja vezana za utvrđivanje poreza na imovinu čine:

- član 5. st. 3. i 4, član 6. st. 4. do 6, član 7a st. 1. do 4. i stav 7, član 11. stav 2. i

- član 8. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012).

Podzakonski akti koje su jedinice lokalne samouprave dužne da donesu za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu su:

- odluka o stopama poreza na imovinu; - odluka o zonama i o najopremljenijoj zoni; - akt kojim su utvrdile prosečne cene odgovarajućih

nepokretnosti po zonama (a ako ni u zonama, ni u graničnim zonama, nije bilo najmanje tri prometa od-govarajućih nepokretnosti u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine - umesto tog akta donose akt o prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovi-ca poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige u zoni koja je utvrđena kao najopremljenija);

- akt o koeficijentima za nepokretnosti u zonama.Podzakonski akt koji jedinice lokalne samouprave mo-

gu, ali ne moraju doneti je odluka o utvrđivanju visine stope amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepo-kretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige koja čini osnovicu poreza na imovinu.

Rok za donošenje i objavljivanje svih navedenih akata je 30. novembar 2014. godine. Objavljivanje se vrši:

- na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokal-ne samouprave koja ih je donela (na primer, u njenom službenom glasilu) i

- na internet strani jedinice lokalne samouprave koja ih je donela.

Izvod iz mišljenja Ministarstva finansija broj: 430-00-00014/2014-04 od 24.01.2014. godine

KOJE PODZAKONSKE AKTE SU DUŽNE, A KOJE MOGU DONETI JEDINICE LOKALNE

SAMOUPRAVE, RADI UTVRĐIVANJA POREZA NA IMOVINU

OSTALI POREZI VIII


„...Zakonom propisan rok za donošenje tih akata ističe 30. novembra tekuće godine (kao godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu). Naime, smatramo da akti nisu doneti u propisanom roku ako su doneti nakon što je taj rok istekao.Imajući u vidu da su po Zakonu o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. gla-snik RS”, br. 30/2010 - u daljem tekstu: ZUP) dužni da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene tim zakonom, smatramo da se ZUP ne mo-že primeniti na rok za donošenje podzakonskih akata o zonama, o najopremljenijoj zoni, odnosno o prosečnim cenama kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost koji je propisan Zakonom.”

Akt o prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti po zonama donosi se svake tekuće godine (što znači - do 30. novembra 2014. za utvrđivanje poreza za 2015. godinu), dok se preostali akti mogu ali ne moraju donositi svake go-dine (ako su doneti bez određivanja perioda važenja - važili bi sve dok se ne stave van snage).

Nadležnost za donošenje

Zakonom je propisana nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave da:

- donese odluku o stopama poreza na imovinu i - može doneti odluku o visini stope amortizacije za ko-

ju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige koja čini osnovicu poreza na imovinu.

Ostale akte donosi nadležni organ te jedinice lokalne samouprave shodno njenom statutu (što znači da to može biti skupština).

Jedinica lokalne samouprave nema ovlašćenje da ure-đuje druge elemente poreza na imovinu, osim akata za čije donošenje ima zakonsku obavezu i akata za čije do-nošenje ima zakonsko ovlašćenje. Naime, obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu se proširivati ili smanjivati podzakonskim aktima (član 15. stav 3. Zakona o budžet-skom sistemu - („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr. i 108/2013)).

Na primer, nema zakonskog osnova da jedinica lokalne samouprave svojim aktom proširuje poreska oslobođenja uređena Zakonom, da zone određuje prema kriterijumima koji nisu Zakonom uređeni, da odlučuje o umanjenju po-reza za imovinu oštećenu poplavom i sl.

Odluka o stopama poreza na imovinuZakonski osnov za donošenje odluke o stopama poreza

na imovinu proizlazi iz:- člana 8. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji

uređuje da skupština jedinice lokalne samouprave utvrđu-je visinu stope poreza na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, do visine najviše stope propisane zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu,

- člana 11. Zakona, kojim je uređeno da stope poreza na imovinu iznose:

1) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige - do 0,40%;

2) na prava na zemljištu poreskog obveznika koji ne vo-di poslovne knjige - do 0,30%;

3) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu:

Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza(1) do 10.000.000 dinara do 0,40%(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) + do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara(3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) + do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara(4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) + do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara

U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope, ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa iz stava 1. člana 11. Zakona, porez na imovinu utvr-diće se primenom najviše odgovarajuće poreske stope iz sta-va 1. člana 11. Zakona na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, odnosno obveznika koji ne vodi poslovne knjige.

- člana 38b stav 1. Zakona, prema kome se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, primenom odre-daba Zakona, kao i odluke skupštine jedinice lokalne samo-uprave na čijoj teritoriji se imovina nalazi o stopama poreza na imovinu, odluke kojom su određene zone (uključujući i najopremljenije zone) i akta o koeficijentima za nepokretno-sti u zonama, koji važe na dan 15. decembra tekuće godine.

VIII OSTALI POREZI


Skupština jedinice lokalne samouprave nadležna je da donese odluku o stopama poreza na imovinu. Doneta od-luka objavljuje se na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja je tu odluku donela, kao i na internet strani te jedinice lokalne samouprave.

Skupština jedinice lokalne samouprave nije dužna da svake godine donosi „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za utvrđivanje poreza za narednu godinu, već je dovoljno da postoji doneta i objavljena odluka koja važi na dan 15. decembra tekuće godine.

Skupština jedinice lokalne samouprave nije ovlašćena da utvrđuje različitu stopu poreza zavisno od vrste objekata (na primer, različitu stopu za proizvodne objekte, za stam-bene objekte, za garaže...), niti za različite obveznike koji vode, odnosno koji ne vode poslovne knjige (na primer, zavisno od vrste njihove delatnosti, od činjenice u koja su pravna lica razvrstani obveznici i sl.) - već isključivo prema kriterijumima iz člana 11. tj. da li su to nepokretnosti ob-veznika koji vodi poslovne knjige ili ne i da li je reč o ze-

mljištu ili drugim nepokretnostima obveznika koji ne vodi poslovne knjige.

Odluka o stopama poreza na imovinu može se doneti kao zasebna odluka ili predstavljati sastavni deo odluke ko-jom se uređuju druga pitanja u vezi poreza na imovinu za čije uređivanje je nadležna skupština jedinice lokalne samo-uprave (na primer, jednim aktom jedinica lokalne samou-prave može urediti zone i najopremljeniju zonu, koeficijen-te za nepokretnosti u zonama, stope poreza na imovinu...).

Porez na imovinu utvrđuje se po stopama koje je odlu-kom propisala skupština jedinice lokalne samouprave, pod uslovima da:

- odluka važi na dan 15. decembra tekuće godine;- su odlukom propisane poreske stope niže ili iste kao

maksimalno dozvoljene stope uređene Zakonom (stope koje su odlukom propisane u višem iznosu od maksimalne stope iz člana 11. Zakona neće se prime-njivati, već će se porez utvrditi po najvišoj stopi za od-govarajuće nepokretnosti iz člana 11. Zakona).

Primer odluke jedinice lokalne samouprave o stopama poreza na imovinu

Na osnovu člana 8. Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 62/06, 47/11 i 93/12), člana 11. stav 1. i člana 38b stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US, 47/13 i 68/14 - dr. zakon) i člana ___ Statuta opštine ______________, Skupština opštine ________, na sednici održanoj dana ____________ godine, donela je

ODLUKU O STOPAMA POREZA NA IMOVINU

U OPŠTINI ____________

Član 1.Ovom odlukom utvrđuju se stope poreza na imovinu za nepokretnosti na teritoriji opštine _________.

Član 2.Stope poreza na imovinu iznose:

1. za nepokretnostima obveznika koji vodi poslovne knjige - ___%

2. za zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige - ___%

3. za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim za zemljište, zavise od visine poreske osnovice, i to:

Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza(1) do 10.000.000 dinara __%(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) + __% na iznos preko 10.000.000 dinara (3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) + ___% na iznos preko 25.000.000 dinara (4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) + ___% na iznos preko 50.000.000 dinara

OSTALI POREZI VIII


Član 3. Danom početka primene ove odluke prestaje da važi Odluka o stopama poreza na imovinu („__________________”, broj ___/___).Ovu odluku objaviti na internet strani opštine _________________.

Član 4.Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u __________________ a primenjivaće se od 1. januara 2015. godine.Broj: ______________ Predsednik skupštine,U ______________ dana ________ ___________________

Po kojim poreskim stopama će se utvrđivati porez na imovinu za 2015. godinu?• Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne donese odluku o stopama poreza na imovinu, porez na imovinu za 2015. go-

dinu utvrdiće se primenom najviših zakonskih stopa (0,40% za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, 0,30% za zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige i po najvišim progresivnim stopama za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige osim na zemljištu npr. za objekat za koji je poreska osnovica do 10.000.000 dinara po stopi od 0,4%).

• Ako skupština jedinice lokalne samouprave odlukom (koju donese do 30. novembra 2014. godine i koja važi na dan 15.12.2014. godine), utvrdi stope poreza na imovinu u visini od 0% - porez na imovinu za 2015. godinu se u toj jedinici lokalne samouprave neće utvrđivati.

• Ako skupština jedinice lokalne samouprave odlukom (koju donese do 30. novembra 2014. godine i koja važi na dan 15.12.2014. godine) utvrdi stope poreza na imovinu ispod najviše visine propisane Zakonom - porez na imovinu za 2015. godinu će se utvrditi po tim nižim stopama utvrđenim odlukom.

• Ako skupština jedinice lokalne samouprave odlukom (koju donese do 30. novembra 2014. godine i koja važi na dan 15.12.2014. godine) utvrdi stope poreza na imovinu u visini koja odgovara najvišoj visini stopa propisanih Zakonom - porez na imovinu za 2015. godinu će se utvrditi po tim stopama (0,40% za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, 0,30% za zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige i po progresivnoj stopi za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige osim za zemljište);

• Ako skupština jedinice lokalne samouprave odlukom (koju donese do 30. novembra 2014. godine i koja važi na dan 15.12.2014. godine) utvrdi višu stopu poreza na imovinu od maksimalno dozvoljene visine propisane Zakonom - porez na imovinu za 2015. godinu će se utvrditi po zakonskim stopama (po stopi od 0,40% za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, po stopi od 0,30% za zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige i po progresivnoj stopi za nepokret-nosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim za zemljište).

Primer:Skupština jedinice lokalne samouprave je odlukom (koju je donela 25. oktobra 2014. godine i koja je važila na dan 15.

decembra 2014. godine) propisala stope poreza na imovinu - na prava na nepokretnostima na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.

Prema toj odluci, stope poreza na imovinu počev od 1. januara 2015. godine iznose:- na prava na nepokretnostima obveznika koji vodi poslovne knjige - 0,70%- na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi poslovne knjige - 0,55%- na prava na nepokretnostima obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu

Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza(1) do 10.000.000 dinara 0%(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) + 0,25% na iznos preko 10.000.000 dinara (3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) + 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara (4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) + 2,5% na iznos preko 50.000.000 dinara

U toj jedinici lokalne samouprave će se za 2015. godinu porez utvrđivati po stopama: - na prava na nepokretnostima obveznika koji vodi poslovne knjige - 0,40% (stopa utvrđena odlukom se neće primenji-

vati, jer je viša od 0,40%, kao stope do koje se u skladu sa Zakonom može propisati),

VIII OSTALI POREZI


- na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi poslovne knjige - 0,30% (stopa utvrđena odlukom se neće primenjivati, jer je viša od 0,30%, kao stope do koje se u skladu sa Zakonom može propisati),

- na prava na nepokretnostima obveznika koji ne vodi poslovne knjige - osim na zemljištu

Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza(1) do 10.000.000 dinara Porez na imovinu se neće utvrđivati(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) + 0,25% na iznos preko 10.000.000 dinara (pri-

meniće se stopa utvrđena odlukom, s obzirom da je niža od maksimal-ne stope koja se u skladu sa Zakonom može propisati)

(3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) + 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara (pri-meniće se stopa utvrđena odlukom koja odgovara maksimalnoj stopi koja se u skladu sa Zakonom može propisati)

(4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) + 2% na iznos preko 50.000.000 dinara (stopa utvrđena odlukom se neće primenjivati, jer je viša od maksimalne sto-pe koja se u skladu sa Zakonom može propisati)

Odluka o određivanju zona i najopremljenije zone

Zakonski osnov za donošenje odluke o određivanju zo-na i najopremljenije zone za koje se utvrđuje prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti, kao eleme-nat za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu (dalje: odlu-ka o određivanju zona i najopremljenije zone), proizlazi iz:- člana 6. stav 3. Zakona, kojim je uređeno da zone (za

koje se utvrđuje prosečna cena kvadratnog metra odgova-rajućih nepokretnosti, kao elemenat za utvrđivanje osno-vice poreza na imovinu), predstavljaju delove teritorije jedinice lokalne samouprave koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlukom može odrediti odvojeno za naselja prema vrsti naselja (selo, grad) i izvan naselja ili jedinstveno za naselja i izvan naselja, prema:

- komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima,

- saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima jedi-nice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju (dalje: zone);

- člana 6. stav 4. Zakona - prema kome je jedinica lokalne samouprave dužna da na svojoj teritoriji odredi najmanje dve zone u skladu sa članom 6. stav 3. Zakona;

- člana 7a stav 4. Zakona - prema kome je jedinica lokal-ne samouprave dužna da objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koeficijenti za nepokret-nosti u zonama, do 30. novembra tekuće godine na način iz stava 1. tog člana, kao i svaku promenu tih akata;

- člana 7a stav 7. Zakona - prema kome je jedinica lokalne samouprave dužna da akte iz člana 7a st. 1. do 4. Zakona i odluku o stopama poreza na imovinu objavi i na svojoj internet strani;

- člana 38b stav 1. Zakona - kojim je uređeno da se porez na imovinu utvrđuje za kalendarsku godinu, primenom

odredaba Zakona, kao i odluke skupštine jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se imovina nalazi o stopama poreza na imovinu, odluke kojom su određene zone (uk-ljučujući i najopremljenije zone) i akta o koeficijentima za nepokretnosti u zonama, koji važe na dan 15. decembra tekuće godine.

Donošenje odluke o određivanju zona i najopremljenije zone u nadležnosti je jedinice lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave je dužna da:

- odlukom odredi najmanje dve zone na svojoj teritoriji, kao i

- da među određenim zonama odredi zonu koja je naj-opremljenija, prema Zakonom uređenim kriterijumi-ma za određivanje zona.

To znači da jedinica lokalne samouprave može odrediti samo dve zone (od kojih je jedna opremljenija tj. najopre-mljenija) ili više od dve zone (pri čemu maksimalan broj zona nije određen Zakonom).

Kriterijumi za određivanje zona su:- komunalna opremljenost,- opremljenost javnim objektima i - saobraćajna povezanost sa centralnim delovima jedini-

ce lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju.

S obzirom na to da su kriterijumi za određivanje zona (što znači i najopremljenije zone) propisani Zakonom, je-dinica lokalne samouprave nema ovlašćenje da, pored tih kriterijuma, uvodi i druge kriterijume za određiva-nje zona.

Odluka o određivanju zona i najopremljenije zone objavljuje se na način na koji se objavljuju opšti akti jedini-ce lokalne samouprave koja ju je donela, kao i na internet strani te jedinice lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave koja je donela Odluku o zonama i najopremljenijoj zoni nije u obavezi da svake na-

OSTALI POREZI VIII


redne godine donosi „novu” odluku o zonama i najopre-mljenijoj zoni (za potrebe utvrđivanja poreza za narednu godinu), već je dovoljno da postoji doneta odluka koja važi na dan 15. decembra tekuće godine. Međutim, ako izvrši izmenu postojeće odluke ili donese „novu”, jedinica lokalne samouprave dužna je da je objavi na način na koji se objav-ljuju njeni opšti akti i na svojoj internet strani.

Odluka o određivanju zona i najopremljenije zone pri-menjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2015. godinu, ako:

- je doneta i objavljena do 30. novembra 2014. godine, - je važila na dan 15. decembra 2014. godine;- su njom određene najmanje dve zone i jedna najopre-mljenija zona među utvrđenim zonama;- su i zone i najopremljenija zona određene primenom kriterijuma: komunalna opremljenost, opremljenost javnim objektima i saobraćajna povezanost sa central-nim delovima jedinice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju.

Primer Odluke jedinice lokalne samouprave o određivanju zona i najopremljenije zone

Na osnovu čl. 6. st. 3. i 4, člana 7a st. 4. i 7. i člana 38b stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US i 47/13) i člana ___ Statuta opštine ______________, _________________________, na sednici održanoj dana ____________ godine, donela je (naziv organa i opštine)

ODLUKU O ODREĐIVANJU ZONA I NAJOPREMLJENIJE ZONE NA TERITORIJI OPŠTINE ____________

Član 1.Ovom odlukom određuju se zone i najopremljenija zona na teritoriji opštine ____________, za potrebe utvrđivanje poreza na imovinu.

Član 2.Na teritoriji opštine _________ određuju se ___ zone, prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objek-tima, saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima opštine ______________, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju, i to: A zona, B zona i C zona.A zona je najopremljenija zona u opštini _____________________, prema kriterijumima iz stava 1. ovog člana i obuhvata:_________________; B zona obuhvata:_________________; C zona obuhvata:_________________.

Član 3.Ovu odluku objaviti u ________________ i na internet strani opštine _________________.

Član 4.Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u __________________ a primenjivaće se od 1. januara 2015. godine.

Broj: ______________ Predsednik skupštine,U ______________ dana ________ ___________________

VIII OSTALI POREZI


Posledice nedonošenja, odnosno neobjavljivanja odluke o zonama i najopremljenijoj zoni:

Ako jedinica lokalne samouprave ne donese i ne objavi odluku kojom određuje zone (uključujući i najopremljeniju zonu) na svojoj teritoriji (uz uslov da ta odluka važi na dan 15. decembra tekuće godine) - osnovica poreza na imovinu u poreskoj godini biće:

- za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige (preduzetnika koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušal-no utvrđen prihod; drugog lica koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, kao i preduzetnika koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjiga-ma) - jednaka osnovici poreza na imovinu za tekuću godinu te, odnosno druge odgovarajuće nepokret-nosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za od-govarajuću površinu;

- obveznika koji vodi poslovne knjige (pravnog lica koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije; ogranka i drugog organizacionog dela stranog pravnog lica koji obavlja privrednu delatnost u Republi-ci Srbiji i koji poslovne knjige vodi u skladu sa propisima Republike Srbije; preduzetnika koji vodi poslovne knji-ge - za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama - osim preduzetnika koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno oporezovani prihod, kao i drugog lica koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim za imovinu preduzetnika koji vodi poslovne knjige koja nije evidentirana u njihovim poslovnim knjigama) - knjigovodstvena vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Izvod iz mišljenja Ministarstva finansija RS Broj: 011-00-00470/2014-04 od 19.05.2014. godine

„Donošenje odluke o zonama u skladu sa Zakonom po-drazumeva da je nadležni organ jedinice lokalne samou-prave svojim aktom, kao delove svoje teritorije, odredio najmanje dve zone i među njima zonu koja je najopre-mljenija, prema komunalnoj opremljenosti i opremlje-nosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa cen-tralnim delovima jedinice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju (uz mogućnost da se zone odvojeno odrede za naselja prema vrsti naselja (selo, grad) i izvan naselja, ili jedinstveno za naselja i izvan naselja) i da je ta odluka objavljena na na-čin na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samo-uprave do 30. novembra tekuće godine (u konkretnom slučaju, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2014. godinu - do 30. novembra 2013. godine). Dakle, reč je o uslovima koji moraju biti kumulativno ispunjeni.

Primera radi, ako je nadležni organ jedinice lokalne samouprave svojim aktom, kao delove svoje teritorije, odredio pet zona sa naznakom najopremljenije zone, prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti jav-nim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa central-nim delovima jedinice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju, ali je ta odluka objavljena 3. decembra 2013. godine, osnovica poreza na imovinu za 2014. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige u toj jedinici lokalne samouprave jednaka je osnovici poreza na imo-vinu za 2013. godinu te, odnosno druge odgovarajuće nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu.”

Akt o prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama

Zakonski osnov za donošenje akta o prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama proizlazi iz: - člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona, prema kome je jedan

od elemenata za utvrđivanje vrednosti nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona (koja čini osnovicu poreza na imo-vinu za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige) - prosečna cena kvadratnog metra (dalje: prosečna cena) odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost;

- člana 6. stav 5. Zakona, prema kome prosečnu cenu od-govarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedini-ce lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zo-nama u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu (dalje: tekuća godina);

- člana 6. stav 6. Zakona, koji uređuje da se prosečna cena u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa (dalje: zona u kojoj nije bilo prometa) odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana (u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine), za te nepokretnosti utvrđu-je na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u granič-nim zonama u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti;

- člana 6. stav 7. Zakona, koji definiše granične zone kao zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, nezavisno od toga kojoj jedinici lokalne samou-prave pripadaju;

- člana 6a stav 1. Zakona, koji uređuje da se za svr-hu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepo-

OSTALI POREZI VIII


kretnosti razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti:

1) građevinsko zemljište;2) poljoprivredno zemljište;3) šumsko zemljište;4) stanovi;5) kuće za stanovanje;6) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) gra-

đevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti;7) garaže i garažna mesta;

- člana 7a stav 1. Zakona, prema kome je jedinica lokalne samouprave dužna da objavi akt kojim se utvrđuju pro-sečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama u skla-du sa članom 6. st. 5. i 6. ovog zakona do 30. novembra svake tekuće godine, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti;

- člana 7a stav 6. Zakona, koji uređuje da ako jedinica lo-kalne samouprave ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama do 30. no-vembra tekuće godine, kao i akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone u skladu sa stavom 4. ovog člana, osnovica poreza na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini;

- člana 7a stav 7. Zakona, prema kome je jedinica lokal-ne samouprave dužna da akte iz st. 1. do 4. ovog člana i Odluku o stopama poreza na imovinu objavi i na svojoj internet strani.

Prosečnu cenu kvadratnog metra odgovarajućih nepo-kretnosti u zonama u kojima se nalaze nepokretnosti (kao element za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu) utvr-đuje jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, zasebno za svaku vrstu odgovarajućih nepokretnosti, u sva-koj zoni tj. za:

- građevinsko zemljište (u svakoj zoni te jedinice lokalne samouprave);

- poljoprivredno zemljište (u svakoj zoni te jedinice lo-kalne samouprave);

- šumsko zemljište (u svakoj zoni te jedinice lokalne samouprave);

- stanove (u svakoj zoni te jedinice lokalne samouprave, nezavisno od njihove strukture, spratnosti, godine iz-građenosti i sl.);

- kuće za stanovanje (u svakoj zoni te jedinice lokalne samouprave, nezavisno od njihove strukture, spratno-sti, godine izgrađenosti i sl.);

- poslovne zgrade i druge (nadzemne i podzemne) gra-đevinske objekte koji služe za obavljanje delatnosti (u svakoj zoni te jedinice lokalne samouprave);

- garaže i garažna mesta (u svakoj zoni te jedinice lokal-ne samouprave).

Prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepo-kretnosti u zonama u kojima se nalaze nepokretnosti utvr-đuje se svake godine do 30. novembra, na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti, i to:

- kada je u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi bilo tri ili više prometa odgovarajućih nepokretnosti (na pri-mer, u zoni A prodato je 44 garaže u periodu od 1. januara do 30. septembra) - na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine (u konkretnom primeru, na osnovu proseka cena po m2 prodate 44 garaže);

- kada je u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi bilo manje od tri prometa odgovarajućih nepokretnosti, ili prometa odgovarajućih nepokretnosti uopšte nije bilo (dalje: zona u kojoj nije bilo prometa) - za te ne-pokretnosti utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama (zonama čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, nezavisno od toga kojoj jedinici lokalne samouprave pripadaju) u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti.

Akt kojim se utvrđuju prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti (bilo da su utvrđene na osnovu podataka o prometu u zonama ili u graničnim zonama) objavljuje se do 30. novembra svake tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave, kao i na njenoj internet strani.

Za odgovarajuće nepokretnosti za koje je u konkretnoj zoni za koju se utvrđuje prosečna cena kvadratnog metra bilo najmanje tri prometa u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine - prosečna cena m2 utvrđuje se na osnovu cena ostvarenih u prometu u zoni. Ako je u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine u toj zoni ostvaren promet od najmanje tri svake odgovarajuće vrste nepokretnosti - u toj zoni će se, za sve vrste odgovarajućih nepokretnosti prosečna cena m2 utvrditi na osnovu cena ostvarenih u prometu u toj zoni (tj. promet u graničnim zonama se neće uzimati u obzir).

Ako za pojedine vrste odgovarajućih nepokretnosti u konkretnoj zoni u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine nije ostvareno najmanje tri prometa - pro-sečna cena m2 u toj zoni utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u prometu u graničnim zonama (u kojima je bilo najmanje tri prometa tih odgovarajućih nepokretnosti). Naime, pribavljaju se podaci o prometu tih vrsta odgovarajućih nepokretnosti iz graničnih zona u kojima je ostvareno najmanje tri prometa tih vrsta nepo-kretnosti, pa se na osnovu prosečnih cena m2 u tim zonama utvrđuje prosek prosečnih cena tih zona (nezavisno od toga

VIII OSTALI POREZI


da li te zone pripadaju jedinici lokalne samouprave koja utvrđuje prosečne cene ili drugoj) - koji čini prosečnu cenu m2 u zoni u kojoj nije bilo prometa.

Ako ni u graničnim zonama nije bilo najmanje tri pro-meta, u tom slučaju jedinica lokalne samouprave ne utvrđuje prosečnu cenu m2 za tu vrstu odgovarajućih nepokretnosti (čijeg prometa nije bilo) već, umesto nje, objavljuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretno-sti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u najopremljenijoj zoni.

Primer utvrđivanja prosečnih cena kvadratnog metra nepo-kretnosti u jednoj zoni:

Jedinica lokalne samouprave podeljena je u tri zone za utvr-đivanje poreza na imovinu: Zona A, Zona B i Zona C.

Zona A graniči se sa zonom B i trima zonama iz susednih jedinica lokalne samouprave (znači - postoje ukupno 4 granič-ne zone).

U periodu od 1. januara do 30. septembra 2014. godine je u toj jedinici lokalne samouprave ostvaren promet sledećih vrsta odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno gra-ničnim zonama:

VRSTA ODGOVARAJUĆE NEPOKRETNOSTI

BROJ PROMETA

U ZONI

BROJ PROMETA U GRANIČNIM ZONAMA

UTVRĐIVANJE PROSEČNE CENE

građevinsko zemljište 0 8 - (6 u zoni B a 2 u zo-ni susedne JLS)

prosečna cena m2 utvrđuje se na osno-vu proseka u zoni B

poljoprivredno zemljište 12 29 prosečna cena m2 utvrđuje se na osno-vu proseka cena ostvarenih u 12 pro-meta poljoprivrednog zemljišta u zoni

šumsko zemljište 0 0 prosečna cena se ne utvrđuje već se poreska osnovica utvrđuje kao da pro-meta ni u zoni ni u graničnoj zoni nije bilo

stanovi 2 14 (4 u zoni B, 10 u prvoj gra-ničnoj zoni susedne JLS)

prosečna cena m2 utvrđuje se na osno-vu proseka prosečnih cena ostvarenih u 14 prometa stanova u graničnim zonama

kuće za stanovanje 19 23 prosečna cena m2 utvrđuje se na osno-vu proseka cena ostvarenih u 19 pro-meta kuća za stanovanje u zoni

poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji slu-že za obavljanje delatnosti

0 22 (od toga u jednoj gra-ničnoj zoni -10, u dru-goj - 7, u trećoj - 5)

prosečna cena m2 utvrđuje se na osno-vu proseka prosečnih cena poslovnih zgrada i drugih građevinskih objekata koji služe za obavljanje delatnosti u prvoj, drugoj i trećoj graničnoj zoni (jer je u svakoj od njih bilo više od 3 prometa)

garaže i garažna mesta 1 11 (u graničnoj zoni B ostvareno je 9 prometa a u graničnoj zoni koja pripada drugoj JLS - 2)

prosečna cena m2 utvrđuje se na osno-vu prosečne cene 9 prometa garaža i garažnih mesta u graničnoj zoni B

Na isti način utvrđuju se prosečne cene i u ostalim zonama.

OSTALI POREZI VIII


Primer Odluke o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti

Na osnovu čl. 6. st. 5. do 7. i člana 7a stav 2. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US, 47/13 i 68/14 - dr. zakon) i člana ___ Statuta opštine ______________, _________________________, na sednici održanoj dana ____________ godine, donela je (naziv organa i opštine)

ODLUKU O UTVRĐIVANJU PROSEČNIH CENA KVADRATNOG METRA ODGOVARAJUĆIH NEPOKRETNOSTI

ZA UTVRĐIVANJE POREZA NA IMOVINU ZA 2015. GODINU U OPŠTINI ____________

Član 1. Ovom odlukom utvrđuju se prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015. godinu u opštini _____________.

Član 2.Konstatuje se da je na teritoriji opštine _________ određeno tri zone za utvrđivanje poreza na imovinu, prema ko-munalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima opštine ______________, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju, i to: A zona, B zona i C zona i da je A zona utvrđena za najopremljeniju zonu.

Član 3.Prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015. godinu na teritoriji opštine _____________ u A zoni iznose:

1) za građevinsko zemljište _______ dinara;2) za poljoprivredno zemljište _______ dinara;3) za šumsko zemljište _______ dinara;4) za stanove _______ dinara;5) za kuće za stanovanje _______ dinara;6) za poslovne zgrade i druge (nadzemne i podzemne) građevinske objekte koji služe za obavljanje delatnosti _______ dinara;7) za garaže i garažna mesta _______ dinara;

Član 4.Prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015. godinu na teritoriji opštine _____________ u B zoni iznose:


VIII OSTALI POREZI


Član 5. Prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015. godinu na teritoriji opštine _____________ u C zoni iznose:


Član 6. Ovu odluku objaviti u ________________ i na internet strani opštine _________________.


Broj: ______________ PredsednikU ______________ dana ________ ___________________

Prema odredbi člana 7a stav 2. Zakona, u slučaju ka-da ni u zonama ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine, jedinica lokalne samouprave dužna je da, do 30. novembra svake tekuće godine, objavi prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige i to u zoni koja je, prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave, utvrđena kao najopremljenija u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona (dalje: najopremljenija zona).

Jedinica lokalne samouprave dužna je da akte iz st. 1. do 4. ovog člana i odluku o stopama poreza na imovinu objavi i na svojoj internet strani (član 7a stav 7. Zakona).

Prema tome, ove prosečne cene se objavljuju izuzetno - samo u onoj tekućoj godini u kojoj, u periodu od 1. januara do 30. septembra, ni u zonama ni u graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti. U tom slučaju se objavljivanje vrši do 30. novembra tekuće godine, samo za one vrste odgovarajućih nepokretnosti či-jeg prometa nije bilo.

Primer:

U jedinici lokalne samouprave u periodu od 1. januara 2014. godine do 30. septembra 2014. godine, izvršen je promet sledećih nepokretnosti:

- građevinsko zemljište - 5 prometa u zoni;- poljoprivredno zemljište - 43 prometa u zoni;- šumsko zemljište - 0 prometa u zoni, 18 prometa u

graničnim zonama;- stanovi - 99 prometa u zoni;- kuće za stanovanje - 0 prometa u zoni, 0 prometa u

graničnim zonama;- poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) gra-

đevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti - 0 prometa u zoni, 32 prometa u graničnim zonama;

- garaže i garažna mesta - 0 prometa u zoni, 2 prome-ta u graničnim zonama.

Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da do 30. no-vembra 2014. godine objavi dve prosečne vrednosti: prosečnu vrednost kvadratnog metra kuća za stanovanje i prosečnu vrednost kvadratnog metra garaža i garažnih mesta (jer je promet u graničnim zonama bio manji od dva), na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osno-vica poreza na imovinu za te nepokretnosti obveznicima koji ne vode poslovne knjige u najopremljenijoj zoni.

OSTALI POREZI VIII


Akt o koeficijentima za nepokretnosti u zonama

Zakonski osnov za donošenje akta o koeficijentima za nepokretnosti u zonama čine:

- član 7a stav 3. Zakona, prema kome u slučaju iz člana 6. stav 8. Zakona (kada ni u zonama ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. januara do 31. septembra tekuće godine) obveznici koji vode poslovne knjige za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu prosečne cene iz stava 2. člana 7a (pro-sečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige u zoni koja je prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave utvrđena kao najopremljenija) množe koeficijentima koje utvrđuje jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, za svaku zonu na svojoj teritoriji, a koji ne mogu biti veći od:

1) 1,00 - za nepokretnosti u najopremljenijim zonama;2) 0,80 - za nepokretnosti u zonama koje se u toj jedi-

nici lokalne samouprave graniče sa zonama iz tačke 1) ovog stava;

3) 0,40 - za nepokretnosti u zonama seoskih naselja;4) 0,30 - za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i

gradskih naselja;5) 0,60 - za ostale zone u toj jedinici lokalne samouprave;

- člana 7a stav 4. Zakona, koji uređuje dužnost jedi-nici lokalne samouprave da objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koefici-jenti za nepokretnosti u zonama, do 30. novembra tekuće godine na način iz stava 1. ovog člana, kao i svaku promenu tih akata;

- člana 7a stav 5. Zakona, prema kome ako jedinica lo-kalne samouprave do isteka roka iz stava 4. ovog člana (30. novembar tekuće godine) ne objavi koeficijente za nepokretnosti u zonama ili ih utvrdi preko maksi-malnog iznosa iz stava 4. ovog člana, u slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona osnovica poreza na imovinu utvrdiće se primenom koeficijenta iz stava 4. ovog čla-na za nepokretnosti u odgovarajućoj zoni;

- člana 7a stav 7. Zakona, koji uređuje dužnost jedinici lokalne samouprave da akte iz člana st. 1. do 4. ovog člana i odluku o stopama poreza na imovinu objavi i na svojoj internet strani.

Dakle, koeficijente za nepokretnosti u zonama utvrđuje jedinica lokalne samouprave, a primenjuju se kod utvrđiva-nja osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige - samo za onu odgovarajuću vrstu nepokretnosti čijeg najmanje tri prometa nije bilo ni u zo-nama ni u graničnim zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra tekuće godine.

Visinu ovih koeficijenata utvrđuje nadležni organ jedi-nice lokalne samouprave svojim aktom, ali najviše do za-konskog maksimuma koji iznosi:

1) 1,00 - za nepokretnosti u najopremljenijim zonama;2) 0,80 - za nepokretnosti u zonama koje se u toj jedi-

nici lokalne samouprave graniče sa najopremljenijim zonama;

3) 0,40 - za nepokretnosti u zonama seoskih naselja;4) 0,30 - za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i

gradskih naselja;5) 0,60 - za ostale zone u toj jedinici lokalne samouprave.


„Koeficijent nepokretnosti u zonama seoskih naselja, či-jom primenom se utvrđuje osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige u slučaju kada ni u zoni, ni u graničnim zonama, nije bi-lo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a Zakona o porezima na imovinu („Službeni gla-snik RS”, br. 26/01, 45/02 - SUS, 80/02, 80/02 - dr. za-kon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US i 47/13 - u daljem tekstu: Zakon) u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez (u daljem tekstu: tekuća godi-na), ne može biti veći od 0,4. Ako je odlukom jedinice lokalne samouprave koja je objavljena do 30. novembra tekuće godine (na način na koji se objavljuju opšti akti te jedinice lokalne samouprave) za nepokretnosti u zo-ni seoskih naselja propisan koeficijent koji iznosi 0,8, poreska osnovica za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige u toj zoni utvrđuje se primenom koefi-cijenta 0,4.”-

Zakonom nije ograničen broj koeficijenata koje jedinica lokalne samouprave može odrediti, što znači da može izno-siti više od pet koeficijenata, uz uslov da su koeficijenti tih zona do nivoa zakonskog maksimuma. Na primer, ako je jedinica lokalne samouprave seoska naselja razvrstala u tri zone, koeficijente može odrediti tako da budu jednaki ili različiti za sve zone ali ne veći od 0,40.

Akt o koeficijentima jedinica lokalne samouprave duž-na je da objavi do 30. novembra tekuće godine na način na koji se objavljuju opšti akti te jedinice lokalne samouprave, kao i svaku njihovu promenu, kao i na internet strani.

Kada donese i objavi akt o koeficijentima, jedinica lo-kalne samouprave nije u obavezi da svake godine donosi „novi”. Dovoljno je da postoji (ranije) donet akt koji važi na dan 15. decembra tekuće godine.

Koeficijenti koje je propisala jedinica lokalne samoupra-ve primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu za

VIII OSTALI POREZI


2015. godinu za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige - ali samo u jedinicama lokalne samouprave u kojima u periodu od 1. januara 2014. do 30. septembra 2014. go-dine nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokret-nosti ni u zonama, ni u graničnim zonama, pod uslovima:

- da je akt o koeficijentima donet i objavljen do 30. novembra 2014. godine;

- da važi na dan 15. decembra 2014. godine;- da su koeficijenti utvrđeni tim aktom do nivoa zakon-

skog maksimuma iz člana 7a Zakona.

Primer odluke jedinice lokalne samouprave o koeficijentima za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnosti obvezni-ka koji vode poslovne knjige

Na osnovu člana člana 7a st. 3, 4. i 7. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US, 47/13 i 68/14 - dr. zakon) i člana ___ Statuta opštine ______________, Skupština opštine ________, na sednici održanoj dana ____________ godine, donela je

ODLUKU O KOEFICIJENTIMA ZA UTVRĐIVANJE POREZA NA IMOVINU ZA NEPOKRETNOSTI

OBVEZNIKA KOJI VODE POSLOVNE KNJIGE U OPŠTINI ____________

Član 1.Ovom odlukom utvrđuju se koeficijenti za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vode poslov-ne knjige (u daljem tekstu: koeficijenti), koje se nalaze na teritoriji opštine _________.

Član 2.Konstatuje se da je Odlukom o određivanju zona i najopremljenije zone za utvrđivanje poreza na imovinu, teritoriju opštine __________ čine A zona, B zona i C zona, kao i da je A zona - najopremljenija zona.Koeficijenti na teritoriji opštine _________ iznose:1) za A zonu ___ 2) za B zonu ___ 3) za C zonu ___.

Član 3.Ovu odluku objaviti u „__________________” i na internet strani opštine _________________.



OSTALI POREZI VIII


Ako jedinica lokalne samouprave propusti da do 30. novembra tekuće godine donese i objavi (ili stavi van snage akt o koeficijentima tako da na dan 15. decembra tekuće godine ne postoji važeći akt) koeficijente za nepokretnosti u zonama:

- ako je u tekućoj godini, u periodu od 1. januara do 30. septembra, u zonama bilo najmanje tri prometa odgovarajućih vrsta nepokretnosti - činjenica da koe-ficijenti nisu utvrđeni neće uticati na osnovicu poreza na imovinu;

- ako je u tekućoj godini, u periodu od 1. januara do 30. septembra, za pojedine vrste odgovarajućih ne-pokretnosti u zonama bilo najmanje tri prometa a za preostale vrste - u graničnim zonama bilo najmanje tri prometa - činjenica da koeficijenti nisu utvrđeni neće uticati na osnovicu poreza na imovinu;

- ako je u tekućoj godini, u periodu od 1. januara do 30. septembra, u zonama nije bilo ali je u graničnim zonama bilo najmanje tri prometa odgovarajućih vrsta nepokretnosti - činjenica da koeficijenti nisu utvrđeni neće uticati na osnovicu poreza na imovinu;

- ako u tekućoj godini, u periodu od 1. januara do 30. septembra, ni u zonama, ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti, osnovica poreza na imovinu obveznicima koji vode poslovne knjige utvrdiće se primenom maksimalnog zakonskog koeficijenta za nepokretnosti u odgovarajućoj zoni.

Ako jedinica lokalne samouprave utvrdi koeficijente preko maksimalnog iznosa - osnovica poreza na imovinu obveznicima koji vode poslovne knjige utvrdiće se prime-nom maksimalnog zakonskog koeficijenta za nepokretnosti u odgovarajućoj zoni (1,00 - za nepokretnosti u najopre-mljenijim zonama; 0,80 - za nepokretnosti u zonama koje se u toj jedinici lokalne samouprave graniče sa najopremlje-nijim zonama; 0,40 - za nepokretnosti u zonama seoskih naselja; 0,30 - za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i gradskih naselja; 0,60 - za ostale zone u toj jedinici lokalne samouprave).

Nedonošenje akta o koeficijentima nije od uticaja na utvrđivanje osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige.

Odluka o utvrđivanju stope amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige koja čini osnovicu poreza na imovinu

Zakonski osnov za donošenje Odluke o utvrđivanju sto-pe amortizacije čine:- član 5. stav 3. Zakona, prema kome se vrednost nepo-

kretnosti iz člana 5. stav 1. Zakona (koja čini osnovicu

poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige), osim zemljišta, može umanjiti za amortizaciju po stopi do 1% godišnje primenom propor-cionalne metode, a najviše do 40%, počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvrše-na izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, a na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o visini stope amortizacije koja važi na dan 15. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu i koja je objavljena u skladu sa ovim zakonom;

- član 5. stav 4. Zakona, koji uređuje da ako skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu stope amortizacije, ili je ne utvrdi u skladu sa ovim zako-nom, ili je utvrdi a ne objavi u skladu sa stavom 3. ovog člana, kod utvrđivanja poreza na imovinu vrednost ne-pokretnosti iz stava 1. ovog člana ne umanjuje se za amortizaciju.

Jedinica lokalne samouprave ima ovlašćenje, ali ne i obavezu, da donese odluku o stopi amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti koja čini osnovicu pore-za na imovinu poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige:

- fizičkim licima koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje opo-rezivanje dohotka građana - preduzetnicima koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delat-nosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod (nezavisno od vrste nepokretnosti na koju se porez plaća: zemlji-šte, stan u kome stanuju, stan koji izdaju u zakup, po-slovni prostor koji koriste za obavljanje delatnosti...);

- drugim licima koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije (na primer, stranim fi-zičkim licima);

- preduzetnicima koji vode poslovne knjige - za imovi-nu koja nije evidentirana u njihovim poslovnim knji-gama (na primer, za stan u kome stanuju).

Za donošenje odluke nadležna je skupština jedinice lo-kalne samouprave.

Odlukom o stopi amortizacije može se (ali ne mora) urediti stopa amortizacije samo za nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige - osim za zemljište (poljopri-vredno, građevinsko, šumsko i drugo). Međutim, ne može se urediti visina stope amortizacije za zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige, niti za nepokretnosti (uklju-čujući i zemljište) obveznika koji vodi poslovne knjige.

Stopa amortizacije odlukom se može propisati: - do 1% godišnje (tj. može biti manja od 1%, može

iznositi 1%, ali ne može biti viša od 1%);- do 40% ukupno (što znači da može biti manja od

40%, može iznositi 40%, ali ne može biti viša od 40% ukupno po osnovu svih godina starosti objekta).

VIII OSTALI POREZI


Dakle, skupština jedinice lokalne samouprave ovlašće-na je da utvrdi ne samo godišnju stopu amortizacije, već i ukupnu stopu do koje se umanjuje osnovica poreza na imovinu za objekte obveznika koji ne vodi poslovne knjige, što proizlazi i iz sledećeg mišljenja resornog ministarstva:


„...skupština jedinice lokalne samouprave Zakonom je ovlašćena da odlukom o visini stope amortizacije propiše godišnju stopu amortizacije (koja može biti 1% ili niža), kao i stopu do koje se vrednost određene nepokretnosti može najviše umanjiti po tom osnovu (koja može biti 40% ili niža). Primera radi, skupština jedinice lokalne samouprave može odlukom propisati da se vrednost objekata obveznika koji ne vode poslovne knjige, koja čini osnovicu poreza na imovinu, umanjuje za amortiza-ciju po stopi od 0,5% godišnje primenom proporcional-ne metode, a najviše do 20% počev od isteka svake ka-lendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta

(što znači da se za objekte od čije izgradnje odnosno po-slednje rekonstrukcije je isteklo dve godine - vrednost koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje za 1%, a ako je proteklo 40 ili više od 40 godina - vrednost koja čini osnovicu poreza na imovinu umanjuje za 20%).”

Umanjenje za amortizaciju u jedinici lokalne samou-prave koja je donela odluku o stopi amortizacije vrši se:

- počev od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno posled-nja rekonstrukcija objekta;

- primenom proporcionalne metode (skupština jedini-ce lokalne samouprave nema ovlašćenje da umanjenje poreske osnovice za amortizaciju vrši progresivnim metodom za, na primer, objekte veće vrednosti, objek-te određene vrste...).

Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela, kao i na internet strani.

Primer odluke jedinice lokalne samouprave o visini sto-pe amortizacije

Na osnovu člana 5. stav 3. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - US i 47/13) i člana ___ Statuta opštine ______________, Skupština opštine ________, na sednici održanoj dana ____________ godine donela je

ODLUKU O STOPI AMORTIZACIJE U OPŠTINI ____________, ZA KOJU SE UMANJUJE VREDNOST NEPOKRETNOSTI, OSIM ZEMLJIŠTA, KOJA ČINI OSNOVICU

POREZA NA IMOVINU OBVEZNIKA KOJI NE VODI POSLOVNE KNJIGE

Član 1.Ovom odlukom utvrđuje se stopa amortizacije u opštini ____________, za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti, osim zemljišta, koja čini osnovicu poreza na imovinu obveznika koji ne vodi poslovne knjige.

Član 2.Stopa amortizacije iz člana 1. ove odluke iznosi __% godišnje, a najviše ___%.

Član 3.Ovu odluku objaviti u „__________________” i na internet strani _________________.



OSTALI POREZI VIII


Fizičko lice koje je kupilo stan 2012. godine i iste godine otpočelo sa njegovim korišćenjem, nema osnova za oslobođenje od poreza na imovinu iz

razloga što je nakon nastanka poreske obaveze saznalo da predmetni stan ima skrivene mane (pri gradnji zgrade korišćena je oplata intenzivnog mirisa koja može dovesti do oštećenja zdravstvenog stanja, zbog čega je obveznik poreza na imovinu prestao sa korišćenjem stana) dok prodavac stana ne otkloni skrivenu manu predmetnog stana.

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najra-nijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom po-četka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja kori-šćenja imovine na drugi način (član 10. Zakona o pore-zima na imovinu - „Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon).

Prema tome, imajući u vidu da je fizičkom licu nasta-la poreska obaveza (steklo je pravo svojine na predmetnom stanu i još uvek je vlasnik predmetnog stana, otpočelo je korišćenje, svojom voljom je prekinulo da koristi stan...), poreska obaveza za taj stan nije prestala.

Naime, pravo je ali ne i obaveza vlasnika stana da pred-metni stan koristi ili ne koristi.

Međutim, ako zbog skrivenih mana na stanu dođe do ra-skida ugovora o kupoprodaji, obvezniku poreza na imovinu od dana raskida ugovora prestaje pravo svojine na tom stanu i prestaje poreska obaveza za ubuduće.

Banka koja je u 2013. godini, umesto naplate potra-živanja, od dužnika stekla pravo svojine na nepokretno-sti, nakon čega tu nepokretnost nije knjižila na kontu 360 na kome se knjiže sredstva namenjena prodaji, nema pravo na oslobođenje od poreza na imovinu za 2014. go-dinu, primenom člana 12. stav 6. Zakona.

Prema odredbi člana 12. stav 6. Zakona, porez na imo-vinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslov-nim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj proda-ji, ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najrani-jim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upo-trebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način (član 10. Zakona).

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 - dalje: ZOR) propisano je

PRIMENA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU U POJEDINIM SLUČAJEVIMA

IZ PRAKSE

Posledice nedonošenja odluke o stopi amortizacije ili donošenja odluke koja nije u skladu sa Zakonom:

Nedonošenje odluke o stopi amortizacije, kao i donoše-nje odluke kojom je utvrđena stopa amortizacije koja nije u skladu sa članom 5. stav 3. Zakona, nije od uticaja na vred-nost nepokretnosti koja čini osnovicu poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, kao i na vrednost ze-mljišta obveznika koji ne vode poslovne knjige - s obzirom na to da se ta vrednost ne može umanjivati za amortizaciju.

Vrednost nepokretnosti koja čini osnovicu poreza na imovinu obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim ze-mljišta, ne umanjuje se za amortizaciju:

- ako skupština jedinice lokalne samouprave nije donela odluku o visini stope amortizacije,

- ako je odlukom utvrđena viša godišnja ili viša ukupna stopa amortizacije od maksimalno dozvoljene stope propisane Zakonom (1%, odnosno ukupno 40%);

- ako odluka o visini stope amortizacije nije objavljena na način na koji se objavljuju opšti akti te jedinice lo-kalne samouprave i na njenoj internet strani;

- ako odluka nije važila na dan 15. decembra tekuće go-dine (na primer, ako je doneta posle tog datuma...). •

VIII OSTALI POREZI


da pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom.

Prema odredbi člana 49. stav 2. ZOR, do početka pri-mene podzakonskih akata za sprovođenje tog zakona pri-menjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 - dr. zakon).

Prema odredbi člana 27. stav 6. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa o kontnom okviru za banke („Sl. glasnik RS”, br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009 - dalje: Pravilnik), materijalne vrednosti primljene po osnovu na-plate potraživanja iskazuju se na računu 304 - do momenta njihove prodaje ili upotrebe za sopstvene potrebe.

Na računima grupe 36 iskazuju se stalna sredstva name-njena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja, vred-novana u skladu s MSFI 5 i drugim relevantnim standardi-ma (član 31. stav 1. Pravilnika).

Na računu 360 iskazuju se nematerijalna ulaganja, ne-kretnine, postrojenja i oprema, investicione nekretnine i druga stalna sredstva koja su, po odluci banke, namenjena prodaji, u skladu s MSFI 5. Vrednost sredstava namenje-nih prodaji utvrđuje se u skladu s MRS 36 (član 31. stav 5. Pravilnika).

MSFI 5: Stalna imovina koja se drži za prodaju i presta-nak poslovanja između ostalog propisuje da je: „Cilj ovog IFRS da odredi računovodstveno evidentiranje imovine ko-ja se drži za prodaju, kao i prezentaciju i obelodanjivanje prestanka poslovanja. Paragrafom 6. MSFI 5 propisano je da entitet klasifikuje stalnu imovinu (ili grupu za otuđenje) kao imovinu koja se drži za prodaju ako se njena knjigo-vodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom, a ne daljim korišćenjem. Da bi se ovo desilo, imovina (ili grupa za otuđenje) moraju da budu dostupni za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaje takve imovine (ili grupa za otuđenje) i njena prodaja mora biti vrlo vero-vatna (paragraf 7. MSFI 5). Da bi prodaja bila vrlo verovat-na, odgovarajući nivo uprave mora da se posveti planu za prodaju te imovine (ili grupe za otuđenje) i aktivni program za pronalaženje kupca i izvršenje plana mora da je već počeo. Dalje, imovina (ili grupa za otuđenje) mora da bude aktiv-no prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njegovu sadašnju fer vrednost. Pored toga, trebalo bi da se očekuje da prodaja ispunjava uslove da se klasifikuje kao završena prodaja u roku od jedne godine od datuma prizna-vanja, osim u slučaju situacija na koje upućuje paragraf 9, a aktivnosti potrebne za izvršenje plana treba da ukažu da je malo verovatno da će doći do značajnih promena plana ili da će se odustati od plana. Verovatnoća odobrenja od strane akcionara (ukoliko se zahteva u pravnom sistemu) se smatra delom procene da li je prodaja vrlo verovatna (paragraf 8. MSFI 5).

Paragrafom 9. MSFI 5 propisano je da događaji ili okol-nosti mogu produžiti period okončanja prodaje i na više od

godinu dana. Produžetak perioda potrebnog za okončanje prodaje ne sprečava da se imovina (ili grupa za otuđenje) klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju ako je odla-ganje posledica događaja ili okolnosti koje su van kontrole entiteta i ako postoji dovoljno dokaza da je entitet i dalje po-svećen planu da proda imovinu (ili grupu za otuđenje). Ovo će biti slučaj kada su zadovoljeni kriterijumi iz priloga B.

Prema tome, nema zakonskog osnova da se pravo na po-resko oslobođenje iz člana 12. stav 6. Zakona ostvari za ne-pokretnosti koje obveznik u poslovnim knjigama evidentira kao sredstva stečena naplatom potraživanja (do momenta njihove prodaje ili upotrebe za sopstvene potrebe).

FIzičko lice - preduzetnik je obveznik poreza na imo-vinu za poslovni prostor - lokal, počev od njegove kupo-vine u 2000. godini. u avgustu 2014. godine je obveznik tu nepokretnost evidentirao u svojim poslovnim knjiga-ma kao poslovnu imovinu. Poreska obaveza za period od početka evidentiranja do isteka 2014. godine utvrđuje se samooporezivanjem, ali poreska osnovica nije nabavna vrednost.

Prema odredbi člana 4. stav 5. tačka 3) Zakona, obve-znik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige (dalje: obveznik koji vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (dalje: imovina u poslovnim knjigama), osim pre-duzetnika iz stava 4. tačka 1) ovog člana.

Za nepokretnost koju obveznik koji vodi poslovne knji-ge izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovi-nu (dalje: poreska godina), osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se pri-menom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana (član 7. stav 10. Zakona).

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najrani-jim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upo-trebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način (član 10. Zakona).

Imajući u vidu da je poreska obaveza za konkretni lokal nastala danom sticanja prava kupovinom u 2000. godini, a ne danom evidentiranja u poslovnim knjigama, nema za-konskog osnova da porez na imovinu za 2014. godinu, za period od evidentiranja te imovine u poslovnim knjigama do isteka 2014. godine, utvrdi na osnovicu koju čini nabav-na vrednost.

Kada supružnik kupca stana ima na svoje ime uknji-ženu imovinu, da li kupac stana može ostvariti pravo na poresko oslobođenje po osnovu kupovine prvog stana?

Jedan od zakonskih uslova da bi se na prodaju stana kupcu prvog stana ostvarilo pravo na poresko oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno da bi kupac

OSTALI POREZI VIII


prvog stana ostvario refundaciju plaćenog poreza na dodatu vrednost, je da fizičko lice koje kupuje prvi stan od 1. ju-la 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga stiče prvi stan, nije imalo u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije (član 31a stav 1. tačka 2) Zakona, odnosno član 56a stav 2. tačka 1) Za-kona o porezu na dodatu vrednost - „ Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon). S tim u vezi, za odgovor po pitanju da li lice čiji supružnik ima nepokretnost u svojini, može kupiti stan kao „prvi”, uz ostvarivanje prava na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno na refundaciju PDV, kao prethodno pitanje postavlja se pitanje da li je imovina jednog supružnika istovremeno i imovina drugog supružnika.

Prema odredbama Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon): - imovina supružnika može biti zajednička i posebna

imovina (član 29. stav 1. Porodičnog zakona). - Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka pred-

stavlja njegovu posebnu imovinu. Imovina koju je supruž-nik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imo-vine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu (član 168. Porodičnog zakona).

- Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog su-pružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu (član 170. stav 2. Porodičnog zakona).

- Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja za-jednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imo-vinu. Supružnici mogu bračnim ugovorom drukčije urediti svoje imovinske odnose (član 171. Porodičnog zakona).

- Smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imo-vine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upi-sana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udeli-ma. Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružni-ka o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. Porodičnog zakona).

- Deobom zajedničke imovine, u smislu Porodičnog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilač-kog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (član 177. Porodičnog zakona).

- Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajednič-ke imovine - sporazumna deoba (član 179. Porodičnog zakona).

- Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajed-ničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba). Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajednič-

koj imovini jednaki. Veći deo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (član 180. st. 1. do 3. Porodičnog zakona).

- Supružnici, odnosno budući supružnici mogu svoje imo-vinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor). Bračni ugovor mora biti zaklju-čen u pismenom obliku i mora biti overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine (član 188. st. 1. i 2. Porodičnog zakona).

Iz navedenih odredaba Porodičnog zakona proizlazi da pravo svojine na nepokretnosti upisano u zemljišnim, odnosno katastarskim knjigama na ime jednog od su-pružnika može biti:- posebna imovina tog supružnika ili- zajednička imovina sa drugim supružnikom.

Posebna svojina supružnika je pravo svojine na pokret-nim i nepokretnim stvarima iz njegove posebne imovine, a čine je na primer: - imovina koju je supružnik imao u času zaključenja braka,

nezavisno od osnova njenog sticanja do tog dana (nasle-đem, poklonom, radom...),

- imovina stečena u toku trajanja braka besteretno (znači ne zajedničkim radom supružnika već, na primer: nasleđem, poklonom...),

- imovina koja je pripala supružniku na osnovu deobe za-jedničke imovine izvršene u toku trajanja bračne zajednice,

- imovina stečena radom u toku braka a nakon faktičkog pre-kida bračne zajednice.

Zajednička svojina je pravo svojine supružnika na po-kretnim i nepokretnim stvarima iz njihove zajedničke imo-vine (imovine stečene zajedničkim radom u toku bračne zajednice).

Pravo na poresko oslobođenje na prenos apsolutnih prava, odnosno na refundaciju PDV kod kupovine prvog stana:

Zavisno od toga da li je neki od supružnika od 1. jula 2006. godine do dana kupovine stana imao u svojini stan u Republici Srbiji ili ne, te da li je taj stan njegova posebna ili zajednička imovina, ostvarivanje prava i obim prava na pore-sko oslobođenje odnosno na refundaciju plaćenog PDV kod kupovine prvog stana je sledeći:

Stan kao posebna imovina supružnika: Pravo svojine jednog supružnika na stanu koje je po-

sebna imovina tog supružnika nije smetnja da se kod ku-povine prvog stana u svojinu drugog supružnika (koji od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno su-

VIII OSTALI POREZI


svojini stan na teritoriji Republike Srbije) ostvari pravo na poresko oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno na refundaciju poreza na dodatu vrednost (kada su za to ispunjeni propisani uslovi, pri čemu se pravo ostvaruje u propisanom obimu). Pri tome je bez uticaja način na koji je supružnik kupca prvog stana stekao stan u Republici Srbiji kao posebnu imovinu (pre braka, nasleđem u toku braka, poklonom u toku braka...).

Ako svaki od supružnika ima pravo svojine na stanu u Republici Srbiji kao posebnu imovinu - nema zakonskog osnova da se kod kupovine stana ostvari pravo na poresko oslobođenje, odnosno na refundaciju plaćenog PDV.

Stan u svojini supružnika između kojih su imovinski odnosi uređeni bračnim ugovorom:

Ako jedan od supružnika ima pravo svojine na stanu u Republici Srbiji a supružnici su imovinske odnose uredi-li bračnim ugovorom, zaključenim u skladu sa propisima (ugovor sačinjen u pismenoj formi, pročitan supružnicima od strane sudije uz upozorenje da se tim ugovorom isklju-čuje zakonski režim zajedničke imovine, a potom overen od strane sudije) na koji način je između supružnika isključen zakonski režim zajedničke imovine, nije smetnja da se kod kupovine prvog stana u svojinu drugog supružnika (koji od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije) ostvari pravo na poresko oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno na refundaciju poreza na dodatu vrednost (kada su za to ispunjeni propisani uslovi, pri čemu se pravo ostvaruje u propisanom obimu).

Ako svaki od supružnika ima pravo svojine na stanu u Republici Srbiji a supružnici su imovinske odnose ure-dili bračnim ugovorom, zaključenim u skladu sa propisima (ugovor sačinjen u pismenoj formi, pročitan supružnicima od strane sudije uz upozorenje da se tim ugovorom isklju-čuje zakonski režim zajedničke imovine, a potom overen od strane sudije) na koji način su isključili zakonski režim zajed-ničke imovine - nema zakonskog osnova da se kod kupovine stana u svojinu bilo kojeg od njih kao kupca, ili trećeg lica - i za supružnike kao članove porodičnog domaćinstva tog trećeg lica, ostvari pravo na poresko oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno na refundaciju poreza na dodatu vrednost (jer stan koji je predmet kupoprodaje za supružnike nije prvi stan).

Ako su supružnici imovinske odnose uredili bračnim ugovorom, zaključenim u skladu sa propisima (ugovor sa-činjen u pismenoj formi, pročitan supružnicima od strane sudije uz upozorenje da se tim ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine, a potom overen od strane sudije) na koji način su isključili zakonski režim zajedničke imovine, a njihovu imovinu čine stvari i prava koje nisu nepokret-nosti, ili eventualno i nepokretnosti u koje se ne ubraja i stan u Republici Srbiji (nemaju stan) - ta lica u skladu

sa zakonom mogu ostvariti pravo na poresko oslobođenje, odnosno na refundaciju PDV kod kupovine prvog stana, bilo da to čine kao kupci prvog stana ili kao članovi poro-dičnog domaćinstva kupca prvog stana (što podrazumeva i da su ispunjeni drugi uslovi propisani čl. 31a i 31b Zakona o porezima na imovinu, odnosno člana 56a Zakona o PDV).

Stan u svojini supružnika između kojih je izvršena de-oba zajedničke imovine:

Prema zakonskoj definiciji, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku pred-stavlja njihovu zajedničku imovinu, što znači:

- da je to imovina koju su stekli supružnici radom (zajed-ničkim ili odvojenim), što podrazumeva kako rad koji doprinosi uvećanju imovine, tako i održavanju posto-jeće imovine, pa i pretežnom obavljanju poslova koji omogućavaju drugom supružniku da se rasterećen od tih poslova više posveti poslovima kojima se doprinosi uvećanju imovine.

- da je ta imovina stečena radom u toku trajanja bračne zajednice

Ako su supružnici izvršili deobu zajedničke imovi-ne (bilo da su to učinili sporazumom ili je izvršena sudska deoba), čime su praktično ustanovili suvlasničke odnosno supoverilačke odnose na do tada zajedničkoj imovini, pravo na poresko oslobođenje na prenos apsolutnih prava kupcu prvog stana, odnosno na refundaciju poreza na dodatu vred-nost, može se ostvariti u propisanom obimu za onog supruž-nika koji kupuje prvi stan i ispunjava propisane uslove (kao i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji ispunja-vaju propisane uslove), što između ostalog znači da taj kupac od 1. jula 2006. godine do zaključenja ugovora o kupovini prvog stana nije imao u svojini stan u Republici Srbiji.

Stan u svojini supružnika između kojih nije izvršena deoba zajedničke imovine:

Kako smo naveli, u toku trajanja braka imovina na kojoj je pravo svojine upisano na ime jednog supružnika može biti njegova posebna imovina, ali i zajednička sa drugim supruž-nikom - samo ako je stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku.

Imajući u vidu da je Porodičnim zakonom, za supružni-ke koji u vezi imovinskih odnosa nisu zaključili bračni ugovor, uvedena oboriva zakonska pretpostavka da nepokretnost, i kada je upis izvršen na ime samo jednog od supružnika pripada supružnicima kao zajedničarima, odnosno da se smatra da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen i na ime samo jednog od njih, to znači da je na supružniku na čije ime je upisana nepokretnost teret dokazivanja (u za-konom uređenom postupku) da je upisano pravo svojine na konkretnoj nepokretnosti isključivo njegovo. Imajući u vidu da je reč o zakonskoj pretpostavci, a da se činjenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza, smatramo da se licem koje od 1. jula 2006. do dana zaključenja ugo-vora o kupoprodaji kojim stiče prvi stan (u smislu člana 31a

OSTALI POREZI VIII


Zakona o porezima na imovinu i člana 56a Zakona o PDV) smatra lice koje u tom periodu nije imalo pravno valjan osnov za sticanje prava svojine (odnosno susvojine) na svoje ime na stanu u Republici Srbiji (npr. ugovor, pravosnažnu sudsku odluku, sporazum o deobi...).

S tim u vezi, kada je kupac stana supružnik lica na čije je ime uknjižen stan, Ministarstvo finansija dalo je mišljenje broj 430-03-00018/2008-04 od 22.02.2008. godine:

„U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a uzi-majući u obzir odredbe Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), prema našem mišljenju, pravo na poresko oslobođenje iz čl. 31a i 31b Zakona o porezima na imovinu,

odnosno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost iz člana 56a Zakona o PDV, može da ostvari kupac prvog stana koji, pored ostalih propisanih uslova, od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritori-ji Republike Srbije, što znači da nije imao pravno valjan pravni osnov za sticanje prava svojine (odnosno susvoji-ne) na svoje ime na stanu u Republici Srbiji (npr. ugo-vor, pravosnažnu sudsku odluku, sporazum o deobi...), nezavisno od toga da li supružnik tog kupca „ima na svoje ime uknjižen” stan”. •

ODGOVORI NA PITANJA PRETPLATNIKA SA ASPEKTA ZAKONA O POREZIMA

NA IMOVINU

Pitanje: Da li preduzetnik koji obavlja delatnost u radionici (lokalu) koji se nalazi u prizemlju kuće u kojoj inače i živi, koji nije unet u poslovnu imovinu preduzetni-ka a poresku prijavu za evidentiranje poreza na imo-vinu je podneo pre više godina kada je i stekao pravo svojine (nasledio od svog oca) na kući samim tim i na lokalu ima obavezu da podnese PPI-2 po novom zakonu. Inače porez na imovinu redovno plaća kao fizičko lice po rešenju Uprave prihoda.

Odgovor U skladu sa članom 4. stav 4. tačka 3) Zakona o po-

rezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), fizič-ko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatno-sti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana - u odnosu na imovinu koja nije evi-dentirana u njegovim poslovnim knjigama, smatra se obveznikom poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige. Za svu imovinu obveznika koji ne vode poslovne

knjige poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu podnose se na Obrazac PPI-2 - Poreska prijava za utvrđi-vanje poreza na imovinu obrascu (dalje: Obrazac PPI-2) a porez im se utvrđuje rešenjem jedinice lokalne samouprave nadležne prema mestu nepokretnosti za koju se porez utvr-đuje i plaća.

S tim u vezi, kada je fizičko lice nasleđem steklo ne-pokretnost pre više godina, o čemu je podnelo poresku prijavu na obrascu PPI-2 i porez na imovinu plaća po re-šenju, pri čemu deo kuće koristi kao poslovni prostor - lokal za obavljanje preduzetničke delatnosti (od sti-canja imovine ili nakon toga), koji nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama, za taj poslovni prostor ne vrši samooporezivanje već mu se i za 2014. godinu porez utvrđuje rešenjem. Obveznik poreza nije dužan da pod-nosi „novu” poresku prijavu za predmetni objekat, pa ni za njegov deo u kome obavlja delatnost, osim u jednom od sledećih slučajeva:

- ako je na toj imovini došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze o kojima nisu sadržani po-daci u podnetoj prijavi (na primer, ako je obveznik stanovao u objektu pa je promenio prebivalište zbog čega više nema pravo na poreski kredit, ako je obve-znik izvršio dogradnju objekta zbog čega je površina za

VIII OSTALI POREZI


oporezivanje veća od površine za koju se porez do tada utvrđivao i sl),

- ako se ta nepokretnost nalazi na teritoriji jedinice lokal-ne samouprave koja je odlukom obavezala poreske obve-znike koji ne vode poslovne knjige da podnesu poreske prijave i za imovinu za koju su pre 1. januara 2014. godine podneli poresku prijavu i za imovinu za koju prijavu nisu podneli. Na primer, Grad Subotica je do-neo odluku u tom smislu, pa su obveznici koji ne vode poslovne knjige bili dužni da do isteka roka propisanog tom odlukom podnesu „nove” poreske prijave. Osnov za donošenje takve odluke sadržan je u članu 36. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 47/2013).

Pitanje: Privredno društvo je obveznik poreza na imovinu za građevinsko zemljište i mrežu namenjenu protoku vode za piće koja je izgrađena ispod tog zemljišta. Ima li obveznik pravo na poresko oslobođenje za ze-mljište iznad tog objekta?

Odgovor: Odredbom člana 12. stav 1. tačka 8) Zakona propisano

je poresko oslobođenje za zemljište - za površinu pod objek-tom na koji se porez na imovinu plaća, osim na zemljište pod skladišnim ili stovarišnim objektom.

Prema tome, nema zakonskog osnova da se pravo na oslobođenje od poreza na imovinu ostvari za zemljište iznad objekta na koji se porez na imovinu plaća.

Pitanje: Preduzetniku je za objekat nastala poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu pre više godina i porez mu je utvrđivan rešenjem. U toku 2014. godine obve-znik je taj objekat evidentirao u poslovnim knjigama. Da li poresku osnovicu za 2014. godinu za period od evidentiranja nepokretnosti u poslovnim knjigama čini nabavna vrednost?

Odgovor: Prema odredbi člana 7. stav 9. Zakona, za nepokretnost

koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku go-dine za koju se utvrđuje porez na imovinu (dalje: poreska godina) osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obvezni-ka, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stava 10. ovog člana.

Prema tome, nabavna vrednost je osnovica poreza na imovinu samo za nepokretnost za koju je obvezniku koji vo-di poslovne knjige poreska obaveza nastala u toku poreske godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.

Imajući u vidu da je preduzetnik fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i da je imovina pre-duzetničke radnje u stvari imovina fizičkog lica - predu-zetnika (jer radnja nema pravni subjektivitet), evidentira-njem objekta u poslovnim knjigama preduzetniku nije nastala poreska obaveza za taj objekat. Poreska obaveza tom licu nastala je pre više godina i postoji i dalje, ob-veznik je nepromenjen (to je fizičko lice), a samo se me-nja način utvrđivanja poreza: od evidentiranja objekta u poslovnim knjigama preduzetnik vrši samooporezivanje, na osnovicu (iz člana 7. stav 1. do 8. i stav 10. Zakona) i po stopi po kojoj porez plaćaju obveznici koji vode poslovne knjige, a ne po nabavnoj vrednosti.

Pitanje: Obveznik PDV je u toku 2014. godine prodao vino-grad drugom licu. Vinograd je evidentiran u poslov-nim knjigama obveznika kao stalno sredstvo za po-trebe obavljanja njegove delatnosti. Za sve nabavke dobara i usluga po računima dobavljača obveznik je koristio pravo na odbitak prethodnog poreza u skla-du sa članom 28. Zakona o porezu na dodatu vred-nost. Da li se na prenos prava svojine na toj nepo-kretnosti plaća PDV ili porez na prenos apsolutnih prava?

Odgovor:

Prenos uz naknadu prava svojine na zemljištu na ko-me se nalaze zasadi vinograda predmet je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. Danom overe ugo-vora o kupoprodaji za taj prenos nastaje poreska obaveza, pa je prodavac dužan da u roku od 30 dana od dana overe ugo-vora podnese Obrazac PPI-4 - Poreska prijava za utvrđi-vanje poreza na prenos apsolutnih prava (dalje: Obrazac PPI-4). Porez se utvrđuje rešenjem poreskog organa.

Naime, porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos prava svojine na nepokretnosti na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (član 23. stav 1. tačka 1) i član 24a tačka 1) Zakona). Promet zemljišta oslobođen je PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon- dalje: Zakon o PDV). Vinograd je zasad na zemljištu, pa je reč o sporednoj isporuci koja se vrši uz isporuku dobara (a na koju se ne plaća PDV), te se prema članu 4. stav 6. Zakona o PDV smatra da je izvršena jedna isporuka dobara. Kako se navedeni promet zemljišta ne plaća PDV, taj prenos je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava saglasno navedenim odredba-ma Zakona. •

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII


Radi pravilnog razgraničenja rashoda i prihoda iz-među dva obračunska perioda koriste se računi aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. Evi-

dentiranje na računima razgraničenja se zasniva na načelu nastanka poslovnih događaja u skladu sa kojim se učinci poslovnih promena i drugih događaja priznaju u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati) i evidentiraju se u poslovnim knjigama i uključuju u finansijske izveštaje u periodima na koji se odnose.

Predmet ovog komentara su računi aktivnih vremen-skih razgraničenja, izuzev računa 288 - Odložena poreska sredstva.

U skladu sa članom 22. Pravilnika o kontnom okvi-ru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 - dalje: Pravilnik) na računima grupe 28 - Aktiv-na vremenska razgraničenja ( AVR), iskazuju se troškovi plaćeni u toku poslovne godine koji se odnose na nared-nu poslovnu godinu i prihodi po osnovu kojih su nastali

troškovi u tekućoj godini, a koji nisu fakturisani za tekuću godinu. Dakle, na računima aktivnih vremenskih razgrani-čenja iskazuju se:

• unapred plaćeni troškovi, • obračunati a nenaplaćeni prihodi. U skladu sa Pravilnikom, propisani su sledeći analitički

računi koji se koriste za razgraničenje prihoda i rashoda iz-među dva obračunska perioda:

• račun 280 - Unapred plaćeni troškovi, • račun 281 - Potraživanja za nefakturisani prihod, • račun 282 - Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza i • račun 289 - Ostala aktivna vremenska razgraničenja.

Račun 280 - Unapred plaćeni troškovi

Na računu 280 - Unapred plaćeni troškovi iskazuju se troškovi koji su unapred plaćeni za naredni/e obračun-ske periode, kao što su zakupnine, osiguranje, pretplata na stručne časopise i dr.

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE AKTIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIČENJA

Primena računa grupe 28

Primer 1: računovodstveno evidentiranje unapred plaćenih troškova

1) Društvo daje u zakup poslovni prostor na period od godinu dana. Ugovorena zakupnina je 50.000 dinara mesečno bez PDV. Ugovorom je utvrđeno da se zakupnina plaća unapred za celu godinu. Zakupac je platio zakupninu za period od 1.10.2014. do 30.9.2015. u iznosu od 600.000 dinara i PDV u iznosu od 120.000 dinara.

2) Primljen je račun na ime pretplate za stručnu literaturu za narednu 2015. godinu u iznosu od 58.000 dinara plus 10% PDV u iznosu od 5.800 dinara.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 280 Unapred plaćeni troškovi 600.000

270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi 120.000 435 Dobavljači u zemlji 720.000 po ugovoru o zakupu



R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1a) 533 Troškovi zakupnina (3 meseca x 50.000 din.) 150.000 280 Unapred plaćeni troškovi 150.000 za troškove zakupa tekuće godine 2) 280 Unapred plaćeni troškovi 58.000

270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi 5.800

435 Dobavljači u zemlji 63.800 pretplata na stručni časopis

3) U narednoj godini biće priznati pripadajući deo troškova zakupa i kao trošak pretplate na stručne časopise.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 3) 533 Troškovi zakupnina (9 meseci x 50.000 din.) 450.000

280 Unapred plaćeni troškovi 450.000 za troškove zakupa 3a) 559 Ostali nematerijalni troškovi 58.000 280 Unapred plaćeni troškovi 58.000 troškovi pretplate na stručni časopis

Račun 281 - Potraživanja za nefakturisani prihod

Na računu 281 - Potraživanja za nefakturisani prihod, iskazuju se prihodi tekućeg perioda koji nisu mogli biti fakturi-sani, a za koje su nastali troškovi u tekućem periodu. Nakon izdavanja fakture potraživanje sa računa 281 se reklasifikuje na odgovarajući račun kupaca ili drugih potraživanja.

Evidentiranje na ovom računu proizlazi iz osnovnih pravila priznavanja prihoda i rashoda definisanih u Konceptualnom okviru za finansijsko izveštavanje („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014). Suština je da se rashodi priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti između nastalih troškova i realizacije pojedinačnih stavki prihoda. Taj proces, koji se uobičajeno naziva uparivanjem rashoda sa prihodima, sastoji se od istovremenog ili kombinovanog priznavanja prihoda i rashoda koji rezultiraju iz istih transakcija ili događaja. Dakle, ukoliko su nastali troškovi u jednom obračunskom periodu u tom period treba izvršiti i priznavanje povezanih prihoda koji su direktan rezultat nastalih troškova. Istovremeno sa priznavanjem priho-da vrši se i priznavanje potraživanja za nefakturisani prihod, ali pod uslovom da je verovatno da će na osnovu takvog potra-živanja biti ostvarene ekonomske koristi (što znači da će potraživanje biti stvarno fakturisano i naplaćeno. Nakon izdavanja fakture potraživanje se sa računa 281 reklasifikuje na odgovarajući račun kupaca ili drugih potraživanja.

Neke od situacija u kojima se vrši priznavanje potraživanja za nefakturisani prihod su: • ugovorom o zakupu predviđeno je plaćanje zakupnine i izdavanje računa po isteku tromesečnog, šestomesečnog perioda

koji se odnose na dva obračunska perioda (npr. od 1. novembra do 31. januara. U tom slučaju se na dan bilansa stanja vrši priznavanje prihoda za novembar i decembar bez izdate fakture);

• potraživanje za kamatu kada obračun kamate nije dostavljen; • potraživanje po zahtevu, za povraćaj plaćene akcize, stimulacije, a kada rešenje još uvek nije stiglo; • priznavanja prihoda i potraživanja po osnovu ugovora o izgradnji; • Priznavanje prihoda po osnovu ugovora o nedovršenim uslugama. Kada se rezultat neke transakcije koja uključuje pružanje

usluga, ne može pouzdano izmeriti, prihodi se priznaju samo u visini priznatih rashoda koji se mogu nadoknaditi. Kada se rezultat neke transakcije koja uključuje pružanje usluga može pouzdano izmeriti, prihod povezan sa tom transakcijom se priznaje prema stepenu dovršenosti te transakcije na kraju izveštajnog perioda.



Primer 2: računovodstveno evidentiranje potraživanja za nefakturisan prihod od zakupa

1) Ugovorom o zakupu ugovoreno je izdavanje periodičnih računa za vremenski period od tri meseca. Zakupac ima obavezu plaćanja u roku od pet dana od dana fakturisanja. Ugovor o zakupu primenjuje se od 1. novembra tekuće do 31. januara naredne godine. Datum prometa usluge je 31. januar naredne godine. Ugovorena mesečna zakupnina je 100.000 dinara uvećano za PDV po stopi od 20%.

2) Izdata je faktura za zakup 31. januara naredne godine.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 281 Potraživanja za nefakturisan prihod 200.000

650 Prihodi od zakupnina 200.000 priznavanje prihoda od zakupnina za novembar i decembar 2) 204 Kupci u zemlji 360.000 470 Obaveze za PDV po opštoj stopi 60.000 281 Potraživanja za nefakturisan prihod 200.000

650 Prihodi od zakupnina 100.000 po fakturi za zakup

Objašnjenje promene 2): u januaru mesecu kada je izdata faktura za tri meseca unazad, izvršeno je priznavanje prihoda za januar mesec i zatvaranje potraživanja za nefakturisan prihod.

Primer 3: računovodstveno evidentiranje potraživanja za nefakturisan prihod za povraćaj akcize

1) Društvo je podnelo zahtev nadležnom Poreskom organu za povraćaj akcize za gorivo u iznosu od 157.000 dinara ali reše-nje nije primljeno do isteka obračunskog perioda.

2) Rešenje i sredstva su primenjeni u narednom obračunskom periodu.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 281 Potraživanja za nefakturisan prihod 157.000

640 Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 157.000

za utvrđeno pravo na refakciju 2) 204 Kupci u zemlji 157.000 281 Potraživanja za nefakturisan prihod 157.000

za naplaćenu refakciju za gorivo

Račun 282 - Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza

Na računu 282 - Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza, iskazuju se plaćeni transakcioni troškovi po osnovu pri-mljenih kredita i emitovanih dužničkih instrumenata koji se, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014) i drugim relevantnim MRS/MSFI, vode po amortizovanoj vrednosti, primenom efektivne kamatne stope. Ovi troškovi terete rashode u periodu otplate kredita ili drugih dužničkih instrumenata. Osnovna svrha ovog računa je da se na njemu evidentiraju troškovi tran-sakcije koji su sastavni deo obaveze po osnovu primljenih kredita i emitovanih dužničkih instrumenata. Dakle, ovi troškovi ne terete obračunski period u kome je uzet kredit, odnosno izvršeno plaćanje transakcionih troškova, već se vrši vremensko



razgraničenje troškova. Tokom perioda otplate, pripadajući deo sa računa 282 se reklasifikuje na odgovarajuće račune rasho-da. Iznos koji se reklasifikuje se dobija tako što se ukupan iznos plaćenih troškova podeli sa brojem meseci otplate kredita.

Primer 4: računovodstveno evidentiranje razgraničenih transakcionih troškova

1) Društvo je dobilo dugoročni kredit od banke u iznosu od 100.000.000 dinara, sa rokom vraćanja od pet godina. Obra-čunati su troškovi obrade kreditnog zahteva od strane banke koji iznose 0,5% od odobrenog kredita, što iznosi 500.000 dinara, koji su obustavljeni prilikom isplate kredita. Kredit je uplaćen na tekući račun društva 30. septembra tekuće go-dine. U skladu sa ugovorom, rate dospevaju mesečno. Obračunati iznos za tri meseca tekuće godine (oktobar, novembar i decembar) iznosi 25.000 dinara (500.000/60 x 3).

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 241 Tekući (poslovni) računi 99.500.000 282 Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza 500.000 414 Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 100.000.000

za uplaćeni kredit i troškove obrade 1a) 569 Ostali finansijski rashodi 25.000 282 Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza 25.000

za razgraničenje troškova obrade

Račun 289 - Ostala aktivna vremenska razgraničenja

Prema Pravilniku, na računu 289 - Ostala aktivna vremenska razgraničenja, iskazuju se ostala aktivna vremenska razgraničenja koja nisu iskazana na drugim računima grupe 29.

U praksi, pojedina društva, korisnici finansijskog lizinga primenjuju sledeći postupak prilikom evidentiranja fakture davaoca lizinga: evidentiraju ukupne obaveze po osnovu lizinga na kontu 416 (glavnica plus kamata), uz vremensko razgra-ničenje kamate, stavom za knjiženje 289/416. Po dospeću lizing rate, odgovarajući iznos dospele kamate se, sa računa 289 isknjižava i evidentira na rashode kamata (račun 562). Ukoliko korisnik lizinga vrši na ovakav način knjiženje u toku godine, bitno je da prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja isključi obračunatu kamatu budućeg perioda iz aktive i pasive bilansa stanja tako što će se izvršiti storniranje obračunate, a nedospele kamate sa računa 289 i 416. Nakon otvaranja poslovnih knjiga za naredni obračunski period, iznosi obračunate lizing naknade mogu da se ponovo evidentiraju na račune 289 i 416.

Primer 5: računovodstveno evidentiranje na računu ostala aktivna vremenska razgraničenja

Lizing kuća je ispostavila fakturu društvu u skladu sa ugovorom o finansijskom lizingu mašine. Elementi fakture su sledeći:

R. br. OPIS Dinara

1. Nabavna vrednost opreme 1.000.000

2. PDV 200.000

3. Bruto nabavna vrednost (1+2) 1.200.000

4. Ukupna kamata 247.300

U slučaju da društvo odluči da primenjuje račun 289 knjiženje bi bilo sledeće:



R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 026 Nekretnine, postrojenja, oprema u pripremi 1.000.000

270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 200.000

289 Ostala aktivna vremenska razgraničenja (kamata) 247.300 416 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 1.447.300

po fakturi lizing kuće i razgraničenje kamate budućeg perioda

2) Plaćena je I rata u iznosu od 21.150 dinara od čega se na glavnicu odnosi 14.250 dinara, a na kamatu 6.900 dinara.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 2) 416 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 14.250 562 Rashodi kamata 6.900 241 Tekući (poslovni) računi 21.150

za plaćanje I ratu 2a) 416 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 6.900 289 Ostala aktivna vremenska razgraničenja (kamata) 6.900

za zatvaranje pripadajućeg dela razgraničenja za kamatu

3) Na dan bilansa izvršiti storniranje obračunate a nedospele kamate u iznosu od 240.400 dinara (247.300-6.900)

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 3) 416 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 240.400 289 Ostala aktivna vremenska razgraničenja (kamata) 240.400

storniranje razgraničene kamate na dan bilansa

4) Naredne godine pod 1.1. izvršeno je ponovno uknjižavanje stornirane kamate.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 4) 289 Ostala aktivna vremenska razgraničenja (kamata) 240.400 416 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 240.400

ponovno uknjižavanje razgraničene kamate pod 1.1.



U skladu sa članom 38. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl.

glasnik RS”, br. 95/2014 - dalje: Pravilnik) na računima grupe 49 - Pasivna vremenska razgraničenja (PVR), iskazuju se unapred naplaćeni, odnosno obračunati prihodi i troškovi tekućeg perioda za koje nije primljena isprava, ili kad obaveza plaćanja nastaje u budućem periodu, kao i odložene poreske obaveze.

Predmet ovog komentara su računi pasivnih vremenskih razgraničenja, izuzev računa 498 - Odložene poreske obaveze.

Evidentiranje na ovim računima omogućava da se na odgovarajući način rasporede troškovi i prihodi vezani za period za koji se odnose, kako bi u svakom obračunskom

periodu bili prikazani samo troškovi i prihodi koji se od-nose na posmatrani period. Dakle, na računima pasivnih vremenskih razgraničenja iskazuju se:

• unapred obračunati troškovi, • unapred naplaćeni prihodi. U skladu sa Pravilnikom, propisani su sledeći analitički

računi koji se koriste za razgraničenje rashoda i prihoda iz-među dva obračunska perioda:

• 490 - Unapred obračunati troškovi, • 491 - Unapred naplaćeni prihodi, • 494 - Razgraničeni zavisni troškovi nabavke, • 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije, • 496 - Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja, • 499 - Ostala pasivna vremenska razgraničenja.

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE PASIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIČENJA

Primena računa grupe 49

Račun 490 - Unapred obračunati troškovi

Na računu 490 - Unapred obračunati troškovi, iskazuju se obračunati troškovi koji terete tekući obračunski period, a nisu fakturisani, kao što su obračunati troškovi zakupnine, grejanja, obračunate kamate, premija osiguranja i ostali troškovi koji nisu fakturisani u periodu na koji se odnose.

Primer 1:

1) Društvo ima obavezu za kamatu po ugovoru o kreditu koja dospeva kvartalno. Društvo nije dobilo kamatni obračun na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ali je u skladu sa ugovorom o kreditu izvršilo obračun i ukalkulisavanje kamate u iznosu od 98.000 dinara.

2) Društvo je u skladu sa ugovorom sa dobavljačem izvršilo obračun i ukalkulisavanje zatezne kamate u iznosu od 12.300 dinara na dan bilansa.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 562 Rashodi kamata 98.000 490 Unapred obračunati troškovi 98.000

za obračunatu kamatu po kreditu



R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 2) 562 Rashodi kamata 12.300 435 Dobavljači u zemlji 12.300

za obračun zatezne kamate na dan bilansa

Račun 491 - Unapred naplaćeni prihodi Na računu 491 - Unapred naplaćeni prihodi, iskazuju se naplaćeni ili obračunati prihodi u tekućem periodu koji se

odnose na naredni obračunski period.

Primer 2:

1) Društvo daje u zakup poslovni prostor na period od godinu dana. Ugovorena je zakupnina 50.000 dinara mesečno bez PDV. Ugovorom je utvrđeno da se zakupnina plaća unapred za celu godinu. Zakupac je platio zakupninu za period od 1.10.2014. godine do 30.9.2015. godine u iznosu od 600.000 dinara i PDV u iznosu od 120.000 dinara.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 204 Kupci u zemlji 720.000

470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 120.000

491 Unapred naplaćeni prihodi 600.000 za unapred naplaćenu zakupninu 1a) 491 Unapred naplaćeni prihodi 150.000 650 Prihodi od zakupnina 150.000

za prihode od zakupa tekuće godine

Račun 494 - Razgraničeni zavisni troškovi nabavke Na računu 494 - Razgraničeni zavisni troškovi nabavke, iskazuju se zavisni troškovi nabavke osnovnih sredstava, robe,

materijala, rezervnih delova i sl. koji nisu fakturisani u momentu knjiženja nabavke. Po dobijanju fakture za stvarne troškove nabavke zadužuje se ovaj račun u korist odgovarajućeg računa obaveza.

Primer 3:

1) Društvo je izvršilo nabavku robe, o čemu je primljena faktura na 240.000 dinara (200.000+pdv 40.000). Za transport je angažovano drugo društvo za ugovorene troškove prevoza od 10.000 dinara. Nije primljena faktura od prevoznika.

2) Od prevoznika je stigla faktura na ugovoreni iznos. Prevoznik nije obveznik PDV.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 130 Obračun nabavke robe 210.000 270 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi 40.000 435 Dobavljači u zemlji 240.000 494 Razgraničeni zavisni troškovi nabavke 10.000

za troškove nabavke po kalkulaciji



2) 494 Razgraničeni zavisni troškovi nabavke 10.000 435 Dobavljači u zemlji 10.000

po fakturi za prevoz

Račun 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije

Na računu 495 - Odloženi prihodi i primljene donacije, iskazuju se primljene donacije i državna davanja u skladu sa Me-đunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014) i ostalim relevantnim MRS/MSFI.

Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa društvu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti društva.

Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da društvo koje ima pravo da primi da-vanje treba da nabavi, izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva. Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. Ova državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja.

Državna davanja, se ne priznaju sve dok nije sigurno da će: - se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i - davanje biti primljeno.

Primer 4:

Na ime uslovljene donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 3.000.000 dinara. Kamion je stavljen u upotrebu januara 2014. godine. Obračunata godišnja amortizacija za 2014. godinu iznosi od 300.000 dinara, uz stopu amortizacije od 10%.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 023 Postrojenja i oprema 3.000.000

495 Odloženi prihodi i primljene donacije 3.000.000 za uslovljenu donaciju 2) 540 Troškovi amortizacije 300.000

0293 Ispravka vrednosti opreme 300.000 za obračun amortizacije 2a) 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 300.000

641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 300.000 prenos srazmernog dela u prihode u visini rashoda

Račun 496 - Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja

Na računu 496 - Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja, iskazuju se prihodi od naplate transakcionih troškova po osnovu datih kredita, kupljenih hartija od vrednosti i drugih plasmana koji se, u skladu sa MRS 39, vode po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope. Naplaćeni transakcioni troškovi knjiže se na teret tekućeg računa a u korist računa 496 i sukcesivno se prenose u prihode u periodu ili periodima naplate plasmana, odnosno realizacije finansijskog instrumenta.



Primer 5:

1) Društvo je odobrilo dugoročni zajam drugom pravnom licu u iznosu od 300.000 dinara na period od tri godine. Zajam je isplaćen sa tekućeg računa. U skladu sa ugovorom o zajmu društvo ima pravo na fiksni iznos od 12.000 dinara na ime administriranja u vezi navedenog zajma.

2) Na dan bilansa društvo je prenelo u prihode pripadajući deo po osnovu naplate administrativnih troškova.

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 1) 045 Dugoročni plasmani u zemlji i inostranstvu 300.000 241 Tekući (poslovni) računi 300.000

za odobreni zajam 1a) 241 Tekući (poslovni) računi 12.000 496 Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja 12.000

za transakcione troškove 2) 496 Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja 4.000 669 Ostali finansijski prihodi 4.000

za priznavanje pripadajućeg dela prihoda

Objašnjenje promene 1a) i 2): U trenutku naplate transakcionih troškova društvo će evidentirati razgraničeni prihod po osnovu potraživanja, koji će u periodu od tri godine koliko traje ugovor o zajmu preneti u prihode u iznosima od po 4.000 dinara.

Račun 499 - Ostala pasivna vremenska razgraničenja

Na računu 499 - Ostala pasivna vremenska razgraničenja, iskazuju se ostala pasivna vremenska razgraničenja koja nisu iskazana na posebnim računima u okviru grupe 49.

Primer 6:

1) Obveznik PDV je izvršio uplatu avansa drugom obvezniku za budući promet robe u iznosu od 354.000 dinara. 2) Do kraja poreskog perioda, primalac avansa je izdao avansni račun u kojem je iskazao poresku osnovicu od 283.200 dinara

i PDV u iznosu od 70.800 dinara. 3) Nakon izvršenog prometa robe, obveznik PDV je izdao konačni račun sa nekim od sledećih elemenata:

R. br. OPIS Iznos

1. Ukupna naknada 700.000

2. Uplaćeno po avansnom računu 283.200

3. PDV po opštoj stopi (20% od r. br. 1) 140.000

4. PDV na avans 70.800

5. Razlika PDV (r. br. 3 - 4) 69.200

6. Ukupno za plaćanje (r. br. 1 - 2 + 5) 486.000

4) Obaveza prema dobavljaču je plaćena sa tekućeg računa po odbitku avansa.



Knjiženje u poslovnim knjigama kupca

R. br.

Konto OPIS

Iznos duguje potražuje duguje Potražuje

1 2 3 4 5 6 1) 150 Dati avansi 354.000 241 Tekući (poslovni) račun 354.000

po izvodu sa tekućeg računa 2) 272 PDV u datim avansima po opštoj stopi 70.800 499 Ostala PVR 70.800

priznavanje prethodnog poreza po avansnom računu 3) 132 Roba u prometu na veliko 700.000 270 PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 69.200 499 Ostala PVR 70.800 435 Dobavljači u zemlji 840.000

po konačnom računu dobavljača 4) 435 Dobavljači u zemlji 840.000 150 Dati avansi 354.000 241 Tekući (poslovni) račun 486.000

za plaćene obaveze dobavljaču

5) U slučaju kod ovog knjiženja, da je avans dat krajem godine, a do datuma bilansa stanja nije izvršen promet, neophodno je sprovesti korektivno knjiženje da bi se eliminisao iznos PDV kako ne bi bio iskazan dva puta u bilansu stanja. Korektivno knjiženje na dan bilansa bi se sprovelo storno knjiženjem na sledeći način:

R. br.

Konto OPIS


1 2 3 4 5 6 5) (150) Dati avansi (70.800)

(499) Ostala PVR (70.800) korektivno knjiženje radi usklađivanja avansa



Na osnovu člana 13. stav 2. tačka 3. Zakona o raču-novodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013) i čla-na 18. stav 1. tačka 3. Zakona o Narodnoj banci

Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012), Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za davaoce finan-sijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 87/2014 - dalje: Od-luka) koja stupa na snagu 31. decembra 2014. godine.

Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kon-tnom okviru za davaoce finansijskog lizinga („Sl. gla-snik RS”, br. 46/2010 i 74/2012).

Odlukom je propisan Kontni okvir, kao i sadržina gru-pa računa i računa u Kontnom okviru za davaoce finansij-skog lizinga. Kontni okvir za davaoce finansijskog lizinga (dalje: Kontni okvir) odštampan je uz Odluku i njen je sastavni deo.

Davaoci finansijskog lizinga (dalje: davaoci lizinga) iskazuju stanje i promene imovine, kapitala i obaveza, ras-hode i prihode i utvrđuju rezultate poslovanja prema sadr-žini pojedinih računa u Kontnom okviru.

Stanje i promene imovine, kapitala i obaveza, prihodi i rashodi, kao i rezultati poslovanja, evidentiraju se na osnov-nim (trocifrenim) računima propisanim u Kontnom okvi-ru, u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standar-dima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (dalje: MRS/MSFI).

Račune propisane Kontnim okvirom davaoci lizinga mogu dalje da raščlanjavaju, prema svojim potrebama i u skladu sa ovom odlukom i drugim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije.

Pri sastavljanju finansijskih izveštaja na dan otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije, kao i u slučajevima sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja u toku trajanja tih postupaka, davaoci lizinga primenjuju odredbe Odluke, s tim što imovinu koja čini stečajnu masu vrednuju u visini očekivanog unovčenja u skladu s propisi-ma kojima se uređuju stečaj i likvidacija.

Odlukom su propisane sledeće klase računa za da-vaoce lizinga: • Klasa 0: Neuplaćene upisane akcije i udeli, stalna imovi-

na, dugoročna finansijska sredstva i potraživanja po osno-vu finansijskog lizinga, u okviru koje su propisane sledeće grupe računa:

- grupa 00 - Neuplaćene upisane akcije i udeli, - grupa 01 - Nematerijalna ulaganja, - grupa 02 - Sopstvene nekretnine, postrojenja i oprema, - grupa 03 - Dugoročna finansijska sredstva, - grupa 04 - Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

po ugovorima zaključenim na period duži od jedne godine,

- grupa 05 - Sredstva data u zakup; • Klasa 1: Zalihe, predmeti lizinga i ostala sredstva preuzeti

u zamenu za nenaplaćena potraživanja, predmeti lizinga, stalna sredstva namenjena prodaji i dati avansi, u okviru koje su propisane sledeće grupe računa:

- grupa10 - Zalihe materijala koji se troši u procesu pru-žanja usluga,

- grupa 11 - Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za ne-naplaćena potraživanja,

- grupa 12 - Ostala sredstva preuzeta u zamenu za nena-plaćena potraživanja,

- grupa 13 - Predmeti lizinga,

KOMENTAR NOVE ODLUKE O KONTNOM OKVIRU I SADRŽINI RAČUNA U KONTNOM

OKVIRU ZA DAVAOCE FINANSIJSKOG LIZINGA "Sl. glasnik RS", br. 87/2014

Stupa na snagu 31. decembra 2014. godine



- grupa 14 - Stalna sredstva namenjena prodaji i sred-stva poslovanja koje se obustavlja,

- grupa 15 - Dati avansi za predmete lizinga, - grupa 16 - Ostali dati avansi;

• Klasa 2: Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina, u okviru koje su propisane sledeće grupe računa:

- grupa 20 - Kratkoročna potraživanja po osnovu finan-sijskog lizinga,

- grupa 21 - Ostala potraživanja po osnovu posla finan-sijskog lizinga,

- grupa 22 - Potraživanja iz operativnog poslovanja, - grupa 23 - Kratkoročna finansijska sredstva, - grupa 24 - Gotovina, - grupa 25 - Potraživanja po osnovu davanja u zakup, - grupa 26 - Potraživanja po osnovu prodaje, - grupa 27 - Porez na dodatu vrednost, - grupa 28 - Aktivna vremenska razgraničenja;

• Klasa 3: Kapital, u okviru koje su propisane sledeće grupe računa:

- grupa 30 - Osnovni kapital, - grupa 32 - Rezerve, - grupa 33 - Revalorizacione rezerve i nerealizovani do-

bici i gubici, - grupa 34 - Neraspoređeni dobitak, - grupa 35 - Gubitak;

• Klasa 4: Dugoročna rezervisanja i obaveze, u okviru koje su propisane sledeće grupe računa:

- grupa 40 - Dugoročna rezervisanja, - grupa 41 - Dugoročne finansijske obaveze i ostale du-

goročne obaveze, - grupa 42 - Kratkoročne finansijske obaveze, - grupa 43 - Obaveze po osnovu posla finansijskog

lizinga, - grupa 44 - Obaveze po osnovu kamata i troškova

finansiranja, - grupa 45 - Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada

i drugih ličnih primanja, - grupa 46 - Ostale obaveze, - grupa 47 - Obaveze za porez na dodatu vrednost, - grupa 48 - Obaveze iz dobitka i druge dažbine, - grupa 49 - Pasivna vremenska razgraničenja;

• Klasa 5: Rashodi, u okviru koje su propisane sledeće gru-pe računa:

- grupa 50 - Rashodi kamata po osnovu posla finansij-skog lizinga,

- grupa 51 - Troškovi materijala koji se troši u procesu pružanja usluga i troškovi koji nastaju po osnovu posla finansijskog lizinga,

- grupa 52 - Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi,

- grupa 53 - Ostali troškovi poslovanja, - grupa 54 - Troškovi amortizacije i rezervisanja, - grupa 55 - Finansijski rashodi po osnovu kredita, za-

jmova, zakupa i prodaje, - grupa 56 - Ostali finansijski rashodi po osnovu posla

finansijskog lizinga, - grupa 57 - Ostali rashodi, - grupa 58 - Rashodi po osnovu obezvređenja imovine, - grupa 59 - Gubitak poslovanja koje se obustavlja i pre-

nos rashoda; • Klasa 6: Prihodi, u okviru koje su propisane sledeće grupe

računa:- grupa 60 - Prihodi od kamata po osnovu finansijskog

lizinga, - grupa 61 - Prihodi po osnovu posla finansijskog

lizinga, - grupa 62 - Prihodi po osnovu davanja u zakup, - grupa 63 - Dobici po osnovu prodaje predmeta lizinga

i ostalih sredstava, - grupa 64 - Ostali poslovni prihodi, - grupa 65 - Finansijski prihodi po osnovu kredita, za-

jmova, zakupa i prodaje, - grupa 66 - Ostali finansijski prihodi po osnovu posla

finansijskog lizinga, - grupa 67 - Ostali prihodi, - grupa 68 - Prihodi od umanjenja obezvređenja

imovine, - grupa 69 - Dobitak poslovanja koje se obustavlja i pre-

nos prihoda; • Klasa 7: Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha, u

okviru koje su propisane sledeće grupe računa: - grupa 70 - Otvaranje glavne knjige, - grupa 71 - Zaključak računa uspeha, - grupa 72 - Račun dobitka i gubitka, - grupa 73 - Zaključak računa stanja;

• Klasa 8: Vanbilansna evidencija, u okviru koje su propi-sane sledeće grupe računa:

- grupa 88 - Vanbilansna aktiva, - grupa 89 - Vanbilansna pasiva;

• Klasa 9: Slobodna klasa - davaoci lizinga nisu obavezni da vode evidenciju u okviru klase 9. •

dr Marina Protić



Na osnovu člana 26. stav 3. Zakona o računovod-stvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013) i člana 18. stav 1. tačka 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije

(„Sl. glasnik RS”, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012), Guverner Na-rodne banke Srbije je doneo Odluku o sadržaju i formi obrazaca finansijskih izveštaja za davaoce finansijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 87/2014 - dalje: Odluka) ko-ja stupa na snagu 31. decembra 2014. godine, i primenjuje se na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine.

Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Pravilnik o sadržaju i formi obrazaca finansijskih izve-štaja za davaoce finansijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 46/2010).

Odlukom se za davaoce finansijskog lizinga (dalje: da-vaoci lizinga) propisuju sadržaj i forma obrazaca finansij-skih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima:

- Bilans stanja, - Bilans uspeha, - Izveštaj o ostalom rezultatu, - Izveštaj o tokovima gotovine i - Izveštaj o promenama na kapitalu, kao i - sadržina napomena uz finansijske izveštaje. Obrasci finansijskih izveštaja za davaoce lizinga, kao i

prilozi 1, 2, 3, 4 i 5, odštampani su uz Odluku i njen su sastavni deo.

U vezi sa sadržinom pojedinih grupa računa i računa u obrascima finansijskih izveštaja za davaoce lizinga, postupa se prema odredbama Odluke o kontnom okviru i sadržini

računa u kontnom okviru za davaoce finansijskog lizin-ga („Sl. glasnik RS”, br. 87/2014).

Davalac lizinga unosi podatke na određene pozicije u koloni koja označava početno stanje prethodne godine (kolona 7 obrasca Bilans stanja) u slučajevima predviđenim Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 - dalje: MRS 1), odnosno kada:

- retrospektivno primenjuje računovodstvenu politiku; - retrospektivno prepravlja stavke u svojim finansijskim

izveštajima; - reklasifikuje stavke u svojim finansijskim izveštajima; - vrši retrospektivnu primenu, retrospektivno preprav-

ljanje ili reklasifikacije koji imaju materijalno značajan efekat na informacije u obrascu Bilans stanja na počet-ku prethodnog perioda.

U obrazac Bilans stanja upisuju se neto iznosi (sal-do na računu umanjen za pripadajući deo računa ispravke vrednosti). U obrasce finansijskih izveštaja za davaoce li-zinga iznosi se upisuju u hiljadama dinara, a broj akcija kao ceo broj.

Davalac lizinga kod kojeg je nastala statusna promena, ili nad kojim je otvoren postupak stečaja, odnosno likvi-dacije - Agenciji za privredne registre dostavlja godišnji fi-nansijski izveštaj u kojem se podaci prikazuju objedinjeno za ceo izveštajni period, u neto iznosu, nakon prebijanja rezultata pre i posle promene. Na svim obrascima stavlja se naznaka: „STATUSNA PROMENA”, „STEČAJ” ili „LIKVIDACIJA”.

Davalac lizinga koji je nastao osnivanjem posle statu-sne promene, odnosno prodajom u stečaju, podatke pri-

KOMENTAR NOVE ODLUKE O SADRŽAJU I FORMI OBRAZACA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

ZA DAVAOCE FINANSIJSKOG LIZINGA "Sl. glasnik RS", br. 87/2014

Primena na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine



kazuje kao novoosnovani davalac lizinga, s tim što se na svim obrascima stavlja oznaka „NOVO OSNIVANJE” ili „PRODAJA”.

Sadržina pozicija u obrascu Bilans stanja

U obrascu Bilans stanja, davalac lizinga unosi podatke u kolone od 4 do 7, pod oznakama AOP od 0001 do 0014 u aktivi i AOP od 0401 do 0417 u pasivi - prema sadržini grupa računa i računa označenih u koloni 1 tog obrasca.

Na pozicije pod oznakama AOP 0002, 0003, 0401 i 0402 podaci se unose prema objašnjenjima iz ove tačke.

Pod oznakom AOP 0002 - Finansijski plasmani ban-kama, iskazuju se navedeni plasmani, prema sadržini raču-na označenih u koloni 1, uključujući i oročene depozite kod banaka iskazane kao deo računa 238.

Pod oznakom AOP 0003 - Ostali finansijski plasmani i derivati, iskazuju se ostali finansijski plasmani i derivati, prema sadržini računa označenih u koloni 1, kao i deo ra-čuna 238 koji se ne odnosi na plasmane bankama.

Pod oznakom AOP 0401 - Finansijske obaveze po osnovu sredstava pozajmljenih od banaka i drugih finan-sijskih institucija, iskazuju se finansijske obaveze po osnovu sredstava pozajmljenih od banaka i drugih finansijskih in-stitucija, odnosno lica u finansijskom sektoru, prema sa-držini grupa računa i računa označenih u koloni 1. Lice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, po-krovitelj emisije hartija od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, bro-kersko-dilersko društvo, davalac lizinga, kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu.

Pod oznakom AOP 0402 - Ostale finansijske obaveze i derivati, iskazuju se navedene obaveze i derivati, prema sadržini grupa računa i računa označenih u koloni 1. Pod ostalim finansijskim obavezama podrazumevaju se ove oba-veze prema licima koja ne pripadaju finansijskom sektoru.

U kolonu 5 unose se podaci za period za koji se sastavlja finansijski izveštaj, u kolonu 6 podaci za krajnje stanje pret-hodne godine (početno stanje tekuće godine), a u kolonu 7 - podaci za početno stanje prethodne godine.

Ako su podaci iz prethodne godine korigovani u skladu s propisima, u kolone 6 i 7 unose se tako korigovani podaci.

Pri izradi finansijskih izveštaja na dan 31. decembar 2014. godine, davaoci lizinga su obavezni da u obrazac Bilans stanja unesu podatke o početnom stanju pret-hodne godine.

Sadržina pozicija u obrascu Bilans uspeha

U obrascu Bilans uspeha, davalac lizinga unosi podatke u kolone 5 i 6, prema sadržini grupa računa i računa ozna-čenih u koloni 1 tog obrasca.

Pod oznakama AOP od 1001 do 1030 iskazuju se pri-hodi i rashodi redovnog poslovanja;

Pod oznakama AOP 1031 i 1032 iskazuju se dobitak i gubitak perioda pre oporezivanja;

Pod oznakama AOP od 1033 do 1035 iskazuju se iznos poreza na dobit, iznos dobitka po osnovu odloženih poreza i iznos gubitka po osnovu odloženih poreza;

Pod oznakom AOP 1036 i 1037 iskazuju se neto dobi-tak i neto gubitak perioda posle oporezivanja;

Pod oznakom AOP 1038 i 1039 iskazuju se dobici i gubici po osnovu poslovanja koje se obustavlja u skladu s Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i pre-stanak poslovanja („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 - dalje: MSFI 5);

Pod oznakom AOP 1040 i 1041 iskazuju se dobitak i gubitak perioda;

Pod oznakom AOP 1042 - Dobitak koji pripada ma-tičnom pravnom licu, iskazuje se deo dobitka s pozicije AOP 1040 koji pripada matičnom pravnom licu, a pod oznakom AOP 1043 - Dobitak koji pripada vlasnicima bez prava kontrole - deo dobitka s pozicije AOP 1040 koji pri-pada vlasnicima bez prava kontrole.

Pod oznakom AOP 1044 - Gubitak koji pripada ma-tičnom pravnom licu iskazuje se deo gubitka s pozicije AOP 1041 koji pripada matičnom pravnom licu, a pod oznakom AOP 1045 - Gubitak koji pripada vlasnicima bez prava kontrole - deo gubitka s pozicije AOP 1041 koji pri-pada vlasnicima bez prava kontrole.

Pod oznakom AOP 1046 - Osnovna zarada po akciji, iskazuje se iznos osnovne zarade po akciji utvrđen u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 33 Zarada po akciji („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 - da-lje: MRS 33).

Pod oznakom AOP 1047 - Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji, iskazuje se iznos navedene zarade utvrđen u skladu s MRS 33.

Podaci se sa odgovarajućih računa označenih u koloni 1 unose tako što se u kolonu 6 (prethodna godina) unose podaci obračuna odgovarajućeg perioda prethodne godine, reklasifikovani u skladu sa strukturom podataka za tekući period, a u kolonu 5 (tekuća godina) - podaci s računa na kraju perioda za koji se obračun sastavlja.

Ako su podaci iz prethodne godine korigovani u skladu s propisima, u kolonu 6 unose se tako korigovani podaci.



Sadržina pozicija u obrascu Izveštaj o ostalom rezultatu

U obrascu Izveštaj o ostalom rezultatu, davalac lizinga unosi podatke u kolone 5 i 6, prema sadržini grupa računa označenih u koloni 1 tog obrasca.

U obrascu Izveštaj o ostalom rezultatu davalac lizinga iskazuje komponente ostalog sveobuhvatnog dobitka ili gu-bitka u skladu s: - MRS 1, - Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS

16 Nekretnine, postrojenja i oprema („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014),

- Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014),

- Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014) MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva,

- Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014),

- Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke podu-hvate („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014),

- Međunarodnim računovodstvenim standardom - MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmerava-nje („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014),

- Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja - MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014),

- MSFI 9 (koji nije preveden) i - drugim relevantnim MRS/MSFI, odnosno MSFI za MSP.

Pozicije obrasca iz ove tačke čine stavke prihoda i ras-hoda (uključujući i reklasifikacije usled korigovanja) koje nisu priznate u Bilansu uspeha, odnosno stavke koje se, prema zahtevima pojedinih MRS/MSFI, priznaju u okviru kapitala.

Pod oznakama AOP 2001 i 2002 iskazuju se dobitak perioda ili gubitak perioda koji su u Bilansu uspeha iskaza-ni pod oznakama AOP 1040 i 1041.

Pod oznakama AOP od 2003 do 2007 iskazuju se komponente ostalog rezultata koje ne mogu biti reklasi-fikovane u dobitak ili gubitak, a pod oznakama AOP od 2008 do 2015 - komponente ostalog rezultata koje mogu biti reklasifikovane u dobitak ili gubitak.

Pod oznakama AOP 2016 i 2017 iskazuju se dobitak ili gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda, obračunat primenom propisane stope poreza.

Pod oznakama AOP 2018 i 2019 iskazuje se ukupan pozitivan ili negativan ostali rezultat perioda.

Pod oznakama AOP 2020 i 2021 iskazuju se ukupan pozitivan ili negativan sveobuhvatni rezultat perioda (koji uključuje dobitak ili gubitak perioda iz Bilansa uspeha).

Pod oznakama AOP 2022 i 2023 iskazuju se ukupan pozitivan rezultat perioda koji pripada matičnom pravnom licu, odnosno vlasnicima bez prava kontrole, a pod oznaka-ma AOP 2024 i 2025 - ukupan negativan rezultat perioda koji pripada matičnom pravnom licu, odnosno vlasnicima bez prava kontrole.

Sadržina pozicija u obrascu Izveštaj o tokovima gotovine

Pod tokovima gotovine (novčanim tokovima), u smi-slu Odluke, podrazumevaju se naplate i isplate u gotovini i gotovinskim ekvivalentima preko poslovnih računa (di-narskih i deviznih), uključujući kompenzacije, asignacije i cesije sprovedene preko tih računa.

Prenosi gotovine i gotovinskih ekvivalenata između pojedinih računa u istom davaocu lizinga ne smatraju se tokovima gotovine.

Iznos priliva i odliva gotovine može se utvrditi na osno-vu evidencije o prilivima i odlivima u blagajni, na poslov-nim računima ili sa odgovarajućih računa Bilansa stanja, Bilansa uspeha i grupa računa i računa u knjigovodstvu da-vaoca lizinga. Davalac lizinga u napomenama uz finansijske izveštaje obavezno obelodanjuje šta je uključeno u gotovinu i gotovinske ekvivalente na početku i na kraju perioda.

Pri popunjavanju obrasca Izveštaj o tokovima gotovine, u kolonu 4 unose se podaci za odgovarajući period pret-hodne godine, a u kolonu 3 - podaci za tekuću godinu.

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Pod oznakom AOP 3001 - Prilivi gotovine iz poslov-

nih aktivnosti, upisuje se podatak o ukupnom prilivu goto-vine s pozicija pod oznakama AOP od 3002 do 3005.

Pod oznakom AOP 3002 - Prilivi po osnovu plasmana u finansijski lizing, iskazuju se podaci o prilivu gotovine u toku obračunskog perioda od primalaca lizinga po osnovu plaćanja rata lizing naknade, koja sadrži i kamatu.

Pod oznakom AOP 3003 - Prilivi i primljeni avansi po osnovu posla finansijskog lizinga, iskazuju se podaci o prilivu gotovine u toku obračunskog perioda po osnovu naplaćenih učešća, naknada i troškova od primaoca lizinga i avansi primljeni po tom osnovu.

Pod oznakom AOP 3004 - Prilivi po osnovu davanja u zakup i prodaje i ostali primljeni avansi, iskazuju se podaci o prilivu gotovine u toku obračunskog perioda po osnovu naplaćenih potraživanja od zakupaca i kupaca, kao i una-



pred naplaćeni iznosi i novčana obezbeđenja za obrtna sred-stva, osim za predmete lizinga.

Pod oznakom AOP 3005 - Ostali prilivi iz redovnog poslovanja, iskazuju se podaci o prilivu gotovine u toku obračunskog perioda od državnih organa po osnovu pre-mija, subvencija, dotacija i sl., po osnovu naplate prihoda od zakupnina, članarina i ostalih poslovnih prihoda, kao i naplate potraživanja od zaposlenih i ostalih potraživanja.

Pod oznakom AOP 3006 - Odlivi gotovine iz poslov-nih aktivnosti, upisuje se podatak o ukupnom odlivu goto-vine s pozicija AOP od 3007 do 3012.

Pod oznakom AOP 3007 - Isplate obaveza i avansi dati po osnovu posla finansijskog lizinga, iskazuju se iznosi izvr-šenih isplata isporučiocima predmeta lizinga u toku obra-čunskog perioda, po osnovu faktura, kao i iznosi unapred izvršenih isplata za nabavku predmeta lizinga.

Pod oznakom AOP 3008 - Isplate ostalih obaveza iz poslovanja i dati avansi, iskazuju se iznosi izvršenih isplata dobavljačima u toku obračunskog perioda, na ime drugih troškova poslovanja, kao i iznosi avansa plaćenih dobavlja-čima za buduće nabavke materijala, robe, energije i usluga.

Pod oznakom AOP 3009 - Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi, iskazuju se iznosi isplaćenih bruto zara-da, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda u toku obračun-skog perioda.

Pod oznakom AOP 3010 - Porez na dobit, iskazuju se iznosi akontacija poreza na dobit plaćenih u toku obra-čunskog perioda i po konačnom obračunu za prethodnu godinu, umanjeni za povraćaje izvršene u toku obračun-skog perioda.

Pod oznakom AOP 3011 - Plaćanja po osnovu ostalih javnih prihoda, iskazuju se iznosi isplata u toku obračun-skog perioda po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih poreza, carina i drugih dažbina.

Pod oznakom AOP 3012 - Ostali odlivi iz redovnog poslovanja, iskazuju se podaci o odlivu gotovine u toku obračunskog perioda iz redovnog poslovanja po drugim osnovima.

Pod oznakom AOP 3013 - Neto priliv gotovine iz po-slovnih aktivnosti, iskazuje se razlika između pozicija AOP 3001 i 3006.

Pod oznakom AOP 3014 - Neto odliv gotovine iz po-slovnih aktivnosti, iskazuje se razlika između pozicija AOP 3006 i 3001.

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja Pod oznakom AOP 3015 - Prilivi gotovine iz aktiv-

nosti investiranja, upisuje se podatak o ukupnom prilivu gotovine iz aktivnosti investiranja s pozicija AOP od 3016 do 3021.

Pod oznakom AOP 3016 - Prodaja akcija i udela, iska-zuje se iznos gotovine primljene u toku obračunskog perio-da po osnovu prodaje akcija i udela.

Pod oznakom AOP 3017 - Prodaja nematerijalnih ula-ganja, nekretnina, postrojenja, opreme i ostalih sredstava, iskazuje se iznos gotovine primljene u toku obračunskog perioda od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava.

Pod oznakom AOP 3018 - Prodaja finansijskih instru-menata, iskazuje se iznos gotovine primljene u toku obra-čunskog perioda po osnovu prodaje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, umanjen za isplate radi njihovog sticanja.

Pod oznakom AOP 3019 - Ostali prilivi iz aktivno-sti investiranja, iskazuje se iznos gotovine primljene u toku obračunskog perioda po osnovu ostalih aktivnosti investiranja.

Pod oznakom AOP 3020 - Primljene kamate iz aktiv-nosti investiranja, iskazuje se iznos gotovine primljene po osnovu kamata iz aktivnosti investiranja naplaćenih u toku obračunskog perioda.

Pod oznakom AOP 3021 - Primljene dividende i uče-šća u rezultatu, iskazuje se iznos gotovine primljene po ovom osnovu u toku obračunskog perioda.

Pod oznakom AOP 3022 - Odlivi gotovine iz aktiv-nosti investiranja, upisuje se podatak o ukupnom odlivu gotovine iz aktivnosti investiranja s pozicija AOP od 3023 do 3026.

Pod oznakom AOP 3023 - Kupovina akcija i udela, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obračunskog perio-da po osnovu sticanja akcija i udela.

Pod oznakom AOP 3024 - Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obračunskog perioda po osnovu pri-bavljanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava.

Pod oznakom AOP 3025 - Kupovina finansijskih in-strumenata, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obra-čunskog perioda po osnovu kupovine hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Pod oznakom AOP 3026 - Ostali odlivi iz aktivnosti investiranja, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obra-čunskog perioda po osnovu ostalih aktivnosti investiranja.

Pod oznakom AOP 3027 - Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja, iskazuje se razlika između pozicija AOP 3015 i 3022.

Pod oznakom AOP 3028 - Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja, iskazuje se razlika između pozicija AOP 3022 i 3015.



Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja

Pod oznakom AOP 3029 - Prilivi gotovine iz aktiv-nosti finansiranja, upisuje se podatak o ukupnom prilivu gotovine s pozicija AOP od 3030 do 3033.

Pod oznakom AOP 3030 - Uvećanje osnovnog kapi-tala, iskazuju se iznosi priliva gotovine u toku obračunskog perioda, po osnovu uplate akcija i drugih udela u osnovni kapital davaoca lizinga.

Pod oznakom AOP 3031 - Dugoročni i kratkoroč-ni krediti i zajmovi davaocu finansijskog lizinga, iskazuje se iznos priliva gotovine u toku obračunskog perioda, po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita i zajmova.

Pod oznakom AOP 3032 - Dugoročni i kratkoročni zajmovi davaoca finansijskog lizinga, iskazuje se iznos prili-va gotovine u toku obračunskog perioda po osnovu otplate dugoročnih i kratkoročnih zajmova.

Pod oznakom AOP 3033 - Ostali prilivi iz aktivnosti finansiranja, iskazuje se iznos priliva gotovine u toku obra-čunskog perioda po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja davaoca lizinga.

Pod oznakom AOP 3034 - Odlivi gotovine iz aktiv-nosti finansiranja, upisuje se podatak o ukupnom odlivu gotovine iz aktivnosti finansiranja s pozicija AOP od 3035 do 3039.

Pod oznakom AOP 3035 - Otkup sopstvenih akcija i udela, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obračunskog perioda za otkup sopstvenih akcija i udela.

Pod oznakom AOP 3036 - Dugoročni i kratkoroč-ni krediti i zajmovi davaocu finansijskog lizinga, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obračunskog perioda, po osnovu otplate dugoročnih i kratkoročnih kredita, zajmova i drugih obaveza.

Pod oznakom AOP 3037 - Dugoročni i kratkoročni zajmovi davaoca finansijskog lizinga, iskazuje se iznos odli-va gotovine u toku obračunskog perioda, po osnovu dugo-ročnih i kratkoročnih zajmova.

Pod oznakom AOP 3038 - Isplaćene dividende i učešća u rezultatu, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obra-čunskog perioda po osnovu dividendi i učešća u rezultatu.

Pod oznakom AOP 3039 - Ostali odlivi iz aktivnosti finansiranja, iskazuje se iznos odliva gotovine u toku obra-čunskog perioda po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja davaoca lizinga.

Pod oznakom AOP 3040 - Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja, iskazuje se razlika između pozicija AOP 3029 i 3034.

Pod oznakom AOP 3041 - Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja, iskazuje se razlika između pozicija AOP 3034 i 3029.

Zaključivanje izveštaja o tokovima gotovine Pod oznakom AOP 3042 - Svega prilivi gotovine, iska-

zuje se zbir iznosa na pozicijama AOP 3001, 3015 i 3029. Pod oznakom AOP 3043 - Svega odlivi gotovine, iska-

zuje se zbir iznosa na pozicijama AOP 3006, 3022 i 3034. Pod oznakom AOP 3044 - Neto priliv gotovine, iska-

zuje se razlika između iznosa na pozicijama AOP 3042 i 3043.

Pod oznakom AOP 3045 - Neto odliv gotovine, iska-zuje se razlika između iznosa na pozicijama AOP 3043 i 3042.

Pod oznakom AOP 3046 - Gotovina i gotovinski ekvi-valenti na početku obračunskog perioda, iskazuju se iznosi gotovine na dan 1. januara prethodne i tekuće godine.

Pod oznakom AOP 3047 - Pozitivne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine, iskazuje se iznos realizovanih pozitivnih kursnih razlika na dan bilansa.

Pod oznakom AOP 3048 - Negativne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine, iskazuje se iznos realizova-nih negativnih kursnih razlika na dan bilansa.

Pod oznakom AOP 3049 - Gotovina i gotovinski ekvi-valenti na kraju obračunskog perioda, iskazuje se iznos go-tovine na kraju obračunskog perioda (AOP 3044 - AOP 3045 + AOP 3046 + AOP 3047 - AOP 3048).

Sadržina pozicija u obrascu Izveštaj o promenama na kapitalu

U obrascu Izveštaj o promenama na kapitalu, davalac lizinga unosi podatke o stanju i promenama na kapitalu u kolone od 2 do 9.

Pod oznakama AOP od 4001 do 4496, davalac lizinga popunjava podatke sa odgovarajućih grupa računa i računa naznačenih u kolonama od 2 do 9, a na osnovu opisa pozi-cija datih u koloni 1, pod rednim br. od 1. do 62.

Napomene uz finansijske izveštaje

Napomene uz finansijske izveštaje sadrže opise ili de-taljnije raščlanjavanje iznosa prikazanih u Bilansu stanja, Bilansu uspeha, Izveštaju o ostalom rezultatu, Izveštaju o tokovima gotovine i Izveštaju o promenama na kapitalu, kao i dodatne informacije koje nisu prikazane u finan-sijskim izveštajima, u skladu sa zahtevima pojedinačnih MRS/MSFI u vezi sa obelodanjivanjem.

Napomene uz finansijske izveštaje posebno sadrže: 1) opšte informacije o davaocu lizinga (sedište, pravna for-

ma, opis poslovanja i glavnih aktivnosti, naziv matičnog pravnog lica i krajnjeg vlasnika matičnog pravnog lica,



podatak o prosečnom broju zaposlenih u toku godine na osnovu stanja krajem svakog meseca);

2) informaciju o usaglašenosti s nacionalnim propisima i MRS;

3) informaciju o korekciji početnog stanja po osnovu greš-ke i promena računovodstvenih politika;

4) informaciju o osnovima za vrednovanje pozicija koji su primenjeni u pripremi finansijskog izveštaja;

5) informaciju o računovodstvenim politikama koje su odabrane i primenjene na značajne poslovne promene i događaje. Napomene uz finansijske izveštaje obeležavaju se arap-

skim rednim brojevima, prema redosledu prikazivanja po-dataka u finansijskom izveštaju.

U okviru računovodstvenih politika za gotovinu i goto-vinske ekvivalente davalac lizinga navodi koje pozicije go-tovine i gotovinskih ekvivalenata su uključene u Izveštaj o tokovima gotovine.

Dodatna prikazivanja i obelodanjivanja sadrže:

1) dodatne informacije o pozicijama prikazanim u finan-sijskom izveštaju, prema redosledu obrazaca i pozicija u obrascima;

2) dodatna obelodanjivanja koja zahtevaju MRS/ MSFI (i koja treba prikazati po redosledu u MRS, odnosno MSFI). •

dr Marina Protić

KOMENTAR NOVE ODLUKE O OBLIKU I SADRŽAJU STATISTIČKOG IZVEŠTAJA ZA DAVAOCE FINANSIJSKOG LIZINGA

"Sl. glasnik RS", br. 87/2014 Stupa na snagu 31. decembra 2014. godine

Na osnovu člana 35. stav 4. Zakona o računovod-stvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013) i člana 18. stav 1. tačka 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije

(„Sl. glasnik RS”, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012), Guverner Narod-ne banke Srbije je doneo Odluku o obliku i sadržaju sta-tističkog izveštaja za davaoce finansijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 87/2014 - dalje: Odluka) koja stupa na snagu 31. decembra 2014. godine.

Odlukom je propisan obrazac statističkog izveštaja za davaoce finansijskog lizinga i sadržaj pozicija u tom obras-cu. Obrazac statističkog izveštaja odštampan je uz Odluku i njen je sastavni deo (Prilog 1). U obrazac statistički izveštaj iznosi se upisuju u hiljadama dinara, a broj akcija i zaposle-nih u celom broju.

U vezi sa sadržinom pojedinih grupa računa i računa u obrascu statističkog izveštaja, postupa se prema odredbama

Odluke o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za davaoce finansijskog lizinga („Sl. glasnik RS”, br. 87/2014).

Davalac finansijskog lizinga (dalje: davalac lizinga) kod kojeg je nastala statusna promena ili nad kojim je otvoren postupak stečaja, odnosno likvidacije Agenciji za privredne registre dostavlja godišnji finansijski izveštaj u kojem se po-daci prikazuju objedinjeno za ceo izveštajni period, u neto iznosu, nakon prebijanja rezultata pre i posle promene. Na svim obrascima stavlja se naznaka: „STATUSNA PROME-NA”, „STEČAJ” ili „LIKVIDACIJA”.

U obrascu statistički izveštaj, davalac lizinga unosi po-datke u tabele od I do X.

Podaci se unose u sve predviđene kolone, prema sadrži-ni grupa računa i računa označenih u tabeli.

U tabeli I. OPŠTI PODACI O DAVAOCU FINAN-SIJSKOG LIZINGA, pod oznakom AOP 9001 - Broj me-



seci poslovanja, unosi se broj meseci poslovanja u kalendar-skoj godini, kao ceo broj u intervalu od 1 do 12. Novoo-snovani davaoci lizinga ne popunjavaju kolonu 4.

Pod oznakom AOP 9002 - Oznaka za veličinu, unosi se oznaka za veličinu iz Obaveštenja o razvrstavanju, koju je davalac lizinga utvrdio na osnovu podataka iz finansij-skog izveštaja i kriterijuma propisanih članom 6. Zakona o računovodstvu.

Pod oznakom AOP 9003 - Oznaka za vlasništvo, unosi se statistička oznaka za vlasništvo: 2 za privatno, 4 za mešo-vito i 5 za državno vlasništvo.

Pod oznakom AOP 9004 - Broj stranih (pravnih ili fi-zičkih) lica koja imaju učešće u kapitalu, unosi se broj prav-nih ili fizičkih lica sa sedištem u inostranstvu koja imaju učešće u osnovnom kapitalu davaoca lizinga.

Pod oznakom AOP 9005 - Prosečan broj zaposlenih po osnovu stanja krajem svakog meseca, u kolonu 3 unosi se podatak utvrđen kao godišnji prosek brojčanog stanja za-poslenih na kraju svakog meseca u izveštajnoj godini, a u kolonu 4 broj zaposlenih u prethodnoj godini utvrđen na isti način. Godišnji prosek predstavlja zbir zaposlenih na kraju svakog meseca u toku obračunskog perioda, podeljen brojem meseci poslovanja. Broj zaposlenih iskazuje se kao ceo broj, bez decimala.

U tabeli II. BRUTO PROMENE NEMATERIJAL-NIH ULAGANJA I SOPSTVENIH NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME, pod oznakama AOP od 9006 do 9015 unose se podaci sa grupa računa 01 i 02 koji se tiču stanja na početku godine, promena u toku godine i stanja na kraju godine. U kolonu 4 unose se bruto vred-nosti, u kolonu 5 ispravka vrednosti, a u kolonu 6 neto vrednosti. Podaci koji se unose u kolonu 6 odgovaraju po-dacima iz Bilansa stanja, na sledeći način: AOP 9006 ko-lona 6 = AOP 0007 kolona 6; AOP 9010 kolona 6 = AOP 0007 kolona 5; AOP 9011 kolona 6 = AOP 0008 kolona 6 + AOP 0009 kolona 6; AOP 9015 kolona 6 = AOP 0008 kolona 5 + AOP 0009 kolona 5.

U tabeli III. STRUKTURA ZALIHA, pod oznakama AOP od 9016 do 9020 unosi se stanje s grupa računa od 10 do 16. Podaci uneti pod oznakom AOP 9021 odgovaraju zbiru podataka iz Bilansa stanja s pozicija AOP 0005 i 0013 - u koloni 5 za tekuću, odnosno u koloni 6 za prethodnu godinu.

U tabeli IV. STRUKTURA OSNOVNOG KAPITA-LA, pod oznakama AOP 9022, 9024, 9026 i 9027 unosi se stanje računa od 300 do 309, a pod oznakama AOP 9023, 9025 i 9028 unosi se deo iznosa s tih računa koji se odnosi na strani kapital. Pod oznakom AOP 9029 - Svega, unosi se iznos osnovnog kapitala koji odgovara podatku unetom u Bilans stanja pod oznakom AOP 0410 - u koloni 5 za tekuću, odnosno u koloni 6 za prethodnu godinu.

U tabeli V. STRUKTURA AKCIJSKOG KAPITALA, pod oznakama AOP 9030 i 9032 unosi se apsolutni broj običnih, odnosno prioritetnih akcija na kraju tekuće (kolo-na 4) i prethodne godine (kolona 5). Pod oznakama AOP 9031 i 9033 unosi se nominalna vrednost običnih, odno-sno prioritetnih akcija, dobijena množenjem broja akcija i nominalne vrednosti jedne akcije. Pod oznakom AOP 9034 unosi se ukupna nominalna vrednost akcija koja je jednaka iznosu akcijskog kapitala pod oznakom AOP 9022.

U tabeli VI. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE, pod oznakom AOP 9035 - Potraživanja u toku godine od društava za osiguranje za naknadu štete, unosi se ukupna vrednost odštetnih zahteva po osnovu naknada šteta od društava za osiguranje u toku godine (povećanje - dugovni promet bez početnog stanja računa 225).

Pod oznakom AOP 9036 - PDV - prethodni porez, unosi se ukupan godišnji iznos prethodnog PDV-a prema obračunu PDV-a i poreskim prijavama, dugovni promet bez početnog stanja s grupe računa 27, osim računa 279.

Pod oznakama AOP od 9037 do 9039 unosi se uku-pan godišnji iznos prema obračunu zarada i naknada zarada (potražni promet bez početnog stanja) s računa 450, 451 i 452.

Pod oznakom AOP 9040 - Obaveze za dividende, uče-šće u dobitku i lična primanja poslodavca, unosi se ukupan godišnji iznos obračunatih dividendi i učešća u dobitku prema raspodeli rezultata izvršenoj u toku godine (poveća-nje u toku godine - potražni promet bez početnog stanja) s računa 482 i 483. Na ovoj poziciji unosi se i eventualna akontaciona isplata međudividendi vlasnicima i članovima društva (račun 723).

Pod oznakom AOP 9041 - Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima, unose se obaveze za na-knade fizičkim licima po osnovu ugovora o delu, autorstvu, privremenim i povremenim poslovima, zastupanju i posre-dovanju, dopunskom radu i drugih ugovora uz naknadu - s računa 459 (potražni promet bez početnog stanja).

Pod oznakom AOP 9042 - Obaveze za PDV, unosi se ukupan godišnji iznos PDV-a prema obračunu PDV-a i po-reskim prijavama, potražni promet bez početnog stanja s grupe računa 47, osim računa 479.

U tabeli VII. DRUGI TROŠKOVI I RASHODI, u kolone 4 i 5 unose se podaci prema sadržini računa ozna-čenih u koloni 1.

Pod oznakom AOP 9044 - Troškovi materijala koji se troši u procesu pružanja usluga, goriva, maziva i energije, unosi se godišnji iznos izdataka za navedene svrhe, proknji-žen na računu 510.

Pod oznakom AOP 9045 - Troškovi rezervnih delova, alata i inventara, unosi se godišnji iznos izdataka za navede-ne svrhe, proknjižen na računu 511.



Pod oznakom AOP 9046 - Troškovi transportnih uslu-ga, unosi se godišnji iznos izdataka za transportne usluge pravnih lica i preduzetnika, proknjižen na računu 515.

Pod oznakom AOP 9047 - Troškovi premija osiguranja, unosi se godišnji iznos izdataka za premije osiguranja, osim premija po osnovu osiguranja života zaposlenih, proknjižen na računu 516.

Pod oznakom AOP 9048 - Troškovi sajmova, unosi se godišnji iznos izdataka koji nastaju u vezi sa izlaganjem na sajmovima i drugim izložbama u zemlji i inostranstvu, pro-knjižen na računu 517.

Pod oznakom AOP 9049 - Troškovi reklame i propa-gande, unosi se godišnji iznos izdataka za usluge po osnovu izvršene reklame i propagande, kao i za reklamni i propa-gandni materijal, proknjižen na računu 518.

Pod oznakom AOP 9050 - Troškovi intelektualnih usluga, unosi se godišnji iznos izdataka za navedene svrhe, proknjižen na računu 530.

Pod oznakom AOP 9051 - Troškovi reprezentacije, unosi se godišnji iznos izdataka za reprezentaciju, proknji-žen na računu 531.

Pod oznakom AOP 9052 - Troškovi platnog prometa, unosi se godišnji iznos izdataka za usluge platnog prome-ta i druge izvršene bankarske usluge, proknjižen na računu 533.

Pod oznakom AOP 9053 - Troškovi članarina, unosi se godišnji iznos izdataka za članarine za poslovna i druga udruženja, komore i zadružne saveze, proknjižen na računu 534.

Pod oznakom AOP 9054 - Troškovi zakupnina, osim troškova zakupnina zemljišta, unosi se godišnji iznos za-kupnina po osnovu ugovora o zakupu osnovnih sredstava (opreme, poslovnog, skladišnog, kancelarijskog i drugog prostora), proknjižen na računu 535 (deo).

Pod oznakom AOP 9055 - Troškovi zakupnina zemlji-šta, unosi se godišnji iznos zakupnine za zemljište uzeto u zakup prema ugovoru o zakupu, proknjižen na računu 535 (deo).

Pod oznakom AOP 9056 - Troškovi usluga održavanja, unosi se godišnji iznos izdataka za održavanje osnovnih sredstava, proknjižen na računu 536.

Pod oznakom AOP 9057 - Troškovi istraživanja i ra-zvoja, unosi se godišnji iznos izdataka za navedene svrhe, proknjižen na računu 537.

Pod oznakom AOP 9058 - Troškovi zarada i naknada zarada (bruto), unosi se stanje na računu 520.

Pod oznakom AOP 9059 - Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca, unosi se stanje na računu 521.

Pod oznakom AOP 9060 - Troškovi naknada fizičkim licima (bruto) po osnovu ugovora unosi se zbir stanja na računima 522, 523, 524 i 525.

Pod oznakom AOP 9061 - Troškovi naknada članovima upravnog odbora (bruto), iskazuju se ukupni troškovi nave-denih naknada, proknjiženi na računu 526.

Pod oznakom AOP 9062 - Ostali lični rashodi i na-knade, unosi se godišnji iznos izdataka za troškove ostalih ličnih rashoda i naknada, kao što su otpremnina za odlazak u penziju, jubilarne nagrade, naknade troškova smeštaja i ishrane na službenom putu, naknade troškova prevoza na službenom putu, naknade troškova prevoza na radno mesto i s radnog mesta, te naknade za smeštaj i ishranu na terenu, proknjižene na računu 529.

Pod oznakom AOP 9063 - Troškovi ostalih poreza i doprinosa, carina i drugih dažbina, unosi se godišnji iznos izdataka za poreze i doprinose, carinu i druge dažbine, koji se naknađuju na teret troškova, proknjižen na računu 538 (deo).

Pod oznakom AOP 9064 - Novčane kazne i penali, unosi se godišnji iznos izdataka za novčane kazne i penale, proknjižen na računu 538 (deo).

Pod oznakom AOP 9065 - Rashodi kamata po osnovu kredita, zajmova, zakupa i prodaje, unosi se zbir stanja na računima 550, 553 i 556.

Pod oznakom AOP 9066 - Negativne kursne razlike, unosi se zbir stanja na računima 551, 554, 557, 561, 564 i 567.

Pod oznakom AOP 9067 - Rashodi od efekata valutne klauzule, unosi se zbir stanja na računima 552, 555, 558, 562, 565 i 568.

Pod oznakom AOP 9068 - Rashodi po osnovu učešća u gubitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja, unosi se godišnji iznos izdataka za navedene svrhe, proknjižen na računu 559.

Pod oznakom AOP 9069 - Rashodi za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne, naučne i verske name-ne, za zaštitu čovekove sredine i za sportske namene, unosi se godišnji iznos izdataka za navedene svrhe proknjižen na analitičkim računima u okviru računa 579, i to na anali-tičkom računu na kojem se knjiže izdaci za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne, naučne i verske name-ne, za zaštitu čovekove sredine i za sportske namene, kao i na analitičkom računu na kojem se knjiže davanja u nov-čanom iznosu ili naturalnom obliku davalaca lizinga radi ublažavanja posledica elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja.

U tabeli VIII. DRUGI PRIHODI, u kolone 4 i 5 uno-se se podaci prema sadržini računa označenih u koloni 1.

Pod oznakom AOP 9071 - Prihodi od kamata po osno-vu zajmova, zakupa i prodaje, unosi se zbir stanja na raču-nima 650, 653 i 656.

Pod oznakom AOP 9072 - Pozitivne kursne razlike, unosi se zbir stanja na računima 651, 654, 657, 661, 664 i 667.



Pod oznakom AOP 9073 - Prihodi od efekata valutne klauzule, unosi se zbir stanja na računima 652, 655, 658, 662, 665 i 668.

Pod oznakom AOP 9074 - Prihodi po osnovu dividendi i učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ula-ganja, unosi se godišnji iznos, proknjižen na računu 659.

U tabeli IX. OSTALI PODACI, pod oznakom AOP 9076 - Obračunate carine i druge uvozne dažbine, unosi se ukupan godišnji iznos obračunatih carina i drugih uvoznih dažbina prema carinskoj i drugoj dokumentaciji u vezi sa uvozom.

Pod oznakom AOP 9077 - Državna dodeljivanja, unose se svi vidovi državne pomoći u novcu ili naturi, uključu-jući primanja bez uslovljene namene i bez direktne veze sa obavljenim uslugama davaoca lizinga, kao što su dotacije za novozaposlena lica, za zaštitu čovekove okoline i ugradnju odgovarajuće opreme, za istraživanje i razvoj, povraćaj po-reskih dažbina po osnovu izvoza i sl.

Pod oznakom AOP 9078 - Primljene donacije iz ino-stranstva i druga bespovratna sredstva, unose se donacije i sva ostala bespovratna sredstva u novcu ili naturi primljena od lica iz inostranstva u toku godine, u bruto iznosu. Obu-hvataju se ne samo prihodi od uslovljenih donacija (račun 646), već i donacije za koje ugovorom nije predviđen uslov niti namena i koje se knjiže u korist ostalih prihoda, kao i prihodi od naknada šteta od katastrofa i drugih nepredvi-đenih događaja (deo grupe računa 67). Ukidanje odloženih prihoda po osnovu donacija iz prethodnih godina - isklju-čuje se.

U tabeli X. STRUKTURA ISPLAĆENIH DIVI-DENDI I UČEŠĆA U DOBITKU, pod oznakama AOP od 9080 do 9087, u kolonu 4 unose se podaci o isplaćenim dividendama i učešćima u dobitku. •

dr Marina Protić

NAPLATA POTRAŽIVANJA IZ INOSTRANSTVA PO OSNOVU SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA I UGOVARANJE KLAUZULE O REŠAVANJU SPORA PUTEM SUDA

ILI ARBITRAŽE

Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), članom 4. predviđeno je da se izvoz i uvoz robe ili

usluga ugovoreni u devizama ili dinarima koji nisu naplaće-ni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od da-na izvršenog izvoza ili uvoza, kao i roba ili usluga unapred naplaćena, odnosno plaćena u devizama ili dinarima, koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se komercijalnim kreditima i zajmovima.

Članom 6. istog Zakona definisano je da rezident - prav-no lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu izvršiti prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu reali-

zovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga reziden-ta, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima.

Provere potencijalnog partnera pre zaključenja spoljnotrgovinskog ugovora

Pravno lice odnosno preduzetnik mora preduzeti sve mere pre zaključenja spoljnotrgovinskog ugovora u smislu zaštite svojih interesa u pogledu naplate izveze-ne robe u roku odnosno uvoza ugovorene robe plaćene unapred u roku. U tom smislu neizostavno treba posvetiti pažnju sledećim aspektima:



- proveri boniteta potencijalnog ili aktuelnog kupca iz inostranstva;

- proveri eventualno uočenih ili mogućih političkih, ko-mercijalnih i drugih rizika koji se odnose na zemlju sedi-šta partnera;

- proveri mogućnosti pribavljanja garancije za dobro izvrše-nje posla od partnera;

- proveri mogućnosti zaključenja ugovora po osnovu tran-sakcije koja je praćena osiguranjem, bilo stranog osigura-vača, bilo domaćeg osiguravača;

- proveri mogućnosti osiguranja izvoznog potraživanja kod agencije u zemlji sedišta nadležnoj za osiguranje izvoznih poslova - u Republici Srbiji to je Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI;

- sagledavanju mogućnosti prevazilaženja problema mirnim putem odnosno pregovorima sa partnerom;

- sagledavanju mogućnosti prodaje odnosno ustupanja po-traživanja drugom pravnom licu u zemlji sedišta inicijal-nog partnera.

Ukoliko ni jedna od navedenih mogućnosti ne omogući rešavanje problema, pravno lice ili preduzetnik, a uz po-štovanje odredbi Zakona, se moraju odlučiti na pokretanje sudskog postupka ili angažovanje arbitraže kao posrednika. Odluka nosioca potraživanja će zavisiti od više faktora, a pre svega od toga: da li je ugovorom predviđen neki ra-skidni uslov, te sankcije u vezi sa istim, a pod koje se može podvesti sporna situacija. Takođe od posebnog značaja će biti da li je ugovorom predviđena sudska nadležnost odno-sno mogućnost angažovanja arbitraže. Ukoliko je to slučaj ostaje da se proveri da li je nosilac potraživanja blagovreme-no ispunio sve uslove koje naznačeni sud odnosno arbitraža propisuju u smislu angažovanja po zahtevu naručioca. U suprotnom nosilac potraživanja mora pokušati da na neki drugi način prevaziđe problem uz permanentnu komuni-kaciju sa dužnikom.

Rešavanje problema putem suda ili arbitraže

Prilikom zaključenja svakog ugovora, a zbog brojnih elemenata inostranosti posebno spoljnotrgovinskog ugovo-ra, preporučuje se ugovaranje klauzule o rešavanju nesu-glasica putem suda ili arbitraže. Ukoliko je takav dogovor izostao u fazi priprema za zaključenje ugovora, poželjno je

što pre pristupiti aneksiranju ugovora sa ciljem da se ugo-vorne strane zaštite od mogućih posledica nerazumevanja odnosno neusaglašenosti u pogledu prava i obaveza koje proističu iz ugovora.

U pogledu izbora nadležnosti suda odnosno arbitraže moguće su sledeće opcije, i to:- prema sedištu prodavca - izvoznika;- prema sedištu kupca - uvoznika;- angažovanje arbitraže pri Međunarodnoj trgovinskoj ko-

mori u Parizu;- angažovanje Međunarodnog centra za prevazilaženje pro-

blema (eng. International Centre for Dispute Resolution - ICDR) a u okviru Američke asocijacije arbitraža (eng. American Arbitration Association - AAA)

- kao i neke druge.Pri tome je neophodno uzeti u obzir činjenicu da ge-

neralno angažovanje specijalizovanih sudova ili arbitraža podleže obavezi plaćanja provizija i drugih troškova angažo-vanja posrednika, a prema tarifama svake pojedinačne insti-tucije. Otuda je neophodno blagovremeno, a u svakom slu-čaju pre zaključenja ugovora odnosno aneksa, sagledavanje svih elemenata angažovanja posrednika u smislu procedura, upitnika, prijava, registracije klijenata odnosno naručioca, nacrta teksta klauzule ili klauzula o definisanju nadležnosti t.j. prihvatanju odabrane institucije, kao i modela određi-vanja i plaćanja troškova, te nekih drugih elemenata poslov-nog odnosa između naručioca i posrednika.

Eventualno navođenje određenog suda ili arbitraže u tekstu ugovora ili aneksa ugovora a bez prethodnog postup-ka uspostavljanja poslovnog odnosa odnosno angažmana od strane naručioca biće smatrano ništavnim. Pri tome po-stoji mogućnost pokretanja postupka od strane imenova-nog suda odnosno arbitraže zbog zloupotrebe.

Izbor suda odnosno arbitraže u velikoj meri zavisi od vrednosti ugovora, dužine trajanja ugovornog odnosa, ste-pena poznavanja partnera, rizika zemlje sedišta svakog od partnera, te brojnih drugih okolnosti koje mogu biti od značaja u smislu promena koje bi mogle nastupiti u toku realizacije ugovora.

Naziv suda ili arbitraže mora biti naznačen u ugovo-ru odnosno aneksu ugovora veoma precizno uz navođenje punog naziva i adrese sedišta suda ili arbitraže, odnosno drugog mesta ukoliko se dogovori mesna nadležnost van sedišta odabrane institucije. •

mr Radmila Gaćeša



PITANJE I ODGOVOR

Određivanje visine udela novog člana društva koji je udeo stekao konverzijom potraživanjaPitanje:

• Nakojinačinsevršipovećanjeosnovnogkapitalaputemkonverzijepotraživanjauudeoikolikibiprocentualnoudeonovogčlanaiznosioakoserazlikujevisinaosnovnogregistrovanogkapitalaodfaktičkogstanja?

Odgovor:Odredbom člana 147. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011 - dalje: Zakon) propisano je da

se osnovni kapital društva može smanjiti odlukom skupštine članova društva, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. Zakona.

Odredbom člana 149. Zakona propisano je da se odredbe ovog zakona o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala akcionar-skog društva shodno primenjuju i na povećanje i smanjenje osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću. Stavom 2. navedenog člana propisano je da društvo sa ograničenom odgovornošću je dužno da jednom godišnje, uz registraciju godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom koji uređuje računovodstvo i reviziju, registruje visinu osnovnog kapitala ako je u pret-hodnoj poslovnoj godini došlo do promene osnovnog kapitala.

Odredbom člana 314. Zakona propisano je da Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština, izuzetno odluku može doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno. Odluka se registruje u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana donošenja, a odluka iz stava 1. ovog člana koja nije registrovana u skladu sa stavom 3. ovog člana ništava je. Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvrđuju se cilj, obim i način tog smanjenja, a naročito da li se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi u skladu sa čl. 320. ili 321. ovog zakona.

Odredbom člana 316. Zakona propisani su načini smanjenja, tako što je predviđeno da se osnovni kapital društva može smanjiti: 1) povlačenjem i poništenjem akcija u posedu akcionara; 2) poništenjem sopstvenih akcija društva; 3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija, odnosno računovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Smanjenje osnovnog kapitala društva vrši se uz primenu odredaba ovog zakona o zaštiti poverilaca, ako ovim zakonom nije dru-

gačije propisano. Registar privrednih subjekata objavljuje odluku o smanjenju osnovnog kapitala društva u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije u skladu sa članom 314. stav 3. ovog zakona.

Odredbom člana 321. Zakona propisani su izuzeci od primene odredaba o zaštiti poverilaca kod smanjenja osnovnog kapita-la bez promene neto imovine društva, tako da se na smanjenje osnovnog kapitala društva koje nema za posledicu promenu neto imovine društva ne primenjuju odredbe člana 319. ovog zakona o zaštiti poverilaca. Neto imovina društva ne menja se u slučaju smanjenja osnovnog kapitala kojim se:

1) pokrivaju gubici društva; 2) stvaraju ili povećavaju rezerve za pokrivanje budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine

društva. Smanjenje osnovnog kapitala društva iz stava 2. tačka 1) ovog člana može se vršiti samo ako društvo ne raspolaže neraspore-

đenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene i u iznosu koji ne može biti veći od iznosa gubitaka koji se pokrivaju. Rezerve iz stava 2. tačka 2) ovog člana po sprovedenom smanjenju kapitala ne mogu biti veće od 10% osnovnog kapitala. Smanjenje kapitala u skladu sa odredbama ovog člana ne može biti osnov za isplate akcionarima ili oslobađanje akcionara od obaveza uplate, odnosno unosa upisanih, a neuplaćenih, odnosno neunetih uloga u društvo.

Na osnovu svih napred navedenih odredbi zakona kojima je regulisano smanjenje osnovnog kapitala ističemo sledeće: Osnovni kapital se može smanjiti na jedan od načina predviđen članom 316. Zakona uz primenu odredbi koje se odnose na

zaštitu poverilaca ili u postupku smanjenja osnovnog kapitala kada ne dolazi do promene neto imovine društva. Odluka skupštine o smanjenju osnovnog kapitala u sebi mora da sadrži cilj, obim i način tog smanjenja. U zavisnosti od toga

usled čega se javlja potreba za smanjenjem kapitala, potrebno je sprovesti odgovarajući postupak. Navedeno znači da, iako je članom 149. stav 2. Zakona propisano da je društvo sa ograničenom odgovornošću dužno da jednom

godišnje, uz registraciju godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom koji uređuje računovodstvo i reviziju registruje visinu osnovnog kapitala ako je u prethodnoj poslovnoj godini došlo do promene osnovnog kapitala, ovaj postupak registracije visine osnovnog kapitala ne bi mogao da se sprovede bez primene drugih odredbi zakona koje smo naveli, a kojima je regulisan postupak smanjenja, kao i drugih odredbi kojima je regulisan postupak povećanja osnovnog kapitala, ukoliko se takva promena dogodila.

Postupak povećanja osnovnog kapitala konverzijom potraživanja u osnovni kapital se može sprovesti na osnovu odluke skupšti-ne, uz koju je Registru privrednih subjekata neophodno priložiti i dokaz kojim se potvrđuje postojanje potraživanja (shodno članu 45. stav 1. tačka 3) Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2012), kao i potvrdu banke o novčanoj uplati ili sporazum članova o proceni nenovčanog uloga. Ukoliko usled navedenog



povećanja dolazi do pristupanja člana, potrebno je priložiti i ugovor o pristupanju zaključen između registrovanih članova i člana koji pristupa.

Prilikom donošenja odluke skupštine o povećanju osnovnog kapitala potrebno je voditi računa o osnovnom registrovanom kapitalu u Registru privrednih subjekata i polazeći od njega konstatovati stanje osnovnog kapitala nakon izvršenog povećanja. Navedeno znači da u odluci o povećanju osnovnog kapitala nije moguće pretpostaviti da je osnovni kapital kapital koji je iskazan u poslednjim finansijskim izveštajima, već se u odluci o povećanju mora poći od osnovnog registrovanog kapitala.

Dalje, ukazujemo da je poslednji finansijski izveštaj osnov za povećanje osnovnog kapitala samo u slučaju povećanja kapitala pretvaranjem rezervi ili dobiti u osnovni kapital.

Takođe, odredbom člana 151. stav 1. Zakona propisano je da član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom pri osnivanju društva ili jednoglasnom odlukom skup-štine određeno drugačije, usled čega je moguće npr. ugovorom o pristupanju člana predvideti drugačiju srazmeru uloga i udela članova. •

Vesna Cumbo

PITANJE I ODGOVOR

Povraćaj predmeta lizinga ako stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije niti izmiruje obaveze po osnovu lizing naknadePitanje:

• Nakojinačinćedavalaclizingaostvaritipravonapovraćajstvarizadržanekodstečajnogdužnikausvrhusprovo-đenjaplanareorganizacije,ausituacijikadasubjektreorganizacije-stečajnidužniknepostupapoplanureorgani-zacijenitiizmirujeobavezepoosnovulizingnaknadekojesunastaleposleusvajanjaplanareorganizacije?

Odgovor:Prema članu 95. stav 1. Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014

- dalje: Zakon) ako se stečajni postupak otvori nad primaocem lizinga davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči predmet lizinga, pod uslovima iz navedenog člana.

Prema stavu 6. istog člana Zakona stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika, i pre odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno usvajanja plana reorganizacije, da naloži predaju davaocu lizinga predmeta lizinga koji nije od ključnog značaja za reorganizaciju stečajnog dužnika.

Prema stavu 8. istog člana Zakona u slučaju reorganizacije stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da predmet lizinga preda davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne predviđa nastavak korišćenja predmeta lizinga i plaćanja lizing naknade u skladu sa ugovorom o lizingu.

Prema članu 95. stav 9. Zakona ako stečajni dužnik ne izvršava obaveze iz ugovora o lizingu nakon potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Prema članu 167. stav 1. Zakona po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reroganizacije sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reroganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reroganizacije, a usvojeni plan je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Prema članu 173. stav 1. Zakona poverioci obuhvaćeni usvojenim planom kao i poverioci čija su potraživanja nastala pre usva-janja plana, a nisu obuhvaćeni planom, mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka ako stečajni dužnik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije ako se time bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.

Iz navedenih odredbi proizlazi sledeće. Položaj davaoca lizinga regulisan je u stečajnom zakonu principijelno kao položaj izlučnog poverioca. Međutim, polazeći

od činjenice da predmet lizinga može biti oprema koja je od značaja za obavljanje delatnosti stečajnog dužnika, zakonodavac je ograničio prava davaoca lizinga kao izlučnog poverioca u slučaju da se radi o takvoj opremi bez čijeg korišćenja ne bi mogao biti sproveden plan reroganizacije. U tom pravcu zakonodavac je propisao da se može odbiti zahtev za izlučenje i da plan reorganizacije može u sebi sadržati odredbu o nastavku ugovora o lizingu, čime se suštinski, bez obzira što je davalac lizinga poverilac čija potra-živanja nisu namirena i koji je vlasnik predmeta lizinga, isti "primorava" da ostane u ugovornom odnosu sa stečajnim dužnikom kao primaocem lizinga. Naravno, nastavak ugovora o lizingu je predmet glasanja u postupku reorganizacije u kom učestvuje i davalac lizinga sa svojim novčanim potraživanjem, ali njegovo protivljenje takvoj meri nema uticaja imajući u vidu navedenu regulativu, sem u slučaju da je titular potraživanja u visini koja utiče na izglasavanje plana reroganizacije.



Međutim, baš iz razloga što je položaj davaoca lizinga kao izlučnog poverioca u pogledu njegovih prava na stvar ograničen, zakonodavac je takođe posebno regulisao i prava davaoca lizinga u slučaju neplaćanja lizing naknade proistekle iz nastavka ugovora o lizingu posle usvojenog plana reorganizacije. Navedenom odredbom člana 95. stav 9. Zakona jasno je propisano da u takvoj situaciji davalac lizinga ima pravo da zahteva predaju svoje stvari u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu odnosno zakonom i na to je ovlašćen po slovu zakona. To će činiti u redovnom postupku u skladu sa ugovorom i zakonom. Ovo uključuje i primenu člana 30. Zakona o finansijskom lizingu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 - dr. zakoni) ukoliko su ispunjeni uslovi iz tog člana.

Odredba plana reorganizacije kojom bi bilo isključeno pravo davaoca lizinga na povraćaj stvari bila bi ništava jer je pravo ustanovljenom imperativnom zakonskom odredbom.

S druge strane, odredba člana 173. Zakona predviđa pravo poverilaca da podnesu predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju nepostupanja stečajnog dužnika po planu reorganizacije odnosno postupanja suprotno planu. U tom smislu davalac lizinga, kao i svaki drugi poverilac, može koristiti svoje pravo iz člana 173. Zakona pod uslovima iz tog člana. •

Snežana Marić

PITANJE I ODGOVOR

Sprovođenje ugovora o asignaciji kada je dužnik strano lice - nerezidentPitanje:

• Dalisemožerealizovatiugovoroasignacijiukolikojedužnikfirmaizinostranstva?

Odgovor:U konkretnom slučaju je, sa stanovšta rezidenta - poverioca, u pitanju naplata od drugog nerezidenta, umesto od nerezidenta

- dužnika iz osnovnog posla. Članom 33. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon) propisa-

no je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom.

Ovi poslovi se, shodno stavu 3. istog člana Zakona, mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu.

Članom 33. stav 4. Zakona, utvrđeno je da ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet poslova iz st. 1. i 2. ovog člana.

Prema članu 33. stav 5. Zakona, rezident - javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u pro-cesu restrukturiranja ili privatizacije može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu po poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu sagla-snost Vlade, osim ako je u pitanju rezident - pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.

Stavom 6. istog člana Zakona propisano je da su rezidenti dužni da o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom određenim u st. 1. i 2. ovog člana izveste Narodnu banku Srbije u skladu sa propisom donetim na osnovu člana 24. ovog zakona, odnosno Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 56/2013).

Shodno navedenom, rezident - poverilac može izvršiti naplatu od drugog nerezidenta, umesto od nerezidenta - dužnika od koga potražuje po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen Zakonom. Ova naplata se može realizovati samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu (nerezident - dužnik, drugi nerezident koji izmiruje obavezu i rezident - poverilac) ili na osnovu izjave rezidenta - poverioca da je obavešten o izvršenom prenosu. Ugovor, odnosno izjava moraju sadržati sve obavezne elemente utvrđene članom 33. stav 4. Zakona, odnosno: identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatak o osnovu po kome je nastalo potraživanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i iznosu potraživanja koji su predmet konkretne naplate.

Tačkom 53. Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013) propisano je da u slučaju kad rezident naplatu vrši od drugog nerezidenta a ne od onog od koga potražuje po tekućem ili kapitalnom poslu (član 33. Zakona) - banka je dužna da u nalogu za naplatu (slog - 60), u polje posebne oznake upiše "2", kao i da u tom nalogu navede šifru osnova za osnovnu transakciju - tekući ili kapitalni posao. •

Jasmina Vasilić



PITANJE I ODGOVOR

Predmet ugovora o faktoringu - potraživanje radi čije naplate se vodi postupak prinudnog izvršenja ne može biti predmet ugovora Pitanje:

• Dalijepravnomogućezaključitiugovorofaktoringusafaktoringkompanijom,odnosnoprodatispornapotraživa-nja,iakojevećpokrenutsudskipostupakizvršenjapremadužniku?

Odgovor:Članom 2. Zakona o faktoringu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 - dalje: Zakon) je određeno koja potraživanja mogu biti predmet

ugovora o faktoringu. Zajedničko za sva potraživanja koja mogu biti predmet ugovora o faktoringu jeste to da ona potiču iz ugovora o prodaji robe ili usluga, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Time se isključuju ugovori građanskog prava, odnosno ugovori koje pravna lica zaključuju izvan obavljanja delatnosti. Npr. predmet ugovora o faktoringu može biti potraživanje nastalo iz ugovora o prodaji robe kojom trguje to pravno lice. Ne može biti predmet ugovora o faktoringu potraživanje po osnovu ugovora o prodaji nepokretnost (npr. poslovnog prostora), osim ako se pravno lice upravo bavi prodajom poslovnog prostora. Potraživanje koje ima poverilac koji nije privredni subjekt ne može biti predmet faktoringa, dok obrnuto nije smetnja - ako dužnik nije privredni subjekt, ali poverilac jeste, a potraživanje je nastalo iz ugovora o prodaji robe ili usluga. Osim ovog zajedničkog uslova, koji je po svojim karakteristikama opšti uslov, potrebno je da bude ispunjen i neki od posebnih uslova, i to alternativno - bar jedan od njih.

Prama članu 2. stav 1. tačka 1) predmet faktoringa može biti postojeće nedospelo ili buduće kratkoročno potraživanje. Iz ove odredbe se može zaključiti da samo dve vrste potraživanja mogu biti predmet faktoringa, uz ispunjenje opšteg uslova koji je pomenut: 1) postojeće nedospelo potraživanje - pod izrazom postojeće razume se potraživanje koje je već nastalo. Imajući u vidu prvi uslov,

reč je o potraživanju koje je nastalo iz ugovora o prodaji robe ili usluga. Bitna karakteristika ovog potraživanja je da još uvek nije dospelo za naplatu u vreme zaključenja ugovora o faktoringu. Nedospelost znači da još uvek nije istekao rok za ispunjenje obaveze, u skladu sa zaključenim ugovorom;

2) buduće kratkoročno potraživanje - pod budućim potraživanjem se razume potraživanje koje još uvek nije nastalo. To što potraži-vanje ne postoji u vreme zaključenja ugovora o faktoringu, nije smetnja da ono bude predmet ugovora. Ako ono ne nastane posle zaključenja ugovora to može imati značaja za sâm ugovor i ispunjenje obaveza, ali za samo zaključenje ugovora o faktoringu nije bitno. Da bi moglo da bude predmet faktoringa, buduće potraživanje mora da bude kratkoročno. Kratkoročnim potraživanjem smatra se ono potraživanje koje dospeva najkasnije u roku od jedne godine od dana prodaje robe, odnosno pružanja usluge. Kada se imaju u vidu svi ovi uslovi, potraživanje koje je već u fazi prinudne naplate ne može da spada ni u jednu od navedenih

kategorija. Iz ugla prve kategorije, ono nije nedospelo jer je već u fazi prinudnog izvršenja. Prinudno izvršenje sprovodi se samo za dospela potraživanja, tj. potraživanja za koja je istekao rok za ispunjenje. Zbog toga je i došlo do prinudnog izvršenja, jer je dužnik pao u docnju, a docnja isključuje mogućnost da je reč o nedospelom potraživanju. Iz ugla druge mogućnosti - buduće kratkoročno potraživanje, potraživanje za koje se sprovodi prinudno izvršenje nije buduće potraživanje. Ono je postojeće potraživanje, jer da ni-je tako, ne bi ni došlo do prinudnog izvršenja. Ne mogu se prinudno ostvarivati buduća potraživanja. Samo postojeća potraživanja, i to ona koja su dospela, mogu se ostvarivati u postupku prinudnog izvršenja.

Može se zaključiti da potraživanje radi čije naplate se vodi postupak prinudnog izvršenja nije podobno da bude predmet ugovo-ra o faktoringu. •

prof. dr Zlatko Stefanović

PITANJE I ODGOVOR

Nemogućnost prebijanja dugovanja i potraživanja između rezidenta i nerezidenta - osnivača kada je predmet prebijanja građevinsko zemljište kupljeno pozajmicom osnivačaPitanje:

• Dalijedozvoljenoprebijanjedugovanjaipotraživanjauslučajukadajeosnivač-nerezidentdaodeviznupozajmicudomaćemprivrednomdruštvuzakupovinugrađevinskogzemljištasanameromgradnjeposlovnogobjekta,aliseodprvobitnenamereodustaloidomaćafirmanijeumogućnostidapozajmicunerezidentnojfirmivrati?Predmetkompenzacijebibilozemljištestimštobiseprenosvlasništvanadzemljištemizvršioosnivačupocenikojajejedna-kavisinipozajmicekakobisepomenutidugizmirio.



Odgovor:Finansijska kompenzacija, odnosno poslovi prebijanja dugovanja i potraživanja rezidenata nastalih po osnovu spoljnotrgo-

vinskog prometa robe i usluga i kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama uređeni su Zаkоnоm о dеviznоm pоslоvаnju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon).

Članom 6. stav 1. Zakona propisano je da rezident - pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu izvršiti pre-bijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima. Stavom 2. istog člana predviđeno je da Vlada propisuje način obavljanja ovih poslova, na osnovu čega je doneta Uredba o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga ("Sl. glasnik RS", br. 59/2013 - dalje: Uredba).

Prema članu 2. Uredbe, predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, je svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koje se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima iz člana 2. tačka (21) Zakona, a koje je nastalo po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga.

Članom 3. tačka 1) Uredbe propisano je da se bilateralno prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spolj-notrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga.

Shodno navedenom, može se zaključiti da, u smislu ove uredbe, ne postoji mogućnost sprovođenja prebijanja na način koji je predložen u pitanju, s obzirom da, u konkretnom slučaju, između rezidenta i nerezidenta ne postoje uzajamna dugovanja i potraži-vanja koja su nastala po osnovu međusobno realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, odnosno po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga rezidenta.

Članom 6. stav 3. Zakona propisano je da banka, rezident - pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica mogu izvrši-ti prebijanje dugovanja ili potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama sa potraživanjem ili dugovanjem po osnovu tih poslova, realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, kao i po osnovu direktnih investicija i ulaganja u nepokretnosti iz čl. 11. i 12. ovog zakona, na način koji propiše Narodna banka Srbije, na osnovu čega je doneta Odluka o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama ("Sl. glasnik RS", br. 50/2013 - dalje: Odluka).

Predmet prebijanja, u smislu tačke 2. Odluke, može biti postojeće dugovanje i potraživanje po: 1) kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama o kome je rezident izvestio Narodnu banku Srbije, i to po osnovu: - dospele neplaćene obaveze i dospelog nenaplaćenog potraživanja po glavnici i kamati po kreditu ili zajmu iz člana 2. tačka (21)

Zakona koji je rezident, u skladu sa Zakonom, uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezidentu posle 28.4.2002. godine, - realizovanog uvoza, odnosno izvoza robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku dužem od godinu dana od dana

uvoza, odnosno izvoza, kao i po osnovu unapred naplaćene, odnosno plaćene robe ili usluga koji nisu izvezeni, odnosno uvezeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja (kreditni posao iz člana 4. Zakona);

2) realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga - neplaćeni uvoz i nenaplaćeni izvoz robe ili usluga koji se u smislu Zakona ne smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom;

3) direktnoj investiciji nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu - dospela neplaćena obaveza, odnosno dospelo nenapla-ćeno potraživanje po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj obavljanjem privredne delatnosti u Republici, odnosno inostranstvu;

4) ulaganju u nepokretnosti nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu - neplaćena kupoprodajna cena po ugovoru o ku-povini nepokretnosti. Shodno tački 3. stav 1. Odluke, dugovanje ili potraživanje rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostran-

stvom u devizama može se prebiti potraživanjem ili dugovanjem između tih učesnika nastalim po osnovu: - kreditnog posla sa inostranstvom u devizama, - realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe ili usluga, - direktne investicije nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu ili - ulaganja u nepokretnosti nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu.

Prema tome, zaključak je da, shodno odredbama Zakona i Odluke, ne postoji mogućnost vršenja kompenzacije u konkretnom slučaju imajući u vidu da ne bi bio ispunjen uslov da predmet prebijanja po kreditnim poslovima sa inostranstvom mogu biti ona dugovanja ili potraživanja rezidenta koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom u devizama, što u konkretnom primeru nije slučaj. •

Jasmina Vasilić



ODABIR AKTUELNIH SLUŽBENIH MIŠLJENJA

Primena propisa o računovodstvu i o reviziji kroz mišljenja Ministarstva finansija

Obaveza podnošenja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za pravna lica koja se nalaze u postupku stečaja

„U vezi sa zahtevom kojim se od Ministarstva finansi-ja traži odgovor na pitanje da li pravna lica koja se nalaze u postupku stečaja, u slučaju kada se stečajni postupak ne zaključi u godini u kojoj je otvoren, imaju obavezu da sa-stavljaju i podnose finansijske izveštaje, i ako imaju da li podnose redovne ili vanredne finansijske izveštaje, sa aspek-ta primene propisa o računovodstvu, obaveštavamo vas o sledećem:

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 - dalje: Zakon), uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija raču-novodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođe-nja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna ko-misija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Odredbama člana 2. tačka 11) Zakona predviđeno je da se vanredni finansijski izveštaj sastavlja u slučajevima statusnih promena, otvaranja, odnosno zaključenja stečaj-nog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu otvaranja, od-nosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odno-sno zaključenja postupka likvidacije.

U Pravilniku o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014), članom 3. stav 1. propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik koji je u toku izveštajne godine imao statusnu promenu ili je nad njim otvoren po-stupak stečaja, odnosno likvidacije, u finansijskim izveštaji-ma, u koloni za tekuću godinu, prikazuje podatke o poslo-vanju za ceo izveštajni period objedinjeno, u neto iznosu, i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene.

Na svim obrascima finansijskih izveštaja pravnog lica, odnosno preduzetnika stavlja se naznaka „statusna prome-na”, „stečaj” ili „likvidacija”.

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da pravna lica koja se nalaze u postupku stečaja (a stečajni postupak nije zaključen) imaju obavezu da podnose finansijske izvešta-je Agenciji za privredne registre za svaku godinu u kojoj postupak stečaja nije zaključen, i u tom slučaju radi se o redovnim godišnjim finansijskim izveštajima.”

(Mišljenje Ministarstva finansija od 22.9.2014. godine)

Vrednovanje imovine i obaveza u slučaju statusne promene spajanja sa pripajanjem

„U vezi sa dopisom broj: 011-00-966/2014-08, a radi davanja mišljenja na pitanje privrednog društva „B” d.o.o. u smislu da li privredno društvo „A” d.o.o. kao društvo koje se pripaja privrednom društvu „B” d.o.o., ima obavezu da,

SLUŽBENA MIŠLJENJA XV


pre spajanja sa pripajanjem, izvrši procenu vrednosti svoje imovine po fer vrednosti (od strane ovlašćenog procenite-lja), iz nadležnosti propisa o računovodstvu, obaveštavamo vas o sledećem:

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 - dalje: Zakon), uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija raču-novodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođe-nja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna ko-misija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Odredbama člana 7. stav 1. Zakona, propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne po-stupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka po-slovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovod-stvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Saglasno odredbi člana 20. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u fi-nansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica ko-

ja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI).

Ovim putem posebno ukazujemo na MSFI 3: Poslovne kombinacije, kojim je između ostalog propisan način od-meravanja imovine i obaveza, odnosno način na koji enti-tet računovodstveno obuhvata transakciju ili drugi događaj kao sticanje imovine.

Odredbama paragrafa 18. MSFI 3: Poslovne kombina-cije, propisano je da sticalac odmerava prepoznatljivu steče-nu imovinu i stečene obaveze po njihovim fer vrednostima na datum sticanja.

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da je u kon-kretnom slučaju privredno društvo „A” d.o.o. (koje je predmet pripajanja), bilo u obavezi da vrednovanje svoje imovine vrši u skladu sa svojom, ranije utvrđenom, računo-vodstvenom politikom.

Istovremeno ukazujemo da privredno društvo „B” d.o.o. (kao društvo sticalac, koje nastavlja da postoji), ima obavezu da izvrši procenu imovine društva koje mu se pri-paja, i da shodno tome utvrdi fer vrednost sticanja u skladu sa MSFI 3: Poslovne kombinacije.”

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-966/2014-08 od 23.9.2014. godine)

Primena propisa o porezu na dodatu vrednost kroz mišljenja Ministarstva finansija

Utvrđivanje poreskog dužnika za promet dobara i usluga u okviru rekonstrukcije građevinskog objekta

„Za promet dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva koji u okviru građenja i dogradnje građevinskog objekta vrši obveznik PDV drugom obvezniku PDV, obavezu obra-čunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV - primalac

dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014 - dr. za-kon - dalje: Zakon o PDV), ako je primalac dobara ili uslu-ga investitor i ako je isporučilac dobara ili usluga izvođač radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Međutim, kada obveznik PDV - izvođač radova vrši promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u okvi-



ru rekonstrukcije postojećeg građevinskog objekta, poreski dužnik za taj promet je obveznik PDV - izvođač radova, s obzirom da se obveznik PDV kojem se vrši promet u okviru rekonstrukcije objekta, ne smatra investitorom u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Naime, investitorom, prema zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, smatra se lice za čije potrebe se gradi objekat i na koje glasi građevinska dozvola.

* * * Odredbama člana 3. Zakona o PDV propisano je, da

su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz nakna-du, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o PDV, promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona o PDV).

Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik iz člana 8. i člana 9. stav 2. ovog zakona.

Odredbom člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da je, izuzetno od stava 1. ovog člana, poreski dužnik primalac dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je prima-lac dobara ili usluga investitor i ako je isporučilac dobara ili usluga izvođač radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Prema odredbi člana 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - od-luka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - odluka US), investitor jeste lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola.

Građenje, u skladu sa članom 2. tačka 31) Zakona o planiranju i izgradnji, jeste izvođenje građevinskih i građe-vinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme.

Rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, ko-jima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica (član 2. tačka 32) Zakona o planiranju i izgradnji).

Dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih rado-va kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita

objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građe-vinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu (član 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji).”


PDV tretman davanja na privremeno korišćenje dobara za potrebe otklanjanja posledica poplave

„Obveznik PDV koji bez naknade daje na privremeno korišćenje dobra - pumpno postrojenje i opremu za potrebe otklanjanja posledica poplave u rudarskom basenu Kolu-bara, dužan je da po tom osnovu obračuna PDV po opštoj stopi PDV od 20% i da tako obračunati PDV plati na pro-pisani način, s obzirom da se, u konkretnom slučaju, radi o prometu usluge bez naknade koji obveznik PDV vrši u ne-poslovne svrhe (tj. pružanju usluga bez naknade koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika koji pruža uslugu), a koji se izjednačava sa prometom usluga uz naknadu. S tim u vezi, osnovicom za obračunavanje PDV za promet predmetne usluge smatra se cena koštanja tih ili sličnih usluga, u momentu prometa, bez PDV.

* * * Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađe-ni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) propisa-no je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obav-ljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

U skladu sa odredbom člana 5. stav 4. tačka 2) Zakona, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odno-sno drugo pružanje usluga bez naknade u neposlovne svrhe poreskog obveznika.

Saglasno odredbama člana 18. st. 2. i 3. Zakona, osno-vicom kod prometa usluga bez naknade smatra se cena ko-štanja tih ili sličnih usluga, u momentu prometa, pri čemu se PDV ne uračunava u osnovicu.

Prema odredbi člana 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara,



drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez nakna-de, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vred-nosti („Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 - dalje: Pravilnik), pružanjem usluga, u smislu člana 5. stav 4. tačka 2) Za-kona, smatra se pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik izvrši u neposlovne svrhe.

Pružanjem usluga iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika (stav 2. istog člana Pravilnika).”


Pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke novina i časopisa koje obveznik PDV nabavlja u cilju analize medijskog prisustva

„Obveznik PDV ima pravo da PDV koji mu je obraču-nat od strane prethodnog učesnika u prometu za promet dobara i usluga, odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova - da poseduje propisanu dokumentaciju (račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skla-du sa propisima kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV), kao i da predmetna dobra i usluge koristi ili da će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbi-tak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Re-publici Srbiji. S tim u vezi, obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat od strane prethodnih učesnika u prometu za promet dobara - novina i časopisa koje nabavlja u cilju analize medijskog prisustva, praćenja aktivnosti konkuren-cije i praćenja plasiranja sopstvenog medijskog materijala, odbije kao prethodni porez, pod uslovom da poseduje pro-pisanu dokumentaciju.

* * * Saglasno odredbi člana 27. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađe-ni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), prethodni porez je iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik može da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključuju-ći i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV; 2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslo-

bođenje od plaćanja PDV; 3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet po-

stojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbama

člana 28. stav 2. Zakona, obveznik može da ostvari ako po-seduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iska-zani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog člana Zakona propisano je, da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga,

koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslo-va iz st. 1 - 3. ovog člana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (član 28. stav 6. Zakona).”


Poreski tretman prometa usluga prevoza bez naknade, na osnovu akta jedinice lokalne samouprave

„Obveznik PDV - lice kojem je od strane jedinice lokal-ne samouprave povereno obavljanje gradskog ili prigrad-skog prevoza putnika, a koji na osnovu akta (preporuke, odluke i sl) jedinice lokalne samouprave, bez naknade vrši prevoz određenih kategorija putnika, dužan je da po tom osnovu obračuna PDV po propisanoj stopi PDV i da tako obračunati PDV plati na propisani način, s obzirom da se, u konkretnom slučaju, radi o prometu usluga bez naknade



koji obveznik PDV vrši u neposlovne svrhe (tj. pružanju usluga bez naknade koje se ne vrši u cilju povećanja pri-hoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika koji pruža uslugu), a koji se izjednačava sa prometom usluga uz naknadu. S tim u vezi, osnovicom za obračunavanje PDV za promet predmetnih usluge smatra se cena koštanja tih ili sličnih usluga, u momentu prometa, bez PDV.

* * *

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađe-ni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) propisa-no je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obav-ljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

U skladu sa odredbom člana 5. stav 4. tačka 2) Zakona, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odno-sno drugo pružanje usluga bez naknade u neposlovne svrhe poreskog obveznika.

Saglasno odredbama člana 18. st. 2. i 3. Zakona, osno-vicom kod prometa usluga bez naknade smatra se cena ko-štanja tih ili sličnih usluga, u momentu prometa, pri čemu se PDV ne uračunava u osnovicu.

Prema odredbi člana 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez nakna-de, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vred-nosti („Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 - dalje: Pravilnik), pružanjem usluga, u smislu člana 5. stav 4. tačka 2) Za-kona, smatra se pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik izvrši u neposlovne svrhe.

Pružanjem usluga iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika (stav 2. istog člana Pravilnika).”

(Mišljenje Ministarstva finansija, broj 413-00-00255/2014-04 od 8.10.2014. godine)

Poreski tretman prometa usluga dezinsekcije i deratizacije koju obveznik PDV vrši u objektima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje

„Na promet usluga dezinfekcije, dezinsekcije i derati-zacije koji obveznik PDV vrši u skladu sa Zakonom o za-štiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. Promet usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratiza-cije koji se vrši u skladu sa Zakonom o veterinarstvu („Sl. glasnik RS”, br. 91/2005, 30/2010 i 93/2012), oporezuje se po opštoj stopi PDV od 20%. S tim u vezi, kada ob-veznik PDV vrši promet usluga dezinsekcije i deratizacije u objektima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, nije dužan da za promet tih usluga obračuna i plati PDV, a nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.

* * * Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađe-ni din. izn. i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) propisa-no je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (odredba člana 5. stav 1. Zakona).

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona propisano je, da opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 8) Zakona propisa-no je, da se PDV ne plaća na promet usluga koje pružaju lekari, stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu.

Saglasno odredbi člana 8. stav 1. tačka 4) Zakona o za-štiti stanovništva od zaraznih bolesti, opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti jesu sprovođenje dezinfek-cije, dezinsekcije i deratizacije u naseljenim mestima, na javnim površinama, u stambenim objektima, u sredstvima javnog saobraćaja, u objektima pod sanitarnim nadzorom i njihovoj neposrednoj okolini i u drugim objektima u koji-ma se obavlja društvena, odnosno javna delatnost.



Odredbom člana 9. stav 1. tačka 10) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da su posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti dezinfekci-ja, dezinsekcija i deratizacija po epidemiološkim indikacija-ma i druge posebne mere, u skladu sa zakonom.

Prema odredbama člana 8. stav 2. i člana 9. stav 2. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti - dezinfekciju, de-zinsekciju i deratizaciju sprovode, između ostalih, i pravna lica i preduzetnici, u skladu sa ovim zakonom.

Saglasno odredbi člana 4. stav 1. tačka 13) Zakona o veterinarstvu, veterinarska delatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata poslove dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije, dezodoracije i dekontaminacije.

Odredbom člana 116. stav 1. Zakona o veterinarstvu propisano je, da dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju mogu da obavljaju privredno društvo odnosno drugo prav-no lice i preduzetnik ako u pogledu odgovarajućih stručnih radnika, opreme i sredstava ispunjavaju uslove, koje bliže propisuje ministar.

Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija obavlja se u svim objektima, prostorima, prevoznim sredstvima, na opremi i predmetima koji podležu nadzoru veterinarske inspekcije, kao i na pašnjacima i drugim površinama gde životinje povremeno ili stalno borave ili se kreću (član 116. stav 2. Zakona o veterinarstvu).”


Primena propisa o porezu na dohodak građana kroz mišljenja Ministarstva finansija

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja autorskih naknada

„1. Ako inostrano društvo za kolektivno ostvarivanje au-torskog prava svojih članova tvrdi da je rezident države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i, istovremeno, da je stvarni vlasnik au-torskih naknada (a ne, agent ili posrednik koji autor-ske naknade prima za račun svojih članova - autora, fizičkih lica), za primenu odredaba ugovora, odnosno oporezivanje beneficiranom stopom poreza na dobit po odbitku na autorske naknade (predviđenom u ugovo-ru) potrebno je da inostrano društvo domaćem isplati-ocu autorskih naknada priloži potvrdu o rezidentnosti društva i dokaz da je stvarni vlasnik prihoda (npr. izja-vu društva, izvod iz propisa, sudske odluke ili ugovora o ustupanju autorskih prava države rezidentnosti druš-tva koji se odnosi na kolektivno ostvarivanje autorskih prava, pri čemu se na osnovu konkretnog dokaza može

zaključiti da rezidentno društvo radi u svoje ime i za svoj račun). Međutim, ako su, u konkretnom slučaju, autori (fizič-

ka lica) rezidenti države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i, istovremeno, stvar-ni vlasnici autorskih naknada (koje inostrana društva za kolektivno ostvarivanje autorskih prava - formalno, kao i u svojstvu posrednika - primaju za račun svojih članova) onda su, u cilju oporezivanja porezom na dohodak građa-na, sami autori (fizička lica) u obavezi da neposredno (ili, formalno, preko inostranog društva) domaćem isplatiocu autorskih naknada, kao i nadležnim poreskim organima Republike Srbije dostave potvrdu o rezidentnosti i dokaz o stvarnom vlasništvu. 2. U slučaju kada SOKOJ isplaćuje prihode fizičkim lici-

ma (domaćim autorima - članovima SOKOJ-a koji su rezidenti Republike Srbije) ostvarene po osnovu nakna-de za iskorišćavanje njihovih muzičkih dela (tantijema) u inostranstvu koji SOKOJ primi od inostranih društa-va za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, u obavezi je da po odbitku obračuna, obustavi i uplati porez na



dohodak građana na prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih

autorskom pravu i prava industrijske svojine obračunava se po stopi od 20% koja se primenjuje na poresku osno-vicu koju čini oporezivi prihod kao razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda.

S tim u vezi ukazujemo da, ako obveznik (autor) - re-zident Republike Srbije, autorske naknade (tantijeme) ostvari u drugoj državi, na koje je plaćen porez u toj drža-vi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - uskla-đeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. za-kon - dalje: ZPDG) odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi. Poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odre-daba ZPDG na dohodak ostvaren u drugoj državi.

Napominjemo, da je za primenu metoda kredita, nad-ležnim poreskim organima u Republici Srbiji neophodno podneti odgovarajuću potvrdu izdatu od strane nadležnog organa države u kojoj su autorske naknade (tantijeme) ostvarene, kao dokaz da je porez u toj državi stvarno pla-ćen. S tim u vezi, u slučaju kada odgovarajuća potvrda ne sadrži podatke koliko je za svakog autora ponaosob plaćen porez u drugoj državi, već sadrži zbirni iznos o plaćenom porezu za sve autore zajedno, smatramo da SOKOJ kao isplatilac prihoda, na osnovu podataka iz potvrde, obra-čunom utvrđuje koliko je za svakog autora porez plaćen u drugoj državi i shodno tome primenjuje poreski kredit.

* * * Saglasno članu 40. stav 1. Zakona o porezu na do-

bit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: ZPDPL), ukoliko međunarodnim ugovo-rom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukči-je uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada, pored ostalog, po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada).

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezi-denta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Re-

publika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog opore-zivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda (član 40a stav 1. ZPDPL).

Odredbom člana 12. ZPDG propisano je da ako obve-znik - rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na do-hodak građana utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi, s tim da poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ovog zakona na dohodak ostvaren u drugoj državi.

Prema odredbi člana 54. ZPDG obveznik poreza na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pra-vu i prava industrijske svojine je fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje naknadu po osnovu autorskog i srodnog prava, odnosno prava industrijske svojine.

Odredbom člana 55. ZPDG propisano je da oporezivi prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pra-vu i prava industrijske svojine čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Saglasno odredbi člana 56. tačka 2) ZPDG obvezniku - autoru muzičkog dela priznaju se normirani troškovi u visini od 43% bruto prihoda, kao i stvarni troškovi iz člana 57. stav 1. ZPDG saglasno članu 56a ZPDG.

Stopa poreza na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine je 20%, saglasno članu 58. ZPDG.

Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih au-torskom pravu i prava industrijske svojine, prema odredba-ma čl. 99. i 101. ZPDG, obračunava se i plaća po odbitku ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, tako što isplatilac prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedi-načno ostvareni prihod obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezi-denta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da ne-rezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i da je on stvarni vlasnik prihoda (član 107a stav 1. ZPDG).

Shodno članu 159a stav 1. Zakona o poreskom postup-ku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012,



47/2013, 108/2013 i 68/2014), status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog opo-rezivanja nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti overenom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident i to na posebnom obrascu ili overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvo-strukog oporezivanja.

Iako izraz „stvarni vlasnik (eng. beneficial owner; fr. bénéficiaire effectif ) nije precizno definisan u zakonodav-stvima zemalja članica OECD, međunarodna teorija pod ovim pojmom podrazumeva punopravnog vlasnika autor-skih naknada, sa svim pravima na neposredno uživanje pogodnosti od dohotka. Isto tako, poreska zakonodavstva nekih zemalja propisuju da su primaoci prihoda koji imaju pravo na pogodnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, istovremeno, i stvarni vlasnici prihoda, uko-liko su u stanju da prezentuju odgovarajuću dokumentaci-ju koja dokazuje njihov status stvarnog vlasnika, odnosno da će država izvora prihoda (za potrebe primene pogodno-sti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja - u konkretnom slučaju, oporezivanja beneficiranom stopom poreza po odbitku na autorske naknade) primaoca prihoda smatrati njihovim stvarnim vlasnikom, ukoliko je primalac lice kojem se, prema zakonima države izvora, dohodak pri-pisuje za poreske svrhe.

Uopšteno govoreći, za potrebe primene pogodnosti iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (npr. opo-rezivanja beneficiranim stopama poreza po odbitku) stvar-nim vlasnikom autorskih naknada smatra se ono fizičko ili pravno lice koje potpuno samostalno i bez ikakvih ograni-čenja (npr. u pogledu obaveze da autorske naknade, dalje, prosledi nekom drugom licu) može da raspolaže autorskim naknadama.

S tim u vezi, napominjemo da posrednik, agent ili „protočnaa kompanija, kao i druga lica (fizička ili pravna) koja se pojavljuju u svojstvu administratora (koji autorske naknade primaju za račun drugih lica) nisu stvarni vlasnici autorskih naknada zato, jer je njihovo pravo na korišćenje ili „uživanje” autorskih naknada ograničeno ugovornom ili zakonskom obavezom da odnosne autorske naknade da-lje, proslede drugim licima - navedena obaveza, uobičaje-no, nastaje na osnovu odgovarajućeg pravnog posla ali se, istovremeno, njeno postojanje može utvrditi i na osnovu činjenica i okolnosti svakog konkretnog slučaja iz prakse koje, jasno, pokazuju da, u suštini, primalac autorskih na-knada nema pravo njihovog korišćenja ili „uživanja”.”


Oporezivanje prihoda fizičkog lica stranog rezidenta za dohodak koji nije ostvaren na teritoriji Republike Srbije

„Republika Srbija nema pravo oporezivanja nereziden-ta Republike Srbije, u konkretnom slučaju rezidenta Švaj-carske, za prihod koji nije ostvaren na teritoriji Republike Srbije, već to pravo (ako to predviđa domaće poresko za-konodavstvo Švajcarske) pripada Švajcarskoj. Za primenu navedenog nije od značaja da li će Švajcarska, shodno svo-jim propisima, oporezovati predmetni prihod konkretnog fizičkog lica.

* * * I Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”,

br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009 i 44/2009 - dalje: Za-kon) u članu 8. propisivao je da je obveznik poreza na do-hodak građana fizičko lice koje nije rezident (dalje: nerezi-dent) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Članom 107. stav 1. Zakona bilo je propisano da je ob-veznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan da sam obračuna i uplati porez po od-bitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.

Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik poreza imao je i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi ispla-tilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku (član 107. stav 2. Zakona).

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, obveznik je bio dužan da sam obračuna i uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je pri-mio zaradu ili druge prihode (član 107. stav 3. Zakona).

Iz navedenog proizilazi, da u konkretnom slučaju fizič-ko lice koje je u 2008. i 2009. godini bilo rezident Švajcar-ske i koje u te dve godine nije ostvarilo prihod (dohodak) na teritoriji Republike Srbije, nije ni bilo obveznik poreza na dohodak građana za taj prihod.

II Između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švaj-carskog saveznog veća zaključen je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu („Sl. list SCG - Međunarodni ugovori”, br. 11/2005 - dalje: Ugovor) koji se primenjuje od 1. januara 2007. godine.



Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim eko-nomskim odnosima između Republike Srbije i Švajcarske.

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u članu 16, pored ostalog, predviđa da su, opšte prihvaće-na pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju.

Ugovor, u članu 1. (Lica na koja se primenjuje Ugovor) propisuje, da se Ugovor primenjuje na lica koja su rezidenti jedne ili obe države ugovornice.

Istovremeno, Ugovor u članu 21. (Ostali dohodak) stav 1. propisuje da, delovi dohotka rezidenta države ugovornice (u konkretnom slučaju, rezidenta Švajcarske) bez obzira na to gde nastaju, koji nisu regulisani u prethodnim članovima

ovog ugovora (a na osnovu navoda iz podnetog zahteva, kao i priložene dokumentacije zaključeno je, da se radi, upravo, o ostalom dohotku) oporezuju se samo u toj državi (u konkretnom slučaju, samo u Švajcarskoj).

Posebno ukazujemo, da za primenu odredbe člana 21. (Ostali dohodak) stav 1. Ugovora (prema kojem pravo oporezivanja ostalog dohotka rezidenta Švajcarske ima sa-mo Švajcarska), za Republiku Srbiju nije od značaja da li će Švajcarska, shodno odredbama svog domaćeg poreskog zakonodavstva, to svoje pravo i iskoristiti.”


Primena propisa o porezima na imovinu kroz mišljenja Ministarstva finansija

Neispunjenost uslova za oslobođenje od poreza na imovinu za objekat - spomenik kulture u kome se prodaje štampa, obavljaju menjački poslovi, prodaje brza hrana, pružaju usluge pripreme i posluživanja pića i sl.

„Imajući u vidu da je zgrada ... utvrđena za spomenik kulture Odlukom o utvrđivanju Stare mehane Tasića u Pe-trovcu za spomenik kulture („Sl. glasnik RS”, br. 8/98), porez na imovinu ne plaća se na taj objekat, odnosno na njegove posebne delove, koji služe za namene u oblasti kul-ture (u smislu propisa kojima je uređena kultura) a koje obveznik poreza na imovinu nije ustupio drugom licu uz naknadu na period koji u toku 12 meseci (neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana. Međutim, ako se taj objekat ili njegov poseban deo koristi za druge namene (na primer za prodaju štampe, obavljanje menjačkih poslova, prodaju brze hrane, usluge pripreme i posluživanja pića i sl.), odnosno ako je taj objekat ili njegov deo ustupljen dru-gom licu uz naknadu na period koji u toku 12 meseci (ne-prekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana, nema za-

konskog osnova da se za taj objekat, odnosno za njegov po-sebni deo, ostvari pravo na poresko oslobođenje primenom člana 12. stav 1. tačka 4) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon).

*** Odredbom člana 12. stav 1. tačka 4) Zakona propisano

je da se porez na imovinu ne plaća na nepokretnosti koje su od nadležnog organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima - na nepokretnosti u celini, odnosno na po-sebne delove, koji služe za ove namene.

Odredbe člana 12. stav 1. tač. 2) do 11) i stava 2. Za-kona ne primenjuju se na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda (član 12. stav 3. Zakona).

Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekid-no ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona).

Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o kulturnim do-brima („Sl. glasnik RS”, br. 71/94, 52/2011 - dr. zakoni



i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon o kulturnim dobri-ma), uređeno je da kulturna dobra, u zavisnosti od fizičkih, umetničkih, kulturnih i istorijskih svojstava, jesu: spomeni-ci kulture, prostorno kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta - nepokretna kulturna dobra, umetničko-istorijska dela, arhivska građa, filmska građa i stara i retka knjiga - pokretna kulturna dobra.

Prema odredbi člana 19. Zakona o kulturnim dobri-ma, spomenik kulture jeste građevinsko - arhitektonski objekat od posebnog kulturnog ili istorijskog značaja, kao i njegova graditeljska celina, objekat narodnog graditeljstva, drugi nepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvi-ma vezanim za određenu sredinu, delo monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva, primenjenih umetnosti i tehničke kulture, kao i druga pokretna stvar u njima od posebnog kulturnog i istorijskog značaja.”


Nemogućnost lokalne samouprave da propiše oslobođenja od poreza na imovinu za stambene objekte čiji su vlasnici ostvarili pravo na državnu pomoć zbog šteta pretrpljenih od poplava

„Nema zakonskog osnova da jedinica lokalne samou-prave svojim aktom (u konkretnom slučaju, odlukom ko-

jom se menja i dopunjuje odluka o visini stope poreza na imovinu) propiše oslobođenje od poreza na imovinu, što znači ni za stambene objekte čiji su vlasnici ostvarili pra-vo na državnu pomoć zbog šteta pretrpljenih od poplava u maju 2014. godine.

* * * Odredbom člana 2. tačka 22) Zakona o budžetskom si-

stemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr. i 108/2013) uređeno je da su poreski rashodi olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaće-nih prihoda i da se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez.

Poreskim zakonom moraju biti utvrđeni predmet opo-rezivanja, osnovica, obveznik, poreska stopa ili iznos, sva izuzimanja i olakšice od oporezivanja, kao i način i roko-vi plaćanja poreza (član 15. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu).

Obaveze i prava poreskih obveznika ne mogu se proši-rivati ili smanjivati podzakonskim aktima (član 15. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu).

Porez na imovinu uređen je Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon).

Oslobođenja od poreza na imovinu uređena su članom 12. Zakona.”


XVI SUDSKA PRAKSA


ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE• Upravni sud •

• Privredni apelacioni sud •

UPRAVNI SUD

PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA KAD JE DOBAVLJAČU PORESKOG OBVEZNIKA ODUZET PIB

Zakon o porezu na dodatu vrednostčlan 42 stav 3

ZNAČAJ ČINJENICE U POSTUPKU KONTROLE OBRAČUNA

Sentenca:

• Činjenica da je dobavljaču poreskog obveznika oduzet PIB može biti od značaja u postupku kontrole obračuna i pla-ćanja poreza na dodatu vrednost samo ukoliko je u vreme izdavanja računa od strane dobavljača bila učinjena javno dostupnom na zvaničnom sajtu Poreske uprave.

Iz obrazloženja:

"Iz spisa ove upravne stvari i obrazloženja osporenog rešenja se vidi da je tužiocu utvrđena obaveza po osnovu poreza na dodatu vrednost sa razloga što po pojedinim računima, izdatim od dobavljača kojima je oduzet PIB, nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, zaračunatog od strane prethodnog učesnika u prometu, prilikom nabavke dobara u 2005, 2006. i 2007. godini. Tužiocu je utvrđena obaveza po osnovu PDV-a i zbog neispunjenja zakonom propisanog uslova, koji se odnosi na sadržinu računa, odnosno podatke propisane odredbom člana 42. stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon o PDV).

Međutim, iz obrazloženja osporenog rešenja se ne vidi, na šta je osnovano tužilac ukazivao u žalbi, a što ponavlja i u tužbi, da li je u vreme izvršenog prometa, odnosno izdavanja računa od strane tužiočevih dobavljača "R", "O t. " i "S. T." istima bio oduzet PIB, odnosno da li su bili u sistemu PDV-a. Navedeno je posebno značajno zbog toga što se iz podataka koje sadrži PIB registar, koji je na zvaničnom sajtu Poreske uprave, vidi da su pojedini dobavljači tužioca u vreme izda-vanja računa tužiocu, bili u sistemu PDV-a, a u istom registru nije evidentiran, niti učinjen javno dostupnim podatak o tome kada im je oduzet PIB. Kako razlozi u obrazloženju osporenog rešenja i dokazi koji se nalaze u spisima i koji su javno dostupni, ne upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, Upravni sud nalazi da su prilikom donošenja osporenog reše-nja povređena pravila postupka, propisana odredbom člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je propisano da obrazloženje rešenja sadrži kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrđeno činjenično stanje, po potrebi i razloge koji su bili odlučni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu.

Osnovano se, po oceni Upravnog suda, tužbom ukazuje i da tuženi organ nije odgovorio na navod tužioca iznet u žalbi, koji se odnosi na pogrešnu ocenu računa priloženih uz žalbu i uz primedbe na zapisnik o izvršenoj kontroli, a koji su od strane prvostepenog organa, bez ikakvog obrazloženja, najpre ocenjeni kao ispravni, a potom, u ponovljenom po-stupku, kao neispravni. Ovo posebno ako se ima u vidu da je tuženi organ u obrazloženju rešenja paušalno zaključio da

SUDSKA PRAKSA XVI


se iz dokaza u spisima nesporno utvrđuje da računi dobavljača tužioca ne sadrže sve elemente propisane članom 42. stav 3. Zakona o PDV, kao što su: naziv, adresa i PIB obveznika - izdavaoca računa; vrsta i količina isporučenih dobara, ili vrsta i obim usluga; datum prometa dobara i usluga, visina avansnih plaćanja i poreska stopa koja se primenjuje..., bez navođenja brojeva i datuma izdavanja računa i bez navođenja podataka koje svaki od tih računa ne sadrži. Generalno data ocena tuženog organa da računi tužiočevih dobavljača ne sadrže sve zakonom propisane podatke, ne može se prihvatiti kao pravilna, budući da u računima koji su dostavljeni uz tužbu, nema nedostataka na koje ukazuje tuženi organ. U tim računima su iskazani naziv, adresa i PIB obveznika - izdavaoca računa, vrste i količine isporučenih dobara, vrsta i obim usluga, datum prometa dobara i usluga i poreska stopa koja se primenjuje - dakle, svi podaci - elementi računa, propisani odredbom člana 42. stav 3. Zakona o PDV."

(Presuda Upravnog suda, 9 U. 4623/2012 od 12.6.2014. godine)

UPRAVNI SUD

NEPOTUPNOST UTVRĐENOG ČINJENIČNOG STANJA NA KOME SE ZASNIVA OBAVEZA PLAĆANJA POREZA NA DODATU VREDNOST

Zakon o porezu na dodatu vrednostčlan 10 stav 1 tačka 3) i član 28

POVREDA PRAVILA POSTUPKA

Sentenca:

• Utvrđivanje obaveze na plaćanje PDV zbog toga što poreski organi nisu mogli da utvrde, na osnovu pismene do-kumentacije, da li je pravno lice primilo dobra i usluge, bez stvarne provere na licu mesta, zasniva se na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Iz obrazloženja:

"Prema obrazloženju osporenog rešenja žalba tužioca nije osnovana jer je poreski obaveznik iskazao da je prijemom usluga po računu stranog lica postao poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3. Zakona o PDV ("Službeni glasnik RS" br. 84/04...61/07) i prema tome prijavio PDV obavezu od 2.411.074,00 dinara uz prijavu istog iznosa kao prethodnog poreza. Tužilac je priložio ugovor sklopljen sa stranom firmom koji definiše vrednost radova na 186.480 EU, ali kako nije stavio na uvid dokumentaciju iz koje bi se utvrdilo koji su radovi stranog lica u pitanju, u kojoj količini, po kojoj ceni, na kome odredištu i koga datuma su izvršeni, prvostepeni organ je utvrdio da je poreski obveznik iskazao prethodni porez suprotno članu 28. Zakona o PDV. Stoga tuženi iz opisane dokumentacije nije mogao da utvrdi ni da je žalilac primio dobra i usluge koje koristi za promet dobara i usluga, pa mu je osporeno pravo na korišćenje prethodnog PDV.

Osnovano se navodima tužbe ukazuje da poreski obveznik prilikom utvrđivanja neprijavljene PDV obaveze nije na pravilan i potpun način utvrdio činjenično stanje, čime je povredio odredbu člana 199. stav 2. ZUP-a, kao i da tuženi nije ocenio na pravilan način sve navode žalbe, što je bio dužan, u smislu člana 235. stav 2. ZUP-a. Tuženi je, i po stanovištu Upravnog suda bio u obavezi da utvrdi i oceni sve podnete dokaze i odlučne činjenice i da izvede pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, pa se ne može prihvatiti navod iz obrazloženja da tuženi organ nije mogao da utvrdi da po navedenom računu pravno lice nije primilo dobra i usluge u vrednosti koja je iskazana. Ovako datim obrazloženjem u osporenom rešenju, Upravni sud nalazi da u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja nisu utvrđene sve odlučne činjenice, usled čega se ne može proveriti ni pravilnost primene materijalno-pravnih propisa na osnovu kojih je tužiocu prvostepenim rešenjem utvrđena neprijavljena PDV obaveza. Ukoliko je tuženi smatrao da se iz dostavljenih dokaza ne može utvrditi da je tužilac po navedenom računu primio dobra i usluge koje koristi za promet dobara i usluga, mogao je postupiti na jedan od načina propisan odredbom člana 232. stav 1. i 2. ZUP-a, sam ili preko prvostepenog organa da dopuni postupak i otkloni navedene nedostatke i utvrdi da li je tužilac zaista primio navedena dobra i usluge po navednom računu jer od toga zavisi odlučna činjenica da li tužilac ima neprijavljenu PDV obavezu u iznosu koji je naveden u dispozitivu prvostepenog rešenja."


XVI SUDSKA PRAKSA


UPRAVNI SUD

ZASNIVANJE OBAVEZE PLAĆANJA POREZA NA DODATU VREDNOST NA ČINJENICAMA UTVRĐENIM U UPRAVNOM SPORU

Zakon o porezu na dodatu vrednostčlan 28 stav 3 tačka 1)

NEISPUNJENOST USLOVA ZA ODBITAK PRETHODNOG POREZA

Sentenca:

• Pravilno je u postupku terenske kontrole utvrđena obaveza plaćanja poreza po osnovu PDV pošto je i u upravnom sporu pravilno utvrđeno da tužiočev dobavljač nije bio u poslovnom odnosu sa svojim navodnim dobavljačima i nije mogao da obustavi prehodni porez pošto takva obaveza nije ni nastala.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je u postupku kod poreskih organa utvrđeno činjenično stanje pa je pravilno primenjeno i materijalno pravo kada je tuženi organ odbio žalbu tužioca kao neosnovanu. Ovo sa razloga što je u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja, a na osnovu poslovnih knjiga tužioca za 2005. godinu u koje je izvršen uvid, zatim poslovnih knjiga i analitičkih kartica tužiočevog dobavljača, saslušanih svedoka i poreske dokumentacije do koje se došlo u postupcima teren-ske kontrole, kod tužiočevog dobavljača nesumnjivo utvrđeno da tužiočev dobavljač nije imao poslovni odnos sa svojim - označenim dobavljačima, odnosno da između njih nije bilo prometa dobara niti je po tom osnovu bilo plaćanja kao i da u knjigovodstvu sva tri navedena preduzeća nema evidencije o računima koji su predmet osporavanja prava na prethodni porez za označenog poreskog obveznika, ovde tužioca.

Kod utvrđene činjenice da nije bilo prometa između tužiočevog dobavljača i njegovih navodnih dobavljača i iskazanih poreskih obaveza po tim osnovama, to je i po oceni Upravnog suda, pravilan zaključak tuženog organa da je ispravna odlu-ka prvostepenog organa da u konkretnom slučaju tužilac nije ispunio uslove iz člana 28. stav 3. tačka 1. Zakona o PDV za pravo na odbitak prethodnog poreza s obzirom na utvrđenu činjenicu da promet dobara između navedenih preduzeća nije ni izvršen, odnosno da nije ispunjena zakonom propisana pretpostavka da se radi o obračunatom i iskazanom PDV-u za promet dobara koji je izvršen od strane drugog obveznika u prometu. U istom postupku, po oceni suda, pravilno je utvrđe-no da tužilac nije ispunio ni uslov iz člana 28. stav 2. tačka 2. Zakona o PDV za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza koji je obračunao nadležni carinski organ, obzirom na to da je u postupku koji je u rešenju prvostepenog organa detaljno opisan, nesumnjivo utvrđeno da tužilac u carinskim računima, po osnovu kojih je koristio prethodni porez, a koji su u rešenju prvostepenog organa po broju i periodu navedeni, nije označen ni kao primalac dobara ni kao uvoznik, već kao podnosilac isprava, dok je kao primalac dobara evidentiran sasvim drugi poreski obveznik.

Sa navedenih razloga pravilno je našao Upravni sud da tužbu tužioca treba odbiti kao neosnovanu."


PRIVREDNI APELACIONI SUD

OBRAČUN ZATEZNE KAMATE U PORESKOM POSTUPKUZakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

član 75

PRIMENA PROSTOG INTERESNOG RAČUNA

Sentenca:

• Zatezna kamata za docnju u izmirenju poreskih obaveza se obračunava u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji prema kome se do 1.1.2013. godine kamata na poreski dug obračunavala primenom konfor-mnog metoda, a od 1.1.2013. godine prostim interesnim računom.

SUDSKA PRAKSA XVI


Iz obrazloženja:

"Žalbeni navodi tuženog kojima se ukazuje na činjenicu da je obračun zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga izvršen konformnom metodom, te da je odlukom Ustavno suda taj metod proglašen neustavnim, nisu od uticaja na pravilnost prvostepene presude. Odlukom Ustavnog suda na koju se žalbom tuženog ukazuje, utvrđena nesaglasnost sa Ustavom odredbe Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi: "primenom konformne metode" ali ne i u pogledu načina obračuna kamate na poreske obaveze s obzirom da se na iste u trenutku donošenja odluke Ustavnog suda primenjivao poseban poreski zakon koji je u pogledu obračuna kamate izmenjen tek 1.1.2013. godine i ta izmena je važila samo za ubuduće, iz čega sledi da su do tada izvršeni obračuni priznati kao važeći, jer su bili u skladu sa do tada važećom zakonskom normom."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 4823/2013 od 3.7.2014. godine)

UPRAVNI SUD

PRETPOSTAVKA ZA NASTUPANJE PREKIDA ZASTARELOSTI IZVRŠENJA PORESKE OBAVEZEZakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

član 114

DONOŠENJE REŠENJA O ODREĐIVANJU PRINUDNE NAPLATE

Sentenca:

• Prekid zastarelosti izvršenja poreske obaveze može nastupiti posle donošenja rešenja o određivanju prinudne naplate, a ne pre.

Iz obrazloženja:

"Osporenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv rešenja drugostepenog organa kojim je odbijen zahtev poreskog obveznika za otpis dugovanog poreza i kamate poreza na promet proizvoda, zbog zastarelosti.

Po nalaženju Upravnog suda, osnovano se navodima tužbe ukazuje da su donošenjem osporenog rešenja povređena pravila postupka i pogrešno primenjeno materijalno pravo. Ovo stoga, jer prema pravnom shvatanju suda, rešenje o odre-đivanju prinudne naplate mora se doneti u toku roka zastarelosti, s tim da odredbe o prekidu zastarelosti mogu biti prime-njene samo nakon, a ne pre donošenja takvog rešenja, a u konkretnom slučaju se iz spisa ne vidi da je rešenje o prinudnoj naplati tuženi doneo u toku roka zastarelosti, propisanom odredbom člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (dalje: ZPPPA). Činjenica da je poreski organ tužiocu poslao opomenu za plaćanje dospelih poreskih obaveza nije u smislu iznetog stanovišta suda dovoljan dokaz za ocenu zastarelosti potraživanja, jer opomena prethodi donošenju rešenja o prinudnoj naplati, u smislu čl. 71. i 77. ZPPPA. Pri tome se iz spisa vidi da je poreski organ pored opomene od 8.11.2010. godine, na koju se poziva, tužiocu dostavio opomenu i 15.4.2011. godine, a rešenje o prinudnoj naplati je do-neo 25.5.2011. godine, sa rokom izvršnosti 30.6.2011. godine i dostavio ga tužiocu 30.6.2011. godine.

Imajući u vidu konstataciju iz osporenog rešenja da je u konkretnoj poreskoj stvari zastarelost poreske obaveze počela da teče od 1.1.2006. godine, nejasni su razlozi tuženog organa kojima je obrazložena ocena prigovora zastarelosti u osporenom rešenju. U ponovnom postupku, tuženi organ je u obavezi da oceni uslove za nastupanje zastarelosti u smislu člana 114. ZPPPA, u skladu sa pravnim shvatanjem i primedbama suda iznetim u ovoj presudi."


XVI SUDSKA PRAKSA


PRIVREDNI APELACIONI SUD

DEJSTVO REŠENJA PORESKE UPRAVE KOJE PREDSTAVLJA NALOG NADLEŽNOM ORGANU DA IZVRŠI UPIS ZALOŽNOG PRAVA

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administracijičlan 87

OSNOV ZA STICANJE UPISOM U REGISTAR

Sentenca:

• Rešenjem Poreske uprave kojim je naloženo nadležnom organu da izvrši upis založnog prava ne stiče se založno pravo, već samo osnov za sticanje, a pravo se stiče upisom u odgovarajući registar.

Iz obrazloženja:

"Žalbeni navodi tužioca u kojima se ističe da je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji lex specialis, te da je u odnosu na tu činjenicu prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu čl. 87. st. 3. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kada je tumačeći odredbe tog Zakona zaključio da se odvojeno pravo namirenja stiče upisom u odgovarajući registar, jer se prema žalbenim navodima tužioca u konkretnom slučaju, a prema navedenom Zakonu o pore-skom postupku i poreskoj administraciji, radi o zakonskoj hipoteci koja nastaje trenutkom ispunjenosti uslova tj. danom donošenja rešenja poreskog organa o nalogu nadležnom organu Republičkom geodetskom zavodu da izvrši upis založnih prava, nisu osnovani.

Tačno je da je u sferi koju reguliše Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je lex specialis. Međutim, u odnosu na sticanje odvojenog prava namirenja u korist Poreske uprave, isto je regulisano upravo Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i to čl. 87. koji jasno propisuje da radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca i da zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja, odnosno da se za-loga može ustanoviti popisom pokretnih stvari, kao i popisom nepokretnosti, ali da po izvršenom popisu pokretnih stvari odnosno nepokretnosti, Poreska uprava rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari odnosno nepokretnosti. Međutim, ta činjenica da se rešenjem nalaže odgovarajućem organu da izvrši upis založnog prava u registar pokretnih stvari nije dovoljna za sticanje samog založnog prava, već je shodno st. 7. odredbe čl. 87. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, neophodno da se izvrši upis tog prava u odgovarajući registar. Kako u konkretnom slučaju nije došlo do upisa tog prava u odgovarajućem registru, što se jasno utvrđuje iz priloženih teretnih listova za predmetne nepokretnosti, koje se još uvek nalaze u stečajnoj masi tuženog, to tužilac ne može steći odvojeno pravo namirenja."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 5525/2013 od 21.8.2014. godine)

UPRAVNI SUD

IZRICANJE MERE PRIVREMENE ZABRANE OBAVLJANJA DELATNOSTI U TOKU PORESKE KONTROLE

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administracijičlan 131 stav 1 tačka 4)

NEREGISTROVANJE PROMETA PREKO FISKALNE KASE

Sentenca:

• Neevidentiranje fiskalnih računa preko fiskalne kase, koju poreski obveznik nije ni instalirao, predstavlja razlog za izricanje mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.

SUDSKA PRAKSA XVI


Iz obrazloženja:

"U toku kontrole utvrđeno je da se iznos od 150,00 dinara koji se odnosi na samu ulaznicu u ugostiteljski objekat, ne evidentira preko fiskalne kase, da poreski obveznik ne poseduje fiskalnu kasu, odnosno da je otpočeo pružanje usluga fizičkim licima pre fiskalizacije fiskalne kase i njenog instaliranja u objektu u kome se obavlja promet, što je suprotno odredbi člana 18. stav 1. a u vezi člana 3. stav 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama. Na osnovu navedenog prvostepeni organ je zaključio da kako u skladu sa odredbama citiranog propisa tužilac nije ispunio uslove, stekli su se uslovi za primenu odredbe člana 131. stav 1. tačka 4. ZPPP-a. Ovo imajući u vidu i činjenicu da je registrovana delatnost tužioca tj. pretežna delatnost ostala trgovina na veliko, nespecijalizovana trgovina na veliko, iz čega proizlazi da tužilac ne obavlja delatnost za koju se usled specifičnosti delatnosti koju obavlja ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fisklane kase.

Naplaćivanjem ulaznica u iznosu od 350,00 dinara naplaćuje se konzumacija hrane i pića i troškovi muzičkog pro-grama, zbog čega, po oceni prvostepenog organa se ne radi o umetničkom i književnom stvaralaštvu, odnosno scenskoj umetnosti, kao ni o radu umetničke ustanove, odnosno delatnosti na koje se usled specifičnosti ne odnosi obaveza evi-dentiranja prometa preko fiskalne kase, već o pružanju usluga fizičkim licima za koje je dužan da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Tuženi organ je pravilno odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv reše-nja prvostepenog organa nalazeći da je ožalbenim rešenjem tužiocu pravilno izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u navedenom ugostiteljskom objektu u skladu sa odredbom člana 131. stav 1. tačka 4. ZPP-a."


UPRAVNI SUD

IZVRŠENJE NOVČANE KAZNE IZREČENE U PREKRŠAJNOM POSTUPKU I NEMOGUĆNOST POVRAĆAJA IZNOSA KAO NEOSNOVANO PLAĆENOG

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administracijičlan 10 stav 2

NEPOSTOJANJE OSNOVA ZA ODLAGANJE ILI PREKID IZVRŠENJA

Sentenca:

• Ako je novčana kazna utvrđena u prekršajnom postupku izvršena, odluka suda o njenom odlaganju ne može se prav-no izvršiti pogotovu što je u ponovnom postupku pravnosnažno izrečena, pa se ne može tražiti njen povraćaj kao neosnovano plaćene.

Iz obrazloženja:

"Odredbom člana 10. stav 1. ZPPP-a ("Službeni glasnik RS" br. 80/02 ... 61/05), propisano je da u poresko-pravnom odnosu iz stava 1. navedenog člana fizičko, odnosno pravno lice ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno.

Odredbom člana 301. stav 1. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS" br. 21/90...55/04), propisano je da lice kome je u prekršajnom postupku neopravdano izrečena novčana kazna, zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zaštitna mera oduzimanja predmeta, ima pravo na povraćaj plaćene novčane kazne, povraćaj oduzete imovinske koristi, povraćaj predmeta ili novčane vrednosti oduzetog predmeta. Stavom 2. navedenog člana Zakona o prekršajima je pro-pisano da se smatra da je lice neopravdano kažnjeno ako je u slučaju preinačenja pravnosnažnog rešenja o prekršaju ili ukidanja pravnosnažnog rešenja o prekršaju, postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen usled toga što je utvrđeno da delo nije prekršaj ili što postoje osnovi koji isključuju odgovornost učinioca prekršaja, ili što nema dokaza da je ono učinilo prekršaj.

Na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u poreskom postupku pravilno je drugostepeni organ odbio žalbu tužioca i pravilno zaključio da nisu ispunjeni uslovi za povraćaj više, odnosno prerano naplaćenih iznosa novčane kazne. Ovo stoga što je odredbom člana 279. Zakona o prekršajima propisano da zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju ne odlaže izvršenje rešenja, ali na predlog kažnjenog Vrhovni sud Srbije može naložiti prvostepenom organu za

XVI SUDSKA PRAKSA


prekršaje da odloži, odnosno prekine izvršenje rešenja dok ne odluči o zahtevu, ako ima osnova iz kojih se može zaključiti da će udovoljiti zahtevu. Kako je u konkretnom slučaju prinudna naplata dospele neizmirene poreske obaveze izvršena u iznosima i na uplatne račune javnih prihoda pre dostavljanja odluke Vrhovnog suda, to se nisu stekli uslovi za odlaganje, odnosno prekid izvršenja rešenja, a koje rešenje Vrhovnog suda Srbije ne predstavlja osnov za povraćaj više, odnosno pre-rano naplaćenih poreza. Pored toga, u ponovnom postupku u izvršenju presude suda, poreski organ je doneo odluku po žalbi i žalbu odbio kao neosnovanu, pa po nalaženju suda nije bilo osnova ni po odredbama člana 301. stav 1. i 2. Zakona o prekršajima za povraćaj iznosa novčane kazne."


UPRAVNI SUD

OSNOVANOST REŠENJA O PRINUDNOJ NAPLATI POREZA PO OSNOVU OBAVEZE KOJA JE DOSPELA ZA PLAĆANJE

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administracijičlan 75 stav 1 i čl. 77 i 95

PREKLUZIJA PRAVA NA REŠAVANJE SPORNIH PITANJA

Sentenca:

• Ukoliko poreski obveznik na osnovu poreske opomene za plaćanje poreskog duga nije raspravio sva sporna pitanja kod poreskog organa, u postupku prinudne naplate te navode ne može više isticati.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je tuženi organ osporenim rešenjem odbio žalbu tužioca kao neosnovanu nalazeći da je prvostepeni organ pravilno doneo ožalbeno rešenje o prinudnoj naplati po osnovu poreske obaveze dospele za plaćanje 14.10.2008. godine koja nije plaćena u zakonskom roku sa iznosom glavnog duga, obračunatom kamatom, jednokratnom taksom za prinud-nu naplatu od 5% sve u ukupnom iznosu iz prvostepenog rešenja ... Ovo zbog toga jer je pravostepeni organ pravilno, na osnovu pregleda stanja tužiočevog zaduženja i uplata na računima javnih prihoda koje se odnose na porez na dohodak građana, doprinose za socijalno osiguranje i porez na promet, nesumnjivo utvrdio da tužilac po navedenom osnovu nije izmirio dug na dan 09.01.2009. godine, o čemu je tužilac obavešten opomenom koju je primio 15.10.2008. godine. U spisima nema dokaza da je tužiocu odloženo plaćanje duga, a utvrđeno je da nije podneo zahtev za otpis kamate, saglasno Zakonu o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa, niti je podneo zahtev za mirovanje duga za zdravstveno osiguranje, niti je platio dug na osnovu čega je prvostepeni organ doneo ožalbeno rešenje. Iz spisa se vidi da je tužiocu predočeno navedeno utvrđeno činjenično stanje, jer je uzeo učešće u postupku po žalbi o čemu je prvostepeni organ sastavio zapisnik o izjavi tužioca kao stranke, pa je pravilno našao da postoji tužiočeva obaveza.

Navod tužbe kojim se ističe da tužiocu nikada nisu dostavljena rešenja o utvrđenoj poreskoj obavezi, nije istican u žalbi, a u tužbi tužilac ne spori činjenicu da nije sa poreskim organima raspravio ovo pravno pitanje u skladu sa poukom iz opomene za plaćanje poreskog duga. Sa iznetih razloga tužba tužioca je odbijena kao neosnovana."


SUDSKA PRAKSA XVI


UPRAVNI SUD

POČETAK I TOK POSTUPKA PRINUDNE NAPLATE POREZAZakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

čl. 71, 77, 92 i 95

ISTEK ROKA IZ OPOMENE O OSNOVU I VISINI PORESKOG DUGA

Sentenca:

• Istekom roka za poslatu poresku opomenu o osnovu i visini poreskog duga, koja nije osporena, započinje postupak prinudne naplate poreza.

Iz obrazloženja:

"Pravilno je po oceni Upravnog suda tuženi organ odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa kao neosnovanu i u tom pravcu dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge.

Prema odredbi člana 71. ZPPP-a između ostalog, propisano je da će poreska uprava poreskom dužniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene.

Ako poreski obveznik ne uplati porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona, Poreska uprava će shodno odredbi člana 77. stav 1. istog zakona započeti postupak prinudne naplate poreza odnosno sporednih poreskih davanja donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Odredbom člana 92. stav 1. tačka 1. ZPPP-a propisano je da se prinudna naplata sprovodi na novčanim sredstvima poreskog obveznika - prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda, dok je odredbom člana 95. regulisana prinudna naplata iz novčanih sredstava poreskog obveznika.

Kako je u provedenom postupku utvrđeno da tužilac ima dug po osnovu dospelog poreza na prihod, doprinose za socijalno osiguranje iz radnog odnosa i pripadajuće kamate u iznosima navedenim u dispozitivu ožalbenog rešenja, da dug nije uplatio u roku od 5 dana od dana prijema opomene, koji je primio 28.01.2010. godine, to je prvostepeni organ doneo ožalbeno rešenje kojim je poreskom obvezniku odredio prinudnu naplatu po navedenim osnovama, pa je po oceni suda pravilno tuženi organ ocenio da je rešenje prvostepenog organa na zakonu zasnovano jer je doneto saglasno odred-bama člana 77. i 92. stav 1. kao i člana 95. ZPPP-a.

Sud je posebno cenio navod tužbe kojim se ukazuje da tužiocu nije omogućeno učešće u postupku pre donošenja rešenja, ali nalazi da je ovaj navod neosnovan. Ovo stoga, što prema stanju u spisima sledi da je tužilac uzeo učešće u po-stupku tako što se izjasnio da ostaje pri navodima iz žalbe posebno pri primedbama koje se odnose na kamatu proisteklu iz akontacionog rešenja za uplatu doprinosa za PIO, čime je prvostepeni organ otklonio propust da u postupku pre dono-šenja ožalbenog rešenja tužiocu omogući učešće u postupku shodno članu 9. ZUP-a u vezi sa članom 226. istog zakona."


XVI SUDSKA PRAKSA


UPRAVNI SUD

TERET DOKAZIVANJA ČINJENICA NA KOJIMA SE ZASNIVA POSTOJANJE PORESKE OBAVEZE

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administracijičlan 51 stav 1 tačka 1)

PROCESNA OBAVEZA PORESKE UPRAVE

Sentenca:

• Teret dokazivanja da troškovi reklame, sačinjeni prema odgovarajućem pravilniku, ne mogu biti prihvatljivi, pada na teret Poreske uprave i detaljno moraju da budu obrazloženi, nakon pravilno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz obrazloženja:

"Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja Upravni sud nalazi da osnovano tužilac osporava pravilnost postupka koji je prethodio donošenju osporenog rešenja pa u vezi sa tim i zakonitost tog rešenja.

Naime, iz spisa a i iz obrazloženja osporenog rešenja nesumnjivo proizlazi da je tužilac uz žalbu izjavljenu protiv rešenja prvostepenog organa dostavio Pravilnik o troškovima reklame, propagande i reprezentacije u skladu sa kojim Pravilnikom je postupao, Odluku generalnog direktora kojom se odobravaju troškovi reprezentacije u skladu sa navede-nim Pravilnikom, sačinjene izveštaje o izdacima za reprezentaciju u vezi sa svim pojedinačno ispostavljenim računima i fiskalnim izveštajima, sve kao dokaze da su nastali izdaci predstavljeni kao troškovi reprezentacije vršene na zakonit način, a sa ciljem i u funkciji povećanja prihoda i poslovnog rezultata tužioca. Osim toga u spisima se nalazi izjava zastupnika tužioca data na zapisniku u kojoj se tužilac izjasnio da snabdeva preko 550 objekata i još oko 120 objekata i oko 50 obje-kata raznih marketa, te da je jedini način animacije kupaca, odnosno poslovođa maloprodajnih objekata sa kojima tužilac posluje, organizovanje poslovnih proslava i druženja s obzirom da ne postoji nikakav drugi vid marketinških aktivnosti. Navedene dokaze i datu izjavu tužioca tuženi organ nije cenio već ih je samo naveo u obrazloženju osporenog rešenja paušalno zaključujući da se radi o nedokumentovanim isplatama, a sa razloga što uz priložene račune nisu priloženi do-kazi da su prikazani troškovi nastali u svrhu obavljanja registrovane delatnosti i u funkciji povećanja prihoda i poslovnog rezultata tužioca.

Osim toga tuženi u obrazloženju osporenog rešenja nije dao ni razloge zašto je priložene dokaze smatrao dokazima bez uticaja na drugačiju odluku u tim predmetima. Pri navedenom, tuženi se u obrazloženju osporenog rešenja poziva na odredbu člana 61. stav 1. tačka 4. Zakona o porezu na dohodak građana, na kojoj odredbi je zasnovana i odluka prvo-stepenog organa, a da pri tome ne daje jasne razloge za tvrdnju da izvršene gotovinske isplate odgovornom licu tužioca po osnovu pravdanja nedokumentovanih gotovinskih računa za ugostiteljske usluge imaju tretman prihoda od kapitala po osnovu uzimanja iz imovine privrednog društva od strane vlasnika privrednog društva za privatne potrebe. Osnovano tužilac ukazuje na povredu odredbe člana 43. stav 1. i člana 51. stav 1. tačka 1. ZPPP-a saglasno kojim odredbama se či-njenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza, te da Poreska uprava, u poreskom postupku snosi teret dokaza za činjenice na kojima zasniva postojanje poreske obaveze."


MODELI XVIII


MODEL

UGOVOR O RADU SA POSLODAVCEM KOD KOGA NIJE ZAKLJUČEN KOLEKTIVNI UGOVOR,

NITI DONET PRAVILNIK O RADUNa osnovu člana 30. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon), i člana _____ _______________ (navesti zakon ili opšti akt poslodavca koji određuje nadležnost organa za za-ključenje ugovora o radu), direktor (ili drugi organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca, ili drugo lice na osnovu ovlašćenja broj __________ od _________ direktora ili drugog organa utvrđenog zakonom ili opštim aktom poslodavca) i zaposleni, zaključuju

UGOVOR O RADU PREDMET UGOVORA

Član 1

____________________ (naziv i sedište poslodavca), (dalje: poslodavac), zasniva radni odnos sa ____________________ (ime i prezime zaposlenog) (dalje: zaposleni), sa prebivalištem, boravištem na dan zaključe-nja ugovora o radu u ____________________ (mesto, ulica i broj), za obavljanje poslova ____________________ (naziv poslova), za koje se zahteva ____________________ (vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje).

Član 2

Zaposleni će obavljati sledeće poslove: ________________________________________________________ (opis poslova - iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova).

Član 3

Zaposleni će obavljati poslove u _______________ (mesto rada).

NAČIN ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA Član 4

Zaposleni zasniva radni odnos na: 1) Neodređeno vreme. 2) Određeno vreme, radi _______________ (osnov za zasnivanje radnog odnosa) u trajanju od __________ (meseci), (alternativa za podtačku 2):

Određeno vreme, najkasnije do _____________ (navesti datum ili drugo vremensko određenje, npr. do povratka odsutnog zaposlenog) ____________ (ime i prezime zaposlenog).

Član 5

Zaposleni je dužan da stupi na rad _______________ (dan, mesec, godina). Član 6

Zaposleni zasniva radni odnos sa ________________ (punim, nepunim ili skraćenim) radnim vremenom. Član 7

Probni rad traje _________________ (najduže šest meseci). Za vreme probnog rada zaposleni će poslove obavljati uz nadzor neposrednog rukovodioca, koji će o radu zaposlenog dostavljati mesečne (alternativa: nedeljne) izveštaje direktoru. Neposredni rukovodilac će __________ dana pre isteka probnog rada dostaviti direktoru obrazloženu ocenu rada zaposlenog.

XVIII MODELI


U toku probnog rada neposredni rukovodilac može dostaviti obrazloženu ocenu direktoru da zaposleni nije iskazao zadovoljavajuće radne i stručne sposobnosti, sa predlogom da mu se otkaže probni rad i pre isteka roka na koji je ugovoren. Otkazni rok za vreme probnog rada je __________ (navesti broj radnih dana - najmanje pet).

Zaposleni može da otkaže ugovor pre isteka probnog rada, uz obavezu da pismeno najavi otkaz najmanje pet radnih dana unapred (otkazni rok).

(Alternativa za član 7:

Zaposleni zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika ____ na period (najduže godinu dana), radi osposobljavanja za sa-mostalan rad u struci (alternativa: i polaganja pripravničkog/stručnog ispita). U toku pripravničkog staža zaposleni obavlja poslove pod nadzorom i kontrolom neposrednog rukovodioca koji mu daje potrebna uputstva i objašnjenja (alternativa: po programu stručnog osposobljavanja pripravnika).

Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa aktom iz tačke ______ovog člana.)

RADNO VREME, GODIŠNJI ODMOR I ODSUSTVA Radno vreme

Član 8

Radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).

Radno vreme zaposlenih mlađih od 18 godina iznosi 35 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).

Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od vremena utvrđenog u st. 1. i 2. ovog člana. Zaposleni radi nepuno radno vreme na poslovima koji su sistematizovani sa nepunim radnim vremenom ili u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Član 9

Radno vreme zaposlenih koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima (poslovi, odnosno rad-na mesta sa povećanim rizikom), i to _______________________________________________ (navesti poslove sa povećanim rizikom) skraćuje se za _____ časova nedeljno (najviše 10 časova nedeljno) u odnosu na puno radno vreme utvrđeno u članu 8. ovog ugovora, na osnovu stručne analize u skladu sa zakonom (skraćeno radno vreme).

Član 10

Poslodavac će o dostupnosti poslova sa punim/nepunim radnim vremenom obaveštavati zaposlenog ____________ _________ (navesti način, npr. isticanjem na oglasnoj tabli slobodnih poslova), u periodu ________________ (navesti vremenski period, npr. kvartalno i sl).

Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme i da ga u primerenom roku obavesti o prihvatanju ili neprihvatanju zahteva zaposlenog.

U zahtevu iz stava 2. ovog člana zaposleni je dužan da navede poslove koje bi obavljao sa punim/nepunim radnim vremenom za koje ispunjava uslove, a može da navede i razloge za podnošenje zahteva.

Član 11

Zaposleni je dužan da obavlja poslove u prostorijama poslodavca ili na drugom mestu prema nalogu poslodavca, u skladu sa zakonom.

Zaposleni je dužan da, u skladu sa odlukom poslodavca o uvođenju pripravnosti, u određenom periodu bude pripra-van da se na poziv neposrednog rukovodioca javi na rad koji je neophodan da se ____________________ (navesti razloge: npr. da se obezbedi kontinuitet procesa rada, završe neodložni poslovi i sl).

MODELI XVIII


Vreme pripravnosti se ne računa u radno vreme, dok se vreme provedeno na radu po pozivu evidentira kao radno vreme (alternativa: kao prekovremeni rad), u skladu sa Zakonom.

Za vreme pripravnosti zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u iznosu od _____ % od osnovice (npr. osnovne zarade zaposlenog).

Godišnji odmor

Član 12

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

1) doprinosa na radu do _____ radnih dana; 2) uslova rada: - za poslove sa povećanim rizikom _____ radna dana; - po osnovu rada noću i/ili rada u smenama _____ radnih dana; 3) radnog iskustva: - za radno iskustvo od _____ do _____ godina _____ radnih dana; - za radno iskustvo od _____ do _____ godina _____ radnih dana; - za radno iskustvo preko _____ godina _____ radnih dana; 4) stručne spreme: - za I - II stepen stručne spreme _____ radnih dana; - za III - IV stepen stručne spreme _____ radnih dana; - za V - VI stepen stručne spreme _____ radnih dana; - za VII - VIII stepen stručne spreme _____ radnih dana; 5) _______________ _____ radnih dana; 6) _______________ _____ radnih dana.

Radnim iskustvom iz stava 1. tačka 3) ovog člana smatra se vreme provedeno na radu na poslovima na kojima je zaposleni raspoređen ili sličnim poslovima, po sticanju stručne spreme, odnosno obrazovanja (stepena i vrste) koja se zahteva za obavljanje tih poslova.

Godišnji odmor zaposlenog utvrđen prema kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od _____ (npr. 30) radnih dana u kalendarskoj godini.

Član 13

Zaposleni u kalendarskoj godini u kojoj zasniva radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos ima pravo na sraz-meran godišnji odmor.

Srazmeran godišnji odmor utvrđuje se tako što se zaposlenom utvrdi trajanje punog godišnjeg odmora prema kriteri-jumima iz člana 12. ovog ugovora, odredi dvanaestina tako utvrđenog godišnjeg odmora i pomnoži sa brojem meseci rada u toj kalendarskoj godini.

Pri utvrđivanju srazmernog godišnjeg odmora decimalni broj od 0.5 i više zaokružuje se na 1 radni dan.

Član 14

Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora koji Poslodavac donosi najkasnije do kraja __________ (npr. marta) za tekuću godinu. Plan korišćenja godišnjeg odmora donosi se po prethodno obavljenim konsultacijama sa zaposlenima.

Zaposlenom se dostavlja rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u rokovima i na način propisan Zakonom.

XVIII MODELI


Ako se zaposlenom rešenje dostavlja u elektronskoj formi, zaposleni je dužan da potvrdi prijem rešenja bez odlaganja.

Datum potvrde prijema rešenja iz stava 3. ovog člana smatra se datumom dostave rešenja i u slučaju kada zaposleni naknadno traži ličnu dostavu rešenja.

Zaposleni može da koristi godišnji odmor u neprekidnom trajanju ili u delovima, u skladu sa Zakonom.

Zaposleni može da koristi godišnji odmor u dva dela, s tim da prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje koristi u tekućoj kalendarskoj godini, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Poslodavac može zaposlenom, na njegov zahtev, da odobri korišćenje godišnjeg odmora u više delova, u skladu sa Zakonom.

Zaposlenom se mimo plana korišćenja godišnjeg odmora može odobriti odmor na njegov zahtev, uz saglasnost ne-posrednog rukovodioca.

Član 15

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionoj jedinici poslodavca, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, koje sadrži period korišćenja godišnjeg odmora i spisak zaposlenih može se objaviti na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre termina određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru smatra se uručenim zaposlenom danom njegovog objavljivanja.

Preostali deo godišnjeg odmora prema kriterijumima utvrđenim u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ostvaruju u skladu sa članom 12. ovog ugovora.

Plaćeno odsustvo

Član 16

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana (alternativa: sedam ili više dana) u kalendarskoj godini, u slučaju:

1) sklapanja braka _____ dana 2) porođaja supruge _____ dana 3) teže bolesti člana uže porodice _____ dana 4) selidbe domaćinstva _____ dana 5) otklanjanja posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama u domaćinstvu _____ dana 6) _______________ _____ dana

(NAPOMENA: Ugovorom je moguće utvrditi veća prava zaposlenog, u odnosu na odredbe propisane Zakonom.)

Član 17

Pored plaćenog odsustva iz člana 16. ovog ugovora, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još pet radnih dana u slučaju smrti člana uže porodice, kao i pravo na dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, raču-najući dan davanja krvi.

Članom uže porodice u smislu člana 16. tačka 3) i stava 1. ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj _______________ (mogu se navesti i druga lica).

Neplaćeno odsustvo

Član 18

Poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo na njegov obrazloženi zahtev, ako to ne ometa proces i organizaciju rada kod poslodavca.

MODELI XVIII


ZARADA, NAKNADA ZARADE I NAKNADA TROŠKOVA Osnovna zarada

Član 19

Novčani iznos osnovne zarade zaposlenog na dan zaključenja ovog ugovora iznosi __________ dinara.

Poslodavac nije dužan da zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu pri izmeni novčanog iznosa osnovne zarade iz stava 1. ovog člana na osnovu elemenata iz člana 20. ovog ugovora.

Član 20

Elemente za utvrđivanje osnovne zarade čini osnovica koja se utvrđuje Odlukom o visini osnovice za obračun osnovne zarade i koeficijenta koji iznosi _______________, a koji izražava složenost, odgovornost i uslove rada (noćni rad, rad u smenama i sl.) poslova zaposlenog.

(Alternativa za član 20:

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se u dinarskoj protivrednosti _______________ (navesti iznos i valutu), po _______________ (navesti po kom kursu npr. srednji kurs Narodne banke Srbije), na dan ___________ (navesti datum u mesecu), a izražava složenost, odgovornost i uslove rada (noćni rad, rad u smenama i sl.) poslova zaposlenog.

Zarada po osnovu radnog učinka

Član 21

Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Elementi za obračun i isplatu zarade po osnovu radnog učinka su: ______________________ (navesti u zavisnosti od vrste posla, npr: kvalitet obavljenog posla ili ostvarena norma rada; izvršavanje poslova u predviđenim rokovima; ušteda na materijalu; doprinos timskom radu; blagovremenost izvršavanja poslova; doprinos timskom radu).

Ostvareni radni učinak na osnovu elemenata iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu ocene/izveštaja neposrednog rukovodioca, koja se dostavlja službi za obračun zarada.

Osnovna zarada po osnovu radnog učinka utvrđenog u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana može se uvećati ili umanjiti najviše do _____%.

Zaposleni ostvaruje pravo na zaradu za standardni radni učinak i puno radno vreme u visini osnovne zarade utvrđene u skladu sa čl. 19. i 20. ovog ugovora.

Uvećana zarada

Član 22

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad u skladu sa članom 108. Zakona.

(Alternativa - u slučaju utvrđivanja većeg prava od prava utvrđenog Zakonom:

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad, i to:

- rad na dan praznika koji je neradan dan - _____% (ne manje od 110%); - prekovremeni rad - _____% (ne manje od 26%); - rad noću - _____% (ne manje od 26% - ako rad noću nije sadržan u osnovnoj zaradi); - po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) - _____% za svaku punu godinu rada provedenu u radnom odnosu

kod _______________ (ne manje od 0,4% za vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, računajući poslodavca prethodnika u slučaju statusnih promena i poslodavca - povezanog lica u skladu sa Zakonom o privrednim društvima);

- ____________________ (u drugim slučajevima, npr. po osnovu rada u smenama i sl). Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom.

XVIII MODELI


Minimalna zarada

Član 23

Poslodavac može da donese odluku o uvođenju minimalne zarade ako nije u mogućnosti da isplati zarade utvrđene u skladu sa zakonom i ovim ugovorom u sledećim slučajevima: 1) usled poremećaja poslovanja, 2) usled nemogućnosti naplate potraživanja i drugih objektivnih finansijskih teškoća, 3) ____________________. U slučaju donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, minimalna zarada zamenjuje osnovnu zaradu utvrđenu u skladu sa čl. 19. i 20. ovog ugovora.

Naknada zarade

Član 24

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe, odazivanja na poziv državnog organa, privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, za vreme privremenog prekida posla ili smanjenja obi-ma posla i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom. (Alternativa - ako se utvrđuje naknada zarade u većem iznosu od Zakonom propisanog:

Član 24

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe, odazivanja na poziv državnog organa i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.

Član 24a

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to: 1) u visini _____% (ne manje od 65%) prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena

sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 24b

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini _____% (ne manje od 60%) prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, a ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, u trajanju utvrđenom u skladu sa Zakonom. )

Član 25

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini _____% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, a ne manje od mi-nimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom. (Alternativa za član 25: Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od _____% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (alternativa: može da se utvrdi drugi period za obračun naknade zarade), za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog

MODELI XVIII


organ ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov da-ljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom)

Rokovi za isplatu zarade

Član 26

Zarada se isplaćuje u jednom delu, najkasnije do __________ u mesecu za prethodni mesec. Zarada može da se isplaćuje u dva dela i to: prvi deo najkasnije do __________, a drugi deo zarade najkasnije do __________.

Naknada troškova

Prevoz na rad i sa rada

Član 27

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i povratak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno u visini stvarnih troškova prevoza, a prema prijavljenoj adresi na dan zaključenja ugovora o radu. Kasnija promena adrese ne obavezuje poslodavca da zaposlenom poveća iznos naknade troškova prevoza zaposlenom.

Službeno putovanje u zemlji

Član 28

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini _____% prosečne zarade isplaćene u Repu-blici prema poslednjem objavljenom podatku (Alternativa: u visini od __________ dinara). Službenim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta rada zaposlenog, radi izvršavanja određenih poslova po nalogu ovlašćenog zaposlenog. Službenim putovanjem smatraće se putovanje na udaljenosti većoj od _____ kilo-metara od mesta rada. Za vreme službenog putovanja u zemlji zaposleni ima pravo na naknadu troškova noćenja i druge nužne troškove u vezi sa službenim putem po priloženom računu. Akontacija za službeni put može se isplatiti u visini planiranih troškova prema predviđenom trajanju službenog puta. Zaposleni je dužan da u roku od tri dana po povratku sa službenog putovanja podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.

Član 29

Zaposlenom na službenom putu pripada pravo na dnevnicu, radi obezbeđenja troškova ishrane i prevoza u mestu boravka, i to: • za _____ časova provedenih na službenom putu, cela dnevnica; • za vreme provedeno na službenom putovanju dužem od _____ časova, a kraćem od _____ časova, pola dnevnice. Ako je zaposlenom obezbeđena ishrana i/ili prevoz u mestu boravka, iznos dnevnice se srazmerno smanjuje i to: - ako je obezbeđen doručak dnevnica se umanjuje za _____%, - ako je obezbeđen ručak dnevnica se umanjuje za _____%, - ako je obezbeđena večera dnevnica se umanjuje za _____%, - ako je obezbeđen prevoz u mestu boravka za _____%.

Službeno putovanje u inostranstvu

Član 30

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova (dnevnicu) za službeno putovanje u inostranstvo.

XVIII MODELI


Dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo utvrđuje se u visini od najmanje __________ a najviše __________ (na-vesti valutu i iznos), u zavisnosti od zemlje u koju zaposleni službeno putuje, a kojom se zaposlenom obezbeđuje naknada na ime troškova ishrane i prevoza u mestu boravka, a prema Odluci poslodavca o iznosu dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo. Za vreme službenog putovanja u inostranstvo zaposleni ima pravo na naknadu troškova noćenja u hotelu i druge nužne troškove u vezi sa službenim putem po priloženom računu. Akontacija za službeni put može se isplatiti u visini planiranih troškova prema predviđenom trajanju službenog puta. Zaposleni je dužan da u roku od ______ dana po povratku sa službenog putovanja podnese izveštaj o službenom putu sa specifikacijom troškova koji mu se u skladu sa ovim ugovorom nadoknađuju i računima. Pri obračunu dnevnice za službeni put u inostranstvo shodno se primenjuju odredbe člana 29. ovog ugovora. (Alternativa za član 30:

Zaposlenom se obračunava naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, na način i u visini utvr-đenoj propisima kojima se utvrđuje pravo državnih službenika i nameštenika na naknadu ovih troškova.)

Regres za korišćenje godišnjeg odmora

Član 31

Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od __________ dinara u jednoj kalendarskoj godini za pun godišnji odmor, a srazmeran iznos regresa za srazmeran godišnji odmor. Regres se isplaćuje u mesecu u kome zaposleni koristi godišnji odmor.

Naknada za ishranu u toku rada

Član 32

Zaposleni ima pravo na dnevni iznos za topli obrok od __________ dinara za svaki dan proveden na radu. (Alternativa za član 32:

Zaposlenom se obezbeđuje jedan obrok u toku rada u restoranu _______________ (navesti restoran), odnosno obezbeđivanjem vaučera za ishranu u toku rada u vrednosti _______________ (navesti dinarsku protivvrednost), koji može da iskoristi u objektima _______________ (navesti restorane ili objekte u kojima se vaučerom može kupiti hrana)

Druga primanja

Otpremnina zbog odlaska u penziju

Član 33

Zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa članom 119. Zakona. (Alternativa za član 33 - ako se utvrđuje pravo u većem obimu:

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju u visini dve (Alternativa: u visini od __________ - može da se utvrdi pravo na veći iznos od utvrđenog zakonom) prosečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.).

Otpremnina u slučaju viška

Član 34

Zaposleni ima pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu viška u smislu 179. stav 5. tačka 1) Zakona, u skladu sa članom 158. Zakona. (Alternativa za član 34:

MODELI XVIII


Visina otpremnine iznosi __________ (npr. 1/2 zarade zaposlenog za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom od-nosu kod poslodavca, poslodavca prethodnika u smislu člana 147. Zakona i povezanog lica u skladu sa zakonom.)

Solidarna pomoć

Član 34

Poslodavac može zaposlenom da obezbedi novčanu pomoć na ime solidarne pomoći najviše u visini od __________ u sledećim slučajevima:

- duže i teže bolesti ili povrede na radu; - za kupovinu lekova; - za pomoć u troškovima lečenja u zemlji ili inostranstvu; - za pomoć u slučaju štete od elementarnih nepogoda; - za pomoć u slučaju smrti roditelja ili staratelja; - ____________________. Ispunjenost uslova za ostvarivanje i iznos solidarne pomoći utvrđuje komisija koju obrazuje nadležni organ kod poslodav-ca, na osnovu zahteva zaposlenog i dostavljene dokumentacije i dostavlja predlog poslodavcu najkasnije u roku od _____ dana od dana podnošenja zahteva.

Jubilarna nagrada

Član 35

Poslodavac može zaposlenom da obezbedi jubilarnu nagradu za godine neprekidnog rada kod poslodavca, i to:

- za _____ godina rada - _______________; - za _____ godina rada - _______________; - za _____ godina rada - _______________; - za _____ godina rada - _______________. Godinama neprekidnog rada kod poslodavca smatra se _______________.

Jubilarna nagrada isplaćuje se u decembru (alternativa: drugi mesec), zaposlenima koji u toj godini ostvare godine nepre-kidnog rada u smislu st. 1. i 2. ovog člana.

Naknada troškova pogrebnih usluga

Član 36

Poslodavac je dužan da, u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, isplati porodici, odnosno zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga prema priloženom računu.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se bračni drug, deca zaposlenog i _______________.

ZABRANA KONKURENCIJE Član 37

Zaposleni se obavezuje da za vreme trajanja radnog odnosa neće obavljati poslove utvrđene ovim ugovorom (alternativa: na-vesti tačno određene poslove iz opisa poslova za koje se utvrđuje zabrana konkurencije) u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca, na teritoriji __________________________________.

Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana primenjuje se i _____ meseci (najduže dve godine) od dana prestanka radnog odnosa.

Poslodavac je dužan da zaposlenom na ime zabrane konkurencije u smislu stava 2. ovog člana isplati/isplaćuje novčanu naknadu od __________ dinara (u mesečnom ili jednokratnom iznosu).

XVIII MODELI


NAKNADA ŠTETE Član 38

Zaposleni odgovara za štetu koju na radu i u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje poslodavcu ili trećem licu. Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu pokreće direktor (alternativa: ovlašće-no lice kod poslodavca) po prijemu pismene prijave ili saznanja za prouzrokovanu štetu. Postojanje štete i okolnosti pod kojima je nastala, visinu i način naknade utvrđuje posebna komisija od tri člana koju obrazuje direktor (alternativa: navesti drugi nadležni organ odnosno ovlašćeno lice u skladu sa zakonom, odnosno opštim aktom poslodavca).Komisija zakazuje raspravu, sprovodi postupak saslušanja zaposlenog svedoka (ako ih ima) i izvodi druge dokaze radi utvr-đivanja činjeničnog stanja. Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika i knjigovodstvene vrednosti oštećene stvari ili na osnovu procene veštačenjem stručnjaka. O sprovedenom postupku sačinjava se zapisnik i utvrđuje stepen krivice zaposlenog i visina štete, na osnovu koga direktor donosi rešenje o odgovornosti zaposlenog ili o oslobađanju od odgovornosti. Sastavni deo zapisnika je i izjava zaposlenog da li pristaje da naknadi štetu. Poslodavac rešenjem utvrđuje način naknade štete i rok u kome je zaposleni dužan da naknadi štetu. Ako zaposleni ne pristane da naknadi štetu u utvrđenom roku, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

Član 39

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu, Poslodavac je dužan da mu u roku od _____ dana, od dana nastanka po-vrede ili štete, naknadi štetu u skladu sa zakonom. Ako se zaposleni i poslodavac ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadlež-nim sudom.

UDALJENJE SA RADA Član 40

Zaposleni može da se privremeno udalji sa rada, pored drugih slučajeva utvrđenih Zakonom, i ako se tereti za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline kojom se ugrožava imovina veće vrednosti kod poslodavca. Imovinom veće vrednosti, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se ____________________.

UPUĆIVANJE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA Član 41

Zaposleni može, uz svoju saglasnost da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, pored slučajeva utvrđenih Zakonom i u sledećim slučajevima ____________________. Zaposleni može da bude upućen na rad kod drugog poslodavca u smislu stava 1. ovog člana za vreme dok traju razlozi za upućivanje, a najduže godinu dana bez njegove saglasnosti a uz njegovu saglasnost i duže od tog roka. Za vreme dok je upućen na rad kod drugog poslodavca, zaposlenom kod poslodavca miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA Sporazumni prestanak radnog odnosa

Član 42

Radni odnos može da prestane sporazumom zaključenim između zaposlenog i poslodavca. Sporazumom se utvrđuje datum prestanka radnog odnosa.

MODELI XVIII


Otkaz od strane zaposlenog

Član 43

Zaposleni može poslodavcu da otkaže ugovor o radu, bez navođenja razloga za otkaz. Otkaz se daje u pisanoj formi. Zaposleni je dužan da poslodavcu dostavi otkaz ugovora o radu _____ dana (najmanje 15, a najduže 30 dana) pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Otkaz od strane poslodavca

Član 44

Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima utvrđenim zakonom. Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposob-nost zaposlenog, njegovo ponašanje ili potrebe poslodavca.

Član 45

Zaposleni je dužan da radne obaveze izvršava savesno i u predviđenim rokovima; da poštuje radnu disciplinu kod poslo-davca; da se pridržava propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu i da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete. Zaposleni odgovara za povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline utvrđene Zakonom, drugim propisom i ovim ugovorom.

Član 46

Zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva utvrđenih Zakonom, i ako: 1) pokazuje nemaran odnos prema sredstvima rada, poverenoj dokumentaciji, robi i sl.; 2) neopravdano zakasni na posao u toku tri radna dana u mesecu ili ukupno pet radnih dana u kalendarskoj godini; 3) neopravdano izostane sa posla dva radna dana u mesecu ili tri radna dana u toku kalendarske godine; 4) pasivno obavlja radne zadatke; 5) neuredno održava prostor u kome je smeštena roba, dokumentacija i dr. a što ima za posledicu oštećenje stvari i robe; 6) ako svojim ponašanjem ometa druge zaposlene da rade; 7) _______________; 8) _______________.

Član 47

Zaposleni čini povredu radne obaveze, pored slučajeva utvrđenih Zakonom, i ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza: 1) neblagovremeno izvršava radne obaveze; 2) nezakonito raspolaže sredstvima; 3) oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom ili opštim aktom Poslodavca; 4) falsifikuje novčana i druga službena dokumenta; 5) _______________; 6) _______________.

Otkazni rok u slučaju neostvarivanja rezultata rada

Član 48

Otkazni rok u slučaju otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada iznosi: 1) osam dana - ako je zaposleni navršio do _____ (npr. 10 godina) staža osiguranja; 2) 15 dana - ako je zaposleni navršio više od _____ a manje od _____ (npr. 20 godina) staža osiguranja; 3) 30 dana - ako je zaposleni navršio više od _____ (npr. 20 godina) staža osiguranja.

XVIII MODELI


Ako se zaposleni i direktor (alternativa: drugi nadležni organ kod poslodavca, odnosno ovlašćeno lice) sporazumeju da zapo-slenom prestane rad pre isteka otkaznog roka, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini _____% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (ili prosečne zarade u prethodna tri meseca ili dr.), za vreme trajanja otkaznog roka utvđenog u skladu sa stavom 1. ovog člana.

ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA Član 49

Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni mogu da sporna pitanja reše sporazumno. Sporna pitanja rešava arbitar, koga sporazumno određuju poslodavac i zaposleni. Predlog za rešavanje spornog pitanja u pisanoj formi mogu podneti i poslodavac i zaposleni, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Odluka arbitra je konačna i obavezuje strane u sporu - poslodavca i zaposlenog.

Član 50 Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili predstavnik sindikata - po ovlašćenju zaposlenog, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostav-ljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

PRIMENA ZAKONA I DRUGIH PROPISA Član 51

Na sva prava, obaveze i odgovornosti koje nisu uređene ovim ugovorom primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona i drugih propisa.

ZAVRŠNA ODREDBA Član 52

Ovaj ugovor sačinjen je u 3 (tri) istovetna primerka, od kojih 2 (dva) zadržava poslodavac, a 1 (jedan) zaposleni.

Broj: __________Dana _________U ____________

ZAPOSLENI ZA POSLODAVCA _______________ _______________

Dostavljeno: 1. zaposlenom _______________ (datum i potpis zaposlenog)2. službi za ljudske resurse/arhivi

Snežana Bogdanović

MODELI XVIII


MODEL

ANEKS UGOVORA O RADU - UPUĆIVANJE ZAPOSLENOG NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA

NA PERIOD DO GODINU DANA

____________________ (naziv i sedište poslodavca) ____________________ (broj) ____________________ (datum i mesto) Na osnovu člana 171, 172. i 174. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon), ____________________ (naziv i sedište poslodavca) i ____________________ (ime i pre-zime zaposlenog) na poslovima _______________ (naziv poslova na kojima radi) zaključuju

ANEKS UGOVORA O RADU Član 1

____________________ (naziv i sedište poslodavca) i ____________________ (ime i prezime zaposlenog) na poslo-vima _______________ (naziv poslova na kojima radi), posle tačke/člana _____ (navesti broj tačke/člana) dodaje se nova tačka/član koji glasi:

„Tačka/Član _____ Zaposleni ____________________ (ime i prezime zaposlenog) privremeno se upućuje na rad kod drugog poslodavca ____________________ (naziv i sedište poslodavca) iz razloga što je:

- privremeno prestala potreba za radom zaposlenog - drugom poslodavcu dat u zakup poslovni prostor - sa drugim poslodavcem zaključen ugovor o poslovnoj saradnji (navesti jedan od razloga).

Zaposleni se privremeno upućuje na rad kod drugog poslodavca počev od __________ godine dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže __________ (najduže vreme na koje zaposleni može da se uputi je godinu dana).Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključiće ugovor o radu na određeno vreme, za koje vreme ostvaruje prava iz radnog odnosa kod poslodavca kod koga je upućen, u skladu sa Zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Za vreme privremenog rada kod drugog poslodavca zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa kod ovog poslodavca. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.”

Član 2 Ovaj aneks zaključuje se u tri primerka od kojih se jedan predaje zaposlenom a dva zadržava poslodavac.U _______________ dana __________ godine


Dostavljeno: - zaposlenom _______________, __________ (potpis zaposlenog i datum) - službi za ljudske resurse/arhivi

Ivana Nikolić

XVIII MODELI


MODEL

OBAVEŠTENJE O PONUDI ZA ZAKLJUČIVANJE ANEKSA UGOVORA O RADU - UPUĆIVANJE NA RAD

KOD DRUGOG POSLODAVCA____________________ (naziv i sedište poslodavca) ____________________ (broj) ____________________ (datum i mesto)

____________________ (ime i prezime zaposlenog) Na osnovu člana 172. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon),

OBAVEŠTAVAMO VAS 1. Da su se stekli zakonski uslovi za zaključivanje aneksa ugovora o radu broj __________ od __________ godine,

radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca ____________________ (naziv i sedište drugog poslodavca), u skladu sa članom 174. stav 1. Zakona, uz koji Vam dostavljamo ovo obaveštenje.

2. Do ove ponude došlo je usled potrebe za Vašim privremenim upućivanjem na rad na odgovarajući posao kod dru-gog poslodavca iz razloga što je (navesti jedan od razloga i kratko obrazložiti):

- privremeno prestala potreba za Vašim radom iz razloga ___________________; - drugom poslodavcu dat u zakup poslovni prostor, na osnovu ugovora broj __________ od __________ go-

dine, kojim je ugovoreno da zaposleni na tom prostoru obavljaju poslove za potrebe poslodavca sa kojim je zaključen ugovor o zakupu;

- sa drugim poslodavcem zaključen ugovor o poslovnoj saradnji broj __________ od __________ godine. Radi izvršenja ovog ugovora potrebno je da u periodu od __________ do __________ godine obavljate poslove ____________________ kod tog poslodavca;

- ______________________ 3. O ponudi aneksa treba da se izjasnite u roku od __________ od dana prijema aneksa sa ovim obaveštenjem (rok

koji poslodavac ostavlja ne može biti kraći od osam radnih dana). 4. Ako u roku iz tačke 3. ovog obaveštenja ne dostavite potpisan aneks ugovora o radu ____________________

službi, smatraće se da ste odbili ponudu aneksa. 5. Odbijanje ponude aneksa predstavlja osnov za davanje otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, saglasno članu

179. stav 5. tačka 2) Zakona. 6. Ako ponudu prihvatite i potpišete aneks u ostavljenom roku, zadržavate pravo da pred nadležnim sudom ospora-

vate zakonitost aneksa ugovora. Prilog: tekst aneksa ugovora o radu

ZA POSLODAVCA _______________

Dostavljeno: - zaposlenom _______________, __________ (potpis zaposlenog i datum) - službi za ljudske resurse/arhivi

Ivana Nikolić

MODELI XVIII


MODEL

REŠENJE O PRIVREMENOM PREMEŠTAJU ZAPOSLENOG NA DRUGE POSLOVE

BEZ PONUDE ANEKSA UGOVORA

____________________ (naziv i sedište poslodavca) ____________________ (broj) ____________________ (datum i mesto)

Na osnovu člana192. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) i člana _____ (navesti zakon ili opšti akt poslodavca koji određuje nadležnost organa za donošenje rešenja), direk-tor (ili drugi organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca, ili drugo lice na osnovu ovlašćenja broj __________ od _________ direktora ili drugog organa utvrđenog zakonom ili opštim aktom poslodavca), a u vezi sa članom 172a Zakona, donosi

REŠENJE

Zaposleni ____________________ (ime i prezime) koji obavlja poslove ____________________ (naziv poslova) privremeno se premešta na ____________________ poslove (navesti naziv poslova) u trajanju od _____ radnih dana, počev od __________ do __________ godine.

Za vreme privremenog premeštaja iz tačke 1. ovog rešenja zaposleni ostvaruje pravo na osnovnu zaradu utvrđenu za poslove ____________________.

Po isteku roka iz tačke 1. ovog rešenja zaposleni ima pravo da se vrati na posao sa koga se premešta dana __________ godine.

O b r a z l o ž e nj e

Zaposleni obavlja kod poslodavca poslove ____________________ (naziv i opis poslova).

Kako se kod poslodavca pojavila potreba da se poslovi ____________________ (navesti naziv drugih poslo-va) za koje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, izvrše bez odlaganja, iz razloga ____________________(ukratko navesti razloge), što zahteva da se zaposleni ____________________ (ime i pre-zime zaposlenog) privremeno premesti na te poslove u trajanju od _____ radnih dana, počev od __________ do __________ godine.

Uvidom u službenu dokumentaciju utvrđeno je da je zaposleni na osnovu rešenja o privremenom premeštaju broj __________ od __________ godine i rešenja broj __________ od __________ godine bio premešten na druge odgovarajuće poslove u ukupnom trajanju od _____ dana, što sa premeštajem iz dispozitiva ovog rešenja ne prelazi 45 radnih dana u periodu od 12 meseci računajući od __________ godine (navesti datum prvog premeštaja - navesti ako se ne radi o prvom privremenom premeštaju u periodu od 12 meseci).

Zaposlenom se za vreme rada na drugim poslovima po osnovu ovog rešenja obračunava i isplaćuje osnovna zarada za ____________________ posao, jer je ista utvrđena u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene za poslove ____________________, te je odlučeno kao u tački 2. dispozitiva.

Polazeći od napred navedenog, utvrđeno je da su ispunjeni svi uslovi iz člana 172a Zakona za privremeni premeštaj bez ponude aneksa ugovora o radu, te je odlučeno kao u dispozitivu ovog rešenja.

XVIII MODELI


POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja zaposleni ima pravo da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja.

U _______________ dana __________ godine

ZA POSLODAVCA _______________

Dostavljeno:

- zaposlenom _______________, __________ (potpis zaposlenog i datum) - službi za finansijske i kadrovske poslove

Ivana Nikolić

MODEL

UGOVOR O RADU NA DALJINU

Na osnovu čl. 30. do 33. i čl. 42. i 44. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon) i člana _____ (navesti zakon ili opšti akt poslodavca koji određuje nadležnost za zaključivanje ugovora o radu), direktor (ili drugi organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca ili drugo lice na osnovu ovlašćenja broj __________ od __________ godine) i zaposleni, zaključuju

UGOVOR O RADU NA DALJINU1. _________________ (naziv i sedište poslodavca) (dalje: poslodavac) zasniva radni odnos sa _________________

(ime i prezime zaposlenog), sa prebivalištem/boravištem u ____________________ (mesto, ulica i broj), za obav-ljanje poslova ____________________ (naziv i opis poslova), za koje se zahteva ____________________ (vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja).

2. Zaposleni će poslove obavljati van prostorija poslodavca.3. Radni odnos sa zaposlenim se zasniva na:

- neodređeno vreme,- određeno vreme radi ____________________ (navesti osnov za zasnivanje radnog odnosa), u trajanju od

__________ meseci. 4. Zaposleni je dužan da stupi na rad __________ (dan, mesec, godina).

MODELI XVIII


5. Probni rad traje __________ (najduže šest meseci). Otkazni rok za vreme probnog rada iznosi __________ (navesti broj radnih dana, koji ne može biti kraći od pet radnih dana).

6. Zaposleni zasniva radni odnos sa ____________________ (punim ili nepunim) radnim vremenom.7. Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i oba-

vezama iz radnog odnosa, obavezi poštovanja organizacije rada i poslovanja kod poslodavca, uslovima i pravilima poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, normativima rada, kao i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.

8. Trajanje radnog vremena zaposlenog utvrđuje se u skladu sa normativima i standardima predviđenim pravilnikom. 9. Poslodavac je dužan da zaposlenog upozna sa načinom vršenja nadzora nad radom i eventualnim ograničenjima

u pogledu korišćenja informacionih tehnologija. Procenu kvaliteta obavljenog posla vrši poslodavac u skladu sa normativima i standardima predviđenim pravilnikom, kao i programom rada.

10. Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi sredstva za rad i to _____________________________________________________________________________________. Obaveza poslodavca je da navedena sredstva instalira i održava, kao i da pruži tehničku podršku.11. Zaposleni će navedene poslove obavljati sopstvenim sredstvima rada u koje spadaju: _____________________________________________________________________________________. Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove upotrebe sopstvenih sredstava za rad na osnovu dostav-

ljenog računa ili ____________________ (navesti drugi način).

12. Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

13. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom u skladu sa članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora). Zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa, u visini i na način utvrđen u skladu sa Zakonom.

14. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučajevima i na način propisan članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

15. Osnovna zarada zaposlenog iznosi __________ dinara na dan zaključenja ovog ugovora.16. Osnovna zarada utvrđuje se na osnovu elemenata iz člana _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Ko-

lektivnog ugovora).17. Zarada po osnovu ostvarenog radnog učinka utvrđuje se u skladu sa kriterijumima iz člana _____ _______________

(Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).18. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili

Kolektivnog ugovora).19. Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaće-

nog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, isplaćuje se u visini utvrđenoj u članu _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

20. Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad (bolovanja) isplaćuje se u visini utvrđenoj u članu _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

21. Naknada zarade zbog odsustvovanja sa rada bez krivice zaposlenog i zbog odsustvovanja po naredbi nadležnog organa, isplaćuje se u skladu sa članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

22. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, u skladu sa članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

XVIII MODELI


23. Zaposleni ima pravo na druga primanja (otpremninu zbog odlaska u penziju, solidarnu pomoć, jubilarnu nagra-du i dr.) utvrđena u članu _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

24. Zarada će se isplaćivati _______________ (navesti rokove za isplatu zarade). 25. Zaposleni se obavezuje da za vreme trajanja radnog odnosa na teritoriji _______________ ne može da obavlja

_______________ (opis poslova) u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije - utvrđuje se samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važ-nih poslovnih informacija i tajni).

26. Zaposleni se obavezuje da poslove iz tačke _____ ovog ugovora ne može da obavlja ni u periodu od __________ od dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac je dužan da zaposlenom na ime zabrane konkurencije u smislu stava 1. ove tačke Ugovora isplati novčanu naknadu od __________ dinara (u mesečnom ili jednokratnom iznosu).

27. Zaposleni je dužan da poslodavcu naknadi štetu u skladu sa odredbama člana _____ _______________ (Pravil-nika o radu ili Kolektivnog ugovora), koju je prouzrokovao na radu namerno, odnosno iz krajnje nepažnje.

28. Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi štetu u slučaju povrede na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa Za-konom i odredbama člana _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

29. U slučaju otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja potrebnih rezultata rada, odnosno nesposobnosti zaposle-nog, otkazni rok utvrđuje se u skladu sa članom _____ _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

30. Zaposleni je dužan da poslodavcu dostavi otkaz ugovora o radu __________ dana (najmanje 15, a najduže 30 dana) pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

31. Poslodavac izjavljuje da ugovoreni poslovi koji se obavljaju van njegovih prostorija nisu opasni niti štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica, kao i da ne ugrožavaju životnu sredinu.

32. Na sva prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca koja nisu uređena ovim ugovorom, primenjuju se odredbe Zakona i _______________ (Pravilnika o radu ili Kolektivnog ugovora).

33. Ovaj ugovor može da otkaže svaka od ugovornih strana, pod uslovima i u slučajevima utvrđenim Zakonom.34. Zaposleni je dužan da radne obaveze izvršava savesno i u predviđenim rokovima i da poštuje radnu disciplinu kod

poslodavca. Zaposleni odgovara za povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline utvrđene Zakonom i _______________ (Pravilnikom o radu ili Kolektivnim ugovorom).

35. Ovaj ugovor sačinjen je u 3 (tri) istovetna primerka, od kojih 2 (dva) zadržava poslodavac, a 1 (jedan) zaposleni.

Broj: __________ Dana _________ U ____________


Dostavljeno: 1. zaposlenom _______________ (datum i potpis zaposlenog)2. službi za ljudske resurse/arhivi

Jelena Starčević

AKTUELNE VESTI •


Vest - Paragraf Info

POČELA PRIMENA NOVOG KOMPJUTERIZOVANOG TRANZITNOG SISTEMA: Papirna deklaracija će biti zamenjena elektronskom deklaracijom

Uprava carina Republike Srbije je 23. septembra 2014. godine počela primenu NCTS (Novog

kompjuterizovanog tranzitnog sistema) koji će omo-gućiti podnošenje elektronskih deklaracija za tranzit robe i kompletno elektronsko vođenje i upravljanje tranzitnim carinskim poslovima u drumskom saobra-ćaju. Papirna deklaracija će biti - prošlost. Ona će biti zamenjena elektronskom deklaracijom, na efikasan i siguran način.

NCTS je kapitalni projekat, u koji je EU uložila ne-koliko miliona evra, jer je priključivanje tom sistemu pre-duslov za pristupanje zemlje Evropskoj uniji. Carinska služba Srbije je prema planu počela da sprovodi pilot fazu na pet ispostava u carinarnici Subotica, a očekuje se da do kraja godine budu umrežene sve ispostave u zemlji.

NCTS je prvi u potpunosti kompjuterizovani carinski sistem za bezpapirno poslovanje, što znači da se tranzitna deklaracija elektronski podnosi i elektronski obrađuje u Upravi carina. Ona se i overava elektronskim potpisom podnosioca deklaracije, dok Uprava carina odluku o pu-štanju robe takođe donosi elektronskim putem.

Uprava carina će uskoro omogućiti poslovnoj zajedni-ci da besplatno koristi program za elektronsko podnoše-nje deklaracija kao podršku za NCTS.

» Izvor: Vebsajt Uprave carina, 28.9.2014.


ZAKON O JAVNIM BELEŽNICIMA: Društvo sudija traži izmene Zakona

Društvo sudija Srbije pozvalo je nadležne organe da razmotre mogućnost promene odredbi Zakona o

javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, jer smatra da se njima zadire u ustavom garantovanu nezavisnost sudske vlasti, kao i pojedina prava građana.

"Pojedinim odredbama Zakona o javnom beležništvu, izmenama i dopunama Zakona o prome-tu nepokretnosti, Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa, iako nije postojao razlog zaštite javnog interesa, nepotrebno i neprimereno je ograničena autonomija volje građana,

pravo na raspolaganje imovinom, pravo da zaštitu u pravnim stvarima koje pripadaju sudskoj vlasti ost-vare pred sudom i ugroženo pravo građana na pravnu zaštitu", navodi se u saopštenju Društva sudija.

To strukovno udruženje smatra da je građanima uskraćeno da, kako se navodi, u skladu sa Ustavom ga-rantovanim ljudskim pravima, samostalno odlučuju o svojim pravima i obavezama u pravnom prometu.

Odnosno da samostalno izaberu da li će uobičajenim pravnim poslovima raspolagati svo-jom imovinom i pravima ili će to učiniti u formi javnobeležničkog zapisa kod notara, ukoliko žele da pravni posao dobije snagu javne izvršne isprave, uka-zalo je Društvo sudija.

S obzirom na visoke tarife za notarske usluge, kako se navodi, znatno je otežan pravni promet, jer su za građane povećani izdaci prilikom zaključenja pravnih poslova.

Sudije su izrazile i bojazan da se u situaciji evi-dentnog pada standarda, može očekivati da će se pravni poslovi zaključivati bez ikakve overe, što don-osi rizik povećanja pravne nesigurnosti i smanjuje fiskalne prihode.

"Društvo sudija poziva nadležne da sa dužnom pažnjom i poštovanjem čuju i uvaže mišljenje i predloge struke i preduzmu hitne mere u interesu građana pojedinačno i društva u celini", navodi se u saopštenju.

Društvo sudija takođe citira odredbe Ustava i Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o javnim beležnicima i Zakona o vanparničnom postupku, za koje tvrdi da su suprotne ustavnim odredbama o podeli vlasti jer, kako se navodi, narušavaju osnovna prava Ustava i Protokola uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama pošto je njima "bez potrebe zaštite javnog interesa ograničeno pravo ra-spolaganja imovinom pravnim poslom po slobodnoj volji".

Slične zahteve samo sa drugačijim obrazloženjem imaju i advokati, koji svojim štrajkom već tri sedmice blokiraju rad pravosuđa.

» Izvor: Tanjug, 29.9.2014.


ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Ustavni sud po hitnom postupku odlučuje o inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona

Ustavni sud Srbije odlučio je da zbog stanja u pravo-suđu po hitnom postupku odluči o inicijativama za

• AKTUELNE VESTI


ocenu ustavnosti zakona koji su tiču nadležnosti javnih beležnika, zbog kojih su već gotovo mesec dana advokati u celoj Srbiji u štrajku, mada nije izvesno kada će odluke biti donete.

„S obzirom na aktuelna dešavanja vezana za obu-stavu rada advokata, ti predmeti uzeti su prekoredno u rad, iako po datumu prijema inicijativa i prirodi os-porenih akata ne ispunjavaju standardne kriterijume Ustavnog suda za hitno rešavanje”, navodi se u infor-maciji Ustavnog suda dostavljenoj Tanjugu.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Mi-lojević rekao je da što pre Ustavni sud donese odluku po-vodom inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona na koje se pritužuju advokati, to će biti bolje za sudstvo uopšte i za pravnu sigurnost građana.

Milojević je u izjavi za Tanjug rekao da se odluke Ustavnog suda moraju poštovati i izrazio nadu da će najviši sud u državi otkočiti stanje u pravosuđu koje je praktično paralisano zbog štrajka advokata koji je ušao u četvrtu sedmicu.

Ustavnom sudu je podneto više inicijativa kojima je osporena ustavnost većeg broja odredaba Zakona o jav-nom beležništvu, kao i izmena i dopuna Zakona o pro-metu nepokretnosti i Zakona o vanparničnom postupku.

Inicijative su podnete tokom avgusta i septembra ove godine, a poslednja 29. septembra, preciziraju u Ustav-nom sudu i dodaju da su povodom podnetih inicijativa već formirani ustavno-sudski predmeti, određene sudije izvestioci i obrađivači.

Advokati smatraju da je spornim zakonima javnim beležnicima dat monopol za sačinjavanje i overu ugovora o prometu nepokretnosti, čime je njima uskraćeno „vi-ševekovno” pravo na sačinjavanje ugovora, a time i deo prihoda koje su zarađivali na taj način.

Predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić rekao je juče da advokati rešenje problema očekuju od Ustavnog suda, a istog stava je i ministar pravde koji se zalaže za institucionalno rešenje tog pitanja, i svakodnev-no poziva advokate da prekinu štrajk i vrate se u sudnice.

Beogradski advokati obustavili su rad 10. septembra, a advokati iz cele Srbije pridružili su im se 17. septembra.

Advokati traže rešavanje problema paušalnog opore-zivanja i izmene pojedinih odredbi Zakona o javnim be-ležnicima i pratećih zakona, za koje tvrde da diskriminišu advokaturu.

» Izvor: Tanjug, 6.10.2014.


NACRT ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA: Poziv Unije poslodavaca Srbije na dostavljanje sugestija na Nacrt zakona

Na dnevnom redu predstojeće sednice Socijalno-ekonomskog saveta RS biće Nacrt zakona o za-

pošljavanju stranaca.Mole se članovi UPS da dostave primedbe/predloge

na isti sa aspekta svoje struke i dosadasnjeg radnog isku-stva, najkasnije do 6. oktobra 2014. godine.

Oblast zapošljavanja i rada stranih državljana regu-lisana je Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog od-nosa sa stranim državljanima („Sl. list SFRJ”, br. 11/78 i 64/89, „Sl. list SRJ”, br. 42/92, 24/94 i 28/96 i „Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 - dr. zakon).

Ovim zakonom isključivo je uređena mogućnost za-snivanja radnog odnosa sa stranim državljanima i licima bez državljanstva uz odobrenje za zasnivanje tog radnog odnosa, kao i izuzetak od tog pravila u slučaju obavljanja stručnih poslova utvrđenih ugovorom o poslovno-teh-ničkoj saradnji, dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji ili prenosu tehnologija i stranim ulaganjima.

Zaključenje ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa stranim državljanima, u skladu sa ovim zakonom, moguće je na period koji ne može biti duži od tri meseca u kalendarskoj godini. Odobrenje za za-snivanje radnog odnosa daje organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, ukoliko stranac ima prethodno odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno za privre-meni boravak.

Na osnovu ovog zakona u Nacionalnoj službi za za-pošljavanje prosečno godišnje se donese oko 2.500 odo-brenja za zasnivanje radnog odnosa. Kako se u konkret-nom slučaju radi o odobrenjima isključivo za zasnivanje radnog odnosa, ne raspolaže se sveobuhvatnim podaci-ma o strancima koji ostvaruju pravo na rad po drugim osnovima.

Sa druge strane, boravak stranaca u Republici Srbiji (dalje: Republika) propisan je Zakonom o strancima („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008), kojim je regulisano da se pod boravkom stranca smatra boravak do 90 dana, privreme-ni boravak i stalno nastanjenje. Privremeni boravak može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici duže od 90 dana zbog: 1) rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesionalne delatnosti; 2) školova-nja, studiranja ili specijalizacije, naučno-istraživačkog ra-da, praktične obuke, učestvovanja u programima među-narodne razmene učenika ili studenata, odnosno drugim naučno-obrazovnim aktivnostima; 3) spajanja porodice

AKTUELNE VESTI •


ili iz 4) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.

Sagledavanjem broja stranaca kojima je odobren bo-ravak po osnovu rada, zapošljavanja, obavljanja privred-ne ili druge delatnosti dolazi se do gotovo identičnog podatka, odnosno prosečno godišnje se izda oko 2.500 novih odobrenja za privremeni boravak, a ukupno sa produženjima ranije datih odobrenja oko 7.000-7.500.

Istovremeno, potrebno je naglasiti da je ova oblast uređena i potvrđenim konvencijama i to Uredbom o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 97 o migraciji u cilju zapošljavanja („Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, br. 5/68) i Zakonom o ratifikaciji Konvencije 143 o migracijama u uslovima zloupotrebe i unapređenju jednakih mogućno-sti i tretmana radnika migranata, usvojene na šezdesetom zasedanju Generalne konferencije Međunarodne organi-zacije rada („Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori”, br. 12/80).

Predloge možete da šaljete putem mejla na [email protected]

Nacrt zakona o zapošljavanju stranaca (ONLINE)

» Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 2.10.2014.


ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE: Narodna banka Srbije upozorava da bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji

Povodom učestalih napisa o pojavi nove „valute” - bit-koina na svetskim finansijskim tržištima, vesti o in-

staliranju aparata za kupovinu bitkoina i pitanja da li je njegova upotreba dozvoljena u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije ukazuje na sledeće:

Bitkoin je virtuelna valuta. Virtuelne valute su oblik neregulisanog digitalnog novca koji ne izdaje centralna banka, te ne garantuje njegovu vrednost. Virtuelne valute, poput bitkoina, kupuju se za kon-vencionalne valute (evro, funta, dolar i dr.) direktno od drugog lica ili preko internet platformi, nakon če-ga se prebacuju na personalizovani bitkoin račun (tzv. digitalni novčanik) i koriste za kupovinu određenih dobara i usluga ili se ponovo konvertuju u konvencio-nalne valute. Vrednost bitkoina na ovim platformama nije garantovana, veoma je varijabilna i određena je ponudom i tražnjom za tom virtuelnom valutom.

Internet platforme koje se koriste za konverziju vir-tuelnih valuta u konvencionalne po pravilu su nereguli-sane i njihovi korisnici nisu zaštićeni od rizika kojima su

izloženi prilikom obavljanja trgovine. Korisnici ne uži-vaju pravnu zaštitu u slučaju da platforma izgubi novac ili propadne (npr. usled hakovanja), čak i kada je reč o internet platformi koja je registrovana kao privredni su-bjekt kod nadležnog organa neke zemlje.

Upravo zato je Evropska agencija za bankarstvo, kao nezavisno telo Evropske unije nadležno za uspostavlja-nje efektivnog i konstantnog nadzora nad bankarskim sektorom s ciljem očuvanja finansijske stabilnosti u ze-mljama članicama Evropske unije, krajem prošle godine izdala upozorenje o kupovini, držanju i trgovanju virtu-elnim valutama, u kome je istakla rizike u vezi s njihovim korišćenjem

h t t p s : / / w w w. e b a . e u r o p a . e u / d o c u m e n t s / 10180/598344/EBA+Warning+on+Virtual+Currencies.pdf. (ONLINE)

I Evropska centralna banka u svojoj posebnoj publi-kaciji ocenjuje da bitkoin ne ispunjava sve kriterijume neophodne da bi se smatrao elektronskim novcem, te da se na njega ne primenjuje Direktiva o elektronskom nov-cu (Electronic Money Directive - 2009/110/EC), kao ni Direktiva o platnim uslugama (Payment Services Direc-tive - 2007/64/EC) http://www.ecb.europa.eu/pub/pdf/other/virtualcurrencyschemes201210en.pdf. (ONLINE)

U pogledu mogućnosti plaćanja bitkoinom u Re-publici Srbiji, napominjemo da je, prema odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije, dinar novčana jedi-nica Republike Srbije i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji izražavaju u di-narima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinar, osim ako nekim zakonom nije drukčije određe-no. Zakonom o platnom prometu propisano je da se po-slovi platnog prometa obavljaju u dinarima, a Zakonom o deviznom poslovanju da se plaćanje, naplaćivanje i pre-nos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, a izuzetno se može vršiti i u devizama u slučajevima koji su propisani ovim zakonom. Pored toga, Zakonom o deviznom poslovanju menjački poslovi su definisani kao poslovi kupovine od fizičkih lica i prodaje tim licima efektivnog stranog novca i čekova koji glase na stranu valutu. Takođe, Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupu-ju i prodaju na deviznom tržištu utvrđeno je da banke i ovlašćeni menjači mogu da kupuju i prodaju efektivni strani novac samo u valutama koje su navedene u toj od-luci. U skladu s tim, bitkoin ne može biti predmet ku-povine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača.

Imajući u vidu navedeno, upozoravamo da bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, niti može biti predmet kupovine i prodaje od strane ba-naka i ovlašćenih menjača. Zbog toga, kao i zbog činje-nice da ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite ulagača, ulaganje u bitkoin ili slične virtuelne valute koje ne izdaje centralna banka i za čiju vrednost ona ne garan-

• AKTUELNE VESTI


tuje predstavlja rizik i može izazvati finansijske gubitke. Svako ko se upušta u ove ili bilo koje druge aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama, čini to na sopstvenu odgovor-nost i samostalno snosi finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti.

» Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 2.10.2014.


ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Novi Zakon o planiranju i izgradnji mogao bi da bude spreman za usvajanje već u novembru, ali bez dela o konverziji građevinskog zemljišta

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana

Mihajlović najavila je da bi novi zakon o planiranju i izgradnji mogao da bude spreman za usvajanje već u novembru, ali bez dela o konverziji građevinskog zemljišta.

Mihajlović je podsetila na to da bi ovaj propis tre-balo da omogući dobijanje građevinske dozvole za 28 dana.

Ona je istakla da se još traži način kako da se reši problem konverzije građevinskog zemljišta, uz napo-menu da postoji nekoliko ideja kako da se to izvede.

Prema njenim rečima, zakon će verovatno biti donet bez dela o konverziji, a to pitanje bi trebalo da se uredi naredne godine kroz zakon o imovinskim poslovima.

» Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 6.10.2014.


OBAVEŠTENJE PORESKE UPRAVE ZA PORODILJE PREDUZETNICE

Preduzetnice koje su započele porodiljsko odsustvo u 2014. godini, a obavljanje delatnosti nisu privremeno

prekinule, već su nastavile da obavljaju delatnost preko ovlašćenog poslovođe, potrebno je da nadležnoj organiza-cionoj jedinici Poreske uprave, podnesu poresku prijavu za konačno utvrđivanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (PPDG-1S), za period od početka godine, do nastupanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, na osnovu koje obveznik iskazuje konačnu obavezu po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do

početka porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Ukoliko preduzetnica u 2014. godini, prekine korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta, na osnovu nove podnete prijave PPDG-1S, u kojoj iskazuje i akontacije poreza i akontacije do-prinosa, potrebno je zadužiti ga iznosom po osnovu novih akontacija, za period od prekida korišćenja odsustva, do kraja tekuće godine.

» Izvor: Vebsajt Poreske uprave, 7.10.2014.


NEUSTAVNE ODREDBE ČLANA 142. STAV 4. I ČLANA 146. ST. 4. I 5. ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU

Ustavni sud Srbije doneo je na 27. sednici održanoj 9.10.2014. godine odluku da je neustavna odredba

Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US i 119/2012) kojom je za overu zdravstve-ne knjižice neophodno da osiguranik ima izabranog lekara.

Takođe, neustavne su i odredbe kojima se nameće obaveza vršenja izbora izabranog lekara kao i sužavanje obima prava na zdravstvenu zaštitu u slučaju da osigurano lice ne izvrši izbor izabranog lekara.

Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 142. stav 4. i člana 146. st. 4. i 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarod-nim ugovorima, navodi se na sajtu suda.

Sud je ukinuo meru obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu odredaba člana 142. stav 4. i člana 146. stav 5. navedenog Zakona, koja je utvrđena tačkom 2. Rešenja Ustavnog suda IUz-361/2012 od 22. maja 2013. godine („Sl. glasnik RS”, br. 55/2013).

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURA-NJU („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 109/2005 -

ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US i 119/2012)Član 142**

Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osno-vu overene isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdrav-stvene zaštite.

AKTUELNE VESTI •


Overu dokumenata iz stava 1. ovog člana vrši matična filijala na osnovu raspoloživih podataka, odnosno na osnovu dokaza da je uplaćen dospeli doprinos u skladu sa zakonom, kao i poslodavac kome je matična filija-la, na osnovu dokaza o uplaćenim doprinosima, izdala posebno sredstvo (markica i dr.), kojim se vrši overava-nje isprave o osiguranju u skladu sa propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Overu zdravstvene kartice iz člana 112. stav 3. ovog za-kona vrši matična filijala unošenjem podataka o upla-ćenim dospelim doprinosima, u skladu sa zakonom, u prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automat-skog očitavanja podataka.Naknadna overa isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može se izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabra-nog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Ako isprava o osiguranju, odnosno zdravstvena karti-ca, odnosno isprava o korišćenju zdravstvene zaštite ni-je overena zbog toga što dospeli doprinos nije plaćen, izvršiće se naknadna overa kada taj doprinos bude u celini uplaćen.U slučaju da nije izvršena uplata dospelog doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno da nije izvršena u celini, pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona može da se koristi na teret sredstava oba-veznog zdravstvenog osiguranja, samo u slučaju hitne medicinske pomoći.

Izabrani lekarČlan 146**

Izabrani lekar je:1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za

oblast opšte medicine, odnosno specijalista medi-cine rada;

2) doktor medicine specijalista pedijatrije;3) doktor medicine specijalista ginekologije;4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije speci-

jalista dečije i preventivne stomatologije.Izuzetno od stava 1. ovog člana, izabrani lekar može biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovi-ma koje propisuje ministar na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita.Osigurano lice može imati samo jednog izabranog leka-ra iz grana medicine navedenih u st. 1. i 2. ovog člana.

Osigurano lice dužno je da kod prve posete zdrav-stvene ustanove na primarnom nivou zdravstve-ne zaštite u kojoj poslove obavlja izabrani lekar, a najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica u skladu sa ovim zakonom, izvrši izbor izabranog lekara. Ako osigurano lice ne izvrši izbor izabranog lekara u roku iz stava 4. ovog člana, ima pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoći do momenta iz-bora izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom.Republički fond opštim aktom iz člana 141. stav 4. ovog zakona bliže uređuje uslove i način korišćenja zdravstvene zaštite i drugih prava iz obaveznog zdrav-stvenog osiguranja kod izabranog lekara, način i postu-pak slobodnog izbora izabranog lekara, kao i standard broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru.Ministar daje prethodnu saglasnost na standard broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru iz stava 4. ovog člana.

» Izvor: Redakcija, 9.10.2014.


URAĐENA RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA

Uprava za sprečavanje pranja novca, u saradnji sa ostalim organima nadležnim za vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, izradila je radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Pozivaju se sva zainteresovana lica da komentare i primedbe na tekst radne verzije dostave Upravi do 25.10.2014. godine na sledeće imejl adrese: [email protected] i [email protected]. Nacrt zakona možete da preuzmete na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca http://www.apml.gov.rs/cyr1176/novost/Nacrt-zakona-o-iz-menama-i-dopunama-Zakona-o-SPN/FT.html (ONLINE)

» Izvor: Vebsajt Uprave za sprečavanje pranja novca, 12.10.2014.

• KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA

194 Poresko-računovodstveni instruktor • septembar 2014. • Br. 98

Novembar 2014.P U S Č P S N

1 23 4 5 6 7 8 910 11 12 13 14 15 1617 18 19 20 21 22 2324 25 26 27 28 29 30

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Oktobar / Novembar 2014. godine

Oktobar 2014.P U S Č P S N

1 2 3 4 56 7 8 9 10 11 1213 14 15 16 17 18 1920 21 22 23 24 25 2627 28 29 30 31

P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD

ZAKONSKI ROK ZA (PLAĆANJE ILI

DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE) IZVRŠENJE

OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

G O D I Š

NJ I

Podnošenje zahteva za paušalno

oporezivanje preduzetnika u narednoj

2015. godini

2014. 30.11.2014.

Ukupan promet u godini koja

prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od 6 miliona dinara

Čl. 40-42. Zakona o porezu na

dohodak građana („Sl. glasnik RS”,

br. 24/2001, 80/2002,

80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009,

44/2009, 18/2010,

50/2011, 91/2011 - odluka US,

7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka

US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013,

48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014

- usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon)

KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA •

Poresko-računovodstveni instruktor • septembar 2014. • Br. 98 195

P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

T R O M E S E Č N I

Obaveza proizvođača,

odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati

oštećene odnosno

neiskorišćene akcizne markice u prethodnom

tromesečju, sa vidljivom

oznakom serije i serijskim brojem markice, kao i

da vrati markice za cigarete, odnosno

alkoholna pića sa slovnom oznakom EC i EA

Jul - septembar 2014. 15.10.2014.

Vraćanje oštećenih, odnosno

neiskorišćenih akciznih markica

Član 14. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice, vrsti podataka na markici i

načinu i postupku odobravanja i

izdavanja markica, vođenja evidencija

o odobrenim i izdatim

markicama i obeležavanja

cigareta i alkoholnih pića

(„Sl. glasnik RS”, br. 137/2004,

11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005,

108/2006 i 83/2011)

Obaveza proizvođača

cigareta, odnosno

alkoholnih pića da Ministarstvu

finansija dostavi podatke

o izdatim, iskorišćenim oštećenim i

neiskorišćenim akciznim

markicama u prethodnom tromesečju

Jul - septembar 2014. 15.10.2014.

Dostavljanje podataka o

oštećenim odnosno neiskorišćenim

akciznim markicama




o odobrenim i izdatim

markicama i obeležavanja

cigareta i alkoholnih pića


11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005,

108/2006 i 83/2011)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar


Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da

Ministarstvu poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede

dostave izveštaj o proizvodnji,

obradi i prometu duvana,

obrađenog duvana i

duvanskih proizvoda za prethodno tromesečje

Jul - septembar 2014. 10.10.2014.

Poslovanje proizvođača i

obrađivača duvana

Član 7. st. 3. i 4. Zakona o duvanu („Sl. glasnik RS”,

br. 101/2005, 90/2007, 95/2010,

36/2011, 6/2012 - usklađeni

izn., 69/2012 - usklađeni izn.,

93/2012, 8/2013 - usklađeni

izn., 64/2013 - usklađeni izn.,

108/2013, 4/2014 - usklađeni izn.

i 79/2014 - usklađeni izn.)

Lice koje obavlja delatnost

prevoza lica i stvari, kao i proizvođač,

odnosno uvoznik istih

kada ih koristi za sopstvene

potrebe u transportne

svrhe podnosi zahtev Poreskoj

upravi za refakciju plaćene

akcize na derivate nafte i biogorivo koji

se kao motorno gorivo koriste za transportne

svrhe Obrazac -

REF-T

Jul - septembar 2014.

Najranije 20.10.2014.

Refakcija plaćene akcize

na derivate nafte i biogorivo koji se kao motorno gorivo koriste za transportne svrhe

Član 8. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku

za ostvarivanje prava na refakciju

plaćene akcize na derivate

nafte, biogoriva i biotečnosti iz

člana 9. stav 1. tač. 3), 5) i 7) Zakona o akcizama, koji

se koriste za transportne svrhe,

za prevoz tereta u unutrašnjem

rečnom saobraćaju i za grejanje („Sl.

glasnik RS”, br. 112/2012,

38/2013 i 93/2013)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar


Lice koje obavlja delatnost prevoza u

unutrašnjem rečnom

saobraćaju podnosi zahtev Poreskoj upravi

za refakciju plaćene akcize

na derivate nafte koji se kao motorno

gorivo koriste za pogon brodova za prevoz tereta u unutrašnjem

rečnom saobraćaju Obrazac REF-BP



Refakcija plaćene akcize na derivate

nafte koji se kao motorno

gorivo koriste za pogon brodova za prevoz tereta u unutrašnjem

rečnom saobraćaju

Član 14. Pravilnika o

bližim uslovima, načinu i postupku









38/2013 i 93/2013)

Lice koje se u skladu sa propisima kojima se

uređuje oblast energetike bavi proizvodnjom

električne i toplotne

energije podnosi zahtev Poreskoj

upravi za refakciju plaćene akcize na gasna

ulja i biotečnosti koja se koriste kao energetska

goriva u proizvodnji električne i toplotne energije Obrazac

REF-ETE



Refakcija plaćene akcize na gasna

ulja i biotečnosti koja se koriste kao energetska goriva

u proizvodnji električne i

toplotne energije

Član 6. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku


plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 4), 5), 6) i 7) Zakona

o akcizama, koji se koriste kao

energetska goriva u proizvodnji električne i

toplotne energije ili u industrijske

svrhe („Sl. glasnik RS”, br. 38/2013

i 93/2013)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar


Lice koje derivate nafte

koristi u industrijske

svrhe podnosi zahtev Poreskoj

upravi za refakciju plaćene

akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske

svrhe Obrazac REF-I



Refakcija plaćene akcize

na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe

Član 11. Pravilnika o



plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti iz člana 9. stav 1. tač. 3), 4), 5), 6) i 7) Zakona

o akcizama, koji se koriste kao

energetska goriva u proizvodnji električne i

toplotne energije ili u industrijske

svrhe („Sl. glasnik RS”, br. 38/2013

i 93/2013)

Poreski period za koji se

obračunava PDV, predaje

poreska prijava i plaća PDV

je kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethod-nih 12 meseci

ostvario ukupan promet manji od 50.000.000

dinara ili procenjuje da će u narednih

12 meseci ostvariti ukupan

promet manji od 50.000.000 dinara, osim za obveznika iz člana 36a ovog zakona.

Jul - septembar 2014. 20.10.2014. 20% opšta

10% posebna

Obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario

promet manji od 50.000.000 ili

procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti

manji promet od navedenog iznosa

Član 48. Zakona o porezu na dodatu

vrednost („Sl. glasnik RS”, br.

84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,

61/2007, 93/2012,

108/2013 i 6/2014 - usklađeni

din. izn.)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar


Obveznik za koga je poreski

period kalendar-sko tromesečje

podnosi poresku prijavu PP PDV nadležnom po-reskom organu u roku od 20

dana po isteku kalendarskog tromesečja

Jul - septembar 2014. 20.10.2014. 20% opšta

10% posebna

Obveznik za koga je poreski

period kalendar-sko tromesečje



84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,

61/2007, 93/2012, 108/2013 i

6/2014 - usklađeni din. izn.)

Obveznik akcize sastavlja obračun

akcize trome-sečno u roku

od 20 dana po isteku tromeseč-ja i podnosi ga nadležnom po-reskom organu.

Jul - septembar 2014. 20.10.2014.

Obračun akcize tromesečno pod-

nosi se nadležnom poreskom organu.

Zakona o akciza-ma („Sl. glasnik

RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004,

135/2004, 46/2005,

101/2005 - dr. zakon, 61/2007,

5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011,

101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 -

odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013

- usklađeni din. izn., 47/2013,

4/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014

- dr. zakon)

Zahtev za refakciju

diplomatskog i konzularnog predstavništva,

odnosno međunarodne organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju -

Obrazac REF 5

Jul - septembar 2014. 31.10.2014.

Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim

predstavništvima i međunarodnim organizacijama

Član 6b st. 1 - 4. Pravilnika

o postupku ostvarivanja

prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS”,

br. 107/2004, 65/2005, 63/2007,

107/2012, 120/2012 i 74/2013)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar


Podnošenje zahteva za

refakciju poreza na dodatu vrednost od strane

tradicionalnih crkava i verskih

zajednica


30.11.2014. (60 dana od isteka

kalendarskog tromesečja)

Tromesečni period u kome su dobra i

usluge nabavljene u Republici ili izvršen

uvoz dobara u Republiku Srbiju,

60 dana posle

Član 6. Pravilnika o postupku ostvarivanja

prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS”,

br. 107/2004, 65/2005, 63/2007, 107/2012, 120/2012 i 74/2013)

Godišnji porez na imovinu po rešenju organa jedinice lokalne

samouprave

Oktobar - decembar

2014. 15.11.2014.

Na poresku osnovicu do 2%

Pravo svojine, odnosno na pravo

svojine na zemljištu površine preko 10 ari; pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisa-no u korist fizičkih lica, za period duži

od jedne godine ili na neodređe-no vreme; pravo korišćenja građe-vinskog zemljišta površine preko 10 ari; pravo korišće-nja nepokretnosti u javnoj svojini

od strane imaoca prava korišćenja; korišćenje nepo-kretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepo-

kretnosti; državinu nepokretnosti na

kojoj imalac prava svojine nije poznat

ili nije određen; državinu nepokret-nosti u javnoj svo-jini, bez pravnog osnova; državinu i korišćenje nepo-

kretnosti po osnovu ugovora o finan-sijskom lizingu.

Član 39. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001,

45/2002, 80/2002, 135/2004,

61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011,

78/2011, 57/2012 - US i 47/2013)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar


Obveznik plaćanja

naknada po Uredbi o

proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada dužan da plati za navedeno tromesečje

Jul - septembar 2014. 15.11.2014.

Stavljanje u promet proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada

Član 12. Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne

evidencije o količini i vrsti proizvedenih

i uvezenih proizvoda i

godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima

dostavljanja godišnjeg izveštaja,

obveznicima plaćanja naknade,

kriterijumima za obračun,

visinu i način obračunavanja i

plaćanja naknade („Sl. glasnik RS”,

br. 54/2010, 86/2011, 15/2012,

41/2013 - dr. pravilnik, 3/2014

i 81/2014 - dr. pravilnik)

M E S E Č N I

Poreski obveznik, odnosno poreski platac podnosi u elektronskom

obliku Poreskoj upravi

pojedinačnu poresku prijavu

za poreze po odbitku pre svake isplate

prihoda na koje se obračunava i plaća porez po odbitku,

kao i pre svakog plaćanja

doprinosa za obavezno

socijalno osiguranje kada se ti doprinosi

plaćaju bez isplate zarade

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014.

Pre svake isplate

prihoda tokom meseca

Pojedinačna

poreska prijava za porez po odbitku

Član 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj

administraciji („Sl. glasnik RS”, br.

80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,

55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.

zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona,

61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr.

zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012,

47/2013, 108/2013 i 68/2014)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Periodična deklaracija za dopremljenu

ili otpremljenu robu preko

granice

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

Otpremljena ili dopremljena roba

u prethodnom mesecu

Član 7. Pravilnika o periodičnom

deklarisanju robe („Sl. glasnik RS”,

br. 111/2004)

Evidencija o zbiru dnevnog

prometa po automatima

- OBRAZAC ZDP

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

Ostvareni promet u prethodnom

mesecu

Član 3. Pravilnika o načinu vođenja

obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po

automatu („Sl. glasnik RS”, br. 129/2004 i 16/2011)

Evidencija o stanju

mehaničkih i elektronskih brojčanika automata -

OBRAZAC SB

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014. Stanje brojčanika


obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po

automatu („Sl. glasnik RS”, br. 129/2004 i 16/2011)

Mesečni obračun ostvarenog

prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice

- OBRAZAC MOP

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014. Ostvareni promet


obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u

kladionicama („Sl. glasnik RS”,

br. 129/2004)

Zbirni mesečni obračun nakna-de za priređi-

vanje posebnih igara na sreću u igračnicama - OBRAZAC

ZMON - Prire-đivači igara na sreću u igračni-cama (dostavlja

se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću)

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

Ukupna naknada za priređivanje igara na sreću

Član 7. Pravilnika o sadržini

evidencija o osnovicama za

obračunavanje i plaćanje naknade

za priređivanje posebnih igara

na sreću u igračnicama i

napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara („Sl. glasnik RS”, br. 35/2006)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Obaveza Državne lutrije

Srbije da na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje klasičnih igara

na sreću

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

60% na osno-vicu koja čini

razliku između ukupne vred-nosti primlje-nih uplata i

ukupnog iznosa fonda dobitaka

Priređivanje klasičnih igara

na sreću

Član 35. st. 1 - 3. Zakona o igrama

na sreću („Sl. glasnik RS”, br.

88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

Obaveza priređivača da

na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje svake posebne igre na sreću u igračnicama

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

3% na vrednost primljenih upla-

ta - kod igara koje učesnici igraju jedni

protiv drugih (poker), od-

nosno 25% na razliku između vrednosti pri-mljenih uplata

i isplaćenih dobitaka kod ostalih igara

Priređivanje posebnih igara na

sreću u igračnicama

Član 59. Zakona o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”,

br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)


Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću dostavi mesečni obračun

naknade za priređivanje za svaku vrstu iga-

ra, odnosno stola za igre na sreću posebno, zajed-no sa dokazom

o uplati naknade za priređivanje

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

3% na vrednost primljenih upla-

ta - kod igara koje učesnici igraju jedni

protiv drugih (poker), od-

nosno 25% na razliku između vrednosti pri-mljenih uplata

i isplaćenih dobitaka kod ostalih igara

Priređivanje posebnih igara na

sreću u igračnicama


br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)


na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu

za dobijeno odobrenje za priređivanje

posebnih igara na sreću na automatima

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

25 evra u dinarskoj

protivvrednosti po automatu

Priređivanje igara na sreću na

automatima


br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I


na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje posebnih igara

na sreću na automatima

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

5% (ne manje od 35 evra) na osnovicu

koju čini razlika ukupno

ostvarenih uplata i isplata

Priređivanje igara na sreću na

automatima

Član 81. st. 1 - 2. Zakona o igrama na sreću

(„Sl. glasnik RS”, br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)




posebnih igara na sreću

- klađenje

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

100 evra u dinarskoj

protivvrednosti - po kladionici

Priređivanje posebnih igara na sreću - klađenje


br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)


na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje igara na sreću

- klađenje

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

15% (ne manje od 500 evra) na osnovicu


ostvarenih uplata i isplata - po kladionici

Priređivanje posebnih igara na sreću - klađenje


br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)




svih vrsta igara na sreću

preko sredstava elektronske

komunikacije

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

2.500 evra u dinarskoj

protivvrednosti

Priređivanje svih vrsta igara na sreću


komunikacije


br. 88/2011 i 93/2012 - dr.

zakon)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I


na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda uplati naknadu za priređivanje

svih vrsta igara na sreću


komunikacije

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014.

15% (ne manje od 7.500 evra) na osnovicu


ostvarenih uplata i isplata kod klađenja,

odnosno 5% (ne manje od 7.500 evra) na osnovicu


ostvarenih uplata i isplata kod ostalih igara

Priređivanje svih vrsta igara na sreću preko sredstava elektronske

komunikacije


br. 88/2011 i 93/2012 - dr. zakon)

Obaveštenje o zaključenim

ugovorima o izvođenju estradnih

programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih

programa - OBRAZAC

OZU

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 5.10.2014. 5.11.2014. Zaključeni ugovori

- estrada -

Član 108a Zakona o porezu na dohodak

građana („Sl. glasnik RS”, br.

24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006,

65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka

US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013,

6/2014 - usklađeni din. izn, 57/2014 i

68/2014 - dr. zakon) i Pravilnik o sadržini

prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih

zabavnih programa i sadržini obaveštenja

o zaključenim ugovorima o izvođenju tih

programa („Sl. glasnik RS”, br.

139/2004)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Obaveza poslodavca da prilikom

isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj

o izvršenju obaveze

zapošljavanja osoba sa

invaliditetom u skladu sa zakonom -

Obrazac IOSI

1.8-31.8.2014. 1.9-30.9.2014. 5.9.2014. 5.10.2014.

Obaveza zapošljavanja osoba

sa invaliditetom

Član 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i

zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS”,

br. 36/2009 i 32/2013) u vezi sa članom 12. Pravilnika o

načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i

načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze („Sl.

glasnik RS”, br. 33/2010, 48/2010 - ispr. i 113/2013)

Poresku prijavu dužni su da pod-nesu i poreski dužnici koji nisu obveznici PDV u roku od deset dana po isteku poreskog perioda u kojem je nasta-la poreska obave-za.*

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 10.10.2014. 10.11.2014.

Podnošenje i plaća-nje PDV za avgust/septembar mesec za poreskog dužnika koji nije obveznik PDV-a



84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,

61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014

- usklađeni din. izn. i 68/2014

- dr. zakon) Utvrđivanje oba-veze doprinosa za sveštenike i ver-ske službenike,

za domaće držav-ljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane

penzionere vrši Poreska uprava rešenjem, na

osnovu podataka o osiguranicima po tom osnovu

koje joj dostavlja nadležna

organizacija za obavezno socijal-

no osiguranje.

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Uplata obaveze doprinosa za

sveštenike i verske službenike, za

domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere

Član 60. Zakona o doprinosima za

obavezno socijalno osiguranje („Sl.


61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012

- usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013,

108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr.

zakon)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Pravno lice, odnosno predu-zetnik koji na

dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o akci-zama - 30. maja 2013. godine,

ima na zalihama biogorivo ili bi-otečnosti, dužan

je da Poreskoj upravi dostavlja podatak o stanju na poslednji dan

u mesecu, za svaki mesec do utroška zaliha

1. januar 2013. do 30. maja 2013.

10.10.2014. 10.11.2014.

Zatečene proizvedene, uvezene ili nabavljene

količine biogoriva ili biotečnosti

Član 12. stav 4. Zakona o izmenama i

dopunama Zakona o akcizama („Sl.

glasnik RS”, br. 47/2013)

Mesečni izveštaj o poslovanju

otvorenog odno-sno zatvorenog investicionog

fonda na propi-sanom obrascu

OIF, ZIF za prethodni mesec

i Mesečni izveštaj

o poslovanju društva za upravljanje

za prethodni mesec, na propi-sanom obrascu

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 10.10.2014. 10.11.2014.

Izveštaj o poslovanju

investicionih fondova

Član 72. Pravilnika o uslovima za obavljanje

delatnosti društva za upravljanje investicionim

fondovima („Sl. glasnik RS”, br. 15/2009,

76/2009, 41/2011, 44/2012

i 94/2013)

Mesečni izveštaj o ulaganju u

dužničke hartije od vrednosti - izdavaoci

rezidenti i nere-zidenti - OBRA-

ZAC HOV3)

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 10.10.2014. 10.11.2014. Visina ulaganja

Uputstvo za sprovođenje

Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom

(„Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Mesečni obračun poreza

na premije neživotnog osiguranja - OBRAZAC MOPPNO

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 10.10.2014. 10.11.2014. 5%

Zaključeni ugovori o neživotnom

osiguranju

Član 7. Zakona o osiguranju


70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005

- dr. zakon, 85/2005 - dr.

zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009,

99/2011, 119/2012 i

116/2013), čl. 3, 4. i 5. Zakona

o porezu na premije neživotnih

osiguranja („Sl. glasnik RS”,

br. 135/2004 i 68/2014 - dr.

zakon) i Pravilnika o načinu

obračunavanja poreza na premije

neživotnih osiguranja i o

sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole

obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih

osiguranja („Sl. glasnik RS”, br.

140/2004)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Porez na dodatu vrednost -

Poreski period za koji se

obračunava PDV, predaje

poreska prijava i plaća PDV

je kalendarski mesec za

obveznika koji je u prethodnih

12 meseci ostvario ukupan

promet veći od 50.000.000

dinara ili procenjuje da će u narednih

12 meseci ostvariti ukupan

promet veći od 50.000.000 dinara, kao i za obveznika iz člana 36a

Zakona

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014. 20% opšta

10% posebna

Promet dobara i usluga u

kalendarskom mesecu

Čl. 48. i 49. Zakona o porezu

na dodatu vrednost („Sl.

glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,

61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014

- usklađeni din. izn. i 68/2014

- dr. zakon)

Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno

troškovima, sa razdvojenim osnovama sticanja,

kao i popis emitovanih

interpretacija iz repertoara PI

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Emitovane interpretacije iz repertoara PI

Tarifa za upotrebu interpretacija

iz repertoara PI snimljenih na komercijalne nosače zvuka (fonograme),

odnosno zvuka i slike (videograme)


119/2008 i 98/2011 - dr.

tarifa) Obaveza

brokersko-dilerskog društva

da Komisiji za hartije od

vrednosti dostavi izveštaj o svome

poslovanju

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Poslovanje brokersko-

dilerskog društva za tekući mesec

Član 201. stav 1. Zakona o

tržištu kapitala („Sl. glasnik RS”,

br. 31/2011)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Dostavljanje evidencija o izdatim,

iskorišćenim, oštećenim i

neiskorišćenim markicama za cigarete, odnosno

alkoholna pića

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Uvoz cigareta, odnosno

alkoholnih pića




o odobrenim i izdatim markicama

i obeležavanja cigareta i

alkoholnih pića („Sl. glasnik RS”,

br. 137/2004, 11/2005, 29/2005,

56/2005, 75/2005, 88/2005,

108/2006 i 83/2011)

Mesečna akontacija

poreza na dobit pravnih lica

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014. 15%

Na osnovu poreske prijave za prethodnu

godinu, odnosno prethodni poreski

period ili na osnovu mesečne akontacije

iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda

Član 67. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br.

25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr.

zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010,

101/2011, 119/2012, 47/2013,

108/2013 i 68/2014 - dr.

zakon)

Porez na paušalni prihod od samostalne

delatnosti, kao i porez na prihod od samostalne

delatnosti preduzetnika

koji vodi poslovne knjige

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014. 10%

Na osnovu rešenja Poreske uprave,

odnosno na osnovu poreske

prijave za mesečnu akontaciju poreza

Čl. 100, 100a, 109,110, 111. i 114. Zakona o porezu na

dohodak građana („Sl. glasnik RS”,

br. 24/2001, 80/2002,

80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009,



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011

- odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka

US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013,

6/2014 - usklađeni din. izn, 57/2014

i 68/2014 - dr. zakon)

Doprinosi za socijalno osiguranje - preduzetnici

i lica koja su osnivači privrednih

društava, ako nisu obavezno

osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću,

drugom pravnom licu,

državnom organu ili

organu jedinice lokalne

samouprave

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta

prosečne mesečne bruto zarade iz

prethodnog kvartala

Čl. 10. i 11. Zakona o

penzijskom i invalidskom

osiguranju („Sl. glasnik RS”, br.

34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr.

zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS,

5/2009, 107/2009, 101/2010,

93/2012, 62/2013 i 108/2013 i

75/2014), član 17. Zakona o zdravstvenom

osiguranju („Sl. glasnik RS”,

br. 107/2005, 109/2005 -

ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka

US, 119/2012 i 99/2014), član

4. Zakona o zapošljavanju i osiguranju

za slučaj nezaposlenosti

(„Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i

88/2010)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I


fiskalnih kasa da deponuje

sredstva na rok od dve godine u visini od 5% od maloprodajne

cene svake fiskalizovane fiskalne kase

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Sredstva obezbeđenja

za proizvođače fiskalnih kasa

Član 24. st. 2. i 3. Zakona o

fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”,

br. 135/2004 i 93/2012)

Naknada za uređivanje

građevinskog zemljišta2)

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Na osnovu rešenja Poreske uprave

ili odluke

Zakon o planiranju i

izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009,

81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka

US, 24/2011, 121/2012,

42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US i 98/2013 - odluka US)

Korisnik, odnosno

sopstvenik šuma plaća naknadu za korišćenje

šuma i šumskog zemljišta

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 15.10.2014. 15.11.2014.

Na poresku osnovicu

primenjuje se stopa od 3% odnosno 5%

Godišnji ukupan prihod korisnika šuma ostvaren gazdovanjem

šumama, odnosno tržišna vrednost izrađenih drvnih sortimenata na

mestu seče

Član 85. Zakona o šumama („Sl.

glasnik RS”, br. 30/2010 i

93/2012)


fiskalnih kasa da Poreskoj upravi - Centrala dostavi

kumulativne podatke o broju fiskalizovanih

fiskalnih kasa po tipu i modelu,

njihovim maloprodajnim cenama i iznosu

deponovanih sredstava

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 18.10.2014. 18.11.2014.

Sredstva obezbeđenja

za proizvođače fiskalnih kasa

Član 24. stav 5. Zakona o

fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”,

br. 135/2004 i 93/2012)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

M E S E Č N I

Privredni subjekt koji

zagreva poslovni prostor,

odnosno fizičko lice koje zagreva

stambeni prostor

podnosi zahtev Poreskoj upravi

za refakciju plaćene akcize

na derivate nafte, odnosno

biotečnosti koji se koriste

za grejanje poslovnog, odnosno

stambenog prostora

Obrazac REF-G

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014.



Refakcija plaćene akcize na derivate

nafte, odnosno biotečnosti koji

se koriste za grejanje poslovnog,

odnosno stambenog prostora

Čl. 24 - 28. Pravilnika o










38/2013 i 93/2013)

Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni

mesec, odnosno obračun i uplata

doprinosa za obavezno

socijalno osiguranje na najnižu

osnovicu ako poslodavac

nema sredstva za isplatu zarada

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. 31.10.2014. 30.11.2014.

Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za

obavezno socijalno osiguranje

Član 51. Zakona o doprinosima za

obavezno socijalno osiguranje („Sl.


61/2005, 62/2006, 5/2009,

52/2011, 101/2011, 7/2012

- usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013,

108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. zakon) u vezi

sa članom 110. Zakona o radu


61/2005, 54/2009, 32/2013

i 75/2014)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

P E T N A E S T O D N E V N O

Boravišna taksa

16.9 - 30.9.2014. 1.10 - 15.10.2014. 16.10-31.10.2014. 1.11-15.11.2014.

5.10.2014. 20.10.2014.

5.11.2014. 20.11.2014.

Boravišna taksa za svaki dan boravka u ugostiteljskom

objektu

Čl. 103. i 108. Zakona o turizmu („Sl. glasnik RS”,

br. 36/2009, 88/2010, 99/2011

- dr. zakon i 93/2012)

Akciza1)

16.9 - 30.9.2014. 1.10 - 15.10.2014. 16.10-31.10.2014. 1.11-15.11.2014.

15.10.2014. 30.10.2014.

15.11.2014. 31.11.2014. Stavljanje u

promet ili uvoz

Čl. 9. do 14. i 23. Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001,

73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005,

101/2005 - dr. zakon, 61/2007,

5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011,

101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 -

odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012, 8/2013

- usklađeni din. izn., 47/2013,

4/2014 - usklađeni din. izn. i 68/2014

- dr. zakon)



P E R I O D

OPIS OBAVEZE

OBRAČUNSKI PERIOD



OBAVEZE

STOPA OSNOV PROPIS

Oktobar Novembar

S V A K O D N E V N O

Obaveštavanje Poreske uprave

o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju

delatnost o svim isplatama gotovog novca

u skladu sa članom 35.

stav 1. Zakona o platnom prometu i

članom 48. stav 1. tačka 8) Zakona o

bankama

1.9-30.9.2014. 1.10-31.10.2014. Svakodnevno Svakodnevno Sve gotovinske

isplate

Član 4. Pravilnika o uslovima i

načinu plaćanja u gotovom novcu

u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja

obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”,

br. 77/2011)

* Poreski dužnik koji nije obveznik PDV može biti: - punomoćnik stranog lica, tj. lica koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivalište, a obav-

lja promet dobara i usluga u Republici Srbiji, - primalac dobara i usluga čiji promet vrši strano lice, ako to lice nije odredilo poreskog punomoćnika, - lice koje iskaže PDV u računu ili nekom drugom dokumentu, a nije obveznik PDV, i - lice iz člana 9. stav 1. Zakona, koje nije obveznik PDV, a koje ima status investitora u skladu sa zakonom kojim se uređuju

planiranje i izgradnja i kojem obveznik PDV - izvođač radova vrši promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva (član 10. stav 2. tačka 3) Zakona).

Poreski dužnik koji nije istovremeno i obveznik PDV, ima obavezu da podnese poresku prijavu jednokratno, tj. samo za onaj poreski period u kojem je, u skladu sa Zakonom, nastao poreski dug.

1) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 20.1.2014. godine. 2) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec - do 15. 3) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. Napomena: 1. Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti

radnje ne radi, pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Sl. glasnik RS”, br. 30/2010).



1. PROSEČNA MESEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM U REPUBLICI SRBIJI ZA 2014. GODINU• Aktuelni podatak - avgust mesec •

MesecUkupno Republika Srbija

"Sl. glasnik RS"Zarada Zarada bez poreza i doprinosa

Januar 2014. 52.438 37.966 23/2014Februar 2014. 60.845 44.057 34/2014Mart 2014. 59.782 43.452 44/2014April 2014. 63.167 45.847 56/2014Maj 2014. 60.966 44.184 65/2014Jun 2014. 61.992 44.883 78/2014Jul 2014. 62.380 45.216 88/2014Avgust 2014. 62.992 45.610 103/2014Avgust 2014.Jul 2014. 101,0 100,9

Avgust 2014.Decembar 2013. 89,9 89,7

Avgust 2014.Avgust 2013. 101,9 101,9

Napomena:Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena primanja vezuju za ovaj podatak (npr. posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine, koji iznosi 51.165,00 dinara.

2. MINIMALNA ZARADA

Mesec Broj mogućih časova rada u mesecu

Minimalna zarada po času neto

Minimalna neto zarada za mesec

Minimalna bruto zarada za mesec

Januar 2014. 184 115 21.160 28.582Februar 2014. 160 115 18.400 24.645Mart 2014. 168 115 19.320 25.957April 2014. 176 115 20.240 27.269Maj 2014. 176 115 20.240 27.269Jun 2014. 168 115 19.320 25.957Jul 2014. 184 115 21.160 28.582Avgust 2014. 168 115 19.320 25.957Septembar 2014. 176 115 20.240 27.269Oktobar 2014. 184 115 21.160 28.582Novembar 2014. 160 115 18.400 24.645Decembar 2014. 184 115 21.160 28.582

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJEAžurirano dana 14.10.2014. godine

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE •


3. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- zaposleni i poslodavci, za period od 1.8.2014. do 31.10.2014. godine iznosi 21.716 dinara

* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

4. NAJVIŠA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- zaposleni i poslodavci, za period od 1.10.2014. do 31.10.2014. godine iznosi 314.960 dinara

* Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi, u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

5. NAJNIŽA OSNOVICA ZA PLAĆANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- sveštenici i verski službenici i samostalni umetnici, za period od 1.1.2014. do 31.12.2014. iznosi 22.282 dinara

* Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u skladu sa odredbom člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

6. NAJVIŠA GODIŠNJA OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

• za 2013. godinu iznosi 3.642.480 dinara •

* Najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade u Republici isplaćene u godini za koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi, u skladu sa članom 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

7. PROCENJENA NAJVIŠA GODIŠNJA OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

• za 2014. godinu iznosi 3.850.101 dinar •

* Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa čini petostruki iznos godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, u skladu sa odredbom člana 67. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

8. GODIŠNJI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA*

• plaćaju fizička lica - rezidenti, uključujući i stranca - rezidenta, koji su u 2013. godini ostvarili dohodak veći od 2.185.488 dinara •

* Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica - rezidenti, uključujući i stranca - rezidenta, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike u skladu sa članom 87. Zakona o porezu na dohodak građana.



9. OSNOVICE OSIGURANJA NA KOJE SE OBRAČUNAVA DOPRINOS PIO ZA LICA UKLJUČENA U OBAVEZNO OSIGURANJE ZA PERIOD OD 1.8.2014. DO 31.10.2014. GODINE

• "Sl. glasnik RS", br. 79/2014 •

Red. br.

% od kvartalne

zarade u RS

Iznos osnovice (din.)

Doprinos za PIO 26% na osnovicu

Red. br.

% od kvartalne

zarade u RS

Iznos osnovice (din.)

Doprinos za PIO 26% na osnovicu

1. 35% 21.716 5.646,16 8. 127% 78.798 20.487,48 2. 40% 24.818 6.452,68 9. 155% 96.171 25.004,46 3. 54% 33.505 8.711,30 10. 200% 124.092 32.263,92 4. 65% 40.330 10.485,80 11. 300% 186.138 48.395,88 5. 80% 49.637 12.905,62 12. 400% 248.184 64.527,84 6. 87% 53.980 14.034,80

13. 500% 310.230 80.659,80 7. 115% 71.353 18.551,78

10. PREGLED USKLAĐENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA POJEDINIH PRIMANJA PREMA ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA ZA PERIOD

OD 1.2.2014. DO 31.1.2015. GODINE

• "Sl. glasnik RS", br. 6/2014 •

R. br. OPIS Neoporezivi iznosi

u dinarima1 2 3 I Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog

1. Neoporezivi iznos iz zarade (član 15a st. 2, 4. i 5. Zakona) 11.242 II Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1. Zakona 1. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9) 62.1572. Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12) 10.656

3. Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport - tačka 13) 8.880

III Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1. Zakona 1. Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1) 3.5522. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2) 2.132 3. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju sopstvenim vozilom - tačka 4) 6.216

4. Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5) 35.519

5. Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6) 8.880 6. Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7) 17.758 IV Neoporezivi iznos iz člana 14b Zakona o porezu i člana 13. stav 3. Zakon o doprinosima

1.

Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene.Premija penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene.(usklađeni iznos se isključuje iz osnovice za porez i iz osnovice za doprinose)

5.329

V Neoporezivi iznos iz člana 21a Zakona

1. Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog.Premija za penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog.(usklađeni iznos se isključuje iz osnovice za porez)

5.329

VI Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5. Zakona 1. Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću 11.000



11. FORMULE ZA PRERAČUN NA BRUTO U ZAVISNOSTI OD VISINE NETO ZARADEBruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade utvrđuje se po sledećim formulama, i to:

AKO JE NETO MESEČNI IZNOS ZARADE, KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:

• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 1.124,20 + (Najniža osnovica x 19,9%)

0,90

• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 1.124,20

0,701

• veća od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto zarada =Neto zarada - 1.124,20 + (Najviša osnovica x 19,9%)

0,90

AKO JE NETO MESEČNI IZNOS MINIMALNE ZARADE KOJI SE ISPLAĆUJE ZAPOSLENOM:

• manji od neto najniže osnovice za plaćanje doprinosa, po forumuli

Bruto minimalna zarada = (časovi rada x minimalna zarada po času) - 1.124,20 + (najniža osnovica x 19,9%)

0,90

• veći od neto najniže osnovice, a manji od neto najviše osnovice za plaćanje doprinosa, po formuli

Bruto minimalna zarada = (časovi rada x minimalna zarada po času) - 1.124,20

0,701

PRERAČUN NETO ZARADE (PLATE) PENZIONERA U BRUTO:

• kad se ne plaća doprinos za zdravstvo i doprinos za nezaposlenost

Bruto zarada = (Neto zarada - 1.124,20)

0,76

Napomena:Formule za preračun sa neto na bruto su usklađene sa usklađenim dinarskim neoporezivim iznosima poreza na dohodak građana koji su objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 6/2014, a koji stupaju na snagu 1. februara 2014. godine.

12. KOEFICIJENT ZA IZRAČUNAVANJE VISINE MESEČNE ZAKUPNINE ZA KORIŠĆENJE STANA U DRUŠTVENOJ, DRŽAVNOJ I SVOJINI GRAĐANA* U 2014. GODINI

Obračunski period Koeficijent "Sl. glasnik RS"

januar-jun 0,20067 24/2014

jul-decembar 0,193817 85/2014

* Na osnovu odredbi člana 32. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011), ministar nadležan za stambene poslove utvrđuje koeficijent za izračunavanje visine mesečne zakupnine za korišćenje stanova u društvenoj, državnoj i svojini građana.



13. OTKUPNA CENA STANA PREMA ZAKONU O STANOVANJU*bez korektivnih faktora za zahteve podnete u septembru 2014. godine iznosi 62.992,00 dinara

* Otkupna cena stana utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne bruto zarade u Republici u mesecu koji prethodi mesecu u kome je podnet pismeni zahtev za otkup stana, u smislu člana 20. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011), uzimajući u obzir i propisane korektivne faktore.

14. REVALORIZACIJA RATA ZA OTPLATU STANOVA NA DAN 30.6.2014. GODINE

R. br. Period u kojem je zaključen ugovor Koeficijent za revalorizaciju

1. za ugovore zaključene od 19. jula 1994. do 31. decembra 2013. godine ne vrši se revalorizacija

2. Za ugovore zaključene u januaru 2014. godine 0,006

3. Za ugovore zaključene u februaru 2014. godine 0,005

4. Za ugovore zaključene u martu 2014. godine 0,008

5. Za ugovore zaključene u aprilu 2014. godine ne vrši se revalorizacija

6. Za ugovore zaključene u maju 2014. godine 0,002

7. Za ugovore zaključene u junu 2014. godine ne vrši se revalorizacija

15. ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE ZA NEBLAGOVREMENA PLAĆANJA JAVNIH PRIHODA

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na sednici od 11.9.2014. godine odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto.

Kretanje kamata u 2014. godini

Period važenja Referentna kamatna stopa

Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode

- na godišnjem nivou -

Eskontna stopa NBS - na godišnjem nivou

-

od 17.12.2013. do 7.5.2014. 9,50% 19,50% 9,50%

od 8.5.2014. do 11.6.2014. 9,00% 19,00% 9,00%

od 12.6.2014. 8,50% 18,50% 8,50%

Napomena:

1) Eskontna stopa se utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope NBS;2) Od 1.1.2013. godine kamata za neplaćene i neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka je godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za

deset (10) procentnih poena shodno članu 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a obračunava se primenom prostog interesnog računa od sto.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 16.10.2014. godine.



16. INDEKS POTROŠAČKIH CENA

Republika Srbija - ukupno*

Mesečni indeks potrošačkih cena

(Promena cena u tekućem mesecu u odnosu na prethodni mesec)

Godišnji indeks potrošačkih cena(Promena cena u tekućem mesecu u

odnosu na isti mesec prethodne godine)

Indeks potrošačkih cena u 2014. godini

(Promena cena u tekućem mesecu u odnosu na decembar

2013. godine)

"Sl. glasnik RS"

Januar 2014. 101,4 103,1 101,4 20/2014 Februar 2014. 100,1 102,6 101,5 30/2014 Mart 2014. 99,7 102,3 101,2 40/2014April 2014. 100,6 102,1 101,8 51/2014Maj 2014. 100,1 102,1 101,8 62/2014Jun 2014. 100,1 101,3 102,0 72/2014Jul 2014. 99,9 102,1 101,8 86/2014Avgust 2014. 99,8 101,5 101,7 100/2014Septembar 2014. 100,7 102,1 102,3 -

* Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za APKM, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Napomena:Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.Cene ovih proizvoda i usluga u septembru 2014. godine, u odnosu na avgust iste godine, u proseku su više za 0,7%. Potrošačke cene u septembru 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,1%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 2,3%.Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2,3%), Obrazovanje (1,6%), Restorani i hoteli (0,7%), Transport i Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (za po 0,4%), Odeća i obuća (0,3%) i u grupama Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i Komunikacije (za po 0,2%). Pad cena je zabeležen u grupama Rekreacija i kultura (-5,8%) i Alkoholna pića i duvan (-0,1%).Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

17. GODIŠNJE STOPE ZATEZNE KAMATE

Period primene Zatezna kamata• na dug koji glasi na dinare •

od 25.12.2012. do 17.1.2013. 19,25% od 18.1.2013. do 5.2.2013. 19,50% od 6.2.2013. do 14.5.2013. 19,75% od 15.5.2013. do 6.6.2013. 19,25% od 7.6.2013. do 18.10.2013. 19,00% od 19.10.2013. do 7.11.2013. 18,50% od 8.11.2013. do 17.12.2013. 18,00%od 18.12.2013. do 8.5.2014. 17,50% od 9.5.2014. do 12.6.2014. 17,00% od 13.6.2014. 16,50%

Napomena: Od 25.12.2012. godine stopa zatezne kamate, na iznos duga koji glasi na dinare, utvrđuje se na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije uvećane za osam procentnih poena.

18. VREDNOST JAVNIH NABAVKI

Opis Iznos (din.) - Primena od 1.4.2013. godine*

za dobra i usluge za radoveJavna nabavka male vrednosti od 400.000 do 3.000.000 od 400.000 do 3.000.000Javna nabavka velike vrednosti preko 3.000.000 preko 3.000.000Naručilac zahteva bankarsku garanciju preko 250.000.000 preko 500.000.000

* U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012)



19. NOMINALNI IZNOSI PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM I CENZUSI ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA DEČIJI DODATAK

Prema Rešenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 401-00-89-9/2014-12 od 12.9.2014. godine

OPIS REDOVAN IZNOS UVEĆAN IZNOS I NOMINALNI IZNOSI PRAVA

1. RODITELJSKI DODATAK od 1. septembra 2014. godine - za prvo dete - jednokratno 37.110,82 - za drugo dete - 145.117,35 u 24 rate rata - 6.046,56 - za treće dete - 261.199,28 u 24 rate rata - 10.883,30 - za četvrto dete - 348.262,03 u 24 rate rata - 14.510,92 2. DEČIJI DODATAK za avgust 2014. godine (prvo, drugo, treće i četvrto dete) 2.593,75 3.371,84 3. NOVČANA POMOĆ MAJKAMA IZBEGLICAMA za avgust 2014. godine 4.678,50 II CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. septembra 2014. godine

a) cenzus za ostvarene prihode u skladu sa čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom - dalje: Zakon 8.035,23 9.642,27

b) cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede - član 19. stav 1. tačka 1. Zakona 2,83 3,40 - član 19. stav 1. tačka 2. Zakona 6,62 7,94 III NAKNADA ZA RAD HRANITELJA - za smeštaj jednog deteta 14.695,20 - za smeštaj dvoje i više dece (neto iznos po detetu) 9.043,20

Napomena:1) Prava iz tač. 1. i 2. usklađuju se dva puta godišnje i to: 1. aprila i 1. oktobra sa šestomesečnim indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji (na osnovu

čl. 14. i 17. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009); 2) Pravo iz tačke 3. utvrđuje se mesečno u iznosu od 7,5% prosečne zarade u Republici Srbiji (na osnovu člana 10. Uredbe o zbrinjavanju izbeglica ("Sl. glasnik RS",

br. 20/92);

3) Prava iz tačke II - Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak - usklađuje se mesečno sa indeksom potrošačkih cena u RS.

20. UČEŠĆE U FINANSIRANJU ZARADA OSOBA SA INVALIDITETOM - ZA 2014. GODINU

"Sl. glasnik RS" Visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom (prema poslednjem objavljenom podatku)

115/2013 od 26.12.2013. 30.446,506/2014 od 24.1.2014. 35.035,50

23/2014 od 26.2.2014. 26.219,0034/2014 od 26.3.2014. 30.422,5044/2014 od 26.4.2014. 29.891,0056/2014 od 27.5.2014. 31.583,5065/2014 od 27.6.2014. 30.483,0078/2014 od 25.7.2014. 30.996,0088/2014 od 25.8.2014. 31.190,00

103/2014 od 25.9.2014. 31.496,00

Napomena:

Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom u skladu sa članom 24. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 32/2013) dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.



21. PREGLED POJEDINIH PRIMANJA ZAPOSLENIH I OSTALIH FIZIČKIH LICA - OSNOV ZA ISPLATU I PORESKI TRETMAN, SA USKLAĐENIM NEOPOREZIVIM IZNOSIMA

Na bazi prosečne zarade po zaposlenom u avgustu 2014. godine• Ukupno za Republiku Srbiju 62.992 dinara •

Napomene: 1) Opšti kolektivni ugovor („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 - Aneks I i 8/2009 - Aneks II - dalje: OKU) je 17. maja 2011. godine prestao da važi. Prema tome, počev

od 18. maja 2011. godine, poslodavci nisu dužni da primenjuju OKU. To takođe znači da od 18. maja 2011. godine u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa primenjuje se Zakon o radu, drugi propisi, poseban kolektivni ugovor u grani, odnosno delatnosti u kojoj posluje poslodavac (ako je zaključen), opšti akt (kolektivni ugovor kod poslodavca ili pravilnik o radu), odnosno ugovor o radu.

2) Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku više ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajući propisi koji određena primanja vezuju za ovaj podatak (posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine (51.165 dinara, odnosno 37.020 dinara bez poreza i doprinosa). Poslodavci treba u svojim opštim aktima, odnosno ugovorima o radu, takođe da prilagode svoju regulativu, tako što će navedena lična primanja vezati za neki drugi poznat podatak (npr. prosek zarade na nivou Republike, sopstveni prosek i sl.).

3) Usklađeni neoporezivi iznosi pojedinih primanja iz Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr. i 108/2013) primenjuju se od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine.

4) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 75/2014) je stupio na snagu 29. jula 2014. godine.

5) Zakon o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakon o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika objavljeni su u "Sl. glasnik RS", br. 99/2014 i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 19.9.2014. godine.

6) Od 1. avgusta 2014. godine zbirna stopa doprinosa za PIO povećana je sa 24% na 26%, a istovremeno je smanjena zbirna stopa doprinosa za zdravstveno osigu-ranje sa 12,3% na 10,3%. U slučaju kada se doprinosi plaćaju iz osnovice i na osnovicu stopa doprinosa za PIO povećana je sa 13% na 14% (iz osnovice) i sa 11% na 12% (na osnovicu) i stopa doprinosa za zdravstvo (iz osnovice i na osnovicu) smanjena je sa 6,15% na 5,15%.

7) Uredba o izmenama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 84/2014) je stupila na snagu 16. avgusta 2014. godine.

a) Primanja koja imaju tretman zarade - plate

Vrsta primanja Osnov za isplatu Način utvrđivanja i iznos za isplatu

MESEČNA NAKNADA ZA ISHRANU U TOKU RADA („topli obrok”)

Član 118. stav 1. tačka 5) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014). Napomena: Prema članu 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. za-koni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013 i 99/2014), dodatak na ime "toplog obroka" sadržan je u koeficijentu za obračun i isplatu plate - zarade. Državni službenici i nameštenici nemaju pravo na naknadu na ime "toplog obroka".

Prema Zakonu o radu, isplata je obavezna, ako nije obezbeđena na drugi način, a visina naknade se utvrđuje opštim aktom, odnosno ugovorom o radu u novčanom iznosu. Npr. ako je poslodavac utvrdio da se "topli obrok" isplaćuje u visini 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku statistike, u ovom momentu važeći iznos je: 12.598,40 din. (62.992,00 x 20% ).

REGRES ZA GODIŠNJI ODMOR Član 118. stav 1. tačka 6) Zakona o radu. Napomena: Prema članu 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, dodatak na ime „regresa” sadržan je u koeficijentu za obračun i isplatu plate - zarade. Državni službenici i nameštenici nemaju pravo na naknadu na ime „regresa”.

Prema Zakonu o radu, isplata je obavezna a visi-na naknade se utvrđuje opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Npr. ako je poslodavac utvrdio da se „regres” isplaćuje u visini jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem podatku statistike, u ovom momentu važeći iznos je: 62.992,00 dinara.

UVEĆANA ZARADA - DODATAK ZA RAD NA DAN PRAZNIKA koji je neradni dan

Član 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu. Član 5. stav 1. tačka 3) Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Član 25. i 47. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014).

Prema Zakonu o radu, najmanje 110% na osnovnu zaradu - platu.* Za državne službenike i nameštenike, 110% vrednosti radnog sata osnovne zarade - plate.




UVEĆANA ZARADA - DODATAK ZA RAD NOĆU (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade - plate, odnosno koeficijenta

Član 108. stav 1. tačka 2) Zakona o radu. Član 5. stav 1. tačka 5) Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Član 24. i 47. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o radu, najmanje 26% na osnovnu zaradu - platu.* Za državne službenike i nameštenike, 26% vrednosti radnog sata osnovne zarade - plate.

UVEĆANA ZARADA ZA RAD U SMENAMA Može da se utvrdi opštim aktom ili ugovo-rom o radu na osnovu člana 108. stav 4. Zakona o radu.

U iznosu utvrđenom opštim aktom ili ugovorom o radu.

UVEĆANA ZARADA - DODATAK ZA PREKOVREMENI RAD


Najmanje 26% na osnovnu zaradu - platu.* Za državne službenike i nameštenike, 26% vred-nosti radnog sata osnovne zarade - plate.

UVEĆANA ZARADA - DODATAK PO OSN-OVU VREMENA PROVEDENOG NA RADU („minuli rad”)


Prema Zakonu o radu, najmanje 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenu u rad-nom odnosu kod poslodavca (i poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem).Prema Zakonu o platama u državnim org-anima i javnim službama* u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada os-tvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, u smislu člana 1. ovog zakona (sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti smatraju se istim poslodavcem u smislu stava 1. člana 5).Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira u kom državnom organu je bio zaposlen na osnovnu zaradu - platu.

TERENSKI DODATAK (dnevna naknada zaposlenog za povećane troškove rada i boravka na terenu)

Može se utvrditi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, na osnovu člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu. Član 5. stav 1. tačka 4) Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Član 44. Uredbe o naknadi troškova i otprem-nini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007 - prečišćen tekst i 84/2014).

Prema Zakonu o radu*, u visini koja se predvidi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Npr. ako je poslodavac utvrdio da se teren-ski dodatak isplaćuje u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem podatku statistike, iznos terenskog dodatka je 62.992 x 3% = 1.889,76 dinara. Prema Uredbi o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, naknada troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) iznosi 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku statistike na dan isplate (na bazi podatka za decembar 2010. godine: 51.165 x 3% = 1.534,95 dinara).




DODATAK ZA ODVOJENI ŽIVOT Može se utvrditi opštim aktom, odnosno ugovo-rom o radu, na osnovu člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu. Član 48. - 49. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o radu, u visini koja se predvidi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema Uredbi o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, mesečna naknada troškova za odvojeni život od porodice iznosi 75% prosečne mesečne zarade po zaposle-nom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku statistike na dan isplate (na bazi podatka za decembar 2010. godine: 51.165 x 75% = 38.373,75 dinara).

POKLON DECI ZAPOSLENIH DO 15 GODINA STAROSTI POVODOM NOVE GODINE I BOŽIĆA

Na osnovu člana 119. stav 2. Zakona o radu, u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema kolektivnim ugovorima za pojedine delatnosti poslodavca.

Neoporezivo do 8.880,00 po jednom detetu, isplata preko tog iznosa, kao i isplata detetu starijem od 15 godina, ima karakter zarade.

OSTALE ISPLATE SA KARAKTEROM ZARADE - PLATE

(Davanja zaposlenima u robi ili novcu; na-grade, bonusi i dr.; stimulativna otpremnina pri sporazumnom prestanku radnog odnosa; sva druga primanja koja nisu izuzeta iz zarade - plate shodno članu 105. stav 3. Zakona o radu). Uvećanje zarade - plate iz sopstvenih prihoda).

Član: 105. stav 3. i 177. Zakona o radu. Član 12. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Prema opštem aktu, odnosno ugovoru o radu kod poslodavca.

Prema Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama: uvećanje zarade - plate iz sopstvenih prihoda do visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% - na pojedinačnu zaradu - platu zaposlenog. Za zaposlene u zdravstvenim ustano-vama i veći procenat - prema aktu poslodavca, a srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom pri-hodu. Za zaposlene u visokoškolskim ustanovama koje ostvaruju sopstvene prihode u skladu sa za-konom kojim se uređuje visoko obrazovanje, plate se mogu uvećati iz ostvarenog prihoda srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu.

Ostali dodaci državnih službenika i nameštenika.

Član: 26, 28, 47. i 48. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika: dodatak za dodatno opterećenje na radu državnih službenika (za najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne zarade - plate, odnosno 5% osnovne zarade - plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice; za najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne zarade - plate, odnosno 10% osnovne zarade - plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice); dodatak za ostvarene rezultate rada nameštenika (jednom u tri meseca - od januara do marta, od aprila do juna, od jula do septembra ili od oktobra do decembra - za natprosečne rezultate po obimu i kvalitetu rada; može da iznosi do 50% osnovne zarade - plate nameštenika); pripravnost državnih službenika i nameštenika (za vreme dostupnosti van radnog vremena - u pripravnosti, da bi ako us-treba izvršili neki posao svog radnog mesta) iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne zarade - plate.



1. U načelu, sva primanja navedena u prethodnoj tabeli imaju karakter zarade - plate, pa se na njih plaća: porez na zarade po stopi od 10%, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog po zbirnoj stopi od 19,9%, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na teret poslodavca po zbirnoj stopi od 17,9% i članarina komorama. Koeficijent za preračun neto (N) na bruto (B) iznos primanja: B = N - 1.124,20 / 0,701.

2. Izuzetno, terenski dodatak, za državne službenike i nameštenike od 7.10.2011. godine (prema Instrukciji ministra finansija broj 414-00-77/2011-01) nema karakter zarade, jer se ne uračunava u osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu plate. Prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 413-00-1119/2011-04 od 23.12.2011. godine, a kojim je potvrđen stav iznet u ovoj instrukciji, terenski dodatak „isključivo” za državne službenike i nameštenike oporezuje se porezom na zarade po stopi od 10%. Koeficijent za preračun neto (N) na bruto (B) iznos primanja: B = N / 0,90. Za ostala lica koja nisu državni službenici i nameštenici ovo primanje se oporezuje porezom i doprinosima kao plata/zarada.

3. Izuzetno, naknada troškova za odvojeni život od porodice, za državne službenike i nameštenike od 7.10.2011. godine (prema Instrukciji ministra finansija broj 414-00-77/2011-01) nema karakter zarade, jer se ne uračunava u osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu plate. Prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 413-00-1119/2011-04 od 23.12.2011. godine, a kojim je potvrđen stav iznet u ovoj instrukciji, naknada troškova za odvojeni život od porodice „isključivo” za državne službenike i nameštenike oporezuje se porezom na zarade po stopi od 10%. Koeficijent za preračun neto (N) na bruto (B) iznos primanja: B = N / 0,90. Za ostala lica koja nisu državni službenici i nameštenici ovo primanje se oporezuje porezom i doprinosima kao plata/zarada.

* Za zaposlene u zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini čije se plate finansiraju iz budžeta - u celini ili delimično, ili iz sopstvenih prihoda, osnovna plata kao osnovica za obračun dodataka na platu uvećana je za radni učinak, što se primenjuje od plate za mesec oktobar 2012. godine.

b) Primanja koja imaju tretman naknade troškova i druga - ostala primanja zaposlenih

Vrsta primanja - naknade Osnov za isplatu Način izračunavanja i iznos za isplatu Poreski tretman

NAKNADA TROŠKOVA ZA DOLAZAK I ODLAZAK SA RADA

Član 118. stav 1. tačka 1) Za-kona o radu i član 3. Uredbe o naknadi troškova i otprem-nini državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopst-veni prevoz. Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi prevoza za dolazak na rad i za odlazak s rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju.

Ne oporezuje se do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do 3.552 dinara (član 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana) a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 10%.

DNEVNICE ZA SLUŽBENO PUTOVANJE U ZEMLJI

Član 118. stav 1. tačka 2) Zakona o radu i član 9. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o radu, do visine propisane opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema kolektivnim ugovorima za pojedine delatnosti. Državni službenici i nameštenici - 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku statistike na dan polaska na službeno putovanje (na bazi podatka za decembar 2010. godine: 5% x 51.165 = 2.558,25 dinara).

Ne oporezuje se po jednoj dnevnici do 2.132 dinara, bez podnošenja računa (član 18. stav 1. tačka 2) Za-kona o porezu na dohodak građana) a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 10%.




DNEVNICE ZA SLUŽBENO PUTOVANJE U INOSTRANS-TVO


Prema Zakonu o radu, do visine propisane opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema kolektivnim ugovorima za pojedine delatnosti.

Državni službenici i nameštenici - Najmanje u visini utvrđenoj poseb-nim propisima - SPISAK DNEVNICA PO STRANIM DRŽAVAMA - iz Uredbe.

Ne oporezuje se do iznosa pro-pisanog Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

NAKNADA TROŠKOVA SMEŠTAJA NA SLUŽBENOM PUTOVANJU (zemlja i inostranstvo)

Član 118. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o radu. Član 8. i 19. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o radu, do visine propisane opštim aktom, odnosno ugovorom o radu


Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se troškovi smeštaja u zemlji prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u ho-telu prve kategorije (pet zvezdica). Državnom službeniku i namešteniku na službenom putovanju u in-ostranstvo naknađuju se troškovi smeštaja u visini plaćenog hotel-skog računa za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvez-dica), kada se naknađuju troškovi smeštaja u iznosu koji je jednak iznosu dnevnice.

Ne oporezuje se do visine troškova prema priloženom računu (član 18. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na doho-dak građana), bez obzira na kategoriju smeštaja.

NAKNADA TROŠKOVA PREVOZA NA SLUŽBENOM PUTOVANJU (zemlja i inostranstvo)

Član 118. stav 1. tačka 2) i 3) Zakona o radu. Član 11. stav 1. i član 26. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Priznaju se u celini prema podnetim računima. Državnom službeniku i namešteniku naknađuju se: 1. za službeni put u zemlji, troškovi prevoza od mesta rada do mesta gde treba da se izvrši službeni posao i za povratak do mesta rada, u visini stvarnih troškova prevoza u javnom saobraćaju; 2. za službeni put u inostranstvo, u visini cene iz putničke tarife za prevoz sredstvom one vrste i razreda koji se, prema nalogu za službeno putovanje, koristi.

Ne oporezuje se do visine podnetih računa prevoznika u javnom saobraćaju (član 18. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana).




NAKNADA ZA KORIŠĆENJE SOPSTVENOG AUTOMOBILA za službeno putovanje i druge službene svrhe

Član 118. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o radu i član 11. stav 2. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Prema Zakonu o radu utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema kolektivnim ugovorima za pojedine delatnosti. Državnom službeniku ili namešteniku koji, po pismenom odobrenju ovlašćenog lica koristi sopstveni automobil - u zemlji, isplaćuje se naknada od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru.

Ne oporezuje se do 30% cene litra super benzina po pređenom kilometru, najviše do 6.216 dinara mesečno (član 18. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana), a preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 10%.

NAKNADA TROŠKOVA SMEŠTAJA I ISHRANE ZA RAD I BORAVAK NA TERENU, ako nisu obezbeđeni bez naknade

Član 118. stav 1. tačka 4) Zakona o radu i član 44. stav 2. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, u visini troškova smeštaja i ishrane.


Državnom službeniku i namešteniku, ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana, terenski dodatak se uvećava za troškove smeštaja i ishrane, prema priloženom hotelskom računu za prenoćište i doručak, izuzev za prenoćište i doručak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica), i za ishranu u visini dnevnice za službeno putovanje u zemlji.

Ne plaćaju se poreske obaveze.

NAKNADA TROŠKOVA PRIVREMENOG ILI TRAJNOG PREMEŠTAJA U DRUGO MESTO RADA DRŽAVNOG SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA (troškovi selidbe, troškovi posete porodici)

Član 46. do 47. Uredbe o naknadi troškova i otprem-nini državnih službenika i nameštenika.

Nadoknađuju se: 1. Troškovi prevoza pokućstva - u visini koja odgovara najekonomičnijem prevozu stvari, prema tarifi prevoznika; troškovi pakovanja pokućstva - u paušalnom iznosu od 5.000 dinara; 2. Troškovi prevoza radi posete porodici - najviše za četiri putovanja mesečno, u visini stvarnih troškova prevoza u međugradskom saobraćaju.

Ne plaćaju se poreske obaveze, do iznosa naknade utvrđenog Uredbom.

NAKNADA TROŠKOVA SELIDBE U INOSTRANSTVO za državne službenike i nameštenike

Član 37. do 42. Uredbe o naknadi troškova i otprem-nini državnih službenika i nameštenika.

Prema uslovima iz člana 37. do 42. Uredbe.

Neoporezivo do iznosa naknade utvrđenog Uredbom.

NAKNADA TROŠKOVA POGREB-NIH USLUGA ZAPOSLENOM u slučaju smrti člana uže poro-dice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog

Član 119. stav 1. tačka 2) Zakona o radu.

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga.

Ne oporezuje se do 62.157 dinara (član 9. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana), a iznos preko toga oporezuje se prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana - po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih troškova.




POMOĆ PORODICI ZA SLUČAJ SMRTI PENZIONISANOG RADNIKA


Može da se utvrdi opštim aktom. Prema kolektivnim ugovorima za poje-dine delatnosti.

Ne oporezuje se do 62.157 dinara (član 9. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dohodak građana), a iznos preko toga oporezuje se prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana - po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih troškova.

SOLIDARNA POMOĆ ZA-POSLENOM ZA SLUČAJ SMRTI DRUGIH ČLANOVA PORODICE ZAPOSLENOG (koji nisu bračni drug, deca, roditelji, usvojenik i usvojilac zaposlenog)


Može da se utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema kolektivnim ugovorima za pojedine delatnosti.

Na ceo iznos isplate plaća se porez po stopi od 10%.

SOLIDARNA POMOĆ ZA SLUČAJ BOLESTI, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice



Ne oporezuje se do 35.519 dinara (član 18. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana), a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 10%.

DRUGI POJEDINAČNI VIDOVI SOLIDARNE POMOĆI zapo-slenima



Na ceo iznos plaća se porez po stopi od 10%.

OTPREMNINA PRI ODLASKU U PENZIJU


Prema Zakonu o radu, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici prema poslednjem objav-ljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (u ovom momentu važeći iznos je: 2 x 62.992 = 125.984,00). Državni službenici i nameštenici - u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji pre-thodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, ali ne niže od od dve prosečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku statistike na dan isplate (u ovom momentu važeći iznos je 2 x 62.992 = 125.984,00).

Ne oporezuje se do iznosa dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem važećem podatku: (2 x 62.992 = 125.984,00) - član 9. stav 1. tačka 18) Zakona o porezu na dohodak građana. Na iznos preko toga, prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana plaća se porez po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

JUBILARNA NAGRADA Član 120. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.

Isplaćuje se u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema kolektivnim ugovorima za poje-dine delatnosti.

Ne oporezuje se do 17.758 dinara godišnje (član 18. stav 1. tačka 7) Zakona o porezu na dohodak građana), a na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 10%.




OTPREMNINA PRI OTKAZU UGOVORA O RADU zaposle-nom za čijim radom je prestala potreba

Član 158. u vezi sa članom 179. stav. 5 . tačka 1) i član 159. Zakona o radu.

Isplaćuje se u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Zaradom - platom smatra se prosečna mesečna zarada - plata zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Neoporezivo do najnižeg iznosa iz prethodne kolone (član 9. stav 1. tačka 19) Zakona o porezu na dohodak građana) a preko tog iznosa plaća se porez prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana - po stopi od 20% po umanjenju za 20% normiranih troškova.

JEDNOKRATNA NOVČANA NA-KNADA ZAPOSLENIMA prema Programu Vlade

Odeljak IV, stav 2. i 3. Programa iz Odluke o utvrđivanju Pro-grama za rešavanje viška zapo-slenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Sl. glasnik RS”, br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 - ispr., 15/2009, 21/2010, 46/2010, 9/2011, 6/2012 i 63/2013).

Prema Programu: 1) deset prosečnih zarada u Republici za zaposlene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja prema poslednjem objavljenom podatku statistike (podatak za mesec avgust 2014. godine - 62.992 din.); 2) u visini dinarske protivvrednosti 300 evra po godini staža osiguranja, po srednjem kursu NBS.

Za zaposlene kojima je do ispunjavanja prvog uslova za penziju ostalo do pet godina - iznos koji predstavlja zbir šestostruke prosečne mesečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku statistike i proizvoda preostalog broja meseci do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju i 60% prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku statistike.

Ne oporezuje se do iznosa iz prethodne kolone - član 9. stav 1. tačka 20) Zakona o porezu na dohodak građana, a na iznos preko toga, prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana - plaća se porez po stopi od 20% po umanjenju za 20% normiranih troškova. Za lica starija od 50 godina života - neoporezivo u potpunosti bez obzira na iznos.

OTPREMNINA DRŽAVNOM SLUŽBENIKU i NAMEŠTENIKU za čijim radom je prestala potreba

Član 50. Uredbe o na-knadi troškova i otprem-nini državnih službenika i nameštenika.

Državnom službeniku kome prestane radni odnos zbog pro-teka dva meseca otkad je postao neraspoređen i namešteniku kome je otkazan ugovor o radu jer ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten ili raspoređen, isplaćuje se otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca u visini trećine njegove plate (prosečna mesečna plata zaposlenog koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneseno rešenje kojim je utvrđeno da je postao neraspoređen, odnosno rešenje o otkazu radnog odnosa).

Ne oporezuje se do iznosa zbira trećine zarade zaposle-nog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu - član 9. stav 1. tačka 19) Zakona o porezu na dohodak građana; preko tog iznosa, prema članu 85. Zakona o porezu na doho-dak građana - plaća se porez po stopi od 20% po odbitku 20% normiranih troškova.




POMOĆ ZBOG UNIŠTENJA ILI OŠTEĆENJA IMOVINE usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja

U skladu sa aktom poslodavca, a ne više od iznosa stvarne štete.

Član 9. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana - neoporezivo u celini prema uslovima iz člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hrana-rina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. glasnik RS”, br. 31/2001 i 5/2005).

1. Za primanja navedena u prethodnoj tabeli, na koje se obračunava i plaća porez na zarade po stopi od 10%, koeficijent za preračun neto (N) na bruto (B) iznos primanja: B = N / 0,90.

2. Za primanja iz prethodne tabele, koja se oporezuju po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, po stopi od 20%, uz priznavanje normiranih troškova od 20%, koeficijent za preračun neto (N) na bruto (B) iznos primanja: B = N / 0,84.

c) Isplate - primanja lica koja nisu zaposlena kod poslodavca

Vrsta primanja - isplate Način izračunavanja i iznos za isplatu Poreski tretman

STIPENDIJE I KREDITI učenika srednjih škola i studenata viših škola i fakulteta

U skladu sa aktom poslodavca po ugovoru poslodavca i korisnika.

Ne oporezuje se do 10.656 dinara mesečno (član 9. stav 1. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana); preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20% po uman-jenju 20% normiranih troškova - prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.

NAKNADA ZA ISHRANU - HRANARINA koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi

Prema Zakonu o sportu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2011 i 99/2011 - dr. zakoni).

Ne oporezuje se do 8.880 dinara mesečno (član 9. stav 1. tačka 13) Zakona o porezu na dohodak građana); preko tog iznosa plaća se porez po stopi od 20% po uman-jenju za 20% normiranih troškova - prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.

NAKNADA I NAGRADA ZA RAD: osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kazneno-popravnim ustanovama; pacijenata u psihijatrijskim ustanovama;

Ne oporezuje se - član 9. stav 1. tačka 14), i 15) Zakona o porezu na dohodak građana.

NAKNADE KOJE SE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU UNUTRAŠNJE POSLOVE, ISPLAĆUJU STUDENTIMA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE OSNOVANE ZA OSTVARIVANJE STUDIJSKIH PROGRAMA ZA POTREBE POLICIJSKOG OBRAZOVANJA

Ne oporezuje se - član 9. stav 1. tačka 23) Zakona o porezu na dohodak građana.



Vrsta primanja - isplate Način izračunavanja i iznos za isplatu Poreski tretman

NAKNADA KOJE SE, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije, ISPLAĆUJU VOJNICIMA NA SLUŽENJU VOJNOG ROKA, UČENICIMA I KADETIMA VOJNOŠKOLSKE USTANOVE I LICIMA NA DRUGOM STRUČNOM OSPOSOBLJAVANJU ZA OFICIRE I PODOFICIRE

Ne oporezuje se - član 9. stav 1. tačka 22) Zakona o porezu na dohodak građana.

NAGRADA UČENICIMA I STUDENTIMA ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i obrazovanja, kao i osvojenih na takmičenjima u okviru obrazovnog sistema

Ne oporezuje se - član 9. stav 1. tačka 26) Zakona o porezu na dohodak građana

NAKNADA TROŠKOVA VOLONTIRANJA KOJU OSTVARUJE VOLONTER za: radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu volontera; put-ovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih usluga i aktivnosti; lekarske preglede obezbeđene za potrebe volontiranja; obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti; premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom volontiranja, odnosno novčane naknade u svrhu osiguranja od odgovornosti za štetu nas-talu kod organizatora volontiranja ili trećeg lica; isplatu džeparca, kod dugoročnog volontiranja, čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji.

U skladu sa članom 10. Zakona o volontiranju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2010).

Ne oporezuje se (član 9. stav 1. tačka 27) Zakona o porezu na dohodak građana).

RAZNE ISPLATE LICIMA VAN RADNOG ODNOSA (razne pomoći, pokloni, nagrade fizičkim licima - penzioneri i druga lica)

Može da se utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema kolektivnim ugovo-rima za pojedine delatnosti poslodavca.

Plaća se porez po stopi od 20% na bruto primanje po umanjenju za 20% normira-nih troškova - prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.

1. Za primanja iz prethodne tabele, koja se oporezuju po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, po stopi od 20%, uz priznavanje normiranih troškova od 20%, koeficijent za preračun neto (N) na bruto (B) iznos primanja: B = N / 0,84.



22. PREGLED KOEFICIJENATA ZA PRERAČUN NETO NA BRUTO IZNOS PRIMANJA PO UGOVORIMA VAN RADNOG ODNOSA

- za isplate počev od 1.8.2014. godine

1) PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVINeto naknada niža od

neto najniže osnovice1

Neto naknada viša od neto najniže osnovice, a

niža od neto najviše osnovice

Neto naknada viša od neto najviše osnovice

Bez obzira na najnižu i najvišu

osnovicu

- nezaposlena lica B = N + (Nno x 0,199) / 0,9 B = N / 0,701 B = N + (Nvo x 0,199)

/ 0,9 -

- penzionisana lica B = N + (Nno x 0,14) / 0,9 B = N / 0,76 B = N + (Nvo x 0,14) /

0,9 -

- preko zadruge lica do 26 godina života na školovanju ² - - - B = N / 0,904 ili

N x 1,10619469

2) UGOVOR O AUTORSTVU Stopa normiranih troškova

Kada se plaća porez (20%), PIO (26%) i zdravstvo (10,3%)

Kada se plaća porez (20%) i PIO (26%)

Kada se plaća porez (20%)

a) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.)

50% B = N x 1,391788448 B = N x 1,298701299 B = N x 1,111111111

b) za slikarska dela, grafička dela, industrij-sko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikaci-ja, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetnič-kog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju,naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu

43% B = N x 1,472558866 B = N x 1,355380862 B = N x 1,128668172

c) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvod-nju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena pod tač. a) i b)

34% B = N x 1,591292448 B = N x 1,435956347 B = N x 1,152073733



3) UGOVOR O DELU Stopa normiranih troškova




20% B = N x 1,819505095 B = N x 1,582278481B = N x

1,19047619ili B= N/0,84

4) UGOVOR O DOPUNSKOM RADU/ IZVOĐENJU NASTAVE

Stopa normiranih troškova




20% - B = N x 1,582278481 -

5) ZAKUP NEPOKRETNOSTI OD FIZIČKOG LICA





25% - - B = N x

1,176470588 ili B= N/0,85

50% - - B = N x 1,111111111

Kada se priznaju stvarni troškovi - -

B = stvarni troškovi + (N x 1,25)

6) ZAKUP POKRETNIH STVARI OD FIZIČKOG LICA





20% - - B = N x

1,19047619 iliB= N/0,84

Kada se priznaju stvarni troškovi - -

B = stvarni troškovi + (N x

1,25)

7) PRIHODI SPORTISTA Stopa normiranih troškova




50% B = N x 1,391788448 B = N x 1,298701299 B = N x 1,111111111

8) PRIHODI PO OSNOVU STRUČNOG USAVRŠAVANJA - VOLONTERSKI RAD


Kada se plaća porez (20%), PIO (4%)3 i zdravstvo (10,3%)

Kada se plaća porez (20%) i PIO (4%)3


20% B = N x 1,319957761

B = N x 1,19047619 ili B= N/0,84 -

¹ Neto najniža osnovica doprinosa (Nno) za privremene i povremene poslove kao uporedni podatak dobija se po formuli: Nno = najniža osnovica doprinosa x 0,701. Neto najviša osnovica doprinosa (Nvo) dobija se po formuli: Nvo = najviša osnovica doprinosa x 0,701.Legenda: N - neto naknada B - bruto naknada Nno x 0,199 - iznos doprinosa obračunatih na najnižu osnovicu doprinosa Nvo x 0,199 - iznos doprinosa obračunatih na najvišu osnovicu doprinosa² Doprinos za PIO po stopi od 4% i zdravstvo po stopi od 2% na teret isplatioca plaća se na iznos primanja, odnosno najnižu osnovicu doprinosa, ako je

primanje niže od te osnovice.³ Doprinos za PIO po stopi od 4% na teret isplatioca plaća se na iznos primanja, odnosno najnižu osnovicu doprinosa, ako je primanje niže od te osnovice.



23. SPISAK DNEVNICA PO STRANIM DRŽAVAMA PREMA UREDBI O NAKNADI TROŠKOVA I OTPREMNINI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA

(„Sl. glasnik RS”, br. 98/2007 - prečišćen tekst)

Red. broj Zemlja Valuta Visina

dnevnice

1 Demokratska Republika Avganistan

- za mesta: - Kabul SAD dolara 35 - za ostala mesta SAD dolara 182 Republika Albanija - za mesta: - Tirana SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolara 21

3 Alžirska Demokratska i Narodna Republika

- za mesta: - Alžir, Oran i Anaba SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolara 214 Narodna Republika Angola - za mesta: - Luanda SAD dolara 90 - za ostala mesta SAD dolara 405 Republika Argentina - za mesta: - Buenos Aires i Barilohe SAD dolara 102 - Mendosa i Rozario SAD dolara 85 - za ostala mesta SAD dolara 746 Australija - za mesta:

- Sidnej, Kambera i Melburn Australijskih dolara 75

- za ostala mesta Australijskih dolara 63

7 Republika Austrija - za sva mesta evro 588 Republika Azerbejdžan - za mesta: - Baku SAD dolara 60 - za ostala mesta SAD dolara 139 Bahrein - za sva mesta SAD dolara 68

10 Narodna Republika Bangladeš - za mesta: - Daka SAD dolara 60 - Čitagong SAD dolara 39 - za ostala mesta SAD dolara 20

11 Republika Belorusija - za sva mesta SAD dolara 55

12 Kraljevina Belgija - za sva mesta evro 103


dnevnice13 Narodna Republika Benin

- za mesta: - Kotonu SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 30

14 Republika Bolivija - za mesta: - La Paz SAD dolara 60 - Santa Kruz SAD dolara 40 - za ostala mesta SAD dolara 22

15 Republika Bocuana - za mesta: - Gaberon i Maun SAD dolara 44 - za ostala mesta SAD dolara 30

16 Federativna Republika Brazil - za mesta:

- Rio de Žaneiro, Sao Paolo, Resife, Manauns, Salvador, Kampinas, Brazilija

SAD dolara 95

- za ostala mesta SAD dolara 7517 Republika Bugarska

- za sva mesta evro 6218 Republika Burundi

- za mesta: - Budžambura SAD dolara 72 - za ostala mesta SAD dolara 21

19 Centralna Afrička Republika - za mesta: - Bangi SAD dolara 68 - za ostala mesta SAD dolara 25

20 Republika Čad - za mesta: - Ndžamena SAD dolara 55 - Sarb SAD dolara 33 - za ostala mesta SAD dolara 30

21 Čile - za sva mesta SAD dolara 75

22 Češka Republika - za mesta: - Prag evro 74 - Karlove Vari evro 41 - za ostala mesta evro 34

23 Kraljevina Danska - za sva mesta Danskih kruna 580

24 Arapska Republika Egipat - za mesta: - Kairo SAD dolara 71




dnevnice - Luksor SAD dolara 89 - Asuan SAD dolara 85 - Aleksandrija SAD dolara 65 - za ostala mesta SAD dolara 51

25 Republika Ekvador - za mesta: - Kito SAD dolara 65 - Kvajakil SAD dolara 70 - Kiensa SAD dolara 60 - za ostala mesta SAD dolara 30

26 Republika Ekvatorijalna Gvineja - za mesta: - Malabo SAD dolara 50 - Bata SAD dolara 35 - za ostala mesta SAD dolara 26

27 Dominikanska Republika - za mesta: - Santa Domingo i Puerto Plata SAD dolara 62 - Santiago i Samana SAD dolara 103 - za ostala mesta SAD dolara 35

28 Republika Salvador - za mesta: - San Salvador SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 28

29 Socijalistička Etiopija - za mesta: - Adis Abeba SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 19

30 Republika Filipini - za mesta: - Manila SAD dolara 80

- Davao, Bagio, Kaladžan, Cebu, Ladag, Takloban, Banau i Ternate SAD dolara 43

- za ostala mesta SAD dolara 2531 Republika Finska

- za sva mesta evro 7532 Republika Francuska

- za mesta: - Pariz evro 98 - za ostala mesta evro 84

33 Gabonska Republika - za mesta: - Libervil i Port Žantil SAD dolara 59 - Lambaren SAD dolara 53 - Fransvil i Ojem SAD dolara 43 - za ostala mesta SAD dolara 36

34 Republika Gana - za mesta: - Akra SAD dolara 60 - Kumas SAD dolara 39


dnevnice - Takoradi i Tamale SAD dolara 32 - za ostala mesta SAD dolara 24

35 Burkina Faso - za mesta: - Ugadugu SAD dolara 55 - Bobo-Diulaso SAD dolara 40 - za ostala mesta SAD dolara 25

36 Republika Grčka - za mesta: - Atina evro 50 - za ostala mesta evro 40

37 Kooperativna Republika Gvajana - za mesta: - Džordžtaun SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolara 23

38 Republika Gvatemala - za mesta: - Gvatemala Siti SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolar 25

39 Republika Gvineja - za mesta: - Konakri SAD dolara 70 - za ostala mesta SAD dolara 30

40 Republika Gvineja Bisao - za mesta: - Bisao SAD dolara 44 - za ostala mesta SAD dolara 18

41 Republika Gruzija - za sva mesta SAD dolara 75

42 Republika Haiti - za mesta: - Port Prens SAD dolara 63 - za ostala mesta SAD dolara 36

43 Kraljevina Holandija - za sva mesta evro 79

44 Republika Honduras - za mesta: - Tegusigalpa SAD dolara 72 - San Pedro Sula SAD dolara 49 - za ostala mesta SAD dolara 24

45 Republika Indija - za mesta: - Kalkuta SAD dolara 71 - Bombaj, Madras, Nju Delhi SAD dolara 74 - za ostala mesta SAD dolara 31

46 Republika Indonezija - za mesta: - Džakarta i Bali SAD dolara 77 - za ostala mesta SAD dolara 48

47 Islamska Republika Iran




dnevnice - za sva mesta SAD dolara 70

48 Republika Irak - za sva mesta SAD dolara 50

49 Republika Irska - za sva mesta evro 74

50 Republika Island - za sva mesta SAD dolara 65

51 Republika Italija - za mesta: - Firenca evro 57 - Rim i Torino evro 78 - Venecija i Milano evro 57 - za ostala mesta evro 52

52 Država Izrael - za mesta: - Tel Aviv SAD dolara 115 - Jerusalim SAD dolara 95 - Tibriz SAD dolara 98 - Haifa SAD dolara 67 - za ostala mesta SAD dolara 48

53 Parlamentarna Monarhija Jamajka

- za sva mesta SAD dolara 9354 Japan

- za mesta: - Osaka SAD dolara 115 - Tokio SAD dolara 149 - Jokohama SAD dolara 126 - Kjoto i Kobe SAD dolara 115 - Saporo SAD dolara 133 - za ostala mesta SAD dolara 91

55 Republika Jemen - za mesta: - Sana SAD dolara 60 - Aden SAD dolara 66 - za ostala mesta SAD dolara 38

56 Hašemitska Kraljevina Jordan - za mesta: - Aman SAD dolara 60 - Jerusalim SAD dolara 100 - za ostala mesta SAD dolara 50

57 Republika Kamerun - za mesta: - Juande SAD dolara 50 - Marua SAD dolara 45

- Ngaundere, Bamenda, Bertua i Duala SAD dolara 46

- za ostala mesta SAD dolara 2658 Kanada

- za mesta:


dnevnice - Otava SAD dolara 87 - Montreal SAD dolara 68 - Vankuver, Toronto SAD dolara 92 - za ostala mesta SAD dolara 49

59 Država Katar - za sva mesta SAD dolara 91

60 Republika Kenija - za mesta: - Lamu SAD dolara 38 - Najrobi SAD dolara 78 - Mombasa SAD dolara 59 - Naivaša SAD dolara 34 - Baringo, Nieri i Malindi SAD dolara 29 - za ostala mesta SAD dolara 32

61 Narodna Republika Kina - za mesta: - Peking i Šangaj SAD dolara 101 - Hong Kong SAD dolara 105 - za ostala mesta SAD dolara 80

62 Republika Kipar - za sva mesta evro 53

63 Demokratska Kambodža - za sva mesta SAD dolara 43

64 Republika Kolumbija - za mesta: - Kartagena SAD dolara 95 - Kali SAD dolara 81 - Bogota SAD dolara 90 - Barankilja SAD dolara 68 - San Andres SAD dolara 63 - za ostala mesta SAD dolara 50

65 Narodna Republika Kongo - za mesta: - Brazavil SAD dolara 50 - Poent Hoar SAD dolara 38 - za ostala mesta SAD dolara 28

66 Demokratska Narodna Republika Koreja

- za sva mesta SAD dolara 7567 Republika Koreja

- za mesta: - Seul i Ostro Čeju SAD dolara 105 - Kjungju SAD dolara 90 - za ostala mesta SAD dolara 50

68 Republika Kostarika - za mesta: - San Hoze SAD dolara 55 - Liberija SAD dolara 65 - za ostala mesta SAD dolara 45

69 Republika Kuba




dnevnice - za mesta: - Havana SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 33

70 Država Kuvajt - za sva mesta SAD dolara 110

71 Republika Kazahstan - za sva mesta SAD dolara 70

72 Demokratska Narodna Republika Laos

- za sva mesta SAD dolara 3973 Kraljevina Lesoto

- za mesta: - Maseru SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolara 26

74 Republika Liban - za mesta: - Bejrut SAD dolara 78 - za ostala mesta SAD dolara 60

75 Republika Liberija - za mesta: - Monrovija SAD dolara 75 - za ostala mesta SAD dolara 20

76 Socijalistička Narodna Libijska Džamahirija

- za mesta: - Tripoli, Bengazi SAD dolara 104 - za ostala mesta SAD dolara 77

77 Veliko Vojvodstvo Luksemburg - za sva mesta evro 80

78 Demokratska Republika Madagaskar

- za mesta: - Antanariva SAD dolara 50 - Nosu-Be SAD dolara 30 - za ostala mesta SAD dolara 15

79 Republika Malavi - za mesta: - Blantir SAD dolara 50 - Lilongve SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 25

80 Republika Mađarska - za sva mesta evro 65

81 Malezija - za mesta: - Kuala Lumpur SAD dolara 60 - Kota Kinabalu i Penang SAD dolara 58 - za ostala mesta SAD dolara 20

82 Republika Mali - za mesta: - Bamako, Timbuktu i Mopti SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolara 35


dnevnice83 Republika Malta

- za sva mesta evro 4584 Kraljevina Maroko

- za sva mesta SAD dolara 7385 Islamska Republika Mauritanija

- za mesta: - Nuakškot SAD dolara 59 - za ostala mesta SAD dolara 27

86 Sjedinjene Države Meksika - za mesta: - Ikstapa SAD dolara 66 - Meksiko Siti SAD dolara 84 - Gvadalahara SAD dolara 48 - Monterej SAD dolara 62 - Akapulko SAD dolara 60 - za ostala mesta SAD dolara 45

87 Mongolija - za mesta: - Ulan Bator SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 12

88 Narodna Republika Mozambik - za mesta: - Maputo SAD dolara 68 - za ostala mesta SAD dolara 37

89 Republika Namibija - za mesta: - Vindhuk SAD dolara 50 - sa ostala mesta SAD dolara 37

90 Savezna Republika Nemačka - za sva mesta evro 87

91 Kraljevina Nepal - za mesta: - Katmandu SAD dolara 62 - Pakhara SAD dolara 44 - za ostala mesta SAD dolara 23

92 Republika Niger - za mesta: - Niamej SAD dolara 66 - za ostala mesta SAD dolara 23

93 Federativna Republika Nigerija - za mesta: - Lagos i Abuja SAD dolara 58 - za ostala mesta SAD dolara 23

94 Republika Nikaragva - za mesta: - Managva SAD dolara 53 - za ostala mesta SAD dolara 40

95 Kraljevina Norveška - za sva mesta Norveška kruna 670

96 Novi Zeland - za sva mesta SAD dolara 78




dnevnice97 Republika Obala Slonovače

- za mesta: - Abidžan SAD dolara 50 - Jamusokro SAD dolara 41 - Korhogo, Buaka i San Pedre SAD dolara 29 - za ostala mesta SAD dolara 22

98 Sultanat Oman - za mesta: - Muskat i Salalah SAD dolara 70 - Nizva SAD dolara 51 - za ostala mesta SAD dolara 40

99 Islamska Republika Pakistan - za mesta: - Islamabad SAD dolara 60 - Karači SAD dolara 48 - Ravalpindi SAD dolara 35 - Lahor SAD dolara 60 - Pašavar SAD dolara 28 - za ostala mesta SAD dolara 25

100 Republika Panama - za mesta: - Bambito i Kontadora Island SAD dolara 68 - Panama Siti SAD dolara 65 - Kolon SAD dolara 48 - za ostala mesta SAD dolara 30

101 Papua Nova Gvineja - za mesta: - Lae SAD dolara 73 - Port Morezbi SAD dolara 83 - za ostala mesta SAD dolara 45

102 Republika Paragvaj - za mesta: - Asansion SAD dolara 58 - za ostala mesta SAD dolara 28

103 Republika Peru - za mesta: - Lima SAD dolara 80 - Kusko SAD dolara 50 - za ostala mesta SAD dolara 35

104 Republika Poljska - za sva mesta evro 41

105 Zajednica Portoriko - za sva mesta SAD dolara 68

106 Republika Portugal - za sva mesta evro 82

107 Republika Ruanda - za mesta: - Kigali SAD dolara 75 - Gisenej SAD dolara 41 - Gabiro SAD dolara 17


dnevnice - za ostala mesta SAD dolara 19

108 Rumunija - za mesta: - Bukurešt evro 45 - za ostala mesta evro 43

109 Sjedinjene Američke Države - za mesta: - Njujork SAD dolara 101 - Vašington SAD dolara 97 - za ostala mesta SAD dolara 89

110 Kraljevina Saudijska Arabija - za mesta: - Riad, Al Abha i Adinah Munara SAD dolara 80 - Al Khobar, Daran, Daman i Džeda SAD dolara 68 - za ostala mesta SAD dolara 55

111 Republika Senegal - za mesta: - Dakar SAD dolara 59 - za ostala mesta SAD dolara 38

112 Demokratska Republika Sao Tome i Principe

- za sva mesta SAD dolara 63113 Republika Sejšeli

- za sva mesta SAD dolara 132114 Republika Siera Leone

- za mesta: - Frituan SAD dolara 54 - za ostala mesta SAD dolara 15

115 Republika Singapur - za sva mesta SAD dolara 107

116 Sirijska Arapska Republika - za mesta: - Palmira, Damask i Deir Ezor SAD dolara 73 - Alepo SAD dolara 51 - za ostala mesta SAD dolara 54

117 Demokratska Republika Somalija - za sva mesta SAD dolara 35

118 Ruska Federacija - za mesta: - Moskva SAD dolara 125 - S. Petersburg SAD dolara 100 - za ostala mesta SAD dolara 60

119 Demokratska Republika Sudan - za mesta: - Kartum SAD dolara 60 - Port Sudan SAD dolara 24 - za ostala mesta SAD dolara 15

120 Republika Surinam - za sva mesta SAD dolara 66

121 Slovačka Republika




dnevnice - za mesta: - Bratislava evro 72 - za ostala mesta evro 25

122 Kraljevina Španija - za mesta: - Madrid i Barcelona evro 79 - za ostala mesta evro 68

123 Republika Šri Lanka - za mesta: - Kolombo SAD dolara 46 - za ostala mesta SAD dolara 20

124 Švajcarska Konfederacija

- za sva mesta Švajcarskih franaka 139

125 Kraljevina Švedska - za mesta:

- Štokholm i Malme Švedska kruna 643

- za ostala mesta Švedska kruna 350126 Kraljevina Tajland

- za mesta: - Bangkok SAD dolara 73 - za ostala mesta SAD dolara 25

127 Ujedinjena Republika Tanzanija - za mesta: - Dar es Salam SAD dolara 58 - Zanzibar SAD dolara 48 - Aruša SAD dolara 30 - za ostala mesta SAD dolara 33

128 Republika Togo - za mesta: - Lome SAD dolara 55 - Kara SAD dolara 35 - za ostala mesta SAD dolara 18

129 Republika Trinidad Tobago - za sva mesta: SAD dolara 59

130 Republika Tunis - za mesta: - Tunis SAD dolara 55 - za ostala mesta SAD dolara 48

131 Republika Turska - za mesta: - Istambul SAD dolara 89 - Ankara, Izmir i Bursa SAD dolara 44 - za ostala mesta SAD dolara 32

132 Republika Uganda - za mesta: - Kampala SAD dolara 65 - za ostala mesta SAD dolara 33

133 Ujedinjeni Arapski Emirati


dnevnice - za mesta: - Dubai SAD dolara 93 - Abu Dabi SAD dolara 79 - za ostala mesta SAD dolara 73

134 Orijentalna Republika Urugvaj - za sva mesta SAD dolara 71

135 Republika Ukrajina - za sva mesta SAD dolara 60

136 Republika Uzbekistan - za mesta: - Taškent SAD dolara 63 - za ostala mesta SAD dolara 35

137 Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

- za mesta:

- London Engleskih funti 70

- za ostala mesta Engleskih funti 55138 Republika Venecuela

- za mesta: - Isla de Margarita SAD dolara 53 - Puerto la Kruz SAD dolara 50 - Karakas SAD dolara 85 - za ostala mesta SAD dolara 30

139 Socijalistička Republika Vijetnam - za mesta: - Hanoj SAD dolara 61 - za ostala mesta SAD dolara 25

140 Republika Zair - za mesta: - Kinšasa SAD dolara 75 - Lubumbaši SAD dolara 59 - za ostala mesta SAD dolara 28

141 Republika Zambija - za mesta: - Lusaka SAD dolara 52 - Ndola i Livingston SAD dolara 46 - Kitve SAD dolara 30 - za ostala mesta SAD dolara 25

142 Republika Zimbabve - za mesta: - Harare SAD dolara 64 - za ostala mesta SAD dolara 57

143 Južnoafrička Republika - za mesta: - Johanesburg SAD dolara 58 - Keptaun, Pretorija, Kimberli SAD dolara 52 - za ostala mesta SAD dolara 23

144 Sve druge države - za sva mesta evro 41

Referentna lista pretplatnika na časopis PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR

• Komora ovlašćenih revizora• Socijalno ekonomski savet Republike

Srbije• Komora socijalne zaštite• Nacionalna agencija za regionalni razvoj• Savez invalida rada Beograd• Merkur osiguranje ADO• Hypo alpe-adria rent doo• Findomestic banka ad• Grand Thornton BC consulting doo• Moore&Stephens revizija i

računovodstvo• Visoka škola za poslovnu ekonomiju

i preduzetništvo• Srednja škola za ekonomiju, pravo

i administraciju EPA• Fakultet organizacionih nauka• Alkaloid veledrogerija doo Beograd• Pertini doo• Eos Matrix• Beogradska autobuska stanica• Preduzeće za puteve Beograd ad

u restruktuiranju

• Institut tehničkih nauka SANU• Etnografski institut Sanu• Istraživačko-razvojni institut Lola doo• Foodland doo• Masel group• Global Capital• Elektro-industrijska servisna mreža AD• Yugoslavia commerce auto doo• Informatika JKP Novi Sad• MMM Pizza Group DOO• Color media international DOO• Univerexport DOO• KA Claris plus• Agro-mil doo Pojate• F.K. Radnički Niš• Vagres ing doo• Slobodna zona Pirot AD• Novoterm plus doo• TERMORAD GROUP DOO• SC IBAR Kraljevo• AD NAPREDAK• AMSEK GROUP DOO

U narednom broju časopisa PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR

CD IZDANJE

PORUČITE IZDANJA KOMPANIJE PARAGRAFGODIŠNJOM PRETPLATOM

NA BILO KOJI ŠTAMPANI ČASOPIS, DOBIJATE 2 PRIRUČNIKA

- 1 KOJI REDOVNO OBJAVLJUJE REDAKCIJA I 1 PO IZBORU.

PRIRUČNIKE PORUČITE PREKO SAJTA www.paragraf.rs ili na

tel: 011/2752-171, 2750-296

PRIRUČNIK ZA PRIMENU PROPISA U PREKOGRA- NIČNOM PROMETU OTPADA

ANALITIČKI KONTNI OKVIR ZA PRIVREDNA DRUŠTVA, ZADRUGE I PRE-DUZETNIKE

Cena 990 dinara Cena 690 dinara

VODIČ ZA PRIMENU ZAKONA O RADU

PRIRUČNIK ZA JAVNE NABAVKE - Primena

zakona i pratećih propisa

ZBIRKA GRAĐANSKO PROCESNIH ZAKONA

- sa komenta-rima izmena objavljenih u “Sl. glasniku RS” , br. 55/2014

Cena 1.980 dinara Cena 1.790 dinara Cena 1.190 dinara

PRVOSTEPENA KRIVIČNA PRESUDA- veština

pisanja

PLATNI PROMET

TREZORSKO POSLOVANJE

PORESKI ZAKONI

ZBIRKA PROPISA

Cena 1.190 dinara Cena 690 dinara Cena 690 dinara

PRIRUČNIK ZA PRIMENU NOVOG NAČINA OPOREZIVANJA IMOVINE • SAMOOPO-

REZIVANJE •

VODIČ ZA PRIMENU NOVOG ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU ( DRUGO DOPUNJENO IZDANJE )

KOMENTAR ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Cena 890 dinara Cena 2.780 dinara Cena 2.780 980 dinara

KOMENTAR EVROPSKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA

PRIRUČNIK ZA PRIMENU ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA

TEKSTOVI ZAKONA SA KRAĆIM KOMENTAROM

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA

I OSNOVNIH SLOBODA

Cena 2.780 980 dinara Cena 990 dinara Cena 450 dinara

Documents

Para Graff f Fff