Peter Kozlovski-studijska beleška

8/12/2019 Peter Kozlovski-studijska beleka

1/81

PETER KOZLOVSKI

UVOD U FILOZOFIJU(studijska beleka)

Beograd 2011.godine


2/81

2

Autori studijske beleke: Drakovi Dajana,Markovi Duko,Milainovi Aleksandar,Petrovi Milena i upi Kristina

tampa:fotokopirnica Antica-studentski dom Karaburma


3/81

3

UVOD:FILOZOFIJA KAO TEORIJA CELOKUPNE

STVARNOSTI

(Peter Kozlovski)

Filozofija je pokuaj da se izgradi teorija o celokupnoj stvarnosti koju ine sadraji kojisu zavisni od ovjeka, ali i oni koji od njega ne zavise. Onaj deo stvarnosti koji zavisi od ovjekajeste predmet praktine filozofije, a onaj deo koji ne zavisi od njega je teorijske praktinefilozofije. Pri podjeli filozofije treba naglasiti da praktina filozofija, kao u antropologiji ifilozofiji kulture, sadri teorijski element, i da teorijska filozofija, kao to su logika i teorijasaznanja, podrazumijeva praktini momenat.

Znanost znanosti- Sveobuhvatna znanost- Uenje omudrosti

Pitanje sta je celokupna stvarnost u filozofiji je predmet rasprava. Po Zimelu stvarnost je

metafizicki pojam. Jedan od razloga rasprave izmedju filozofije i religije i izmedju filozofskih

skola jeste pitanje da li su Bog i nadprirodno koje religija poznaje zaista stvarni. Zato je

neslaganje jedno od bitnih obiljezja teorije o celokupnoj stvarnosti. Pitanje o celini stvarnosti

prevazilazi nae mogunosti i na njega je nemogue odgovoriti. Saznanje celokupne stvarnostibilo bi moguce samo kroz integraciju svih znanja pojedinacnih znanosti u jedan koncept. A kada

bi to i bilo moguce rezultat ne bi bila filozofija, ve neto kao sveobuhvatna znanost.Lajtmotiv kod mislilaca Njemackog idealizma (Hegela, Felinga, ihtea) sveobuhvatnaznanost znanost znanosti pokazuje da filozofija ima tendenciju da se uzdigne iznadpojedinanih disciplina. Racionalna filozofija je, kao pokuaj da se spozna cjelina, neophodna,iako ne moemo biti sigurni da li je ona u tom smislu uopte mogua i izvodljiva.

O tome govori samo ime philosophia ljubav prema mudrosti. Mudrost, kao saznanje cjeline,jeste neophodna. ovjekovo saznanje svijeta je nepotpuno jer je stvarnost uvijek preiroka zanjega, a mnoga naa znanja o stvarnosti upravo stvaraju novu stvarnost koja tek treba da seprotumai.

Teorijska i praktina filozofija

Pokuaj da se misli cjelina ima svoju teorijsku i praktinu stranu jer ovjek nije samoposmatra svijeta, nego ga gradi i uobliava.Veliki filozofi nisu samo intepretirali svijet, negosu ga mijenjali i to pogotovo u onim segmentima gdje im to nije bila namjera, jer su njihova


4/81

4

teorijska saznanja postala snaga koja mijenja stvarnost. Stvarnost kao predmet nae spoznaje imadvije strane, teorijsku i praktinu.Prakticna filosofija pokusava da unapredi i oblikuje sustinskestrukture stvarnosti, koje proucava teorijska filosofija. Vano je uspostaviti jedinstvo teorije,kaoodraavanja, i praktinog kao uobliavanja, u jednoj teoriji, a to je sama filozofija. Ali i kaotakva, filozofija nije ni blizu mona kao stvarnost. Filozofiji stoje na raspolaganju dva stanovitakroz koja ona ujedinjuje svoje shvatanje stvarnosti. U temelju teorijske filozofije lei miljenjekoje okuplja sve nauke. U praktinom smislu ishodina taka filozofije je jedinstvena cjelinanaeg ivljenja. Ovu taku oslikava opomena Solona iz Atine da se ni za koga ne moe rei da jesrean ili da li je dobro djelovao dok se ne uzme u obzir cijeli njegov ivot. Ona je uenje oispravnom ili srenom ivotu. U praktinom smislu filozofija je mudrost o svetuorijentirza svako djelanje. Osim to se bavi pitanjem srenog ivota, filozofija obrauje socijalnu,politiku, privrednu i kulturnu organizaciju ivljenja.

Obrazovna znanost umjesto znanosti ovladavanja

Filozofija ne djeluje putem nude i sile. Ona nije znanost ovladavanja, kao to su toostale nauke, ona je obrazovna znanost. Filozofija nije nemona,ona mora da predhodi svakomkorienju moi. Svako sprovoenje moi podrazumijeva da onaj ko ju sprovodi ima vlast nadsobom. Imati vlast nad sobom ne znai vriti nasilje nad sobom nego odnositi se prema sebiprijateljski. Filozofija je najmonije sredstvo za postizanje pomirenja i prijateljstva sa samimsobom. Njena mo u tom smislu lei u razumevanju. Isteovremeno je i najnemonija jer neraspolae ni jednim drugim sredstvom kojim bi mogla da djeluje. Po Geteovoj bajci o Lili

svijetom vladaju znanje, lijep izgled i sila. Od znanja je jaa samo ljubav jer ona uopte ne vlada.Mudrost je najmonija i ono najvie to se moe postii. Po Platonu, kraljevska je znanost onakoja u sebi sadri sve ostale forme znanosti i moe da ih opie,ta znanost jeste filozofija.

Filozofska pitanja

Pitanje o cjelokupnoj stvarnosti ne moe se postaviti u obliku jednog pitanja niti je nanjega mogue dati jednostavan odgovor.Dodue, pojavljivali su se u filozofiji odgovori tipa sve

je X ili Y, ali nije nuno da se pitanje filozofije i odgovor na njega svedu na samo jedno pitanje isamojedan odgovor. Pitanje o cjelokupnoj stvarnosti moe se podijelti na vise osnovnih pitanja.Prva i poslednja pitanja koja ovjek sebi postavlja jesu sledea: ta je to ovjek? Kakvo jeovjekovo socijalno i kulturno bie i kako bi ga trebalo urediti? ta ja treba da inim i tasvi zajedno treba da inimo? ta mogu da znam? emu mogu da sa nadam u ovom ijednom moguem onostranom svijetu?


5/81

5

Problem poetka i prve filozofije

Svaki pokuaj da se izgradi teorija celokupne stvarnosti susree se sa problemompoetka. Odakle bi trebalo da krene filozofija sa svojom teorijom celokupne stvarnosti. OAristotela se prica o prvoj filozofiji koja bi trebala da prui opte odredbe svega postojeeg.Aristotel je taj zadatak prve filozofije dodijelio Metafizici. Hegel je logiku smatrao prvom

filozofijom. U filozofiji Tome Akvinskog filozofija je postala uenje o Bogu, a teologija je prvafilozofija u kojoj je poetni pojam bio pojam Boga.

Nastanak filozofskih znanosti

Oba navedena poetka filozofije, i ona koja poinje logikom i ona koja poinjeontoloko-teolokom metafizikom odgovaraju podjeli filozofije na logiku, etiku i fiziku.

Budui da u filozofiji nije mogue ovjekovo neposredno jasno saznanje Boga, ona mora poi odovjekovih osobenosti i tek tako doi do teorije saznanja, teorije spoljanjeg svijeta i konanometafizike i filozofske teologije. Filozofija ovjekovog bivstvovanja i znaenja ovjekovogivota dijeli se na filozofiju drutva, folozofiju prava, privrede, umjetnosti i religije. Sa veimobraanjem panje na znaaj kulture u drutvu i na oblasti u kulturi kao to su drava, pravo i

privreda u njima raste i zainteresovanost za etiku. Etike rasprave obuhvataju individualnu isocijalnu etiku svih podruja kulture. Ona danas prevazilaze samu etiku i prostiru se i napolitika i drutvena pitanja.

Filozofija prirode se nalazi izmedju teorije saznanja prirodnih nauka tj. pitanja tamoemo znati o prirodi? i metafizike ili ontologije odnosno pitanja Koji su osnovniprincipi i prvi uzroci svega postojeeg?. Filozifija prorode objanjava osnovne materijalnepojmove kao to su ivot ili organizam. Metafizika odgovara na pitanja o najoptijim odredamabivstvujueg. Hrianska filozifija predstavlja ujedinjenje filozofske metafizike i teologije i timeini zakljucak i zavrsetak filozofske znanosti, poslednji element sistema filozofije kao teorije

celokupne stvarnosti. tavie, filozofija i teologija su sestre za koje vai ista istina i kada se onaizrazi kao jedinstvena najvia znanost, tada je moramo nazvati hrianskom filozofijom.


6/81

6

Enciklopedija i sistem

Enciklopedijski karakter ne odraave se samo u broju predstavljenih priloga ve i upokuaju da se filozofija predstavi sa stanovita rasprave o cjelini filozofije. Izlaganje filozofskihoblasti bitno je zbog toga to se filozofija ne bavi samo poslednjim pitanjima, ve i onima prije

njih koja ine neto kao filozofsku materiju pojedinih oblasti.

Nedogmatski karakter filozofije

Filozofija je jedina struka u kojoj nije mogua nikakva dogmatika u znanju. Filozofija dozvoljava sasvim razliite dogmatike koje se esto ne slau u svojim premisama ismislu. Razliiti filozofski stavovi esto vode do prepirki, ali uprkos tome filozofi se uglavnomslau ta spada u filozofiju,a ta je za nju besmisleno.

O poloaju misli izmeu moderne i postmoderne

Savremenu situaciju u filozofiji moemo da opiemo kao postmodernu, kao pluralitet usuprotnosti prema jedinstvu moderne naroito po pitanju metodike i diciplina. Sledee to trebapomenuti jeste centralno mjesto filozofije kulture i estetike teorije u postmodernom miljenju. Itree, primjena filozofije kulture i estetike povezana je sa naglaavanjem antropolokogkaraktera osnova filozofije. Nasuprot tehnomorfizma i fiziomorfizma moderne, danas status

utemeljujueg principa filozofije pripada antropomorfizmu to zahtjeva da antropologija budeutemeljena kao prva filozofija i da se iz nje razvije ontoloka antropologija kao sistempersonalne filozofije. Personalistika filozofija poinje od antropologije,a zavrava sa teolokommetafizikom. Ona ne polazi od najoptijeg bia koje je bezlino, ve od najvieg stepena bia, odlinosti. Za razliku od teologije ona ne polazi od boanskog bia, ve od ovjekove linosti da biiz njega zakljuivao bie kakvo sreemo u teologiji na samom poetku.

Estetika ili metafizika kao teorija naeg doba

Iz postmodernistike debate postavlja se pitanje da li je estetika zamijenila metafiziku?Po nekima estetika moe biti teorija naeg doba samo ako je i teorija cjelokupne stvarnosti, a nesamo lijepog i uzvienog. Medjutim, kada se od estetike trai da bude teorija cjelokupnestvarnosti ona se, kako tvrde Karl Hajnc Borer i an Fransoa Liotar, pretvara u metafiziku.


7/81

7

Filozofija i religija

U miljenjima Franca fon Kuere i D. H. Melora naglaena je ideja da filozofskovjerovanje nije isto to i nauno ili religijsko, te da Filozofija ne moe biti zamjena za religiju. to znai da filozofija ne moe biti zamjena za religiju, ali su njih dvije komplemetarne, da se posvojoj sutini dopunjavajui da filozofija putem miljenja dostie ono to religija dostie putemotkrivenja.

Povratak Filozofije

Povratak filozofije dogodio se iz tri razloga: potrebna je jedna teorija celokupne

stvarnosti, neophodna je primjena etike u nauci, neophodno je da se odgovri na pitanje kako se

medjusobno odnose norme pojedinih nauka i razliitih oblasti kulture. Tako je filozofija pored

svojih osnovnih oblasti poela da radi na rjeavanju pitanja pojedinanih nauka.


8/81

8

A. PRAKTINA FILOZOFIJA


9/81

9

DEO I: FILOZOFIJA OVEKA I ISTORIJE

FILOZOFSKA ANTROPOLOGIJA

(Odo Markvard)

Filozofska antropologija je ona filozofija koja se bavi ovjekom, ipak teko da postojineka filozofija koja se ne bavi ovjekom. Filozofija jezika se bavi jezikom, ali ovjekovim jezikom, filozofija istorije se bavi istorijom, ali ovjekovom istorijom (isto za filozofiju nauke,estetike, religije). Postavlja se pitanje, zato je potrebna filozofska antropologija?

O modernosti filozofske antropologije

Filozofska antropologija je nastala tek u modrnom svijetu. S kraja XVI vijeka Oto

Kasman je napisao prvu filozofsku antropologiju i tada se pojavljuje u Njemakoj kolskojfilozofiji naziv Filozofska Antropologija, ali do njenog pravog prodora doslo je tek u XVIII kroz

uticaj Lajbnicovog vitalistikog koncepta nasuprot Dekartovog dualistikog. Imanuel Kant je1772. godine odrao predavanje koje se ticalo antropologije u pragmatinom smislu za koju jegovorio da treba da postane akademska disciplina. U Kritici istog uma Kant kritikuje otuenostod stvarnog svijeta u kome ovjek provodi svakodnevni ivot, u kome mora da se ponaa u

skladu sa svetskom mudrou zbog ega mu je potrebno znanje o ovjeku. Kant govori o onomto nazivamo ovjekov svijet ivota. Taj ovjekov svijet ivota s ove strane pojmovne metafizikei egzaktne eksperimentalne fizike jeste polje interesovanja antropologije. U Francuskoj i

Engleskoj je umjesto filozofske antropologije, a u isto vrijeme kad i ona, nastala njoj srodna

disciplina-moralistika. Filozofska antropologija za spoznajom ovjeka traga kroz spoznajusvijeta obrazovanih ljudi, a moralistika za njom traga kroz spoznaju svijeta obinih ljudi.Nju na ovjeku ne interesuje ta on treba da bude, ve ta on jeste. Moglo bi se rei da uEngleskoj i Francuskoj nije bila neophodna filozofska antropologija budui da su imalimoralistiku, dok je u Njemakoj pojava filozofske antropologije odloila nastanak moralistike.Ta injenica naglaava njihovu slinost. Zato je ovjeku potrebna filozofska antropologija?

Da bi se obuhvatio cjelokupan problem ovjekovog svijeta ivota, mada ovo nije potpunoprecizan odgovor.


10/81

10

ovjek sa ove strane utopije

Osim filozofske antropologije i moralistike jo se jedna filozofija bavi ovjekovimsvijetom ivota,a to je filozofija istorije kojoj je ime da Volter. Ona ljudski svijet ivota definiekao istoriju, a nju samu kao polje napretka. Filozofija istorije je od jakobinaca, preko Fihtea, pa

sve do Marksa nastojala da realizuje jedan revolucioni program, utopiju. Ona je postala filozofija

apsolutnih oekivanja koja su, meutim, uvijek unaprijed iznevjerena budui da je ovjekkonaan. Time se otvorila potreba za jednom trezvenom filozofijom ovjeka sa ove straneutopije, kakva je ona Helmuta Plesnera. Tu filozofsku antropologiju, osim motiva svijeta ivota,karakterie skeptiki motiv razoarenja i otrenjenja. Postoje dva osnovna stuba postkantovskefilozofije koja su nastala iz tog motiva

1.Prirodno-filozofska antropologija romantikog perioda koja je nastala kao odgovor narazoarenje nastalo povodom francuske revolucije, koja je bila realan korak u filozofiji istorije ioekivanje da se realizuje utopija o jednom dobrom svijetu ivota koji bi bio osloboen zla. Ovo

nadanje doivjelo je razoarenje, nakog koga se filozofija od istorije okrenula granicamaovjekovog djelovanja i prirodi. Tako je kod elinga nastala romantiarska filozofija prirodekoju su njegovi prijatelji razvili u filozofsku antropologiju. Henrih tefens je u svojojAntropologiji naglaavao da je fundament antropologije onaj osjeaj koji nas stapa saprirodom. Kod takvih filozofa centralno pitanje je postalo ta je priroda napravila odovjeka?

2.Na izmaku XIX vijeka, nastala je nova filozofska antropologija. Nju je utemeljio Mark

eler po ijem djelu Poloaj ovjeka u kosmosu ovjeka ne odreuje empatiki napredakistorije nego priroda: ovjek je nemoan pred prirodom. Kasnije filozofske antropologije kod

kojih je pojaan osjeaj razoarenja posle II svjetskog rata jo su odlunije ovo naglaavale.Helmut Plesner u svojoj antropologiji govori da ovjek ivi svoj ivot istovremeno se odnoseiprema njemu, on se kree kroz kulturu bez mogunosti da je usavri, njegova istorija ostajeuvijek otvorena, ovjeku ne pripada da bude savren: zato ovjek ivi kao ovjek samo uotvorenom-graanskom drutvu-kao bie ivota, kao bie ivota sa ove strane utopije i nikadane moe konano da sazna ta je on zapravo. Tako je objavio da je zadak filozofskeantropologije da izgradi uenje o ovjeku kroz ideju o njegovoj bazinoj nesigurnosti. Takonalazimo jo jedan odgovor na pitanje zato je potrebna filozofska antropologija?Odgovor seodnosi na motiv skeptikog otrenjenja po kome je filozofska antropologija specifina. Prema

njoj ovjek nije bie koje pobjeuje, ve bie koje kompenzuje. Nije bie koje samo ini ve je ibie koje podnosi, on nije samo pobjednik ve nekad mora da podnese i poraze. Filozofskaantropologija opisuje ovjeka kao razoaranog i skeptinog, ne kao bie koje tei svom cilju vebie koje bjei od svojih nedostataka. Ona je vid borbe protiv utopistikih oekivanja.


11/81

11

Antropologija i interdisciplinarnost

Filozofska antropologija nije cjelokupna nauka o ovjeku. Ni u samoj filozofiji ona nijekao disciplina nego vie kao stil. arls Darvin je proklamovao da ovjek u poreenju sa ostalimivotinjama nije nikakav izuzetak pa je umjesto antropologije institucionalizovana biologija. Ali

taj propust joj nije natetio,naprotiv on predstavlja srenu okolnost. To je dovelo da nastanka irazvoja razliitih specijalizovanih humanistikih nauka. Dananja antropologija nijeinstitucionalizovana kao disciplina ve se realizuje kao interdisciplinarno istraivanje kojeprevazilazi strukovnu podjelu nauka. Prastari grijeh filozofa, njihovo hronino neslaganjepretvorilo se u modernu interdisciplinarnost koja se ugleda u sposobnosti da se prevaziekonfuzija u razgovoru. Filozof antropolog je ovjek koji nadgleda interdisciplinarni radhumanistikih nauka i u tom smislu e uvijek biti neophodan. Filozofska antropologija jepotrebna jer je pri ispitivanju ovjeka specifino odreena motivima sveta i razoaranosti ona jetako reci common senseHumanistikih nauka.


12/81

12

FILOZOFSKA PEDAGOGIJA(Marijan Hajtger)

O nauci o vaspitanju koja je nekad bila pedagogija

Na samom poetku predavanja o filozofskoj pedagogiji, Marian Hajtger, autor i predavapostavlja pitanje,,Da li je pedagogija filozofska disciplina, da li je konstituiu filozofska misao ifilozofski nacin postavljanja pitanja?Nazalost, danas filozofija i nema veze sa pedagogijom.To potvrdjuje injenica da se danas pedagogija naziva naukom o vaspitanju.Interes Marijana Hajtgera je da se u pedagogiju vrati filozofsko misljenje, jer bez njega ona

postaje kvazipedagogija. On se vraca Sokratovom shvatanju. Da bi znali koje je zapravo

Sokratovo shvatanje, autor govori o fundamentalnoj razlici izmedju Sokrata i sofista-vraca se u

klasino doba pedagogije.Sofisti su smatrali da pedagogija oveku treba da pomogne da dodje

do blagostanja i ugleda, dok je Sokrat bio protiv takvog teorijskog obrazloenja shvatanjavaspitanja. On je smatrao da prvo treba da se razjasni sta je to vrlina pa tek onda pitanje osticanju vrline. Hajtger prema tome smatra da je pitanje o ulozi filozofije u pedagogiji ne

prvo, vec najvanije i da samo oni koji imaju vrlinu postaju uspeni. Filozofska pedagogija se emancipira, odvaja se od metafizike predstave o oveku.Postmetafiziko doba (19.i 20.vek) je doba kada iz prirode izvodimo nauku. Tada se i pedagogijapridruuje empirijskim naukama.PSIHOLOGIJA, ETIKA -pokazuju svrhu vaspitanja

PEDAGOGIJA-prihvatanje tih svrha,bavi se nainom i metodom vaspitanja.ANTROPOLOGIJA

Herbart je jedan od prvih koji je na akademskom tlu pedagogiju utemeljio kao samostalnu

nauku, tako to je pokuao da je utemelji na praktinoj filozofiji, tj. etici i psihologiji.Nie (+1900) je, pak 1872. godine na predavanju u Bazelu rekao: ,, Po pitanju savremenepedagoske literature, ovek moe biti siguran samo u jedno-u njoj ne postoji vise nita to bi semoglo upropastiti, duhovno siromatvo tih studija zastrauje.Hajtger smatra da taj Nieov sud vai i danas.

O gubljenju filozofske misli

Pitanjem o samoiskljuivanju filozofije iz pedagogije bavili su se VilhelmDiltaji anPolSartr. Vecina predstavnika postmoderne, takodje naglaava nemo filozofije i pedagogije.Ipak, ne treba zaboraviti savremene pokusaje osmiljavanja nove funkcije filozofije u pedagogiji. Kriticka analiza savremene nauke o vaspitanju upravo pokazuje kako je degradiran cilj same

pedagogije, kako je ona umesto razvoju pre vodila raspadu- upravo zbog toga sto se odrekla

filozofskog miljenja.Autor porucuje:,,Tamo gde se pedagogija odrekne filozofskog miljenja,istovremeno mora odustati od pojma

obrazovanja, koje je sada odredjeno samo upotrebljivoscu i svojom snagom u izvrenju

drutvenih zadataka.


13/81

13

O pogreno shvaenoj korisnosti nauke o vaspitanju

Kada se pitanje uenja lisi svoje filozofske dimenzije, onda se ono posmatra kaoempirijska datost, a nauka koja se njime bavi iscrpljuje se u analizi podataka.

Tada se pitanja o tome ta je nauka, i ta je nauka o nauci ne postavljaju, drugim reima nauka jeizgubila svoj pedagoki smisao. Efikasnost uenja se procenjuje na osnovu kvantitetanagomilanih podataka, sto znai da za nauku, istina vie nije konstituivna. Opurtunizam jeodgovor na prenebegavanje filozofskih pitanja. On unitava karakter i solidarnost. Unitavaovekovu slobodu, njegove kritike sposobnosti i mo prosuivanja. Iskljuivanje filozofije izpedagogije vodi stagnaciji svesti i nazadovanju kritikih sposobnosti onih koji ue.Konana posledica takvog stanja oveka je drutvo koje se odrodilo od kritike idokazivanja, koje se uspavalo, jer je filozofija nauka koja veinu ljudi koji spavaju dok subudni (somnabulizam) , vraa u stvarnost.

O ponovnom osvajanju filozofske misli

,,Pedagogija ne treba i ne sme da odustane od obrazovanj a, al i ne sme i ne treba da iz

sebe iskljui n i pi tanje o njegovom smislu, jer je zadatak svakog obrazovanja saznanje istine.

To ukazuje na njenu filozofsku disciplinu. U opti zadatak pedagogije spada i briga zaspecijalizovane nauke,jer one moraju da se razumeju kao proirenje upotrebe uma i samostalnogmiljenja.

Znaaj filozofije za pedagogiju

Kada se posmatra iz perspektive obrazovanja pedagoko usmeravanje ima karakterdijaloga. Dijalog definie nastavu koja se odvija pod uslovima argumentacije.,,Argumentovanje je ono to onog koji se ui i onog koji ui ujedinju je pod istim Logosom.

Argumentovanje omoguava da se uspostavi veza izmedju nauke iistine. ,, U nastavi koja se

dri dijalektikog principa ,znanja se ne saopstavaju, ve takva nastava treba da pomogne

subjektu da sam dodje do saznanja.Cilj dijalokog vaspitanja jeste raumevanje praktine moi rasudjivanja. Ponovno radjanjefilozofske misli u pedagogiji jeste mogunost za budunost obrazovanja . Nije smisao u tomeda se ostvari unapred odredjena slika oveka,ve da se ostvari ovekova priroda, subjektivnobie svakog oveka. Za filozofiju je dakle neophodna otvorenost u formi,jer se samo kroz njumoze ostvariti ovekova individualnost, a time i sloboda.Sve ove Hajtgerove misli jos vise idu uprilog definiciji filozofije, koja je tvrdi da je filozofija pokusaj da se izgradi teorija o celokupnojstvarnosti.


14/81


15/81

15

Filozofija istorije kao osavremenjivanje ivotnog smisla istorijskihkultura

Druga funkcija filozofije istorije u savremenom dobu jeste osavremenjivanje smisla

istorijske kulture kao specifino moderna tendencija. Odmah na poetku se postavlja pitanje:zato se dananja kultura, vise od svake predhodne, bavi prolou? H. Libe na to pitanjeodgovara: Potreba za osavremenjivanjem prolosti raste srazmerno rastu dinamikecivilizacijskih procesa modernizacije. Funkcija istorijske svesti jeste osavremenjivanje

prolosti.Izraz kojim se opisuje ispunjenje funkcije istorijske svesti jeste skraenje dananjice.Ovaj izraz izraava ideju da dananja dinamina civilizacija zavisi od broja i snage inovacija.Veliki broj inovacija po vremenskoj jedinici uinio je da se skrati broj trajanja sadanjice, a sadruge strane predstavlja i opadanje broja godina u budunosti koje moemo da planiramo, kojemoemo raunati kao relativno poznate. Ukratko: skraenje sadanjice je skraenjeekstenzije vremenskog okvira u kom moemo da raunamo da e vaiti pojedine konstante,

koje karakteriu odnos prema ivotu. Filozofija istorije proizvodi istorijske svesti. Istorijasvesti je relativno mlad istorijski pojam, nastao iz iskustva brze modernizacije i elje za stalnimnapredovanjem. Zadatak istorijske svesti je da omogui da osavremenimo svoj ideoloko-politiki identitet. Da bi znali ta je na identitet , priu o tome ko smo, potrebno ja daosavremenimo sopstvenu istoriju.

Filozofija istorije kao kritika istoricizma

Trea funkcija filozofije istorije je po H. Lubeu kritika onog tipa filozofije istorije koji jeu naem veku postao sredstvo odbrane totalitarnih politika, ukljuujui i njihove zastraujueposledice. Ovaj tip filozofije istorije je savremeno shvatanje kulture, uslovljeno skraenjemiskustvenog prostora i horizontal naih oekivanja. Pred-filozofska reakcija na taj process poRajnhartu Kozleku je fenomen povremenjivanja utopije, kao budunosti koja e doi. Odatleproistiu kulturoloke I ideoloko-politike konsekvence. Prva posledica bi bila pokuaj da seprolost istorijski produi u budunost i tada bi budunost bila shvaena kao bolja stranasadanjice. Druga je da se u interesu odreivanja nedostatka savremenog stanja, nae nasleeodvoji od budunosti. Trea posledica je ubrzavanje procesa razvoja

Trea funkcija filozofije za Karla Popera (izdao knjigu koju je posvetio zabludi opostojanju zakona istorije) je da kritikuje stav prema istoriji koji kae da istorija sadri zakone,da tok civilizacijske evolucije nije usmeren ka datom cilju. Kako vreme prolazi, istorija se sve

vise pretrpava efektima interferencije, pa evolucija, nikako ne moe da prognozira. Jednostavnijereeno: ,,Budunost civilizacije je otvorena i svaka politika,koja je umesto da to prihvati iorjentie ideoloki,koja se ponaa kaoda posjeduje budunost, jer smatra da je ovladalazakonostima epohalnog razvoja ne vodi u otvoreno drutvo nego ga zatvara.


16/81

16

DEO II SOCIJALNA FILOZOFIJA I FILOZOFIJA

KULTURE

SOCIJALNA I KULTURNA FILOZOFIJA

(Peter Kozlovski)

Filozofija traga za odgovorom na pitanje kako stoje i kako bi trebalo da stoje stvari sa

vjekom i njegovim razvojem i celim ivotom. Onaj deo te cjeline koji se tie ovjekovog ivota

i njegovih dunosti jeste svijet socijalnih odnosa.Socijalna filozofija stremi spoznaji sutinecjelokupnog socijalnog svijeta.

Socijalni svijet kao predmet socio-kulturne filozofije

Socijalni svet je deo celokupne stvarnosti. On se odnosi na one elemente realnog sveta

koji ljudsku individuu postavlja i u medjusobne odnose. To znai da se socio-kulturna filozofijane bavi samo subjekt-objekt odnosom, nego i subjekt-subjekt relacijom.Ona, dakle, socijalni svet

jednim delom posmatra i objanjava, ali ga drugim delom oblikuje i to kroz delovanje naostvarenju njegove svrhe i smisla. U socijalnoj filozofiji nerazdvojno su povezani opsivanje,

razumevanje, etiko i kulturno-estetiko analiziranje vrednosti. Ona je s jedne strane realnafilozofija i analiza, ali je takodje i filozofija vrednosti i etikih normi u socijalnim odnosima.Socijalne fenomene ona posmatra iz vie aspekata. Porodicu, na primer, posmatra iz aspektaodravanja kune zajednice, upravljanja dobrima, biolokog porekla-sve to definie osjeajzajednitva njenih lanova. Pojam socijalnih odnosa se moe razumeti kao pojam drutva ipojam drave. Identitet jednog drutva ne postoji bez drave. Ovi pojmovi se meusobnoodreuju. Kao najvii pojmovi socijalnog sveta drutvo i drava se zanimljivi iz jo jednogaspekta: Oni oznaavaju masu ljudi koja se,kao to se izrazio Niklas Luman, sama ujedinila.

Drutvo dalje moemo podeliti na drutvene oblasti: privredu, nauku, umetnost. Tamo gde jedrutvo polje spontanog razvoja kulture, privreda, nauka i umetnost predstavljaju oblasti krozkoje jaa drutvena mo i kroz koje se ona realizuje. Drutvo ne podrazumijeva samo dravunego i jednu veliku instituciju, a to je crkva .Crkva se u drutvene oblasti ne moe ubrajati uistom smislu kao gore navedene oblasti, jer je njen temelj, institucijalna posveenost i kulturnisadraj prevazilaze standarde u ponudu drugih kulturnih oblasti. Ona mora da odgovori na izazovda u konanom svetu zastupa ono beskonano i bezuslovno i da ga u realnom svetu oivi. Kao


17/81

17

religijske u kulturne institucije crkve spadaju u domen interesovanja socijalne filozofije. Religija

nije predmet socio-kulturne filozofije u njenom religioznom znaaju i smislu nego zbog svogkulturolokog i socijalnog znaaja za ureeni ivot drutva i drave.Socijalni svet se ralanjujena velike institucije: drutvo,dravu i crkvu.Na ovoj podeli utemeljena je struktura kulture, paona proima celokupan socijalni svet.

Teorije drutva i njihova uloga u procesu nastanka drutvaujedinjene Evrope

Godina 1992. predstavlja datum poetka izgradnje jedne nove drave i jednog novogdrutva u Evropi iz tog razloga to privredno ujedinjenje ne moe potpuno da se izvede bezpolitikog i kulturnog. Kako socio-kulturna filozofija moe da doprinese analizi ivrednovanju procesa nastanka jednog novog drutva i kulture, kakvo predstavlja ovonovonastalo evropsko unutranje trite?Postoje etiri osnovna tipa odgovora na ovo pitanje,iu skladu sa tim,moramo razlikovati etiri osnovne forme teorija o drutvu.

Ekonomske teorije

Ekonomske teorije drutva, pre svega marksizam, miljenja su da ekonomska baza, tj.vlasniki i proizvodni odnosi i poloaj sredstva za proizvodnju, u potpunosti uslovljavajukulturu, pravo, religiju tj. drutvenu nadogradnju.Razvoj drutva i njegovog duhovnog sistema,

prema njihovom miljenju nastaje iz razvoja privrednih odnosa. Protiv ekonomskog konceptadrutva moe se prigovoriti da ekonomska organizacija drutva, naime vlasniki i proizvodniodnosi, ne poiva samo na prirodnim datostima, ve je uvek odreuje i pravno-normativnisistem. Svet ekonomije uvek je odreen kulturom.On je proet socijalnim i kulturnim normama ivrednostima. Socijalni odnosi mogu ubrzati privredni razvoj, ali u tom smislu nije potrebna

nikakva kulturna elita.

Teorija ugovora

Sa ekonomskom teorijom drutva srodna je teorija ugovora. Ona drutvo shvata kaougovor meu individuama. Takvo utemeljenje drutva objanjava se starozavetnim uenjem oBoijem savezu ili kroz ugovor o uzajamnom ujedinjenju. U modernom uenju o drutvenomugovoru koji se kod R. Hukera i J. Heringtona tretira u metaforikom smislu,kao normativnoutemeljenje prirodnih socijalnih odnosa ve postojeeg drutva. Prema Hobsu drutvo nastajesklapanjem dva ugovora o ujedinjenju individua i ugovora o pokoravanju suverenu. Tek ovaj


18/81

18

poslednji ugovor konstituie drutvo i pravo na vlasnittvo.Dz. Lok je smatrao da vlasnitvo,presvega vlasnitvo prava na sopstveni ivot, postoji i u prirodnom stanju, da se ono potvrdjujeugovorom u pokoravanju suverenu ,tako da on graansko drutvo shvata kao asocijaciju kojasvakom zadovoljava interes da osigura njegovo pravo vlasnitvo. Teorije drutvenog ugovoranisu teorije o nastanku drutva,nego sa bave opravdavanjem njegovog postojanja.

Socioloke teorije

Socioloke teorije nastanak i razvoj drutva objanjava tenjom ivih bia da serazmnoavaju i da ostvare svoje genetike potencijale.Svi organizmi dele resurse koji slueza odravanje ivota. Drutvo nastaje kroz borbu oveka i grupe da preivi. U toj borbi zapreivljavnje drutvo se pokazalo kao oblik koji ovjeku najvie odgovara za ostvarenje njegovegenetike dominacije.

Funkcionalistike teorije

Drutvo ima vie od jedne svrhe.Funkcionalistie teorije se bave tim svrhama i ciljevimadrutva.Smisao postojanja drutva ovde se ne iscrpljuje u ekonomskom osiguranju lanova, krozzatitu da u njihove svojine ili individualnih dobara. Drutvo se vie shvata kao sistem institucijai interakcija koji treba da ispuni funkciju samoodranja,povezivanja vrednosti, korienja resurai slino.Kao osnovne elemente socijalnog sistema, funkcionalistie teorije navode privredu kojatreba da poslui optimalnom korienju resursa i prirodnih dobara,nauku shvaenu kao sistemkoji se bavi analizom realnog stanja, pa je tako povezana sa socijalnim odnosima, i dravu kaopolitiki centar vladanja i odluivanja.Ujedinjenje evrope potvruje ekonomske teorije drutva utom smislu da su privredni interesi doveli do ujedinjenja trita i povukli sa sobom i politikoujedinjenje. Privredno ujedinjenje dovelo je do kulturnog i politikog ujedinjenja. Iako je svakazemlja koja je pristupila uniji to uinila na demokratski nain, to podrazumeva veinu njenihgraana,ipak se ne moe rei da su ugovorne strane graani sami. Funkcionalizam se ne odnosisamo na genetiki naoredak ve prepoznaje viestrukost drutvenih funkcija, ali ih nije dovoljnoprecizno definisao niti pojasnio njihov meusobni odnos.

Kultura drutva i oblici jedinstva socijalnih odnosa

Moderna privreda se izdvojila iz kulturnog sistema drutva. Taj proces diferencijacijepredstavlja jednu formu podele rada. Diferencijacija drutva i podela rada u privredi odnosi seevropsko ujedinjenje. Diferencijacija drutva zavisi od rasta ili opadanja broja stanovnika, odrasta standarda i pobolanja komunikacije. Mogunost jednistvenog oseanja smisla jednog


19/81

19

drutva prua se kroz zajedniku kulturu i religiju kao dve povezane interpretacije sveta, i krozcrkvu kao instituciju koja oveku pomae da prevazie otkrie sopstvene prolaznosti. Svetprivrede, politike i kulture, mora se shvatiti kao jedinstven svet, zato evropsko ujedinjenje znaiujedno kulturno,politiko i privredno ujedinjenje.Socijalna filozofija je pomogla da se pomenutiodnos ostvari. U jednom drutvu ima vie oblika socijlanog jedinstva. Jedinstvo privrednog

trita predstavlja jedan model spoljane povezanosti lanova drutva. To je model sistema ukom su svi podjednako vani i taj oblik jedinstva je samo spoljanji,on ne pogaa unutranjismisao cjeline i ne odnosi se na njenu sutinu.Sudionoci jedne celine mogu biti odreeni kaoinstrument celine, tj. oni jedni za druge i za cjelinu samu. Istovremeno mogu predstavljati

instrument i svrhu. lanovi jedne zajednice mogu biti povezani i tako da svako od njih izraava ipredstavlja samu cjelinu. U tom smislu biti lan znai reprezentovati celinu u posebnom.Pojedinci su pripadnici jedne kulture i uesnici nekog duhovnog jedinstva,kao to je to sluaj sacrkvom. Crkva je celinom drutva povezana samom svojom sutinom i u njoj se u pojedinanomobliku ogleda totelitet kulturne celine.

Multikulturalno drutvo

S obzirom na celovitost karaktera kulture jednog drutva, pogreno je govoriti umultikulturalnom drutvu u okviru jedne nacije. Zato se taj pojam ne moe primijeniti nanovonastalu evropsku zajednicu. Mnotvenost kultura u socijalnom svetu,procesi i programi skojima se sreemo u takvom svetu,dovode do toga da slobodno moemo rei da multikulturalnodrutvo znai:Za nas je sve jednako dobro. Ova definicija protivrei samoj kulturi jednogdrutva,jer program jednake vanosti svih ne podrazumeva i ne tretira sa dunom panjom

potrebu za kulturnim jedinstvom koje je jednom drutvu neophodno.Ni ujedinjenje Evrope se nesme oznaiti izrazom multikulturalno drutvo u kom su sve kulture podjednako bitne ivredne. tavie proces ujedinjena Evrope istovremeno predstavlja i proces kulturnog ujedinjenja.Dolazea svetska kultura prdstavljae pluralitet pojedinanih kultura sa jasnim i odreenimidentitetom i sadrajima ili uopte nee biti kultura.Svetsko drutvo je multikulturalno.Dolazeasvetska kultura imae multikulturalni karakter, a njene subkulture e biti pojedinanenacionalne kulture. Jedna od tih nacionalnih kultura bie i kultura evropske zajednie drave. Gotovo da i ne postoji nikakva potreba da se u evropi razvije multikulturalno drutvo jer su seosnovne evropske kulture, naime hrianstvo i epohe duhovnog drutva sa svojm programima u

renesansi, baroku i kroz klasiku, romantiku i modernu, razvijale na isti nain ili sa manjimodstupanjima.


20/81

20

Zakljune primedbe

Privreda i kultura se meusobno sutinski uslovljavaju.Zajedniko evropsko trite nijemogue ostvariti bez istovremenog ostvarenja kulturnog ujedinjenja evropskih zajednica. Nijerealno da se moe ostvariti slobodno kretanje ljudi i robe preko dravnih granica, a da to

nema uticaja na stvaranje njihove zajednike kulture i nacije. Sociofilozofska analiza jenedvosmisleno pokazala sledee: ako elimo da postignemo privredno jedinstvo Evrope,moramo teiti i ostvariti kulturno jedinstvo tog podruja. Ako nismo spremni na kulturno ipolitiko ujedinjenje,moramo odustati i od privrednog ujedinjenja Evrope i ukinuti zajednikotrite.Sa stanovia filozofije i filozofije kulture,kulturno ujedinjenje Evropske zajednice ujednu nacionalnu kulturu predstavlja nunu potrebu.


21/81

21

FILOZOFIJA POLITIKE

(Klaus Hartman)

Na poetku svog predavanja Klaus Hartman postavlja pitanje: Da li politIka filozofijamoe da poslui kao orijentir u miljenju?Da bi na sva ta pitanja odgovorio on koristi razneceline, aliprvo pie o poloaju same filozofije politike.

Poloaj filozofije politike

Filozofija se u celini moe podeliti na ontologiju i teoriju saznanja sa jedne strane iprakticnu filozofiju u smislu analize jezika. Klaus Hartmann postavlja i pitanje:,,Da li praktinufilozofiju moemo poistovetiti sa etikom? On na to pitanje odmah odrino opdgovara, obrazlaui da etika ne moe da pokrije celokupnu praktinu oblast. Politika filozofija pokrivamedjuljudske odnose, koji odgovaraju ljudskoj prirodi, ije je ostvarenje postavljeno pred ovekakao zadatak. Zbog toga je Aristotel politiku, kao filozofsku disciplinu, shvatio kao celinu, a etiku

kao njen deo. U novije vreme, Hegel je napravio nacrt politike koji se odnosi na pravo i etiku, toobuhvata pravu politiku filozofiju. Postoji razlika izmedju socijalne filozofije i filozofijepolitike. Socijalna filozofija tj. njen predmet su injeniki odnosi(porodica,razne zajednice..) Sadruge strane filozofija politike se bavi odnosom izmedju socijalnih tvorevina. Poto se kao tovidimo politika filozofija tie ovekovih tvorevina,moemo da shvatimo zato su povezane

oblasti kod Aristotela i Platona u klasinij gkoj filozofiji i kod Hegela u novovekovnojfilozofiji. Taj opti stav naziva se ontoloki. Politiko je ono to oveku pripada po prirodi(Aristotel). Medjutim to ne znai da se to nikad nemenja, da je stalna datost ve ,,Politiko jeono to je na polju ovekove prakse, principijalno,verbijalno i to podlee vrednosnoj proceniI jo navodi: ,,Pri svakom razmatranju istorijske, kulturne, etnike tradicije u politikom,politika filozofoija se mora sistematski truditi da spozna praktinu istinu i praktinu stranuuma i da u njima trai entalhiju.Ako tako bude radila filozofija politike moe biti merodavnau odnosu na uslovljene istorijske dogadjaj i samo tako ostvaruje uklogu u orijentaciji

oveka u njegovoj istoriji.Politika filozofija se stvarnosu bavi iz normativnog aspekta.Njen predmet je stvarnost, tj. drava,a ne idealne norme. Neka od njenih pitanja: Kako

neka drava treba da bude uredjena?Kako treba vladati dravom?


22/81

22

Klasina antika filozofija politike

Danas se smatra da je pojedinac prioritetan u odnosu na dravu, a ne obrnuto. Bledi

dominantana uloga drave bledi pred idejom o svetskoj dravi, ili kosmopolitizmu. Sve oveteorije danas obogaene su motivina iz antike.Na primer kod Aristotela i Cicerona, postojao jemotiv prirodnog prava, koji je pojedincima prepisivao umnost , koja se trebala respektovati.

Kasnji Lok povezuje prirodno pravo sa hrianskim shvatanjem oveka kao Boije kreacije.Dananji najbitniji predmet interesovanja su funkcij drave,ostvarenje mira i garancija pravnesigurnosti. ,,Teorija drutvenog ugovbora jeste teorija koja se bavi objanjenjem nastanka

drave pod pretpostavkom prioriteta pojedinca u odnosu na nju,pre svega zato to on postoiji

u takozvanom prirodnom stanju.Postojerazne teorije drutvenog ugovora:Hobsova, Lokova,Rusoova, Kantova, Fihteova. Prvo to je bitno naglasiti je da ova teorija predstavlja fiktivnimodel objanjenja. Jednim je delom treba shvatiti doslovno, a drugim delom je ona zapravoslikovit prikaz fenomena nastanka drave. Hjum je kritikovao teoriju drutvenog ugovora, koja jepo njemu pogrena. Drugo to je bitno naglasiti je da se iz teorijskih pretpostavki ovog shvatanjamogu razliito shvatati drutveni odnosi. Jasno je da teorija drutvenog ugovora ima dostanedostataka. Danas je kritikiuju mnogi savremeni filozofi. Medjutim ono to je bitno je da je onaotvorila put instrumentalitikom shvatanju drave i to je dovela u pitanje ontoloki prioritet.Smisao drave je da se brine o pojedincu, da mu se nadje pri ruci. Ova teorija je vieslobodnjakoliberalna. Znaajan je i novi pogled na vlast i utemeljenje ideje zastupanja (osimkod Hobs i Rusoa). Poverenje je za Loka preduslov vlasti. Hjum je u Engleskoj potisnuo teoriju

ugovora a u Nemakoj Hegel, koji je dravu opet definisao kao tvorevinu, ali je u odnosu na

Aristotelovo miljenje usmerena u drugom pravcu. ,,Draava vie nije oblik ovekovogpostojanjakoja mu omoguava dobar ivot,ona je sad duhovna tvorevina. Pojedinci, kaopravna l ica, porodice, drutvo i udruenja (korporacije) su dravi podredjeni kao njena

,,supstanca,oni realno predstavljaju dravu,oni su momenti nj ene egzistencije. Kod Hegela

imamo razliku-kategorijalnu izmedju drutva i drave,privatnog i politikog to nemamokod teorioje drutvenog ugovora.Tamo je privatno lice isto to i politiko. Hegel je jakoisticao znaaj drave i svaku je dravu postavljao iznad drutva. U svojoj filozofiji ponovootvara pitanje izmedju drave i drutva. Unutar drave, koja je predmet ontoloke politikefilozofije ima mesta za pravo, ali nema mesta za prirodno pravo, kao pravo na apsolutnu

personalnost. Drugim reima linost je poinjena pravu drave,koje je ,,vie.Lorenc von Stein

je u Kantovskom pravno principu. On smatra da je ispravno ono gde slobodna volja pojedincamoe povezati sa slobodom svih ostalih u zakon koji se ostvaruje kroz pravnu sferu u dravi kaooptojpersonalnosti. Za tajna je drugim reima bitno da se drava kroz drutvo poboljava i daje delotvorna. Kod njega se pod demoktratijom podrazumeva socijalna demokratija. Slinashvatanja ima iJ.SMillu Engleskoj.


23/81

23

Moderna i filozofija politike

Moderna je proirila polje politike filozofiije. Pre svega razvila se socijologija. Ona jepotisnula normativna pitanja i u centar interesovanja na polju politike filozofije stavlja vlast,nain vladanja. Njen predstavnik je Marks Veber. Ono to u politikom nije pokrilasocijologija, time se bavi ne-normativna politika nauka.U oblasti pravne nauke je Hans Kelsenrazvio pravni pozitivizam koji je eleo da razmatranje pravnih normi pretvori u notmativnunauku o stvarnosti. On je pitanje o ispravnom pravu zamenio pitanjem o postupanju. Javlja se i

uenje Karla mita, koji u centru interesovanja ima pitanje vlasti. Zbog svega ovoga autor,Klaus Hartmann postavlja pitanja:,,Da li su sve ove teorije politiku filozofiju uinile izlinom,

il i ona i u moderni ima svoje posebno mesto, da bude normativna poli tika nauka o stvarnosti

?Ipak se u kasnijem razvoju politika filozofija vratila u normativnost, posebno u nemakomuenju o dravi. Ustavna drava je onaj oblik drave koji najvie odgovara pravim oveka injegovim potrebama. Politika filozofija i uenje o dravi se vraaju na klasinu zapadnu

tradiciju i ponovo je oivljavaju.Sada imamo dve pozicije ideja unutar filozofije politike. Prvaje ideja poliitikog-Otfried Hoffe(postoji minimum uslova pravednost, koji onemoguavajudiktaturu sa jedne i anarhiju-koja je sasvim nepoeljna, sa druge strane.) Drugu poziciju jezastupala Hana Arent, a teoriju Ernst Folart-politiko je zajednica koja se ostvaruje krozzajedniku sutinu.Obe teorije odbijaju ontoloki nazor i oslanjaju se na ,,goverment koncept.

Savremena situacija

Savremena situacija je takva da su u prednjem planu tendencije , koje se tiu kritike

postojeeg stanja, institucija, parlamentarne demokratije,demokratske ustavne drave. Pre svegaimamo kritiku predstavnikog sistema. Neki ele direktnu demokratiju-demokratiju baze u kojojsvi uestvuju. Medjutim takva demokratija ima svoje nedostatke-dovodi do toga da seodluivanje prenese na partijske organizacije, dok parlament i odbornici nemaju ulogu i moodluivanja. Odbornici usvajuju mandate, koji ne odgovaraju optim interesima. Predstavnik ilizastupnik u parlamentu ne odgovara imperativu mandata, ve samo sopstvenoj savesti. Zatopojedini kritiari koji sebe smatraju zastupnicima pluralizma-E.Frankel, predlsu parlament ukome postoji nagodba izmedju suprotsavljenih interesa. Ipak postoji potekoa da se pripadniciveinske struje u parlamentu privole da potuju interese svojih oponenata, U neke od ovih teorija

ulazi i teorija Harolda Laskija. Ona podrazumeva grupni pluralizam, gde se sama dravashvata kao neka vrsta grupe. Danas mnogi zastupaju kritiku poziciju ,,Usudimo se na viedemokratije, ovu su rei Vilija Branta. Ova pozicija na demokratiju gleda kao nadeliminu, dok se prava demokratija u politikom i svakodnovnom ivotu tek oekuje.Upravo ova pozicija negira da demokratija predstavlja formu politikog ivota, ili ureenjedrave u kojoj gradjani sami postavljaju vlast i prate sopstvene interese. Sledea kritika jeMarksova kritika ontologije. Marks smatra da je povrna zamisao u kojoj je drava organ


24/81

24

vladajue klase u otudjenom drutvu. Nasuprot tome drava treba da tei komunizmu. Novuformu ove kritike razvio je Jirgen Habermas. Po njegovom miljenju drava je suprotstavljenasvetu ivota. Niklas Luhmann:,,Drava se definie kao,,sistemkoji je otudjen od sveta ivotai kolonijalizovao ga je..Definie se i kao ,,medijum moi,koji kroz ,, medijum novca vladagradjanima i privredom. Ipak Klaus Hartmann smatra da je ovaj Habermasov concept (koji

predtavlja negaciju drave uopte) nerealan, jer je nemogu svet ivota bez politikeorganizacije. takodje negira i tezu da drava koja vlada preko moi i novca nema istu jasnost kaosvet ivota. Harbermas smatra i da je drava instanca koja socijalne interese gradjanazadovoljava na utrb njih samih. Lumanje dravu i politike institucijepodredio politikimzadacima koje ,,delegira drutvo.On smatra da drava treba da se organizuje kao partikularnisistem, koji ispunjava zadatke koje pred njega stavlja drutvo. Klaus Hartmann kritikuje ovupoziciju time to navodi: ,,Ne postoji drutvo, drutvo sa funkcijama subjekta. Postoji jojedantip kritike, pozicije-ekonomistiki tip kritike. Slino misli i Peter Kozlovski, da je skuppolitiki proces odluivanja i da zato za donoenje mnogih odluka njabolje utie trite.Ovako

shvaena drava ima ulogu samo u sluaju raspada trita.A Klaus Hartmann postavlja pitanjeda li se moemo svesti na onu politiku participaciju u sluaju raspada trita i osporava i ovupoziciju. On kae da sa jedne strane imamo Kozlovskog koji tvrdi da socijalna drava zbrinjavaoveka i da on u noj gubi svoju slobodu, a sa druge strane vidimo da nemaju svi ljudi istu ansuda se zaposle, dok je neki imaju, ali je ne koriste. Problem, koga ne trba smatrati problemom

demokratije kao takve ,je ostao otvoren.

Zakljune primedbe

Mnogi danas smatraju da danas vlada veoma slobodno shvatanje drave i da ne bismo elelivie slobode. Time se moderni duh vremena vraa na klasini nazor upolitici gde se neizbenoda se ljudi organizuju. Ovo sa jedne strane sa sobom nosi ogranienje slobode, a sa druge strane iomoguava slobodu. Danas, dakle ,ne moemo rei da politika filozofija stoji na ovom ilionom stanovitu,ili da tvrdi ovo ili ono, jer postoji mnogo alternativnih shvatanja drave ,njenog smisla i funkcije kao i mnogo vrsta kritika drave. Klaus Hartmann zato postavljapitanje:,, Ko je u pravu,klasici ili kritika?Tu nas autor podsea da jo jednom obratimo panjuna injenicu da se drava prema gradjanima odnosi notmativno, ak i kada vlada veina, uvekpostoji manjina koju drava regulie. Danas je sve to je od opteg dobra izloeno kritici. Slepilo

za sve to je od opteg dobra je moderan fenomen, jer smo preokupirani sopstvenomsubjektivnou. Hartmann smatra da je pojam opteg dobra, koji je ontoloki ili metafizikiizloen kritici-neophodan. On se vraa na ono to u teoriju ugovora zauzima ,,goverment i naono to je u ontolokoj teoriji kod Hegela predstavljeno kroz kategorijalno razlikovanje drutva idrave. Autor ovog teksta smatra da ontoloka teorija ima jedan plus: Ona je u stanju dapomenuti odnos izmedju zajednice i pojedinca pojmovno obuhvati i iskae kao dijalektiki

odnos i to kroz koncept -konkretne optosti, nasuprot tome, teorija ugovora opte prepisuje


25/81

25

suverenitetu koji razume kao neto unutar drave,a ne kao suverenitet drave same.Opet

postavlja pitanje; ,, Da li smo mi moderni kada smo toliko zaokupljeni svojom objektivnou dapolitiku proceduru svodimo na potavljanje kompromisa interesa?Ovo pitanje je argument zasve one koji zameraju ontolokoj teoriji, da nije moderna. Hartmann navodi, da politikafilozofija mora biti zasnovana na argumentima, ona ne sme da dozvoli da je ponese duh

vremena. Politika filozofija, kao i svaka druga filozofija uopte ne sme nikoga ni na ta daprisiljava. Ona moe samo da se nada da e je uzeti u obzir i uvaiti; Ona ne moe samo daapeluje.

Manjepoznate rei:

Anticipacija- (lat.anticipare) -uzeti unapred, primiti unapred, predvidjanje, stvaranje predstave o

neemu.

-Entelhia-gr.(eneteleheia) -ono to ima unutranju svrhu.

Normativno-lat .ono to odreuje norme,propise,koji je zasnovano na normi i slui kao pravilo.

Oponenat-lat. ono to je oponirano,zastupljenik protivnog miljenja


26/81

26

FILOZOFIJA PRAVA

(HASO HOFMAN)

Svaki pravni poredak odredjen je nekim moralnim vrednostima. Nijedan sistem pravila

koji predstavlja pravni sistem ne sme da se odrekne svoje baze. U tom smislu je pravna nauka

neraskidivo povezana sa pravnom filosofijom. Pravnicima moze biti od velike pomoci

refleksija o njihovom temelju, uzroku i znacenju u moralnom smislu. U okviru pravne filosofije,

mozemo izdvojiti 5 celina.

Dogmatska pravna nauka i osnovna pitanja prava

Ako pravo iskljuci moral, onda je pravedno ono sto na odredjenom mestu i u odredjeno

vreme propisuje zakon, a to primenjuju empirijski pravnici. Po Kantu, pravnici koji se

empirijski odnose prema pravu, ne mogu da razlikuju sta je pravedno, a sta ne. Onaj koji se bavi

pravom, ne treba da se zaustavi samo na empirijskom nivou, nego treba da se oslanja i na

sopstveno iskustvo. S jedne strane, radi se o tome da se sadrzaj pravnih zakona koji suproblematicni medjusobno spoje u jedinstven naucni sistematican plan. Pri ovome, svi nedostaci

i nejasnoce treba da se razviju i objasne kroz logiku samog sistema i da se upotpune u jedinstveni

pravni sistem. S druge strane, pravila drzavnog zakona se mogu uredjivati samo na jednom

apstraktnom nivou.

Funkcionalna vrednost drzavnih pravnih normi zavisi od sposobnosti zakonodavca.

Zakonodavac mora da uzme u obzir sve cinjenice i posledice. Ali, da bi se resio neki

nesporazum, zakoni treba da se prilagode okolnostima. Pravna nauka treba da bude

argumentovano obrazloziva, i kao takva je nazvana dogmatskom, koja u izvesnom smislu ima

slicnosti sa teologijom. Ovu paralelu izmedju njih je povukao Lajbnic. Ali one se svakako

razlikuju. Zadatak pravne dogmatike sastoji se od ocuvanja sadrzaja i duha tradicionalnih

elemenata ili da se sacuva i da se sto manje menjaju. A to znaci da se novo odbacuje kao lose, jer

se ne slaze sa onim sto je autoritet vec postavio za vazece.

Moramo naglasiti da je filosofija prava, kao i filosofija istorije, religije, jezika ili prirode,

jedna vrsta regionalne filosofije, i zato mora u svojoj pravnoj oblasti da razvije spostveneprincipe.


27/81

27

Normativni status I sadraj pravnih principa

Izmedju filosofskih pravnih principa i veceg ili manjeg broja zakona vlada nesklad. To semoze videti u ranoj nemackoj istoriji, koja nam nudi mnogo materijala. Postavlja se pitanje da li

osnovni principi predstavljaju pravo u tom smislu da imaju moc da pomire i povezu pojedina

medjusobno suprotna pravila, kao i to da li oni sluze samo za usavrsavanje drzavnog prava, ili se

mogu okrenuti i protiv njega? Haso Hofman daje potvrdan odgovor na ova pitanja, i kaze da

sama logika navodi na takvo ponasanje. I naravno, treba praviti razliku da li se radi o principima

koji su realni i ostvarivi ili o principima koji su sasvim strani. Drzavno pravo ne sme da se

okrene u smeru nepravde, nego treba da se brani pravednost.Tamo gde ne moze da se utvrdi

sta je pravedno, zakon mora da propise sta je pravedno i sta treba da bude. Gustav Radbruh je

zakljucio da pravo koje je pozitivno, ono je i ispravno.

Osnovna tema filosofije pravaje covekovo dostojanstvo, sloboda, jednakost, socijalnapravda, suverenost naroda i podela vlasti. Savremena pravna filosofija se razvija na osnovama

pravne tradicije i istorije, i trudi se da principe sa kojima se susrece teorijski utemelji, razjasni i

kreativno razvije. Pored toga, ona se oslanja na klasicno ucenje o pravednosti i o jednakoj

raspodeli pravde. Ono sto je najbitnije jeste da pravno uredjenje bude moralno prihvatljivo i

stabilno. Medjutim, jedinstvo prava i morala se tesko ostvaruje. Moderna filosofija ne treba da se

bavi samo pojedincem, njegovim delovanjem i odnosom sa drugim pojedincima, vec se mora

odnositi na drzavne institucije, njene funkcije i pravila. Filosofija prava treba optimalno da ozivi

svoj pravni sistem, ali da ostane verna svojim korenima.

Strukturalna analiza prava

Analiticka filosofija je razvila specifican pojam nauke, za koju predmet naucne spoznaje

mogu da budu samo empirijski sudovi koji se mogu dokazati. Pravna nauka treba da se bavi

analizom delova iz kojih se sastoji pravni sistem. Nju ne treba da zanimaju konflikti interesa,

sadrzinska nesaglasnost pravnih pojmova, suprotna stanovista, itd. Ona nikako ne moze posluziti

kao orijentir. Ali, s druge strane, teorije o stupnjevitoj izgradnji pravnog poretka ukazuju na

povezanost i zavisnost procedure proizvodnje pravnih normi razlicitih drzavnih pravnih poredakasa stepenom osvescivanja same orijentacije. Takve su teorije Adolfa Merkla i Hansa Kelsena.

Kelsen istice cisto pravno ucenje, koje se bavi analizom prava, iz koga su apstrahovaniistorijski sadrzaji normi koje postavlja drzava.

Analiticka teorija i teorija logike pravnih normi odnose se na pozitivno pravo i prave

razliku izmedju prava i morala, a to je takozvana teza razdvajanja. Pitanje vazenja pravaovde igra centralnu ulogu. Za one koji rade na zakonu ne treba da bude nevazno pitanje sta je po


28/81

28

svom sadrzaju ispravno, a sta ne. Postoje mnogi problem kada treba da se razlikuje ono sto treba

da bude i ono sto jeste. Kant u svojoj Kritici cistog uma kaze da se izmedju njih ne mozeuspostaviti veza koja bi bila logicke prirode, vec da ta veza treba da se trazi na nekim drugim

osnovama. Mnogo vecu prakticnu korist donelo je ucenje o pravnoj metodi. Ta metodska ucenja

imaju i drzavno pravno politicki znacaj, i povezani su sa logikom. Danas se mnogo radijegovori o teoriji nego o filosofiji prava. Ali jedno je sigurno, pokusaj trazenja i pronalazenja

utemeljenja sadrzaja pravednosti ili umnosti pravnih odluka je usko povezan sa filosofijom. A pri

diskusiji o primeni pravnih odluka treba uzeti u obzir i njihove posledice.

Dva pojma prava

Kant je filosofiju prava opisao kao discipline koja postavlja pitanje o tome sta je

pravedno, a sta nepravedno. Osnovno pitanje glasi: Sta je to pravo? Analiticka filosofijaprava ne baca toliki akcenat na razlikovanje prava i pravde od nepravde, koliko na razlikovanje

onog sto je pravno od onog sto je ne pravno. Analiticki tip filosofije prava razvija jednu sasvimnovu perspektivu. A to je pozicija posmatraca koji stvar gleda spolja, opisuje i analizira. On nije

odgovoran za to, niti se oseca odgovornim. A s druge strane, oni koji pravo primenjuju, moraju

stajati iza posledica svojih odluka. Iz ovoga su nastala dva pojma prava. Prvi koncept povezuje

pravo sa pravednoscu i dovodi ga u neraskidivu vezu sa moralom, i to je pravedno pravo. Drugi

koncept porice nuznost, a mozda i mogucnost povezivanja prava sa moralom. Po ovome, u

pojam prava ulazi i nepravedno pravo. Hart za ovakve tvrdnje govori da jesu pravo, ali pravo

koje se moze koristiti u nepravedne svrhe.

Dakle, razlika izmedju definicije prava nastala je iz Kantove filosofije prava. Kant je

baratao pojmom iskustvenog, stvarnog prava, koje svoje vazenje postize uz pomoc spoljasnje

sile. Danasnji pojam prava podrazumeva pozitivisticki pojam prava ogranicenog na norme koje

se sankcionisu preko drzave, a isto tako ukljucuje i pojam prava koji podrazumeva nadpozitivne

osnovne zakone.

Prednosti i aktuelni zadaci jedne principijelno orjentisane

filosofije prava

Pozitivisticki pojam prava nije samo koristan, vec je i neophodan. Pojam prava koji je

povezan sa pravednoscu ima znacajnu prednost tamo gde se odlucuje sta je ispravno. Najkraceteorije pocivaju na filosofskim pretpostavkama. Kao sto je malopre receno, pojam nauke u

analitickoj filosofiji, osim formalnih zakona logike i matematike, priznaje samo empirijske

dokazive sudove. Ovi empirijski sudovi su malo u stanju da pruze filosofiji vise pravne principe,


29/81

29

kao sto je to bio slucaj sa dogmatskom pravnom naukom. Ali ipak, oni mogu da prognoziraju o

ispravnim odlukama pod odredjenim uslovima. A da bi se otislo korak dalje, potrebna je pomoc

u vidu usmeravanja i argumentacije. Hart je smatrao da se to moze obezbediti putem

pretpostavke o temeljnom zakonu o jednakom tretmanu svih, u kom se pravo preplice samoralom. Ovaj iskaz sa jednakima jednako ipostupaje takodje sredisnji element filosofijepravednosti.

Analiticka teorija sva vrednosna pitanja prepusta i definise kao stvar licnih zelja i volje.

Bas zato je u analitickoj filosofiji ostavljen proctor za odlucivanje na bazi individualne volje.

Medjutim, to nije dovoljno. Pravednost prema Lumanu, sluzi za to da svecano potvrdjuje dobre

namere, da apeluje na dobru volju, da pomogne pri donosenju konsenzusa, itd. Svaka velika

filosofija o proslosti uvek ima i prakticni aspekt.

Hegel u svojoj Filosofiji pravagovori o odnosu filosofije i stvarnosti. On u tom uvodu

razmatra pokusaj da se iskoci iz svog vremena i da se iz tog aspekta rezonuje o filosofiji prava.

On je filosofiju prava definisao kao filosofiju uma, dakle slobode u postojecoj drzavi. U svim

oblastima, filosofija prava ima istu ulogu, prosirivanje horizonata stare pravne dogmatike iukazivanje na mogucnosti koje se pruzaju van nje.


30/81

30

FILOSOFIJA PRIVREDE I PRIVREDNA ETIKA

(Peter Kozlovski)

Filosofija i ekonomija, nastale su na tlu grckog duha koji je racionalizovao svoje nazore o

svetu i nacin zivljenja. Oba pojma i philosophija i oikonomija se pripisuju Pitagorijer se onbavio i jednim i drugim pojmom. Pitagora se njima bavi pre svega iz aspekta vremena. Tales i

Pitagora se ubrajaju medju utemeljivace filosofije. Znacaj Pitagore za istoriju filosofije i

ekonomije se ne moze proceniti ako se ne uzme u obzir veliki uticaj na platonicarsku filosofiju i

na osnove matematike kao nauke.

Pitagora i njegovi sledbenici su prvi zastupnici racionalnog vodjenja zivota. Pitagorejska

teorija vodjenja racionalnog oblika zivota je imala pretenziju da se ostvari u vidu konkretnogsocijalnog poretka u mestima gde je Pitagora ziveo. Primer Pitagore nam pokazuje da je izmedju

filosofije i privredne teorije od samog pocetka vladala velika bliskost. I filosofija i ekonomija

zele da realizuju i ekonomizuju zivot, da bi se sto vise vremena ustedilo i moglo posvetiti onim

svrhama koje su za coveka zaista vredne truda. Prema Pitagorejcima i filosofija i ekonomija

imaju cilj da nas upute na ispravan zivot i koristenje vremena. I teologija nam ukazuje na to da

postoji jedna univerzalna ekonomija bica .Oikonomija u teoriji ranog hriscanstva znaci podjelu

srece ljudima od strane Boga i tradiciji koja je vezana za tu pricu. A u teoriji hriscanskih otaca i

njihovoj filosofiji je bila prikazana kroz istorijsko predanje. Zato se onaj deo ucenja o Svetoj

Trojici koji se tice tog segmenta naziva ekonomsko ucenje o Svetoj Trojici. A medjusobna

povezanost filosofije i ekonomije seze daleko u proslost.

Teorija privrednog uredjenja kao deo jednog sveobuhvatnog

filosofsko-teolosko-ekonoskog plana

Marksisticka filosofija privrede predstavlja dokaz da ekonomija nije dovoljna za

konstruisanje covekovog odnosa sa svetom Ali, marksizam se zasniva na pogresnim

predpostavkama, i orijentir se moze traziti u teoloskoj metafizici i etickoj ekonomiji. Pod

marksizmom se ne podrazumjeva samo teorija privrednog uredjenja, nego ceo jedan nazor osvetu, cela jedna filosofija .Zauzimanje alternativnog stava prema marksistickom konceptu

stvarnosti i pragmatizmu moze da se izvede samo razvojem jedinstvenog filosofsko-

ekonomskog-teoloskog sistema. Marksizam-lenjinizam je bio, iako pogresna, teorija o

celokupnoj stvarnosti. On nije bio samo nauka o privredi ili privredna filosofija, nego sistem

privredne filosofije u sirem smislu, u kom su se teorija privrede i ekonomije razvile u teoriju o

celokupnoj stvarnosti.


31/81

31

Pod privrednom filosofijom Petar Kozlovski podrazumjeva tri oblasti u kojima se filosofija i

nauka o privredi susrecu.

U te tri oblasti spadaju:

Privredna ontologija

Privredna kultura Privredna etika

Privredna ontologija je ogranicena svojim osnovnim pitanjem. Njeno osnovno pitanje je koje

oblasti bica pripadaju privredi i sta je sustina covekovog licnog izbora i slobodne koordinacije

ljudi.

Privredna kultura obuhvata uzajamni odnos izmedju kulturoloske uredjenosti zivota i znacaj

svakodnevnog zivota u drustvu. Ona je predmet pozitivnog, a ne normativnog dela eticke

kulture.

Privredna etika obuhvata i treba poredak u privredi. Privredna etika je predmet noramtivnog

dela eticke kulture. Normativna eticka ekonomija mora da ujedini stavove ekonomske i eticke

teorije, mora da bude sinteza i jednog i drugog.

Iz ove troclane podele moze se zakljuciti dve bitne stvari: Prva je kada privredna etika

predstavlja samo jedan deo privredne filosofije i legitimno moze da se uporedi u jednom

zajednickom socio-filosofskom konceptu; druga bitna stvar je kada nam ona ukazuje na cinjenicu

da se privredno uredjenje zasniva na internoj medjusobnoj zavisnosti samog poretka i njegovih

kulturnih oblasti. Privreda je uvek moguca samo u odredjenom institucionalnom i kulturoloskom

okviru. Sama privredna etika moze da postane teorija u pravom smislu reci, koja se odnosi nastavrnost i koja nije eticki sos.

Materijalistiki sistem marksistiko-lenjinistikefilozofije i sistemidealistiko-realistike filozofije

Marksisticka filosofija i ekonomija zakljucuju da je privredni poredak samo deo

celokupnog socialnog poretka. Marksisticko-lenjisticko ucenje se sastoji iz vise elemenata:

-dijalekticki i istorijski materijalizam kao materijalisticko odredjenje coveka, istorije i prirode,

-dialektika kao metoda,

-kritika politicke ekonomije kao teorija privrede,


32/81

32

-ucenje o diktaturi proleterijata ili drugacije receno ucenje o misiji radnicke klase kao (pseudo)

teorija politickog sistema i oblika vladavine.

Privredna ontologija

Ona proucava osnovne uslove i prve uzroke.U nju spada rasvetljavanje kategorijalnih iontoloskih predpostavki nauke o privredi i njeni razliciti stavovi. Ontologija ili dvostruko

znacenje:

-podrazumjeva teoriju o celokupnoj stavarnosti

-utemeljuje teorije koje se odnose na pojedinacne oblasti celine stvarnosti

Ontologija nauke o privredi istrazuje osnovne prirodne modele: mehanizam, teologija, organizam

itd. Prema novoklasicnom izvoru u oblasti privrede vladaju princip ekonomicnosti i najmanjegdejstva.

Privredna kultura

Ona se moze shvatiti kao jedna od kulturnih oblasti. Predstavlja trecu oblast u kulturi.

Covekovi akti u kulturi, nauci i privredi usmereni su na odredjena dobra i vrednosne kvalitete.

Najbitniji covekov zadatak jeste da zauzeme odredjen stav prema kulturi, nauci i privredi. Jer

kada subjekt zauzme odredjene stavove, kada ih otkrije i razume, onda ekonomske vrednosti

postaju stvarne. Privreda predstavlja deo kulture, ali se moze reci da je i ona sama kultura. Ona je

najautonomniji deo kulturne oblasti i njena logika se izjasnjava ekonomskom racionalnoscu.

Privredna etika

Ona se bavi optimalnim koriscenjem resursa, to jest da se za izvesnu svrhu

iskoristio manje sredstava.Dok se normativna eticka teorija bavi individualnim i socijalnim

ciljevima. Prilikom normativnog i deskriptivnog delanja dolazi do neujedinjavanja etike i

ekonomije i ona se naziva eticka ekonomija. Etika i ekonomija se razlikuju ali nisu jedna drugojsuprostavljene. Deo eticke ekonomije koja se naziva noramtivna privredna etika deli se na

:materiajalnu u formalnu eticku ekonomiju.

Formalna istrazuje problem koordinacije uz pomoc etike. A materijalna tezi iskljucivo

materijalnom kvalitetu.


33/81

33

Kao orijentir nam moze posluziti pobijanje marksisticke teorije, naglasavanje ekonomskog

medjuplana i da je trzistu i privredi etika neophodna i da privredna etika ne sme da postavlja

zahteve koje nije moguce ispuniti, kao ni da utemeljuje moral iz interesa.


34/81

34

FILOZOFIJA UMETNOSTI ILI ESTETIKA TEORIJAProblem univerzalistike reference(Karl Hajnc Borer)

Kod Fridriha legela nailazimo na jednu naizgled banalnu reenicu: O umetnosti trebada se fi lozof ir a ,jer o svemu tr eba fi lozof ir ati; pa ipak,pre toga bi moralo poneto i da se zna o

umetnosti. Moramo se zapitati u kakvom se meusobnom odnusu nalaze filozofiranje oumetnosti i znanje i nauka o njoj. Istorija filozofske estetike predstavlja istoriju konflikta takve

nauke o umjetnosti i univerzilastikog zahtjeva filozofije: istorija estetike se takoe moe opisatikao kao istorija samoosloboenja od teoloko-metafizikog i idealistiko-istorijofilozofskogtutorstva. Stanje dananje estetike moe se prosuivati iz aspekta stepena uspenosti ispunjenjatog zadatka. Filozofija umetnosti se mora razlikovati od utopistie filozofsko-istorijske ideje.Odnos izmeu filozofije istorije i estetie teorije moe se izraziti na sledei nain:to vie

filozofije istorije to manje estetike teorije.

Potekoe univerzalistike argumentacije u sluaju estetike

Da bi objasnili koje se potekoe javljaju pri univerzalistikoj argumentaciji u sluajuetike ,izabraemo Hegela. Do kojih konsekvenci unutar estetike vodi njegovo shvatanjeumjenosti kao pojave ideje.Rigidno zastupanje univerzalistikog zahtjeva vodi u dilemu osamom pojmu estetike.

O principijalnoj razlici izmeu pesnikog i filozofskog poimanja.

Refleksija filozofije istorije je krajemXVIII veka bila bila veoma naklonjena literarnom

anru elegije. Rastanci i jadikovke naputenih izraavali su nenadoknadive gubitke oveka,vremena i ideala. Fridrih iler je taj odnos izmeu oplakivanog gubitka u jadikovkama iutopistikih oekivanja u budunosti opisao na kompleksan i gradiozan nain. U njegovojfilozofskoj poeziji jadikovka zbog gubitka predstavlja centralnu temu. On raspravlja refleksiju

dobitka tj. on govori o nauci koja je upuena na samu sebe, o karakteristikama moderneumetnosti i kulture. Jedina iniverzalistika teorija umetnosti moe da se razvije,kako je to Hegelpokazao na primjeruAntigone i eling na primeruEdipa, samo ako razume grku tragediju kojaje definisana koalizijom pojmova jednake vrednosti, kao to su na primer opozicija slobode inude.


35/81

35

Razlika izmeu estetike teorije Fridriha legela i elingovefilozofije umetnosti

elingova Filozofija umetnosti i delo koje je ponajpre njemu pripisivano Najstariji

program nemakog idealizma vae za ranoramantiarski pokuaj da se umetnosti osigurapozicija na najviem stepenu duhovne hijerarhije. Tu moemo proitati rei: Ubeen sam daje najvii akt uma,onaj u kom um obuhvata sve ideje, estetiki akt i da su istina i dobropobratimljeni u lepotiFilozof mora posedovati estetiku snagu.Nai drevni filozofi su ljudibez smisla za estetsko. Filozofija duha je estetska filozofija. Bez smisla za estetsko ovek nemoe biti bogat duhom,ovekne moe u potpunosti da spozna preko istorije.Ne udi to su sefilozofsko-istorijski orijentisani istoriari estetike teorije od H.R Jausa i P.Sondi pa sve doManfreda Frankaborili protiv ranoromantiarske estetike i ostvarenja elingovog projekta kaoprotiv utopije. eling je umjetnost smatrao funkcijom ostvarenja filozofskog ostvarenja zaistinu, mitologiju je doivljavao kao mitologijju uma, a lepotu je definisao kao govor

apsolutnog. eling je u umetnosti traio filozofsku utopiju,a legel je u mitu traio utopijuestetskog. U tome je uspio u mjeri u kojoj je uspeo da se odvoji od istorijsko filozofske

reference. elingova metodika granica izmeu filozofije umetnosti i estetike teorijejasno se izraava u reenici koja glasi: Prema tome,ja u filozofiji umetnosti ne konstruiemumetnost kao umetnost, kao neto posebno, nego konstruiem univerzum u oblikuumetnosti. Ovim se produbila borba izmeu filozofije umetnostii teorije lepe umetnosti

Bodlerova teorema estetike moderne u njeno pogreno

razumevanje od strane filozofije istorije

Ta teorija, ukljuujui i sam pojam moderne,pretrpela je uticaj legelovih stavova,onaodgovara zahtevima estetike teorije teorije onakve kakvu smo ju citirali kod legela. Zanimljiv je i stav Jirgena Habermasa. Osnovna taka Bodlerovog shvatanja moderne, na kojuse Habermas s pravom poziva, glasi Modernost je iezavanje, prolaznost, ono sluajno,koje ini jednu polovinu umetnosti, iju drugu polovinu ini veno i nepromenljivo. . . Nata cilja Bodlerova definicija?Oigledno je to da sutinu svake umetnosti odreenog vremenapredstavlja njen karakter izbavljenja njena tendencija da spasi vjenost. Kod Bodlera se,dakle, radi o epifaniji lepog pod uslovima jedne moderne sadanjosti.U njoj se radi o tome da

se zaobie moda, ono prolazno to je u poetskom sadrano i da se iz prolaznog izdvojiveno.Habermas je takoe Bodlerovu teoriju shvatao kao teoriju savremenosti . Pritom je biosklon da ispravno stanovite samoutemeljenja tj. konaan otklon od antike paradigme,razumeu hegelovskom smislu, naime, on je Bodlerov koncept lepog rasvetljavao iskljuivo iz refleksijeo vremenu umesto da naglasi tajanstvenost koja predstavlja bitnu taku te teorije, a koju jeveoma teko odrediti. Bodler u prolaznosti sadanjosti eli da spasi venost umetnosti.Habermas je smatrao da Bodlerova teorija moe upotrebiti kao materijalistiko-istorijsko


36/81

36

utemeljenje umetnosti i kao kamen temeljac nieanske estetike teorije gde pojam lepog nosioptimistiki,a ne subverzivni karakter.

Da li je u estetikoj teoriji mogue iskljuiti metafiziku referencu?

Ono to se kroz ovo razjanjava jeste dilema koja se razvila kao debata izmeu estetiketeorije i filozofije umetnosti, izmeu elinga i Habermausa,naime dilema oko toga da li oestetskom treba da se terorie unutar univerzalne reference.Borer smatra da se u ovoj debati nijedaleko odmaklo. Moemo se ograniiti na dve estetie teorije, koje su meusobno ideolokisukobljene, ali koje nose odluujuu slinost,a ona se sastoji u tome to obe estetiki fenomenodreuju bez metafizike reference: to su Adornova estetika torije i Hajdegerova ranaegzegeza Helderlina. Hajdeger je napao hegelovsku tradiciju simbolikog shvatanja umetnostii odbacio reprezentacionistiku tradiciju simbolikog shvatanja umetnosti i odbacio njenutradiciju. Prema njemu u sluaju pesnitva ne radi se o tzv duhovnom sadraju ili o smislunego o tome da jezik samostalno produkuje neto to se u njemu zbiva. Ovaj stav direktno je iizriito usmeren protiv Hegelovog metafizikog tumaenja po kom umetnost predstavljasimboliki izraz ideje.

Adorno se nije ustezao da o umetnikim delima govori kao ostravinim, pri emu je kriterijumneskriveno uzvienog koji je preuzeo od Niea, primenio na savremenu umetnost. Adornovaestetika je jo savremenija od Hajdegerove. Njegova estetika teorija koja se bavila uzvienim,nije se razvila u jednu generalnu teoriju kulture, ve se drala iskljuivo fenomena estetskog.Opet se postavlja pitanje: da li je uopte mogue izbei metafiziku referncu? Borer smatra da je

mogue. Na poetku je navedena umetnost kao kriterijum estetike teorije Time je autorpokuao da ju razgranii u odnosu na zahtjeve koji se postavljaju pred filozofiju umetnostiNuno je postaviti i drugu granicu koja estetiku teoriju razdvaja od ivota: jer, kao to velikaumetnost nije neposredna predstava, ogledalo ivota, tako ni estetika teorija nije zastupnik ilibranilac ivota. Naravno izmeu njih postoji veza. Razlaz izmeu filozofije i umetnosti nenastaje usled to ga to umetnost preutkuje ivotne probleme,nego zato to umetnost apriori(nezavisno od iskustva) pojmovno nudi ili vie ili manje nego filozofija.


37/81

37

FILOSOFIJA RELIGIJE I NJEN ZADATAK

ORIJENTIRA

(Rihard Saelfer)

Potreba za orjentacijom

Na pitanje da li nam filosofija moze posluziti kao orijentir, mi se ustvari pitamo sta ona

danas moze postici i koje rezultate mozemo od nje ocekivati. Jedino ovo pitanje podrazumijevateznju za orijentacijom.

Filosofija religije vazna je samo za specijaliste; od nje se uopste nije ocekivao nikakav doprinos

u orijentaciji zivota i sveta u javnom smislu. Danas je tematska oblast filosofije religije postala

problemsko polje od najviseg znacaja za drustvo i individuu.

Odnos religije prema procesu sekularizacije

Proces sekularizacije odavno se odnosi na evropsko kulturno podrucje, a umedjuvremenu je poceo da se odnosi i na druge kulturne oblasti. Zadatak koji je obavljala

religija, sada su preuzele filosofija i nauka. A zadatke koje ispunjavala religija na sebe su

preuzele drzava i drustvo koji sebe smatraju religiozno neutralnima.I moral vise nije povezan

sa religijom, nego je postao predmet racionalnog diskursa u kom se svi ucestovali podjednako i

vernici i ateisti. U javnom i privrednom zivotu ostaje ostaje sve manje teorijskih i prakticnih

pitanja ciji odgovori zavisi od reliogijskih premise.

Neki teolozi su pokusali da sekularizaciju objasne kroz biblijski tekst, dok istoricari misle da

proces sekularizacije postoji i van judejsko-hriscanske tradicije. Neki tvrde da svaka pojedina

religija ima svoj proces sekularizacije. Ako je to istina, onda se namece pitanje na sta je religijaduzna da odgovori i da orijentir u svetu, u ophodjenju sa drugim ljudima i sa sobom.

Krajem XIX i pocetkom XX veka religija se odrzala uprkos procesu sekularizacije. A oni koji su

razmisljali o nestajanju religije su ostali razocarani. Religija u drustvenom zivotu coveka

ispunjava izvesne funkcije koje nijedna druga institucija nije u stanju da ispuni; utice na

medjuljudske odnose.


38/81

38

Predmet rasprave jeste funkcionalisticke upotrebe religije koja je dovela do razlaza izmedjufilosofa religije sa jedne strane i teologa sa druge strane. Predmet rasprave jeste pitanje da li pri

takvom funkcionalistickom shvatanju religije moze u odgovarajucoj meri bude zadovoljen

zahtev za istinom koja se pred religijom postavlja. On utice i na covekovo spasenje, a ono zavisi

od toga da li je slusalac religioznog predanja razumeo i spoznao istinu onoga sto mu se

saopstava. Religija je sebi postavila kao zadatak samozakonodavnost (autonomiju) ne

podrazumujevajuci nikakvu samovolju.

Ponovo je doslo do jacanja religije u sekularizaciji i trazenja orjentacije u vanevropskim

religijama.

U antickoj Grckoj nastale su razlicite forme odnosa prema Bogu i bozanskom, pa su zato grcki

filosofi tragali za idejom poboznosti, a Ciceron na pojmom religije. Razlike izmedjupojedinacnih religija dogodile su se zbog povezanosti kulture i religije.

Pokuaji reavanja problema i metode

Ponovo su postala aktuelna neka tradicionalna pitanja kao npr. Sta je to religija?Ako se

nailazilo na neko pitanje koje se nije ni na koji nacin moglo razumeti na njega se odgovaralo

ukazivanjem na predmet svakog religioznog akta. Na pitanje sta je religija? odgovor je da je to

covekov odnos prema Bogu i da u njoj svaki predmet ima autoritet svetosti, zato za ukazivanje

sustine filosofije religije ne treba da se odgovara nudjenjem predmeta nego strukturom

religioznog akta. On mora biti orginalan i kao takav on vodi u osnove fenomenoloske

zakonitosti. Tako Bog moze da se iskusi kroz akte obozenja i postovanja, ali ko Boga nikada nije

iskusio, ni uz pomoc filosofije ne moze ni da Ga oformi.

Iz osnovne fenomenoloske zakonitosti nastaje autonomija strukture akta i predmeta. Ali

autonomija ne podrazumjeva samodovoljnost (autarhiji). Postoje akti koji su po svojoj prirodi

takvi da upucuju jedni na druge, i oni nas sa predmetom upoznavaju tako da odmah znamo na

koji ce se nacin pojaviti u nekom drugom aktu na koji se odnose.

Znajuci da je filosofija nastala u okrilju religije kao njena specificna samokritika je sekularna

nauka i kao takva doprinela je sekularizaciji religioznog oblika ponasanja.

Jezicko-analiticka filosofija se razvila u okviru kritike metafizickog stava. Ali ona i ne mora bitikriticki nastrojena prema metafizici,moze biti povezana sa stavovima koji su metafizici

utemeljeni. Njen zadatak,fenomenoloskog istrazivanja jeste da odgovori na pitanje kako je

povezana sa religijskim aktom. U filosofiji religije, religiozni predmet je primarno dat kroz

religiozni akt, a orginal kroz religiozni jezik.


39/81

39

DEO III: ETIKA I PRIMENA ETIKE

FILOZOFSKA ETIKA

(Otfrid Hofe)

Nedavno se postavljalo pitanje: Cemu jos filosofija?, i ovo uopste nije neutralnopitanje. Da bi se nasao odgovor, bila je potrebna velika borba i dokazi njenog postojanja. Od nje

se danas mnogo ocekuje. Filosofska etika treba da pomogne da se problemi uspesno savladaju, a

za to je potrebno dobro poznavanje poteskoca. Neophodan je visok stepen rasudjivanja. Etika

treba da postavi pojam morala i principe. Ali, vec oko toga se vode borbe. Utilitaristi se zalazu za

sto vecu srecu sto veceg broja ljudi. Nemacka filosofija je protiv ovakvog shvatanja. A Nice

tvrdi da covek ne stremi sreci, vec to cine samo Englezi. Kantov pojam za moral jekategoricki imperativ, a to znaci mogucnost da se maksima delovanja odnosi na sve.

Etika zahteva da se uspostavi moralisticki nacin razmisljanja i gledanja na stvari. Sumnja

u vrednost morala moze da se predstavi u tri stepena:

Fundamentalna etika: kritika teze odustajanja od morala

Najdominantniji zastupnik teorije prava je Niklas Luman. On je dobio Hegelovu

nagradu za rad Paradigma Lost (Izgubljena paradigma), a radi se o objavljivanju teze o

odustajanju od morala. Luman je ovu tezu utemeljio na karakteristicnim svojstvima savremenog

drustva, u kome se uocava nekoliko podteza. Jedna je da nase drustvo nije podeljeno na slojeve,

vec na relativno samostalne delove sistema, kao sto su: privreda, nauka i politika. Prema drugoj

podtezi, svaki funkcionalni sistem je podredjenoj nekoj specificnoj normativnoj ideji. Akorazvijemo Lumanovu misao u trecoj podtezi, videcemo da on smatra da svako ko jos uvek vodi

diskusije o moralu i navodi argumente sa moralnog stanovista zastupa pogresan stav i da njegov

govor sadrzi nesto pateticno i da je ideoloski obojen.

Teza o odustajanju morala se ne sastoji samo iz vise podteza, koje su po svom karakteru

razlicite. Utemeljenje osnovne teze mora poticati iz razlicitih izvora. Luman pojam funkcionalne

diferencijacije vezuje za savremeno drustvo. To mozemo da pokazemo primerom: filosofija i


40/81

40

nauka su od svog nastanka bile vezane za normativnu ideju koja se razlikovala od politicke. One

su se razvijale pod idejom istine, dok se politika razvijala pod idejom moci. I privreda je davno

pre svoje savremene forme, kapitalizma, bila nezavisna od drugih drustvenih oblasti.

Luman dalje tvrdi da filosofska etika vise ne poseduje odgovarajuci pojam o danasnjem

drustvu. On trazi jedan empirijski upotrebljiv pojam morala. Moral definise kao jednu posebnu

vrstu komunikacije. Ali, nastaje problem kada on tvrdi da se moral ne odnosi na dobre ililose rezultate u specificnom smislu, da u moralu o coveku nije rec kao o astronautu, muzicaru,istrazivacu ili fudbaleru. Navedene reci se mogu razlicito tumaciti. Razlikujemo personalni iinstitucionalni moral. Personalni moral se odnosi na ubedjenja i odluke jedne osobe, a

institucionalnina drustvene tvorevine i njihovu strukturu, unutar koga posebno mesto zauzima

moral pravnog i drzavnog poretka.

Lumanov nacin misljenja je odredjen ili funkcionalno specificnom ili funkcionalno nespecificnom normativnoscu. Ali, ovo ne vazi za filosofiju.

Onaj ko lazno predstavlja svoje rezultate, taj sebe diskvalifikuje kao naucnika. A onaj ko

to ne cini, mora uvek biti spreman da svoje naucne sposobnosti podvrgne proveri.Hofe kaze da je moralisticki pogled na stvari neophodan, i to u dva smisla. S jedne strane,

bez licnog morala funkcionalni sistemi ne mogu da funkcionisu, u funkcionalno specificnomsmislu. S druge strane, postoji institucionalni moral, koji se odnosi na funkcionalne sisteme i

njihovu legitimnost.

Protiv Lumanove teze o izgubljenoj paradigmi se namece protivteza paradigmregained: moral kao ponovo otkrivena paradigma.

Utilitarizam i kategoriki imperativ: o sukobu oko principa morala

Pod moralom podrazumevamo oblik vrednovanja ljudske prakse. Iz moralne perspektive

ne procenjuju se ogranicene uloge ili funkcije, nego uvek celina, bilo osoba, bilo institucija.

Moralu pripada jedna sasvim posebna uloga. On bi bio nadredjen u odnosu na neka druga

stanovista, ali sa druge strane, imao bi istu tezinu kao ta druga stanovista i bio bi uporediv sanjima. Kada bi moral bio samo dominantni princip, tada bi osobama ili institucijama koje

zadovoljavaju dominantni princip, mogli da budu dopusteni drugi nedostaci. Pravi pojam morala

moze da razvije samo filosofija.

Luman posmatra moral samo kao dominantni princip i predstavlja ga kao formu

vrednovanja logicki viseg stepena. U prvom slucaju se vrednuju samo sredstva, nacini ipostupci, a u obzir se ne uzimaju njihovi ciljevi i svrhe. Prvi oblik odgovara egoizmu, u kome

izraz dobro znaci dobro za nesto, tj. postizanje nekog cilja koji nije vrednovan. Na drugomstepenu se procenjuju ciljevi i svrhe, i odnose se na dobro grupe. U ovom slucaju dobro znaci idobro za nekoga.


41/81

41

Dva interesa o kojima utilitarizam govori nisu uvek saglasni, oni se jedan drugom

suprotstavljaju. U slucaju konflikta, utilitarizam se opredeljuje za dobro svih. On interpretira

opste dobro.Na stepenu koji odgovara pravoj moralnoj obavezi pred pojmom pravednosti se postavlja

najvisi zahtev koji se odnosi na medjuzivot ljudi. Ovde se radi o kategorickom imperativu, koji

ima semanticko i kriteriolosko znacenje. Moral vise nije oblast hipotetickog, vec kategorickog,sto znaci da je kao takav i za sebe vazeci. Kategoricki imperativ izrazava najvisu meru morala.

Primenjena etika: primer etike prirode

Hofe primenjenu etiku analizira na primeru zastite covekove okoline i prirode. Za ovomoze da posluzi ideja Aristotel ili Kant. Jos od Aristotela, etika igra ulogu mudrosti,razboritosti. A ako imamo Kanta u vidu, ona predstavlja moralno prosudjivanje pod

pretpostavkom univerzalistickog principa. Jos jedna zasluga primenjene etike je sto ona u praksi

ublazava suprotnosti koje postoje izmedju utilitarizma i kantovske etike.

Najveci deo problema savremene krize ocuvanja okoline potice od preterane

eksploatacije prirode. Ovi problemi se ne mogu resiti objasnjavanjem uzroka zasto je to tako.

Neki ljudi covekovu okolinu posmatraju kao opste javno dobro, a preteranu eksploatacijuprirode kao stetu i sramotu za kolektiv. Zato sve probleme treba analizirati u odnosu na njihove

prednosti Ii nedostatke.

Postoje dva pojma pravednosti, koji omogucavaju da se otklone beskonacne kontroverze

oko principa pravednosti i njegove primene u etici. Sociolozi kazu da je beznadezno trazitikriterijume pravednosti. Medjutim, poznato nam je i zlatno pravilo: Drugima nikad ne cini onosto ne zelis da oni tebi cine.

Mi cemo buducim generacijama ostaviti prirodu koja ce biti siromasnija od ove sada.

Razlog tome je sto raste stepen iskoriscavanja prirode, a kvalitet opada. Treba da koristimo

vestacke izvore energije, ali tek onda kad bez rizika uvecamo kapacitete ranijih izvora energije,

npr. primenom atomske energije.

Etika je po svom pojmu prakticna filosofija, koja se bavi analizom pojmova i kroz tu

analizu dolazi do najviseg moralnog kriterijuma.


42/81

42

ETIKA I PRIRODNE NAUKE

(Rejnard Lov)

Od vremena razdvajanja nauka na duhovne i prirodne nauke, dakle od druge polovine

XIX veka, vlada miljenje da etika, kao nauka koja se bavi sveu, pripada oblasti duhovnihnauka i da je najbia filosofiji. U tu oblast spada ono to nas, kako se to obino kae, vraa nasubjektivno miljenje, na ono to je mogue razumeti kao vie ili kao manje ispravno razmiljnje.

Etika kroz slobodno sadejstvo sa naukama treba da regulie one oblasti ovekovog delovanjakeje crkva vie ne moe da kontrolie, a ni policija jo nije u stanju da to obavi.

Rene Dekart Francuski filosof prve polovine XVII veka govorio je o usmerenosti morala na

nauku. etvrto pravilo njegovog provizornog morala glasi: Bavi se naukom!, a to znai da seetika bavi naukom. Dekart jeovaj moral nazivao provizornim jer on treba da vai samo dotrenutka dok se ne razvije moral koji je utemeljen na naunim zakonima(zapravo, etike jer etikaprestavlja utemeljenje moralnih pravila).

Sociologija je zahtevala da se obezbede nauna objanjenja moralnih zakona, da se razvije jednanova etika koja bi mogla da se primeni na politike, socijalne iekoloke probleme koji e se predljudskim rodom otvoriti u budunosti.

Etika iz aspekta prirodne nauke

Kada govorimo o prirodnjoj nauci, govorimo paualno (preseno, po predraunu,uture): etika iz perspektive fizike ili hemije znai neto drugo neto sasvim drugo nego izperspektive biologije u kojoj se etablirala ona vrsta sociologije koja zahteva definitivno

objanjenje morala i etike u njihovom evolutivnom razvoju. Ova pretpostavka uopte nijezanimljiva za fiziare ili hemiare koji se prema etici odnose na spoljanji nain. Njih etika nezanima. Oni ne smatraju da njihove discipline treba da se izvode po etikoj meri. Ali kad nekorazmilja o tome ta je dobro, a ta loe, ta je pravedno, a ta nepravedno nepravedno onda on

eleo to ili ne, upravo filosofira. Ti naunici poznati su nam pod imenom scijentisti. Njihovosnovni program u objanjavanju etike jeste evoluciona biologija, ili tanije evoluciona teorijakao pogled na svet, stav koji nazivamo evolucionizam. Glavno i temeljno naelo te paradigmeglasi:Nastan

Documents

Peter Kozlovski-studijska beleška