PISA2009 u Srbiji

5/26/2018 PISA2009 u Srbiji

1/81

Nauimedamislim,

nauimedauim

PISA 2009 u Srbiji: prvi rezultati

PISA

2009

uSrbiji:prvirezu

ltati

Institutzapsihologiju PISA SrbijaInstitutzapsihologiju PISA Srbija

Programme for I n t e r n a t ion a l St u d e n t As s e s s m e n t

www.pisa.oecd.org

www.pisaserbia.org

www.dps.org.rs

CENTAR ZA PRIMENJENU PSIHOLOGIJU


2/81

N ,

PISA 2009 u Srbiji: prvi rezultati

Aleksandar BaucalDragica Pavlovi Babi

Beograd, 2010


3/81

Recenzenti:dr Nenad Havelkadr inde Kovadr Dijana Plut

Urednik:dr Dijana Plut

Lektura i korektura:Milorad Rikalo

Grafiko oblikovanje i priprema:Goran RatkoviNeboja Miti

Izdavai:

Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u BeograduCentar za primenjenu psihologiju

Za izdavaa:Prof. dr Bora KuzmanoviDuko Babi

ira:500

tampa:

Centar za primenjenu psihologiju

ISBN: 978-86-83797-84-4

Monografija PISA 2009 u Srbiji: prvi rezultati rezultatje rada na projektu Psiholoki problemi u kontekstudrutvenih promena br. 149018 koji podravaMinistarstvo nauke i tehnologije Republike Srbije.


4/81

Rezime .................................................................................................................................................. 5

ta je PISA? ........................................................................................................................................... 7

PISA kompentencije ............................................................................................................................ 11

ta se i kako meri PISA testovima? ...................................................................................................... 13italaka pismenost ........................................................................................................................ 13Nivoi postignua ............................................................................................................................ 20Opis postignua po nivoima na skali italake pismenosti ............................................................... 21Primer zadatka za itanje - Balon .................................................................................................... 22Primer zadatka za itanje - Predstava ............................................................................................... 23Primer zadatka za itanje - vrdica ................................................................................................. 25Matematika pismenost .................................................................................................................. 26Opis postignua po nivoima na skali matematike pismenosti ........................................................ 27Primer zadatka za matematiku - Hod .............................................................................................. 28Primer zadatka za matematiku - Razgovor preko interneta .............................................................. 28

Primer zadatka za matematiku - Kursna lista ................................................................................... 29Primer zadatka za matematiku - Stolar ............................................................................................ 29Primer zadatka za matematiku - Rast .............................................................................................. 30Primer zadatka za matematiku - Stepenite ..................................................................................... 30Nauna pismenost .......................................................................................................................... 31Opis postignua po nivoima na skali naune pismenosti ................................................................. 32Primer zadatka za nauku - Efekat staklene bate .............................................................................. 33Primer zadatka za nauku - Fizike aktivnosti ................................................................................... 34Primer zadatka za nauku - Veliki kanjon ........................................................................................ 35

Kvalitet obrazovanja u Srbiji u PISA ogledalu ...................................................................................... 37italaka pismenost ............................................................................................................................ 39

Razliiti nivoi italake pismenosti.................................................................................................. 41Razliite komponente italake pismenosti ..................................................................................... 44Matematika pismenost .................................................................................................................. 47Razliiti nivoi matematike pismenosti ........................................................................................... 49Nauna pismenost .......................................................................................................................... 52Razliiti nivoi naune pismenosti .................................................................................................... 55

Pravednost obrazovanja u Srbiji u PISA ogledalu ................................................................................. 59Pravednost obrazovanja: Uticaj roda i socio-ekonomskog i kulturnog statusa na postignua uenika ... 61

Razlike u postignuima izmeu devojica i deaka .......................................................................... 62Razlike u postignuima izmeu mladih sa razliitim socio-ekonomskim statusom .......................... 69

Koriena literatura ............................................................................................................................. 80

Sadraj


5/81


6/81

5

RezimeMeunarodni program procene uenikih posti-gnua PISA (Programme for International Student

Assessment) utvruje da li su uenici koji zavrava-ju period opteg obrazovanja, uzrasta 15 godina,usvojili znanja i vetine neophodne za nastavak ko-lovanja, profesionalni razvoj i odgovorno uestvo-vanje u civilnom drutvu. Postignue se procenjujeu oblasti italake, matematike i prirodno-naunepismenosti. Smisao zahteva koji se postavljaju preduenike nije sveden na procenu u kojoj meri suu stanju da reprodukuju programom predviene

sadraja, ve prvenstveno da li su razvili efikasnestrategije uenja i upotrebljiva znanja koja im omo-guavaju da naueno primenjuju u razliitim situ-acijama i da kritiki promiljaju razliite sadraje.U PISA 2009 istraivanju italaka pismenost jeoblast postignua kojoj je posveena najvea panja.

Podaci koji se obezbeuju ovim istraivanjemomoguavaju da se utvrdi kvalitet, pravednost iefikasnost obrazovnog sistema, da se prati da li sei u kojoj meri promene u obrazovanju i drutve-

nom kontekstu u kojem se odvija obrazovni procesodraavaju na kvalitet obrazovnih ishoda, kao i dase, na osnovu podataka, planiraju i donose odlukeo daljim pravcima razvoja obrazovanja. PISA 2009obuhvata 74 zemlje, a Srbija uestvuje od 2001.

Podaci o postignuu se saoptavaju na standardizo-vanoj skali iji je prosek 500. Skala je podeljena ina nivoe postignue koji opisuju kojim nivoom i ti-pom znanja i kognitivnih vetina su uenici ovlada-li. Smatra se da su funkcionalno pismeni oni ue-nici ija su postignua na drugom i viim nivoima.

Uenici iz Srbije u proseku su postigli 442 poenana skali italake pismenosti, 442 poena na skalimatematike pismenosti i 443 poena na skali na-une pismenosti. Postignua u sve tri oblasti su zaoko 60 poena nia u odnosu na OECD zemlje,to je jednako efektu od neto vie od jedne godi-ne kolovanja u zemljama OECD-a.

U oblasti italake pismenosti uenici iz Srbi-je postigli su, u odnosu na 2006. godinu, zna-ajno bolje rezultate napredak iznosi oko 40poena i spada meu najvea poboljanja koje je

neka zemlja zabeleila izmeu dva PISA testiranjado sada. akoe, veoma je smanjen i procenatuenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pi-smenosti, sa 52% koliko je bilo 2006. na 33% u2009. godini. Ovo sniavanje procenta funkcio-nalno nepismenih, za skoro 20 procentnih poena,takoe je jedno od najviih koje je neka zemljaikada ostvarila u PISA istraivanju.

U poreenju sa drugim zemljama iz regiona, ita-laka pismenost uenika iz Srbije via je u odnosu

na uenike iz Bugarske (429 poena), Rumunije(424), Crne Gore (408) i Albanije (385), dok jenia u odnosu na uenike iz Slovenije (483) i Hr-vatske (476) za 35-40 poena.

I na skalama matematike i naune pismenostiostvaren je napredak u odnosu na 2006. godinuza po 7 poena u obe oblasti.

U PISA 2009 testiranju oko 40% uenika iz Sr-bije nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti

u domenu matematike pismenosti to je za 2-3procentna poena nie u odnosu na 2006. godinu.

U poreenju sa drugim zemljama uesnicama izregiona, matematika pismenost uenika iz Srbi-je je via u odnosu na uenike iz Bugarske (428poena), Rumunije (427), Crne Gore (403) i Al-banije (377), dok je nia u odnosu na uenike izSlovenije (501) i Hrvatske (460) za 60, odnosno20 poena na PISA skali.

U oblasti prirodnih nauka, oko 34% uenika uSrbiji 2009. godine nije uspelo da dostigne nivofunkcionalne pismenosti, to znai da je procenatuenika koji nisu funkcionalno dovoljno opisme-njeni snien za oko 4 procentna poena u odnosuna 2006. godinu.

U poreenju sa drugim zemljama iz regiona, na-una pismenost uenika iz Srbije je slina naunojpismenosti uenika iz Bugarske, via je u odnosu

na uenike iz Rumunije (428), Crne Gore (401)i Albanije (391), dok je nia u odnosu na uenikeiz Slovenije (512) i Hrvatske (486) za 70, odno-sno 40 poena na PISA skali.


7/81

6

Na skali italake pismenosti 2009. godine ueni-ci iz Srbije imaju za oko 39 poena nia postignuanego uenice, to je u skladu sa optim trendomda su devojice uspenije od deaka u domenuitanja. akoe, snien je procenat i deaka i de-vojica koji ne uspevaju da dostignu nivo funk-cionalne pismenosti. Snienje iznosi oko 18-19procentnih poena i podjednako je rasporeeno

na uenike i uenice.

U domenu matematike pismenosti uenici izSrbije 2009. godine imaju za 12 poena via po-stignua nego uenice to je na nivou razlike kojapostoji u OECD zemljama, ali spada u vie unu-tar regiona u Hrvatskoj i Crnoj Gori su zabele-ene sline razlike.

U Srbiji ne postoje rodne razlike u pogledu razvi-jenosti naune pismenosti deaka i devojica po

emu je situacija u Srbiji slina onoj koja postojiu OECD zemljama, a dolo je i do izvesnog snie-

nja procenta uenika koji ne dostiu nivo funkci-onalne pismenosti za oko 3-5 procentnih poena.

Socio-ekonomski status uenika objanjava oko10% razlika u stepenu razvijenosti italake pi-smenosti meu uenicima. o je nie nego uOECD zemljama i najnie u regionu. Dakle, ra-zvoj italake pismenosti uenika u Srbiji manje

zavisi od njihovog socio-ekonomskog statusa toznai da je pravednost u odnosu na socio-eko-nomski status uenika u Srbiji na viem nivou iu odnosu na OECD zemlje i u odnosu na ostalezemlje u regionu. U odnosu na 2006. godinu uSrbiji je dolo do smanjenja uticaja socio-eko-nomskog statusa na razvoj italake pismenostito znai da je pravednost u ovom domenu dodat-no poboljana u odnosu na 2006. godinu. Obra-zovni sistem u Srbiji uspeo je da u znaajno veojmeri obezbedi siromanim uenicima da dostignu

drugi nivo postignua, nivo funkcionalne pisme-nosti, nego to je to bio sluaj 2006. godine.


8/81

7

ta je PISA?

Ovu preporuku izrazili su uenici jedne srednjekole u Srbiji1, analizirajui sopstveno kolovanjei poruujui ta bi, po njihovom miljenju, mogloda se promeni i unapredi u kolama u Srbiji. Nji-hovim osnovnim porukama: upotrebljiva znanja,promiljanje sadraja i efikasne strategije ue-njamogla bi da se i opie sutina meunarodnogprojekta procene uenikih postignua PISA (Pro-

gramme for International Student Assessment) i-ji se istraivaki nalazi saoptavaju i analiziraju uovoj publikaciji.

Na osnovu PISA istraivanja utvruje se u kojoj sumeri uenici, zavravajui period opteg obrazova-nja, usvojili znanja i vetine koje su im znaajne dabi bili uspeni u profesionalnom i linom ivotu.Od uenika se ne oekuje samo da mogu da re-produkuju steena znanja, ve i da ih primene urazliitim, relevantnim vankolskim situacijama.

U PISA istraivanju uobiajeno je da se umestotermina znanje koristi izraz pismenost ili kompe-tencija: biti pismenda bi se ukazalo da je re oonim znanjima koja se smatraju osnovnim obra-zovnim kapitalom koji je ueniku neophodan dabi nastavio kolovanje i da bi se uspeno snaaou linim i profesionalnim ulogama u kojima ese, kao odrasla osoba, nai; a biti kompetentanu ovoj studiji ne znai samo da je neko stekaoodgovarajua znanja, ve i da zna kada i kako mo-e da ih primeni. Drugim reima, naglasak je nafunkcionalnim znanjima, a svi zadaci koji se nalazeu testovima vezani su za realne situacije u kojimase uenici mogu nai.

Osnovno istraivako interesovanje nije zasnovanona proceni u kojoj meri su usvojena nastavnim pro-gramom predviena znanja, ve da li uenici umejuda upotrebe ta znanja i kako. Usvajanje pismeno-sti je celoivotni proces koji se ne odigrava samou koli i iskljuivo kroz formalno obrazovanje, ve

i kroz interakciju s roditeljima i drugim odraslimosobama, kroz interakciju s vrnjacima, s medijskim

1 http://vimeo.com/11114736

sadrajima, s neposrednim i irim okruenjem. Nemoe se oekivati da su petnaestogodinjaci nauilisve to e im trebati kao odraslim osobama, ali bitrebalo da imaju solidna znanja iz kljunih obla-sti koja e im omoguiti dalje razvijanje i usvajanjekompetencija. Takoe, potrebno je da razumejufundamentalne procese i principe, kao i da ih flek-sibilno koriste u raznovrsnim situacijama. Dakle,

PISA meri osposobljenost uenika da odgovore nazahteve relevantne za svakodnevni ivot i da razu-meju kljune koncepte, a ne procenjuje usvojenostznanja koja su specifina za odreenu oblast.

U okviru PISA testiranja pismenost se ispituje utri domena: matematika, itanje i prirodne nauke.

PISA je u ovom trenutku najvee meunarodnoistraivanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se uorganizaciji OECD-a od 1997. godine. estiranja

uenika organizuju se svake tree godine (2000,2003, 2006, 2009...). U istraivanju 2009. godineuestvovale su ukupno 74 zemlje, od toga 34 la-nice OECD-a i 40 partnerskih zemalja (od kojihje 9 uestvovalo u dodatnom istraivakom krugukoji je realizovan 2010. godine i iji rezultati ebiti objavljeni 2011. godine). Zemlje uesnice ine87% svetske ekonomije.

Koje su specifinosti PISA studije?

Orijentacija kadokumentovanim, na podacimazasnovanim obrazovnim politikama. Poveziva-njem podataka o postignuima uenika i inioci-ma koji oblikuju uenje u koli i izvan nje dobijase slika o razliitim tipovima obrazovnih ishoda,kao i o karakteristikama uenika, kola i obrazov-nih sistema koji imaju visoka postignua.

Koncept pismenosti koji opisuje kapacitete

uenika da primene znanja i vetine u kljunimobrazovnim oblastima, kao i da analiziraju, izvodezakljuke i korektno saoptavaju reenja irokogspektra problemskih situacija.

Naui me da mislim,

naui me da uim


9/81

8

drave OECD drave partneri

Relevantnost za celoivotno uenje. PISA neprocenjuje samo kompetencije uenika, ve i na-in na koji uenici vide sopstvenu motivaciju zakolsko uenje, kako opisuju strategije uenja kojekoriste i kako procenjuju sopstvenu efikasnost u

odnosu na kolske zahteve.Redovnost. Pravilni istraivaki ciklusi omogua-vaju zemljama koje uestvuju da prate napredakkoji ostvaruju.

Zato je PISA relevantna zaobrazovni sistem u Srbiji?

Oigledno je da, uestvujui, dobijamo itavo

bogatstvo istraivakih nalaza koji daju detaljnu,dobro dokumentovanu sliku o naem obrazovnomsistemu. Empirijski podaci obezbeuju mogunostdonoenja zasnovanih odluka koje se odnose na ra-zvoj obrazovnog sistema i unapreenje postignuana nacionalnom nivou, ali se mogu odnositi i napojedine segmente obrazovnog procesa ili specifi-ne grupe koje uestvuju u obrazovanju. Mogunostporeenja podataka sa svim zemljama uesnicimaobezbeuje dodatne informacije. Na primer, moe-mo da vidimo ta sve moe da se postigne obrazo-

vanjem, pokazujui kakva su i kolika su postignua

uenika u oblasti matematike, itanja i prirodnihnauka iz zemalja koje su u PISA studiji veoma us-pene, koje su specifinosti obrazovnog kontekstau kojem se koluju ti uenici ili koje osobine su tiuenici razvili tokom kolovanja.

Olakano je, takoe, i dugorono planiranje razvo-ja obrazovnog sistema. reba imati na umu da ge-neracije koje se sada koluju u Srbiji ve pripadajuevropskom (obrazovnom) prostoru jer e najveideo svog odraslog doba proiveti kao graani EU,te je obaveza obrazovnog sistema da obezbedi po-stignua koja su konkurentna u irim okvirimanego to su nacionalni.

Dalje, PISA nastoji da utvrdi vezu koja postoji

izmeu obrazovanja i nacionalnih ekonomija; is-pituje i promovie ona znanja i vetine koji su ne-ophodni iz perspektive snalaenja na tritu radai voenju karijere. Uspostavljanje direktnije vezeizmeu zahteva trita (privrede) i obrazovanja jebliska budunost i naeg obrazovnog sistema. PISA

je dobar model koji demonstrira kako se ta vezauspostavlja na nivou oekivanih obrazovnih posti-gnua. Relevantnost znanja i vetina koje se mere uPISA studiji potvrena je i u istraivakim studija-ma koje su pratile akademski i profesionalni razvoj

mladih ljudi posle njihovog uea u PISA istrai-


10/81

9

vanju. Longitudinalne studije koje se realizuju uAustraliji, Kanadi i vajcarskoj pokazuju izrazitupozitivnu korelaciju izmeu postignua ostvarenogu itanju i kasnijeg akademskog uspeha i uspeha natritu rada.

Kako se PISA koristi u drugim zemljama?

U mnogim zemljama, kao i na nivou EU u celini,podaci koje obezbeuje PISA postali su indikatoripreko kojih se procenjuje i prati napredak u efi-kasnosti, pravednosti i kvalitetu obrazovanja. Naprimer, PISA je jedan od indikatora preko kojihEvropska komisija (Commission of the EuropeanCommities) prati ostvarenje Lisabonskih ciljeva na

nivou Evropske unije do 2020. godine. PISA se ta-koe koristi kao EU indikator socijalne inkluzije,informatike pismenosti, kao indikator siromatva(Laeken). Veliki broj zemalja koristi PISA rezulta-te kao jedan od indikatora razvoja obrazovanja iu svojim stratekim dokumentima, izmeu osta-log, planiraju i podizanje rezultata na PISA studiji(npr. sve OECD zemlje, Japan, Hrvatska, HongKong...). U naoj zemlji, PISA rezultati, kao i re-zultati sa nacionalnih testiranja obrazovnih posti-gnua, koriste se kao indikator u implementaciji

Strategije za smanjenje siromatva.

U sve veem broju zemalja, PISA inicira tematskirazliita istraivanja koja se bave faktorima kojidoprinose kvalitetu obrazovnih ishoda. Na primer,istraivanja efekata vrnjakog uenja koriste se uredizajniranju obrazovnih programa.

Iako PISA ne moe da utvrdi uzrono-posledineveze izmeu ulaznih inilaca, procesa u obrazova-nju i obrazovnih ishoda, ona moe da utvrdi klju-ne karakteristike i istaknute specifinosti pojedinihobrazovnih sistema, kao i da utvrdi slinosti i razli-ke obrazovnih sistema po kljunim karakteristika-ma, ukljuujui tu i kvalitet obrazovanja.

Ko uestvuje u PISA studiji?

Oko 470 000 uenika uestvovalo je u istrai-vakom ciklusu PISA 2009, predstavljajui oko

26 miliona petnaestogodinjaka iz 65 zemalja. Udrugom krugu istog istraivakog ciklusa uestvo-valo je jo 9 zemalja ijih je 2 miliona uenikapredstavljalo oko 50 000 uesnika u istraivanju.

U PISA 2009 istraivanje u Srbiji bilo je ukljue-no vie od 150 srednjih kola i jedan manji brojosnovnih kola iz svih regiona u Srbiji. estove jepopunjavalo gotovo 5 000 uenika na srpskom imaarskom jeziku.

Zato se uzorak uenika definie uzrastom, a ne go-dinama kolovanja? Jednostavno, kada se pogledajuorganizaciona reenja u razliitim obrazovnim siste-mima, uoavaju se ogromne razlike u pogledu pri-rode, trajanja i obaveznosti predkolskog obrazova-nja; u pogledu uzrasta na kojem se polazi u kolu, upogledu prirode i trajanja obrazovnih ciklusa u oba-veznom obrazovanju. Zbog tih razlika, nije mogueizabrati razred kao kriterijum za selekciju uenika,tako da uzorci iz pojedinih zemalja budu uporedivi.

Zato je izabran kalendarski uzrast kao definiuikriterijum za uzorak. PISA obuhvata uenike ijije uzrast izmeu 15 godina i tri meseca i 16 godinai 2 meseca i koji imaju bar 6 kompletiranih godinakolovanja, bez obzira da li se koluju redovno ilivanredno, bez obzira da li su u opteobrazovnim ilistrunim kolama i bez obzira da li pohaaju drav-ne, privatne ili strane kole na teritoriji svoje zemlje.

Kako se, i na osnovu kojih kriterijuma,

biraju kole i uenici koji se testiraju?

kole se biraju na osnovu kompletnog spiska sred-njih kola u kojima se koluju petnaestogodinjiuenici. Kada je re o Srbiji, preko 95% uenikase nalazi u prvom razredu srednje kole, jedan maliprocenat u drugom razredu, a jo manji je jo uveku osnovnoj koli. Dakle, kada govorimo o PISAtestiranju, pre svega, mislimo na srednje kole iakoje obuhvaen i jedan broj osnovnih kola. kolebira agencija koja je specijalizovana za uzorkova-nje, a na osnovu kriterijuma koje definie PISAcentar u Srbiji. Na zahtev je bio da svi regioni(prema regionalizaciji koju koristi Ministarstvoprosvete) i svi tipovi kola (gimnazije, tehnike,ekonomske, medicinske, poljoprivredne, umetni-ke) budu zastupljni proporcionalno svom ueuu ukupnoj populaciji. Izbor kola je prva faza ubiranju uzorka. Druga faza je izbor uenika. Svakaizabrana kola dostavlja spisak svih uenika odgo-varajueg kalendarskog uzrasta. Spiskovi uenika

ne sadre ni jedan drugi podatak o ueniku osimdatuma roenja, pa ni podatak o njihovom kol-skom uspehu. Sa tog spiska sluajnim izborom sebira 35 uenika koji e uestvovati u testiranju.


11/81

10

Kako se saoptavaju podaci?

Za svaku zemlju koja uestvuje u ispitivanju saop-tava se profil postignuauenika u svakoj od is-pitivanih oblasti. Skale su standardizovane tako da

je proseno postignue fiksirano na 500 poena, astandardna devijacija na 100. To, praktino, znaida se dve treine uenika nalaze u intervalu po-stignua od 400 do 600 poena. Na osnovu teinezadataka (sloenosti znanja koja se ispituju), za sva-ku oblast formirana je razvojna skala postignua,podeljena na nivoe funkcionalne pismenosti. Svakinivo funkcionalne pismenosti opisan je preko zna-nja i vetina kojima je uenik ovladao. Saoptavase podatako distribuciji postignua po nivoima,iskazan procentom uenika na svakom nivou.

Pored testova znanja, primenjuju se i upitnici zauenike i za kole. Njima se prikupljaju podaci orazliitim faktorima koji mogu biti relevantni zapostignua, npr. materijalni i obrazovni resursi ko-jima porodica raspolae; stav uenika prema ue-

nju, motivacija za uenje, strategije i navike u vezisa uenjem; osposobljenost uenika da primenjujesavremene informatike tehnologije, doprinos koleinformatikoj pismenosti; razliiti aspekti funkcio-nisanja kole kao to su: karakteristike nastavnika

(nivo obrazovanja, profesionalna motivacija, stilovirada), veliina razreda, sastav (homogenost ili he-terogenost), klima u uionici i koli, odnos nastav-nika prema uenicima, oseanje pripadanja koli,kolska anksioznost; materijalni resursi kojima kolaraspolae, nain finansiranja (dravna ili privatna),proces upravljanja i donoenja odluka, ukljuenostroditelja u procese i odluivanje u koli, itd. Naosnovu podataka iz upitnika daju se kontekstualniindikatori koji povezuju postignua sa karakteri-stikama uenika i kola, kao i procena angaovanja

uenika u itanju preko percepcije strategija uenja.

Podaci o trendu iskazuju promene u kvalitetu ob-razovanja, promene u stavovima uenika, promeneu socio-ekonomskom statusu, a takoe i promeneu povezanosti nekih indikatora sa postignuima.


12/81


13/81


14/81

13

Pismenost u oblasti itanja, matematike i pri-rodnih nauka meri se zadacima, organizovanimu klastere, koji su proli sloen put od prvobitneideje do konane forme. Predlozi za zadatke do-laze od centralne ekspertske grupe koja radi priOECD-u za potrebe projekta, kao i od nacional-nih centara. Srbija je uestvovala u procesu izradenovih zadataka za istraivaki ciklus PISA 2009,

a od naih predloga jedan je proao i ekspertskeprovere, ocenjivanje od strane drugih nacionalnihcentara, statistike provere tokom probnog testi-ranja i postao jedan od standardnih PISA zada-taka koji e se nai pred uenicima i u narednimistraivakim ciklusima. Zadaci koji se pojavljujuiz ciklusa u ciklus upravo slue da se sauva upo-redivost podataka jer stabilizuju skalu na kojoj seiskazuje postignue.

Kao i u ranijim PISA ciklusima, osnovna jedi-

nica u testovima pismenosti je zadatak. Zadatakse sastoji od stimulusa i pitanja. U stimulusu sesaoptavaju informacije u formi teksta, tabela,

grafikona, mapa... Pitanja se odnose na razliiteaspekte teksta, a formulisana su tako da to vielie na pitanja koja se sreu u stvarnim ivotnimsituacijama.

Polovina pitanja koja se pojavljuju u testovima supitanja zatvorenog tipa, a druga polovina zahte-va od uenika da sam konstruie odgovor. Iako

otvorena pitanja trae sloenije procese ocenjiva-nja, njihovo prisustvo u testovima je opravdanojer ona pruaju priliku uenicima da samostalnoformuliu odgovor, da ponude sopstveno reenje ida prikau proces reavanja problema.

Formulisanju zadataka prethodi veoma sloenproces konceptualizacije predmeta merenja, od-nosno odreivanja kljunih karakteristika kon-cepta italake, naune i matematike pisme-nosti. S obzirom da je itanje centralna oblast

ispitivanja u istraivakom ciklusu PISA 2009itanje, koncept italake pismenosti e biti de-taljnije prikazan.

Kakvi su itaoci petnaestogodinji uenici? Moguli da pronau u tekstu ono to im je potrebno, zna-

ju li da interpretiraju informacije, da ih upotreblja-vaju u novim situacijama, da ih kritiki razmatrajuu odnosu na sopstveno iskustvo? Mogu li da sesnau sa razliitim tipovima tekstova, da razumejurazliite kontekste, da itaju s razliitim razlozi-ma? Nain na koji se ispituje itanje u PISA studijiomoguava da dobijemo odgovore na ova pitanja.

Koncept italake pismenosti koji je razvijen u

PISA studiji pokuava da obuhvati razliite situ-acije u kojima ljudi itaju, razliite formate u ko-jima tekst moe da bude napisan, kao i razlike unainima na koje ljudi pristupaju tekstu: od kraj-

nje funkcionalnih (na primer, traenje potrebneinformacije u tekstu), do ekspanzivnijih, kao toje itanje da bi se nauilo i da bi se razumeli razli-iti naini razmiljanja.

Odreenje italake pismenosti

Odreenje italake pismenosti u PISA studijinadilazi tradicionalna tumaenja i pismenosti iitanja. Pod pismenou obino podrazumeva-

mo elementarnu obuenost koja nam omoguavada doemo do informacije i kasnije je prenese-mo ili upotrebimo. U ovom programu pismenostpodrazumeva aktivnu, svrhovitu i funkcionalnu

ta se i kako meri PISA

testovima?

italaka pismenost


15/81

14

upotrebu itanja u raznovrsnim situacijama i zarazliite svrhe. akoe, termin itanje je obinorezervisan da oznai proces poetnog opismenja-vanja: ovladavanje slovima i uspostavljanje kores-podencije izmeu napisanog i izgovorenog. ako

se, na primer, u nastavnim programima u Srbijiitanje pominje kao eksplicitan nastavni cilj napoetku osnovnog kolovanja zakljuno sa tre-im razredom osnovne kole. Drugim reima, uprograme je ugraena pretpostavka da se uenjeitanja zavrava na ovako ranom uzrastu. Na tajnain, kola se ne bavi podravanjem i kultivisa-njem sloenijih vetina koje itanje ukljuuje.

Koncept italake pismenosti na kome je zasnovanprogram PISA oslanja se na teorijska shvatanja ita-

nja koja istiu interaktivnu prirodu procesa itanjai konstruktivistiku, stvaralaku prirodu procesarazumevanja proitanog teksta. italaka pisme-nost ukljuuje irok set kognitivnih kompetencija,od bazinog dekodiranja, poznavanja rei, grama-tike, do poznavanja strukture teksta i lingvistikihkarakteristika. italaka pismenost ukljuuje i me-takognitivne kompetencije: svest o raznovrsnimstrategijama itanja, njihovoj primerenosti tiputeksta i nameri s kojom se ita, kao i sposobnostda se procenjuje efikasnost primenjenih strategija.

PISA 2009 definie italaku pismenost kao:razumevanje, korienje i razmiljanje o pisanimtekstovima da bi se postigli lini ciljevi, razvila zna-nja i potencijali i da bi se participiralo u drutvu.

Ova definicija implicira irok spektar situacijau kojima italaka pismenost igra vanu ulogu,poev od individualnih aspiracija, sticanja kvali-fikacija ili nalaenja posla, pa do manje konkret-nih, kao to su susretanje sa izazovima modernogdrutva u cilju bogaenja i unapreenja kvalite-ta ivljenja. U skladu sa razliitim kontekstimau kojima se itanje odvija, procena italake pi-smenosti podrazumeva korienje itavog opsegarazliitih tipova tekstova, iz repertoara onih kojesami uenici biraju da itaju ili koje imaju obave-zu da itaju u okviru svojih kolskih obaveza.

Osnovne karakteristike italake pismenosti

U procesu operacionalizacije italake pismenostiizdvojile su se tri osnovne karakteristike na kojimapoiva odreenje itanja: tekst, aspekti i situacije.

Svaka od kljunih karakteristika dalje je razvijenau potkategorije koje slue daljoj operacionaliza-ciji itanja. Struktura i odnosi izmeu odrednicapismenosti prikazani su na slici 1. Izdvojene ka-tegorije su parametri za opisivanje zahteva koji sepostavlja pred uenike, ali i parametri za izveta-vanje o postignuu. Iako su shematski razvrstaneu kategorije, karakteristike itanja, naravno, nepostoje nezavisno jedna od druge i izvestan ste-pen preklapanja meu njima je nuan. Kako suodreene kljune kategorije i preko kojih su po-

javnih oblika definisane?

Tekstovi

Pisani tekstovi se pojavljuju u razliitim forma-ma, ukljuujui linearne i nelinearne tekstove,pojavljuju se i kao razliiti tipovi tekstova, kaoto su narativi, izlaganja, opisi akoe, pisanitekstovi potiu iz razliitih izvora/medija: pisanrukom, tampani, digitalni.

Do nedavno, korektna definicija itanja bi po-drazumevala itanje tekstova napisanih (odtam-panih) na papiru. Danas je deo uobiajenih, sva-kodnevnih aktivnosti itanje tekstova sa ekrana,bilo da je re o kompjuteru, mobilnom telefonu,bankomatu Sa digitalnim tekstovima stigli su inovi tipovi formata teksta, na primer, interaktivnitekstovi (primer su razmene na blogovima ili pu-tem E mejla), hipertekstovi (tekstovi iz razliitihizvora koji ne moraju da budu istovremeno prika-zani na ekranu, mogu da se itaju razliitim redo-sledom i omoguavaju itaocu da sam osmisli putdo informacije), proirivi tekstovi (expandable),koji su dati u formi rezimea, ali su dati i linkovikoji vode itaoca do detaljnijih informacija. Nekeod novih formi tekstova mogu da se prirede i zatampanje na papiru. U ovom PISA ciklusu, Sr-

Slika 1.Osnovne karakteristike italake pismenosti


16/81

15

bija nije uestvovala u testiranju italake pisme-nosti na digitalnim tekstovima. Meutim, ovakvavrsta itanja postaje sve prisutnija ne samo u ivo-tu, nego i u koli i/ili za potrebe kole. estiranjeitalake pismenosti na kompjuteru i na ovakvim

vrstama tekstova postaje primereno pravcima ukojima se obrazovanje razvija, pa bi nam ve usledeem istraivakom ciklusu podatak o digital-noj pismenosti bio neophodan za detaljnije razu-mevanje italakih vetina uenika u Srbiji.

ekstovi su karakteristika italake pismenostikoja pokriva i organizuje sve pojavne oblike u ko-jima se tekstovi javljaju, a organizovana je kroz4 potkategorije: medij, interaktivnost, formatteksta i tip teksta. Prema medijupreko kojeg su

izloeni,tekstovi mogu biti tampani na papiru ilidigitalni. Digitalni tekstovi su dalje razvrstani naautorske tekstove, koje italac preuzima u oblikuu kojem su dati, i tekstove zasnovane na poru-kama, u ijem nastajanju uestvuje i sam italac.U istraivakom ciklusu PISA 2009 ispitivanjeitanja digitalnih tekstova bilo je ponueno kao

mogunost, dok su u testiranju itanja sa papirauestvovale sve zemlje. Detaljnije emo prikazatidve klasifikacije tekstova koje se odnose na tam-pane tekstove: format teksta i tip teksta, jer suone relevntne za zadatke koje su reavali uenici

iz Srbije.Format teksta

Format teksta opisuje naine na koje su tipinostrukturirani pisani tekstovi. Osnova podela razli-kuje linearne(kontinuirane) i nelinearne(nekon-tinuirane) tekstove.

Linearni tekstovi su sastavljeni od reenica kojeformiraju pasuse, a oni dalje mogu biti povezani u

vee celine kao to su odeljci, poglavlja ili knjige.Reenica je najmanja jedinica organizacije teksta.Vizuelna i grafika sredstva (novi red, duina re-da, veliina i tip slova) slue itaocu da prepo-zna i razume organizaciju teksta. Informacije oorganizaciji teksta obezbeuju i drugi pokazatelji,kao to je oznaavanje sekvenci (npr, Prvo,


17/81

16

Drugo, Zatim) ili uzrono-posledinihveza (npr. zato to, zbog toga). Primeritekstova koji imaju linearni format su novinskitekstovi, kratke prie, eseji, prikazi, pisma.

Nelinearni tekstovi imaju potpuno drugaiju, se-kvencijalnu organizaciju i zato trae drugaijipristup u itanju od lineranih tekstova. Ako jereenica osnovna jedinica organizacije linearnogteksta, moglo bi se rei da je lista osnovna orga-nizaciona jedinica nelinearnog teksta, a tekst seobino sastoji od vie lista. Primeri nelinearnihtekstova su tabele, grafikoni, sheme, dijagrami,mape, formulari, reklame, sertifikati itd.

itanje linearnih i nelinearnih tekstova trai od i-

taoca da ima razliite setove znanja o organizacio-nim specifinostima obe vrste tekstova i da prime-njuje razliite strategije itanja. U svakodnevnomiskustvu, meutim, este su situacije kada istovre-meno primenjujemo oba seta znanja i strategija,

jer povezujemo podatke iz vie razliitih tekstovapisanih u razliitim formatima. Zato se, u okvirukategorije format teksta, pojavljuju jo dve potka-tegorije: meoviti tekstovi i viestruki tekstovi.

Meoviti tekstovi su jedinstveni, koherentni tek-

stovi koji sadre delove u linearnom i delove unelinearnom formatu. Delovi nisu nezavisni, ve

meusobno povezani. Ovakvi tekstovi se estopojavljuju u asopisima, izvetajima i prikazimagde autori koriste razliite naine predstavljanjainformacija da bi prikazali sadraj.

Viestruki tekstovi

su mozaini tekstovi, sastavlje-ni od vie tekstova koji su nastali nezavisno jedanod drugog tako da svaki za sebe predstavlja kom-pletnu informaciju i mogu se itati nezavisno.Izbor tekstova obino odreuje zajednika tema.Meutim, veze meu delovima ponekad ne mo-raju da budu oigledne, a deava se i da pojedinidelovi budu kontradiktorni. Delovi viestrukogteksta mogu biti pisani u jednom formatu, naprimer linearnom, a mogu i u linearnom i u neli-nearnom. Primeri za tampane viestruke teksto-

ve su turistiki magazni i vodii, a za digitalnesajtovi na internetu.

ip teksta

ekstove je mogue klasifikovati prema tipu naosnovu namere autora, odnosno namene teksta.Razlikuju se sledei tipovi tekstova:

Deskripcija. U ovakvom tekstu informacije se od-nose na karakteristike objekta. ekst, po pravilu,

odgovara na pitanja tipa ta. Impresionistike de-skripcije daju opise odnosa i osobina sa subjek-

Znaaj vetina itanja u kolovanju i u odraslom dobu

itanje ima centralnu ulogu u procesu uenja koji se odvija u koli. Sposobnost itanja i razumevanjanaloga i teksta je bazini preduslov za postizanje uspeha u bilo kom kolskom predmetu. Meutim, sposob-nost itanja ne prestaje da bude znaajna i posle zavretka formalnog kolovanja. Ona je od kljunog znaa-ja u svim oblastima usavravanja, olakava aktivno uestvovanje u irem kontekstu doivotnog obrazovanjai doprinosi socijalnoj integraciji i linom razvoju. Ovim reima je Evropska komisija opisala znaaj vetineitanja za ukupan lini prosperitet pojedinca i dala joj status prvog indikatora kvaliteta obrazovanja.

Danas je veza izmeu nivoa obrazovanja i kvaliteta ivota dobro dokumentovana. Prosene zarade rastu saobrazovnim nivoom, a prednosti koje proizilaze iz obrazovanja rastu sa uzrastom (OECD, 2009). Osimboljih ansi na tritu rada i stabilnije ekonomske pozicije, obrazovaniji imaju i bolji zdravstveni status,veu socijalnu koheziju, vei nivo politike i kulturne participacije.

Longitudinalna istraivanja u Kanadi i Australiji su pokazala da je nivo italake pismenosti bolji prediktorekonomske i socijalne dobrobiti nego to je to obrazovni nivo izraen godinama kolovanja, bolji je predik-tor ak i od opteg obrazovnog postignua. Kanadska studija prati uesnike u PISA testiranju 2000. godi-

ne. Nalazi su pokazali da sa nivoom italake pismenosti raste verovatnoa da e uenik, na uzrastu od 21godine, i dalje biti u procesu obrazovanja, a ne neaktivan ili zaposlen. Za one koji su se zaposlili, studija jepokazala da je nivo italake pismenosti znaajan prediktor zarada i ekonomske stabilnosti. Prediktivna mopostignua na testovima italke pismenosti za budui ivot vea je nego prediktivna mo kolskih ocena.


18/81

17

tivne take gledita, dok su opisi u tehnikim de-skripcijama objektivni.

Naracija. Odnosi se na karakteristike objekta uvremenu. ipino je da tekst odgovara na pitanja

tipa kada, kojim redosledom. Autor izlae tako dapreputa i omoguava itaocu da sam donosi za-kljuke i vrednosne sudove.

Izlaganje. Informacije su predstavljene kao sloenikoncepti ili mentalne konstrukcije. ekst odgova-ra na pitanja tipa kako. U ovoj kategoriji tekstovanalaze se definicije (imenuju koncepte i objanja-vaju ih preko kljunih karakteristika i/ili vanihodnosa), eksplikacije (objanjavaju kako mental-ni koncept moe da bude povezan sa terminima)

koje predstavljaju analtika izlaganja, sumiranja(kratko prikazivanje teksta) su predstavnici sin-tetikog izlaganja, dok je interpretacija tekstaprimer i analitikog i sintetikog izlaganja. Semi-narski radovi, konceptualne mape, sloene sheme(npr. model uenja) su primeri ovog tipa tekstova.

Argumentacija. ektovi izlau argumente i pred-loge, najee odgovarajui na pitanja tipa zato.U ovu kategoriju spadaju naune argumentacije,komentari, ali i persuazivni tekstovi u kojima po-

stoji namera autora da ubedi itaoca u neki stav.

Uputstvo. ip teksta koji daje instrukcije kako dase neto uradi, ukljuuje procedure, pravila i oe-kivana ponaanja.

Razmena. Specifina karakteristika ovih tekstovaje da su u interakciji sa itaocem i razmenjujuinformacije sa njim. Primer su pisma i pozivnicekoje slue uspostavljanju nekog odnosa sa itao-cem. Ankete, upitnici i intervjui slue prikuplja-nju informacija.

Aspekti

Aspekti teksta su druga kljuna karakteristika okokoje je organizovan koncept italake pismeno-sti. o su, u stvari, mentalne strategije, pristupi ilinamere koje italac koristi u susretu sa tekstom.Koncepcija italake pismenosti razvijena za po-

trebe istraivakog ciklusa PISA 2009 u nekojmeri je adaptirala prethodnu koncepciju. Sada serazlikuju tri osnovne kategorije: pristup i prona-laenje, povezivanje i interpretiranje, promiljanje

i evaluacija, a postoji i etvrta kategorija, nazvanakompleksna, koja opisuje one zadatke za ije jereavanje potrebno kombinovati sva tri procesa.

Pristup informacijama i pronalaenje informacija

U svakodnevnom ivotu esto se nalazimo u si-tuaciji da su nam potrebne konkretne i specifineinformacije ili delovi informacija (broj telefona,adresa, vreme polaska ili dolaska...). o podrazu-meva brzo pregledanje, pretraivanje, uoavanje iizbor relevantnih informacija. Pronalaenje infor-macija podrazumeva trenutno ili automatsko ra-zumevanje teksta. Ima vrlo malo ili nema uoptezakljuivanja i interpretiranja. Nema prazninau znaenju teksta koje bi trebalo nadomestiti

znaenje je evidentno i jasno naznaeno u tekstu.italac mora da prepozna znaaj informacije iliideje u odnosu na informaciju koja se trai.

Nalozi koji odgovaraju ovom tipu procesa su:pronalaenje eksplicitno date informacije u jed-nom ili vie razliitih izvora; neto sloeniji zahtevje pronalaenje informacija istog ili slinog zna-enja. Ovakav nalog moe da ukljui i uoavanjarazlika izmeu dve sline informacije i njihovukategorizaciju i/ili selekciju na osnovu unapred

datog kriterijuma. raenje informacije u nekomtekstu moe da bude relativno jednostavno, ali tonisu nuno jednostavni zadaci. Istovremeno tra-enje vie informacija ili korienje strukturalnihkarakteristika teksta (naslovi, podnaslovi, fusno-te, sadraj, renik, margine...) podie komplek-snost zadatka.

Povezivanje i interpretiranje informacija

Povezivanje i interpretiranje su procesi koji slueda italac izgradi smisao teksta. Zadaci poveziva-nja od itaoca trae da razume odnos (odnose)meu pojedinim delovima teksta. i odnosi mo-gu da budu problem reenje, uzrok posledica,kategorija primer, slinost razlika, a ukljuujei razumevanje odnosa koji postoji izmeu pojedi-nih delova teksta i teksta u celini.

Interpretiranje podrazumeva proces izgraivanjasmisla na osnovu informacija koje nisu (uvek)

potpune ili eksplicitne. Podrazumeva razradu iprodubljivanje prvih impresija i specifinije i pot-punije razumevanje teksta. Dok izgrauje znae-nje teksta, italac istovremeno zakljuuje i o infor-


19/81

18

macijama ili idejama koje nisu eksplicitno date.Izvoenje zakljuaka omoguava itaocu da idedalje od doslovne interpretacije teksta i da popunipraznine, neizvesnosti u znaenju. Kod uspe-nih italaca ovi procesi dovedeni su na nivo au-tomatizacije. Zadaci ovog tipa zahtevaju logikorazumevanje i organizaciju informacija u tekstu.

italac moe razumeti odnose i ako nije u stanjuda eksplicitno formulie kriterijume povezanosti.

U zadacima ovog tipa od itaoca se trai da upo-redi i suprotstavi razliite informacije, izvue za-kljuke, uoi i navede argumente. Ovo obinoiziskuje paralelno operisanje sa vie eksplicitnoili implicitno datih informacija ili operisanje saistim ili slinim informacijama iz razliitih izvo-ra. Proces interpretacije znaenja procenjuje se i uzadacima u kojima se od itaoca trai da proceni

nameru autora teksta, ali i da formulie argumen-te na kojima su zasnovani njegovi zakljuci.

Promiljanje i evaluacija

Razmiljanje o tekstu i vrednovanje njegovog sa-draja ili forme pretpostavlja interakciju i poziva-nje na prethodna znanja, iskustva i ideje. italacporedi injenice i stavove iznete u tekstu sa vlasti-tim predstavama, saznanjima i stavovima, proce-njuje njihovu zasnovanost, otkriva protivrenostii nekonzistentnosti, analizira argumente i kon-traargumente, dokazuje i opovrgava, artikulie ibrani sopstveno gledite i stav. On trai dokaze utekstu i suprotstavlja ih dokazima iz drugih izvorainformacija, koristei opta i specifina znanja, aliisto tako i sposobnost apstraktnog razmiljanja.

Zadaci koji se reavaju uz pomo navedenih pro-cesa zahtevaju od uenika: da pronae dodatne

informacije i dokaze izvan datog teksta, koji mo-gu potkrepiti autorove argumente, proceni rele-vantnost pojedinanih informacija ili dokaza, iz-vri poreenja sa aktuelnim moralnim princima(standardima) itd.

Razmiljanje o formi teksta je najsloeniji meu

navedenim procesima. Akcenat je na rezonova-nju, kritikoj analizi, proceni adekvatnosti nainaprenoenja i saoptavanja informacija, razlikova-nju injenica od interpretacija.

Proverava se pitanjima otvorenog tipa u kojima seod itaoca trai da objektivno i kritiki razmatraformu teksta, njegovu strukturu, anr, nain i stilpisanja; da razume uticaj takvih odlika teksta kaoto su humor, ironija i logika organizacija; da ra-zlikuje injenice od interpretacije, kao i autorove

eventualne pristrasnosti, predrasude i suptilne,prikrivene tenje ka ubeivanju itaoca.

Situacije

Situacija ili kontekst je trea karakteristika naosnovu koje je definisana italaka pismenost.Kriterijumi za klasifikaciju tekstova po ovoj di-menziji su sadraj teksta, svrha itanja i odnosuenika prema kontekstu u koji je tekst smeten.Iako se tekstovi odnose na veoma irok opseg re-alnih situacija, mogue je klasifikovati ih u 4 tipasituacija:

itanje za privatnu (linu) upotrebu. ekstovi kojise itaju radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva, prak-tinih i intelektualnih, povezivanja i odravanjalinih kontakata sa drugim ljudima (pisma, knji-evna dela, biografije, novine, asopisi, mape...).

Odnosi izmeu procesa itanja

Procesi koje ukljuujemo kada itamo tekst ovde su definisani iroko. Ipak, oni nisu potpuno odvojeni inezavisni, naprotiv, povezani su i meusobno zavisni. Njihov odnos moe da se opie i kao polu-hijerarhij-ski, s tim da pronalaenje informacija uestvuje i u preostala dva procesa, kao to se i kritiko razmatranje

oslanja na interpretacije teksta. U PISA testovima zadaci su pravljeni tako da naglaavaju jedan od ova triaspekta, iako je jasno da sva tri aspekta (ili kognitivna procesa) imaju neku ulogu u gotovo svim zadacima.

Slika 2.Odnos teine zadatka i postignua na skali pismenosti


20/81

19

itanje za javnu upotrebu. ekstovi koji se tiuuea u drutvenim aktivnostima, upotrebe zva-ninih dokumenata i informacija o javnim do-gaajima, odravanja manje ili vie anonimnihkontakata sa drugima (poruke, propisi, programi,reklamni materijali, formulari...).

itanje u obrazovne svrhe. itanje kao deo uenja,obuavanja, usvajanja kolskih znanja; tekstovi suu manjoj ili veoj meri bliski sadrajima koji se

rade u koli (tekstovi, mape, eme, tabele, grafi-koni itd.).

itanje za potrebe posla (profesije). Mada veinapetnaestogodinjaka uglavnom nema potrebuza itanjem ove vrste, vano je proceniti njiho-vu spremnost za profesionalnu mobilnost i spo-

sobnost za adaptaciju na tritu rada (uputstva,prirunici, rasporedi, memorandumi, izvetaji,tabele, grafikoni...).

Skala postignua

Zadatak VI

Zadatak V

Zadatak IV

Zadatak III

Zadatak II

Zadatak I

Relativno tekizadaci

Uenik A, sarelativno velikim

postignuem

Oekuje se da e uenik Auspeno reiti zadatke I-V,

a verovatno i zadatak VI

Oekuje se da e uenik Buspeno reiti I, II i III

zadatak, manje je verovatnoda e reiti IV, a verovatnonee reiti zadatke V i VI

Oekuje se da uenik Cnee uspeno reiti zadatke

II IV, manje je verovatnoda e reiti IV, a malo jeverovatno da e reiti I zadatak

Uenik B, sa

prosenimpostignuem

Uenik C, sa

relativno malimpostignuem

Zadaci srednje

teine

Laki zadaci


21/81

20

Postignua uenika u sve tri oblasti saoptavaju sena skali koja je konstruisana tako da je aritmetika

sredina 500, a standardna devijacija 100. Dodatno,skala postignua je izdeljena na est nivoa, a svakinivo je opisan preko vetina i znanja koja su ueni-ku potrebna da bi reio zadatke tog nivoa teine. Je-dan nivo postignua pokriva oko 70 poena na skali,to je relativno visok raspon, tako da uenici koji senalaze na razliitim nivoima pokazuju kvalitativnorazliite vetine i znanja. Na slici 2. je ilustrovanprincip konstrukcije nivoa postignua, kao i odnosizmeu teine zadatka i uenikih postignua.

itanje i analiza podataka o distribuciji postignu-a po nivoima ukazuju na vane aspekte kvalitetaobrazovanja i veoma su dragoceni u formulisanjuobrazovnih politika.

Prvo, vana informacija je koliko uenika ima po-stignua koja se na nivou proseka (III nivo) ili vi-a od toga, jer to ukazuje na sposobnost obrazov-nog sistema da generie znanja koja ne ostaju nanivou reprodukcije i koja imaju viu transfernuvrednost, to je znaajno sa stanovita akadem-

skih aspiracija i nastavka kolovanja.

Drugo, posebno osetljivu grupu ine uenici i-ja su postignua ispod drugog nivoa. Niska po-stignua u pogledu italake pismenosti koja, popravilu, idu u kombinaciji sa niskim postignuimai u ostalim oblastima, ine realnim postojanje ri-zika u pogledu uspenosti u nastavku kolovanja i,posledino, izboru profesije. Rezultati longitudi-nalnih istraivanja koja se realizuju npr. u Kanadi,vajcarskoj i Australiji pokazuju da ovako niskapostignua na skali italake pismenosti dramati-no umanjuju anse za nastavak kolovanja tako dadve treine uenika iz ove grupe ne nastavlja ko-lovanje, rano ulaze na trite rada, imaju problemepri zapoljavanju i ee dobijaju loe plaene po-slove (Marks, 2007; Bertchy et al, 2009). Takoe,

Lisabonska agenda kojom su definisani zajednikiciljevi zemalja lanica EU ija se realizacija planira

do 2020. godine ukazuju da ova grupa uenikazasluuje posebnu panju. Naime, ciljevima ko-ji su predloeni za obrazovanje predvia se da ukategoriji uenika za koje se procenjuje da nisuu dovoljnoj meri funkcionalno pismeni (oni ko-ji su na PISA testovima italake pismenosti is-pod drugog nivoa) bude najvie 15% uenika. Uovom trenutku, u Srbiji se u ovoj kategoriji nalazi32,8% uenika, pa njihov napredak u italakimvetinama predstavlja ne samo izazov, ve i jasandomai zadatak za obrazovni sistem.

ree vano pitanje je na kom je nivou najveakoncentracija uenikih postignua, jer to govorio samom obrazovnom sistemu, o tome na komnivou se preteno odvija nastavni proces. Ako jere o koncentraciji postignua na prvom i dru-gom nivou, to je sluaj sa Srbijom, moemo dakaemo da je sistem orijentisan ka uspostavljanjui vrednovanju znanja na nivou reprodukcije.

Uenici ija su postignua na najviim nivoima

(V i VI) takoe predstavljaju osetljivu kategoriju.o su uenici sa visokim akademskim potencijali-ma kojima je potrebna panja. Ne treba ni poseb-no naglaavati koliko je za razvoj drutva bitno dase omasove postignua na ovom nivou.

Najzad, treba imati na umu i trendove, odnosnopromene u distribuciji postignua iz ciklusa u ci-klus. Na primer, ne smemo zaboraviti ni poda-tak da se u prethodnom PISA testiranju, realizo-vanom 2006. godine, u ovoj grupi nalazio svakidrugi uenik iz Srbije (51,7%), to znai da je utri godine mlaoj generaciji rizina grupa smanje-na za gotovo 20%. Bilo bi korisno identifikovatikoje su se okolnosti u njihovom kolovanju pro-menile koje bi mogle da objasne ovu razliku, tobi moglo da inspirie sistematske aktivnosti.

Nivoi postignua


22/81

21

KARAKTERISTIKE ZAHTEVA

Nivo 6.Zadaci na ovom nivou po pravilu trae od itaoca da izvodi sloene zakljuke poreenjai kontrastiranja, koja su istovremeno i detaljna i precizna. Oekuje se da pokau da su u

potpunosti i do detalja razumeli jedan ili vie tekstova, kao i da mogu da integriu informacijeiz vie tekstova. U nekim zadacima od itaoca se oekuje da se bavi neobinim idejama, kadasu istovremeno uoljivo date i nesaglasne informacije, kao i da izvodi apstraktne kategorije uinterpretacijama. U zadacima promiljanja i evaluacije od itaoca se trai da izvodi pretpostavkeili kritiki razmatra sloen tekst koji se bavi relativno nepoznatim temama, uzimajui u obzirviestruke kriterijume ili razliite take gledita, i primenjujui sosticirano razumevanje naosnovu konteksta izvan samog teksta. Znaajan uslov za zadatke pronalaenja informacija naovom nivou je precizna analiza i obraanje panje na detalj koji je u tekstu neupadljiv.

Nivo 5. Zadaci pronalaenja informacija na ovom nivou trae od itaoca da pronae i organizujevie informacija, zakljuujui koja je informacija iz teksta relevantna. Zadaci promiljanjazahtevaju kritiko razmatranje ili postavljanje hipoteza na osnovu specinih znanja. I zadaci

interpretiranja i zadaci promiljanja trae potpuno i detaljno razumevanje teksta iji sadraj iliforma nisu uobiajeni. U svim aspektima italake pismenosti, zadaci na ovom nivou po praviluzahtevaju rad sa konceptima koji su u suprotnosti sa oekivanjima.

Nivo 4. Zadaci pronalaenja informacija trae od itaoca da pronae i organizuje vie informacija.Neki od zadataka na ovom nivou zahtevaju interpretiranje znaenja jezikih nijansi u jednom deluteksta, tako to se uzima u obzir tekst u celini. Drugi zadaci interpretacije trae razumevanje iprimenu pojmova u relativno nepoznatom kontekstu. U zadacima promiljanja na ovom nivou oditaoca se oekuje da koristi formalno ili svakodnevno znanje da bi formulisali hipoteze ili kritikirazmatrali tekst. itaoci treba da pokau da su korektno razumeli dug i sloen tekst iji sadraj iliforma ne moraju da budu uobiajeni.

Nivo 3. Zadaci na ovom nivou trae od itaoca da doe do vie delova informacija, ponekadprepoznajui njihove meusobne odnose i potujui vie uslova istovremeno. U interpretativnimzadacima ovog nivoa italac povezuje vie delova teksta da bi mogao da utvrdi koja je osnovnaideja, da razume odnose ili izvede znaenje rei ili reenice. Kada porede, izvode razlike ilirazvrstavaju u kategorije, itaoci moraju da vode rauna o vie karakteristika istovremeno.Traena informacija esto nije uoljiva u tekstu. Tekst ponekad sadri dosta nesaglasnihinformacija ili drugih prepreka, kao to je postojanje ideja koje nisu u skladu sa oekivanjima ilikoje su iskazane negacijama. Zadaci promiljanja na ovom nivou trae povezivanje, poreenje iobjanjavanje, ili kritiko razmatranje neke karakteristike teksta. Neki od zadataka promiljanjatrae no razumevanje teksta oslonjeno na poznato, svakodnevno znanje. Drugi zadaci nezahtevaju razumevanje teksta do detalja, ali trae od itaoca da zakljuuje na osnovu znanja kojane spadaju u svakodnevna znanja.

Nivo 2. Na ovom nivou, u jednom broju zadataka od itaoca se trai da doe do jednog ili viedelova informacije, zakljuujui i potujui vie uslova istovremeno. U drugim zadacima oekujese prepoznavanje glavne ideje u tekstu, razumevanje odnosa ili izvoenje znaenja na osnovu

ogranienog dela teksta u kojem informacije nisu jasno istaknute pa italac mora da izvodijednostavne zakljuke. Zahtevi na ovom nivou mogu da ukljuuju poreenje ili uoavanje razlikana osnovu jedne karakteristike u tekstu. Tipini zadaci promiljanja na ovom nivou zahtevajuod itaoca da pravi poreenja ili uspostavlja viestruke veze izmeu teksta i opteg znanja, naosnovu linog iskustva i stavova.

Nivo 1a. Zadaci na ovom nivou trae od uenika da pronau jedan ili vie meusobno nezavisnihdelova eksplicitno date informacije, da prepoznaju osnovnu temu ili nameru autora u tekstu kojise bavi poznatim sadrajima ili da prave jednostavne veze izmeu informacija iz teksta i opteg,svakodnevnog znanja. Tipino je da su traene informacije u tekstu jasno uoljive i da nemaometajuih informacija ili da ih ima vrlo malo. itaocu se daju eksplicitna uputstva da razmotrione elemente koji su relevantni u zahtevu i u tekstu.

Nivo 1b. Na ovom nivou, od itaoca se trai da pronae odreeni deo eksplicitne, jasno uoljiveinformacije u kratkom, sintaksiki jednostavnom tekstu ija je tema bliska uenicima. Uobiajeno

je da se u tekstu obezbeuje podrka itaocu, kao to je ponavljanje informacija, slike ili poznatisimboli. Broj informacija koje se izlau je minimalan. U zadacima koji trae interpretaciju, oditaoca se oekuje da pravi jednostavne veze izmeu zajedno izloenih delova informacije.

262

335

407

480

553

626

708

OECD 0.8%Srbija 0,0%



OECD 57.2%Srbija 34%




Opis postignua po nivoima na skali italake pismenosti


23/81

22

Primer zadatka za itanje - Balon

Pitanje 4: BALON (526 poena, nivo 3)

Koja je svrha crtea dambo deta u ovom tekstu?

Pitanje 8: BALON (369 poena, nivo 1)

Koja je osnovna ideja ovog teksta?

A Singanija je bio u opasnosti tokom svog putovanja balonom.

B Singanija je postavio novi svetski rekord.C Singanija je putovao i preko mora i preko kopna.

D Singanijev balon je bio ogroman.


24/81

23

Primer zadatka za itanje - Predstava


25/81

24

Pitanje 3: O PREDSTAVI JE RE (767 poena, nivo 6)

ta su likovi u predstavi radili neposredno prepodizanja zavese?


proe itava venost, ponekad ak i etvrt sata. (redovi 30-31)Prema Turaiju, zato je etvrt sata itava venost?

A To je predugo da bi se oekivalo da publika mirno sedi u prepunom pozoritu.

B ini se da razjanjavanje situacije na poetku predstave traje beskonano.

C Izgleda da je dramskom piscu uvek potrebno mnogo vremena da napie poetak drame.

D ini se da vreme sporo prolazi kada se u predstavi odigrava neki vaan dogaaj.


U celini, koja je namera dramskog pisca Ferenca Molnara u ovom odlomku?

A Pokazuje nain na koji e svaki lik reiti sopstveni problem.

B Navodi likove da doaraju kako u drami izgleda venost.

C Daje primer tipinog i tradicionalnog poetka pozorine predstave.

D Koristi likove da iskae jedan od sopstvenih problema u stvaralatvu.


26/81

25

Pitanje 7: TVRDICA (301 poena, nivo 1)

Kako je tvrdica doao do grumena zlata?

Pitanje 1: TVRDICA (372 poena, nivo 1)

Proitaj naredne reenice i obelei ih brojevima prema redosledu dogaaja u tekstu.

Tvrdica odlui da sav svoj novac zameni za grumen zlata.

ovek je tvrdici ukrao zlato.

Tvrdica je iskopao rupu i u nju sakrio svoje blago.

Komija je tvrdici rekao da zlato zameni za kamen.

TVRDICA I GRUMEN ZLATAEzopova kratka pria

Neki tvrdica proda sve to je imao i kupi grumen zlata, koji zakopa u rupu u zemlji pored jednog starogzida. Svakog dana dolazio je da ga gleda. Jedan od njegovih radnika zapazi da tvrdica esto poseuje tomesto i odlui da ga prati. Radnik ubrzo otkri tajnu skrivenog blaga, i, kopajui duboko, nae zlatni gru-men i odnese ga. Kad tvrdica sledei put doe, zatee rupu praznu, pa poe da upa kosu i glasno jadikuje.Videvi ga skrhanog bolom i saznavi razlog, komija mu ree: Molim te, ne jadikuj toliko, nego potraineki kamen pa ga stavi u rupu i zamisli da tu jo uvek lei zlato. Posluie ti jednako dobro. Jer dok je zlatobilo u rupi, ti ga nisi imao, poto ti nije bilo ni od najmanje koristi.

Primer zadatka za itanje - Tvrdica

Pitanje 5: TVRDICA (569 poena, nivo 4)Evo odlomka iz razgovora izmeu dve osobe koje su proitale Tvrdica i grumen zlata.

ta bi sagovornik 2 mogao da kae da potkrepi svoje miljenje?

Komija je

bio zlonameran.Mogao mu je prepo-ruiti da zameni zla-

to neim boljimod kamena.

Ne, nije

mogao. Ka-men je vaan u

ovoj prii.

Sagovornik 1 Sagovornik 2


27/81

26

Matematika pismenost

Ovo je osnovna definicija matematike pismenosti.Da bi mogli da se razviju zadaci i testovi kojima semeri postignue u oblasti matematike pismenosti,

ona je dalje opisana preko tri dimenzije: matema-tiki sadraji ili struktura znanja na koje se oslanjajupojedini problemi i zadaci; procesi koje je potreb-no da uenik aktivira kako bi povezao problemskusituaciju sa matematikim sadrajem i situacije ilikonteksti u koje su smeteni problemi. Kognitivniprocesi su opisani na slian nain kao u italakojpismenosti (reproduktivni nivo usvojenosti znanja,povezivanje znanja i informacija iz razliith oblasti iizvora, promiljanje i evalucija) samo to su, narav-no, proveravani na drugaijim sadrajima. Situacije

u koje su smeteni zadaci takoe su definisane naisti nain kao u italakoj pismenosti (line, javne,obrazovne, profesionalne i naune). Ovde emoposebno opisati matematike sadraje preko kojih

je odraena matematika pismenost.

Sadraji

Matematiki sadraji smeteni su u etiri irokematematike oblasti koje pokrivaju veliki rasponmatematikih fenomena i koncepata koji se po-javljuju u realnim situacijama, i to u onim situa-cijama sa kojima se uenici vrlo verovatno sreuizvan kole:

Prostor i oblik. Sadraji zadataka iz ove oblastiodnose se na prostorne i geometrijske probleme iodnose, dakle, bliski su onome to se u koli zove

geometrijom. Zahteva se uoavanje slinosti i ra-zlika izmeu figura i elemenata figura, prepozna-vanje figura u razliitim oblicima reprezentacija

i razliitim dimenzijama, razumevanje svojstavaobjekata i njihovih relativnih pozicija.

ransformacije i relacije. Ova oblast je veoma bliskaonom to se u okviru klasinih kolskih programaradi u okviru algebre. Ona ukljuuje matematikemanifestacije promena, kao i funkcionalne odno-se i odnose zavisnosti meu varijablama. Relacijesu predstavljene u razliitim reprezentacijama kaoto su simbolike, raunske, grafike, tabelarne iligeometrijske. Prevoenje iz jednog u drugi oblik

reprezentacije esto je kljuni zahtev u zadacimakoji pripadaju ovoj tematskoj celini.

Brojevi i mere. rai se razumevanje numerikihfenomena, kvantitativnih odnosa i obrazaca. Uzadacima se insistira na razumevanju relativneveliine i korienju brojeva da bi se predstavileizmerene i merljive karakteristike realnih objeka-ta. Vaan aspekt razumevanja brojeva je numeri-ko rezonovanje koje ukljuuje oseaj za brojeve,razumevanje odnosa broja i onoga to je njimpredstavljeno, razumevanje znaenja raunskihoperacija, izvoenje raunskih operacija napameti procenjivanje. U nastavnom programu ovi zadacibi se nali u aritmetici.

Neizvesnost. Ova oblast pokriva verovatnou kao istatistike fenomene i odnose, koji imaju rastuuvanost u vremenu informatike (OECD, 2003)

Matematika pismenost je kapacitet pojedinca da iden-tifkuje i razume ulogu koju matematika igra u savre-

menom svetu, da izvede dobro zasnovane matematikeprocene i da se angauje u matematici tako da zadovo-lji svoje sadanje i budue potrebe kao konstruktivnog,

zainteresovanog i refleksivnog graanina.

(OECD, 1999)


28/81

27

358

420

482

545

607

669

OECD 3,1%Srbija 0,6%






Opis postignua po nivoima na skali matematike pismenosti


Nivo 6.Na ovom nivou uenici mogu da konceptualizuju,uoptavaju i koriste podatke zasnovane na sopstvenomispitivanju i modelovanju sloenih problemskih situacija.Mogu da povezuju informacije iz razliitih izvora i nainareprezentovanja, kao i da prave eksibilne prevode iz jedneforme u drugu. Sposobni su za napredno matematikomiljenje i rezonovanje. Mogu da primene uvide i razumevanjado kojih su doli i da ih kombinuju sa simbolikim i formalnimmatematikim operacijama i odnosima da bi razvili pristupe istrategije za reavanje novih problemskih situacija. Mogu daformuliu i da sa visokom preciznou diskutuju o postupcimakoje su primenili, da kritiki razmatraju nalaze, interpretacije,argumente, ukljuujui i razmatranje njihove podobnosti zareavanje kompleksnih problemskih situacija.

Nivo 5. Na petom nivou uenici mogu da razviju i primenemodele za rad u sloenim situacijama, uoavajui ogranienjai formuliui pretpostavke. Umeju da odaberu, uporede ivrednuju razliite strategije reavanja problema. Mogu darazvijaju strategije rada, koristei dobro razvijene sposobnostirezonovanja, odgovarajue reprezentacije, simbolikei formalne deskripcije, kao i uvide u vezi sa situacijom.Razmatraju sopstvene postupke, formuliu i obrazlauinterpretacije do kojih su doli.

Nivo 4.Na etvrtom nivou uenici uspeno primenjujueksplicitne modele u sloenim konkretnim situacijamakoje mogu da sadre izvesna ogranienja ili da zahtevaju

formulisanje pretpostavki. Mogu da vre izbor i povezujupodatke date na razlilite naine, ukljuujui i simbolikereprezentacije, i direktno ih povezujui sa razliitim aspektimasituacija iz realnog ivota. Imaju dobro razvijene vetine,eksibilni su u promiljanju, i to uspeno koriste. Mogu daizgrade sopstveno objanjenje, da ga formuliu i obrazloekoristei sopstvene interpretacije, argumente i aktivnosti.

Nivo 3.Na treem nivou uenici mogu da primene jasnoopisane procedure, ukljuujui i one koje podrazumevajunekoliko koraka u procesu donoenja odluka. Mogu da izaberui primene jednostavne strategije reavanja problema. Mogu dainterpretiraju podatke koje dobijaju iz razliitih izvora i koji supredstavljeni na razliite naine, kao i da zakljuuju direktno

na osnovu njih. Mogu da izvetavaju o rezultatima, svojiminterpretacijama i nainima zakljuivanja.

Nivo 2.Na ovom nivou uenici mogu da prepoznaju iinterpretiraju zahteve u kontekstima u kojima se ne trai nitavie od direktnog zakljuivanja. Izdvajaju podatke koji surelevantni iz jednog izvora i koriste jedan model predstavljanjapodataka. Umeju da primene osnovne algoritme, formule,procedure ili konvencije. Direktno zakljuuju i doslovnointerpretiraju dobijene rezultate.

Nivo 1.Na prvom nivou uenici mogu da odgovore najednostavna, jasno formulisana pitanja koja se odnose napoznat kontekst i u kojima su date sve relevantne informacije.

U stanju su da pronau traeni podatak i da izvode rutinskeoperacije kada su svi podaci dati, a uputstva preciznoformulisana. Izvode aktivnosti koje su oigledne i direktnoslede iz datih podataka.


29/81

28

Primer zadatka za matematiku - Hod

Primer zadatka za matematiku - Razgovor preko interneta

Slika pokazuje otiske stopala oveka koji hoda.Duina koraka P je rastojanje izmeu dva uzastopna otiska peta.

Za mukarce, formula 140=Pn

daje priblian odnos izmeu n i P, gde je:

n = broj koraka u minuti,

P = duina koraka u metrima.

Mark iz Sidneja u Australiji i Hans iz Berlina u Nemakoj esto meusobno komuniciraju koristei chatna Internetu. Da bi mogli da razgovaraju moraju da se prikljue na Internet u istom trenutku. raeiodgovarajue vreme za chat, Mark je konsultovao kartu asovnih zona i naao je sledee:

Pitanje 1: HOD (549 poena, nivo 4)

Ukoliko se formula primeni na Duanov hod i Duan napravi 70 koraka u minuti, kolika je njegova duina koraka? Pokai postupak.

Pitanje1: RAZGOVOR PREKO INTERNETA (533 poena, nivo 3)

Kada je 19h00 u Sidneju, koje je vreme u Berlinu?

Odgovor:

Pitanje 2: RAZGOVOR PREKO INTERNETA (636 poena, nivo 5)

Mark i Hans ne mogu da razgovaraju izmeu 9h00 i 16h30 po njihovim lokalnim vremenima, zato to moraju da idu u kolu. Isto tako, nee moida razgovaraju izmeu 23h00 i 7h00 zato to e tada da spavaju.

Kada Mark i Hans mogu da razgovaraju? Upii lokalno vreme u tabelu.

Grini24 h (pono) Berlin 1h00 posleponoi

Sidnej 10h00 ujutru

Mesto Vreme

Sidnej

Berlin


30/81

29

Primer zadatka za matematiku - Kursna lista

Pitanje 1: KURSNA LISTA (406 poena, nivo 1)Mei-Ling je saznala da je odnos izmeu singapurskog dolara i junoafrikog randa sledei: 1 SGD = 4,2 ZAR.Mei-Ling je zamenila 3 000 singapurskih dolara u junoafrike rande po tom kursu.Koliko je junoafrikih randa dobila Mei-Ling?

Odgovor:

Pitanje 2: KURSNA LISTA (439 poena, nivo 2)

Kada se Mei-Ling vratila u Singapur posle tri meseca, ostalo joj je 3 900 ZAR-a. Ona ih menja u singapurske dolare, konstatujui da se kurspromenio i da je sada: 1 SGD = 4,0 ZAR.Koliko je singapurskih dolara dobila Mei-Ling?

Odgovor:Pitanje 3: KURSNA LISTA (586 poena, nivo 5)

Tokom ta tri meseca kurs se promenio i pao je sa 4,2 na 4,0 ZAR za jedan SGD.Da li je za Mei-Ling povoljniji kurs od 4,0 ZAR umesto 4,2 ZAR kada menja svoje junoafrike rande u singapurske dolare? Obrazloi svoj odgovor.

Gospoica Mei-Ling, iz Singapura, boravie tri meseca u Junoj Africi u okviru studentske razmene. rebada zameni singapurske dolare (SGD) u junoafrike rande (ZAR).

Primer zadatka za matematiku - StolarPitanje 1: STOLAR (700 poena, nivo 6)

Stolar ima 32 metra grede i eli da oivii batu. Razmatra sledee planove:

A B

C D

10 m

6 m

10 m

10 m 10 m

6 m

6 m 6 m

Zaokrui ili Da ili Ne kod svakog plana da pokae moe li ili ne stolar oiviiti batu sa 32 metra grede.

Plan bate Koristei ovaj plan, moe li ivica biti napravljena sa 32 metra grede?

Plan A Da / Ne

Plan B Da / NePlan C Da / Ne

Plan D Da / Ne


31/81

30

Primer zadatka za matematiku - Rast

Primer zadatka za matematiku - Stepenite

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

190

180

170

160

150

130

140

Visina

(cm)Prosena visina mladia (1998)

Prosena visina devojaka (1998)

Uzrast

(godine)

Na grafikonu je prikazana prosena visina devojaka i mladia u Holandiji 1998.

MLADI SU SVE VII

Pitanje 1: RAST (506 poena, nivo 3)

Od 1980, prosena visina 20ogodinjih devojaka poveala se za 2,3 cm na 170,6 cm.Kolika je bila prosena visina 20-ogodinjih devojaka u 1980?

Odgovor: cm

Donja ema predstavlja stepenite sa 14 stepenica, ija je ukupna visina 252 cm:Koja je visina svake od 14 stepenica?

Visina: cm

Pitanje 3: RAST (529 poena, nivo 3)

S obzirom na grakon, u kom periodu ivota su devojke u proseku vie od mladia istih godina?

Pitanje 1: STEPENITE (421 poena, nivo 2)

Ukupna visina 252 cm

Ukupna irina 400 cm


32/81

31

Nauna pismenostNauna pismenost podrazumeva posedovanje naunih znanja i njihovu primenu

pri prepoznavanju naunih problema, sticanju novih znanja, naunom objanja-

vanju pojava i izvoenju na injenicama zasnovanih zakljuaka o nauno rele-vantnim pitanjima; nauna pismenost podrazumeva i razumevanje prirode naukekao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o nainima na koji nauka i tehno-logija oblikuju ivot u savremenom drutvu; spremnost na angaovanje i davanje

linog doprinosa u reavanju naunih pitanja, kao i izgraivanje linog stava.

(OECD, 2006)

Pod terminom nauka podrazumeva se sadrin-ski integrisana oblast koja pokriva teme koje se u

naim kolskim programima pojavljuju u okvirufizike, hemije, biologije, astronomije, fizike geo-grafije. Kognitivni procesi (aspekti) kojima se opi-suju aktivnosti uenika pri reavanju zahteva ima-ju slinu strukturu kao i kod italake pismenosti(reproduktivni nivo, nivo integrisanja informacija,nivo promiljanja i evaluacije), s tim da su sadrajii situacije kojima se definiu zadaci specifini.

Sadraji

U ovoj koncepciji, nauna znanja obuhvataju dvevrste znanja: znanja iz pojedinih prirodnonau-nih disciplina i znanja o nauci kao obliku ljudskedelatnosti. U prvom sluaju, re je o razumevanjufundamentalnih naunih koncepata i teorija, a udrugom o razumevanju prirode nauke i naunogmetoda (OECD, 2007).

Znanja iz prirodnih nauka. Sadraji na kojima seispituje nauna pismenost organizovani su u etirikategorije: ivi sistemi(struktura i funkcije elije;ovek zdravlje, ishrana, nervni sistem, digestiv-ni, kardiovaskularni, respiratorni, sistem lezda saunutranjim uenjem, bolesti, reprodukcija; evo-lucija ivih sistema, vrste populacija, biodiverzitet,genetske promene; ekosistemi; biosfera i pitanjaodrivosti), neivi sistemi (strukura materije; svoj-

stva materije; hemijske promene materije; kretanjei sila; energija i transformisanje energije; uzajamno

dejstvo energije i materije), Zemlja i vasiona (sa-stav Zemlje, energija unutar Zemlje, promene uplaneti Zemlji; istorija Zemlje kao planete, npr.fosili, poreklo i evolucija; Zemlja u vasioni, npr.gravitacija, solarni sistem) i tehnologija (uloga iznaaj tehnologije; odnos izmeu nauke i tehno-logije; tehnoloka naela, npr. optimizacija, razme-na, izlaganje riziku; najvaniji principi u primenitehnologija, npr. mere, ogranienja, inovacije,pronalasci).

Znanja o nauci. Od uenika se oekuje da razumeprirodu nauno zasnovanih znanja. Za razliku odzdravorazumskih, ova znanja stiu se putem me-todoloki korektno izvedenih naunih istraivanja.U PISA programu razlikuju se dve kategorije zna-nja o nauci: znanja o naunom istraivanju(izvor,poreklo; ciljevi, npr. dobijanje odgovora na nekonauno pitanje, objanjenje neke pojave, reavanjepraktinog problema; eksperimenti dizajn, kon-trola uslova; vrste naunih podataka; naini mere-nja, npr. pouzdanost, mogunost provere, varira-nje; karakteristike rezultata naunih istraivanja,npr. empirijski, privremeni, falsifikovani) i znanjao naunom objanjenju(tipovi naunih objanjenja;naini objanjavanja; pravila, npr. logika konzi-stentnost naunih objanjenja, zasnovanost na do-kazima; ishodi, npr. produkovanje novih znanja,metoda, novih tehnologija).


33/81

32

335

409

484

559

633

708






OECD 95,1%

Srbija 89,9%

Opis postignua po nivoima na skali naune pismenosti


Nivo 6.Na estom nivou, uenici dosledno moguda prepoznaju, daju objanjenja i primenjuju naunai metodoloka znanja u irokom rasponu sloenihsituacija iz ivota. Oni mogu da povezuju razliiteizvore podataka sa objanjenjima i da koristedokaze iz tih izvora kako bi obrazloili odluke.Nedvosmisleno i dosledno pokazuju vie oblikenaunog miljenja i rezonovanja i spremni su dakoriste sopstveno razumevanje naunih problemada bi podrali reenja nedovoljno poznatih naunihi tehnolokih situacija. U stanju su da koristenauna znanja i da razvijaju argumente kako biopravdali preporuke i odluke koje se odnose na line,drutvene ili globalne situacije.

Nivo 5.Na petom nivou uenici mogu da prepoznajunaune elemente u mnogim sloenim situacijama izivota, da primenjuju naune koncepte i metodolokaznanja u tim situacijama, kao i da porede, izdvajajui kritiki razmatraju odgovarajue naune podatkeda bi objasnili situacije iz ivota. U stanju su dakoriste dobro razvijene istraivake sposobnosti,da korektno povezuju znanja i stiu kritike uvide.Objanjenja zasnivaju na argumentima, a argumentezasnivaju na kritikoj analizi.

Nivo 4.Na etvrtom nivou, uenici uspeno reavajusituacije i pitanja koji se odnose na eksplicitne

pojave i u kojima se oekuje da uvide znaaj naukei tehnologije. Vre izbor i meusobno povezujuobjanjenja iz razliitih naunih ili tehnolokihdisciplina i direktno povezuju ova objanjenja sarazliitim aspektima svakodnevnih situacija. Naovom nivou uenici procenjuju sopstvene aktivnosti isaoptavaju odluke zasnovane na naunim znanjimai podacima.

Nivo 3.Na treem nivou uenici mogu da prepoznajujasno opisana nauna pitanja u razliim kontekstima.Mogu da izaberu odgovarajue injenice i znanja dabi objasnili pojave, kao i da primene jednostavnemodele ili istraivake strategije. Na ovom nivou

uenici mogu da interpretiraju i koriste naunekoncepte iz razliitih disciplina i da ih direktnoprimenjuju. Mogu da formuliu kratka tvrenjakoristei injenice i da donose odluke zasnovane nanaunim znanjima.

Nivo 2.Nauna znanja sa drugog nivoa omoguavajuuenicima da daju verovatna objanjenja u poznatomkontekstu ili da izvode zakljuke na osnovu

jednostavnih istraivanja. U stanju su da direktnozakljuuju i doslovno interpretiraju rezultate naunihistraivanja ili reavanja tehnolokih problema.

Nivo 1.Na prvom nivou, uenici imaju ogranien

obim naunih znanja koja mogu da primene na malibroj dobro poznatih situacija. Oni mogu da dajunauna objanjenja koja su oigledna i zasnovana naeksplicitno datim podacima.


34/81

33

Primer zadatka za nauku - Efekat staklene bateProitaj sledei tekst i odgovori na pitanja.

EFEKAT STAKLENE BATE: STVARNOST ILI MATA?ivim biima je za opstanak neophodna energija. Energija koja odrava ivot na Zemlji potie od Sunca,koje je toliko usijano da energiju emituje u prostor. Samo neznatni deo te energije dospeva do Zemlje.

Zemljina atmosfera ponaa se kao zatitni omota oko povrine planete, spreavajui temperaturnaodstupanja koja se javljaju u bezvazdunom prostoru.

Najvei deo energije koja dolazi od Sunca prolazi kroz zemljinu atmosferu. Zemlja apsorbuje jedan deote energije, dok se drugi deo odbija od zemljine povrine i vraa nazad. Deo te odbijene energije apsorbujeatmosfera.

Shodno tome, prosena temperatura iznad zemljine povrine je vea nego to bi bila da nema atmosfere.Zemljina atmosfera ima isti efekat kao i staklena bata, otuda izraz efekat staklene bate.

Efekat staklene bate intenziviran je u toku dvadesetog veka.

injenica je da je prosena temperatura zemljine atmosfere poveana. Novine i asopisi esto smatrajuda je poveana emisija ugljen dioksida glavni uzronik tom pregrejavanju koje se javlja u dvadesetom veku.Studenta Peu zanima mogui odnos izmeu prosene temperature zemljine atmosfere i emisije ugljen

dioksida na Zemlji.U jednoj biblioteci, pronaao je sledee grafikone.

Pea zakljuuje, na osnovu grafikona, da je porast prosene temperature zemljine atmosfere prouzro-kovan poveanjem emisije ugljen dioksida.

Godine

Godine

Emisija ugljen dioksida

(u milijardama tona

po godini)

20

10

1860 1870 1880 1890 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

1860 1870 1880 1890 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

15,4

15,0

14,6

Prosena temperatura

zemljine atmosfere (C)


35/81

34

Pitanje 3: EFEKAT STAKLENE BATE (529 poena, nivo 3)

ta u tim grakonima potvruje Pein zakljuak?


Uenica Ivana ne slae se sa Peinim zakljukom. Uporeujui grakone ona izjavljuje da odreeni delovi grakona nisu u saglasnosti sanjegovim zakljukom.

Daj primer, navodei deo grakona koji nije u saglasnosti sa Peinim zakljukom. Obrazloi odgovor.


Pea ne odustaje od svog zakljuka: uzronik zagrevanja atmosfere je poveana emisija ugljen dioksida. Ivana misli da je njegov zakljuakprenagljen. Ona kae: ,,Pre nego to prihvati taj zakljuak, mora biti siguran da su konstantni ostali inioci koji bi mogli imati uticaj na efekatstaklene bate.

Navedi jedan od inilaca na koje Ivana cilja.

Pitanje 1: FIZIKE AKTIVNOSTI (545 poena, nivo 3)Koje su prednosti redovnog bavljenja zikim aktivnostima? Zaokrui Da ili Ne za svaki od iskaza.

Da li je ovo prednost redovnog bavljenja fzikim aktivnostima? Da ili ne?

Fizike aktivnosti deluju preventivno protiv bolesti srca i poremeaja u cirkulaciji. Da / Ne

Fizike aktivnosti vode ka zdravoj ishrani. Da / Ne

Fizike aktivnosti pomau da se izbegne gojaznost. Da / Ne

Pitanje 3: FIZIKE AKTIVNOSTI (386 poena, nivo 1)

ta se deava sa miiima tokom vebanja? Zaokrui Da ili Ne za svaki od iskaza.

Da li se ovo deava sa miiima tokom vebanja? Da ili ne?Dotok krvi u miie se poveava. Da / Ne

Stvara se mast u miiima. Da / Ne

Primer zadatka za nauku - Fizike aktivnostiRedovno, ali umereno, bavljenje fizikim aktivnostima dobro je za zdravlje.


36/81

35

Pitanje 5: FIZIKE AKTIVNOSTI (583 poena, nivo 4)

Zato mora da die jae u toku neke zike aktivnosti nego kada se tvoje telo odmara?

Pitanje 7: VELIKI KANJON (485 poena, nivo 3)

Oko pet miliona ljudi svake godine poseti nacionalni park Veliki kanjon. Postoji zabrinutost zbog tete koju parku nanosi tako veliki broj posetilaca.Moe li se naunim istraivanjem dobiti odgovor na sledea pitanja? Zaokrui Da ili Ne za svako pitanje.

Moe li se naunim istraivanjem dobiti odgovor na sledee pitanje? Da ili ne?

Koliko erozije je izazvano korienjem staza za etanje? Da / Ne

Da li je ovaj nacionalni park onoliko lep koliko je bio i pre 100 godina? Da / Ne


Temperatura u Velikom kanjonu kree se od ispod 0C do preko 40C. Iako je u pitanju pustinjska oblast, pukotine u stenama ponekad sadrevodu. Kako ove temperaturne promene i voda u pukotinama stena pomau da se ubrza raspadanje stena?

A Zamrznuta voda razlae tople stene.B Voda zacementira stene jedne uz druge.C Led glaa povrinu stena.D Zamrznuta voda se iri u pukotinama stena.


U krenjakom sloju A Velikog kanjona nalaze se mnogi fosili morskih ivotinja: koljki, riba, korala. ta se desilo pre vie miliona godina to objanjava zatose ovakvi fosili tu nalaze?

A U stara vremena ljudi su u to podruje donosili hranu iz okeana.B Okeani su nekada bili mnogo nemirniji i svojim dinovskim talasima su izbacivali morske ivotinje na kopno.

C Okean je pokrivao ovo podruje u to vreme, a kasnije se povukao.

D Neke morske ivotinje su prvo ivele na kopnu pre nego to su se preselile u more.

Primer zadatka za nauku - Veliki kanjonVeliki kanjon se nalazi u pustinji u SAD. o je veoma veliki i dubok kanjon koji sadri mnogo slojeva

stena. Nekada u prolosti, pokreti u zemljinoj kori podigli su ove slojeve. Veliki kanjon je danas na nekimmestima dubok 1,6 km. Reka Kolorado protie dnom ovog kanjona.

Krenjak A

kriljac A

Krenjak B

kriljac B

kriljac i granit

Pogledajte sliku Velikog kanjona snimljenu sa njegovog junog oboda. Na zidovima kanjona moe sevideti nekoliko razliitih slojeva stena.


37/81

36

italakapismenost

Matematikapismenost

Naunapismenost

Predstava,pitanje 3 (767)

Stolar,pitanje 1 (700)

Staklena bata,pitanje 5 (709)

Predstava,

pitanje 7 (571)

Internet,pitanje 2 (636)

Staklena bata,pitanje 4 (659)

Tvrdica,pitanje 5 (569)

Kursna lista,pitanje 3 (586)

Vebanje,pitanje 5 (583)

Balon,pitanje 4 (526)

Hod,pitanje 1 (549)

Vebanje,pitanje 1 (545)

Predstava,pitanje 4 (478)

Internet,pitanje 1 (533)

Bata,pitanje 3 (529)


Rast,pitanje 3 (529)

Kanjon,pitanje 7 (485)

Balon,pitanje 8 (369)

Rast,pitanje 1 (506)




Stepenite,pitanje 1 (421)



Vebanje,pitanje 3 (386)262

335

407

480

553

626

708

358

420

482

545

607

669

335

409

484

559

633

708


38/81


39/81

Slika 4.Prosena postignua uenika na skali italake pismenosti ipostignua uenika na 10, 25, 75. i 90. percentilu u okviru PISA 2009testiranja (podaci za sve zemlje uesnice)


40/81

39

italaka pismenostitalaka pismenost spada u jednu od kljunihkompetencijai odnosi se na sposobnost osobe darazume i koristi razliite vrste tekstova (kao to je,na primer, ovaj tekst). Mladi i odrasli se svakod-nevno sreu sa razliitim vrstama tekstova pomoukojih se informiu, ue i reavaju probleme. Nekitekstovi su laki za razumevanje jer su krai, jed-nostavniji i odnose se na sadraje koji su bliski sva-kodnevnom iskustvu. Ipak, u ivotu se esto sre-emo i sa tekstovima koji su izazovniji dui su,sadre mnogobrojne informacije od kojih nisu sve

relevantne, odnose se na sadraje koji su manje bli-ski ili treba da se itaju na nain koji je specifian.Prilikom itanja osoba treba da identifikuje temu,da oceni relevantnost i validnost prezentovanih in-formacija, izdvoji relevantne i zanemari irelevan-tni informacije, da povee razliite informacije, dapolemie sa tekstom i izvede relevantne zakljukei donese najbolje odluke. U 21. veku, koji je veoznaen kao vek znanja, najvei broj ljudi e uitii usavravati se tokom celog ivota, ime italakapismenost dobija ogroman znaaj.

Do koje mere je italaka pismenost razvijenakod mladih petnaestogodinjaka iz razliitihzemalja?Slika 4 prikazuje prosena postignuauenika iz razliitih zemalja na PISA skali italakepismenosti, kao i razlike koje postoje meu ueni-cima unutar jedne zemlje u pogledu razvijenosti ovekompetencije. Razlike koje postoje meu uenicima

su opisane preko postignua ispod kojeg se nalazi10%, odnosno 25% uenika sa najniim rezulta-tima, kao i postignua iznad kojeg se nalazi 25%,odnosno 10% uenika sa najviim rezultatima.

italaka pismenost je u najveoj meri razvijenakod mladih petnaestogodinjaka iz angaja (Kina)ije je proseno postignue (556 poena na PISAskali) vie za oko 60 poena od OECD proseka. Od-mah iza mladih iz angaja nalaze se mladi iz Koreje(539), Finske (536) i Hong Konga (533). I mla-

di iz Kanade, Novog Zelanda, Japana, Australije,Holandije, Belgije, Norveke, Estonije, vajcarske,Poljske, Islanda i Lihtentajna, takoe, imaju pro-sena postignua koja su via od OECD proseka.

Proseno postignue mladih petnanestogodinjakaiz Srbije na PISA 2009 skali italake pismenostije 442 poena. Pored prosenog postignua trebaobratiti panju i na znaajne razlike koje postojeizmeu uenika. etvrtina uenika u Srbiji imapostignua nia od 388 poena, to spada u veoma

niska postignua, dok samo etvrtina najuspeni-jih uenika ima postignua iznad 500 poena. Iakosu znaajne, razlike koje postoje u Srbiji spadajumeu nie, tj. u mnogim drugim zemljama razlikeizmeu najuspenijih i najmanje uspenih ueni-ka su znaajno vee. Na primer, uenici u Srbi-ji i Bugarskoj imaju slina prosena postignua,ali su razlike izmeu najmanje i najvie uspenih

Island (500)Poljska (500)

vajcarska (501)Estonija (501)

Norveka (503)Belgija (506)

Holandija (508)Australija (515)

Japan (520)Novi Zeland (521)

Kanada (524)Singapur (526)

Hong Kong-Kina (533)Finska (536)Koreja (539)angaj-Kina (556)


41/81

40

100 200 300 400 500 600 700

Kirgistan (314)Azerbejdan (362)

Peru (370)Panama (371)

Katar (372)Albanija (385)

Kazahstan (390)Argentina (398)Indonezija (402)

Tunis (404)Jordan (405)

Crna Gora (408)Brazil (412)

Kolumbija (413)Trinidad i Tobago (416)

Tajland (421)Rumunija (424)Meksiko (425)Urugvaj (426)Bugarska (429)

Srbija (442)ile (449)

Rusija (459)Dubai (UAE) (459)

Turska (464)Litvanija (468)Austrija (470)

Luksemburg (472)Izrael (474)

Hrvatska (476)Slovaka Republika (477)eka Republika (478)

panija (481)Grka (483)

Slovenija (483)Letonija (484)

Italija (486)Makao-Kina (487)

Portugal (489)OECD prosek (493)

Maarska (494)UK (494)

Danska (495)Kineski Tajpej (495)

Francuska (496)Irska (496)

Nemaka (497)vedska (497)

Lihtentajn (499)US (500)

SREDNJIH

50% UENIKA

SREDNJIH 90% UENIKA


42/81

41

uenika znaajno vee u Bugarskoj nego u Srbiji(vidi duinu bara za Bugarsku i Srbiju na slici 4) interkvartilna razlika (razlika u postignuima na25-tom i 75-tom percentilu) u Bugarskoj iznosi161 poen, dok je ona u Srbiji 113 poena.

Sa prosenim postignuem od 442 poena ueni-ci iz Srbije su napravili veoma veliki napredak uodnosu na dva prethodna testiranja (tabela 5). Uprvom testiranju u kojem su uestvovali, 2003.godine, uenici iz Srbije su u proseku ostvarili412 poena. U narednom ciklusu, 2006. godine,italaka pismenost uenika iz Srbije je pala za11 poena. Proseno postignue uenika iz Srbije2009. godine je za 41 poen vie nego tri godine ra-nije, to odgovara efektu jedne godine kolovanja

u OECD zemljama i predstavlja jedan od najveihnapredaka koji je zabeleen u dosadanjim PISAciklusima. Proseno postignue na skali italakepismenosti kod uenika iz Hrvatske je na istomnivou kao i 2006. godine. Uenici u Sloveniji ima-ju 2009. godine proseno postignue koje je za 11

poena nie nego u prethodnom ciklusu, dok suuenici iz Crne Gore, Bugarske i Rumunije posti-gli bolje rezultate 2009. godine za 16 do 28 poena.

U poreenju sa OECD zemljama, proseno posti-

gnue uenika iz Srbije je za oko 50 poena n

Documents

PISA2009 u Srbiji