HEMIJSKO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA KRUŠEVAC

MATURSKI RAD

TEMA:Održavanje i iskorišćavanje zamljišta u voćnjaku

Profesor: Kandidat:Ivan Đinđić Nenad Pavlović

Kruševac jun 2003 god.

UVOD....

1.Načini iskorišćavanja zemljišta......................2.Zaledinjena zemljišta.....................................3.Jalovi ugar.....................................................4.Zastiranje zemljišta........................................5.Pkrivanje površine plastičnim foliama............6.Gajenje uzrodica............................................7.Gajenje biljaka za zelenišno đubrivo..............8.Primena herbicida u borbi protiv korova.........9.Oruđa za održavanje zemljišta.......................

ZAKLJUČAK......................................................

LITERATURA....................................................

UVOD

Zemljište u voćnjacima je tokom vremena podložno nizunepovoljnih promena:zakorovljavanju,zaledinjavanju,zbi-janju i isušivanju,osiromašenju u hranljivim minerlnim materijama i dr. Sve se to odigrava u vrlo najednakoj meri, što zavisi od više činilaca,a najviše od osobina klime,zemljišta,položaja i načina pripreme zemljišta pred sadnju voćaka. Posledice su vrlo nepovoljne i svode se na slabo uspevanje voćaka, praćeno naročito malim i neredovnim prinosima kao i lošijim kvalitetom i ograničenom trajnošću plodova. Zbog toga zemljište treba da pretstavlja predmet redovnog staranja, kako bi se trajno održalo u stanju najpogodnijem za razvitak i funkcije korenovog sistema,a samim tim i za uspevanje voćaka.

Održavanje zemljišta ima za zadatak da na najbolji način deluje prvenstveno na fizačke osobine zemljišnog sloja u kome se razvijaju žile voćaka,kao i da obezbedi održavanje plodnosti i vlažnosti zemljišta.

1.

Načini održavanja zemljišta u voćnjacima

Zemljište u voćnjacima može se održavati trajno ili povremeno na sledeće načine:

a) Zaledinjenob) Pod jalovim ugaromc) Zastiranjem zemljištad)Pokrivanje zemljišta foliome) Primenom herbicidaf) Gajenjem uzrodicag)Gajenjem biljaka za zelenišno đubrivo

1 .Zaledinjeno zemljište

Održavanje zemljišta u stanju ledine je znak ekstenzivnosti i zaostalosti proizviodnje.Ledina se u voćnjacima može održavati trajno i povremeno. Može zahvatati celu površinu ili samo delove duž redova odnosno između redova ili citavu površinu izuzev ograničenih kružnih površina oko samih voćaka.

Ledina može biti prirodna i veštačka.Može služiti za ispašu ili kao livada za seno.

Ledina veoma nepovoljno deluje na razvitak i funkcije korenovog sistema,osiromašuje zemljište mineralnim materijama a naročito nitratima,otežava đubrenje i navodnjavanje,služi kao skrovište opasnim biljnim štetočinama.

Posledice nepovoljnih uticaja trajnijeg održavanja ledine u voćnjacima,naročito pri zanemarenom đubrenju i navodnjavanju su vrlo nepovoljne:letorasti slabo i sporo

rastu,a sekundarno debljanje je neznatno,lišće je sitnije i bleđe,što se nepovoljno odražava na fotosintezu.Plodovi

2.

preterano opadaju.Voćke su iznurene i osetljive na mrazeve dugovečnost umanjena.Ledina ispoljava i pozitivan uticaj:umanjuje se opasnost od erozije,vegetacija se ranije završi te su voćke otporne prema mrazu i koren im je manje izložen golomrazici,plodovi su kolorisaniji i manje se prljaju.

Da bi ledina što manje ometala uspevanje voćaka potrebno je da se ona svede na prostor između redova i da se smenjuje jalovim ugarom.Još jedan način umanjivanj nepovoljneog delovanja ledine je đubrenje azotnim đubrivima,navodnjavanje,odabir podloge itd.

sl.Ledina.

3.

2 . Jalovi ugar

Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju jalovog ugara sastoji se u njegovoj redovnoj obradi tako da se ne dozvoljava rastinje korova niti se gaji ma kakav usev. Ovakvom se obradom obezbeđuje dovoljna rastresitost zemljišta i pojačava aeracija dubljih slojeva, poboljšava vazdušni, vodni, toplotni režim zemljišta. Uništavaju se korovi i trave koje uzimaju vodu i mineralne materije, umanjuje se opasnost od štetočina koje u zemljištu prezimljavaju, stvaraju se povoljni uslovi za razvitak i aktivnost korenovog sistema, utiče se na povećanu aktivnost mikroorganizama u zemljištu i drugo.

Održavanje zemljišta pod jalovim ugarom sastoji se iz jednog jesenjeg ili zimskog oranja i više kultiviranja u toku vegetacije. Naročito je važno vrem, način i dubina jesenjeg odnosno zimskog oranja. Preporučuje se da se oranje obavi u jesen ili početkom zime i da se ostave otvorene brazde. Dubina zavisi od zemljišta, korenovog sistema, vremena izvođenja. Na dubinu oranja utiče i vreme njegovog izvođenja. Ako se oranje izvodi u jesen može biti dublje nego ako se vrši docnije. Oranje nesme biti dublje od 12 cm. Da bi jesenje oranje bilo što uspešnije svake godine treba menjati pravac oranja, dubinu i način.

Od proleća pa u toku vegetacije obradu zemljišta u voćnjacima treba nastaviti u cilju uništavanja korova i razbijanja pokorice. Treba vršiti plitku površinsku obradu

zemljišta 5-7 cm. Ova obrada se vrši kultivatorima, oprašivačima i drljačama. Broj kultiviranja zavisi od vrste zemljišta, s tim da zemljište treba kultivirati češće ako je ono teže, a ako je lakše onda treba ređe.

4.

Održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara primenjuje se na terenima koji nisu podložni eroziji. Radi ublažavanja nepovoljnog dejstva jalovog ugara u voćnjacima se vrši kratkotrajno zaleđivanje zemljišta. Utvrđeno je da se struktura zemljišta poboljšava gajenjem leguminoza. Prednost jalovog ugara je što se uništava korov i poboljšavaju fizičke osobine zemljišta.

3. Zastiranje (mulčiranje) zemljišta

Mulčiranje ili zastiranje zemljišta je takav način održavanja zemljišta u voćnjacima gde se po čitavoj površini ili samo ispod krune voćaka vrši prostiranje najraznovrsnijih organskih materijala i otpada. Od materijala za mulčiranje najviše se koristi slama, pleva pokošeno seno, pokošeni korov, lišće, strugotine i sitno granje. Mulčiranje je veoma korisno na toplim južnim položajima i kontinentalnim zonama gde je tempraturno kolebanje između dana i noćo leta i zime.Mulčiranje pored svojih pozitivnih osobina ima i nedostatke koji ga ograničavaju u masovnoj primeni u voćarstvu ,a to su : zastirka veoma skupa za odrzavanje zemljišta,i veoma skupa investicija.Postoji mogućnost pozara u voćnjaku, mogu se namnoziti miševi i voluharice koje mogu pričiniti velike štete na voćkama.Teže se izvodi navodnjavanje i đubrenjePojedine voćne vrste različito reaguju na mulčiranje.Mulčiranje se pokazalo korisno kod jabuke ,kruške,šljive...

3.Pokrivanje površine plastičnom folijom

Pokrivanje površine u zasadima ima za cilj da spreči isparavanje vode i razvoj korova.Za ovo se koristi plastična

folija,kojom se pokriva površina duz redova,koja inače ostaje neobrađena –oko1,5-2cm sa jedne i sa druge strane.Pre pokrivanja površina se mora obraditi.Folija ostaje oko 3 godine,a zatim se menja.Ovaj način borbe protiv korova je prikladan za manje zasade i voćnjake sa većim brojem sadnica po hektaru.

4.Gajenje uzrodica

U mladim voćnjacima se mogu gajiti uzrodice, jer je zemljište zbog male razvijenosti voćaka i nezahvaćeno korenom.Pogodno izabrane uzrodice mogu biti neškodljive za mlade voćke ukoliko ne ometaju njihovo rastenje i generativni razvitak.Po delovanju na voćke uzrodice mogu biti :štetne ,indiferentne i korisne.

Štetne uzrodice.U ovu grupu spadaju prvenstveno zita, industriske biljke i dugovečne biljke za stočnu hranu,naročito lucerka.Ove štetne uzrodice isušuju zemljište u kritičnom periodu(maj-jun),zbijaju i osiromašuju zemljište hranljivim elementima

Indifertntne uzrodice to su biljke koje u uslovima dovoljne vlaznosti i plodnosti zemljišta ne deluju nepovoljno na voće ,ali nisu ni korisne za voće U ove uzrodice spadaju :lukovice korenasto- krtolaste biljke, kukuruz...ove biljke manje isušuju zemljište;zasenjuju zemljište i time umanjuju isušivanje.Ali ove i ostale uzrodice troše dosta mineralnih materija te ne mogu se smatrati korisnim.

Korisne uzrodice.U ovu grupu spadaju jednogodišnje leguminoze okopavine,a naročito :soja, pasulj,grašak..Pogodne su i biljke saširokim lišćem:bostan,dinja bundeva...Treba izbegavati biljke koje iziskuju navodnjavanje.