1. Уставобранитељи су владали до:

1858, 2. 1857, 3. 1842

2. Кнежинска самоуправа највише се огледала на нивоу:

а. села, б. кнежине, в. нахије

3. Срби су добили право хатишерифом да имају свог капућехају у Цариграду

а. 1829, б. 1830, в. 1833

4. Поред имена битака из првог српског устанка упиши године:

Ослобађање БГ тврђаве __1807______

Иванковац_______1805___

Дубља______1815__

Варварин___1810____

Малајница___1807_______

5. Хаџи Проданова буна је избила у:

а. Кладово, б. Смедерево, в. Чачак

6. Топливница оружја у Србији се налазила у

а. Београду, б. Смедереву, в. Крагујевцу

8. Које су надлежности совјета по сретењском уставу? Врховни суд, делимична

извршна ласт преко министара који су чланови Совјета, делимична законодавна, стара се о

уставу, има министарство од 6 попечитеља итд.

9. Наведи све реформе које су донели уставобранитељи. Ja znam samo za pravosuđe i

školstvo.

11. Заокружи тачне тврдње:

Закон о уређењу општине је донет 1839. године

Катанска буна била је организована против владавине кнеза Михаила

Први и други хатишериф били су адресирани на кнеза Милоша – Na vezira.

12. Заокружи слово испред тачне тврдње:

а. Присједињењем 6 нахија настала је тимочка епархија. Da.

б. Кнез Милош је добио наследно право ферманом? Ne, beratom.

13. Која буна је узроковала доношење сретењског устава

а. Вучићева буна, б. Милетина буна, в. Тенкина буна

16. Карађорђе је титулу „Предводитељ“ носио године

а. 1804, б.1808, в. 1811

17. Упиши редне бројеве где се прво налазила престоница: Везе немама

Београд_3___

Крагујевац____2

Велика Црнућа_1__

19. За време доношења 3. хатишерифа турско царство се суочило са великом кризом

нападом скадарског паше ____Mahmuda Bušatlije_______. Босанску војску је предводио

капетан ____Husein Gradaščević_______, а египатски вицекраљ био је __Mehmed

Ali____________.?????

23. Према 3. хатишерифу Срби су добили самоуправна права? Da?

24. Објасни следеће појмове:

полуфеудализам – ekonomski položaj koji su “uživali” stanovnici Kneževine Srbije u

periodu 1833-1835, nakon donošenja hatišerifa iz 1833. kojim su ukinuti feudalni nameti i

obaveze prema Turskoj. Kako je suma godišnjeg danka precizno određena, trebalo je još samo

odrediti način njegovog prikupljanja. Postojale su dve opcije: raspisati jedan opšti novčani namet

ili ostaviti istovetnim poreska davanja, a samo ih prikupljati od strane srpskih organa vlasti (Što

je bilo primamljivo jer je propisanih 2 300 000 groša bilo manje u odnosu na to koliko su

stanovnici kneževine inače davali, pa je višak ostajao državi). Tek 1835. prešlo se na prvu

varijantu.