Petar Matkovic - Gjuro Hus Glasoviti Putnik XVI Vieka

8/19/2019 Petar Matkovic - Gjuro Hus Glasoviti Putnik XVI Vieka

1/69

Gjuro

Hus

Hrvat

iz

Rasinje

glasovit putnik XVI vieka.

čitao u sjednici filologičko lnstorijskoga razreda jugoslavenske akadem ije znanosti

i umjetnosti dne 17. prosinca 1879.

PRAVI CLAN DE M A T K O V I Ć .

Ka d sam iz t raž ivao s ta r ij e pu topise po ba l kan sko m po luoto ku ,

spom enu mi pre sv . g . p reds jed nik naše akad em i je d r . F r . R ač ki

putopis Gju rg ja H usa iz Ras in je , ko jem on nap isa č lana k po va

t i ka ns kom rukop i s u u N e v e nu od god 1858 s t r. 485 — 48 9 , 50 1

do 504) , ko j e ga s pom in je i H a m m e r

1

ka o z na m e n i t a pu tn ika s vo

jega v ieka . Pre m da već iz Rač kov a izvod a H uso va puto pisa ra

zabra t i , da se neodnos i na ba lka ns ki po luotok , ipak se dado h n a

izpi t ivanje tog a putopisa , je r na prv i m ah spaz i l i , da je putop is

dos ta zan imiv ; pu topisac pak o, bn đu ć rođjen H rv a t , spada medju

one r iedk e H rv at e s ta r i jega dob a , koj i su na svoj ih pu tov anj ih

n a j

dal je dopr l i . H u s me još većm a zan im aše , š to je s ta r i ja kn j ižev no st

hrv a t sk og a na ro da osobito u putopisn oj gran i l i t e ra ture odveć oskud na ,

a tim je već svaki s ta r i ji puto pis hrv a ts ki h pu tn ika z a nas od ne-

oc jenj ive vr iednote .

H a m m e r na pom e nn tom m je stu govor e ć i Su i e jm a n ovu uz m a ku

pos i je obsade Kise ka 1532 g . , p r ipovieđa razoren ju Ras in je i

pokol ju na roda , pa kako b i ovom pr i l ikom medju sužnjevi odveden

i Gjuro Hus , koj za svoj ih putovanja dopre t ja do Indi je i os tavi

poto m stvu opis t ih pu tov anja , kao š to i pr i je njega d rug i s l ičnom

pri l iko m zarob l jeni putopisc i , po im en u erde l jsk i uč i te l j iz Se be ša

M ühle nba c h) i ba va r s k i m o m a k I . Sc b i l t be r ge r . O vo H a m m e r ov o

pripo vieda nje uze to je , kao š to pisac nav odi , iz Iš tvan f i jeve

2

h i-

1

Hammer. Geschichte d. osmanischen Reiches. I. Anfl. Pest. 1828,

Bđ. III . S. 119.

2

Historiarum de rebus ung aricis l ibri XX XIV . Viennae 1 75 8. l ib.

XL p. 115.


2/69

G J U ß O H U S .

117

s tor i je ma lo ne dos lov ce, n ai m e: „u bi (Rasciniae) cap tus e t ab-

ductus fui t

Georgius Hustius,

qu i pos tm odum to tum fe re O r ien tem

u s q u e ad I n d o s p e r v ag a t u s , p e r eg r i n a t i o n i s e t i t in e r u m s u o r u m com-

me ntar ios pos te r i s r e l iqu i t . " Budući da I štvanf i nenav odi v re la svo

je m u pr ipov ieda n ju H us u , po t r až il i u d rug ih suvrem enih i zvor ih

1

,

neb i li u t r a g ušao, od ku d je I š tvanf i crpio svoju vies t . Po š to mi

to nepodje za ruk om , d rž im I š tvanf i jeve viest i H us u za naj

star i j i izv or, koj su po znij i pisci m alo ne do r ieči pr ešt am pa va li ,

o s o bi to Ho r an j i i K a t o n a

2

, a po njih drugi bio- i bibliografi .

3

I š tvanf i , suv rem enik naš ega Hu sa , mož da ga j e s am p ozna vao i

s lušao pr ipo vied anje njeg ovu robova nju i pu to va nju ; i li , š to je

vjero vatn i je , mo žd a je I š tvanf i puto pis H us ov vidio i li č i tao, je r

inače nebi ga ni spominjao.

D o k sam po star i j ih i novij ih bibliografi jah, his tori jskih i ge o-

grafi jskih djel ih i X V I I v ie k a t r až io t r ago ve H usov u p u top i su ,

zamol i li p r i j a t e l ja p re ea s tn og a g . d r . N . Vo ršaka u R im u, da mi

dad e prep i sa t i ruko pi s H uso vih pu tovan ja , š to se čuva u va t ika nsko j

kn j i žn ic i , od je lu k ra l j i ce Kr i s t ine (Reginae no . 931) . Nas to jan jem

V orša ko vim b i ruk op is p rep i san , a n jegovim t rudo m pr iep is s i z

vorn ikom pored jen i i zprav l j en (na čem poh val j enomu gospodinu

ovdje sves rdno hva l im) '

4

; m eni pak o pru ži se pro š log a u zk rsa (u

t r avn ju 187 9) p r i l ika u R i m u i st i va t ikansk i rukopis sves t r ano pro

uč i t i . Po zn ava juć sadrž in u Hu sov ih pu tov an ja iz i zvoda Rač kov a ,

nisa m prop us t io po traž iva t i , gdjeg od sam samo misl io da bi m u u

t r a g uć i m o ga o: u Pe š t i , Beč u , P r ag u , K rak ov u , po I t a l ij i i d r . ,

1

M. Giovanluigi di Pa rm a, razpravlja kao suvremenik obsežno

Sulejmanovoj vojni od 1532 godine; govori ob obsadi Kiseka

Ghinz,

dove era un capitan o Corv atto) i uzmak u Sule jma nov u; ali nigdje

nesporainje Ka sinje i njezina razo reu ja. M. G, Parn i a, Di.-corso sop ra

1' impre sa del Au stria fatta dal gran Tu rco, nel MD XX X1I. In

Bologna MDXLII I .

2

Ho nm yi (M em oria Him garorum et provincial ium scriptis editis

notorum, Vieimae 1776. P. II . p. 18Ü) navodi: l luszti Georgins l lut i-

ga rus Canisiensis (sic ) eap ta a. 1532 a Tu rcis Rasinia, tertio intra

Varasdinum milliari sita aree, in maims Turcarum cum ceteris defen-

soribus opp idique iueolis iue idit: ex qua captivitatc liberatus, totum

fere orientem etc ., ostalo po Ištvan tiju ( . cit.). I K ato na (his tor. crit.

t . XX . p. 87 5) pre štam pa o je iz Ištvanfija viesti Husu doslovce.

3

Adelung Job . Chris t. Fo rtsetzun g zu Jöch er 's Gelehrtcn-Lex icon.

Bd. IL p. 2200. Leipzig 1787.

4

Medjütim je prečastiii g. dr. N. Vo ršak u sieenju I8 b 0 . u Rimu

preminuo.


3/69

118

P . M A T K O V I Ć ,

da l i j e H usov putop i s gd jegod ju r na š ta m pa n . I z Beč a do jav i m i

m edju t im pr i ja tel j , da se u . . dv orsk oj knj ižn ici ču va ru ko pi s

pod nas lovom

Georgii Huz peregrinatio hierosolimitana

n r o . 952 8) ,

a t a j j e rukopis za i s ta i u š t ampanom kata logu rukopisa i s t e kn j iž

n i ce pop i s an .

1

N as l ov bečkoga r ukop i s a ponuka me , da p r e t r až i m

bibl iograf i ju putovanja u Pales t inu, nebi l i možda naiša o na š t am

pan o izdanje H us ov a putop i sa . To ble r , ka o š to j e po zn ato , p rv i

poz nav alac pu topi sne l i t e ra tu re Pa les t in i , popi sao j e u svojo j

knj iz i і geographica alestinae Le ip s ig 1867) sve pu -

top i se u sve tu zem l ju , od na j s t a r i jega do na jnov i jega , nes am o š t a m

pane napose i u razl iči t ih zbornicih, nego i one, koje se još u ru-

kop is ih čuvaju. To bl er navod i op. c . p . 79) sam o nas lov va t i

ka nsk og a ru kopisa Hu sovih pu tova nja , ka o š to m u ga pr iobć i

D u d i k , a o v o m u p a t e r N e u m a n n . D a k l e n i T o b l e r n e z n a z a š t a m

pano i zdan j e H us ova pu t op i s a . I z s vega t oga r azab i r em, da pu t o

p i s H us ov , o s i m R ačkova i zvoda u h r va t s kom p r i evodu , na ko l i ko

mi j e do sada poz nato , n i je jo š te n igd je na š ta m pa n .

P o m enu t i bečk i r ukop i s pod je mi za r uk om t okod j e r s ves t r ano

prouč i t i , up rava bo e . k r . dvo rsk e kn j ižn ice pos la mi ga pos redo

vanjem naše akademi je na porabu . Budući da j e bečki rukopis

s ta ri j i od va t ik ans kog a , za to ću na jpr i j e be čko m i ond a va t i

ka nsk om n a kr a tk o progo vor i t i , a pos l ij e o ba me dju sobom poređ i t i .

Ru kop is Hu sov a putopi sa u kr . dvo rskoj kn j ižn ic i u Be ču p i san

je la t in ski na pa piru , ima 10 l i s tova u fol iu , pr ip ad a po s taro s t i

bez sumnje u prv u polovinu 16 v ieka t e j e pu topi scu su vr em en ;

dop i s an j e u P ož unu 10 . s t uden oga 1548 g .

Posonii die 10 novem-

bris anno domini millesimo quingentesimo quadragesimo octavo),

gdje j e pu topi sac , kao š to u va t ika nsk om ruk opis u navo di , p o

s l j ednje godine svojega ž ivo ta proveo . Pu topi sac p i še se Georgius

Hwz H u z ) rascinynus, a posv ećuje svoj pu top is domino M ichaeli de

, judici curie atque regni Sclavon ic protono tario. U posve t i

i z t i če pu topi sac , da j e rod jen Hrvat ex regionibus Sclavon icis dece-

derem), t . j . iz s j ev e r n e H r v a t s k e m e d j u D r a v o m i K u p o m ; M i

haj la pak o broj i medju svoje ju r od djet in js tva prv e i po glav i te

za š t i tni ke i do bro tvor e. U is toj posv et i spominje i to , da je ovaj pu

top i s u i s tom obliku sub ha c forma) podnio kra l ju Fe rd ina nd u I )

1

Tab ulae codicum m amiscriptorum , vol. VI. p. 55 . Medjutim je

izašlo Rohriehtovo i Meissuerovo djelo Deu tsche Pilgerfahrte n nach

dem heil igen Lan de, Berlin 188 0), u kojem je tako đjer p. 5 84 ) bečki

rukopis zabilježen.


4/69

G J U B O H U S .

119

u Beč u 19 . ko lo voz a i s te godine a to ne za to da oda t le ub e re

k ak av obi la t p lod već da svojom nes rećom i pu tov anjem s teče

ut jehu i uđ iv l jen je ; a pr iep i s copiam) t ih puto pisnih bi l ježaka po-

svećuje M ihaj lu kao za lo g svoje pon izne odan ost i . Sa m dak le pu-

top isac drž i n aš b ečki pu top is za pr iepis va l jda od ono ga sas tav ka

š to ga j e podnio kra l ju . Bečk i rukop is sadrža je os im pom enu te

pos ve t e i p r e dgo vor a na c r t H us ov ih pu tova n j a compendium mee

peregrinationis), opis i pe ro m na cr ta nu kar tu go re Sina j i njez ine

o k o l i n e

1

; za t im opis mjes ta sv. zemlje koju pro pu tov a 1540 go d .

2

;

na po ko n pr iep i s pre po ruč no ga p i sma od redov nika i n j ihova upra -

v i te lj a u Je r us ol i m u od g . 1540

3

koj im se prep oru ča H u s svim

bogo l jubn im k r š ć a nom .

V a t ika ns k i pa k o r uko p i s H us ov a pu top i sa p i s a n j e na pa p i r u

tak od jer la t in ski ima 30 l is tova i li 60 s t ra na u če tvr t ini čuva se

u odje lu šved ske kra l j ice Kri s t in e koja 22 91 ruk opis poklo ni pap i

A le ks a nd r u V I I I . V a t i ka n s k i se r ukop i s po p i sm u z na tno r a z l iku j e od

be čk og a rukop isa od kojeg a je sva ka ko rnladji te pr ip ada pod kra j

X V I v i ek a ; p i san bo je 27 . l is topada 1566 godine u Scha rn dor fu

{data in Sarendorff die 27 odobriš, anno gratiae 1566).

4,

P u t o -

pisac zove se Georgias Ilitszti de liaszinya, doč im se u bečk om

r ukop i s u Ihvz Iluz) zov e . Za š to se puto pisac pos l ije H us zt i pi -

sao a ne H u z tom u raz log a nekaže . J a se obra t il i na ra s in j skoga

žu pn ika da bi po traž io u na js ta r i j ih m at icah svoje župe prez im e

H us a odno sno H u s ta ; a li n i je bi lo s reće j e r u t amošnj ih ma t icah

ka k o m i j e odp i s a no ne im a pom e nu tom u p r e z im e nu t r a ga . R od

H us ov sva je pr i l ika da se po razorenju Ras in je pre se lio u U ga r -

sku ; da se ni je od o nud u H rv at sk u dose l io vidi se odat le š to nos i

p r i d i e va k de Baszinya. U X V I i X V I I v i e ku b ilo j e u U ga r s k o j

1

Figura Syria montis atqne deolaraciones circumcirca.

2

Te rra e saucte loca et vestigia per me Georgium TIwz rascinynum

pe rlu stra ta in anno domini millesimo quingentesimo qua drag esim o. —

Prim um de mo nte Syon . — Sequitur de civ i tate Hierusalem. — De

valle Josaffat. — Asce nden do de mo nte Olivtti de monte Syon a pa rte

dextra. — Descendendo de monte Olivarum ad manum sinistram. —

Seq uitur de Bettffage villa. — De Bethania opidulo. — De valle Shoe

que dicitur. — De civitate Bethlehem. — Hebron vocatur ubi Abra-

ham est sepultus.

3

Par ia salvi condu ctus m ei a fratribus et gub ernato re in Hierusalem

mihi dati pro testimonio et piis in banc modrim commendatus

4

Sch arnđ orf selo u dol njoj A ustriji u negdašnjem okružju pod

bečkim lug om ; jed no od onih mjesta koja naseliše Hrv ati u XV I vieku.


5/69

120

. і ,

dosta znamenitih muževa, učenjaka i književnika prezimenom

Huszthy de Rasinya

1

, koji vjerovatno poticahu iz roda našega puto

pisca. J a držim, da je prezime u bečkom rukopisu, naime

Hwz

Rus) ili Huss pravo prezime našega putopisca. Da je u rasinj-

skom kraju bilo porodica prezimena Husz, tomu nalazimo potvrdu

jo š u 17 vie ku: u arkivu naime zagr ebač kog a kaptola nalaz i se

izprava od 1635 godine, kojom se Mihajlu Husu

Husz)

podjeljuje

Ilinec u topličkoj gospođštini. Po što je naš pu topisac nak on po

vra tka živio u Ugarsk oj u Po žu nu ), biti će našao ovdje svoje ro -

djake, koji su prem a tadanjoj latinštini ili m agjarstini prom ienili

svoje prezime Husz u

Huszty

2

,

te je vjerovatno i naš putopisac to

prihvatio; zato u vatikanskom rukopisu nepiše se više Hwz Huz)

nego

Huszty,

Ja držim prezime našega putopisca u bečkom ruko

pisu za prvob itno, pravo i narodn o, zato ga ovdje upotreb ljavam

prema bečkom, a nipošto po vatikanskom rukopisu.

J a držim nadalje vatikanski rukopis svakako za priepis, ne samo

8 toga, što se pismom od bečkoga sućno raz liku je; to nam nebi

smetalo, jer je i bečki rukopis priepis od onoga sastav ka, što ga

je putopisac podnio kralju, te g a i sam priepisom ) zove;

nego što ima tragova i znakova u samom rukopisu vatikanskom ,

koji na to upu ćuju ; osobito, što je prva str an a 21 lista dole pri~

liepljena za sliedeći list. To je bez sumnje učinjeno radi počinjene

u prepisivanju po gre šk e; prepisao bo je preskočio njekoliko listova

te je svoj nem ar tim izpravio, što je pog rešno prepisane ili izpu-

štene strane priliepio i dalje nastavio prepisivanje izpuštenih ili

preskočenih strana; jer u priliepljenih stranah opetuje se sadržina

25toga lista. O sim toga čini nam se, da im a u teks tu njekoliko

malih pukotina, koje su takod jer prepisačevim nem arom postale.

Buduć da se vatikanski rukopis od bečkoga sućno razlikuje ne

samo oblikom, nego i sađržmom , zato držim vatikansk i rukopis

Husov a putopisa za drugo znatn o razšireno i dopunjeno izdanje. T o

je n arav no, da je putopisac za 17 godina, za koje je prvi rukop is

od drugoga dobom razm aknu t, imao dosta vrem ena svojem puto

pisu razmišljati, pa nedostatke i pukotine prvoga rukopisa u dru

1

Ersch u. Grober, II. Sc e, 12. Bd., S. 20 3. Horanvi op. . .

186 — 192. Czvitingerius op. .

2

Buclnć se tvrdi Ersch u. Gruber, 1. c ) , tla su bili pozuiji Ugri

prezimena Huszthy rodom iz mjesta Huazth trgovište u marmaroškoj

županiji, na utoku Nagyaga u Tisu), moguće je, da se rod Husov u to

mjesto preselio i prema imenu mjesta promicnio svoje prezime.


6/69

G J U R O H Ü S ,

121

go m izp ravi t i i dop uni t i , od nosno svoj pu topis d rug i pu t savršeni je

iz rad i t i i z a š tampu pr ipravi t i , a toga drugoga sa s tavka pr iep i s j e

va t ik an sk i ruk op is . Ka o što j e dakle bečki ruko pis pr iep i s p r im je rk a

kra l jeva , t ako će b i ti va t ikan ski ruko pis suvrem eni pr iep is onog a

dru go ga pre ra djen og a sa s tav ka , ko jega si j e i zvorn ik sam putopisac

na spomen i l i da l ju porabu pr idržao . Bečki rukopis sadrža je , kako

vidism o, os im po svete i pre dg ov ora , nacr t Hu sovih p utova nja , opis

Sin a ja i sve t il i m jes ta ; va t ik an sk i pako ruk op is osim svega ono ga ,

sadrža je i op i s Eg ip ta , n jegovih pr i rođnina , na roda i s t a r in a ; za t im

potanki opis indi jske vojne , osvojenje s rećne Arabi je , opis sueskoga

m ora i n jegovih oba la . On o pako, š to j e u bečkom i v a t ikan sko m

r uko p i s u j e d na ko , ope t j e u va t i ka ns kom r ukop i s u z na tn o r a z š i r e no

i dopunjeno, osobi to opis robovanja i putovanja , š to u bečkom ru

kopisu obs iže j ed va 4 s t r an ice , u va t ikansk om rukop isu zap rem a

cielih 10 l is tova.

V a t ika ns k om u r uk op i s u na p i s a o j e p r i s tup

Johannes Seccervitius,

sas tav l jen je m alo ne od samih iz reka sv. pisma, H om er a i A ri

sto tela , uz to up rav lja na št ioca njeko liko stihov a, odnose ćih se

na robovanje i pu tovanje Husovo; napokon doda je u s t ihovih nad

grobni nadpis , s a s tav l jen u s lavu , a udešen prema ž ivotu Husovu.

I va n Se c c e r v i t i u s

SeccertcUz Johann)

rodio se u V ra t is lav i 152 0 g.

te b i ja še suvremenik našega Hivsa ; pozvan za profesora u Gre i f s

w ald e pro s lavi se kao hu m an is t a i e legi jski pjesnik te os tavi više

p je sn ičk ih umotvora (ca rmina e leg iaca ) ,

1

H us pos ve t i s vo j pu top i s va t i ka ns koga r ukop i s a J e r o l im u B e č ku

L e o p o l d s d o r f s k o m u

Hieronlmo Bechk a Leo-polđsdorff),

koj bješe

za ca rev a F e r d i na nd a I . i Mak s imi l ij ana I I . . . s av je tn ik , dvo r

s k i kom or n ik i v r hov n i kom is a r u U g a r s k o j ; uz t o b i ja š e B e c k

zas luž ni sakupl jač ruk op isa . P o smr t i Beekovoj (1596 ) kupio je

car M ati ia njeg ov u sb irk u, ko ja je tim po svoj pr i lic i doš la u P ra g ,

gdje je car dvorovao. Ako je va t ikanski rukopis onaj is t i , š to ga

Hus posvet i i l i pr ikaza Bečku, te . se na laz io u zbirc i Beekovoj ,

odn osn o u sbirc i i li knj ižnic i ca ra M ati je : tada bi mog lo bi ti vje ro -

va tno , š to je već l iač ki nas lu ć iva o (Neve n g. 185 8, s t r . 5 04 ) , da

su Šv edi za t r idese tgodižujega ra ta t aj rukopis s mno gimi drug imi

u svoju do m ov inu po niel i , a to bi bio najv jerov atnij i pu t, kojim

1

životu i cijelih Ivan a Secc crvitia potanje Joh . II. Zed ier « Uni

versal-Lexicon aller Wissenschaften u, Künste, Leipzig 1748, Bd. XXXVI

S. «50.


7/69

122

P . M A T K O V I C ,

je vatikan ski rukopis dospio u posjed kraljice Kris tine , a po njoj

u vatikansku knjižnicu. Pu topisac u posveti navodi i raz log , zašto

posvećuje svoje djelo tako m ožnom u go spo din u; naime pošto je

Beck za svojih mladjih godinah, m ožda Hu sovom ponuk om , m noge

zemlje proputovao , veliko tim izkustv o stekao i mn ogu vjersku

spomen sa sobom donio: tim hoće Hus da ga ohrabri, da i Beck

svoja putovanja još bolje opiše. U z to je H uso va želja bila, da

mu putopis pod zaštitom ili imenom Beckovim, toli otmena gospođina

i izkusna putnika, na sviet izadje

sub nomine tuo in lucem prodire) ;

je r će se tim, veli putopisac, njegovo djelo više uva žav ati i više mu

se vjerovati. Nu ipak se Husu želja neizpuni, pošto mu putopis, kako

gore primietismo, štampom svjetla neugleda. Predgovor na čitaoca

obične je sadržine , nep rnža ništa osobita, što bi valjalo i zt ak nu ti;

u oba je rukopisa suštinom isti, s tom ipak razlikom, da je u va

tikanskom rukopisu ponješto stilisticki razširen.

Pre lazeć sada na ocjenu Hu sova pu topisa, koji će se kao izvor

i prilog ovih mojih studijah u X I I I kn. „S tar ina naštam pati, razli

kujem u njem dvie glavne česti; naime a) pripoviedanje putopiščevo

njegovom robovanju i putovanju, pa b) opise njekojih Husom

proputovanih krajeva. Buduć je prva čest ujedno glavni dio puto-

piščeva životopisa, koj se ned a od putovanja strogo razlu čiti, za

to mi valja uzeti oba zajedno, jer u putovanjih se zrcali i životo

pis Hu sov. Buduć da povrh onoga što je u putopisu životu H u-

sovu na ništa se obširnijega nisam mogao u knjigah onoga i po -

znijega vieka H usu nam jeriti, za to mi je glede životopisa jedini

izvor sam Husov putopis, koj ću ovdje potanje ocieniti, te suvre-

menimi izvori i drugimi putopisi po mogućnosti razsvietliti.

I. Robovanje i putovanje Grjure Husa.

Robovanje u Carigradu.

„Go dine 1532, kada je tu rski car Su lejm an s velikom i silnom

vojskom udario na ugarski grad Kisek Kewzegh), njemački zvan

Guns, ležeći na medji A ustrije, pa zlo prošav vraćao se kući prek o

Slavonije Sclavonic/,), presladke moje domovine; poharavši mnoga

mjesta i razselivši na ro d, medju m nogob rojnim robljem dopao

sam i ja sužanjstva, te na prečac bjeh odveden u Carigrad. Pu no

sam ovdje podnio muka, mnoga bičevanja i druga nasilja, jer sam

četiri godine u dvoru tadanjega vrho vnog a carskoga blag ajnika ili


8/69

G J Ü B O H U S .

1 2 3

d e f t e r d a r a , z v a n o g a Š k e n d e r Če l e b ij a

1

, kukavno i kao na j j adn i j i

i na jp rez i r an i j i rob p ro ž iv io . O vak o poč iml je H us svo je p r ipov ie -

d a n j e , k a d a i k o j o m p r i l i k o m b j e z a r o b l j e n i u Ca r i g r a d o d v e d e n .

Ov o s e k r a t k o p r i p o v i e d a n j e Hu s o v o u g l a v n o m s l a ž e i s a đ o g o -

d ja j i on og a v re m en a . J e r spas ivš i Nik o la Ju r i š i ć go d . 1532 svo

j i m j u n a č t v o m Ki s e k , a t i m m o ž d a i Be č , p ri si lj e n b i S u l e j m a n

n a u z m a k . P o š t o j e t e ž k o m m u k o m i j a k i m i g u b i t c i p r e š a o D r a v u

kra j Mar ibora , udar i pu tem n iz r i eku , pa s e p rovuče uz gub i t ak

p r t l j a g e k r o z m u č n i k l a n a c m e d j u Z a v r ć e m i V i n i c o m ; p r o š a v k r o z

V a r a ž d i n i t a m o š n j e m o č v a r e , n a m j e ri se z a Va r a ž d i n o m n a Ra-

sinju

2

,

gd je s a g ra d ića (va l jda Opo ja ) pogodi t ane Ša ba na , b ra ta

def te rd arova , i ub i j e ga . T o ga r ad i r az ja ren i Tu rc i ud are na Ra -

s in ju i spa le ju , g rad ić r az ore , na rod pokol ju , ono m alo š to p r e -

os ta odvedu u robs tvo, a medju nj imi i Husa. '

4

Na to odiel i se

su l t an od ve l iko ga v e z k a ; ona j udar i s g lavn im od je lom vo j ske na

Ko p r i v n i c u , V i r o v i ti c u , P o ž e g u ; I b r a h i m p a k o s o s t a lo m v o j sk o m

na Kr iževac , Čazmu i Ve l iku , a oba se od je la k ra j Biograda ope t

s a s t a d o š e . Ko i j m j e p u t e m Hu s s T u r c i o d Ra s in j e d o B i o g r a d a

i šao , toga nepomin je . U obće š t e t a j e , š to Hus nepoda je op i sa pu ta

do C ar ig rad a , j e r ona j u dn ev n ik u Su le jn ian ovu (H am m er 1. .) v r lo

j e m r š a v o n a c r t a n . Ko l i k o j e o n e g o d i n e p r e t rp j e l a H r v a t s k a od T u

ra k a , r aza b i r e s e i z j e d no ga p i sma na kap to l zagre bačk i , p i s ana g .

15 32 u S ta ro j Le nd av i , š to ga navodi M arce lov ić* ; tu s e ve l i, da se

dese t ina za p roš lu god inu nemože p la t i t i , poš to su Turc i sve un i š t i l i ,

te se l jake koje zat uk l i ko je u robl je odvel i . — H u s naz ivajuć se

R a s i n j a n i n o m B asciniensls, de Bascinia), b ješe bez sumn je rod om

iz Ra s in je , a S lav on i ju ( t ad an ju gorn ju ) , ko j imi s e imen om ond a

1

Šken der Čelebija, ka o ministar financija svojim bog astvom vrlo

mog uća o sob a; jedini , koje ga se bogastvo poređjivalo s bogastvom ve

zira, pače i velikoga vezira. Ham me r op. . Bđ. III . p. 144 .

2

Razina spominje se medju župami z agrebač ke biskupije ođ god .

1 3 3 4 .

i 1 5 0 1 . Tk alčić, Monum. episcop. zagr . t . I I . p. 9 1 . Star ine,

IV . 2 1 3 . Tu je bio sam ostan božjaka, a nedaleko s tar i grad Opoj.

Kreel ić , Not . prael . p . 452.

3

pov ratku ili uzm aku Sulejmanovu poslije obsađe Kiseka gl .

I š tvanfi , op. c it . 11 5. Ka tona, h is t . cr it . t. X X . p . 22 8— 23 7. H am

m er, Gesch ., I . Aufl. . II I. p . 1 1 8 — 1 2 1 . Zinkeisen, Gesch. . II .

7 3 2 . Dnev nik Siüejmanove vojne u Hamm eru, op . . I II , 665-, po

vra tak k roz Hrva t sku pag . 669 .

4

Rukopis Marcelovićeve kronike u biblioteci kaptola zagrebačkoga.

Krče lić, his toria ccclesiae zag rabi ensis , p. 21 8,


9/69

124

J>. MATK.OVIC,

z va l a H r va t s ka m e d ju D r a vo m i K u pom , z ove s vo jom p r e s l a dko m

d o m o v i n o m .

1

K ad a se je H u s rodio , svom uzgo ju, svoj ih ro-

di te l jih , i li kol ik o mu bi lo go din a ka da ga zaro biš e , sve m tom

niš ta nekazu je . Sam o nav odi , da j e i zučio l a t insk e na uk e u Peću hu

Quinque ecđesiis), od ku da se malo p r i je svo ga zaro bl jen ja po

vra t io bio, a to j e sve , š to pr ip ov ieda H u s svojem ž ivotu i

svoj ih odnoša j ih pr i je nego ga zarobiše .

N aš putop isac opisuje nad al je svoje nevo l je , k oje za če t i r i godin e

u C a r ig r a du p r e t r p i . D o z na vš i go s p od a r , n a s t a v l j a , da j e do -

n jek le v ješ t l a t inskomu jez ik u , pred ade g a svoj im sveće niko m i li

uč e n j a kom , da ga na uč e m u ha m e do vs k e n a u k e ; na da o bo s e , da

će ga na ta j nač in lasni je zave s t i i li pr in uk at i , da K ris ta za ta j i .

N a ovo potonje primjećuje pu to pis ac : „promiš l ja juć i da na uk onim

slabo kor is t i , koj i ga va l jano i na prav om mjes tu nez naju up ot re-

b i t i ; napo ko n vol io sam niš ta nerad i t i s t ras t im za vol ju, ne go u de -

s it i svoje s tva r i r az sudu um a , t e zam e tnu vš i vrem eni tu t a š t inu , vo

lio sam prav o i vjekovi to b laže ns tvo že l i ti i t ra ž i t i . N aš pu top isac

bijaše dak le tvr d u vjeri , kojo j osta i p osli je vje ran , te n eh tjed e

nik ako pr ionut i uz k or an ; a da se os lobodi od na uk a , ko j i p re -

ziraš e, zam oli , da bi mu se dop usti lo na uči t i svi rati , pa po ći u

vo jsk u, je r se na da o, da će doći u pril i ku za u teći i t im se od

s i lničkog a ja rm a os lobodi t i . Po š to su mu s tv ar i po vol ji i š le , bi jaše

prep oruče n ca r skom u vrhov nom u sv i raču , ko j j e imao kuć u u su

s jednoj Gra la ti . Al i i ovdje se je m ora o s m no gim i nev ol jam i bo

riti ,

nu miš l jenje na uspjeh od lu ke , ve l i , uz dr ža va lo ga u svih t ih

nepr i l ikah , š tono k až u : „na da nag rad e umal j iva la j e s ilu b iča .

N a skoro pomol i se Gj urg ju na da s lobode . U ono doba , na im e

1533 godine , od pr i l ike mjeseca ru jna (kako navodi ) došao je

Sule jm anu s ve l ik im s ja jem pos lan ik u ga rsk og a kra l ja Iv an a Za -

pol je , na ime St jepan Verböcz i .

2

T u se s je ti puto pisac i Lju de vi ta

G r i t t i , na r a vnoga s i na m le t a č koga duž de A ndr i j e

3

, ko jega Turc i zvahu

1

U rukopisu bečke dvorske knjižnice na vo di : „Sulimanus — — per

Sclavoniam,

in qua ego hi lucem prodii et educatus sum

(patriam meam

dulcissimam), iter faci

endo

etc.

2

Poslanstvo, što se ovdje spominje, poznato je iz historije pod ime

nom Lask ijeva poslanstva, koje od asla kralj Iv. Zapolja u Carig rad.

tom poslanstv u potanje raz prav i ja Ištvanfi, op. c. p. 1 1 9 ; Zinkeisen

II,

7 4 0 — 4 8 ; Gcrvay, VI, -IG. Po ovih izvorih poslanstv o nije stiglo

u rujnu nego u srpnju u Carigrad.

3

Hamm er, op. c . I I I , 73, 93 , 97, 10 , 126, 136, 22 3.


10/69

G J Ü R O H U S .

125

Frenk begh t . j . gosp od in ili s in t a l i j anskoga porek la , ko j

j e b io u ve l iko j mi los t i na dvo ru tu r sko ga

C ä

r

Rj £1

deb el i pr i ja te l j

I b r a h i m a p a š e , S u l e j m a n o v a l j u b i m c a i š u r j a k a .

1

Po š to je čuo

da je V erb öc zi doša o, ta jno se njemu došul ja i zam ol i , da ga,

ako m ože , iz tu r sk ih ru ku os lobodi i u svo ju d ruž inu p r im i . V er -

böcz i mu na to od go vo r i : „k ad bi i h t io , nebi ga pod nikoju e ienu

odk upi t i mo gao , j e r j e rob ve l ikoga gospodina , ko jem u ne t r eb a

nov aca i neb i ga h t io d a t i . Posav je tovavš i s e s V erböc z i j cv im a

d v i m a u k u ć a n i m a i n j e k i m d o k t o r o m Hi e r o n i m o m A d u r n o m , r a -

za br a , da će moći , ka da se pos la ns tvo svrš i , potajno i kr ad om

s nj imi pob jeći . Do čim se je je dn u veće u nj ihovih kol ih sakr io , k re

nu še u ju t r o na d an 10 00 0 djevica (2 1. l i s topada) i s t igoše t r i

d a n a p r i j e Ka t a r i n i n a ( 2 2 . s t u d e n o g a ) d o S m e d e r e v a Spender obam),

v r l o t v r d o g a g r a d a k r a j D u n a v a n a p r o t i U g a r s k o j

2

, a s njimi za

j ed no i ca rev i pov je ren ic i Cijaroglar), koj i prat i jahu V erb öcz ia ,

da ga čuva ju i svagd je mu ž ivež p r iba ve .

3

B u d u ć d a H u s o v i p r o

goni te l j i , odas lani od Skender Čelebi je u pot jeru , n isu se usudi l i

s tavi t i ru ke na njeg a, n i ti na pu tu , n i ti u kol ih , m iš l jaše , da je

pos l ij e v i se dne vno ga pu to van ja i zm akn uo svako j opasnos t i , i da

ga n i tk o v i še neće p ro gon i t i . N ego poš to j e s n jeko l i c inom u

Sm ed ere vo n a svoju nes -eću u nišao , poviču tu rski prog oni te l j i ,

da j e usk ok i rob ve l ik oga de i ' te rdara . Po t i snuv da k le U gr e na

s t ra n, nav al iše na njeg a i uhv at iše g a ; izbivš i ga , oko vaše ga

u ok ov e i pre da do še ga s t ra ža rom , koj i ga u l ju toj z imi uz sva

ko jak e pso vk e i pog rde ope t na kon ju u Car ig rad dovedoše i u

tam nicu bac i še. M cl j u t im mu je b io već pom enut i gosp oda r s Ib ra

him paš om na vojnu na Pe rzi ja nc e pošao, a car je još u Ca r i

g ra du borav io , čeka juć p ro l j eće . O nda j e zapov jed io d vor sk i na-

m j e s t n i k Ј ј , da Plu sa za njekol iko dan a izvedu iz tam nic e

p a o dsud ivši mu sud, dad e ga pova li t i i po dvojici n a sv ak oj

s t r an i nemi lo ba t ina t i . Napokon ga po lumr tva os tav i še . Drug i dan

nez ado vol jn i š to još ž ivi , u v i se m u s topala u osobi to orudjc š to T ur ci

z o v u falaka , pa ga ov ak o nem ilo po tab an ih iz lupaše i na t l ih os ta-

1

Ha m m er, op. . I II , 32, 39, 5 3, 58 i đr .

2

postan ku Sm ederev skog a gra da gl . Č. Mijatovie: Despot Gjuraj

Branković , Biograd 1880 I , 160

185 .

3

Verböczijevo poslanstvo putova vjerovatno od Carigrad a do Sme

dereva onim putem , koj je pozn at iz Broqnierova putovanja. Rad . k nj .

X L I I , 1 6 8 — 1 7 3


11/69

126

M A T K O V I Ć ,

više. Pošto se nješto oporavio, silom ga obrezaše i opet vrhovnomu

trubljaču, gdje i prije bijaše, povratiše-

Dalje pripovieda H us Sulejmanovo j vojni na Perzijanc e (od

g. 1533 do 35), ob osvojenju B agdada (Bab ilona) i smrti defter-

dara, svojega gospodara, Sk enđ er Čelebije. Pre m da H us nije kod

toga rata sudjelovao, upliće ga zato u svoj putopis, da dokaže,

ka ko je po smrti defterdarovoj zamienio gospodara, pošto bi uz

dru ge defterdarove robove Ibrahim u paši dopitan. B uduć da se ovo

Husovo pripoviedanje vojni perzijskoj osniva na tuđjem pričanju,

za to, kraj sve kratkoće, nesudara se svagdje sa suvremenimi iz

vo ri. Perzijski rat trajao bi po H usu do četiri godine, a po izvorih

nije trajao ni pune tri godine, naime od jese ni 1533 do konca 15 35

godine, jer Sulejman se 8. siečnja 1536 sa slavjem u Carigrad po

vratio.

1

Hus pripovieda, da je Skender Čelebija na vratih bagdad

skih obješen, a Ha m m er (op. . . 156) po turskih izvorih tvrd i,

da je na trgu u Bagdadu pogubljen. Povod padu defterđarovu

nebi izdajstvo, kojim ga neprijatelji po pripoviedanju Husovu obie-

diše, nego spletke velikoga vezira, koj ga potvorio, da je htjeo

oplieniti vojnu blagajnu.

2

Pobjeda, održana nad Perzijanci, bi sjajnimi svečanostmi u Cari

gradu proslavljena, koje se svaki put držahu, kad god su Turci

osvojili koju zemlju ili neprijatelja pobiedili.

3

Ove svečanosti, koje

su osam dana tra jale, opisuje H us dosta obširno , pošto je kod njih

kao trub ač sudjelovao i sve gleda o. On jih vjerov atno za to opi

suje, ne samo što jih je prvi put vidio, nego da p rikaže raz ka-

1

Zinkeisen, Geschichte, Bd. II . 750, 75 1, Potanki opis Sulejma-

nove vojne perzijske u Hammeru, op. c. III, 140—159.

2

Potanko pripoviedanje padu đefterdara Škender Čelebije u Ham-

mera (op. c. p. 144), ođkuda se razabire, da je defterđar imao do

6000 robova, a 300 jih je nosilo zlatne kape Ovoliki broj robova držao

je za to, da ima u zalihi mlađih vrstnih ljudi, kojimi je popunjavao

državne službe u dvoru i vojsci, a osobito je zaštićivao one, koji se

duhom i hrabrošću odlikovahu. Sedam od njegovih robova popelo se

vremenom na čast vezira i velikoga vezira, a međju timi bijaše i Mu

hamed Sokolović, posljednji Sulejmanov veliki vezir kod osvojenja Sigeta.

3

L. Bassano (Zadranin g. 1550.) opisujući navade i život Turaka,

govori veselju i svečanosti, „che si fa tornanđo il gran Turco dalla

guerra." Veselja traju dan i noć, a Židovi u Brusi i Jedrenetu pjevaju

„osanna beneđetto il Signor nostro Sultan Sulejman sach ", prostirući

novo skupo sukno po ulicah, kojimi je sultan na konju prolazio, M. Fr.

Sansovino, Historia universale đell' origine et imperio de' Tu reh i. Ve-

nezia 1582. fol. 53.


12/69

G J U R O H U S .

127

lašenos t , r azb lud e i svak ojak u razu zdan os t , u čem se T ur c i s k r

šćani na t jecahu . Opisavš i skr le to m o kićene kuće i r az ne nad pise u

s l ikah i s t ihov ih, up ora vl j a na sve to na š nab ožn i pu topis ac svoje

m or a ln e iz r ek e i opo me ne, pov adjene iz sv. pisma, osobi to iz knj ige

C r k v e n j a k a i J e z d r e .

Po što je H u s opisao svečan ost i , pr ipov ieda da l je päd u i sm rt i

Ibr ah im a paše , šur jak a su l tan ova . I ovo se pr ipoviedanje osn iva

na pr ičan ju, k ao š to se on da govo r i lo toj sgodi u Car ig rad u.

N aš putop isac i z ti če vr l ine i popu la rnos t Ibrah im ovu i p r ikaz uje

ga kao n jeko ga m učen ika , ko j b i svojih zas luga rad i i s a neza

hva lnos t i su l tano ve pos t ra dao , sporedju juć i ga s Pa rm enio no m i

drugim i sl i čn imi h i s tor ičk imi pr imje r i . D a se H uso vo pr ipovie

danje osn iva na pr i ča nj u , v id i se od a t l e , š to navod i za uz

ro ke Ibr ah im ov a pad a raz no vrs tne pr i če ; osobi to , da j e b io kao

G r k ta jnim krš ćan ino m , da je prot i sul tan u ta jno dopis ivao s carem

K ar l om V . , a t a p i sma b i u lovio Ba rba ro sa , nap oko n da je pro t i

su l tanu snovao , uč in ivš i dap ače s Pe rz i jom ugovor . S uv rem en i pa ko

izvor i tv r de , da n i je b i lo i zda j s tvo povod Ibra him ov a pada , neg o

n j e gova p r e m og uć no s t ; n i t i j e I b r a h im , ka o š to H u s na vod i , u

dvo ru pogu bl jen , g lava mu odrubl jena , v eć j e u se ra i lu n jeke noć i

rarn asan a n as i lno zada vl jen i u Grala ti u drviš kom sa mo stan u po d

d r v o m p o k o p a n .

1

Tu pr ihvaća ope t naš putopisac pr i l iku , da upo-

rav i n jekol iko iz re ka s ta r ih p je sn ika n a to m rzk o nedje lo , pače

up ora vl ja njeku tu rsk u pos lovicu, kojom se s luže u s l ičnoj s go di .

„Ne rnož e se i zk aza t i , p r imjećuje , „ ka ka v je s tr ah i t r epe t onda

svimi zavla da o . Za t im se poče lo prop i tk iva t i za obraz ovan i je ro

bov e , med ju koje i H u s spad aše , te je bio po t reć i pu t , ka ko ka že ,

ivveden i u ca r sk u s lu žbu pren esen , 1536 god. S preos ta l im dak le

Ibra him ov im blag om prodje i H u s u v la s t su l tanovu. N aš putop isac ,

č ini se , da i ova j pu t za to go vo r i obš irni je sm rt i Ibr ah im ov oj ,

da po ka že , ka ko je po sm r t i ovoga napo kon prešao u v la s t su l

t a novu .

M alo za t im podie l i m u sul tan s lobodu pa i pl ać u; nu ka ko se

vidi ,

n i je smio iz Car igrada . I tu uporavl ja putopisac mudre reče

nice i s jeća se pr e t rp l jen ih m uk a. Po š to je s lobodu s tek ao , ve l i ,

„ž ivo se s jeća leda i s tud eni , žes tok ih biča i težk ih oko va , š to je

za če t i r i godine robovanja podnosio, sve mu je to lebdi lo pred oč ima,

pa je razmiš l jao, na koj i nač in ž ivl jenja da se dade .

1

Opis pad a i smrti Ib rah im a paše u Ha mineru, . III , 159— 1 6 3 .


13/69

128

P .

M A T K O V I C ,

Put u Egipat.

Po s t ig av s lobodu , bio je malo za t im uz bol ju plaću kao t ru ba č

na jm l je n od n j e koga a r a ps kog a ka pe t a n a , ko j b i ja š e iz E g ip t a

s brod ovl jem došao, pos lan iz A lek san dr i j e , da se obavies t i indi j

skom ra tu , što ga j e T u rs k a na Po r tu ga lce p r ipr avl j a la ; č in ilo bo

se Su le jm anu , da kap e tan mo že umo m i sav je tom kor i s t i t i , j e r j e

bio inače glasovi t A rap in, koj j e imao ta jno pr i pr av l jen u od luku

c a r e vu odn ie ti pa ši ( Su l e jm a nu) m e m f i š kom u ( ka i r s k om u) -

1

P oš to

j e H us doz na o , da s e ka p e t a n v r a ć a p r e ko o tok a u E g ipa t , p r i e -

dje k njemu za tru bač a, ne ba š već e pla će rad i, i li zato , š to je

rad u E gi pa t pu tova t i , nego š to se nada o , da će moć i iz o to ka

lasni je izmaći . Nu ka d su s tigl i na o tok C hios i Ro d, dogo di lo se

drug ači je , ni t se mo gao skloni t i , ni t i uk lon i t i , je r g a rav nim pu

tem do vezoše u Alek sand r i ju . On dje su rad i prom jene z raka po

stajali , a da se oporave, svi su počivali i odmarali se , jer onaj ka

pe tan b i jaše vr lo bog a t , ima juć i u pred gra đju svoju kuć u , pa i zo

bi l je svega . Onda su na devah obnoć putoval i i s t igl i u grad Bo-

setu

2

, ležeću na obali N ila , i—5 mi l ja da leko od Al ek san dr i je ;

tvrđj icu pako Da m ietu vidio je na l ievoj s t ran i iz da lek a . T u je u

Roset i krasno kupal iš te na obal i Ni la , gdje se oporavl ja ju i okre-

p l ju ju kupan jem um oren i žegom putn ic i . I z Ro se te pre vezo še se

po Ni lu u Kairo

1

, k ak o ga Tal i jan i zovu, a la t insk i se zove Mem

phis,

Tu rc i pako u svojem jez iku zovu ga

Miszijer.

Ovo je ve-

1

Kapetan neznana imena možda je

Selman Reis,

koj se otisim po

Suiejmanovoj zapovieđi s brodovljem iz Snesa; križajue uz obale Ara

bije imao je tamošnje ustaše kazniti i ime Sulejmanovo razg lasiti do

krajne južne međje Arabije . Sr, Hammer Gesch. Bd. III , S. 207.

2

Opis Rosete u Leona Afričanina, Descriptio Africae, p. 6 7 8 — 6 8 0 ;

ed. Lugduni Batavorum 163 2. Breu ning, Orientalische Reise

;

Strass-

burg 1612 , S. 12 9— 13 5. W. Heyd, G eschichte des Levantehanđels

im Mittelalter, Stuttgart 187t), IT, 436, 448.

3

Opis puta međju Aleksandrijom , Rosetom i Kairom po daje Breu

n in g p . 1 2 7 — 2 9 , 1 3 2 - 1 4 0 . H e yd II , 4 3 6 .

4

„Sta t

Miser

und haissents die cristeu Ca ir. I. Sch iltberge r, Rei

sen, München 1859, S. 117, 121 Missr (Kairo ), Ham mer, Gesch. B.

I I I ,

S. 153. Opis Kaira obširno podaje Leo Afrićanin, p. 6 8 4 — 6 9 4 .

Breuning, p.

4

— 1 5 2 .

Znamenitost Kaira glede trgovine, gl . W.

Heyd , Gesch. des Lev antehan đels , I I 6 3, 43 4, 44 7. , 53 3. Röhricht,

op. . . 37 Nota 8. 28 5. — putovanju medju Aleksandrijom i

Kairom u XV i XV I stol . gl . Heyd, Gesch. des L eva nteh anđ els , II ,

4 3 6 — 4 4 0 .


14/69

G J Ü E O H U S .

129

l ik i s ja jan gra d, kara o s t igoše za t r i dana pos li je po lazka iz A le -

k s an d r i j e .

U E g ip ta ž ivl jaše puto pisac dvie god ine, dok ni je brodo vl je na

Crv eno m m oru sag rad jen o i p r i red jeno b i lo za vo jnu ind i jsku . Za

to vr iem e više pu t i su noćju pu toval i s ka pe tan om , i to rad vr u

ć ine ; sun čan e žege i nes taš ice vode od j ed no ga mjes ta do d ru go ga ,

s ad C r v en o m u mo r u , g d j e i maš e k ap e t an n ad z i r a t i p o p r av ak

brod ova , sad u A lek san dr i j u radi obi te l j skih posala .

Ovo bi bio

kr a t ak op i s pu ta H us ov a u Eg ipa t i moru c rvenomu , kao š to

ga je sam na cr ta o. Al i ovaj opis je to li ja k o obćeni t , da zao s taje

g le de op i sa pu ta i za d ru g ih s uvrem enih pu top i sa .

2

U to v r i eme

upozna se Hi ts u Egiptu sa s tar inarni , običaj i , s tanovnici i pr i ro

dom te dre vn e zem lje , svem tom podaje pose bne opise .

Put u indijski rat.

P robav iv dak le Hus u Egip tu „dv ie god ine dana , navez l i su se

na Crve no m or e . T im poč imlje naš pu top i sac svo j opi s pu ta u

indi jski ra t . O vaj je ods jek putopisa najzn am eni t i j i , jer tu gov or i

H us kao sv jedok , sud jelovavši u tom ra tu kao t rub ač na paš inom

brodu. Poš to su zapadni izvor i za tu his tor i j sku sgodu dos ta

1

Hu su suvremeni opis puta od K aira Suesu priobćuje Ram usio

(Delle navigationi et Viaggi, p. 324)

put bi bio dug 80 (tal.) milja,

a na njem neima ni kuće ni vode, a traje tri dana.

2

Petar Belon, znameniti francezki učenjak, liečnik i humanista, pro-

putova podperom kardinala Tournona Grčku i Iztk g. 1546—50.

Pu tnik odlikuje se pronicavim duhom, oštrim sudom, velikim darom

mo trenja, obsežnom i temeljitom učenošću (Jack. Bibliothek der wich

tigsten See- u. Lan dreisen , (Sriecheulaml 5. Th ., I . ., . 6 2 — 6 4 . —

Nouvelle biographie universelle, t . V. p. 295—99). Rezultate svojih

naučnih putovanja priobći Belon u djelu: „Les observations de plu-

sienrs singu larites et chosen mem . trouve.es en Gr Aste etc. Paris

15 54 . Ovo djelo posvećeno rečenomu ka rd ina lu, mecenu naučnih

poduzeća, doživi više izdanja (u Parizu i Antverpenu). Meni je pri

ruci bilo prv o izdanje iz c. dvo rske knjižnice beč ke. D jelo spad a med ju

najizvr.-tnije. najb og atije i najrjedje pntovan jili po onih kra jev ih, a

putnici, osobito pa les tin sk i, pozivlju se još uza sve XV II. stol. na

Belona, kao pr vi i znam eniti naučni izvor on oga doba. D jelo j e po

sadržim ponajviše prirodopisno, u njem ima znamenite gracije za hi

storiju prirodopisa. Putopisac nije samo svojim znamenitim djelom obo

gatio prirod op is, već raz pra vlja i starinah, etnografijskih, političkih

i đr. odnosajih prop utov anih zem alja. 0 putova nju i znam enitostih

Egipta i gradovih Aleksand

r

j j

e )

Roseta i Kaira gl . p.

9 1 — 1 2 1 .

ß .

J . A. LV- 9

http://trouve.es/http://trouve.es/http://trouve.es/


15/69

130

P . M AT KOVI O,

osk ud ni , t im je ovaj ods jek s h is to r i j sk og a gled iš ta zn atn i j i , a i u

geograf i ] skom pogledu p ruža znameni t ih poda taka . Pod k ra j ovoga

ods jeka poz iva s e H us za po tv rd u svo jega p r ipov ied an ja na sv je

dočanstva njekojih MletČana, koji su bil i od pri l ike u is to vrieme

porad i r azm i r i ca za jedno s dov ezen om robo m u A leksa ndr i j i za

us tav l j en i i u onu vo jnu od vuče n i da vu ku b rod ove „T o ne ka p r i -

poviedaju r ječi t i j i " , pr imjećuje naš putopisac , „ jer ja n isam tamo

pos lan da pišem nj ihove đogod jaje , te sam sv e jed na ko sam o smi

š ljao ka ko bih ute ka o. " Ovoj pr im jetbi m oglo je to po vod dat i ,

š to j e H us m ožd a spaz io , da j e da n od zarob l j en ih M le tčan a dnev

nik vodi . Za is ta od ne zn an a pisca ima putopis to j indi jskoj

vojni , a naslov mu je

o v a j :

Viaggio di un comito Vemziano, da

Alessandria a Diu.

1

Ne zna n i p r ipov ieda , ka ko su god . 1537 ,

ka da se T ur sk a s Mle tčan i za ra t i l a , zau s tav l j e ne u A leksan dr i j i

m l e t a č k e t r g o v a č k e g a l i j e , k o j e z a p o v i e đ a š e k a p e t a n A . Ba r b a r i g o ,

t rgov ina zap l i en jena , a t rgovc i i m orn ar i za rob l j en i . I zm edju za

robl jenika izabraše one, koj i su bi l i za s lužbu sposobni , a medju

n j imi b i jaše i nez nan i pu top i sac , t e j ih 5 0 na j ed an pu t odp rav i še

u K ai ro . Tu j e Su le jman pa ša i zmed ju n j ih izab rao topdž i j e , ve

s lače, tesare i grad i te l je bro do va te j ih od prav io u Su es , da po

m ogn u poprav l j a t i i p r i r ed j iva t i b rodovl j e za vo jnu ind i j sku . N e

znani putopisac vodio je na tom putu dnevnik, b i l ježeć š to se

dne vice na tom pu tu dog adjalo . U z opis pu ta i vojevanja dodaje

uz gr ed svoje bi l ježke i op azk e na va da h i običaj ih indi jskih , v iše

š to je čuo, nego š to je sam motr io i l i izkus io . Joannes de Castro,

s lavn i por tug izk i vo j skovodja , p ra t i j a še g . 154 0 na C rven om m oru

Stjepana da Gama, ko jem u b i na lo žen o , da spa l i tu r sk o b rodovl j e ,

š to se u Sues u g rad i lo , da š t e t e na na ša P or tu g iz om u Ind i j i.

t o m p u t u n a p i s a J o a n n e s d e Ca s t r o z n a m e n i t i d n e v n i k , u k o j e m

po đa va najs tar i j i f iz ikalni opis C rv en og a m ora , a m jes ta opisuje

uz oba lu a f ri čku , doč im H u s i ne zn an i Mle tean in pona jv i še uz

1

Venezia in časa dei figlivoli d

Aldo 1543, in 8°, a p. 54. —

Ve nezia, 1 54 5. Studj bibliografici biografici sulia storia del la geo -

grafia in Italia. Roma 1875. p. 155. — Meni je rabilo izdanje Viaggio

scritto per un com ito veneticm o, che fu condoto prigione dalla citta

de Alessandria fino al Diu nella India, col suo ritamo, poi a l Cairo

del 1538) u dragocjenoj sbirci Ra m usije vo j: De lle uaviga tioni et

viaggi;

eđ. III , V enetia 156 3, vol. I . fol.

2 7 4 — 2 8 1 .

— A. Gubernatis ,

Storia dei viaggiatori i tal iani nelle Indie oriental i , Livorno 1875, p. 23.


16/69

G J U K O H Ü S .

1

3

p r i m o r j e a r a b s k o .

1

Mi ćemo tu na jpr ij e p r iobć i ti p r ipov iedan je H u -

sovo vo jn i ind i j sko j , pa ga pored i t i s pom enut im pu top i som ne

zn an a M l e t čan i n a , a r az s v i e t l it i s d n ev n i k o m J . d e C as t r o , d r u -

g im i suv rem enim i p isci i s i z točn imi i zvor i u Ha m m er a (Gesc h .

I I I , 2 0 9 — 2 1 1 ) .

„C rven o m o re , nas tav l j a H us , „n i je c rveno , n i t s e od d ru g ih

raz l iku je bojom , ka o š to većin a mis l i , da se njeg ova vod a crve ni .

E v o t o m u j ed i n o g a u z r o k a . N a n j eg ov i h b reg o v i h ima mn o g o

c r v en o g a m r am o r a i c r v en i h g r eb en a , p a k ad b u r a i p l ima mo r e

u z b i b a , č in i s e v i še p u t a , k ao d a j e mo r e p o c r v en i l o . B a r t h em a

( g .

1506) i A. Corsal i (g . 1517) tvrde

2

, da se Crveno more bojom

od dru go ga m ora neraz l iku je , a Ram us io p r imjeću je ( I . , 334) , da

je c rveno , š to j e zeml ja na oba lah p rema Suesu c rvenkas ta . I . de

Ca s t ro pa ko na vo di , da ime Crv eno ga m ora n i je pos ta lo od bo je

vod e i li breg ov a mu , neg o od koral ja , ko j i se nala ze u m oru

o d S u ak en a ( S u aq u en ) d o Ko š e i r a ( A l co cer ) n a p r o s t o r u o d 1 3 5

mil ja ( leu ca rum ) u dul j in i . K oral j i ods ievaju , ka da j e voda bis t ra ,

crv en om bojo m . O nd je pa ko , gdje su biel i koral j i , voda , č ini se , da

je ze lena od b la ta i li m ors ko ga b i lj a , ko je one kora l j e p rek r iv a .

3

H a r a n t a

4

, B r e u n i n g

5

i mno gi d rug i t adan j i pu top i sc i navo de , da

je Crve no m ore za to c rveno , š to su mu bregovi i sus jedne gore ,

sas tav l j ene od c rve nog a m ram ora , c rvene . H us se dak le g lede bo je

m ora t am ošn jem u pr ičan ju p r i l agodio . Al i ono n ij e m ram or , neg o

s i lna ink rus ta ci ja soli na bre go vih i greb enih m ora, koja je žu to-

c r v en k as t e b o j e t e n a l i č i mr amo r u .

6

„N ap o k o n po zap o v ied i c a r e -

1

„Joan nis de Castro i t inerarium maris rubri seu sinus A rab iei .

Beckmann, Literatur der äl teren Reisebeschreibungen, Gött inge

1807 .

Bd. I . 4 2 1 — 4 3 7 . Od tolikih izdanja nam je pri ruci bio samo la

t inski izvod u sborniku A. Matthaei (Veteris aevi analecta, Hagae

1 7 3 8 . t . II , p . 1 13 — 24 3) . Za našu porabu bilo je ovo izdanje posve

dovoljno. Dnevnik opisuje crveno more i njegove obale, luke i otoke

na putu od G oe do T or a uključivo. P utop isac se osvrć e i na fizi

kal ne odnošaje m ora i na staru njegovu geografiju.

2

Ramusio, I , p. 152. 186.

3

Matthaei . op. c. p. 243, Beckmann I, 437.

4

H arra nta (g. 15 98 ), opisujući Crveno more (II , 1 19 — 12 4) na

vo di : da je crveno „od Lor cervenyck, k terež cerveny m ramor vy-

da va ji , i li „od zeme a pisku červeneho na d nč

a

,

5

Breuning (Reise, p. 181 ) tvr đi : „das rothe Meer vermeinen etl iche

sey roth anzusehen wegen des rothen umliegenden Gebirg, nemlich

bey Wiederschein der Sonnen.

0

imenu Crvenoga mora gl . Ri t ter, As ien, Bd. XI II . 2 52 — 2 6 3,

hidrograf i j i , Bd. XIV. 187—348.


17/69

32

P .

M A T K O V I C ,

v o j " , nas tav l j a pu to pisac , „započe onaj ind i j sk i r a t na Po r tu ga lce ,

koj i su bi l i malo pr i je pobiedi l i kra l j ića poganskoga , osvoj ivš i nje

gov kra l j evsk i grad , od n j ih razvan

Deu

i l i po r tugizk i

Dijo.

K a d

je ova j v idio , da nemože odol je t i nepr i ja te l ju , utekao se pona jpr i je

k paš i Su le jm anu u Mernf isu (K ai ru ) , pa on da caru, po s lavš i no

vaca , mol io j e pom oć . To ga rad i b io j e ona j ind i jsk i r a t p r ip rav

l jen, te se j e njem za dug o i to ne be z him be ugo v ara l o u

d v o r u . "

„Po s lan b i dakle Sule jm an paša s vo j skom na d an sv . Iv an a

( 2 4 .

l ipn ja ) 1538 go dine , t e j e od jedr io Crv enim m o rem ." B ro

dov l j e j e p lov i lo v j e ro va tno s j eve rn im v j e t ro m, ko j na Crv eno m

moru od svibnja do s tudenoga vlada , pače i pos l i je , te se s t iče na

s red mora (oko Dž id e ) s ju žn im v je t ro m. S tog a je s j eve rna po lo

v ina mora sa juga do lazeć im brođovom dos ta nepr i l i čna b i la . S toga

su t rgo vač ki brodo v i do lazeć i sa ju g a na po lov in i m or a pr i s ta j a l i

i t rgov ine na tova r ih kroz pus t in ju prenaša l i .

„D o bro j e doš la Tu rč inu ova pr i l ik a" , p r im jeću je puto pisac , „ j e r

ga u ra t nije vo di la to l iko duž no st pr i ja te l j s tv a , ko l iko nad a i po

žuda za p l ienom , kao š to to b iva i ko d n aš in aca . " Na jp r i j e s t igoše

u

TJioro

( T b r ) , g r a d i ć z e m l j e M a d i j a n u pus ti n j i a r a p s k o j : ne da

l e ko o d go r e S ina j , gd je j e pr i k la dn o sk lad i š te za robu , ko ja se

voz i i z Egip ta , s rećne Arabi j e i l i Ind i j e .

1

I z a m n o g o d a n a d o p l o -

više u grad

Gjida

(Dž ida ) u kame ni to j Arabi j i , ko j i p r imo rsk i g rad

b io j e v e ć p r ij e T u r č inu po d lo ž a n ; o no j e t r ž iš t e k a o i T h o r o .

2

N ap o ko n su pr ispje l i od pr i l ike u l is top adu (s ic ) u Aden u grad

1

Tor

(El .) glavna luka na jug oz apad , kraju Sinaja , na podnožju

gore, na g lasu u XV vieku kao skladište i (egipa tska) carinara za

indijsku trgo vin u; a i pri je bijaše od putn ika i geografa (Abulfeđa,

geogr. p. 30 , 147) poznata kao pristanište i tržište . Tor je tako đjer

pozn at kao najbliža luka k samo stanu sinajskom u. Na putu sa Sinaja

vidjali su putnici ulaziti u luku bro do ve s mirodijami

5

ali brod ov i nisu

bili indijski, je r su se trgov ine j u r u Adenu u egi pats ke brod ov e pren ašale .

P . Belon, op. e. fol.

-30. M atthaei o p. c. p. 2 4 2. R itter, Asien. .

XIV, 431—457, 482—517. I l eyd . Gesch . des Levantehand . , I I . 444 ,

4 4 8 , 457 .

2

Gida

današnja Džidda, ili Djiđa, trgovačko skladište za Hedžaš

medju Indijom i Eg iptom, luka Meke, pristanište arapskih trgov ačkih

i hodo častničkih kara va na, još uviek znamenito tržište (Ritter , Asien, .

XIII , 6— 30 ) . L. Bar thema (g. 15 06 ) , A. Corsa li (g 1517) i Ramusio

(XVI v.) opisuju

Ziden

kao luk u.M eke , odku đa je 40 m. udal jena ,

kao znamenito tržište i s t jecište trgovaca svih naroda, skladište trgo-


18/69

G J Ü B O H U S .

133

s reć ne A rab i je , i ondje se dugo skr iv al i , nezn ajući š to i ka ko , je r

su Tu rc i od lu ke svo je mien ja l i . Poš to j e ade nsk i k ra l j i ć za i skao

odlu ku , odas la paša p os la n ik a k a k ra l ji ću s darov i , da dopus t i b ro

dovl ju tu r s ko ga c ara un ić i u nu t rn ju luku pod i z l ikom , da se ob-

skrb i po t r eb i t im ž iveže m . O nd a j e b io Ad en g lavn i g rad „s rećne

A rab i j e , u tv rd jen ne samo po loža jem ne go i um je tnošću , imao j e

tv rđ je na v r lo s igurnom mjes tu , do ko jega se d ižu od i z toka

vr le tn e i go le p lan in e , a na n j ihovu pod anku osnovan j e s am gra d ;

imajuć i od zapada vr lo s igurnu morsku luku , a na v i sokom b l i ž

n jem greb enu i z t iče se s ju g a j ak a tv rd ja .

1

S ove tvrd je pri je

ne go ju T ur c i osvo j i še , A rap i su svak u noć puš ta l i u z ra k k r i c -

sove , š to se je da lek o u ze m lju vidjelo, te je zn ačilo , da je ne

pr i ja te l j ondje . U os talom u o nom gra du , rad i v is ine pros t i rućib .

se onuda gora, izlazeće sunce nevidi se l jet i pr i je 7, a zimi pri je

8 u r e . Da l j e p r ipov ieda pu top i sac , ka ko j e Su le jm an pa^a lukav o

i h im ben o nam am io seb i na b rod ade nsk og a kra l j ića na dogo vor

i go s tbu , te ga ja rb u l objes i t i da o; pa ka ko su vojnici uniš l i u

g ra d pod iz l ikom da t raž e živež, te su pos jet i vrata i bez odp ora

osvoj il i gr ad . N a ovu sgodu tako dje r uporav l ja naš putop isac svoje

vine indijske, im a 5 00 0 ku ća . pustu okolinu, nezd rav zrak i neima

vode. Ramusio, p. 152 , 18 5, 82 4. Buduć je I) , ležala na razmeđji

vjetrova, zato je morala postati znamenitim tržištem, kadno i nebi bila

M eka, kao sveto mjesto, sebi mam ila čete pobožnih pu tnik a. P esch el,

Ab handlun gen, 82 . D. kao znam enito tržište gl . Heyd, I 41 9, II , 4 44 .

4 4 8 , 497 .

1

Aden opisuje Co rsali (Ram usio, p. 182) kao jak o tvrdi gra d div

noga položaja, zove ga scala cli Arabia et de Ethiopia, boga to tr

žište mirodija, sukna, mastila, bisera, svile i đr. Ramusio (p. 325) uz

sve ovo spom inje, da se u tiesnu biser vadi, da je trgovinom medju

Džidom i Indijom postao bog at i velik, a ima preko 20 0.0 00 križa ka

crociafi) god išnjeg a priho da . Medju sredovječnimi putnici bješe mle

tački trgovac Nicolo Conti prvi, koj je na pov ratku poho dio Džiđu i

Aden, budne da rnamelučki sultani nisu puštali kršćane putovati u Indiju

kraćim putem na Egipat i crveno more (Marin Samito, ap. Bongars

Ge sta De i per Fr an co s, fol. 23). Le Blanc (XV II v ) opisujući po

ložaj Ađena na svjetskom moru, opasana s druge strane gorom „Aba-

cou re (Ba eur) , koja ga bran i , jošte iztiče njegovu znamenitu trgovinu,

koja je za Nie buh ra bila davno propa la ( 'Beckmann I , 56 3). Aden ,

znam enit svojim geo gratijskim položajem i obsegom svoje trg ov in e;

potanje u l ievđ a I , 4 1 8 - - 2 5 . 11, 62, 11 1, 144 49 7, f j20. Rit ter ,

Asien, . X II , 21 1 , (378, (3 9 0 -( )9 6 ). Vivien de Saint-Martin, Dictio-

naire de geo grap hic, Pa ris 187 9 p.» 18, 19.


19/69

134

P . M A T K O V I Ć ,

m oraln e rečenice , uze te ponajv i še i z V i rg i l a

1

i d ru gih s ta r ih p i saca ,

tom u sam sas tav i n jekol iko l a t insk ih s t ihova pad u A de na .

„D os k or o j e b i la u A d en u" , nas t av l j a pu t op i s ac , „pos ad a s m j e

š t ena , j e r j e paš a m udr o p r omi s l i o , da ka d b i ga P o r t ug a l c i ko j om

nes rećom uzbi l i , da ima na b l i zu u toč i š te . J e r Turč in ne t rp i s t r aga

nepr i j a te l ja , ko j b i mu m og ao sm eta t i u n jegovih na ka na h . „O vi

su l jud i" , opaža , „s j e dn e s t r an e vr lo luk avi , a s d ru ge vr lo op re

zn i g lede sadašn j ih i bud ućih s tv ar i . " I n a ovo uporav l ja r i eč i

P l au t ove i V i r g i l ove .

2

Po š to j e b io gra d A de n osvojen , u l j eze i

sam paša u n jega , t e zapovjed i neka se r azg las i , da n i tko nepo-

robi imanje i li t rgov ine on dašn j ih gra d ja na , i bu du ć da j e ono

je da n pro s tak uč in io , dad e ga sm ak nu t i os ta l im na s t r ah u s re d

n ji h g l avn i h v r a ti h g r ad a . D a j e b i o A d en od T u r a k a i zda j st vom

zauze t , t o za s v jedočava i j avn o mn i en j e ono ga dob a ; j e r Joannes

de Castro,

b i vš i god . 15 41 . u A de nu , p r ipov i eda u s vo jem zn am e

n i t om pu t op i s u

3

, da j e A de n jedva od t r i g od ine tu r s k i (od go d .

1 5 3 7 . , s i c ) , t e su ga T ur c i po t amo šnjem pr ičan ju i zda j s tvom

osvoj i l i .

i

U Ad enu je v id io naš pu top i sac od pr i like konc em l i s topad a

množinu sv ježega đ jumbi ra

zinziberis)

u vr lo jef t in u cienu, do

vezl i su g a u m al ih ladj icah u lu k u ; l i šća m u ni je vidio, već j e

samo sv ježe kor ien je okus io , ko je j e pu no l juće od suho ga . K o ru

im a djum bir izp rva bielu, a pos l i je đodje u t rg ov inu , pa se razv oz i

u E g i pa t i d r ug am o , a poc r ven i s e da ga c r v i ne r a z t oč e .

5

I

papru je ondje čuo ponješ ta od Arapa, a l ga vidio ni je .

Z a t im opisu je A ra ps ki za l j ev , ko j „poeim l je na medj i A de na ,

odk uda se v i de habe š ke go r e i s u s j edne zem l j e . O d an l e j e puk l o

1

Virgil i i Eneiđ. 1. V, VI, eđ. Grossran, p. 256, 259, 285.

2

Eneido s, lib. X II. eđ. . . 2 36 .

3

Joann is de Castro shras Arab ici sen m aris rnbri itinerarium , ap.

Beckm ann, op. I , 4 3 3 .

* J . de Castro opisujue (Matthaei , op. c. p. 21 7) potanje adensk u

goru, pripovieda u bitnosti što i Hus ob osvojenju Adena.

5

Djumbir

zinziber)

bješe u trgovini srednjeg a vi jak o razp ro-

stranjena mirodija. Trgovačke knjige razlikuju tr i vrst i đjumbira:

be-

ledi, colombino

i

giengiovo.

Po tonja vrs t biti će ona, koju oko c rve

noga i arap sko ga mora Hu s i d rugi putnici (Barthem a, Corsali , ne

znani Mletčanin i đr.) spominju, j e r je njezino razplođ jivanje zap re

malo velik obseg, na ime cielu Ara biju i otočje c rveno ga m ora, a

dovozila se na zapad iz Meke pre ko Alek sanđ rije. razpro stranjivanju

i t rgovini đjumbira gl . Heyd, I I , 600—604.


20/69

GJURO HITS.

135

m o r e , ko j e o tva r a pom or s k im p u tn ikom š i r oka i p r os t r a n a v r a t a .

Habeš incn od koj ih j e v id io c rne robe u Egip tu i J e rusol imu,

„ imaju umjes to krs ta ž ig udaren na s red če la , pa uza svako oko,

š to da znač i t ro j s tvo jednoga boga , podloženi su Ivanu presb i te ru ,

a drž e j ih za k rš ća ne . A l se nj ihovi obredi nesu đara ju s naš im i .

S am o božje obećanje M esi je i bož je t rojs tvo pr ih vaća ju. Vje ruju ,

da j ih j e o bra t io T o m a Ap os to l . N j ih robe robl jem Ara pi m uh am e-

dovski , t e j ih vod e u robs tv o kao š to Tu rc i naš inc e . „Al i n i tko

ne ka nem is l i , pr im jećuje , „da je onaj „pro sbi te r ona ko s ilan kao

š to r imsk i pa pa naše vjere , je r bih mu s igurn o lask ao . Sp aziv puto

pisac s da lek a ha be šk e go re . s jet i se zem lje i na rod a , n ave zuju ć n a

to , s to je TTabeš inc ih, nj ihovoj vjer i i vladaoc u vjerov atno od dr ug ih

s lušao . H abe š inc i , kao š to j e pozn a to , n i su b il i od To m e Ap os to la

obraćeni , nego od Fr um en c i ja za ca ra Ko ns tan t ina Ve l iko ga . T o -

rninimi p ak o kršć ani zvani bjehu xses tor ianc i u Indi j i . H ab eš i ns ki

k rš ća ni , ko j ih H u s gov or i , v je rova tno su monof iz it sk i Jak ob i te ,

koj i se zovu u A be iini ji K op t i koje su Po r tug iz i , pom agaju ć j ih

pro t i Muhamedovcem, sa zapadnom c rkvom sbl iž i l i b i l i .

1

V l a

daoce Abes in i je (E t iopi je ) naz ivah u od X V . v ieka imeno m „ pre s

b y t e r J o h a n n e s Trete Gianni), pod koj im imen om dolaze ha-

be ški kra ljev i tad an jih puto pisih i s l ičnih cijelih Ab esinij i ,

a na ka r ta h onog a vr em en a s l ikahu se Eg ip t u na ju gu , u sveće

ničk om odje lu s m itro m n a glav i , s jedeć na pr ies to lu.

2

Kra l jevs tvo

„pre sb i te ra Jo an a t r až i lo se od 12 . do 15 . v ieka , kao mo gućega

kr a l j a Az i je , kr šć an in a i pr i ja te l ja krš ćan a . B ud uć se nigdje ni je

naš lo u Az i j i , p re nes eno je za por tug a l sk ih pom orskih ekspedic ija

u a f r ičku Ab es in i ju .

3

Op isujuć da l je p ut u Ind i ju, na s ta vl ja : „O ku pivš i dak le s i le i

na krc av š i bro do ve obi ln im ž ivežom , o t i skoše se u debe lo m ore , i

r a z a pe vš i j e d r a , uz a ž e s tok v j e t a r

4

19 dana i noći n a m orsk om

1

Alzog, Kirehengesehiehte. , p. 223, 264, 881.

Freie Giant kao kr alj Abesinije u Ram usia, op. . . 18 4, 22 7 ,

2 2 8 , 242 , 24 6, 3 19 . J. de Castro . Mattliaeurn, p. 22 7.

3

Opp erl . Pre sby ter Joh ann es in Sage n. Geschichte. Berlin 18 66 .

0 . P eschel Geschichte d. Erd kun de, p. 16 8. Moja razp rav a „Das Reich

d. Priesters Jo ha nn es im Prog ramm d. Gym n. zu W arasdin 185 9.

4

Brodo vlje biti će jed rilo jngo-zapad nim monsunom (indijskim go

dišnjim vjetrom ), ko j, k ao što je poznato,, vlad a u indijskom ocean u

od travnja lis topada Monsune pako poznavaše na zapadu ju r od

llip pa la, a osbito od sredovječnih pisaca, M arka Pola Menentila i đr.


21/69

36

P . MAT KO VIC,

putu prov eđo še , baš onak o kao i on i , ko j ih p jeva V i rg i l (En e i -

dos , 1. I I I . , 19 0— 19 3 , e d . c . p . 130 , 131) . P u tov a hu m o r e m po

k r a j o toka Ormosat (O rmu s) , k og a u gled aše s l i eva i s t igoše do

m e d je K a l i ku t a Kalekuth). On dje j e počeo paša uda ra t i na P or

tu g al ce ; zna lo se je da je s i lan krvo lok , a l je počeo po čov ječ j i ;

zapovjed i da se obs jedae ona j kra l je vsk i vr lo tvrd i gra d D iu

Den)

1

,

koj j e već od pr i j e od Por tuga laca osvojen i pos jednut . I zvad iv iz

bro do va topove na ko pn o, po če g a obs jeđa t i i na z idove žes tok o

ud ara t i , pa jur i ša t i i to gotov o 40 dan a S d ru ge s t ran e mo ra ra

d io j e i sto kap e ta n ; a l su se Po r tug a lc i ju na čk i bran i l i i bor i l i

s Tu rc i u obs jednu tom grad u , t e ou mn ogi T ur c i u boju po gin ul i ;

pa ope t se n i je n i š ta opravi lo . G leda ju ć i Su le jm an paš a mno ž inu

ranje n ih i i znem ogl ih svojih vojn ika , r azp a l i ogo rčene vojn ike , ko je

je ov ako op om injao : Osm anl i j e , vo jnici i p r i j a te l j i ko j i t r e ba da

ž ive i ko je ček a svaka čas t dom ovin e i s igu rna nad a nag rad e , j e r

to j e sv im nam jed ina čas t : p r im akn i te se s t r ažn jem u to rn ju ( tvr -

djici),

sada t r eb a junač tv a i k re p ke gru d i , j e r za nas ne ima d ru ge

neg o pokuš a t i da nam se gr ad pr ed a i li pako pog inut i . Ovo izus t iv

i sam zapovjed i vo jsc i da ide nap r ied , N ap ok on okre nu se torn ju

ili tvrdj ic i , ko ja je bi la d va s tadi ja od g ra đa da le ko i njemu na

ob ran u . U n jo j j e b i lo 80 po r tug a l sk ih vo jn ik a .

8

N eg o poš to se j e pos l ij e dva mjeseca pojav i lo por tu ga l s ko b ro

dovl je da pr iskoči svoj im u pomoć, s i lni s t rah obuze pašu, osobi to

po kl e je po uh od ah do znao , da j ih im a od n jega više i da su s i lni

te im neće moći odoljeti . V eć su gr m ili topo vi i obojici st rah za

dav al i ; ako prem su još te razđ ale ko bi l i , sve je smjera lo na krv av i

i ne izv jestni b oj . Je r paša je vid io, da nj ihovo brod ovl je m ož e

lasno uz povol jni vje ta r na njeg a nav al i t i i usp je t i , te je nas ta ju ća

pogibao sva s rca s t rahom obuze la . Sazvavš i svoje brže bol je , p ro

dr u m u iz gr ud ih rieči sl ične onim pj es ni ka (V irgil i i 1. V ., v. 22 . ,

ed . . . 21 8) . M alo za t im zapov jedi , d a se topo vi ukrca ju i vo da

uz m e, kao d a će boj bi t i s nep r i ja te l jem , a pod no ć ka d zaor i

t rubl ja , Tu rč in ok rene u b ieg ođus tavš i od obsade . 80 je sužnjeva

sobom poveo i u A den doveo , a neda lek o gra da Zebeta (Zebid )

izveo j ih n a obalu i za jed an sa t svi su bi li od kr vn ik a po gub l jeni .

„D rug e pob jede" , opaža putop isac , „n i je T ur č in u Ind i j i od rža o , neg o

1

Topo grafijski opis gra đa Din na južn oj obali polu otok a Gu djera t

Cuzzarata) ap. Kamusium p. 29 5, kao izvrstne luke, znamenitoga

tržišta i jak e tvrdje u O. Barbo se, Kam usia (p. 296, 3 27 ) i He yd a

II , 4 9 4 — 5 0 2 , 5 2 8 .


22/69

G J U B O H U S ,

37

samo ovo b i la j e sva t a š ta h imbo m s tečena s lava ovog a ra ta ; t ako

se svag da ob ičava lo , da se j ak o hva l i šu ako i na pra zn o .

»T urc i im ado še u vojn i , p r ipovieđa da l je , „50 brodova i 4 ga

li je i to cielu god inu , na ime od Iv an d an a (24 . l ipnja) 15 38 . pa

ope t do Ivan dana 1539. godine .

Putu juć i od Adena u Indi ju provedoše na de lom moru 10 dana

i noći uz žes tok vj e ta r ; tak o su i na po vra tku t reb a l i 34 da na i

noći dok su u A de n s t igl i , p oš to je u os ta lom m or e m irno bi lo.

Ov om pr i l ik om p r ipo vieđ a H u s kak o su na Oc ean u vidje li t r i pu t

ve l ik og a k i ta , ž ivot inju neob ične ve l ič ine, koja se ned alek o od bro

dovi ja pomalja la - , a l i su samo njez in brba t vidje l i , kao kakovu

vel iku peć inu i l i kuću. U os ta lom brod kapetanov, na kojem je

na š p uto pisa c s luž io kao t ruba č , uviek je plovio pred drugimi , noću

je na njem go rjela svjeti l jka, koju su mo gli sa k rm e i ostali opa

zit i da ne sad ju s pu ta i da se ne ra zp rš e, a to je valjda po p ut o-

piščevu m ni en ju , već V irg i l opisao (En eido s l. V. , v . 83 3, ed. c .

p . 261) .

„Op oravivš i se u A d en u , po vra t i še se odanle u b l ižn ju luku

Zebeth

( Z e b i d )

1

; on dje okr iepiv š i vojsku, izvadiše topove iz br o

dova , i zam c tnu še boj s gospo da rom Zeb ida . pa razbivš i sa racen ske

A ra p e , osvoj iše nap oko n g rad Zebid . Ov ako se podlož i S ule jmanu

i s rećn a A rab i ja . N a to opa ža naš putopisac , da su sarace nsk i

Arapi mlohavi i s labi , i da se snagom nikad neće moći uzporedi t i

s Tu rc i , van a k o im p r isk oče u pom oć sus jedi i inos tranc i . Iz

Zebida se povra te u Giclu (Dž ida ) u kam eni to j Ara bi j i .

Da l je opisuje n jeko drv o, koje je vr lo c rno i tvr do , na laz i se u

Cr ve no m m oru , u ve l ikoj je c ieni , zove se po nj ihovu

juszura

a

po la t insk i

ebenum.

A rap i za ronju ju že l jeznim orudjem u dno mo ra ,

je r su vr lo vješ t i pl iv ač i , a imaju oru dje , koj im kr oz nos dišu.

On o drveće nem og u izču pa t i , već ga mora ju kor ieno m pos jeć i.

O da t le se pr av e č is la , pa j e H u s jedno tako vo č islo blage usp o

me ne kra l ju Fe rd ina nd u ( I . ) u Beču god. 1549. poklon io . To je

drvo v je rova tno k o r a l j , kojem (c rvenom i b ie lom) gov ore i d rug i

1

„Zelit molto gran tle, et e appresso al mar rosso, et per tal ri-

spe tto te rr a di grand issimo trafnco, et sitnata infra due mo ntagn e.

E t quivi si fanno gran dissirai mercati di spetie et odo ri, li quäl i si

po rran o de li, ad alfri p ae si ; et il colore di abitan ti olivasf.ro.

Bartliem a ap . Kamusium p . 1 55 . Sličan opis podav a i A. Corsali (Ra-

musio, p. 18 0) . Top ografijski opis i znamenitost u Ri ttera, Asien, .

.XI I , 235, 740 , 870 .

http://olivasf.ro/http://olivasf.ro/http://olivasf.ro/


23/69

138

P . M A T K O V I C ,

putopisc i c rvenoga mora , na ime Job . de Cas t ro (1 . . ) , neznani

Mle tčanin (1 . . ), Br eun ing (p . 203 ) , H ar ra n ta ( I I . 120) i d rug i , a

kora l j i b jehu osobito onda znam eni t im pred me tom t rgo vin e s i z -

t o k o m .

1

Sv a je pri l ika , da j e op is ebeno vine u P l in ia (X V I . 4 0)

pa i s l ičnos t kora l ja s drvo m, zave lo naš ega pu top isca , te je za-

mienio kora l je s drvom , k ojega se opis po du dara s ebeno vinorn .

2

P o H us ov u dakle opisu imalo bi se na laz i t i u Crv eno m m oru i

„c rn ih kor a l ja ; a li u n avede nih i d r ug ih , suvre men ih i pozni j ih

p i saca , nemo goh se namje r i t i na H us ov e c rne kora l je . S to pak o

nije bilo m og uć e razs viet l i t i s tari j im i cijeli , za to p ru ža najn ov ija

kn j i ž e vnos t po tv r de . D r . C . B . K l un z ing e r , v r s t n i poz na v a l a c f a une

Crv enog a m or a , tv rd i : „ lov kora l ja u Crve n- 'm moru s tegn ut j e

sada na crni koralj j e r p lem eni tog a c rven oga kora l ja ne im a v i še .

Crni ko ra l j j e rož na ta tva r (horn ige M asse ) , po put

ebenova

drva ,

ras te u ve l ikoj dubl j im i vr lo je r i e d k a; ron ci j u u dubl j ini od-

pi l e ,

a rab i se za toka rske pos love .

3

O v e d a k l e K l u n z i n g e r o v e

rieči ne po bit no potvrcljuju, da se H r.so v opis juszura il i ebena ne-

odnos i na dru go van na c rne ko ra l je . T g lede ronaca je H u s j ed an

od na js ta r i j ih zapadnih pisaca

4

, ko j i j ih spominje . J e r K aš p a r

Sch ot t , I susovac , navodi u svojem dje lu (Tec hnic a cur iosa od god .

1 6 6 4 . ) , da su dva G r k a god 1538 . p r e d K a r lo m V . u T o l e du ku

ša la s ok renu t imi k ot lovi spus t i t i se u di iblj inu m ora , a lord Ba cco

opisa potanje ron ce tek god . 1620-

і

J e li uso v

ronački s t ro j

„k ap a , kojoj već Aris to te l tam no go vor i , ili usa vrš en „zv on i li

„o kr en ut ko tao , toga p ored obćeni tos t i op i sa n i je moć i od luč i t i.

Ron c i se dakle neupo t reb l jav ahu na Crv eno m mo ru samo u davnih

vjekovih za vadjen je b i se rn ica i ko ra l ja , n eg o , k ak o K lu nz ing e r

p r ipov i e da

6

, još i da na s , u kojoj su um je tno s t i tamo šnj i B ed uin i i

nj ihovi c rni robovi divno vješ t i .

7

1

Pigafetta i Vasco di Gama ap. Ramushim p. 121, 356.

2

Ebenum

korien je židovski, te znači

petra.

I leyd I I , 41 5, 4 41

do 450, 610. Forcellini, totius latinitatis lexicon, II, 134. Du Gange,

Glossarium, III, 2,

3

M. Lindemann : Die Seefischereien. Erg änzu ngsh eft Pe term ann s

geogr. Mittheihmgen, N. 60, p. 55, 56.

1

Opis ronaca u Edrisia (Ritter , Asien, B. XI I. 39 6— 98 ) bitno se

razlikuje od opisa Husova.

5

Poggendorf: Geschichte der Physik, p. 438, 439.

6

Klunzinger, ap. Lindemann, op. c . p. 56,

7

koralj noj tvorbi u Crvenom moru gl . J. de Castro . Mattlieum,

op. . . 219 . Ri t te r , Asien, Bd. XII , 8 9 1 , XIII , 2 22, XIV, 46 6— 82 .


24/69

G J U B O H U S .

139

Z a t im s pom in j e H us

Meku

koja je od luke (Djiđe) Crv eno ga

m or a dva da na uda l j e na , pa

Medinu

koja je opet od Meke sedam

da na pu ta ud a l j en a ; a l i n i j edn og a od t ih gra do va n i je v id io , j e r

mu se ni je rač i lo, kao reče , onamo putovat i .

Da l je govo r i ž ivežu , ko j im se hra ne broda r i , kak o se z los tav

l ja ju on i , ko j i vu ku br od ov e , t e ima ju v azd a sobom t r i m u k e :

glad, žedju i s t rašnu oluju, na š to uporavl ja putopisac takodjer

Virg i lov e r ieč i (E na eid os 1. V I . , v . 27 5, ed. p . 27 9) . Pr ip ov ied a

za t im , ka ko su ih na tom putu h ran i l i : „dav aše nam , ve li ,

„sm rdl j ivu v o d u , i to na m jer u; pl ješnjiv i c rvlj iv ba sk ot , meso

s labo osu šeno i prođ imljen o, luk s neval ja lom solju i s i ro m ; r ie dk o

dobiše masl in ov a ul ja i li oc ta . T ak o su j ih hran i l i c ie lu go dinu ,

vinu nisu nik ad ni čul i . N ap ok on đoploviše varoš ic i T or o

na moru Su esko m, od ku da se brodovl je o t i snulo .

Ovo je H u so vo pr ip ovie dan je indi jskoj vojni , u kojoj j e k ao

t rubač na kape tanovom brodu sudje lovao . Hus u ovom ods jeku

svojega putop isa mo že se sma t ra t i kao očevidac i dos ta pou zda n

svjed ok. O n je da kle glede indi jske vojne , osvojenja Ad en a i Ze -

b ida i h s r e ć ne A r a b i j e , ka k o j u r go r e p r i pom e nus m o , ne p r i s t r a n

his to r i jski iz v o r ; a da je za is ta tak av izvor , na to nas upuću ju

dojak ošnja njeg ov a his tor i jsk a pr ip ovie dan ja , koja se s dru gim i

his tor i jskim i izvor i u bi tn os t i s lažu. Bu du ć se dru gi izvor is toj

vojn i , pomenut i dnevnik bez imenoga Mle teanina , ko j j e kao i Hus

u toj vojni uče s tvo vao , sač uv ao : neće bi t i suvišno, pače je po tre

bi to ,

da H uso vo s pr ipoviedanjem ne zn ana Mle teanina poredim o i

zna tn i je r a z l ik e i z tak ne m o, t e t i em Hu sovo p r ipoviedanje omje r imo

i putopis mu prem a pot reb i popunim o.

Pu top i s ne z na n a M le t e a n ina ( R a m us io , op . o , fo l. 274 — 280)

obični je b ro da rsk i d ne vn ik, bi l ježe ć : kol iko se na dan preval i lo

pu ta , koj im sm jerom plov i lo, gdje se pr is ta ja lo, a uz k ra ta k opis

mje s ta bi l ježe se i svag dan j i doga dja j i , koj i su veom a jedn ol ičn i .

Bu du ć je H u s sam o najglav ni ja mjes ta na tom pu tu naveo i opi

s a o , pop uoju je ga don jekle neznan i pu topisac svojimi potan j imi

topogra f i j sk imi b i l j ežkami . Neznani Mie tčanin spominje put od

K ai ra do S ue sa , koj iznos i 80 milja ( ta l i janskih i li mo rskih ) , a na

tom pu tu ne im a k uće , n i t vode . n i t ž iveža.

„Sues

1

gdje se pr iprav

l ja la indi jsk a vojn a , pus to je mjes to, gdje ni t rav a n er as te ; njeg da

1

Hu s opisuje Sues na drugom m jestu, na ime kod opisa suesko ga

zaljeva.


25/69

140

P .

MAT KO VIC ,

bješe ve l ik grad pun bu na ra , ođ ku da j e dub oki pr ie ko p pros iecao

zeml ju sve do N i la , t e po tonju r i eku s Cr ve nim m ore m vez ao , a

mog l o s e j e po n j em i b r o d i t i ; poš t o j e g r a d od M uha m edo vaca

r azo r e n , b j eš e i pom enu t p r i ekop po r uš en , ( s i c )

1

Voda , ko ja se

pije, donosi se na devah šes t mi l ja daleko, a svakih 50 l judi do

b i va j ed ne deve vodu . Sues l ež i na poče t ku C r ven oga mo r a , i ma

četveras tu tv rd j icu , ko jo j su z id ine ponješ to po ruš en e . " Ne zn an i

M letčanin nav odi ( fol. 27 4) , d a je bro do vl je za indi jski ra t bi lo

s as tav l jeno od 76 b r odov a , H us pak o s amo 54 b r od a n av od i , a

H ad ži Chal fa (H am m er , op . . I I I . , 210 ) tv rd i , da j e b i lo uk up no

70 b r odova i 20 . 000 vo j n i ka ; uz t o mn ogo m l e t ačk i h r obov a , za

rob l jen ih u A lek san dr i j i , ko j ih navodi ne zn an i pu topi sac 17 3 , a

b ješe ponajv i še pr ikov ani za ves lač ke k lu pe . 27 . l ipn ja (po Hu su

24 . ) o t isnu se brodov l je iz S uesa p u tem I n d i je , zap lovi p re m a

j ugo - jugo- iz toku i p r i s t ane pod veče kra j mjes ta po imenu Coron-

dolo

2

, ko je j e od Su esa 60 mi l j a uda l jen o T u m u je Mojs i ja uda

r io š ibom i m ore se otvor i lo , i tu se poto pio F a ra o sa svojom voj

s k o m . Tor ( fol. 275) , kam o dosp ješe 28 . na ve če, 100 je m il ja od

predjašnjega mjes ta udal jen, a 1V

2

dana od go r e S i n a j .

2

Dal je spominje mjes to

Oharas*,

ko j e j e 40 mi l ja T o r u n a j u g u ;

pa o t ok Sor

Documents

Petar Matkovic - Gjuro Hus Glasoviti Putnik XVI Vieka