UPOZNAVANJE I UVAŽAVANJE KULTURNIH RAZLIKA

ISTRAŽIVANJEISTORIJE

DETINJSTVA

Ružica Rosandić

Projekat finansiraju Evropska komisija u okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava i Cooperazione Internazionale - COOPI

Ovaj dokument je stvoren uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je potpuna odgovornost COOPI-a i Centar za mir i razvoj demokratije i nikako ne odražava stav Evropske unije.

Dr. Ružica Rosandić

ISTRAŽIVANJE ISTORIJE DETINJSTVAUpoznavanje i uvažavanje kulturnih razlika

Centar za mir i razvoj demokratijeBeograd, 2006.

Izdavač

CENTAR ZA MIR I RAZVOJ DEMOKRATIJE

Za izdavača

Vesna Pešić

Dizajn i priprema za štampu

Maja Aleksić modra@eunet.yu

Tiraž 1500 primeraka

Štampa

ATENEUM, Beograd

Dr. Ružica Rosandić

ISTRAŽIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA

Upoznavanje i uvažavanje kulturnih razlika

O projektu................................................................6

Program UDI/EUROCLIO - Seminari za nastavnike..........8

Istraživački radovi učenika - Školske izložbe.................13

SADRŽAJ

U leto 2002. godine gospođica Samuela Michilini je posetila naš Centar za mir i razvoj demokratije (u

daljem tekstu, skraćeno, Centar) i u ime organizacije Cooperazione Internazionale (COOPI), iz Italije, ponudila je saradnju na akcionom projektu koji bi se bavio pojavom ksenofobije mladih iz multietničkih sredina u Srbiji. Veoma zainteresovana za tu problematiku, ponudila sam da Centar realizuje dva programa: istraživački rad mladih u oblasti istorije detinjstva i dramsko uobličavanje tema koje mladi vezuju za međuetničke odnose. Gospođa Ljubica Beljanski i njeno kreativno korišćenje drame u obrazovanju (CEDEUM program) podstakli su me na razmišljanje o drugom programu. Neposredna inspiracija za prvi program bila je knjiga Dubravke Stojanović i Milana Ristovića, Detinjstvo u prošlosti: 19. i 20.

vek�. Znatno ranije se pojavila Arijesova Istorija detinjstva2, ali knjiga Dubravke Stojanović i Milana Ristovića bavila se istorijom detinjstva u našim krajevima. Ona je sadržala niz priloga o tome po čemu su se u prošlosti razlikovala deca u selima i gradovima, kakvo mesto su deca imala u porodici, kakve su u prošlosti bile dečje igre, o deci u školi, o deci u ratu, deci-herojima, deci-radnicima, o zdravstvenoj zaštiti dece… Toliko toga smo iz istorije naučili o državama, kraljevima, ratovima u prošlosti, a gotovo ništa o tome kako su u različitim istorijskim

� Milan Ristović i Dubravka Stojanović (ur.), Detinjstvo u prošlosti: 19. i 20. vek. Pomoćni nastavni materijal.Beograd:Udruženje za društvenu istoriju, 2001.

� Aries Phillipe, Centuries of Childhood, A Social History of Family Life, New York,Knopf,1962

6

razdobljima živela deca, iako iz načina na koje su podizana deca u prošlosti može mnogo da se nauči i o samom društvu u kojem su odrastala i o sličnostima i razlikama među pojedinim društvenim zajednicama. Udruženje za društvenu istoriju, UDI-EUROCLIO (u daljem tekstu, skraćeno, Udruženje), prvo je kod nas počelo da se bavi istraživanjem društvene istorije i istorije detinjstva. Njihova ambicija je bila ne samo da uključe društvenu istoriju u školski program, već da upute i uključe same učenike u istorijska istraživanja. Pristup oba ova programa potpuno je odgovarao radu na pojavama ksenofobije mladih. Oba podrazumevaju aktiviranje mladih, njihovo istraživanje i vođeno dolaženje do potrebnih uvida o odnosima među različitim kulturama, što su sve pretpostavke plodotvornog rada na pojavama ksenofobije. Ovde ćemo izložiti rezultate prvog programa, koji smo nazvali Istraživanje istorije detinjstva. Očekivali smo da će kroz ovaj program učenici moći:• Da aktivno istražuju, uz stručno usmeravanje nastavnika, istoriju detinjstva svog kraja u kome žive pripadnici različitih kultura. Kroz razmenu tako prikupljenih slika i dokumenata o istoriji detinjstva u svojoj (multietničkoj) sredini moći će bolje da razumeju kulturne razlike i sličnosti ispoljene u načinu odgajanja i odrastanja dece.• Zahvaljujući ostvarenim rezultatima sopstvenih istraživanja moći će da bolje razumeju promenljivost pojedinih oblika društvenog života, odnosno, da mnogi aspekti njihovog sadašnjeg

života, koji im mogu izgledati nepromenljivi, „normalni“ i „dati,“ uveliko zavise od društvenih i istorijskih promena u zajednici u kojoj žive i da su često rezultat globalnih procesa a ne samo lokalnih događaja.• Konačno, biće u prilici da aktivno učestvuju u procesu stvaranja znanja i da nauče kako se prikuplja i analizira istorijska građa.

Realizacija COOPI projekta3 i dela aktivnosti koje je preuzeo Centar, otpočela je 2003. godine. Sa Udruženjem za društvenu istoriju dogovorili smo da njihov Vodič kroz istorijsko istraživanje i program obuke nastavnika istorije za ulogu mentora učeničkih istraživanja budu osnova programa Istraživanje istorije detinjstva. Mi smo njihov program dopunili projektnim aktivnostima vezanim za organizaciju školskih izložbi posvećenih istoriji detinjstva.Realizacijom programa rukovodila je Dr Ružica Rosandić, uz asistenciju Jelene Mihailović, saradnice Centra. Obuku nastavnika su koncipirali i realizovali Dr Goran Miloradović i Jelena Popović, a organizaciju školskih izložbi Đorđe Abramović i Tanja Bjelanović. Učenički istraživački rad – pisanje eseja i prikupljanje istorijskih artefakata za školske izložbe – velikim delom je obavljen uz zalaganje njihovih nastavnika i profesora.

� Makro projekat nosi naslov “Promocija pozitivnih multietničkih odnosa prema izgradnji mira, razvoju i integraciji u multietničkim regionima Zapadne, Cen-tralne i Jugoistočne Srbije”. Projekat finansira Evropska unija. Pored Centra, u njegovoj realizaciji učestvuju Forum za etničke odnose i Grupa MOST, iz Beograda, i „Dobro drvo” iz Knjaževca.

7

Ovaj program ima za cilj da nastavnike obuči metodama korišćenja istorijskih izvora u nastavi i da ih ohrabi da kod učenika razvijaju kritičku istorijsku svest. Takođe, program ima za cilj da podstakne međusobnu saradnju i razmenu iskustava među nastavnicima. Očekuje se da, kroz afirmaciju društvene i kulturne istorije, ovaj program doprinese unapređivanju i obogaćivanju nastavne prakse i uključivanju takvog pristupa u redovnu nastavu istorije.

Karakteristične teme. U skladu sa osnovnom idejom programa najviše pažnje se posvećuje metodologiji istorijskog istraživanja i radu sa istorijskim izvorima. S obzirom na uzrast učenika i njihove sposobnosti kao i na orijentaciju na teme iz društvene i kulturne istorije savremenog doba, radi se na: - pisanim izvorima (pisma, periodika, memoari, istoriografska i književna dela, kao i arhivska građa) - usmenim izvorima, tzv. “oral history” (iskazi savremenika) -“neuobičajenim izvorima” (posteri, plakati, fotografije, dela likovne i muzičke umetnosti, film – dokumentarni i igrani…).Uz to, posebna pažnja poklanja se motivisanju pre svega učenika ali i nastavnika, kao i novoj ulozi nastavnika koju mentorski rad zahteva. Program se realizuje u školama i obuhvata intenzivni dvodnevni ili trodnevni seminar u trajanju od 16 sati. Nastavnici koji prođu program, mogu da ga primenjuju u neposrednoj nastavi radeći sa celim odeljenjem ili sa pojedincima ili manjim grupama učenika koje budu usmeravali u istraživačkom radu. Voditelji programa su Goran Miloradović (011-848-35-21; 063-876-88-17), miloradovic@absolutok.net i Jelena Popović (011-156-073; 064-212-86-23), mancikert@sezampro.yu

Program obuke

U uvodnom delu seminara polaznicima se pružaju osnovne informacije o projektu EUSTORY History Network i o ideji nagradnog konkursa. Potom se detaljno obrađuje samo područje istraživanja, odnosno, u ovom slučaju, istorija detinjstva: ukazuje se na pravce istraživanja, na izbor mogućih tema i njihovu definiciju, na pretpostavke s kojima se ulazi u istraživanje, na moguće pokazatelje, ili zamke u istraživačkom radu i kako ih izbeći. Polaznici se upoznaju i sa dosadašnjim iskustvima u istraživanju datog područja. Drugi deo seminara posvećen je metodologiji istraživanja: karakteristikama istraživanja zasnovanih na usmenoj istoriji i na pisanim izvorima, kao i na potrebi i mogućnosti korišćenja drugih artefakata (“neuobičajenih“ izvora)

OBUKA NASTAVNIKA ISTORIJE

8

Svaki učesnik programa dobija komplet materijala čiji su sadržaji obrađivani tokom programa: odabrane istorijske izvore različitih provenijencija i kratki priručnik o metodologiji istorijskog istraživanja sa praktičnim napomenama za buduće mentore. Nakon prvih seminara za nastavnike, na nagradni konkurs je prispelo 10 radova: iz Leskovca 4 (nastavnica Ivana Dimčič), Zaječara – 3 (nastavnica Suzana Tomić), Priboja – 1 (nastavnica Ćamila Dizdarević), Prijepolja – 1 (nastavnica Vukosava Gojak) i iz Dimitrovgrada – 1. Po jedan učenički rad nastavnica Suzane Tomić i Ivane Dimčić plasirao se među najboljih 20, i ti radovi, odnosno, njihovi autori i mentori dobili su posebnu pohvalu. Rezultati nagradnog konkursa objavljeni su na sajtu Udruženja, a najbolji su štampani u zborniku Sećanja na detinjstvo: Zbornik radova učenika srednjih škola, Novi Sad, 2004. Sledeće godine na konkurs su prijavljena 24 rada iz sledećih mesta: iz Leskovca (9), Pirota (2), Priboja (2), Knjaževca (1), Zaječara (10), Kladova (1) i iz Tutina (1).

Prvi seminar za nastavnike istorije u okviru COOPI projekta održan je u Novom Pazaru, 3-4. aprila 2004. Seminar je pohađala grupa nastavnika osnovnih i srednjih škola iz Novog Pazara i sedam okolnih opština. Za učešće se prijavilo skoro trideset nastavnika istorije, ali je znatno manje učestvovalo u seminaru zbog zbrke koju je među nastavnicima izazvala informacija objavljena u medijima da je novoizabrana ministarka prosvete

9

ukinula sve nove seminare za usavršavanje nastavnika.� Zalaganjem organizatora zabuna je donekle razjašnjena, ali je ipak odziv nastavnika bio primetno manji od ispoljene zainteresovanosti. Cilj ovog seminara je da osposobi nastavnike istorije za mentorski rad sa učenicima. Ideja je da se nastava istorije poboljša uvođenjem istraživačkog metoda koji učenike intelektualno i radno više angažuju (kao vid aktivnog učenja), da bi kao rezultat dobili bolje razumevanje istorijskog procesa, trajnije pamćenje nekih činjenica i sticanje osnovnih metodoloških znanja istorijske nauke. Najveća nedoumica nastavnika na ovom seminaru odnosila se na primenljivost takvog istraživačkog metoda. Iskustvo im je govorilo da bi bilo problema da se taj metod primeni u redovnoj nastavi, ali da može biti koristan pri izradi maturskih radova, kao novo polje za takmičenja iz istorije ili kao novo područje vannastavnih aktivnosti (na primer, u radu istorijske sekcije). Što se sadržaja seminara tiče, polaznici seminara su ga ocenili visokom ocenom. Način rada na seminaru bio je isti kao onaj koji je potom trebalo da primenjuju u radu sa učenicima: način aktivnog učenja. Iako se do tada nisu sretali sa sličnim načinom rada, lično im je godilo aktivno učešće u radu, veće intelektualno angažovanje i praktično vežbanje. Smatrali su da su tako osvežili i obnovili svoja metodološka znanja stečena tokom osnovnih studija. Naročito im se svidela radionica, gde su imali priliku da praktično prođu kroz sve glavne faze kritike istorijskih izvora i izvođenja zaključaka na osnovu istorijske građe. Evaluacioni listovi su pokazali visok stepen zadovoljstva svih polaznika.

Drugi seminar održan je u Knjaževcu, 16.-17. maja 2004. godine. Na seminaru je učestvovalo osam nastavnika. Očigledno zadovoljni kvalitetom seminara, sve aspekte seminara ocenili su najvišim mogućim ocenama. Jednoglasni su bili u oceni da je seminar odlično zamišljen, zanimljiv, i da je sjajna prilika da se nauče nove stvari. Posebno su cenili to što se kroz istraživački način rada učenici osposobljavaju da sami otkrivaju istorijske činjenice umesto da ih usvajaju „bubajući napamet”. Visoko su ocenili (4,37) i primenljivost takvog pristupa u nastavi, a ne samo u vannastavnim aktivnostima (5,00).

Treći po redu seminar održan je u Leskovcu, 5-6. marta 2005. Devetnaest nastavnika učestvovalo je u radu seminara i svi su ga ocenili veoma visokom ocenom (4,85), kao „sjajnu priliku da se zaboravljeno obnovi, ali i dosta novog nauči“. O meri u kojoj ih je ovaj seminar nadahnuo najbolje govori rezultat njihovog potonjeg mentorskog rada - broj učeničkih radova prispelih na konkurs, kao i ogromno interesovanje za prikupljanje istorijske građe za školske izložbe. Voditelji seminara posebno su bili zadovoljni radom lokalnog koordinatora, profesora Ivana Bečića, inače regionalnog poverenika Udruženja EUROCLIO za Leskovac, koji se veoma savesno i pravovremeno pobrinuo oko pripreme seminara i time u najvećoj meri omogućio njegovu uspešnu realizaciju.

� Seminar UDRUŽENJA ZA DRUŠTVENU ISTORIJU-EUROCLIO iz Beograda je akreditovan pri Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije pod brojem 327/2003.

10

ВОДИЧ КРОЗ ИСТОРИЈСКО ИСТРАЖИВАЊЕПрограм дводневног семинара за наставнике историје

Лесковац, 5-6. март 2005. године

СУБОТА, 5. март 2005.

10:00-10:45 – Отварање семинара (Јелена Поповић)- EUSTORY History Network- Наградни конкурс “Сусрети с прошлошћу” (циљеви и идеје) 10:45-11:15 – Пауза (кафа) 11:15-13:30 – “ЖИВЕТИ У ГРАДУ (1945-1991)” (Јелена Поповић) разрада теме, правци истраживања, избор и дефиниција теме, хипотеза, показатељи рад у групама: концепт истраживачког рада презентација и дискусија (могуће замке и како их избећи) 13:30-15:00 – Пауза (ручак) 15:00-16:30 – ДОСАДАШЊА ИСКУСТВА: презентација ученичких радова- Петничка искуства и резултати првог наградног конкурса (Горан Милорадовић) 16:30-17:00 – Пауза (кафа) 17:00-19:00 – УСМЕНА ИСТОРИЈА - 1. део: анкета (Горан Милорадовић, Јелена Поповић)- уводне напомене (одређивање узорка, питања)- рад у групама: питања за анкету- презентација и дискусија (могуће замке и како их избећи)

НЕДЕЉА, 6.март 2005.

09:00-10:45 – ПИСАНИ ИЗВОРИ (Горан Милорадовић)- уводне напомене: како до докумената и шта са њима- рад у групама: анализа писаних извора 10:45-11:15 – Пауза (кафа) 11:15-13:00 – Писани извори – презентација и дискусија (могуће замке и како их избећи) 13:00-14:00 – Пауза (ручак) 14:00-15:15 - УСМЕНА ИСТОРИЈА – 2. део: интервју (Горан Милорадовић, Јелена Поповић)- уводне напомене- рад у групама: питања за интервју 15:15-15:30 – Пауза (кафа) 15:30-16:30 – Интервју – дискусија о питањима (могуће замке и како их избећи) 16:30-17:00 – Завршна реч – евалуација семинара

��

Konačno, četvrti seminar za nastavnike istorije održan je u Zaječaru, 1-2. aprila 2006. Osamnaest nastavnika iz Zaječara i okolnih opština pohađalo je ovaj seminar. Reč je o nastavnicima istorije osnovnih i srednjih škola iz Gimnazje, Medicinske škole, Ekonomsko-trgovinske i Tehničke škole u Zaječaru, iz zaječarskih osnovnih škola Đura Jakšić i Hajduk Veljko, iz osnovne škole Vuk Karadžić u Velikom Izvoru, i iz osnovne škole Vladislav Petković Dis u Grljanu. I ovom seminaru su prisutni nastavnici odali najviša priznanja.

12

Uputstva kako da se organizuju školske izložbe dobijali su kako nastavnici-mentori, tokom svoje obuke, tako i svi učenici škola u kojima ti nastavnici predaju. Namera nam je bila da podstaknemo što veći broj učenika da se uključe u akciju prikupljanja artefakata vezanih za istoriju detinjstva u njihovom kraju.

Učenicima je deljen liflet, Istorija detinjstva: Deca u prošlosti, koji su osmislili Tanja Bjelanović i Đorđe Abramović tako da na zanimljiv način zainteresuju učenike za tu vrstu istraživanja:

PROGRAM ŠKOLSKIH IZLOŽBI

• Da li ste se ikada zapitali kako je izgledalo detinjstvo vaših predaka? Kako su živeli vaši roditelji, babe i dede u tom, kažu, najlepšem dobu života? Ko bi to istražio ako ne vi sami? Stariji su vam verovatno mnogo toga ispričali o sebi, saznali ste nešto i iz knjiga, filmova, sa fotografija, ali ako ste dovoljno radoznali, krenućete u avanturu da istražujete sami.• Šta? Jednostavno – ono što vas najviše zanima. Da li je to položaj deteta u porodici, dečja moda u prošlosti, detinjstvo u vašem gradu, školovanje dece, dečje igre, hobi ili nešto sasvim drugo – odlučite sami! Izaberite oblast koja vas najviše interesuje, držite se svoga kraja i novije istorije, i uz pomoć svog profesora definišite svoju temu.• Gde? Svakog dana se susrećete sa ovim „dokazima“, treba samo da obratite pažnju na njih. Neki su u vašoj najbližoj okolini, u kući, na tavanu, u podrumu, kod suseda, prijatelja, a oko nekih se morate potruditi i posetiti biblioteku, galeriju, muzej, arhiv...

•

•

•

13

14

• Kako? Istražujte! Pronađite pokazatelje na osnovu kojih možete izneti neku tvrdnju o predmetu svog istraživanja. O načinu života dece mogu govoriti predmeti koje su deca na različite načine koristila (igračke, pribor za jelo, garderoba, nakit, školski pribor, oruđa, slike, umetnički predmeti, fotografije...), pisani izvori (pisma, zapisi, razglednice, novine, knjige, časopisi...), usmena svedočanstva (sećanja pojedinaca, anegdote, mitovi, legende, narodne pesme, običaji...). Najviše se najzanimljivijih informacija može dobiti od starijih ludi, kroz intervju ili razgovor, ali za to morate biti strpljivi i spremni da sarađujete i saslušate sa sagovornikom. Možete kombinovati različite metode, ali je ipak najbolje da izaberete one kojima ćete obuhvatiti najviše podataka o pojavi koju proučavate.• Zašto? Otkrićete zanimljivosti! Upoznavanjem života svojih predaka uvidećete da li mi danas živimo na sličan način ili potpuno drugačije. Dočaraćete prošlost i sebi i drugima na veran i slikovit način. Budite kreativni i – oživećete istoriju!• Zaključak. Posle ove istraživačke avanture čeka vas jedna zajednička izložba u vašoj školi, na kojoj možete da predstavite svoj rad svojim vršnjacima i ostalim posetiocima, ali i da vidite šta su drugi učenici uradili. Vi ćete biti tumači, oni koji nam otkrivaju jednu novu stranu istorije. Sve ono što ste prikupili – fotografije, razglednice, predmete, pisana dokumenta ili pribeležene priče – analizirajte, donesite svoj zaključak i izložite svojim rečima. Budite kritični, ali i zabavni, istaknite interesantne detalje. Svaki podatak nosi pečat ličnog, a svi ljudi jednog vremena ne postupaju i ne misle na isti način.Ako ste potpuno originalni, izložite lični zaključak u svom radu: likovno (crtežom, ilustracijama, stripom, kolažem...), tekstom ili fotografijama koje načinite u toku samog istraživanja... U izrazu nema ograničenja!

•

•

•

•

•

�5

Nakon prvih seminara za nastavnike počelo je organizovanje školskih izložbi na kojima su izlagane različite vrste eksponata - artefakata iz oblasti istorije detinjstva. Prve izložbe otvorene su u maju 2005:

•11. maja u Ekonomskoj školi u Pirotu•12. maja u Domu kulture u Leskovac•13. maja u Osnovnoj školi Svetozar Marković u Sjenici•14. maja u holu Gimnazije u Novom Pazaru•13. novembra u Domu kulture u Kosjeriću.

A zatim su usledile i sledeće izložbe u 2006:•28. maja u Domu kulture u Kladovu•26. maja u galeriji “ZAART” u Zaječaru.

Sama izložba će biti prilika za razna zanimljiva poređenja: moći ćete da vidite koliko sličnosti ima u životu dece vašeg kraja rođene u isto vreme, koja su odrastala u različitim porodicama i različitim kulturnim okruženjima, kao što ćete moći da vidite i razlike u tome kako su, recimo, bila odevena ili čime su se bavila. Kao što ćete moći da uočite i sličnosti i razlike među decom različitih generacija.Za sve nedoumice i pomoć u vašem istraživačkom radu, na raspolaganju smo vam mi i vaši profesori.

16

�7

PIRoT

Na izložbi u Pirotu, izloženi su bili svi učenički pisani sastavi zajedno sa 500 fotografija i dokumenata i 70 raznovrsnih predmeta karakterističnih za život i odrastanje dece tog kraja – igračke, dečje knjige i časopisi, udžbenici, upotrebni predmeti i slično. Veliki broj učenika Ekonomske škole je uz pomoć mentorke, Vladice Tošić, učestvovao u prikupljanju eksponata i u organizovanju same izložbe. Na većem broju mesta u gradu postavljeni su plakati koji su pozivali građane da posete izložbu postavljenu u prostorijama same

Još od malena deca su vaspitavana u partizanskom duhu. Obično su se okupljali u krugu porodice gde su slušali ratne priče koje su im pričali stariji. U to vreme u našoj kući nije bilo televizora niti

radija. Malo ljudi je imalo radio i deci su jedino kroz priče starijih bile dočaravane borbe protiv okupatora, kao i priče onih koji su u vreme rata bili kod kuće. U gradu je postojao bioskop. Prvi put je otišao u bioskop sa 13 godina i gledao film “Ne okreći se sine”.

18

živelo se u mnogočlanim porodicama. Obično bi u jednoj porodici živelo po 3 ili 4 generacija. Svi su živeli u jednoj kući i stariji i mladji. Kuće su bile sa malo prostorija tako da su deca spavala

po dva u krevetu. Krevete, odnosno drvene ramove kreveta su izradjivali stolari, a ljudi su punili džakove slamom, postavljali na ram, i tu spavali. Nazivali su ih “slamaricama”. Dok je živeo na selu, deda i njegova braća nisu imali krevete već su spavali na podu. Na zemljani pod su postavljali “rogoze” (umest današnjih tepiha), i deca su tu spavala. Što se tiče beba, za njih su pravili ljuljaške od platna koja su okačivali na eksere na zidu. I tu su ih smeštali da spavaju.

škole. Svi značajniji lokalni mediji – TV PI-kanal, TV Pirot, TV Tanuki i nedeljnik „Sloboda“ najavili su ili propratili ovaj događaj. Otvaranje izložbe bilo je vrlo svečano. Preko stotinu posetilaca koji su se okupili tom prilikom, mogli su da razgledaju lepo organizovane eksponate, pa čak i da pročitaju eseje učenika koji su, za tu priliku, bili projektovani na video-bimu. Izložba je bila otvorena čitavih mesec dana.

19

Izložba u Leskovcu nastala je kao rezultat saradnje četiri lokalne škole: Medicinske škole i njenog nastavnika istorije-mentora Ivana Bečića, Prve tekstilne škole i mentorke Lidije Trajković, i dveju osnovnih škola, Svetozar Marković (mentor Vujica Stojković) i Vasa Pelagić (mentor Miroslav Karanfilović). Učenici su, očigledno, bili izuzetno motivisani da sami obave istorijsko istraživanje i napišu izveštaj o tome, ili da prikupljaju eksponate i organizuju izložbu. U raznim oblicima tog rada učestvovalo je skoro dve stotine (189) učenika. Pored učeničkih eseja i zapisa razgovora o različitim temama vezanim za detinjstvo, koje su učenici obavili sa starijim sugrađanima, izložene su bile slike, fotografije, različiti predmeti, nošnja i druga odeća iz prve polovine XX veka, kao i jedan model kuće iz turskog doba. I ovu izložbu najavljivali su plakati, polepljeni po celom gradu, kao i lokalni mediji (TV K1 i Radio Leskovac).

Na samom otvaranju okupilo se oko 150 veoma zainteresovanih i punih hvale posetilaca, uprkos činjenici da je iste večeri izbio požar u Medicinskoj školi, jednoj od suorganizatora ove izložbe. Posebnu atrakciju na otvaranju izložbe predstavljalo je odigravanje nekoliko scena iz života dece ovog kraja.

Izložba je bila otvorena do 18. maja i, prema evidenciji osoblja Doma kulture, gde je organizovana, izložbu je videlo oko 3000 posetilaca. Video-snimak otvaranja izložbe nalazi se u dokumentaciji COOPI-ja.

LESKOVAC

20

U maloj sandžačkoj varošici, Sjenici, profesor Tehničke škole, Sedat Vrcić, podstakao je, kao mentor, trinaest učenika da se uključe u istraživanje istorije detinjstva tog kraja.

Đaci su svoje eseje na temu „Deca u prošlosti“, zapise sa obavljenih intervjua i razne objekte – odevne predmete, knjige, fotografije i druge stvari vezane za negu i odrastanje dece ovog kraja – izložili najpre u osnovnoj školi 12. decembar, a potom i u holu Osnovne škole Svetozar Marković. Na oba mesta izložba je bila otvorena po sedam dana i ukupno je imala oko 300 posetilaca. Sa ovom izložbom su njeni autori – učenici i mentor – gostovali naredne godine u Kosjeriću.

SJENICA

21

Seminar za nastavnike – buduće mentore, održan u Novom Pazaru aprila 2004. godine, pobudio je veliko interesovanje. Više nastavnika je prihvatilo da upućuju učenike u način obavljanja istorijskih istraživanja: Bisera Spasović, iz lokalne Gimnazije, Indira Hadžisalihović i Zuhra Dreković, iz osnovne škole Meša Selimović, Nazlija Hajdaragić iz Ekonomske škole, Ađir Rebronja iz Osnovne škole Rastko Nemanjić, Vezira Ćorović iz Osnovne škole Bratstvo. Saradnja sa direktorima škola, bibliotekarima i školskim pedagozima bila je izuzetno dobra.

Na organizovanju izložbe neposredno je sarađivalo 25 učenika i tri nastavnika (Vekoslav Jovanović, Nazlija Aljušević i Džemo Hot, nastavnici novopazarske Gimnazije). Izložba je sadržala veliki broj zanimljivih eksponata i privukla je pažnju velikog broja sugrađana.

Izložba je otvorena 14. maja i tokom narednih pet dana videlo ju je više od pet stotina posetilaca. Autori su, zajedno sa autorima izložbe u Sjenici, gostovali iduće godine u Kosjeriću.

NoVI PAZAR

22

Nakon što je prvi deo projekta Istorija detinjstva uspešno realizovan u Sandžaku, lokalna organizacija Flores, iz Sjenice, pomogla je učenicima i nastavnicima - autorima izložbi u Sjenici i Novom Pazaru da gostuju sa svojim radovima u Kosjeriću. Flores i njihov partner iz Zlatiborskog okruga, organizacija K-Town Group iz Kosjerića, organizovali su zajedničku izložbu učenika iz ova tri mesta i omogućili učenicima da se druže i razmene iskustva stečena tokom istraživanja. Glavna ideja je bila da se na jednom mestu nađu slike kulture i iskustava života u jednoj multietničkoj sredini, kakva je sandžačka, sa slikama jedne veoma specifične, etnički homogene sredine, kakva je Kosjerić. Učenicima to nije bila samo nagrada za uloženi

trud, već i prilika da na eksponatima i kroz razgovore koje su vodili tokom boravka uoče šta ih sve razlikuje kao pripadnike različitih kultura i koliko toga ima što im je zajedničko. U septembru je uspostavljena saradnja sa Tehničkom školom u Kosjeriću i profesorkom Slavicom Jovanović, koja je u toku naredna dva meseca bila mentor kosjerićkim učenicima pri izradi radova za izložbu. Upravo je predstojeći dolazak njihovih vršnjaka iz Sjenice i Novog Pazara snažno motivisao kosjeričke učesnike da prionu na posao.

Uključivanje u projekat prevazišlo je sva očekivanja, podjednako kao i količina i

KOSJERIĆ

23

kvalitet nastalih radova. Rukovodstvo škole svesrdno je podržalo ovu inicijativu i pomoglo njenu realizaciju ustupanjem prostorija i pomoćnog osoblja.Poseta je trajala dva dana, 12. i 13. novembra 2005. U celom ovom poduhvatu učestvovalo je četrdeset učenika iz Novog Pazara i

Sjenice, i isto toliko njih iz Kosjerića. Učesnike-goste pratili su njihovi profesori koji su im bili i mentori u pripremi izložbe - Nazlija Aljušević, Džemo Hot i Vekoslav Jovanović iz Novog Pazara, i Sedat Vrcić iz Sjenice. Pored saradnje tokom postavljanja izložbe, učesnici su skupa obišli Kosjerić, zajedno se hranili i družili.

U holu Narodne biblioteke u Kosjeriću, 12. novembra u 18h, svečano je otvorena izložba objedinjenih eksponata iz sva tri grada. Primetan je bio različit duh u svakom od gradova, koji je čitav ambijent samo činio živopisnijim.

Bile su tu nove fotografije sa starim motivima, kao među eksponatima iz Sjenice, ali i obrađene stare fotografije, mahom iz druga dva grada. Bilo je predmeta za igru, odevnih predmeta, raznih sprava za praktičnu upotrebu, kolaža, intervjua, literarnih radova, muzičkih zapisa. Na samom otvaranju izložbe učenici su izveli nekoliko igrokaza i prikazali svoje video zapise.

24

IGRЕ

U vreme kada su naši baba i deda bili deca, u vreme ratova, nije bilo puno igračaka, ali je bilo puno dece. I pored svih obaveza, ipak su nalazili vreme za igru, ali sami su izmišljali igre i pravili igračke. Upotrebljavali su svoju maštu i kreativnost da ih naprave. To je bilo vreme kriza i ratova kada se igračke nisu proizvodile, i nisu mogle da se kupe.U slobodno vreme pravili su drvena kolica, lopte od krpa i vune. A njihova zajednička igra je bila školica - igra koja je opstala i do danasIgra koja se može izdvojiti po svojoj zanimljivosti je klis i palja. Na početku igre uzmu kočić i pobodu u zemlju. Igraju dve ekipe. U svakoj mora da bude paran broj igrača. Igrači jedne ekipe stoje kod kočića, a drugi nekoliko metara dalje. Ekipa koja stoji kraj kočića imala je palju, nešto poput

današnje bejzbol palice. Započinju igru bacajući klis suprotnoj ekipi. Klis im je bio kao lopta. Bio je od drveta. Suprotna ekipa je hvatala klis rukama. Ako suprotan ekipa uhvati klis, osvaja poene i dobija pravo da baci klip prvoj ekipi. Oni klis moraju da odbrane paljom, a ako im to ne uspe, član ekipe koji je branio ispada iz igre. Ona ekipa koja pre osvoji dovoljan broj poena baca klis što dalje, a gubitnička ekipa mora da nosi pobedničku sve do mesta gde je klis pao. Ova igra je ostala u sećanju naših dedova i rado je prepričavaju i nama. Nekada, deca su se mnogo više igrala nego današnja deca koja vreme provode pored televizora i kompjutera.

Gordana Lazić i Milena MilićIV2, Коsjerić

25

Za umetničku stilizaciju fotografija iz Kosjerića pobrinula se Anabela Jevtović-dizajnerka. Ona je bila zadužena i za postavku svih statičnih eksponata, dok je ostali deo programa uredila profesorka Slavica Jovanović.

Otvaranju izložbe prisustvovalo je oko sto posetilaca, a sam događaj su propratili Radio Kosjerić, TV Požega i Blic. Na lokalnom radiju emitovana je specijalna emisija u trajanju od pola sata. Događaj je najavljen kao veoma značajan za grad: „Sinoćnji događaj bio je retka prilika koja je okupila podjednako naše starije i mlađe sugrađane oko iste teme – istorije detinjstva. Posetioci su bili prijatno iznenađeni sklonošću mladih da se posvete dalekim vremenima i svoju kreativnost ispolje i na ovaj način. Ovakvi sadržaji oživljavaju kulturu našeg grada otvarajući ga i ka drugim sredinama“. Narodna biblioteka Kosjerića omogućila je da izložba bude dostupna građanima tokom sedam dana. Izjave brojnih posetilaca govore o pozitivnom i jakom utisku koji izložba ostavlja. Stariji sugrađani bili su dirnuti podsećanjem na svoje detinjstvo. Na osnovu komentara vidi se da je posebno interesantno bilo videti istoriju onog drugog kraja i uporediti je sa svojom.

Uz muziku i mini žurku, u nedelju, 13. novembra, u Tehničkoj školi u Kosjeriću, organizovano je druženje vršnjaka iz tri grada. Rukovodstvo škole zvanično je dočekalo goste i upoznalo ih sa radom svoje škole. Na ovaj način, i u neposrednom dogovoru profesora iz sva tri mesta, ostvarena je trajnija saradnja među školama. Dogovoreno je da učestvuju u nekim zajedničkim projektima za koje su svi akteri bili

26

veoma zainteresovani.Mentori - profesori i organizatori procenili su da se zajednička izložba i prateće aktivnost u velikoj meri ispunili ciljeve projekta, a sami učenici izašli su veoma zadovoljni i zainteresovani za slične poduhvate. Svi su oni pokazali izuzetnu kreativnost i veliki angažman. Većini učesnika iz Kosjerića ovo je bila prva prilika da se druže sa vršnjacima iz drugih gradova, a oni iz Novog Pazara i Sjenice izuzetno su zadovoljni ovom nagradnom ekskurzijom i pruženom prilikom za dalju afirmaciju svojih rezultata. Interesantno je da su direktori škola na zajedničkoj sednici istakli ovaj program kao pozitivan primer vannastavnih aktivnosti.

27

KLADoVo

Izložba đačkih istraživačkih radova na temu “Istorija detinjstva”, u Kladovu, otvorena je 28. maja 2006. godine. U prikupljanju građe i postavljanju izložbe učestvovali su Tehnička škola iz Kladova i osnovna škola Vuk Stefanović Karadžić iz Kostola. Istraživači su bili osam učenika i učenica osnovne škole iz sela Kostol - Marija Grujić, Andjela Bosnić-Kalin, Tijana Zlatković, Djurdjina Marinović, Marina Jovanović, Danilo Petrić, Ranko Bunić, Jovan Jordačević, i deset učenika i učenica prvog i drugog razreda Tehničke škole - Goran Usturojević, Nenad Tešić, Aleksandar Djurdjanović, Željko Petrović, Dragana Marković, Dragiša Sviković, Saša Petrović, Bojan Urošević, Nikola Janošević, Tijana Stanisavljević. Mentorka im je bila profesorka istorije u Tehničkoj školi, Ivana Nikolić. Učiteljica osnovne škole Vuk Stefanović Karadžić, Ružica Nikolić, bila je mentorka svojim učenicima koji su učestvovali u događaju. Ovom timu pridružili su se i mnogi roditelji i meštani iz obližnjih sela Kostol i Sip, koji su ustupili predmete iz svojih kućnih arhiva i pomogli prilikom njihovog transporta i postavljanja u izložbeni prostor. Pomoć prilikom postavke izložbe, posluženja publike i dežurstva u galeriji pružilo je osoblje „Doma kulture Kladovo”, kao i jedna osoba iz kulturno-umetničkog društva „Polet”. „Polet” je usupio je nekoliko dečjih narodnih nošnji – srpskih i vlaških.

28

U samom programu otvaranja reč je uzela direktorka „Doma kulture Kladovo”, Žaklina Nikolić, a muzički deo programa izvela je članica KUD „Polet” Žaklina Gučić. Solistkinja KUD “Polet” izvela je dve izvorne pesme – jednu srpsku i jednu vlašku. Uvodni govor održala je direktorka “Doma kulture Kladovo”, o projektu je govorila ekspert koordinator, a izložbu otvorila Tanja Bjelanović. Otvaranju je prisustvovao i zamenik predsednika opštine Kladovo, Dejan Nikolić, koji je u ime opštine dao povodom ovog događaja izjavu za TV „Kladovo”. Na otvaranju izložbe bilo je sedamdesetak zvanica. Prethodno sakupljeni i obrađeni eksponati koji prikazuju život dece Kladova i okoline u poslednjih devedesetak godina bili su tematski sređeni prema raznim oblastima života. Uglavnom su to bile stare fotografije,

29

odevni predmeti, posuđe, alati, predmeti za kućnu upotrebu, delovi namestaja, jedno prevozno sredstvo (čeze), dokumenta, novac. Pored toga, učenici nižih razreda su dali opise i objašnjenja koja ilustruju stare igre, i izveli performanse koji demonstriraju ručne i poljske radove. Kao i u ostalim

mestima, i ovde je učenicima pružena prilika da društvenu istoriju upoznaju kroz sopstveni istraživački rad i na taj način uoče sličnosti i razlike odrastanja danas i tokom prethodnih devedesetak godina i između različitih kulturnih grupa. Učenici su bili veoma aktivni i kreativni tokom čitavog procesa i pokazali su veliku zainteresovanost za istraživački rad. Odlične ocene i pohvale koje su dobili od roditelja, publike, predstavnika lokalne vlasti i medija, bile su samo deo njihovog zadovoljstva, a ostalo su doživljavali tokom samog rada. Radio „Đerdap” je nekoliko dana pred otvaranje izložbe na svakih dva sata puštao najavu, emitovan je intervju sa Tanjom Bjelanović pre izložbe, a snimci uživo sa otvaranja puštani su u narednim danima. TV „MJ” u nekoliko navrata je pre otvaranja prikazala intervju sa lokalnim koordinatorom.RTV „Kladovo” je u subotu, 27. maja, dala najavu događaja, u nedelju je pratila postavljanje izložbe kao i sam program otvaranja, i napravila DVD snimak koji sledi tok pripreme i realizacije. Radom na izložbi u Kladovu rukovodila je saradnica Centra za mir i razvoj demokratije Tanja Bjelanović.

30

ZAJEČAR

Izložbu u Zaječaru priredili su učenici i njihovi profesori iz: Gimnazije, Medicinske škole, osnovnih škola Hajduk Veljko, Lj. R. Nada i Đura Jakšić iz Zaječara, i Osnovnh škola Jovan Jovanović Zmaj iz Salaša, Vuk Karadžić iz Velikog Izvora i Vladislav Petković Dis iz Grljana. Za uspeh izložbe neposredno su zaslužni učenici - Dina Đorđević, Dušan Lilić, Aleksandra Petrunović, Julijana Stanimirović, Ivana Vasić, Nevena Ranđelović, Maja Nikolić i Mirjana Milosavljević, i njihovi nastavnici – Suzana Tomić, Violeta Jovanović, Jelena Đorđević, Milan Veličković, Jelena Mitić, Tanja Stojanović, Boban Niculović i Miljan Milovanović. Prostor galerije likovnog udruženja ZAART, u kom je organizovana izložba, donekle je uslovio izbor izloženih eksponata: pretežno su bile zastupljene fotografije i pisani izveštaji, ali je ipak bilo i nešto predmeta, među kojima je posebnu pažnju privlačila jedna stara školska klupa (skamija).

Svi eksponati su bili tematski organizovani na sledeći način: bebe, porodični portreti, igračke, školske zajedničke fotografije, školske priredbe, pionirske organizacije, učeničke radne akcije, mature i ekskurzije. Izložba je najavljena posterima i lifletima, i otvorena 26. maja u lokalnoj galeriji “ZAART”. Na otvaranju je bilo oko sto posetilaca. U ime Centra posetioce je pozdravio Đorđe Abramović, a Biljana Kočić ih je pozdravila u ime školskog odbora opštine Zaječar. Školski hor “Felix Romuliana” izveo je svoj program, a lokalna televizija i štampa propratile su ceo događaj.

31

Intervju sa bakom

Razgovor vodi Suzana Tasić, učenica V1 Osnovne škole Đura Jakšić sa svojom bakom, Jelisavetom Krstić, koja ima 60 godina.Kako su đaci u tvoje vreme stizali do škole?Kad smo mi išli u školu nije bilo prevoza, pa smo išli pešice bez obzira na daljinuKako su izgledale škole?Bile su male. Nastava se odvijala do četvrtog razreda, a svi đaci su imali samo jednog učitelja.Šta ste koristili od pribora?Umesto svezaka koristili smo tablicu i križulju, a uz tablicu je postojao i sunđer.Kako su se đaci u to vreme odevali?Od odeće smo imali suknje, pletene bluze i vunene čarape, a od obuće gumene opanke.Kako su vas kažnjavali u školi?Čučali smo na kukuruzu u ćošku i udarali su nas prutom po skupljenim prstima.Da li su đaci bili vaspitani?Bez obzira na uslove života i školovanja, bili smo jako poslušni. Znali smo da cenimo i poštujemo starije od sebe, U školu nismo smeli bez domaćeg zadatka.

32

Interesovanje i učenika i nastavnika za ovakav način rada bilo je mnogo veće od mogućnosti koje je pružao sam COOPI projekat. Lepo je zamisliti kako bi uz mali trud i neznatna sredstva

to početno interesovanje moglo da preraste u pravi pokret za izučavanje istorije detinjstva u Srbiji, sa takmičenjima za najbolju izložbu i gostovanjima nagrađenih izložbi u raznim mestima. Tako prikupljana i probrana građa m ogla bi da posluži i kao osnova za formiranje jedne institucije koja našem društvu mnogo nedostaje, MUZEJA DETINJSTVA.

33

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

371.12:94(497.11)

РОСАНДИЋ, Ружица Istraživanje istorije detinjstva :upoznavanje i uvažavanje kulturnih razlika / Ružica Rosandić. - Beograd :Centar za mir i razvoj demokratije, 2006 (Beograd : Ateneum). - 32 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž 1.500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 86-82297-82-5

а) Наставници историје - Стручно усавршавање - Србија

COBISS.SR-ID 134233612

ISTRAŽIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA