Стана Полачек

Пепељугакомад за децу

ЛИЦА:

Пепељуга Вила Старија сестра Млађа сестра Маћеха Краљ Принц Добошар Приповедач

Прва сцена

(Велика кухиња. На средини кухиње сто и две столице намењене злим сестрама, са десне стране једна фотеља, а са леве шкрињица. У позадини се налази стари шпорет на дрва, плетена корпа са огревом, полица са посуђем. Пепељуга излази на сцену, носи са собом метлу и лопату, преко рамена јој је крпа, певуши.

Ужурбано чисти шпорет. Носи стару закрпљену хаљину. Док чисти шпорет, кашље, испрљала је лице и руке од пепела. Чује гласове сестара и маћехе, брзо брише руке и поставља сто за доручак. Улазе зле сестре а за њима маћеха. Сестре су још буновне, старија сестра зева и седа за сто, млађа сестра седа и тегли се.

Маћеха у наручју носи мачку и мази је, села је на фотељу. У позадини се чује тиха инструментална музика.)

ПЕПЕЉУГА: (Покорно прилази маћехи, брише руке о кецељу.) Желите ли Ви доручак?

МАЋЕХА: (Не гледа у Пепељугу, као да није ту, мази мачку.) Мени само кафа. Јутрос нешто нисам гладна.

ПЕПЕЉУГА: Ево, одмах. (Одлази до шпорета по лончић за кафу.)

СТАРИЈА СЕСТРА: Хоћу ли ја већ једном добити то млеко! Свако јутро иста прича! Ти ниси за ништа способна! (Пепељуга оставља лончић са кафом, узима бокал са млеком и сипа.)

МАЋЕХА: Где је моја кафа? (Пепељуга доноси кафу.) И млеко за моју мацу, зар морам да те подсећам?

МЛАЂА СЕСТРА: (Попила је гутаљ чај и опекла се, јауче, устаје са столице и скаче) Јесам ли ти рекла да ми охладиш тај чај! Једно јутро хладан, једно јутро врућ! Хоћу млак чај! Мама, реците јој, она то намерно ради.

МАЋЕХА: (Устала је са фотеље и теши ћерку.) Смири се, душо, смири се. Проћи ће.

СТАРИЈА СЕСТРА: (Устала је када јој је сестра вриснула и жалосно је посматра. Окреће се према Пепељуги.) Сад' ћу ти сипати прокувани чај низ грло! Безобразнице, то си намерно урадила!!!

(Пепељуга је уплашена, врти главом као одговор за све оптужбе. Остала је нема од страха. Гледа у њих и хоће да помогне, одбијају је. Док се оне брину о опеченом језику, на сцену излази приповедач.)

ПРИПОВЕДАЧ: (Улази полако, на прстима, гледа у забринуте даме, а потом у публику. Прилази што ближе публици.) Ето, такав је живот! Видите ону лепу девојку у старој исцепаној хаљини. (Показује прстом на Пепељугу.) Да, ону испрљану од пепела. То је Пепељуга. Она свако јутро чисти пећ и свако јутро се испрља од пепела из пећи, зато је и добила име Пепељуга, јер је стално од пепела. Али није она увек чистила, прала и кувала. А, не! Погрешно сте схватили. Одувек је била лепа, али је некада живела са мајком и оцем који су је мазили и волели. Имала је лепе хаљине и дивне машнице у коси. Играла се и безбрижно живела. Али једног дана је остала без мајке. Њен отац се поново оженио, оном госпођом, оном што увек носи мачку. (Показује на маћеху.) Та госпођа је довела своје две ћерке. Јесте, оне размажене и непристојне девојке. Све је било добро док Пепељуга није изгубила и оца. Од тада се маћеха и њене сестре овако лоше понашају према њој. Она их служи, кува, пере – све ради, а њима никада није добро. А шта се догодило даље... (Приповедач тихо, на прстима ходајући у назад одлази са сцене.)

Друга сцена

(На позорници једна велика фотеља – престо за краља, у позадини раскошне барокне лампе, лустери и слике. Чују се фанфаре, излази добошар на сцену и најављује долазак његовог величанства – краља и престолонаследника – принца. Улазе краљ и принц . Жустро разговарају о нечему.)

ДОБОШАР: Његово величанство са наследником.

КРАЉ: Нема више одлагања. Зашто одлажеш? Нема разлога да се не ожениш! Кажи ми зашто нећеш да се ожениш?

ПРИНЦ: (Невољно.) Шта да ти кажем?

КРАЉ: (Изнервирано.) Зашто се не жениш?! Ти не разумеш. Твоја је и дужност да се жениш. Нашем краљевству је потребан наследник.

ПРИНЦ: (Збуњено.) Па, ја сам наследник?

КРАЉ: Да, а после тебе? Нема више одлагања. Ја хоћу унучиће! Ти се мораш оженити. Бар ти можеш да бираш. Кога си изабрао?

ПРИНЦ: (Подругљиво) Кога да изаберем? (Окреће се и прави смешне пируете.) Грофицу Цицу, примадону Мицу, виконтесу Гицу... (Озбиљно.) Шта је теби, оче? Оне су као лутке и све би желеле да се удају за мене само зато што сам принц.

КРАЉ: Па, нађи неку која ће се удати само због тебе.

ПРИНЦ: (Жалосно.) То је лако рећи. (Окреће се публици и машта.) Ја хоћу лепу и паметну девојку, која ме воли онаквог какав сам, а не зато што сам принц и што ћу наследити краљевство. Хоћу да је добра и нежна. А, такве девојке нема или је ја нисам упознао. Како да је пронађем? Потребно ми је времена. Не могу за кратко време да упознам све девојке из краљевства.

КРАЉ: (У почетку замишљен а потом радосно, са изразом научника који је открио нешто велико.) Знам!!! Знам! Организоваћемо бал! Позвати све девојке из краљевства! Ти ћеш стајати на балкону и бирати! Једноставно и оригинално! Браво! Добошар ће објавити да све девојке из краљевства морају да дођу на бал.

То ће бити обавеза коју је краљ наредио, а ти ћеш бирати. Добошару! Добошару! Где је тај добошар? (Улази добошар.) Најави да се вечерас на двору организује бал. Позване су све девојке из краљевства. (Краљ задовољан својом идејом, радосно узима принца под руку и креће. Принц је забринут. Сви одлазе са сцене.)

Трећа сцена

(Кућа у којој живе Пепељуга са сестрама и маћехом. Пепељуга пере под, старија сестра седио за столом, а друга сестра јој намешта фризуру. Маћеха седи на фотељи и мази мачку.)

МАЋЕХА: Какав досадан дан. Ништа се не дешава. Пепељуго, донеси ми књигу.

(На столићу је поређано неколико књига.)

ПЕПЕЉУГА: Изволите. (Задовољно и сретно саопштава .) Ја сам прочитала све басне. Врло су занимљиве. Највише ми се допала она о три прасета. Прасићи су баш лепи. Моја мајка, отац и ја смо често обилазили сеоске куће и играли се са животињама. Прасићи су лепе розе боје, а никада нећу заборавити њихову топлину. А тек коњи, њих сам обожавала. За мој осми рођендан отац је изнајмио кочије, па смо се возили цео дан. Коњи су каскали а ми смо уживали на сунцу.

(Сетно прича Пепељуга. Сестре и маћеха је бесно и љубоморно гледају.)

СТАРИЈА СЕСТРА: (Исмева је) "Уживали на сунцу... " Шта ти знаш шта је уживање. На посао!!! Ту си се раскокодакала као нека кокошка – прасићи, коњи... Пих!

МЛАЂА СЕСТРА: (Обраћа се сестри.) У праву си, драга. (Говори Пепељуги.) Шта си се укопала! Помери се да прођем! Бриши тај под и не причај глупости. (Прилази мајци, а успут је гурнула Пепељугу, просула се вода из лавора.)

МАЋЕХА: Смирите се, лепотице моје. Није она вредна вашег нервирања. Она много тога измишља да би скренула пажњу на себе. Седи, душо. (Села је поред мајке и она је чешља.)

ПЕПЕЉУГА: (Оправдава се.) Не измишљам! Ја никада не лажем. Мајка ми је увек говорила да добре и васпитане девојке никада не лажу.

СЕСТРЕ И МАЋЕХА: (Све три у глас): Ћутиии!!!

(Чују се фанфаре. Улази добошар. Стаје у углу позорнице ближе публици и чита наређење које је издао краљ. Све даме гледају према добошару.)

ДОБОШАР: Чујте и почујте!! Чујте и почујте!! Наше величанство је наредило да се све девојке спреме и дођу на бал. Краљ организује бал у свом двору. Том приликом ће принц одабрати себи жену односно - принцезу. Они који се буду супротставили краљевој жељи – биће кажњени! (Одлази на други крај позорнице и поново оглашава.) Чујте и почујте!! Чујте и почујте!! Наше величанство је наредило да се све девојке спреме и дођу на бал. Краљ организује бал у свом дворцу. Том приликом ће принц одабрати себи жену односно - принцезу. Они који се буду супротставили краљевој жељи – биће кажњени! (Удара у добош и напушта позорницу.)

МАЋЕХА:(Узбуђено.) Да ли сте чуле?! Дивно! Лепотице моје, ово је изванредна прилика да вас принц примети и бар једну од вас изабере. Брзо! Спремајте се!!!

МЛАЂА СЕСТРА: Јаој! Ја немам шта да обучем. Где су ми ципеле?

СТАРИЈА СЕСТРА: Моје укоснице? А, стезник ! Пепељуго, где си ми оставила мој нови стезник? Пепељуго!

(Пепељуга стоји окренута ка публици са осмехом на лицу и сањари. Не примећује шта оне раде.)

МАЋЕХА: (Љутито гледа у Пепељугу и закључује о чему Пепељуга машта.) Зашто стојиш? Видиш да се журимо. Брзо да си се довукла овамо и помогла мојим кћерима.

ПЕПЕЉУГА: Али и ја желим да идем на бал.

СЕСТРЕ: (У глас.) Ти! На бал!!!

МЛАЂА СЕСТРА: Како те није срамота и да помислиш. Погледај се каква си! Види каква ти је коса, а тек лице – без пудера и руменила. А тек хаљина! Ха, ха, ха!

(Пепељуга се чисти и намешта хаљину.)

СТАРИЈА СЕСТРА: Не лупај. Боље дођи да ми помогнеш да нађем стезник и да ми испеглаш хаљину. За тебе није бал. Ти ниси рођена за балске хаљине и игру, као ја. (Иде према публици, окреће се и диви сама себи.) Ја имам стила. Ја знам да се понашам у балским ситуацијама. А тек моја лепота! Принц неће одвојити очи од мене.

МЛАЂА СЕСТРА: (Подругљиво. Прилази сестри.) Хм! Неће одвајати очи од тебе. Да, у праву си, али све до оног момента док не буде видео мене!!! Моја лепота ће те ставити у дну сале. (Иде према публици, диви се сама себи.) Моја грациозност, мој стас, а тек глас!

СТАРИЈА СЕСТРА: (Прилази јој и чупа је.) Не лупај и не измишљај. Боље се одмах привикни да ћу ја бити принцеза.

МЛАЂА СЕСТРА: Ти принцеза!!! Ти можеш да будеш САМО моја дворска дама – принцеза ћу бити ЈА!!!

(Гурају једна другу и чупају се.)

МАЋЕХА: (Смирује их.) Девојке, драге моје, децо!!! Смирите се! Немамо много времена. Уосталом и ја требам да се спремим, не могу да идем било како на тај бал.

ПЕПЕЉУГА: И ја! (Радосно виче.) Морам да прекројим мамину стару хаљину. А руменило и пудер можете ви да ми позајмите. Машнице за косу имам. Ципеле, ципеле? Шта ћу да обујем? (Одлази до једне шкриње и вади мајчину стару хаљину.) Ево, видите. Кад бих је мало овде сузила и скратила ове рукаве. Овде могу да додам коју машну. Па да, неће уопште бити тако лоша. А коса? (Забринуто.) Како да направим косу?! У реп, па са машницом кроз реп. Да, тако би било најлепше. Још ципеле да пронађем. Хоћеш ти ми позајмиш оне...

(Све три стоје једна поред друге с прекрштеним рукама, љутито гледај Пепељугу и као лешинари јој прилазе. Отргле су јој хаљину и почеле да цепају. Маћеха се одаљила и задовољно посматра.)

МАЋЕХА: Доста, доста! Схватила је да она не може на бал!!! Ти поспреми кућу. Обриши прозоре, изрибај подове и окупај мог мачка.

(Сестре и маћеха одлазе, Пепељуга остаје сама на позорници. Седа на под и почиње да плаче.)

ПЕПЕЉУГА: Зашто ја не могу на бал? Краљ је наредио. Рекао је да ко не дође на бал, биће кажњен. И ја желим на бал.

(Пепељуга је сагнула главу у крило и јеца. После неколико тренутка улази вила са једном кутијом. Прилази тужној девојци.)

ВИЛА: Пепељуго, погледај ме.

ПЕПЕЉУГА: (Уплашено.) К... к... ко, ко сте Ви?

ВИЛА: Ја сам вила, која ће ти помоћи да одеш на бал. Ти си једна лепа и добра девојка, која треба и заслужује да оде на бал. Донела сам ти лепу хаљину и ципеле. (Отвара пакет и показује јој. Пепељуга не верује својим очима.)

ПЕПЕЉУГА: (С неверицом) То је моја хаљина за бал?!

ВИЛА: Када се обучеш направићемо ти лепу фризуру. Само запамти једно – с бала мораш доћи пре дванаест сати. После дванаест сати нестаје чаролија и ова дивна хаљина и ове прелепе ципеле ће нестати. Зато мораш побећи са бала пре поноћи. Хајде да се окупаш и обучеш. Помоћи ћу ти.

(Вила и Пепељуга одлазе са позорнице.)

Четврта сцена

(Дворац у коме ће се одржати бал. Долази приповедач.)

ПРИПОВЕДАЧ: (Гледа у постављену сцену и диви се.) Лепо су уредили двор. Све се сија. Подијум за игру је спреман. Оркестар весело свира. (Чује се музика.) Све девојке из краљевства су ту. Смеше се и свака од њих се нада да ће постати принцеза, да ће баш њу принц изабрати. Колико су се само спремале за ово вече. А која ће постати принцеза? (Показује прстом у девојке које се шетају по позорници.) Видећемо...

(Светло се гаси у једном углу осветљава један пар. То су принц и Пепељуга. Они играју.)

ПРИНЦ: Нисам Вас досада виђао у краљевству? А опет се чудим како сам могао да вас не приметим? Где сте се крили све ово време?

ПЕПЕЉУГА: (Постиђено.) Знате, ја више волим да сам у природи. Слабо посећујем балове и пријеме. Више волим да се дружим са птицама, цвећем и уживам у дугим шетњама. А волим и да читам. (Принц је знатижељно посматра.) Да, нарочито бајке. Али и басне. Да. Бајке јер се увек завршавају срећно и сви на крају живе лепо и задовољно, а басне јер говоре о животињама, а ја животиње много волим. Коње посебно. А тек пољске мишиће...

ПРИНЦ: (Зачуђено, кроз осмех.) Мишеве! Први пут чујем да нека девојка воли мишеве. Све девојке се мишева боје и циче када их виде. Ти си веома лепа и изузетна девојка. Како се зовеш?

(Пепељуга погледа изнад принчеве главе у сат који је показивао пет минута до дванаест. Брзо се тргне и измакне од принца.)

ПРИНЦ: (Зачуђено.) Девојко, где ћеш? Хеј, како се зовеш? Сачекај! Ко си ти?!

(Пепељуга одлази без поздрава. У трку губи ципелицу. Принц долази до ципелице, сагиње се и узима је. Задовољно се осмехује.)

Пета сцена

(Пепељуга певуши и весело се креће по сцени, поставља сто. Улази маћеха и заузима место у својој фотељи.)

МАЋЕХА: Моје ћерке још нису устале? Нека, нека још спавају. Охлади чај за моје злато.

ПЕПЕЉУГА: Хоћу.

(Сестре улазе поспане и уморне, седају за сто.)

СТАРИЈА СЕСТРА: (Улази и зева.) Како је брзо прошла ова ноћ. Мало сам спавала.

МЛАЂА СЕСТРА: (Седи за столом и тегли се.) Само мало ћу да поједем и поново ћу да спавам. Баш сам уморна.

МАЋЕХА: Девојке, шта мислите о принцу? (Пепељуга се тргнула.)

СТАРИЈА СЕСТРА: Леп је, али је све време плесао са неком непознатом девојком.

МЛАЂА СЕСТРА: Она је каснила на бал. Нису је ни представили.

МАЋЕХА: (Забринуто.) Да видела сам, била ми је нешто позната, али не могу да се сетим... (Пепељуга се укочила и уплашено гледа у маћеху. Чује се добошар)

ДОБОШАР: Његово Величанство и престолонаследник траже најлепшу девојку са бала. (Неко куца на вратима.) Отворите! (Маћеха гура Пепељугу и закључава је. Задовољно се осмехује и држи кључ. Улази добошар) Његово Величанство и престолонаследник су дошли у Ваш дом у потрази за најлепшом девојком са бала. Да ли има девојка у овој кући?

МАЋЕХА: Да, да, свакако! Ту су моје две ћерке, дивне даме. Девојке, приђите. Синоћ сте упознале принца.

КРАЉ: Једна лепа девојка која се допала мом сину, отишла је са бала брзо и неочекивано. Није се представила, али је зато у трку изгубила ципелицу. Оној девојци којој пристаје ова стаклена ципелица – постаће принцеза.

МАЋЕХА: Па да, то је ципелица моје старије ћерке. Доћи, душо, пробај је.

(Девојка гура ногу у ципелицу, мучи се али не може нога да уђе.)

СТАРИЈА СЕСТРА: Не знам како не може. То је моја ципелица, али су ми ноге натекле од синоћног плеса.

ДОБОШАР: Извините госпођице, али то није ваша ципелица, мања је од ваше ноге за три броја.

МАЋЕХА: Ох, како сам могла да погрешим. (Љутито.) Устани, пусти сестру да седне. Седи овде, лепотице моја, то је твоја ципелица.

(Девојка је без муке обула ципелицу. Сви су зачуђени.)

ДОБОШАР: Гле, стварно је ваш... (Ципелица је спала са ноге.) А не. Извините, али Вама је ова ципелица велика. (Девојка отима ципелицу.) Жао ми је али није ваша! (Улази вила, из маћехиног џепа узима кључ.) Да ли у овој кући има још девојака?

МАЋЕХА: Нажалост, нема.

ПРИНЦ: Оче, ми је никада нећемо наћи?!

КРАЉ: Морамо је пронаћи!! (Окрећу се и излазе. Чује се Пепељугин глас.)

ПЕПЕЉУГА: Станите, молим вас станите! Могу ли и ја да пробам ципелицу?

ПРИНЦ: (Очаран.) Наравно да можете. (Узима ципелицу од добошара и помаже јој да проба. Ципелица је савршено пристаје.) Чим сам Вас угледао, знао сам да је Ваша.

ПРИПОВЕДАЧ: Ех, све се добро завршило. Знате ли шта се десило после? Како не знате? Венчали су се и живели сретно до краја живота. Још нешто! Имали су много слатке деце, баш као што сте ви.