PLAN DETAQNE REGULACIJEmapa.urbel.com/silverlight/1266/1266-tekst.pdf · BAJDINA . PLAN DETAQNE REGULACIJE . Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica: @abqe~ke i Bajdine,

BAJDINA PLAN DETAQNE REGULACIJE

Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica: @abqe~ke i Bajdine, blokovi E1-E9

NARUÎLAC DIREKCIJA ZA GRA\EVINSKO ZEMQI[TE I IZGRADWU BEOGRADA

OBRA\IVA^ CEP, CENTAR ZA PLANIRAWE URBANOG RAZVOJA, BEOGRAD

RADNI TIM Rukovodilac plana: Milan Popovi}, dipl.in`.arh. radni tim: Sawa Vrani}, dipl.in`.arh. Slobodanka Milo{evi}, arh. Dragan Mirovi}, arh. Katarina Pandurov, in`.mat. Tatjana Dautovi}, arh. Vladana Stanojevi}, dipl.arh.teh. saobra}aj: Goran Zimowi}, dipl.in`.saob. Milan Pavi}evi}, dipl.in`.saob. vodovod i kanalizacija: S. Stefanovi}, dipl.in`.gra|. elektroinstalacije: M. \idara, dipl.in`.el. TT instalacije: S. [krabar, dipl.in`.el.

toplifikacija i gasovod: D. Bogavac, dipl.in`.ma{.

mere za{tite - el. nepogode i uslovi za OZ: Jovanka Markuc, dipl.arh.teh. direktor CEP-a: Qubina Stefanovi} Tasi}, dipl.in`.arh.

geologija: Slavi{a Ili}, dipl.in`.geol. DP "Kosovoprojekt - Geotehnika" direktor: Dragan @ivojinovi}, dipl.in`.geol. Tim za koordinaciju Urbanisti~kog zavoda: Zoran Soluji}, dipl.in`.arh. direktor Urbanisti~kog zavoda Beograda: @aklina Gligorijevi}, dipl.in`.arh.

Beograd, jun 2011.



SADR@AJ:

1. OP[TI DEO ................................... 2 1.1. Pravni i planski osnov 1.2. Povod i ciq izrade plana 1.3. Granica podru~ja plana 1.4. Podloge za izradu plana 1.5. Postoje}i na~in kori{}ewa

zemqi{ta 2. PRAVILA URE\EWA .................... 4 2.1. Namena povr{ina 2.2. Za{tita kulturnih dobara 2.3. Pravila parcelacije i preparcelacije 2.4. Pravila za regulaciju i nivelaciju

povr{ina 2.5. Urbanisti~ki uslovi za javne slu`be,

javne objekte i komplekse 2.6. Saobra}ajne povr{ine 2.7. Slobodne i zelene povr{ine 2.8. Tehni~ka infrastruktura 2.8.1. Vodovod 2.8.2. Kanalizacija 2.8.3. Elektromreà i javno osvetqewe 2.8.4. TT i KDS mreà 2.8.5. Toplifikacija 2.8.6. Gasifikacija 2.9. Ostali uslovi za ure|ewe prostora 2.9.1. Inèwersko-geolo{ki uslovi terena

i geotehni~ke preporuke 2.9.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda i za{tite od interesa za odbranu 2.9.3. Uslovi za{tite ìvotne sredine 2.9.4. Uslovi za kretawe invalidnih lica 2.9.5. Uslovi za evakuaciju otpada 2.9.6. Mere energetske efikasnosti

izgradwe 2.10. Ure|ewe zemqi{ta javne namene

3. PRAVILA GRA\EWA ...................... 37 3.1. Tretman postoje}ih objekata 3.1.1. Op{ta pravila za rekonstrukciju postoje}ih objekata 3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata 3.2.1. Individualno stanovawe 3.2.2. Stanovawe u otvorenom bloku

(zone B1, B2 i B3) 3.2.3. Stanovawe u kompaktnom bloku

(zona V1) 3.2.4. Komercijalne zone i gradski centri,

trgova~ka ulica (zone G1, G2 i G3) 3.2.5. Komercijalne delatnosti - benzinska

pumpa (zona D1) 3.2.6. Osnovna {kola 3.2.7. Trafostanice 3.3. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe

plana 4. GRAFI^KI PRILOZI 01 POSTOJE]A NAMENA POVR[INA 02 IN@EWERSKO-GEOLO[KA KARTA 03 PLAN NAMENE POVR[INA 04 PLAN PARCELACIJE I SMERNICE

ZA SPROVO\EWE PLANA 05 PLAN REGULACIJE I NIVELACIJE 06 URBANISTI^KO RE[EWE

SAOBRA]AJNIH POVR[INA 07 PLAN VODOVODA I KANALIZACIJE 08 PLAN ELEKTROSNABDEVAWA 09 PLAN TT MRE@E 10 PLAN TOPLOVODA I GASOVODA 11 SINHRON PLAN Sastavni deo plana je i sveska Dokumentacije

-2-

5103/56, 5103/57, 5103/58, 5103/59, 5103/6, 5103/60, 5103/61, 5103/62, 5103/63, 5103/66, 5103/67, 5103/7, 5103/8, 5103/9, 5104/1, 5105/1, 5105/3, 5106/1, 5106/3, 5106/4, 5107/2, 5107/3, 7859, 7860 Delovi parcela obuhva}eni planom: 5021, 5043, 5064, 5073, 5074, 5075, 5076, 5023/1, 5024/8, 5028/3, 5028/5, 5039/1, 5062/2, 5065/1, 5065/2, 5072/1, 5072/10, 5072/3, 5103/64, 5103/65, 5104/4, 5105/2, 5105/4, 7799/3, 7828, 13485/4, 13485/1, 13486/1, 13466/3, 13487, 13488, 13489/8, 13489/9, 13489/3, 13489/1, 13489/10, 13489/2 KO Mali Mokri Lug Parcele obuhva}ene planom: 145/43, 145/47, 146/1, 146/2, 1862/2, 1862/3, 1862/4, 1862/5, 1862/6, 1862/7, 1856/40, 1858, 1786/42 Delovi parcela obuhva}eni planom: 144/1, 144/16, 144/18, 144/35, 144/38, 144/54, 145/14, 145/15, 145/27, 145/37, 145/5, 145/51, 146/3, 146/4, 146/7, 146/8, 147/1, 147/2, 147/3, 147/4, 147/5, 147/6, 147/7, 156/21, 163/1, 164/4, 165/13, 165/6, 166/1, 166/2, 167/1, 167/6, 1798/2, 1798/4, 1862/1, 1856/59, 1857/1, 1856/29, 144/57, 142/3, 142/2, 1862/7 KO Mirjevo Delovi parcepa obuhva}eni planom 2143/1, 2143/11, 2143/2, 2143/3, 2143/6, 3599/3, 3589 U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela, merodavni su podaci sa grafi~kih priloga 03 Plan namene povr{ina, 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i sa kopije plana iz dokumentacije plana. 1.4. Podloge za izradu plana Predmatni Plan detaqne regulacije ura|en je na slede}im podlogama:

• Topografski plan 1:1000, overen od strane Republi~kog geodetskog zavoda Beograd, • Katastarski plan 1:500, overen od strane Republi~kog geodetskog zavoda Beograd, • Geodetski plan vodova 1:500, overen od strane Republi~kog geodetskog zavoda Beograd,

Sve navedene podloge su priloène u dokumentaciji plana. 1.5. Postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta Teritorija Plana se nalazi na neparnoj strani Bulevara kraqa Aleksandra i samom kraju zone Prostorno-programskog re{ewa. Za razliku od ostalih planova sa ove strane Bulevara koji imaju "gradski" karakter, urbana morfologija ovog prostora vi{e podse}a na komplekse spontane gradwe tipi~ne za prigradska naseqa. Osnovna namena povr{ina plana je individualno stanovawe koje je po kvalitetu izgra|enosti i urbane matrice veoma heterogeno. Zona severno od ulice Petra Kolendi}a je izrazito lo{eg kvaliteta dok je zona ju`no - sredweg i dobrog kvaliteta. Na teritoriji plana se nalazi kompleks livnice "Pobeda" koji namenom i izgledom nije primeren ovoj lokaciji. U pojasu uz Bulevar kraqa Aleksandra su koncentrisani komercijalni (trgova~ki i uslu`ni) sadràji u haoti~noj urbanoj i sadrìnskoj strukturi. Regulacije saobra}ajnica u okviru Plana su nezadovoqavaju}e pa je potrebo vr{iti drasti~ne intervencije na saobra}ajnoj mreì. Genaralno, na nivou celog obuhvata Plana, ograni~avaju}e okolnosti za daqi razvoj predstavqaju: Nedovoqno razvijena mreà saobra}ajne i komunalne infrastrukture, lo{ kvalitet izgra|enog fonda i urbane matrice, haoti~no stawe katastra i op{ta slika zapu{tenosti tipi~na za prigradska naseqa.

-3-

Potencijali koji mogu pokrenuti transformaciju ovog prostora su: Odli~an poloàj uz va`nu gradsku saobra}ajnu i urbanu "ki~mu" grada, blizina centra (do Terazija je 8km), dobra povezanost javnim gradskim prevozom, dobra konfiguracija terena - obronci brda eksponirani ka jugozapadu. Sve ove ~iwenice upu}uju na neminovnost transformacije teritorije ovog plana ka kvalitetnijem, urbanijem i rentabilnijem prostoru. Tabela 1. Urbanisti~ki parametri i bilansi postoje}eg stawa

broj

bl

oka

broj

bl

oka

iz

re{

ewa

povr

{in

a bl

oka

povr

{in

a po

d

obje

ktim

a

BR

GP u

kupn

o

BR

GP s

tano

vaw

e

BR

GP d

elat

nost

i

BR

GP ja

vne

slu`

be

broj

sta

nova

broj

sta

novn

ika

broj

rad

nih

mes

ta

ind

eks

izgr

a|en

ost"

ii"

ind

eks

zauz

etos

ti "

iz"

gust

ina

stan

ovaw

a

m2 m2 m2 m2 m2 m2 % st/ha A 1 16758 6021 8542 8231 311 103 298 6 0.51 36 177 B 2-7 51657 16134 23909 16582 7327 260 207 601 147 0.46 31 116 V 8 21194 6911 11681 11149 532 139 404 11 0.55 33 191 G 9-11 48339 9840 16005 11205 4800 140 406 96 0.33 20 85

ukupno 137948 38906 60137 47167 12970 260 589 1709 260 0.44 28 124

-4-



2. PRAVILA URE\EWA 2.1. Namena povr{ina Planirane povr{ine javnih namena: Komunalne povr{ine

• Trafo-stanica 35/10kV • Trafo-stanica 110/10kV • Trafo-stanice 10/0.4 kV

Obrazovawe • Osnovna {kola

Saobra}ajne povr{ine • Kolske saobra}ajnice • Kolskope{a~ke saobra}ajnice • Pe{a~ki prolazi

Planirane povr{ine ostalih namena: Individualno stanovawe -

• Zona A1. Zauzima blokove 1, deo bloka 2, 3, 4 i 8. Postoje}a izgra|enost ovih blokova je individualno stanovawe porodi~nog tipa;

Stanovawe u otvorenom bloku • Zona B1 (Zauzima deo bloka 2, gde je postoje}a izgra|enost Individualno stanovawe

porodi~nog tipa i Industrija - livnica "Pobeda"); • Zona B2 (Zauzima deo bloka 5, postoje}a izgra|enost je individualno stanovawe paviqonskog

tipa); • Zona B3 (Zauzima deo bloka 7, postoje}a izgra|enost je Individualno stanovawe porodi~nog

tipa, lo{eg kvaliteta). Stanovawe u kompaktnom bloku

• Zona V1 (zauzima deo bloka 6, gde je postoje}a izgra|enost Individualno stanovawe sa delatnostima, lo{eg kvaliteta).

Komercijalne zone i gradski centri - trgova~ke ulice • Zone: G1, G2 i G3 (Zauzima delove blokova 6 i 7 uz Bulevar kraqa Aleksandra, postoje}a

izgra|enost Individualno stanovawe sa delatnostima, lo{eg kvaliteta, Industrija - livnica "Pobeda").

Komercijalne delatnosti - Benzinska pumpa • Zona D1 (Zauzima deo bloka 7, uz Bulevar kraqa Aleksandra).

-5-

Tabela 2. Planirani urbanisti~ki parametri: B

LO

K

ZO

NA

/ N

AM

EN

A

PO

VR

[I

NA

BL

OK

A /

NA

ME

NE

(m

2)

SP

RA

TN

OS

T

PO

VR

[ P

OD

O

BJE

KT

IM

A (

m2)

SL

OB

OD

NE

P

OV

R[

IN

E (

m2)

BR

GP U

KU

PN

O (

m2)

BR

OJ

ST

AN

OV

NI

KA

(o

rjen

taci

ono)

BR

OJ

ST

AN

OV

A

(orj

enta

cion

o)

IN

DE

KS

Z

AU

ZE

TO

ST

I

IN

DE

KS

I

ZGR

A\

EN

OS

TI

GUS

TI

NA

S

TA

NO

VA

WA

(s

tano

v/ha

)

1

A1 Ind. stanovawe

15218 P+2+Pk 7609 7609 18262 556 192 50 1,2 366

Komun. delat. TS 10/0,4kV 21 P 12 9 12 - - 57 0.57 -

ukupno blok 1 15239 7621 7618 18274 556 192 50 1,2 366

2

A1 Ind. stanovawe

1532 P+2+Pk 766 766 1838 55 19 50 1,2 366

B1 Stanovawe u otvorenom bloku

8825 Su+P+4+Ps 3089 5736 19415 595 206 35 2,2 674

ukupno blok 2 10357 3855 7268 21253 650 225 37 2,05 631

3

A1 Ind. stanovawe

25227 P+2+Pk 12613 12614 30272 922 318 50 1,2 366

Komun. delat. TS 35/10 kV 971 P 194 777 194 - - 20 0,2 -

Komun. delat. TS 10/0,4 kV 21 P 12 9 12 - - 57 0.57 -

ukupno blok 3 26219 12819 13400 30478 922 318 49 1,16 352

4

A1 Ind. stanovawe

29340 P+2+Pk 14670 14670 35208 1076 371 50 1,2 366

Komun. delat. TS 10/0,4 kV 21 P 12 9 12 57 0.57

ukupno blok 4 29361 14682 14679 35220 1076 371 50 1,2 366

5


8421 Su+P+4+Ps 2947 5474 18526 589 203 35 2.2 699

Obrazovawe osnovna {kola 7484 P+2+Pk 2394 5090 7858 - - 32 1,05 -

ukupno blok 5 15905 5341 10564 26384 589 203 34 1,66 368

6

V1 Stanovawe u kompaktnom bloku

5484 Su+P+6 2742 2742 19194 566 194 50 3,5 1032

G1 Komerc.zone trgova~ke ulice

1362 Su+P+6 749 613 5720 96 33 55 4,2 705

Komun. delat. TS 110/10 kV 1441 Vp+3 1000 441 3000 - - 69 2,1 -

ukupno blok 6 8287 4491 3796 27914 662 227 54 3,4 798

7


4413 P+4+Ps 1545 2868 8826 270 93 35 2,0 614


5687 Su+P+6 2843 2844 17061 284 98 50 3,0 499


3211 Su+P+6 1605 1606 12844 215 74 50 4,0 672

D1 Komercijalne del, benz.pumpa

1766 P 177 1596 177 - - 10 0,1 -

ukupno blok 7 15077 6170 8914 38908 769 265 41 2,58 512

8 A1 Ind. stanovawe

632 P+2+Pk 316 316 758 23 8 50 1,2 366

Ukupno blok 8 632 316 316 758 23 8 50 1,2 366

ukupno svi blokovi 242154 110590 132344 199189 815 281 46 1,65 434

-6-

Tabela 3. Uporedni prikaz parametara iz GP-a i planiranih kapaciteta

br.

blok

a namena tip izgra|enosti

Indeks izgra|enost

"iI"

Indeks zauzetost

"iZ"%

Odnos stanovawe-delatnost

%

Gustina naseqenosti st/ha

Maksimalna spratnost

Procenat slobodnih povr{ina na parc.

GP PDR GP PDR GP PDR GP PDR GP PDR GP PDR GP PDR

1 S-IS

Ind. stanovawe zona A1 0,9-

1,2

1,2 40-50

50 80:20

100:0- 0:100 100-

300

366 P+2+

Pk

P+2+ Pk 30-

40

50

Komunalne delat. TS 10/0,4kV 0,57 57 0-100 P 43

2 S-MB

Ind. stanovawe zona A1

0,9-1,2 1,2

40-50 50 80:20

100:0- 0:100

100-300 366 P+2+

Pk P+2+

Pk 30-40

50

Stanovawe Otvoreni blok zona B1

2,0 2.2 35 35 70:30 100:0- 70:30

250-450 674 P+6+

Ps Su+P+4+Ps 30 70

3 S-MB

Ind. stanovawe zona A1

0,9-1,2

1,2

40-50

50

80:20

100:0- 0:100

100-300

366

P+2+ Pk

P+2+ Pk

30-40

50

Komunalne delat. TS 35/10kV 0,2 20 - - P 80

Komunalne delat. TS 10/0,4kV 0,57 57 0-100 - P 43

4 S-MB

Ind. stanovawe zona A1 0,9-

1,2

1,2 40-50

50 80:20

100:0- 0:100 100-

300

366 P+2+

Pk

P+2+ Pk 30-

40

50

Komunalne delat. TS 10/0,4kV 0,57 57 0-100 - P 43

5 S-MB


2,0 2.2 35 35 70:30 100:0- 70:30

250-450 699 P+6+

Ps Su+P+4+Ps 30 70

S-MB Obrazovawe Osnovna [kola 1,05 32 - - P+3

P+2+Pk

68

6 KZ S-MB

Stanovawe Kompaktni blok zona V1

3,0 3,5 50 50 70:30 100:0- 70:30

250-800 1032 1,0ul

Su+P+6 30 50

Komerc. zone i gradski centri Trgov. ulice zona G1

3,5 (4,5)

4,2 60

55

49:51- 0:100

705 P+6+ Pk

Su+P+6

45

Komunalne delat. TS 110/10kV 2,1 69 0:100 - VP+3 31

7 S-MB KZ

Komerc. zone i gradski centri Trgov. ulice zona G2

KZ 3,5

(4,5)

S-MB 2,0

3,0

60

35

50

70:30

49:51- 0:100

250-450

499

P+6+ Pk

P+6+ Ps

Su+P+6

30

50

Komerc. zone i gradski centri trgov. ulice zona G3

4,0 50 49:51- 0:100

672 Su+P+6

50

Komercijalne del. benzinska pumpa zona D1

0,1 10 0:100 P 90


2,0 35 100:0- 70:30 614 P+4+

Ps 65

8 S-IS Ind. stanovawe zona A1

0,9-1,2 1,2

40-50 50 80:20

100:0- 0:100

100-300 366 P+2+

Pk P+2+

Pk 30-40

50

OZNAKE IZ GP-a: S-IS - individualno stanovawe; S-KB - stanovawe u kompaktnom bloku; S-MB - stanovawe u me{ovitom bloku; S-OB - stanovawe u otvorenom bloku; KZ - komercijalne zone i gradski centri - trgova~ke ulice OZNAKE IZ PDR-a: A - individualno stanovawe; B - stanovawe u otvorenom bloku; V - stanovawe u kompaktnom bloku; G - komercijalne zone i gradski centri - trgova~ke ulice; D - komercijalne delatnosti - benzinska pumpa.

-7-

2.2. Za{tita kulturnih dobara Podru~je plana nema zabeleènih kulturnih dobara i dobara pod prethodnom za{titom. Predmetni prostor se nalazi u neposrednoj blizini Anti~kog Singidunuma, koji je progla{en za kulturno dobro. Ukoliko se prilikom izvo|ewa radova nai|e na arheolo{ke ostatke sve radove treba obustaviti i o tome treba obavestiti Zavod kako bi se preduzele neophodne mere za wihovu za{titu. Plan i program eventualnih iskopavawa bio bi ura|en u Zavodu u saradwi sa investitorom izgradwe, koji po ~l. 110. Zakona o kulturnim dobrima (slu`beni glasnik RS, br. 71/94) duàn da obezbedi finansijska sredstva za arheolo{ka istraìvawa. 2.3. Pravila parcelacije i preparcelacije Ovim planom je izvr{ena potpuna preparcelacija povr{ina javnih namena. Parcele namewene izgradwi objekata javnih namena definisane su ovim planom i ne mogu se cepati niti ukrupwavati. Tabela 4. Popis katastarskih parcela u okviru planiranih povr{ina javne namene

Broj gra|. parc.

Namena gra|evinske

parcele

Povr{ina m2

KATASTARSKE PARCELE

1 Trafo-stanica 35/10kV 971 KO Zvezdara, deo kp: 5082/2 2 Trafo-stanica 110/10kV 1441 KO Zvezdara: 5047/1, delovi kp: 5054/2, 5028/3, 5055/1, 5056/1,

5047/2 3 Osnovna {kola 7484 KO Zvezdara, delovi kp: 5106/1, 5106/3 4 Trafo-stanica 10/0,4kV 21 KO Zvezdara, delovi kp: 5078, 5082/7 5 Trafo-stanica 10/0,4kV 21 KO Zvezdara, deo kp: 5109 6 Trafo-stanica 10/0,4kV 21 KO Zvezdara, deo kp: 5090

101 Ulica @abqa~ka 215 KO Zvezdara, delovi kp: 5043, 5039/1, 5023/1, 5024/8, 5063, 5062/5

102

Ulica Aleksandra Deroka

886 KO Zvezdara, delovi kp: 5060/4, 5059

103 Ulica Petra Kolendi}a 2245 KO Zvezdara, delovi kp: 5090, 5091, 5089/3, 5092, 5093, 5094, 5095, 5096, 5097, 5099/1, 5100/1

104 Ulica Nova 1 652 KO Zvezdara, delovi kp: 5106/1, 5097 105 Ulica Bajdina 2364 KO Zvezdara, delovi kp: 5109, 5108, 5107/2, 5107/3, 5106/1,

5106/4, 5106/3, 5106/1, 5103/33, 5103/34, 5103/50, 5103/35, 5105/1, 5105/3 KO Mali Mokri Lug, delovi kp: 1862/1, 147/1, 156/21, 163/1, 164/4, 165/13, 165/6, 1862/2, 166/2, 166/1, 1862/3, 167/6, 167/1, 1862/4, 1798/2, 1798/4, 1862/5, 145/14, 145/37, 1862/6, 145/43, 145/51, 145/27, 145/5, 145/47, 144/35, 144/1, 144/18, 144/15, 144/38, 1862/7

106

Ulica NH Steve Varga{a i ulica Ruè Jovanovi}

6517 KO Zvezdara, delovi kp: 5021, 5039/1, 5064, 5076, 5063, 5065/2, 5065/3, 5065/1, 5075, 5077, 5073, 5072/10, 5072/3, 5072/1, 5062/6, 5090, 5091, 5109, KO Mali Mokri Lug, delovi kp: 146/1, 146/2, 146/3, 146/4, 146/7, 146/8, 147/2, 147/7, 147/6, 147/5, 147/4, 147/3, 1862/1, 147/1 KO Mirijevo: 3599/3, 2143/1, 2143/2, 2143/3, 2143/6, 2143/11

107

Ulica Bra~ka 3744 KO Zvezdara, delovi kp: 5043, 5062/5, 5062/2, 5062/4, 5062/1, 5062/3, 5060/1, 5061, 5060/4, 5078, 5082/7, 5082/5, 5082/1, 5082/8, 5079, 5062/6, 5080, 5081, 5089/2, 5090

108 Ulica Zabr|anska 1641 KO Zvezdara: 5107/3, delovi kp: 5094, 5107/2, 5106/1, 5106/3 109 Ulica Dre`ni~ka 2734 KO Zvezdara, delovi kp: 5054/2, 5055/2, 5055/1, 5056/1, 5058/2,

5058/1, 5059, 5083, 5084, 5088, 5089/1, 5098/1, 5099/1 110 Ulica Dre`ni~ka 3123 KO Zvezdara, delovi kp: 5100/1, 5101/1, 5101/2, 5102/1, 5097,

5106/1, 5103/50, 5103/31, 5103/32, 5103/34 111 Ul. kolskope{a~ka 2 197 KO Zvezdara, deo kp: 5082/1 112 Ulica D. Parli}a

kolskope{a~ka ulica 888 KO Zvezdara, delovi kp: 5080, 5081, 5082/1, 5082/2, 5059

113 Ul. kolskope{a~ka 3 596 KO Zvezdara, delovi kp: 5089/1, 5089/2 114 Ul. kolskope{a~ka 4 585 KO Zvezdara, deo kp: 5091

-8-

115 Ul. kolskope{a~ka 1 515 KO Zvezdara, delovi kp: 5096, 5097, 5106/1 116 Ul. kolskope{a~ka 5 108 KO Zvezdara, delovi kp: 5082/4, 5083, 5088, 5089/1 117 pe{a~ki prolaz 1 198 KO Zvezdara, delovi kp: 5088, 5088/2 118 pe{a~ki prolaz 2 138 KO Zvezdara, delovi kp: 5103/50, 5103/2, 5103/51, 5102/1 119 pe{a~ki prolaz 3 136 KO Zvezdara, delovi kp: 5103/50, 5103/49 120 Bulevar kraqa

Aleksandra 23795 KO Zvezdara: 7859, 7860, delovi kp: 5028/5,5047/2, 5056/2,

5058/3, 5059/2, 5085/2, 5086/2, 5087/2, 5088/2, 5089/5, 5098/2, 5099/2, 5100/2, 5102/3, 5101/4, 5102/2, 5103/52, 5103/67, 5103/66, 5103/65, 5103/64, 5104/4, 5105/4, 5105/2, 7799/3, 7828, 13485/4, 13485/1, 13486/1, 13466/3, 13487, 13488, 13489/8, 13489/9, 13489/3, 13489/1, 13489/10, 13489/2 KO Mali Mokri Lug, delovi kp: 1862/7, 144/38, 144/54, 1856/40, 1858, 1786/42, 1856/59, 1857/1, 1856/29, 144/57, 142/3, 142/2, 1862/7

UKUPNO 61236 U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela, merodavni su podaci sa grafi~kih priloga 03 Plan namene povr{ina, 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i sa kopije plana iz dokumentacije plana. Ovim Planom date su Smernice za parcelaciju specifi~nih povr{ina ostalih namene, i to:

• za sve zone stanovawa u otvorenom bloku (B1, B2 i B3); • za sve zone stanovawa u kompaktnom bloku (V1 - blok 6); • za sve zone komercijalne zone - trgova~ke ulice (G1, G2 i G3)

Planom definisae smernice za parcelaciju navedenih zona, u okviru ostalih namena, sprovode se izradom Projekta preparcelacije i parcelacije, u svemu prema zadatim analiti~ko geodetskim elementima (u grafi~kom prilogu 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana) i ostalim odredbama plana. Razlog za davawe smerica je potreba za celovitom realizacijom krupnijih gra|evinskih struktura uz Bulevar kraqa Aleksandra, kako ne bi do{lo do nerealizacije delova katastarskih parcela koje su neuslovne za gradwu. U otvorenom bloku, taj razlog je zbog prirode otvorenog bloka, kao sloène urbane forme. Mogu}a je promena zadatih smernica je: U zoni V1 (blok 6) samo u slu~aju spajawa PP 15 i 16; u zoni G2 (blok 7) u slu~aju spajawa PP 18 i 19. Ostale gra|evinske parcele, definisane kroz smernice, predstavqaju minimalne gra|evinske parcele. Tabela 5. Popis katastarskih parcela u okviru smernica za parcelaciju specifi~nih povr{ina ostalih namene (kroz izradu Projekata preparcelacije i parcelacije):

Namena

Zona/blok

Povr{ina

m2

KATASTARSKE PARCELE

PP10 Stanovawe u otvorenom bloku B1/blok 2 8825 KO Zvezdara: 5060/4, 5057/2, 5062/2, 5055/1, 5057/1,

5055/2, 5054/1, 5056/1, 5054/2, 5306, 5059, 5058/2

PP11 Stanovawe u otvorenom bloku B2/blok 5 8421 KO Zvezdara: 5106/3, 5106/1, 5103/31, 5103/32, 5103/33,

5103/34

PP12 Stanovawe u otvorenom bloku B3/blok 7 2336

KO Zvezdara: 5103/2, 5103/51, 5103/3, 5103/54, 5103/6, 5103/56, 5103/58, 5103/8, 5103/60, 5103/11, 5103/50, 5103/10, 5103/49

PP13 Stanovawe u otvorenom bloku B3/blok 7 2076

KO Zvezdara: 5103/49, 5103/43, 5103/42, 5103/41, 5103/40, 5103/39, 5103/38

PP14 Stanovawe u kompaktnom bloku V1/blok 6 3132

KO Zvezdara: 5059, 5083, 5059/2, 5085/1, 5085/2, 5086/1, 5084, 5086/2, 5087/1, 5088, 5087/2, 5088/2

PP15 Stanovawe u kompaktnom bloku V1/blok 6 1169 KO Zvezdara: 5088, 5089/1, 5089/5

PP16 Stanovawe u kompaktnom bloku V1/blok 6 1183 KO Zvezdara: 5098/1, 5098/2, 5099/1, 5099/2

PP17 Komerc. zone i gradski centri trgova~ke ulice

G1/blok 6 1362 KO Zvezdara: 5056/1, 5058/1, 5056/2, 5058/3

-9-


G2/blok 7 2327 KO Zvezdara: 5099/1, 5099/2, 5100/1, 5100/2


G2/blok 7 3360 KO Zvezdara: 5101/1, 5102/3, 5101/2, 5101/4, 5102/1, 5102/2


G3/blok 7 3211

KO Zvezdara: 5103/49, 5103/66, 5103/44, 5103/65, 5103/46, 5103/64, 5104/1, 5103/37, 5104/4, 5103/35, 5105/1, 5105/4, 5105/3, 5105/2

37402 U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela, merodavni su podaci sa grafi~kih priloga 03 Plan namene povr{ina, 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i sa kopije plana iz dokumentacije plana. Analiti~ko geodetski elementi smernica za parcelaciju specifi~nih povr{ina ostalih namene, kroz izradu Projekata preparcelacije i parcelacije, dati su u grafi~kom prilogu 04 "Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana". Za sve ostale gra|evinske parcele, u okviru ostalih namena, vaè slede}a op{ta pravila:

• Gra|evinska parcela mora da izlazi na javni put. Ukoliko novoformirane parcele ne izlaze direktno na javnu povr{inu, mora se formirati parcela prilaznog puta, minimalne {irine od 3,5m.

• Parcele, koje su mawe povr{ine od minimalne propisane Planom, ne mogu se koristiti za izgradwu, ve} se samo mogu pripojiti susednim parcelama.

• Parcele se mogu deliti pod uslovom da sve novoformirane parcele izlaze na javni put i da su u skladu sa planom propisanim minimalnim povr{inama parcele i {irinama fronta parcele za planiranu namenu. Preparcelacija se u tom slu~aju utvr|uje Projektom preparcelacije i parcelacije.

• Dozvoqeno je ukrupwavawe parcela spajawem dve ili vi{e parcela pod uslovom da sve novoformirane parcele izlaze na javni put i da su u skladu sa planom propisanim minimalnim povr{inama parcele i {irinama fronta parcele za planiranu namenu. Preparcelacija se u tom slu~aju utvr|uje Projektom preparcelacije i parcelacije.

• U ciqu formirawa gra|evinske parcele, uz saglasnost vlasnika susedne katastarske parcele, moè se vr{iti ispravka granica parcele. Preparcelacija se u tom slu~aju utvr|uje Projektom ispravke granica susednih parcela.

• Pravila formirawa novih parcela data su u poglavqu 3. ovog Plana "Pravila gra|ewa" 2.4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina 1. Urbanisti~ki blok Prostornu celinu plana ~ine urbanisti~ki blokovi 1-8 oivi~eni ulicama: Bulevar kraqa Aleksandra, Bajdina, Steve Varga{a, Ruè Jovanovi}, @abqa~ka, Bra~ka i ivicom katastarskih parcela 5060/2 i 5028/3 do Bulevara kraqa Aleksandra.

• Urbanisti~ki blok 1 oivi~en je ulicama: @abqa~kom, Ruè Jovanovi} i Bra~kom; • Urbanisti~ki blok 2 oivi~en je ulicama: Bra~kom, Aleksandra Deroka, Dre`ni~kom i

granicom katastarskih parcela 5029/3 i 5060/2; • Urbanisti~ki blok 3 oivi~en je ulicama: Bra~kom, Ruè Jovanovi}, Petra Kolendi}a,

Dre`ni~kom i Aleksandra Deroka; • Urbanisti~ki blok 4 oivi~en je ulicama: Steve Varga{a, Bajdinom, Zabr|anskom, Ul. Novom

1, Dre`ni~kom i Petra Kolendi}a; • Urbanisti~ki blok 5 oivi~en je ulicama: Zabr|anskom, Bajdinom, Dre`ni~kom i Ul. Novom 1; • Urbanisti~ki blok 6 oivi~en je ulicama: Dre`ni~kom, Petra Kolendi}a, Bulevarom kraqa

Aleksandra Aleksandra i novom ulicom iz PDR-a Bulevara kraqa Aleksandra - blok D6; • Urbanisti~ki blok 7 oivi~en je ulicama: Dre`ni~kom, Bajdinom, Bulevarom kraqa

Aleksandra i Petra kolendi}a; • Urbanisti~ki blok 8 zahvata katastarske parcele 146/1 i 146/2 KO M.M.Lug.

U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela, merodavni su podaci sa grafi~kih priloga 03 Plan namene povr{ina, 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i sa kopije plana iz dokumentacije plana.

-10-

2. Regulaciona linija Regulaciona linija je linija koja razdvaja povr{inu odre|ene javne namene od povr{ina predvi|enih za druge javne i ostale namene. Regulaciona linija definisana je u grafi~kom prilogu 05 "Plan regulacije i nivelacije" 3. Gra|evinska linija Gra|evinska linija, utvr|uje se ovim planom u odnosu na regulacionu liniju i uokviruje prostor (povr{inu) na kojoj se moè vr{iti izgradwa objekta. Ucrtana gra|evinska linija predstavqa krajwu granicu izgradwe objekta, osim u zonama G1, V1, G2 i G3 (blokovi 6 i 7) gde je propisana obaveza postavqawa objekta na gra|evinsku liniju uz Bulevar kraqa Aleksandra. Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutku izrade plana, ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati, ve} samo vr{iti sanacija. Svaka gra|evinska aktivnost na ovakvoj parceli svodi se na prilago|avawe planiranoj regulaciji, {to zna~i adaptacija postoje}eg objekta da bi se na{ao na planiranoj gra|evinskoj liniji ili wegovo uklawawe, {to }e biti procena investitora. Gra|evinske linije prizemqa uokviruju prostor u kojem je dozvoqena izgradwa prizemne etaè. Gra|evinske linije podzemnih etaà (podrumske prostorije ili garaè) novih objekata ovim Planom nisu posebno definisane. Prilikom dimenzionisawa povr{ine podzemne etaè imati u vidu minimalni procenat ozelewenih povr{ina. U slu~aju kada se poklapaju podzemna gra|evinska linija i granica katastarske parcele, obavezna je izrada elaborata Mere tehni~ke za{tite okolnih objekata od obru{avawa. 3. Visinska regulacija Visinske regulacije definisane su ozna~enom spratno{}u po zonama gde se jedan nivo ra~una u prose~noj vrednosti od 3m. Konkretne vrednosti visinske regulacije su date u poglavqu 3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata, u tabeli Urbanisti~ki parametri po zonama. Visina objekta je rastojawe od kote ulaznog trotoara u prizemqe objekta do kote venca. 4. Nivelacija

Sistem nivelacije se bazira na postoje}oj nivelaciji uli~ne mreè. Nove ulice kao i novi platoi vezuju se za kontaktne, ve} nivelaciono definisane prostore.

Planom je definisana nivelacija javnih provr{ina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za izgradwu objekata. Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elementi za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobijaju interpolovawem. Nivelacija svih povr{ina je generalna, kroz izradu projektne dokumentacije ona se moè preciznije i ta~nije definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re{ewima. Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu 05 "Plan regulacije i nivelacije". 2.5. Urbanisti~ki uslovi za javne slu`be, javne objekte i komplekse Ova namena obuhvata skalu razli~itih tercijarnih delatnosti koje su zna~ajne za dru{tvo u celini a tu se pre svega misli na oblasti obrazovawa, u~eni~kog i studentskog standarda, nauke, kulture, fizi~ke kulture, zdravstva i socijalnog osigurawa, socijalne za{tite, dru{tvene brige o deci i zdravstvene za{tite ìvotiwa. Prema dodatnoj analizi stawa potrebnih kapaciteta pred{kolskih i {kolskih ustanova na teritoriji plana, koju je izradio Urbanisti~ki zavod za potrebe ovog plana (nalazi se u Dokumentaciji plana), broj dece pred{kolskog uzrasta iznosi 203 (ili 4% od broja stanovnika), broj dece {kolskog uzrasta 7-15 godina, iznosi 406 (ili 8% od broja stanovnika).

-11-

Obrazovawe Osnovne {kole Na {iroj teritoriji evidentirano je 5 osnovnih {kola: ]irilo i Metodije, Desanka Maksimovi}, Marija Bursa}, Veqko Dugo{evi} i Jelena ]etkovi}. Sve od navedenih {kola ne ispuwavaju prostorne uslove propisane Generalnim planom (6,5-7,5 m2 BRGP/u~eniku, parcela 20-25 m2 zemqi{ta/u~eniku), zbog toga se ne moè ra~unati na kapacitete postoje}ih {kola. Na osnovu analize {ireg podru~ja (teritorija PDR Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica: 1. @abqa~ke i Bajdine, blokovi E1-E9, 2. Mite ruì}a i @abqa~ke, blokovi D4, D5, D13-D20 i 3. Mis Irbijeve i Ustani~ke, blokovi D23-D25, D36-43 i deo D26) je zakqu~eno da je potrebno obezbediti dve osnovne {kole i to jedna ju`no od Bulevara i jedna severno od Bulevara. Na teritoriji plana je predvi|ena izgradwa nove Osnovne {kole u bloku 5. Povr{ina parcele 7484m2 Povr{ina pod objektima 2394m2 Spratnost objekta P+2+Pk Brutorazvijena gra|evinska povr{ina 7858m2 indeks izgra|enosti 1,05 indeks zauzetosti 32% maks. kapacitet {kole (po kriterijumu 25m2 parcele/u~eniku je: 315 u~enika u jednoj smeni ili 630 u~enika u dve smene Du` granica parcele postaviti fiksnu transparentnu ogradu, visine do 1.6 m u kombinaciji sa ìvom ogradom. Pred{kolske ustanove Na {iroj teritoriji evidentirano je pet objekata pred{kolskih ustanova: Lane, Veseqko, @ubor i Plavi~uperak. Kapaciteti ovih objekata su popuweni u odnosu na propisane vrednosti iz Generalnog plana (6,5-7,5 BRGP/detetu, a parcdela 15/18m2 zemqi{ta/detetu) pa se na wih ne moè u potpunosti ra~unati. Podru~je predmetnog Plana programirano je za kapacitet od maksimalno 5017 stanovnika, u tom broju, deca pred{kolskog uzrasta u~estvuju sa 4%, ili 200 dece. Prema Generalnom planu Beograda 2021, potrebno je obezbediti 6,5-7,5m2 BRGP objekta po detetu i 15-18m2 povr{ine parcele po detetu. Na osnovu analize {ireg podru~ja (teritorija PDR Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica: 1. @abqa~ke i Bajdine, blokovi E1-E9, 2. Mite ruì}a i @abqa~ke, blokovi D4, D5, D13-D20 i 3. Mis Irbijeve i Ustani~ke, blokovi D23-D25, D36-43 i deo D26) je zakqu~eno da je neophodno obezbediti dve pred{kolske ustanove i to jedna ju`no od Bulevara (u PDR Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u Mis Irbijeve i Ustani~ke, blokovi D23-D25, D36-43 i deo D26) i jedna severno od Bulevara (u PDR Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u Mite ruì}a i @abqa~ke, blokovi D4, D5, D13-D20). Za potrebe sme{taja dece predmetnog plana predvi|a se izgradwa pred{kolske ustanove u okviru stambenog naseqa u bloku 5, zona B2, na gra|evinskoj parceli 11.

• Pred{kolska ustanova je kapaciteta 200dece. • Minimalna BRGP pred{kolske ustanove je 1300m2. • Arhitektonsku organizaciju ustanove uklopiti u arhitektonsko-urbanisti~ko re{ewe zone

B2, a prostorije ustanove mogu zauzimati suterenske, prizemne i etaè I sprata. • Slobodni prostor za igru dece kapacitirati po standardu 8m2 po detetu, {to iznosi

1600m2. Prostor za igru dece mora biti opremqen odgovaraju}om opremom i kontrolisan. (Prema GPu Beograda 2021, u ciqu boqe opsluènosti, predlaù se depadansi DU (grupe od 80 dece sa obezbe|enim slobodnim povr{inama od 8,0m2 po detetu) u bliskom okruèwu stambenih blokova i drugih odgovaraju}ih zelenih povr{ina)

-12-

Dodatni kapaciteti u privatnom sektoru se mogu dobiti pretvarawem stambenih ili nestambenih prostora u prostore za dnevni boravak dece u prizemqima i sa prizemqima povezanim prostorima koji ~ine jedinstvenu celinu pod uslovima da: postoji ili je mogu}e formirati poseban ulaz; postoji mogu}nost za zadràvawe vozila bez ometawa saobra}aja ~iji je broj u skladu sa brojem dece; postoji na~in za re{avawe uticaja dodatne buke na susedne namene. Preporu~uju se jedinice za dnevni boravak sa mawim brojem dece, u individualnim objektima na parceli sa mawim brojem stanova i mogu}no{}u boravka dece na otvorenom. Zdravstvo Prema uslovima Gradskog zavoda za javno zdravqe, Beograd, Centar za analizu, planirawe i organizaciju zdravstvene za{tite (priloènim u Dokumentaciji plana), na teritoriji predmetnog plana ima potrebe za izgradwom nove zdravstvene ambulante. Potreban kapacitet zdravstvene ambulante je 3 lekarske ordinacije (u kojima bi radilo 6 lekara i 6 medicinskih sestara u dve smene) i prate}e prostorije (~ekaonica, intervencije, mokri ~vor i ostalo). Potrebna povr{ina zdravstvene ambulante je oko 150m2. Ambulantu izgraditi na k.p. 5101/2, u prizemqu poslovno-stambenog objekta, namene - Komercijalne zone i gradski centri, u bloku 7, zona G2. (U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela, merodavni su podaci sa grafi~kih priloga 03 Plan namene povr{ina, 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i sa kopije plana iz dokumentacije plana.) 2.6. Saobra}ajne povr{ine Uli~na mreà Koncept uli~ne mreè na prostoru predmetnog plana zasnovan je na postavkama GP Beograd 2021 iz 2003. god. Osim ulice Bulevar kraqa Aleksandra, sve ulice u okviru plana pripadaju sekundarnoj uli~noj mreì. Bulevar kraqa Aleksandra, po rangu gradska magistrala, odre|uje sa jugozapada predmetni plan. Regulaciona {irina i profil ove saobra}ajnice je preuzet iz Regulacionog plana saobra}ajnice Bulevar revolucije od Ustani~ke do SMT-a ("Sl. list grada Beograda", 15/96), ali je re{ewe izmeweno kada je re~ o prikqu~cima na ovu saobra}ajnicu. Na neparnoj strani, u obuhvatu predmetnog plana su planirani prikqu~ci iz ulica: Petra Kolendi}a i Bajdine. Planirani su i pe{a~ki prolazi 1, 2 i 3. Regulaciona linija i saobra}ajno re{ewe parne strane Bulevara kraqa Aleksandra su preuzeti iz Regulacionog plana saobra}ajnice Bulevar revolucije od Ustani~ke do SMT-a, odnosno iz Plana detaqne regulacije Bulevara kraqa Aleksandra za podru~je blokova E 10 i E 11 ("Sl. list grada Beograda", 12/04). Mawe mikrolokacijske izmene su izvr{ene u trasi kolovoza Bulevara kraqa Aleksandra, u zoni raskrsnice sa Ustani~kom ulicom. Predmetnim planom trasirane su nove saobra}ajnice: Dre`ni~ka (od Nove 1 do kraja granice plana), Petra Kolendi}a (od Dre`ni~ke do Bulevara kraqa Aleksandra), i Nova 1. Tako|e su ovim planom definisane kolskope{a~ke saobra}ajnice 1, 2, 3, 4, i 5, kao i novi pe{a~ki prolazi (1, 2 i 3). Na svim ostalim saobra}ajnicama ili pe{a~kim prolazima, unutar predmetnog plana su pro{irene postoje}e nepravilne regulacije i definisane nove regulacione linije. Elementi popre~nog profila uli~ne mreè su:

ulica regulaciona {irina (m)

saob. profil (br. saob. traka)

{irina saob. trake (m)

obostrani trotoar (m)

Bulevar kraqa Aleksandra 38,0 2 x 2 3,5 5,1-8,1 @abqa~ka 8,0 2 x 1 2,5 1,5 Ruè Jovanovi} 8,5 2 x 1 2,75 1,5 N. H. Steve Verga{a 8,5 2 x 1 2,75 1,5 Bajdina 10,0 2 x 1 3.0 2.0 Bra~ka 8.0 (7,0) 2 x 1 2.5 1,5 (1,0) Aleksandra Deroka 9,0 2 x 1 3,0 1,5 Petra Kolendi}a 9,0 2 x 1 3,0 1,5

-13-

ulica regulaciona {irina (m)

saob. profil (br. saob. traka)

{irina saob. trake (m)

obostrani trotoar (m)

Dre`ni~ka 9,5 (11,5) - kod

{kole 9,0

2 x 1 3,0 1,5 (2,0)

Zabr|anska 8.5 2 x 1 2.5 1,5 i 2,0 Dimitrija Parli}a 4,5 kolsko - pe{a~ka Ulica Nova 1 9.5 2 x 1 3,0 1,5 i 2,0 Kolsko - pe{a~ka 1 4,5 kolsko - pe{a~ka Kolsko - pe{a~ka 2 4,0 kolsko - pe{a~ka Kolsko - pe{a~ka 3 4,5 kolsko - pe{a~ka Kolsko - pe{a~ka 4 4,5 kolsko - pe{a~ka Kolsko - pe{a~ka 5 5,2-5,5 kolsko - pe{a~ka Pe{a~ki prolaz 1 7,0 pe{a~ki prolaz Pe{a~ki prolaz 2 3,0 pe{a~ki prolaz Pe{a~ki prolaz 3 3,0 pe{a~ki prolaz Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnica dati su u grafi~kom prilogu br. 06 (Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina). Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvedenih saobra}ajnica sa primerenim padovima. Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu i strukturi vozila koja }e se wome kretati. Zastor pe{a~kih ulica treba da je od materijala bliskih pe{a~kim povr{inama (kocka, kamen, prefabrikovani elementi za poplo~avawe). Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskih voda u sistem ki{ne kanalizacije. U pe{a~kim ulicama nivelaciju partera izvesti tako da je oticawe vode od zgrada ka osovini ulice gde se rigolama prihvataju i usmeravaju povr{inske vode ka kanalizacionom sistemu. Parkirawe Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkciji planiranih namena. Parkirawe u granicama plana re{avati prvenstveno u okviru parcele. Za sve novo planirane izgra|ene povr{ine na ostalim namenama obavezno je ostvariti potreban broj parking mesta na pripadaju}oj parceli, dobijenih iz prora~una definisanih na bazi datog normativa, prvenstveno u podzemnim etaàma objekta ili na slobodnoj povr{ini parcele. Pri projektovawu garaà po{tovati slede}e elemente: minimalna {irina prave dvosmerne rampe 2,75 m po voznoj traci minimalna {irina prave jednosmerne rampe 3,5 m; slobodna visina garaè min. 2,3 m; dimenzije parking mesta min. 2,5 x 5,0 m sa minimalnom {irinom prolaza od 5,4 m, za upravno parkirawe; podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene. Pristupne rampe za garaè mawih kapaciteta u podzemnim etaàma novoizgra|enih objekata mogu da imaju zajedni~ke ulazne i izlazne trake uz postavqawe odgovaraju}e signalne opreme (ogledala, svetlosni ure|aji). Potreban broj parking mesta se odre|uje prema slede}em normativu: stanovawe 1,1 PM po stanu trgovina 1 PM na 66 m2 BRPG poslovawe 1 PM na 80 m2 BRPG skladi{tewe 1 PM na 100 m2 BRGP ugostiteqstvo 1 PM na dva stola sa po ~etiri stolice benzinska pumpa 1 PM na 80 m2 BRPG poslovawa; 66 m2 BRPG trgovina i servis osnovna {kola 1 PM na 10 zaposlenih pred{kolska ustanova 1 PM na 100m2 BRGP trafostanica 1 PM na 80m2 BRGP kancelarijskog-poslovnog prostora

-14-

Potreban i ostvaren broj parking mesta u odnosu na namenu je:

BR

OJ

BL

OK

A

BR

GP D

EL

AT

NO

ST

(m

2)

BR

OJ

ST

AN

OV

A

Pot

reba

n br

oj P

.M. -

D

EL

AT

NO

ST

Pot

reba

n br

oj P

.M. -

S

TA

NO

VA

WE

Uku

pno

potr

ebno

P

.M.

Ost

vare

no P

.M.

1 1826 192 23 211 234 234 2 2126 225 27 148 175 175 3 3221 318 40 350 390 390 4 3521 371 44 408 452 452 5 10085 203 126 223 349 349 6 7779 227 97 250 347 347 7 16013 265 200 292 492 492 8 76 8 1 9 10 10

ukupno 44647 1809 558 1891 2449 2449 Podaci o BRGP stanovawa i delatnosti su dati orjentaciono. Pe{a~ki saobra}aj Povr{ine rezervisane samo za kretawe pe{aka planirane su uz sve saobra}ajnice uli~ne mreè, trotoarima, obostrano, min {irine 1,5 m i na pe{a~kim prolazima 1, 2 i 3, u vidu stepeni{ta ili rampi. Kolsko - pe{a~ke ulice planirane su kao jedinstvena povr{ina namewena i za kretawe vozila i za kretawe pe{aka. JGS Sadràji u obuhvatu plana ostvaruju vezu sa javnim gradskim prevozom putnika preko linija autobuskog saobra}aja koje prolaze Bulevarom kraqa Aleksandra, a u neposrednom okruèwu nalazi se i raskrsnica ulica Ustani~ke i Bulevara kraqa Aleksandra kao vaàn ~vor javnog gradskog prevoza, u kojem se spajaju gradski i prigradski prevoz putnika. Osim toga prema GP-u Beograda do 2021. godine ("Slu`beni list grada Beograda", br.27/03) planira se da predmetna lokacija bude opsluèna i linijom LRT-a, me|utim, do realizacije planiranog LRT-a zadràvaju se trase i terminus postoje}eg tramvajskog i autobuskog podsistema u Bulevaru kraqa Aleksandra. Na sekundarnoj uli~noj mreì u okviru posmatranog plana ne planira se uvo|ewe linija JGPP-a. Pravila gra|ewa saobra}ajnih povr{ina • Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi

terenu i kotama izvedenih saobra}ajnica sa odgovaraju}im padovima. • Dimenzionisawe kolovoznih povr{ina izvesti u skladu sa o~ekivanim saobra}ajnim

optere}ewem po vaè}im propisima. • Dimenzionisawe kolovoznih povr{ina sporednih i internih saobra}ajnica izvesti sa

minimalnim osovinskim optere}ewem vozila za odvoèwe sme}a i drugih interventnih vozila. • Nivelaciju novih kolskih i pe{a~kih povr{ina uskladiti sa okolnim prostorom i sadràjima

kao i sa potrebom zadovoqavawa efikasnog odvodwavawa atmosferskih voda. • Odvodwavawe atmosferskih voda izvr{iti putem slivnika i cevovoda do kanalizacije, a

izbor slivnika uskladiti sa obradom povr{ine na kojoj se nalazi (kolovoz, parkirali{te ili trotoar).

• Kolovozne zastore svih planiranih i postoje}ih - zadrànih saobra}ajnica raditi sa asfaltnim materijalima.

• Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkirali{tima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od prefabrikovanih betonskih ili beton-trava elemenata u zavisnosti od koncepcije parterne obrade.

• Povr{insku obradu trotoara izvesti sa zavr{nom obradom od asfaltnog betona ili poplo~awem prefabrikovanim betonskim elementima.

-15-

• Oivi~ewe kolovoza, pe{a~kih povr{ina i parkirali{ta izvesti ugradwom betonskih prefabrikovanih ivi~waka.

• Na svakom pe{a~kom prelazu obavezno ugraditi upu{tene ivi~wake ili druge odgovaraju}e prefabrikovane elemente kako bi se omogu}ilo neometano kretawe invalidskih kolica i biciklista.

• Pri regulisawu saobra}aja u kolsko-pe{a~kim odnosno ulicama sa umirenim saobra}ajem po{tovati slede}e: ograni~ewe brzine kretawa vozila je 30 km/h, ukoliko nisu slepe imaju jednosmeran reìm kretawa vozila, pristup vozila je dozvoqen samo za stanare i komunalna i interventna vozila;

• Umirewe saobra}aja u ovim ulicama sem saobra}ajno - regulativnim pospe{iti i primenom gra|evinsko - tehni~kih mera: smawewe {irine kolovoza (do 3,5 m), fizi~kim preprekama, ostrvima, parking mestima, zelenilom, primenom urbane opreme i sl.;

• Saobra}ajnu signalizaciju u ovim ulicama postaviti u skladu sa karakterom ulice;

• Kolske i pe{a~ke povr{ine u ovim ulicama razdvojiti razli~itim obradama zavr{nog sloja, kinetama za odvod atmosferskih padavina i sl.

• U zoni osnovne {kole i pred{kolske ustanove koje se nalaze u bloku 5, ulice Zabr|ansku, Novu 1, Dre`ni~ku i Bajdinu planirati sa visokim ivi~wacima kako bi se spre~ilo nepropisno parkirawe na trotoaru.

2.7. Slobodne i zelene povr{ine Koncepcija sistema zelenih povr{ina Na osnovu detaqne analize povr{ina postoje}eg stawa zelenila, na podru~ju Regulacionog plana slobodne i zelene povr{ine iznose oko 6.6 ha ili skoro 40% teritorije koju obuhvata plan. Prose~na povr{ina slobodnih i zelenih prostora po stanovniku je oko 13 m2. Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenog homogenog sistema zelenila, koje je me|usobno povezano u ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i je ugraditi u gradsku strukturu, ~ime bi se formirao sistem zelenila obezbe|en odgovaraju}im merama nege, za{tite i odràvawa. Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kvalitetnim vrstama prilago|eni nameni povr{ina. U~e{}e li{}arskih vrsta je dominantno i kre}e se 70 - 80%, ~etinarskih 10 - 15%, dok `bunaste vrste, zbog postoje}eg gustog sklopa kro{wi su minimalno zastupqene 10-20% i to u rubnim delovima zelenih povr{ina. Prema nameni povr{ina i reìmu kori{}ewa razlikuju se slede}e kategorije zelenila: Zelenilo javnih povr{ina:

• Zelenilo uz saobra}ajne povr{ine - Drvored Zelenilo ostalih povr{ina

• Zelenilo uz objekte individualnog stanovawa • Zelenilo uz objekte stanovawa u otvorenom bloku, kompaktnom bloku i komercijalne zone • Zelenilo uz benzinsku pumpu

Predvi|eni drvoredi na javnim povr{inama se nalaze na levoj i desnoj strani Bulevara kraqa Aleksandra. Nove drvorede na potezu od Ustani~ke do Bajdine ulice postaviti na rastojawu od 12m. Drvorede formirati od autohtonih, {kolovanih drvorednih sadnica platana koje mogu obrazovati visoke, razvijene, kompaktne kro{we, otporne na vladaju}e mikroklimatske uslove, orezivawe kao i na razna entomolo{ka i fitopatolo{ka obolewa. Starost sadnica mora biti od 10-12 godina. Sadnu jamu predvideti standarnih dimenzija a za{tita sadnog mesta treba da zadovoqi slede}e funkcije :

1.da obezbedi ~vrstinu slojeva podkonstrukcije zastora i sam zavr{ni sloj od slegawa u blizini zone sadnog mesta (zona korenovog sistema postoje}ih i budu}ih stabala), gde ne sme biti nabijawa posteqice u fazi izgradwe zastora; 2.da omogu}i zamenu sadnica, (va|ewe, zamenu humusnog substrata, sadwu novih sadnica), bez o{te}ewa postavqenog zastora, wegove podkonstrukcije i zavr{nog sloja;

-16-

3.horizontalna za{tita treba da spre~i zaga|ewe sadnog mesta od povr{inskih voda sa trotoara ili saobra}ajnice, da bude na koti trotoara odnosno saobra}ajnice i omogu}i zalivawe, prihrawivawe i za{titu i zamenu stabla; 4.metalna horizontalna za{tita u kombinaciji sa vertikalnom za{titom (min.1,35m) treba da obezbedi pored osnovne fizi~ke za{tite, pravilno slegawe sadnice, pravilan poloàj busena i korenovog vrata sadnice.

Oro{avawe drvoreda: u oviru nove sadne jame predvideti drena`ne cevi kao sistem za zalivawe i prehrawivawe. Slobodne, zelene prostore za{titi i oplemeniti sadwom novim zdravim i vitalnim sadnicama li{}arskog i ~etinarskog porekla. Minimalni procenat ozelewenih povr{ina parcele benzinske pumpe iznosi 30%. Na parcelama individualnog stanovawa (blokovi 1, 2, 3, 4 i 8 ) zadràti svu postoje}u vegetaciju, naro~ito visoko vrednovane ~etinare ( kedar, smr~a, duglazija, crni bor, jela i dr. ). U blokovima 2, 5 i 7, na parcelama stanovawa u otvorenom bloku predvideti unutra{we blokovsko zelenilo uz maksimalno po{tovawe postoje}eg, izme|u objekata formirati ozelewena de~ija igrali{ta i ure|ene prostore za odmor. Slobodni prostor bloka 5 tretirati parkovski uz maksimalno mogu}e zadràvawe postoje}eg kvalitetnog zelenila. Zelenilo na parcelama stanovawa u kompaktnom bloku i komercijalne zone u blokovima 6 i 7, neposredno uz Bulevar kraqa Aleksandra obraditi parterno uz “e}’ u~e{}e otpornijih i dekorativnijih li{}arskih i `bunastih vrsta.

Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina

Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situacije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sinhron plana . Pre pristupa izrade projekta visoko vrednovanu postoje}u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta. Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti ìvotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve portebne mere za za{titu stabala, drvoreda kao i svog visoko-vrednovanog postoje}eg zelenila. Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pravilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostou ka slivnicima i rigolama. 2.8. Tehni~ka infrastruktura 2.8.1. Vodovod Podru~je predmetnog plana nalazi se u III (tre}oj) zoni beogradskog vodovodnog sistema - BVS. Snabdevawe ovog podru~ja vodom vr{i se preko mreè primarnih i sekundarnih cevovoda i pod uticajem crpne stanice tre}e visinske zone - C.S."Zvezdara" sa instalisanim proticajem Qinst= 930 (l/s) i rezervoara III zone "Stoj~ino brdo". Stawe distributivne vodovodne mreè na podru~ju Plana nije zadovoqavaju}e u pogledu indeksa izgra|enosti, a i u pogledu dimenzija preseka cevi. Planom se predvi|a izgradwa nove vodovodne mreè. Postoje}e stawe Teritorija plana nalazi se nedaleko od kompleksa Beogradskog vodovodnog sistema u kome su zna~ajni objekti sistema: rezervoar II zone "Zvezdara", crpna stanica C.S. "Zvezdara" preko koje se vr{i potiskivawe vode u konzumno podru~je tre}e visinske zone, kome pripada i ovo podru~je Plana. Stawe primarne vodovodne mreè je relativno dobro. Ali stawe sekundarne, distributivne mreè je izrazito lo{e, jer mreà nije izgra|ena u svim ulicama, a u ve}ini ulica Plana su neplanski i neregularno postavqene cevi, nedovoqnog, malog pre~nika ("bela mreà").

-17-

Prema uslovima "Beogradskog vodovoda i kanalizacije," "bela mreà" i cevi pre~nika maweg od ∅100mm, moraju se ukinuti. Magistralnim cevovodima tre}e visinske zone, ∅400mm i ∅700mm koji polaze iz crpne stanice C.S. "Zvezdara", deo vode se upu}uje prema rezervoaru "Stoj~ino brdo" koji u uslovima maksimalne potro{we, u letwem periodu, ima izravnavaju}u ulogu i snabdeva celokupno podru~kje ovog Plana. Magistralni cevovod VZ^ 700, na podru~ju ovog Plana, prolazi ulicama: Ruè Jovanovi}, Stevana Varga{a, Bajdinom i Bulevarom kraqa Aleksandra prema rezervoaru "Stoj~ino brdo". Magistralni cevovod VZ^ 400, trasiran je u Bulevaru kraqa Aleksandra i na wega }e se, uglavnom, vezati planirana vodovodna mreà. Tako|e, zna~ajan, postoje}i cevovod ovog podru~ja kojim se napaja konzumno podru~je Plana jeste cev VTL 200, koja prolazi ulicama: Ruè Jovanovi}, Stevana Varga{a i Bajdinom, sve do spoja sa magistralnim cevovodom VZ^ 400 u Bulevaru kraqa Aleksandra. Na situaciji, u razmeri 1:1000, prikazana je postoje}a primarna i sekundarna mreà, zajedno sa planiranom vodovodnom mreòm. Planirano re{ewe Podru~je obuhva}eno ovim Planom pripada III tre}oj visinskoj zoni vodosnabdevawa BVS-a. Primarni cevovodi sistema koji prolaze kroz teritoriju Plana, zadovoqavaju po svim parametrima i ostaju u funkciji za naredni planski period. Cevovodi u Bulevaru kraqa Aleksandra preuzeti su iz Regulacionog plana Bulevara revolucije (kraqa Aleksandra) od Ustani~ke do SMT-a. Ovim planom, zadràvaju se samo oni cevovodi ~iji je pre~nik ve}i od 100mm, dok se svi mawi ukidaju. Kako se ovim Planom predvi|a novo saobra}ajno re{ewe, to je, prema uslovima JKP BVK, potrebno uraditi Idejni projekt vodovodne mreè prilago|ene novoj saobra}ajnoj matrici ulica. Distributivni cevovod ∅200mm, III visinske zone, je glavni distributivni cevovod ovog Plana. Koncept planiranog re{ewa vodovodne mreè za ovaj Plan, bazira se na ukidawu "bele mreè" i svih cevi pre~nika mawih od ∅100mm i postavqawu nove vodovodne mreè sa cevima pre~nika ∅150mm i ve}im. Planirane cevi su predvi|ene u prostoru postoje}ih i novoplaniranih ulica. Planirana vodovodna mreà predvi|ena je tako da ~ini prstenast sistem, {to je i zahtev "Beogradskog vodovoda". Predvi|eni su novi cevovodi u slede}im ulicama: - cevovod ∅200mm pribli`ne duìne L=255m, du` ulice Petra Kolendi}a, koji se na jednom kraju prikqu~uje na planirani cevovod ∅400mm u Bulevaru kraqa Aleksandra, a na drugom, gorwem, na postoje}i cevovod VZL 200 u ulici Ruè Jovanovi} - Steve Varga{a, te tako zatvara prsten. - cevovod ∅200mm, pribli`ne duìne L=120m, du` ulice Aleksandra Deroka, koji se na dowem kraju prikqu~uje na planirani cevovod ∅150mm u Dre`ni~koj ulici, a na drugom, preko Bra~ke i @abqa~ke ulice, na postoje}i ∅200mm u ulici Ruè Jovanovi}. Svi ostali planirani cevovodi su dimenzija ∅150mm, a predvi|eni su u slede}im ulicama: - cevovod ∅150mm, duìne L=320m, u ulici Bra~koj, koji se povezuje na jednoj strani sa planiranom cevi ∅200mm, na uglu sa ulicom Aleksandra Deroka, a na drugom kraju sa postoje}im ∅200mm u ulici Ruè Jovanovi}.

-18-

- cevovod ∅150mm, duìne L=250m, u ulici kolsko-pe{a~koj 1 sa prikqu~ewem na cevovode (novoplanirane) ∅200mm u ulici Petra Kolendi}a i ∅150 mm u ulici Novoj 1. - cevovod ∅150 mm, duìne L=220m, u ulici Dre`ni~koj (levi krak) i desni krak ∅150mm, duìne L=340m - cevovod ∅150mm, L = 220m, u ulici Zabr|anskoj - ostala mreà pre~nika ∅150mm u postoje}im i planiranim ulicama i delovima ulica i u kolsko-pe{a~kim stazama, koja se ne navodi poimenice, ali je prikazana na situaciji, u grafi~kom delu elaborata. Planirana mreà koncipirana je tako da sa postoje}om vodovodnom mreòm ~ini prstenastu mreù u svim blokovima.Mreà je bez slepih krakova.

Cevovode trasirati u javnoj povr{ini, u trotoaru ili zelenoj povr{ini i na odgovaraju}em rastojawu predvideti nadzemne protiv poàrne hidrante. Vodovodnu mreù opremiti zatvara~ima, ispustima, vazdu{nim ventilima i ostalim elementima potrebnim za weno pravilno funkcionisawe i nesmetano odràvawe. Planirana vodovovodna mreà, zajedno sa postoje}om, koja se zadràva u funkciji, prikazana je u grafi~kom delu elaborata, na situaciji u razmeri 1:1000. 2.8.2. Kanalizacija Podru~je ovoga Plana nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema i najve}im delom pripada Mokrolu{kom kanalizacionom slivu. Mawi deo teritorije Plana se sada odvodwava prema Mirijevskom slivu. Kanalisawe samog podru~ja je koncipirano tako da je u nizvodnom delu op{ti sistem, dok je u uzvodnom delu - separacioni sistem. Ovu podelu diktiraju recipijenti u Bulevaru kraqa Aleksandra i re{ewe kanalizacije {ireg podru~ja. Za veliki deo teritorije Plana, koji pripada Mokrolu{kom slivu, recipijent je Mokrolu{ki kolektor op{teg sistema, u koji se vode predmetnog podru~ja uvode preko kanala ∅500 u Bulevaru kraqa Aleksandra i kolektora op{teg sistema 60/110cm u Ustani~koj ulici. Za znatno mawi deo teritorije Plana koji se sada odvodwava preko dela postoje}eg kanala ∅250 u ulici Ruè Jovanovi}, recipijent je Mirijevski kolektor. Postoje}e stawe Na teritoriji ovoga Plana, gotovo da ne postoji uli~na kanalizacija. Izgra|ena je uli~na kanalizacija ∅250 samo u ulici Ruè Jovanovi}, koja predstavqa, jednom svojom deonicom, vododelnicu dva kanalizaciona sliva: Mokrolu{kog i Mirijevskog. Ovaj kanal jedan deo voda usmerava prema postoje}em kanalu u @abqa~koj i ulici Voje Veqkovi}a (van granica Plana), a drugi je usmeren prema recipijentu-Mirijevskom fekalnom kolektoru. Ovaj kanal sada funkcioni{e kao fekalni. Me|utim, on nije tehni~ki primqen zbog nemogu}nosti odràvawa na svim deonicama. Naime, nizvodni kanal (van granica Plana) kojim se odvodwava kanal u ul. Ruè Jovanovi}, do postoje}eg fekalnog kanala u ulici Matice srpske u Mirijevu, nije mogu}e odràvati, jer na toj deonici ne postoji pristupni put. Drugih uli~nih kanala nema u granicama predmetnog Plana. Postoje}i kanal ∅250 - ∅500 u Bulevaru kraqa Aleksandra skre}e u Ustani~ku ulicu i uliva se u postoje}i kolektor op{teg sistema OK 60/110cm kao neposredni prijemnik za podru~je Plana koje gravitira Mokrolu{kom kolektoru. Ovaj kanal funkcioni{e po deonicama na slede}i na~in: - na potezu Bulevara kraqa Aleksandra, od Bajdine do ulice Prvomajske, kao fekalni kanal ∅250 i - na potezu Bulevara kraqa Aleksandra od ulice Prvomajske do ulice Ustani~ke, gde mu se dimenzije mewaju od ∅250 - ∅500, kao kanal op{teg sistema, koji se nizvodno ukqu~uje u kolektor op{teg sistema 60/110cm u Ustani~koj ulici.

-19-

Kanalizacija {ireg podru~ja Plana, je tako ustrojena da granica izme|u dva sistema odnosno principa kanalisawa prolazi Prvomajskom ulicom i zonom pored Bajdine ulice. Za odvo|ewe ki{nih voda sa {ireg podru~ja Plana, nisu obezbe|eni nizvodni uslovi, nije izgra|en ki{ni kolektor u Bulevaru kraqa Aleksandra, na deonici gde je predvi|eno kanalisawe po separacionom principu, kao i nizvodni recipijenti u Malom Mokrom Lugu do glavnog recipijenta -Mokrolu{kog kolektora. Postoje}a kanalizacija je prikazana u grafi~kom prilogu elaborata, na situaciji u razmeri 1:1000, zajedno sa planiranom kanalizacionom mreòm. Planirano re{ewe Planirano re{ewe kanalizacione mreè predmetnog Plana, bazira se na ranije usvojenom konceptu kanalisawa teritorije Bulevara kraqa Aleksandra i re{ewu kanalizacije za Mali Mokri Lug. Primenom ova dva koncepta, nastalo je re{ewe kanalizacije za ovaj Plan. Kako je ve} konstatovano, u prethodnom odeqku o postoje}em stawu, kanalizaciona mreà unutar podru~ja Plana postoji samo u ulici Ruè Jovanovi}, i to ne na celoj deonici ove ulice. Postoji jo{ i kanal u Bulevaru kraqa Aleksandra, kao glavni odvodnik za gravitiraju}e podru~je ovog Plana. Kako drugi kanali ne postoje, to je bilo neophodno predvideti kanalizacionu mreù u svim ostalim ulicama, prema uslovima dobijenim od JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" i na osnovu nove saobra}ajne matrice ulica. Na teritoriji ovog Plana, u zoni Bajdine ulice, prolazi granica izme|u separacionog i op{teg sistema kanalisawa, koja zatim ide Bulevarom kraqa Aleksandra i spu{ta se niz Prvomajsku ulicu u Malom Mokrom Lugu. Naime, u Bulevaru kraqa Aleksandra, postoje}i kanal OK 500 je op{teg sistema, a ukqu~uje se u postoje}i kolektor OB 60/110cm u Ustani~koj ulici. Ovaj kanal je op{teg sistema samo do raskrsnice sa Prvomajskom ulicom, a zatim uzvodno, od Prvomajske do Bajdine je fekalni kanal ∅ 250, kao deo separacionog sistema ovog podru~ja. Prema "Idejnom projektu kanalaizacije naseqa M.M. Lug" i "Regulacionom planu saobra}ajnice Bulevar Revolucije od Ustani~ke ulice do SMT-a", predvi|eno je da na deonici Bulevara kraqa Aleksandra od ulice Prvomajske, uzvodno, prema ulici Bajdinoj i daqe, bude izgra|en ki{ni kanal ∅300 - ∅400mm, pored postoje}eg fekalnog kanala ∅250, koji se sada ukqu~uje u postoje}i kanal op{teg sistema OK 400-OK 500 ~ija bi trasa skretala u ulicu Prvomajsku, u Malom mokrom lugu. Dakle, Prvomajska ulica je granica izme|u dva sistema kanalisawa podru~ja saobra}ajnice Bulevara kraqa Aleksandra - op{teg, do Prvomajske i separacionog od Prvomajske ulice, daqe uzvodno. Nagla{ava se, da je za odvo|ewe ki{nih voda sa teritorije ovog Plana, na delu gde je predvi|en separacioni sistem kanalisawa- zona Bajdine ulice - nisu izgra|eni primarni objekti kanalizacije. Nije ura|en Glavni projekt ki{nog kanala - kolektora u Bulevaru kraqa Aleksandra ∅500mm, koji iz Bulevara skre}e u Prvomajsku ulicu, kao ni projekti za nizvodne ki{ne kanale niz padinu Malog Mokrog Luga do postoje}ih primarnih recipijenata Mokrolu{kog kanalizacionog sliva u Mokrolu{koj dolini. Postoje}i fekalni kanal - odvodnik u Bulevaru kraqa Aleksandra, sada funkcioni{e tako {to se uliva u postoje}i kanal OK 400- OK 500 op{teg sistema. Ovo je privremeno re{ewe dok se ne izgradi kanalizacioni sistem u Malom Mokrom Lugu i u Prvomajskoj ulici, kada }e se postoje}i uli~ni klanal ∅250 u Bulevaru, prevezati na budu}u kanalizacionu mreù u Malom Mokrom Lugu. Prema uslovima JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", ovaj fekalni kanal nije izveden po projektu (pomerena trasa u odnosu na projekt) saobra}ajnice, te se nalazi u planiranom koridoru tramvajske ba{tice koja je odre|ena "Regulacionim planom saobra}ajnice Bulevar Revolucije od Ustani~ke ulice do SMT-A".

-20-

"Glavnim projektom ki{ne i fekalne kanalizacije u saobra}ajnici Bulevar Revolucije od Ustani~ke ulice do SMT-a", koji je ura|en na osnovu saobra}ajnog re{ewa planiranog pomenutim Regulacionim planom Bulevara ("Institut za putev", Beograd-2000. godina) predvi|ena je prenamena postoje}eg fekalnog kanala ∅250 u Bulevaru kraqa Aleksandra, u kanal za odvodwavawe tramvajske ba{tice od atmosferske vode. Zbog toga se, tako|e, ovim projektom, predvi|a novi ki{ni i fekalni kanal u ovoj saobra}ajnici. Kako navedeni projekt jo{ nije usvojen, trajno re{ewe }e biti projektantski definisano, tek nakon wegovog usvajawa. Me|utim, sa aspekta planirawa, re{ewe je definisano: planirana su dva nova kanala - ki{ni AK ∅ 400 mm i fekalni FK ∅250mm kako je dato u "Regulacionim planom saobra}ajnice Bulevar Revolucije od ustani~ke ulice do SMT-a", dok se postoje}i kanal ∅250 zadràva za odvodwavawe tramvajske ba{tice. Trajno re{ewe kanalisawa gravitacionog podru~ja Bulevara kraqa Aleksandra, koje se nalazi u podru~ju separacionog sistema, mogu}e je tek nakon izgradwe kanalizacione mreè u Malom Mokrokm Lugu i odvodwavawa do glavnih recipijenata retenzije, "Lasta-petqa" za ki{ne i starog Mokrolu{kog kolektora za fekalne vode. Gorwi uslov vaì samo za uù zonu Bajdine ulice. Za teritoriju predmetnog Plana koja pripada op{tem sistemu kanalisawa, postoje}i odvodnici op{teg sistema u Bulevaru i u Ustani~koj ulici zadovoqavaju sa aspekta kapaciteta i funkcionalnosti i u potpunosti se zadràvaju u funkciji za naredni planski period. Planirano re{ewe kanalizacije (u granicama Plana) Planirani su uli~ni kanali u svim ulicama predmetnog Plana koje nemaju kanalizaciju, a to su gotovo sve ulice. Glavni, planirani odvodnik ∅300mm, op{teg sistema, predvi|en je u ulici Petra Kolendi}a koja polovi teritoriju Plana i ukqu~uju se u Bulevar kraqa Aleksandra. Planirani kanal ∅300 vezuje se na postoje}i kanal op{teg sistema OK 400 u Bulevaru, koji se zatim ukqu~uje u kolektor op{teg sistema OB 60/110cm u Ustani~koj ulici. Planirani glavni kanal ∅300 mm u ul. Petra Kolendi}a duga~ak je L=260m. Karakteristi~no za ovu ulicu je {to sada povezuje ulicu Ruè Jovanovi} i Bulevar kraqa Aleksandra, {to nije bio do sada slu~aj, tako da je sada mogu}e ukqu~iti planirani kanal iz ove ulice u postoje}i kanal OK 400-OK 500 u Bulevaru. Izgradwom ovog kanala omogu}i}e se prikqu~ewe postoje}eg kanala ∅250 u ulici Ruè Jovanovi} na planirani kanal. Kako sada jedna deonica postoje}eg kanala ∅250 u ul. Ruè Jovanovi}, koja je i vododelnica dva sliva Mokrolu{kog i Mirijevskog, se ukqu~uje u Mirijevski sliv, preko kanala koji nema pristupni put, to je planirano preusmeravawe na novi kanal op{teg sistema u ulici Petra Kolendi}a, re{ewe kojim se otklawa postoje}a neregularnost navedena u uslovima JKP BVK. Na taj na~in, teritorija predmetnog Plana se formira kao jedinstveni deo Mokrolu{kog kanalizacionog sliva sa glavnim odvodnicima u Bulevaru kraqa Aleksandra. Podru~je Plana sa separacionim sistemom kanalisawa Separacioni sistem predmetnog Plana zastupqen je samo u zoni Bajdine ulice. Predvi|eni su ki{ni i fekalni kanal u Bajdinoj ulici, koji primaju bo~ne separacione kanale samo iz dela ulice Zabr|anske i dela ulice Dre`ni~ke. Planirani kanali za ki{ne i fekalne vode u Bajdinoj ulici primaju i deo kanalizacionih voda susednog podru~ja. Za ovo podru~je, sa separacionim sistemom, Plan je predvideo slede}e kanale: - ki{ni kanal ∅300mm, duìne L=235m i fekalni kanal ∅250mm, duìne L=240m, u Bajdinoj ulici, - ki{ni kanal ∅300mm, duìne L=90 m i fekalni kanal ∅250mm duìne L=85 m u ulici Zabr|anskoj i - ki{ni kanal ∅300mm, duìne L=110m i fekalni kanal ∅250mm, duìne L=115m u ulici Dre`ni~koj. Va`no je jo{ jednom naglasiti da potpuno formirawe i izgradwa ovog dela kanalizacije Plana, sa separacionim sistemom kanalisawa, nije mogu}e dok se ne izgradi mreà u Malom Mokrom Lugu i odvodnici do postoje}ih recipijenata u Mokrolu{koj dolini.

-21-

Podru~je Plana sa op{tim sistemom kanalisawa Podrucje Plana sa op{tim sistemom kanalisawa je dominatno sa aspekta zastupqenosti. Planirani su kanali u svim ulicama, i to: - kanal ∅300mm, ukupne duìne L=325 m, u Bra~koj ulici. - kanal ∅300mm, ukupne duìne L=275 m, u ulici N.H. Steve Verga{a uliva se u kanal u ul. Petra Kolendi}a, - kanali ∅300mm u kolsko-pe{a~koj 4, duìne L=125m, koji se, tako|e, uliva u glavni kanal u ul. P. Kolendi}a, - kanal ∅300mm u ulici Dre`ni~koj od Petra Kolendi}a do Bajdine, ukupne duìne L= 310 m, koji se, sa dva kraka, uliva u glavni kanal, - kanal ∅300mm, ukupne duìne L=535 m u Dre`ni~koj ulici, koji se jednim krakom ukqu~uje u glavni kanal. - ostale deonice planiranih kanala ∅300mm op{teg sistema, ukupne duìne ∑ L=590 m. Neophodno je, da se za teritoriju ovog Plana uradi Idejni projekt kanalizacije na osnovu uslova JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" i odgovaraju}ih tehni~kih standarda. Svi planirani kanali op{teg sistema trasirani su osovinom ulice, a kod separcionog sistema u odnosu na osovinu ulice levo i desno, na me|usobnom rastojawu od 1,0m, tako da se omogu}i izgradwa u zajedni~kom rovu. Planirana kanalizaciona mreà data je u grafi~kom delu elaborata, na situaciji u razmeri 1:1000, zajedno sa postoje}om mreòm. 2.8.3. Elektro mreà i javno osvetqewe Postoje}e stawe U okviru predmetnog plana izgra|ene su ~etiri TS 10/0.4 kV i to:

• "Ruè Jovanovi} 72" (reg. br. B-921) snage 1000KVA • "Bulevar Kraqa Aleksandra 435" (reg. br. 245) snage 630 KVA • "Bulevar Kraqa Aleksandra 435" (reg. br. B-174) snage 630KVA • "Bulevar Kraqa Aleksandra 469" (reg. br. B-903) snage 1000KVA

dve TS 10/0.4 kV koje su van granice plana, a snabdevaju i potro{a~e u okviru plana:

• "Ruè Jovanovi} 27" (reg. br. B-699) snage 400KVA • "Ruè Jovanovi} 49" (reg. br. B-1806) snage 630KVA

jedna TS 35/10 kV

• "Smederevski put" instalisane snage 2x12.5 MVA TS 35/10 kV "Smederevski put" instalisane snage 2x12.5 MVA je preko dva kabla 35 kV povezana sa TS 110/35 kV "Beograd 4" i dalekovodom 35 kV sa TS 110/35 kV "Beograd 1". Mreà 10 kV prete`no je izgra|ena kao podzemna, a samo mawim delom kao nadzemna. Niskonaponska mreà 1 kV delom je izgra|ena kao podzemna i delom kao nadzemna. Planirano Snabdevawe planiranih i postoje}ih potro{a~a vr{i}e se iz postoje}ih TS 10/0.4 kV i novih TS 10/0.4 kV. Sa tim {to }e se neke postoje}e trafostanice izmestiti i po potrebi pro{iriti: TS 10/0.4 kV reg.br. B-174 se izme{ta u objekat u bloku 6 (zona G1), kapacitet 2x1000 KVA TS 10/0.4 kV reg.br. B-903 se izme{ta u objekat u bloku 7 (zona G3), kapacitet1x1000 KVA TS 10/0.4 kV reg.br. B-245 se izme{ta u objekat u bloku 2 (zona B1), TS 10/0.4 kV reg.br. B-921 se izme{ta na novoformiranu javnu parcelu u bloku 3 (zona A1),

-22-

Planirane TS 10/0.4 kV gradi}e se u slede}im blokovima i to: u bloku 1 - 1x1000 KVA u bloku 6 - 1x1000 KVA u bloku 4 - 1x1000 KVA u bloku 5 - 1x1000 KVA u bloku 7 - (zona B3) 2x1000 KVA Planirane TS 10/0.4 kV u okviru objekata kapaciteta 1x1000 KVA moraju imati najmawe dva odvojena odeqewa i to jedno odeqewe za sme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj niskog i visokog napona. Planirane TS 10/0.4 kV kapaciteta 2x1000 KVA moraju imati najmawe tri odvojena odeqewa i to dva odeqewa za sme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj niskog i visokog napona. Prostorije za sme{taj transformatora moraju imati sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju. Pristup prostorijama TS 10/0.4 kV obezbediti izgradwom pristupnog puta najmaqe {irine 3.00m do najbliè saobra}ajnice. U svakom novom objektu koji se gradi ili na wegovoj parceli, predvideti mogu}nost izgradwe TS 10/0.4 kV, osim ako je energetskom saglasno{}u ili tehni~kim uslovima za projektovawe druga~ije predvi|eno. Planirane TS 10/0.4 kV prikqu~i}e se na planiranu TS 110/10 kV "Mali Mokri Lug". U tom smislu je predvi|eno da se od navedene TS 110/10 kV izgrade dva 10 kV kablovska voda do planiranih TS 10/0.4 kV koji }e formirati petqu. Planirani kablovi 10 kV polaù se ispod trotoarskog prostora, a u rov dubine 0.8m i {irine 0.4-0.5m. Postoje}i vod 10 kV }e se ukinuti. Planirana 10 kV i 1kV mreà se gradi kao podzemna a delove postoje}e nadzemne mreè kablirati. Sve saobra}ajnice u kompleksu opremiti instalacijom javnog osvetqewa i pri tome posti}i zadovoqavaju}i nivo fotometrijskih veli~ina. Postoje}e kablove 1 i 10 kV koji su ugroèni izgradwom saobra}ajnica i objekata izmestiti na bezbednu lokaciju. Postoje}i dalekovod 35 kV od TS 35/10 kV "Smederevski put" do granice plana kablirati. U okviru predmetnog plana odre|ena je lokacija TS 110/10 kV "Mali Mokri Lug". Ovo postrojewe }e se graditi kao zatvoreno sa dva transformatora od po 40 MVA. Planirani TS 110/10 kV prikqu~i}e se kablovima 110 kV sa TS 220/110 kV "Beograd 17". Predvideti trasu za dva 110kV kablovska voda od budu}e TS 110/10kV "Mali Mokri Lug" do granice Plana, a od granice Plana do TS 220/110kV "Beograd 17" trasa }e biti predmet posebnog planskog dokumenta. Po realizaciji TS 110/10 kV, TS 35/10 kV }e se ukinuti. 2.8.4. TT i KDS mreà Kompleks pripada podru~ju ATC Zvezdara. TT kanalizacija je izgra|ena do granice kompleksa - du` ulice Ruè Jovanovi} (okno 537) i du` ulice Bulevar kraqa Aleksandra (okno 63) sa prelazom preko bulevara (okno 916) . Postoje}a TT kanalizacija postavqena je ispod trotoarskih prostora du` navedenih ulica. Pretplatnici na ovom podru~ju prikqu~eni su na ATC Zvezdara i ATC Kowarnik i pripadaju kablovskom podru~ju br. 24 - ATC Zvezdara i kablovskom podru~ju br.14 - ATC Kowarnik. Kapaciteti glavnih kablova su u potpunosti iskori{}eni i ne mogu da prihvate nove pretplatnike. Distributivna TT mreà je izgra|ena uvla~nim TT kablovima postavqenim kroz postoje}u TT kanalizaciju i armiranim TT kablovima postavqenim kroz privodnu TT kanalizaciju, odnosno slobodno u zemqu. Distributivna TT mreà kapacitetom ne zadovoqava potrebe korisnika na ovom podru~ju. Za odre|ivawe potrebnog broja TT prikqu~aka kori{}en je princip: • Stambeni objekat: na 2 stana 3 telefonska prikqu~ka

-23-

• Prate}i sadràj: svaki lokal 1 telefonski prikqu~ak, odnosno na svakih 30m2 povr{ine 1 telefonski prikqu~ak • Poslovawe: na svakih 100-200m2 povr{ine 1 telefonski prikqu~ak. Na osnovu usvojenih principa i podataka o kapacitetu planiranih namena do{lo se do stava da je na pomenutom podru~ju potrebno 2600 telefonskih prikqu~aka. Ovaj broj telefonskih prikqu~aka obezbedi}e se izgradwom IS "Kluz", sa povezivawem na ATC "Kowarnik". Postoje}a TT kanalizacija koja je ugroèna novim saobra}ajnim re{ewem bi}e izme{tena, odnosno rekonstruisana. Izgradi}e se nova TT kanalizacija du` Bulevara kraqa Aleksandra od Ustani~ke ulice (okno 916) do Bajdine ulice, kao i na svim relacijama gde re{ewe mreè to zahteva. Predmetno podu~je pokriva}e kablovi sa IS "Kluz". Prema uslovima Telekoma ovo podru~je treba da pripadne kablu br.7- IS "Kluz" ,ali zbog procewenog mnogo ve}eg broja telefonskih prikqu~aka neophodno je planirati jo{ jedno novo kablovsko podru~je ,kao i kori{}ewe rezerve sa kablovskog podru~ja br.3-IS "Kluz". U tom smislu napravqena je slede}a raspodela: • Kabl №3 - IS "Kluz" pokriva}e blok 1 • Kabl №7 - IS "Kluz" pokriva}e blokove 2, 3, 4 i 8 • Kabl №x - IS "Kluz" pokriva}e blokove 5, 6 i 7 Kapaciteti navedenih kablova su od po 600x4 i oni }e pored korisnika na ovom podru~ju pokrivati i pretlatnike sa susednih podru~ja. Planirani kablovi postavi}e se kroz postoje}u, odnosno novu TT kanalizaciju, do svojih kablovskih podru~ja gde }e se ra~vati u distributivnu mreù. Distributivni kablovi ~iji kapacitet ne zadovoqava bi}e zameweni novim ve}eg kapaciteta. Du` ulice gde ne postoji TT kanalizacija izgradi}e se nova kapaciteta 2-4 cevi kroz koju }e se postaviti distributivni kablovi. Od TT okana do postoje}ih i planiranih objekata planirati privodnu TT kanalizaciju i kroz istu postaviti izvodne TT kablove ~iji kapacitet mora da zadovoqi krajwe potrebe korisnika. Sve postoje}e TT objekte koji su ugroèni izgradwom novih zgrada i saobra}ajnica izmestiti na novu trasu. Trasama telekomunikacionih vodova polaga}e se i vodovi KDS-a 2.8.5. Toplifikacija Kako se radi o podru~ju na kome je zastupqena razli~ita namena i spratnost i kako me|u grejnim sistemima nema vi{e zastupqene o{tre podele, re{ewe grejawa mogu}e je ostvariti prikqu~ewem na oba centralizovana sistema (toplifikacioni ili gasifikacioni), ukoliko za to postoji tehno-ekonomska opravdana inicijativa korisnika toplotne enrgije na predmetnom podru~ju. Predmetni prostor pripada toplifikacionom sistemu toplane "Kowarnik", odnosno toplovodnom konzumu toplovoda poloènog u koridoru ul. Ustani~ke. I ovde je na osnovu urbanisti~kih parametara datih Planom izvr{ena procena potro{we toplotne energije u skladu sa namenom i spratno{}u postoje}ih i planiranih povr{ina pojedinih blokova i ona iznosi Q = 10,63 MW. Planirani toplotni konzum dat je u sl. tabelarnom prikazu , razvrstan po blokovima :

Br.bloka Toplotni konzum Q (KW)

2 (zona B1) 1710 5 2490 6 2530 7 3920

Ukupno : 10650

-24-

Ovim planom predvi|ena je toplifikacija urbanisti~kih blokova 2 (zona B1), 5, 6, i 7 koji su nameweni stanovawu u otvorenom i kompaktnom bloku kao i poslovnim kompleksima - komercijalnim zonama. Planirani toplovod voditi od postoje}eg u Ustani~koj sa prelaskom Bulevara kraqa Aleksandra. Sva prikqu~ewa ostale toplovodne mreè izvoditi metodom zavarivawa "cev na cev", izgradwom toplovodnih cevi odgovaraju}eg pre~nika. Planiranu toplovodnu mreù polagati u sloju peska kao predizolovane cevi, sa minimalnim nadslojem zemqe od 0.8m mereno od gorwe ivice cevi. Planirane toplovode voditi ispod saobra}ajnica na predmetnom prostoru i ostalih javnih povr{ina. Planirane toplotne podstanice moraju imati obezbe|en kolsko-pe{a~ki pristup i prikqu~ke na vodovod, el.energiju i gravitacionu kanalizaciju. One moraju biti zvu~no izolovane i ventilirane. Wihova ta~na dispozicija bi}e prikazana i definisana kroz izradu daqe tehni~ke dokumentacije. Prilikom projektovawa i izvo|ewa toplovodne mreè i postrojewa pridràvati se svih odredbi iz "Odluke o snabdevawu grada toplotnom energijom" (Sl.list grada Beograda” br.2/87) . 2.8.6. Gasifikacija Na predmetnom podru~ju (u granicama planskog akta) ne postoji centralizovan sistem snabdevawa prirodnim gasom za grejawe, pripremu tople vode i mawe tehnolo{ke potrebe. Neposredno pored granice ovog plana (na wegovom zapadnom delu) izvedena je i u fazi eksploatacije deonica gradskog gasovoda GM 05-04 pre~nika ∅406.4 mm, i pritiska r=6/12 bar-a. Tako|e, severno od ovog podru~ja na uglu ul.Milana Raki}a i Matice Srpske, izvedena je merno-regulaciona stanica {iroke potro{we "Mirijevo 2". Wihova neposredna blizina omogu}ava da se uvede gasifikacija predmetnog prostora, i to pre svega predmetnih celina niskospratne stambene izgradwe. Na bazi urbanisti~kih normativa koji su dati ovim Planom izvr{ena je analiza potro{we prirodnog gasa potro{a~a u skladu s wihovom namenom i spratno{}u. Ista je po blokovima prikazana u slede}em tabelarnom prikazu :

Broj bloka Potro{wa prirodnog gasa (m/h) 1 255

2 (zona A1) 25 3 425 4 495 8 10 Σ 1210

Ovim planom predvi|ena je gasifikacija urbanisti~kih blokova 1, 2 (zona A1), 3, 4, и 8. Za gasifikaciju navedenih predmetnih blokova potrebno je izvesti planiranu distributivnu gasovodnu mreù (pritiska r=1/4 bar-a), koja }e se pruàti od postoje}e MRS "Mirijevo 2" do gasovodnih prikqu~aka krajwih potro{a~a. Planirana distributivna gasovodna mreà koja se nalazi van granice Plana definisana je drugom planskom dokumentacijom (RP naseqa Mirijevo). Sve distributivne gasovode polagati podzemno sa minimalnim nadslojem zemqe od 0.8m u odnosu na gorwu ivicu gasovoda. Wihove trase voditi ispod javnih povr{ina (saobra}ajnica, trotoara, slobodne zelene povr{ine). Dimenzije gasovoda odrediti kroz izradu daqe tehni~ke dokumentacije (kroz hidrauli~ki prora~un), koriste}i tipske preporu~ene pre~nike JP "SRBIJAGASA" i to : DN 40,63,90,125,180 i 225 mm. U istim rovovima gde su gasovodi postaviti vi{enamenske kablove za daqinsko o~itavawe potro{we gasa i prenos drugih signala. Postoje}i gradski gasovod pre~nika ∅406.4 mm, izmestiti na nove deonice (od ta~ke "A" do ta~ke "B" i od ta~ke "C" do ta~ke "D") trasiraju}i ga u javne povr{ine (ul. Bra~ku i @abqa~ku).

-25-

Za{titna zona u kojoj je zabrawena svaka gradwa objekata suprastrukture iznosi za distributivni gasovod pritiska r=1/4 bar-a , po 1m mereno sa obe strane cevi, a za gradski gasovod pritiska r=6/12 bar-a, po 3m mereno sa obe strane cevi.

Prilikom projektovawa i izvo|ewa svih nabrojanih elemenata gasovodne mreè pridràvati se posebno odredbi iz "Pravilnika o teh.uslovima i normativima za projektovawe i izgradwu distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar-a" (Sl.glasnik RS br.22/92 ), 2.9. Ostali uslovi za ure|ewe prostora 2.9.1. Inèwersko-geolo{ki uslovi terena i geotehni~ke preporuke Za potrebe predmetnog plana detaqne regulacije, izra|ena je: Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija za potrebe izrade Plana detaqne regulacije Bulevara kraqa Aleksandra, blokovi izme|u ulica Mite Ruì}a i Bajdine, Blokovi D13-D20 i E1-E9, od strane DP Kosovoprojekt - geotehnika. IN@EWERSKOGEOLO[KE KARAKTERISTIKE TERENA Geomorfolo{ke karakteristike terena Osnovni morfolo{ki oblici na prostoru regulacionog plana su nastali radom marinske erozije, preko kojih su navejani eolski sedimenti a modifikovani su delovawem procesa povr{inskog raspadawa i padinskih procesa. Sada{wi izgled povr{ine terena je posledica tehnogenog faktora, obzirom da je prostor urbanizovan. Teren se nalazi na apsolutnim kotama u rasponu od ∼ 198 mnv-240 mnv. Geolo{ka gra|a i inèwerskogeolo{ke karakteristike terena Prostor plana detaqne regulacije izgra|uju sedimenti kvartarne i tercijerne starosti, a lokalno i sedimenti savremene starosti. Sedimenti savremene starosti su predstavqeni nasipom (n), lokalno izgra|uju povr{inske delove terena. Nasip je izveden u sklopu urbanizacije u ciqu nivelacije terena i pri izgradwi saobra}ajnica. Sedimenti kvartarne starosti, se javqaju u vidu tri litolo{ka kompleksa razli~ite geneze: Eolski sedimenti, predstavqeni lesnim kompleksom ( l ) koji izgra|uju do 3 horizonta lesa razdvojenih slojevima "pogrebene zemqe" u vi{im delovima padine, a u niìm delovima ovi sedimenti izostaju. Najniì delovi ovog kompleksa predstavqeni su eluvijalno-deluvijumom lesnim (dl). Kompleks je promenqive debqine od 2m do preko 10m. Pra{inasto-peskovitog sastava, u povr{inskom delu humificiran. Sadrì CaCO3 u vidu konkrecija i praha, izrazito cevaste i makroporoznosti zbog koje je veoma vodopropustan i osetqiv na dodatna provlaàvawa jer gubi primarnu strukturu, sredwe sti{qiv. Deluvijalni sedimenti, predstavqeni pra{inasto-peskovitim glinama (dlg) koje se javqaju na povr{ini terena ili ispod lesnog kompleksa. Rasprostrawene su na ~itavom istra`nom podru~ju i promenqive su debqine od 1-4m. Sadrè karbonat u vidu praha i konkrecija, makroporozne, vodopropusne, provlaène meke konsistencije, sredwe sti{qive. Deluvijalno-proluvijalni sedimenti, predstavqeni su glinama (dl-pr), pra{inovito-peskovitim, promenqive debqine od 2-7m, izdeqene sitnim prslinama. Sadrì hidrokside Mn i Fe u vidu pega, skrama i oolita, sredwe vodopropusne, ùto-sme|e boje. Sedimenti tercijerne starosti Sedimenti tercijerne starosti izgra|uju geolo{ku osnovu terena i predstavqeni su laporovitim glinama i laporima i laporovitim peskovitim glinama. Hidrogeolo{ke karakteristike terena

-26-

Nivo podzemne vode je utvr|en na razli~itim dubinama od 3,0-8,0m od povr{ine terena (u zavisnosti od dubine deluvijalne-pra{inasto-peskovite gline u kojo je formirana stalna izdan) i relativno prati nagib terena. Izdan se prihrawuje atmosferilijama i vodama iz dotrajale vodovodno-kanalizacione mreè. Seizmi~nost terena U okviru ranijih ispitivawa terena vr{ena je i seizmi~ka mikrorejonizacija ~ije rezultate treba obraditi u skladu sa vaè}im zakonskim regulativama i propisima. IN@EWERSKOGEOLO[KA REJONIZACIJA TERENA Na prostoru regulacionog plana izdvojena su dva inèwerskogeolo{ka rejona koja su u pogledu stabilnosti na klizawe svrstana u stabilne terene: - rejon I i rejon II REJON I U okviru rejona I izvr{ena je podela na ~etiri podrejona: - podrejon Ia, Ib, Ic i Id Podrejon Ia Teren u okviru ovog podrejona izgra|uju lesni sedimenti ( l ) predstavqeni sa 2-3 horizonta lesa razdvojena "pogrebenom zemqom" debqine preko 10m, ispod kojih su utvr|eni deluvijum lesni (dl) i deluvijalna glina (dlg). Debqina kvartarnih sedimenata iznosi preko 15m. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju laporovite gline i lapori (LG,L). Podzemna voda je utvr|ena u sloju deluvijalnih glina (dlg) na dubini preko 10m, a sezonski se moè na}i u sloju deluvijuma lesnog (dl). U okviru ovog podrejona gra|evinski iskopi se mogu izvoditi do dubine od 2m bez posebne za{tite, a dubqe iskope treba {tititi. Pri planirawu objekata infrastrukture treba voditi ra~una o osobini lesnih sedimenata da su, za slu~aj dodatnog provlaàvawa, mogu}a dopunska slegawa. pa izborom cevnog materijala i spojnica treba spre~iti i najmawe procurivawe iz vodovodno-kanalizacione mreè. Zatrpavawe rovova za polagawe cevi se moè vr{iti materijalom iz iskopa (ne smeju se koristiti nekoherentni materijali - pesak i {qunak). Pri izgradwi saobra}ajnica treba predvideti uklawawe pripovr{inskih humificiranih delova terena i pripremu podtla izradom nasipa od kvalitetnog materijala uz stabilizaciju zbijawem. Objekte visokogradwe je mogu}e plitko, direktno, fundirati, pri ~emu je mogu}e planirati izgradwu dva nivoa podzemnih etaà bez posebnih mera hidrotehni~ke za{tite. Nadzi|ivawe objekata je mogu}e izvr{iti uz prethodne stati~ke i geostati~ke analize za konkretne podatke o objektu i uslove u terenu. Konkretne geotehni~ke uslove za sve objekte treba definisati na osnovu dopunskih istraìvawa u gabaritu objekata i odgovaraju}ih geotehni~kih elaborata.

Podrejon Ib Teren u okviru ovog podrejona izgra|uju lesni sedimenti ( l ) predstavqeni sa 1-2 horizonta lesa razdvojena "pogrebenom zemqom" debqine 5-10m, ispod kojih su utvr|eni deluvijum lesni (dl) i deluvijalna glina (dlg), a lokalno najniè delove kvartarnih sedimenata izgra|uju deluvijalno-proluvijalni sedimenti (dl-pr). Debqina kvartarnih sedimenata iznosi preko 10m. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju laporovite gline i lapori (LG,L). Podzemna voda je utvr|ena u sloju deluvijuma lesnog (dl) na dubini preko 6m. U okviru ovog podrejona gra|evinski iskopi se mogu izvoditi do dubine od 2m bez posebne za{tite, a dubqe iskope treba {tititi.

-27-

Pri planirawu objekata infrastrukture treba voditi ra~una o osobini lesnih sedimenata da su, za slu~aj dodatnog provlaàvawa, mogu}a dopunska slegawa pa izborom cevnog materijala i spojnica treba spre~iti i najmawe procurivawe iz vodovodno-kanalizacione mreè. Zatrpavawe rovova za polagawe cevi se moè vr{iti materijalom iz iskopa (ne smeju se koristiti nekoherentni materijali - pesak i {qunak). Pri izgradwi saobra}ajnica treba predvideti uklawawe pripovr{inskih humificiranih delova terena i pripremu podtla izradom nasipa od kvalitetnog materijala uz stabilizaciju zbijawem. Objekte visokogradwe je mogu}e plitko, direktno, fundirati, pri ~emu je mogu}e planirati izgradwu do dva nivoa podzemnih etaà bez posebnih mera hidrotehni~ke za{tite. Nadzi|ivawe objekata je mogu}e izvr{iti uz prethodne stati~ke i geostati~ke analize za konkretne podatke o objektu i uslove u terenu. Konkretne geotehni~ke uslove za sve objekte treba definisati na osnovu dopunskih istraìvawa u gabaritu objekata i odgovaraju}ih geotehni~kih elaborata. Podrejon Ic Teren u okviru ovog podrejona izgra|uju lesni sedimenti ( l ) debqine do 3m, ispod kojih su utvr|eni deluvijum lesni (dl) i deluvijalna glina (dlg). Debqina kvartarnih sedimenata iznosi 5-10m. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju laporovite gline i lapori (LG,L). Podzemna voda je utvr|ena u sloju deluvijuma lesnog (dl) na dubini od 4,5m ili dubqe. U okviru ovog podrejona gra|evinski iskopi se mogu izvoditi do dubine od 2m bez posebne za{tite, a dubqe iskope treba {tititi. Pri planirawu objekata infrastrukture treba voditi ra~una o osobini lesnih sedimenata da su, za slu~aj dodatnog provlaàvawa, mogu}a dopunska slegawa, pa izborom cevnog materijala i spojnica treba spre~iti i najmawe procurivawe iz vodovodno-kanalizacione mreè. Pri izgradwi saobra}ajnica treba predvideti uklawawe pripovr{inskih humificiranih delova terena i pripremu podtla izradom nasipa od kvalitetnog materijala uz stabilizaciju zbijawem. Objekte visokogradwe je mogu}e plitko, direktno, fundirati, pri ~emu je mogu}e planirati izgradwu jednog nivoa podzemnih etaà bez posebnih mera hidrotehni~ke za{tite. Nadzi|ivawe objekata je mogu}e izvr{iti uz prethodne stati~ke i geostati~ke analize za konkretne podatke o objektu i uslove u terenu. Konkretne geotehni~ke uslove za sve objekte treba definisati na osnovu dopunskih istraìvawa u gabaritu objekata i odgovaraju}ih geotehni~kih elaborata. Podrejon Id Teren u okviru ovog podrejona izgra|uju lesni sedimenti ( l ) debqine 1-3m, ispod kojih je utvr|en sloj deluvijuma lesnog (dl). Debqina kvartarnih sedimenata iznosi do 5m. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju laporovite gline i lapori (LG,L). Podzemna voda je utvr|ena u sloju laporovite gline (LG) fizi~ko-hemijski izmewenoj i izdeqenoj nepravilnim prslinsko-pukotinskim sistemom ("kora raspadawa") na dubini od 6,5-7m. Sezonski je mogu}a pojava podzemne vode na mawim dubinama (2-3m), na kontaktu kvartarnih i tercijernih sedimenata ili u sloju deluvijuma lesnog (dl). U okviru ovog podrejona gra|evinski iskopi se mogu izvoditi do dubine od 2m bez posebne za{tite, a dubqe iskope treba {tititi. Ukoliko se iskopom zalazi u sloj laporovite gline, iskopi se moraju {tititi ili izvoditi u u kampadama u {to je mogu}e kra}em vremenskom intervalu, obzirom da je laporovita glina podlo`na klizawu (uz samu granicu regulacionog plana, na padinskoj strani ka Mirijevu, registrovano klizi{te ~ija je sanacija vr{ena 80-ih godina pro{log veka). U okviru ovog podrejona objeki infrastrukture }e se polagati u sloju lesa ( l ) ili u sloju deluvijuma lesnog (dl). Pri planirawu objekata infrastrukture treba voditi ra~una o osobini

-28-

lesnih sedimenata da su, za slu~aj dodatnog provlaàvawa, mogu}a dopunska slegawa, kao i malu dubinu do pojave tercijerenih sedimenata koji su podlo`ni klizawu. Imaju}i u vidu ovu osobinu lesa i tercijernih sedimenata, izborom cevnog materijala i spojnica treba spre~iti i najmawe procurivawe iz vodovodno-kanalizacione mreè. Zatrpavawe rovova za polagawe cevi se moè vr{iti materijalom iz iskopa (ne smeju se koristiti nekoherentni materijali - pesak i {qunak). Pri izgradwi saobra}ajnica treba predvideti uklawawe pripovr{inskih humificiranih delova terena i pripremu podtla izradom nasipa od kvalitetnog materijala uz stabilizaciju zbijawem. Objekte visokogradwe je mogu}e plitko, direktno, fundirati, a za slu~aj planirawa izgradwe podzemnih etaà potrebno je predvideti mere hidrotehni~ke za{tite (sezonski nivo podzemne vode moè da se podigne do dubine od oko 2m). Nadzi|ivawe objekata je mogu}e izvr{iti uz prethodne stati~ke i geostati~ke analize za konkretne podatke o objektu i uslove u terenu. Konkretne geotehni~ke uslove za sve objekte treba definisati na osnovu dopunskih istraìvawa u gabaritu objekata i odgovaraju}ih geotehni~kih elaborata. REJON II Rejon II je izdvojen u vi{im delovima terena gde gde povr{inske delove izgra|uje deluvijum lesni (videti inèwersko-geolo{ku kartu, prilog br.1.) i u pogledu stabilnosti na klizawe definisan je kao stabilan teren. U okviru rejona II izvr{ena je podela na dva podrejona: - podrejon IIa i IIb Podrejon IIa Teren u okviru ovog podrejona izgra|uju sedimenti deluvijuma lesnog ( dl ) debqine do 7,5m, ispod kojih je utvr|en sloj deluvijalne gline (dlg). Debqina kvartarnih sedimenata iznosi preko 10m. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju laporovite gline i lapori (LG,L). Podzemna voda je utvr|ena u niìm delovima sloja deluvijuma lesnog (dl) ili u sloju deluvijalne gline (dlg) na dubini od oko 6,5m. U okviru ovog podrejona gra|evinski iskopi se mogu izvoditi do dubine od 2m bez posebne za{tite, a dubqe iskope treba {tititi. U okviru ovog podrejona objekti infrastrukture }e se polagati u sloju deluvijuma lesnog ( dl ). Pri planirawu objekata infrastrukture, sa geotehni~kog aspekta, nema posebnih ograni~ewa. Pri izgradwi saobra}ajnica treba predvideti uklawawe pripovr{inskih humificiranih delova terena i pripremu podtla izradom nasipa od kvalitetnog materijala uz stabilizaciju zbijawem. Objekte visokogradwe je mogu}e plitko, direktno, fundirati, pri ~emu je mogu}e planirawe izgradwe do dve podzemne etaè bez posebnih mera hidrotehni~ke za{tite. Nadzi|ivawe objekata je mogu}e izvr{iti uz prethodne stati~ke i geostati~ke analize za konkretne podatke o objektu i uslove u terenu. Konkretne geotehni~ke uslove za sve objekte treba definisati na osnovu dopunskih istraìvawa u gabaritu objekata i odgovaraju}ih geotehni~kih elaborata. Podrejon IIb Teren u okviru ovog podrejona izgra|uju sedimenti deluvijuma lesnog ( dl ) debqine do 5m, ispod kojih je utvr|en sloj deluvijalne gline (dlg). Lokalno, u okviru ovog podrejona su utvr|ene znatnije debqine nasipa izvedene u sklopu urbanizacije terena. Debqina kvartarnih sedimenata iznosi 5-10m. Geolo{ku osnovu terena izgra|uju laporovite gline i lapori (LG,L).

-29-

Podzemna voda je utvr|ena u sloju deluvijuma lesnog (dl) ili u sloju ili u sloju deluvijalne gline (dlg) na dubini od 2,8m i dubqe. Sezonski je mogu}a pojava podzemne vode do dubine od oko 2,5m, a lokalno u zonama ve}e debqine nasipa i pli}e. U okviru ovog podrejona gra|evinski iskopi se mogu izvoditi do dubine od 2m bez posebne za{tite, a dubqe iskope treba {tititi. U okviru ovog podrejona objekti infrastrukture }e se polagati u sloju deluvijuma lesnog ( dl ), gde je lokalno, u hipsometrijski niìm delovima terena, potrebno predvideti mere za{tite iskopa (crpewe podzemne vode iz iskopa). Pri izgradwi saobra}ajnica treba predvideti uklawawe pripovr{inskih humificiranih delova terena i pripremu podtla izradom nasipa od kvalitetnog materijala uz stabilizaciju zbijawem. Objekte visokogradwe je mogu}e plitko, direktno, fundirati, pri ~emu je mogu}e planirawe izgradwe jedne podzemne etaè bez posebnih mera hidrotehni~ke za{tite. Nadzi|ivawe objekata je mogu}e izvr{iti uz prethodne stati~ke i geostati~ke analize za konkretne podatke o objektu i uslove u terenu. Konkretne geotehni~ke uslove za sve objekte treba definisati na osnovu dopunskih istraìvawa u gabaritu objekata i odgovaraju}ih geotehni~kih elaborata. EKOGEOLO[KI ASPEKTI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE Prostor regulacionog plana je u potpunosti urbanizovan i sada{wi izgled povr{ine terena je u najve}oj meri produkt antropogenog delovawa, koje je naru{ilo postoje}e inèwerskogeolo{ke i hidrogeolo{ke odnose u pripovr{inskom delu terena. Prilikom urbanizacije terena, u ciqu nivelacije i regulacije terena izvr{ena su lokalna usecawa i nasipawa u terenu. Urbanizacijom je smawena i povr{ina sa koje su se atmosferske vode infiltrirale u teren. Sa ekogeolo{kog aspekta za{tite ìvotne sredine posebnu pa`wu treba obratiti na delove terena ~iju povr{inu izgra|uju lesni sedimenti koji su osetqive strukture na dopunska provlaàvawa. Pri planirawu i kori{}ewu ovih delova terena ne smeju se stvoriti uslovi dopunskog provlaàvawa tla (procurivawe iz vodovodno-kanalizacione mreè), formirawa sezonskih izdani ili izdizawe nivoa podzemne vode (ne sme se vr{iti zapuwavawe iskopa nekoheretnim materijalima ili izrada tampona od nekoherentnih materijala). Posebnu problematiku sa stanovi{ta ekogeolo{ke za{tite ìvotne sredine predstavqaju tereni koji su svrstani u podrejon Id gde neplanskim planirawem i kori{}ewem terena (dopunska provlaàvawa tla i neplanska zasecawa) mogu da se stvore uslovi za formirawe procesa klièwa. U ciqu spre~avawa neèqenih posledica i efekata na teren i objekte, pri kori{}ewu prostora regulacionog plana, neophodno je pridràvati se geotehni~kih preporuka datih za svaki podrejon posebno, a koje treba definisati dopunskim geolo{kim istraìvawima terena u gabaritu novoprojektovanih objekata. 2.9.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda i za{tite od interesa za odbranu U pogledu zastupqenosti mera za{tite od poàra pridràvati se slede}ih normativnih akata:

• objekti moraju biti izvedeni u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra ("Sl. glasnik RS " br. 111/09),

• objektima moraju biti obezbe|eni pristupni putevi zavatrogasna vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ewe platoa za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od poàra ("Sl. list SRJ" br. 8/95),

• primeniti odredbe Pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu visokih objekata od poàra ("Sl. list SFRJ" br. 7/84),

• stambene objekte realizovati u skladu sa Odlukama o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe stambenih zgrada i stanova ("Sl. list grada Beograda" br. 32&83),

• predvideti hidrantsku mreù, shodno Pravilniku o tehni`kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra ("Sl. list SFRJ" br. 30/91),

-30-

• objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacija niskog napona ("Sl. list SFRJ" br. 53 i 547/88 i 28/95) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu od atmosferskog pra`wewa ("Sl. list SRJ" br. 11/96),

• realizovati objekat u skladu sa tehni~kim preporukama JUS TP 21, • garaè realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim zahtevima za za{titu garaà za

putni~ke automobile od poàra i eksplozija ("Sl. list SCG" br. 31/2005), • objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za

liftove na elektri~ni pogon za vertikalni prevoz lica i tereta ("Sl. list SFRJ" br. 16/86 i 28/89),

• sisteme ventilacije i klimatizacije predvideti u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za ventilaciju i klimatizaciju ("Sl. list SFRJ" br. 87/93),

• objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe dima i toplote nastalih u poàru ("Sl. list SFRJ" br. 45/85),

• primeniti odredbe pravilnika o tehni~kim normativima za projektovawe i izvo|ewe radova u gra|evinarstvu ("Sl. list SFRJ" br. 21/90),

• realizovati izgradwu benzinskih stanica u skladu sa Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima ("Sl. glasnik SRS" br. 44/77, 45/84 i 18/89),

• realizovati izgradwu benzinskih stanica u skladu sa Pravilnikom o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladi{tewu i pretakawu goriva ("Sl. list SFRJ" br. 27/71),

• realizovati izgradwu benzinskih stanica u skladu sa pravilnikom o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladi{tewu i pretakawu zapaqivih te~nosti ("Sl. list SFRJ" br. 20/71 i 23/71),

• realizovati izgradwu benzinskih stanica u skladu sa Pravilnikom o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladi{tewu i pretakawu te~nog naftnog gasa ("Sl. list SFRJ" br. 27/71),

• ukoliko se predvi|a gasifikacija kompleksa, realizovati objekte u skladu sa Pravilnikom za projektovawe, gra|ewe, pogon i odràvawe gasnih kotlarnica ("Sl. list SFRJ" br. 10/90), uz prethodno pribavqawe odobrewa lokacije za trasu gasovoda i mesto merno regulacione stanice od strane Uprave za za{titu i spasavawe, shodno ~l. 28 i 29 Zakona o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima ("Sl. glasnik SRS" br. 44/77, 45/84 i 18/89), Pravilnikom o tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara ("Sl. list SRJ" br. 20/92), sa Odlukom o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe i izgradwu graskog gasovoda ("Sl. list grada Beograda" br. 14/77) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za unutra{we gasne instalacije ("Sl. list SRJ" br. 20/92 i 33/92),

• realizovati izgradwu trafostanice u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra ("Sl. list SFRJ" br. 74/90),

• realizovati izgradwu trafostanice u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za pogon i odràvawe elektroenergetskih postrojewa i vodova ("Sl. list SRJ" br. 41/93),

• realizovati izgradwu trafostanice u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostanica ("Sl. list SFRJ" br. 13/78), i Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostanica ("Sl. list SRJ" br. 37/95),

• realizovati izgradwu trafostanice u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektroenergetska postrojewa nazivnog napona iznad 1000 V ("Sl. list SFRJ" br. 4/74),

• realizovati izgradwu trafostanice u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za uzamqewe elektroenergetskih postrojewa nazivnog napona iznad 1000 V ("Sl. list SRJ" br. 61/95),

• ukoliko se predvi|a fazna izgradwa objekata obezbediti da svaka faza predstavqa tehno ekonomsku celinu.

Radi za{tite od potresa novoplanirane sadràje realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 52/9). Postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehni~kim normativima za izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 39/64). U skladu sa ta~kom 2 i 6 Odluke o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe (slu`beni list SRJ br. 39/95). Obave{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog Regulacionog plana i dobijeno mi{qewe interni broj 5007-2 od 16.11.2005g.

-31-

Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu zemqe definisane su posebnim prilogom. 2.9.3. Uslovi za{tite ìvotne sredine POSTOJE]E STAWE ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

Tip postoje}e izgradwe, neadekvatna opremqenost komunalnom infrastrukturom, prisustvo proizvodnih aktivnosti, uticaj intenzivnog saobra}aja Bulevarom kraqa Aleksandra predstavqaju osnovne uzroke delimi~no lo{eg stawa kvaliteta ìvotne sredine na prostoru obuhva}enom Planom detaqne regulacije. Na osnovu podataka iz Eko atlasa (stepen zaga|enosti vazduha, nivo komunalne buke, i zaga|enost zemqi{ta), dostupnih podataka kojima raspolaù Gradski zavod za za{titu zdravqa, Republi~ki institut za za{titu zdravqa "Dr. Milan Jovanovi}-Batut", i prora~una izvr{enih verifikovanim matemati~kim modelima, o kvalitetu ìvotne sredine moè se konstatovati slede}e:

• Na prostoru koji tretira predmetni Plan detaqne regulacije (Bulevar Kraqa Aleksandra, @abqa~ka, Ruè Jovanovi}, Steve Varga{a i Bajdina) ne postoji ni jedno merno mesto za kontrolu kvaliteta ìvotne sredine iz sistema urbanog monitoringa koji sprovodi Sekretarijat za za{titu ìvotne sredine, pa ne postoji dovoqan niz egzaktnih podataka, za dono{ewe validnih zakqu~aka.

• Kao izvori zaga|ivawa vazduha na predmetnoj lokaciji i neposrednom okruèwu registruju

se individualna loì{ta u stambenim i pojedinim poslovnim objektima, saobra}aj na Bulevaru i drugim saobra}ajnicama u bloku i obli`wa blokovska toplana. Ne treba zanemariti ni uticaj transporta zaga|ewa sa okolnih urbanih prostora, zavisno od pravca i intenziteta vazdu{nih strujawa.

• Prema podacima iz Eko atlasa indeks kvaliteta vazduha AQI 4, koji obuhvata koncentracije

SO2, NO2, ~a| i ukupne talo`ne materije, pokazuje da stepen zaga|enosti na ovom prostoru prili~no varira, od sredweg, preko nezdravog do veoma nezdravog.

• Situacija, u pogledu stepena zaga|enosti vazduha, se pogor{ava pribliàvawem centru

grada i Bulevaru Kraqa Aleksandra, zbog veoma intenzivnog saobra}aja svih kategorija motornih vozila navedenim Bulevarom, koji je jedna od najoptere}enijih saobra}ajnica u Gradu, dok je u udaqenijim delovima blokova E1-E9, sa objektima individualnog stanovawa koja poseduju dvori{ta sa mawe ili vi{e ure|enim zelenim povr{inama, situacija znatno povoqnija.

• Rezultati ispitivawa kvaliteta vazduha na mernom mestu "Olge Jovanovi}", koje je

najbliè posmatranom podru~ju i moè se prihvatiti kao relevantno, tokom 2004. godine, pokazaju da sredwa dnevna koncentracija SO2 i NO2 nije prelazila GVI ni u jednom uzorku, dok je dnevna koncentracija ~a|i bila iznad GVI u toku 14 dana. Zna~ajnije je pove}ana i sredwa godi{wa koncentracija talo`nih materija, koja iznosi 302,9 mg/m2/dan, {to je za tre}inu iznad GVI (200 mg/m2/dan). Tako|e je visoka prose~na godi{wa koncentracija benzo(a)pirena, koja je iznosila 1,49 ng/m3, dok je GVI samo 0,1 ng/m3.

• Izvr{eni prora~un zaga|enosti vazduha izduvnim gasovima iz motornih vozila, jer se zbog

udaqenosti ne mogu koristiti podaci sa mernog mesta "Vukov spomenik", pokazuje da su na 25m od ivice kolovoza koncentracije: NOx, formaldehida, ugqen monoksida u granicama GVI dok je olovo ~esto iznad GVI.

• Nivo saobra}ajne buke je visok samo u koridoru uz Bulevar kraqa Aleksandra, dok je je ve}

iza prvog reda objekata nivo znatno niì, jer objekti du` saobra}ajnice sluè kao ekran koji reflektuje zvu~ne talase i tako {titi zale|e. Merodavni nivo tokom dana u koridoru pored Bulevara, kre}e se od 66 do 71 dB(A), a ni merodavni nivo tokom no}i nije znatno niì ( 61-65 dB(A) ).

-32-

• Buka koju stvara postoje}a trafo stanica 35/10 kV je malog intenziteta i niskih frekvencija koje se teè detektuju i lak{e podnose, pa ne ugroàva stanare u okolnim objektima. Buku trafo stanice, po pravilu, kad god ima saobra}aja, maskira buka motornih vozila, jer je ve}eg intenziteta.

• Nivo nejonizuju}eg zra~ewa koje nastaje radom trafo stanice, na osnovu rezultata merewa

obavqenih na objektima iste snage, je u prihvatqivim granicama i ne ugroàva stanovnike najbliìh objekata, obzirom na wihovu udaqenost, jer intenzitet zra~ewa opada sa kvadratom rastojawa.

• Zaga|enost povr{inskog sloja zemqi{ta poti~e uglavnom od taloèwa ~estica poreklom iz

motora sa unutra{wim sagorevawem i maksimalno je zastupqena na prostorima uz saobra}ajnicu, a stepen zaga|enosti zavisi uglavnom od frekvencije i tehni~ke ispravnosti vozila. Loì{ta koja koriste ~vrsta i te~na fosilna goriva su tako|e izvor zaga|ivawa, ali je ovo zaga|ivawe maweg obima i rasprostire se prakti~no po celom prostoru obuhva}enom regulacionim planom.

• Neposredno uz prometnije saobra}ajnice zemqi{te je zaga|eno, odnosno sadrì vi{e

natrijum hlorida, jer se industrijska so koristi u zimskim mesecima za posipawe kolovoza. Zaslawivawe zemqi{ta nepovoqno deluje na mikroorganizme u zemqi{tu, {to mu smawuje plodnost, a nepovoqno deluje i na stabla u drvoredima ili {ibqe koje predstavqa za{titno zelenilo.

• Zemqi{te na prostoru livnice "Pobeda", sigurno je zaga|eno te{kim metalima, imaju}i u

vidu wenu vi{e decenijsku aktivnost i odsustvo filtera za tretman otpadnih gasova, a sigurno je da postoji i odre|eni stepen kontaminacije zemqi{ta u neposrednom okruèwu, a posebno u smeru dominantnog vetra.

• U delu sa individualnim stambenim zgradama evakuacija sanitarnih otpadnih voda se

uglavnom vr{i preko septi~kih jama, koje naj~e{}e nisu vodonepropusne i dovode do mikrobiolo{kog i mawim delom hemijskog zaga|ewa dubokih slojeva zemqi{ta.

MERE ZA SMAWEWE ZAGA\EWA I UNAPRE\EWE KVALITETA @IVOTNE SREDINE Ovim planom se defini{u op{te mere koje su vezane za objekte infrastrukture i zna~ajno doprinose poboq{awu kvaliteta ìvotne sredine na posmatranom prostoru i neposrednom okruèwu.

• Izgradwa kompaktnih stambenih blokova sa delatnostima, predvi|ena ovim Planom detaqne regulacije du` Bulevara, i izgradwa otvorenih blokova u zale|u, ne predstavqaju ozbiqniji problem sa aspekta za{tite ìvotne sredine, a tako|e ni wihovo budu}e kori{}ewe, jer u okviru bloka nisu predvi|eni sadràji (proizvodwa, skladi{ta opasnih materija i sl) koji mogu zna~ajnije nepovoqno delovati na pojedine supstrate ìvotne sredine (voda, vazduh, zemqi{te) ili floru, faunu i okolno stanovni{tvo.

• Objekti socijalnog starawa, obrazovawa i zdravstva, koji postoje u blièm i {irem

okruèwu (obdani{te, osnovna, sredwa {kola i dom zdravqa), raspolaù dovoqnim kapacitetima da zadovoqe potrebe i budu}ih stanara novoizgra|enih objekata, pogotovu {to se broj novoro|ene dece iz godine u godinu smawuje, pa porodice danas u proseku imaju samo po 2,9 ~lanova u doma}instvu.

Planom predvi|ene mere koje }e posebno doprineti unapre|ewu stawa ìvotne sredine na posmatranom prostoru:

• Uvo|ewe daqinske toplifikacije u sve objekte kolektivnog stanovawa, kao i gasifikacija dela sa individualnim stambenim objektima, dove{}e da smawewa stepena zaga|ewa vazduha zbog ga{ewa postoje}ih mini kotlarnica i prelaska brojnih individualnih loì{ta sa ~vrstog goriva i mazuta na zemni gas.

• Ru{ewe i uklawawe objekata livnice "Pobeda" iz neposredne blizine stambenih objekata,

eliminisa}e pove}ani rizik od nastanka i eventualnog preno{ewa poàra na najbliè susedne objekte

• Uklawawe industrijskog objekta, livnice "Pobeda", koji je prema Generalnom planu, prilog

5.6 Za{tita ìvotne sredine, Spisak preduze}a sa pove}anim ekolo{kim rizikom, svrstan

-33-

u preduze}a sa pove}anim ekolo{kim rizikom od poàra, eksplozije i emisije opasnih materija (tip delatnosti B) svakako }e doprineti globalnom unapre|ewu stawa ìvotne sredine u neposrednom okruèwu i stvarawu povoqnijih uslova za ìvot stanovni{tva u okolnim objektima kolektivnog i individualnog stanovawa.

• Prikqu~ewe svih objekta kolektivnog stanovawa i individualnih stambenih objekata na

op{ti sistem gradske kanalizacije doprine}e smawewu zaga|ewa zemqi{ta i podzemnih voda i eliminisati pojavu neprijatnih mirisa pri nepovoqnim meteorolo{kim uslovima.

• Gara`ni prostori planirani su u objektima kolektivnog stanovawa i zbog nagiba terena

uglavnom je mogu}e obezbediti prirodnu ventilaciju, u slu~aju da je potrebno graditi graè u dva nivoa kako bi se obezbedila prinudna ventilacija.

Za ve}inu konkretnih mera za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine, vezanih za odre|ene objekte koji mogu imati negativne implikacije na kvalitet ìvotne sredine, a koji }e se graditi ili ve} postoje na prostoru obuhva}enom Planom, treba predvideti obavezu da one budu ispo{tovane.

• Obaveze investitora kompleksa livnice "Pobeda" su da: o nadle`nom organu za za{titu ìvotne sredine, a pre uklawawa objekta

nekada{we livnice "Pobeda", podnese zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade studije o proceni uticaja uklawawa predmetnog kompleksa na ìvotnu sredinu, u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09);

o obezbedi ispitivawe zaga|enosti zemqi{ta na prostoru kompleksa nekada{we livnice "Pobeda", a pre izgradwe planiranih objekata;

o izvr{i sanaciju, odnosno remedijacijupredmetnog prostora, u skladu sa ~lanom 16. Zakona o za{titi ìvotne sredine (Slu`beni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09), ukoliko se ispitivawem zemqi{ta utvrdi wegova kontaminiranost, za potrebe sanacije, odnosno remedijacije predmetnog prostora investitor je u obavezi da izradi Projekat sanacije i remedijacije i na isti pribavi saglasnost nadle`nog ministarstva;

• U objektima kolektivnog stanovawa, prostorije u suterenu i niskom prizemqu nameniti

iskqu~ivo poslvonom prostoru, a nikako stanovawu, i to delatnostima koje ne ugroàvaju ìvotnu sredinu.

• Za evakuaciju ~vrstog komunalnog otpada predvideti kontejnere u ni{ama uz saobra}ajnicu,

kako bi bila lako dostupna komunalnim vozilima, a zakloniti ih od pe{a~kih tokova nasadima `bunastog zimzelenog rastiwa.

• Ozbiqnijeg potencijalnog zaga|iva~a ìvotne sredine, me|u objektima koji }e se graditi na

prostoru Plana, predstavqa samo stanica za snabdevawe motornih vozila gorivom, predvi|ena uz Bulevar. Radi efikasne za{tite potrebno je da:

o Svi drugi objekti u bloku moraju da budu na bezbednoj udaqenosti, koja }e se

definisati Projektom protivpoàrne za{tite, o Rezervoari za prihvat goriva moraju imati dupli pla{t i elektronsku

signalizaciju procurivawa goriva, o Vode sa svih potencijalno zauqenih povr{ina moraju se prihvatiti i preko

separatora masti i uqa odvesti u kanalizacionu mreù, o Stanica se zasadima li{}ara i ~etinara mora odeliti od ostalih sadràja u

bloku. o Nosilac projekta izgradwe benzinske stanice je u obavezi da izradi Procenu

uticaja na ìvotnu sredinu kojom }e detaqno biti definisane sve potrebne mere za{tite ìvotne sredine, kako u neposrednom okruèwu objekta ne bi dolazilo do pogor{avawa kvaliteta vazduha, vode i zemqi{ta iznad propisanih granica.

Planom detaqne regulacije Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica @abqa~ke i Bajdine, blokovi E1-E9, predvi|ene intervencije, uklawawe objekata livnice "Pobeda" i izgradwa objekata kolektivnog stanovawa sa delatnostima i individualnih stambenih objekata, povoqno }e se odraziti sa aspekta za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine, uz po{tovawe napred navedenih mera ograni~ewa i opreza.

-34-

Sekretarijat za urbanizam i gra|evinske poslove je doneo Re{ewe o nepristupawu strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu Plana detaqne regulacije Bulevar kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica: @abqa~ke i Bajdine, blokovi E1-E9 (IX-01 Broj:350.5-1138/06, dana 20.aprila 2006. godine) 2.9.4. Uslovi za kretawe invalidnih lica Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeniti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometano i kontinualno kretawe i pristup u sve sadràje kompleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planiarwe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Slu`beni glasnik RS", br. 18/97). 2.9.5. Uslovi za evakuaciju otpada. Postoje}a, ali i planirana tehnologija evakuacije otpadaka, sastava kao ku}no sme}e, je putem sudova - kontejnera, zapremine 1100 l, dimenzija 1.37h1.20h1.45 m. Za deponovawe otpadaka iz planiranih objekata predvideti 1 kontejner na 800 m2 korisne povr{ine prostora. Lokacije sudova za sme}e planirati na slobodnim povr{inama ispred objekata na izbetoniranim platoima ili u posebno izgra|enim ni{ama use~enim u trotoar ili na trotoaru sa oborenim ivi~wakom (ukoliko je trotoar {iri od 3 m), u betonskom boksovima visine ve}e od kontejnera, u prostorijama za dnevno deponovawe sme}a unutar samih objekata ili u unutra{wosti kompleksa, a u skladu sa uslovima JKP Gradska ~isto}a (br.9195 od 10.11.2005.), priloènim u Dokumentaciji plana. 2.9.6. Mere energetske efikasnosti izgradwe Unapre|ewe energetske efikasnosti u zgradarstvu podrazumeva kontinuiran i {irok opseg delatnosti kojima je krajwi ciq smawewe potro{we svih vrsta energije uz iste ili boqe uslove u objektu. Kao posledicu smawewa potro{we neobnovqivih izvora energije (fosilna goriva) i kori{}ewe obnovqivih izvora energije, imamo smawjewe emisije {tetnih gasova {to doprinosi za{titi prirodne okoline, smawewu globalnog zagrevawa i odrìvom razvoju zemqe. Zakon o planirawu i izgradwi (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 72/09 i 81/09) uvaàva zna~aj energetske efikasnosti objekata. Obaveza unapre|ewa energetske efikasnosti objekata definisana je u fazi projektovawa, izvo|ewa, kori{}ewa i odràvawa (~lan 4). Energetska efikasnost se postiè kori{}ewem efikasnih sistema grejawa, ventilacije, klimatizacije, pripreme tople vode i rasvete, ukqu~uju}i i kori{}ewe otpadne toplote i obnovqive izvore energije koliko je to mogu}e. Bitan energetski parametar su oblik i orijentacija objekta koji odre|uju wegovu meru izloènosti spoqa{wim klimatskim uticajima (temperatura, vetar, vlaga, osun~anost...). Izborom odgovaraju}eg oblika, orijentacije i poloàja objekta, kao i odgovaraju}im izborom konstruktivnih i za{titnih materijala, moè se posti}i energetska povoqnost objekta. Pri projektovawu i izgradwi planiranih objekata primeniti slede}e mere energetske efikasnosti: u oblikovawu izbegavati veliku razu|enost objekta, jer razu|en objekat ima nepovoqan odnos

povr{ine fasade prema korisnoj povr{ini osnove, pa su gubici energije veliki; optimalizovati veli~inu prozora kako bi se smawili gubici energije, a prostorije dobile

dovoqno svetlosti; zelenilom i drugim merama za{tititi delove objekta koji su leti izloèni jakom sun~evom

zra~ewu; grupisati prostorije sli~nih funkcija i sli~nih unutra{wih temperatura, npr. Pomo}ne

prostorije orijentisati prema severu; planirati toplotnu izolaciju objekta primenom termoizolacionih materijala, prozora i

spoqa{wih vrata, kako bi se izbegli gubici toplotne energije; koristiti obnovqive izvore energije - npr. koriostiti sun~evu energiju pomo}u staklene ba{te,

fotonaponskih solarnih }elija, solarnih kolektora i sl.

-35-

2.10. Ure|ewe zemqi{ta javne namene VODOVOD vrsta rada jed.

mere cena po jed.mer

koli~ina ukupna cena

Ø150 m1 13.530,00 3097 41.902.410,00 Ø200 m1 18.143,00 564 10.232.652,00 Ø400 m1 29.520,00 639 18.863.280,00

70.998.342,00 KANALIZACIJA kanalizacija op{teg tipa Ø300 m1 19.926,00 2496 49.735.296,00 kanalizacija separacionog tipa Ø300 m1 19.926,00 769 15.323.094,00 fekalna kanalizacija Ø250 m1 18.450,00 796 14.686.200,00

79.744.590,00 ELEKTROENERGETIKA KABL 10kV m1 8.764,00 4749 41.620.236,00 KABL 35kV m1 11.070,00 278 3.077.460,00 TS 10/0,4kV kom 5.258.250,00 8 42.066.000,00 TS 100/10kV "MM Lug" kom 18.450.000,00 1 18.450.000,00

105.213.696,00 TT TT kabl uvla~ni m1 5.258,00 3662 19.254.796,00 armirani TT kabl m1 6.593,00 418 2.755.874,00 KDS mreà m1 3.075,00 3662 11.260.650,00

33.271.320,00 TOPLOVOD Ø88,9 m1 12.007,00 377 4.526.639,00 Ø114,3 m1 16.724,00 338 5.652.712,00 Ø139,7 m1 26.588,00 589 15.660.332,00 Ø168 m1 34.440,00 381 13.121.640,00 Ø273 m1 55.749,00 327 18.229.923,00

57.191.246,00 GASOVOD cevovod 1-4bar m1 17.036,00 3114 53.050.104,00 cevovod 6-12bar Ø508 m1 17.528,00 644 11.288.032,00 izme{tawe postoje}eg gasovoda Ø406.4 m1 17.036,00 121 2.061.356,00

66.399.492,00 SAOBRA]AJNE POVR[INE Izgradwa nove saobra}ajnice

kolovoz trotoar

m2 m2

8.733,00 3.690,00

2883 1448

25.177.239,00 5.343.120,00

Izgradwa nove pe{a~ke saobra}ajnice m2 3.690,00 278 1.025.820,00 Rekonstrukcija postoje}e saobra}ajnice

kolovoz trotoar

m2 m2

3.690,00 1.722,00

15067 6885

55.597.230,00 11.855.970,00

Rekonstrukcija postoje}e pe{a~ke saobra}ajn. m2 1.722,00 87 149.814,00 Saobra}ajna oprema m2kol

ovoza 861,00 19282 16.601.802,00

Javno osvetqewe kom 126.198,00 70 8.833.860,00 124.584.855,00

-36-

ukupno infrastruktura 537.403.523,00

ZEMQI[TE Nadoknada za zemqi{te m2 1.685,00 24895 41.948.075,00 Nedoknada za ru{ewe objekata m2 4.182,00 9462 39.570.084,00 Raseqavawe - stanovawe m2 114.980,00 9462 1.087.940.760,00

1.169.458.919,00

ukupno opremawe zemqi{ta !Table Index Cannot be

Zero,00

ukupno plan 1.706.862.442,00 Obra~unski period za cene je novembar 2010. Finansirawe planiranih radova na ure|ewu povr{ina javne namene vr{i se iz buxeta sredstava Skup{tine grada Beograda.

-37-



3. PRAVILA GRA\EWA 3.1. Tretman postoje}ih objekata Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacije ulica ili prelaze novoplanirane gra|evinske linije vaì slede}e:

• na osnovu ovog plana, dozvoqeno je teku}e odràvawe i sanacija ovakvih objekata do wihove zamene, ukoliko ne postoji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravna gradwa) i do privo|ewa zemqi{ta nameni u smislu realizacije saobra}aja.

• nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adaptcija. • nije dozvoqena promena postoje}e povr{ine.

Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti ne zalaze u novoplanirane regulacije i novoplanirane gra|evinske linije vaè slede}a pravila:

• Mogu se zameniti novim, prema uslovima iz ovog plana • Mogu se vr{iti rekonstrukcija, dogradwa, nadgradwa i adaptacija u okviru urbanisti~kih

parametara propisanih ovim planom (indeks zauzetosti, indeks izgra|enosti, spratnost, gra|evinske linije)

• Za postoje}e objekte koji su prema{ili planom definisane urbanisti~ke parametre dozvoqeno je samo teku}e odràvawe i sanacija.

Urbanisti~ki prametri postoje}eg stawa na nivou plana bez sobra}ajnih povr{ina:

broj

bl

oka

broj

bl

oka

iz r

e{ew

a

povr

{in

a bl

oka

povr

{in

a po

d

obje

ktim

a

BR

GP u

kupn

o

BR

GP

stan

ovaw

e

BR

GP

del

atno

sti

BR

GP ja

vne

slu`

be

broj

sta

nova

broj

st

anov

nika

broj

rad

nih

mes

ta

ind

eks

izgr

a|. "

i"

ind

eks

zauz

et. "

z"

gust

ina

stan

ovaw

a

m2 m2 m2 m2 m2 m2 % st/ha ukupno 137948 38906 60137 47167 12970 260 589 1709 260 0.44 28 124

3.1.1. Op{ta pravila za rekonstrukciju postoje}ih objekata Pravila za dogradwu i nadgradwu postoje}ih objekata

• Dograditi i nadgraditi se mogu svi postoje}i objekti koji svojim poloàjem na gra|evinskoj parceli, ukupnom bruto povr{inom (postoje}a+dodata) i spratno{}u ne izlaze iz okvira planom zadatih urbanisti~kih parametara (indeks zauzetosti, indeks izgra|enosti, spratnost).

• Za dogradwu i nadgradwu postoje}ih objekata mora biti re{eno parkirawe u okviru parcele. • Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i planom predvi|enu vrednost a visina nazidka

potkrovne etaè iznosi najvi{e 1.60 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne kosine.

• za dogradwu i nadgradwu objekta mora se izvr{iti stati~ko-geomehani~ka provera objekta i zemqi{ta radi sagledavawa mogu}nosti za ovu intervenciju.

Pravila za adaptaciju postoje}ih objekata Adaptacija postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, ve{ernica i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, stambene ili poslovne povr{ine su dozvoqene na svim postoje}im objektima, koji svojim poloàjem na gra|evinskoj parceli, ukupnom bruto povr{inom (postoje}a + dodata) i spartno{}u ne

-38-

izlaze iz okvira planom zadatih urbanisti~kih parametara (indeks zauzetosti, indeks izgra|enosti, spratnost), ali samo u okviru svojih gabarita.

• Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smeju izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta.

• Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu tzv "kapa" sa prepustima. • Maksimalna visina nazidka potkrovqa iznosi 1,6m (ra~unaju}i od poda podkrovne etaè

do preloma krovne kosine). • Dozvoqena je izgradwa mansardnih krovova, ali uz po{tovawe elemenata tradicionalne

arhitekture i u zavisnosti od stilskog obele`ja objekta. • Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa (mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija

krova dozvoqava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu povr{inu). • Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova

jednog objekta ne sliva na drugi objekat. 3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata Urbanisti~ki parametri po zonama Namena zona spratnost urbanisti~k

i parametri (mah)

% slobodnih povr{ina na parceli

korekcija za ugaone parcele (mah) I x 1,15 (max) Z x 1,15

delatnosti

% ozelewenih nezastrtih povr{ina na parceli (min.)

P+n max. visina venca

I Z (%)

I Z (%)

A Individualno stanovawe

A1 P+2+Pk 12.0m 1,2 50 50 1,38 58 0-100% 30

B Stanovawe u otvorenom bloku

B1 Su+P+4+Ps

18,0m 2,2 35 65 - - maks. 30%

30

B2 Su+P+4+Ps

18,0m 2,2 35 65 - - maks. 30%

30

B3 P+4+Ps 18,0m 2,0 35 65 - - maks. 30%

30

V Stanovawe u kompaktnom bloku

V1 Su+P+6 24,0m 3,5 50 50 4,02 58 maks. 30%

30

G Komercijalne zone i gradski centri Poslovni kompleksi

G1 Su+P+6 24,0m 4,2 55 45 4,83 63 min. 51%

20

G2 Su+P+6 24,0m 3,0 50 50 3,45 58 min. 51%

20

G3 Su+P+6 24,0m 4,0 50 50 4,6 58 min. 51%

20

D Komercijalne delatnosti benzinska pumpa

D1 P 5,0m 0,1 10 90 - - 100% 75

Obrazovawe Osnovna {kola

P+2+Pk 14,0m 1,05 32 68 - - - 35

Komunalne delatnosti

trafostanica 35/10kV P 5,0m 0,2 20 80 - - 100% 50

trafostanica 110/10kV Vp+3 18,0m 2,1 69 31 - - - 10

trafostanice 10/0,4kV P 5,0m 0,57 57 - - - - -

Prema GP-u Beograda, korisne etaè koje ulaze u obra~un indeksa izgra|enosti su: zbir bruto povr{ina svih nadzemnih etaà, s tim {to se potkrovqe i podzemne korisne etaè redukuju indeksom 0,6. Podzemne garaè, stanarske ostave i tehnolo{ki prostori (podstanice

-39-

grejawa, trafostanice, kotlarnice, ma{inske prostorije za lift i sl) se ne ra~unaju u povr{ine korisnih etaà. Bruto razvijena povr{ina etaè je povr{ina spoqwe konture zidova, odnosno zbir svih prostorija i povr{ina pod konstruktivnim delovima zgrade (zidovi, stubovi, stepeni{ta i sl). Odnos neto i bruto povr{ine se ra~una kao 1:1,25. Indeks zauzetosti (Z) iskazan kao % jeste koli~nik povr{ine horizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta na parceli i povr{ine parcele. Indeks izgra|enosti (I) za postoje}e objekte je koli~nik BRGP svih objekata na parceli (bloku) i povr{ine parcele (bloka). Maksimalna BRGP planiranih objekata na parceli je proizvod planiranog indeksa izgra|enosti i povr{ine parcele. Maksimalne visine venaca objekata su date u odnosu na kotu ulaznog trotoara u prizemqe objekta. Kota venca objekta sa zavr{nom potkrovnom etaòm je najnià kota po~etka krovne kosine. Kota venca objekta sa povu~enim spratom je najnià kota venca posledwe pune etaè. Ugaonim parcelama se smatraju sve parcele koje se nalaze na jednom ili vi{e uglova javnih povr{ina namewenih saobra}aju, bilo da su to kolske, kolskope{a~ke ili pe{a~ke saobra}ajnice. 3.2.1. Individualno stanovawe (zona A1) Parcela U zonama A1(Individualno stanovawe) planiraju se samo slobodnostoje}i objekti.

Vrsta objekta min. povr{ina parcele (m2)

min. {irina parcele (m)

slobodnostoje}i objekat 200 12 Navedena vrednost vaì za formirawe novih gra|evinskih parcela. Postoje}e katastarske parcele mogu se tretirati kao gra|evinske ukoliko nisu mawe od 150m2 i {irine fronta min. 10m. Odnosi na parceli

• Indeks izgra|enosti i indeks zauzetosti za parcele na uglu je mogu}e uve}ati za 15%. Maksimalne vrednosti indeksa izgra|enosti i indeksa zauzetosti su date u tabeli Urbanisti~ki parametri po zonama, poglavqe 3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata.

Rastojawe objekata od granica parcele:

Vrsta objekta Minimalna udaqenost od bo~nih

granica parcele (m) Minimalna udaqenost od zadwe

granice parcele (m) slobodnostoje}i 2.0 5,0*

*Na postoje}im parcelama kod kojih je rastojawe izme|u planirane gra|evinske linije i zadwe granice parcele mawe od 15m minimalno rastojawe objekta od zadwe granice parcele iznosi 2,5m, videti grafi~ki prilog 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana.

• Gra|evinska linija predstavqa krajwu granicu za izgradwu objekta • Maksimalna visina objekta je 12m do kote venca i 15m do kote slemena. • Otvarawe prozora stambenih prostorija na bo~nim, odnosno dvori{nim fasadama je

dozvoqeno ukoliko je rastojawe od bo~ne, odnosno zadwe granice parcele najmawe 3.0 m. Ukoliko je rastojawe objekta od bo~ne, odnosno zadwe granice parcele mawe od 3 m, sa te strane je dozvoqeno predvi|ati samo otvore pomo}nih prostorija, minimalne visine parapeta 1,8 m.

• Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat.

• Objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije. • Kota prizemqa ne moè biti nià od kote ulice, a najvi{e 1,2m iznad nulte kote za

stambenu namenu i najvi{e 0,2m za delatnosti. • Visina nazidka potkrovne etaè iznosi najvi{e 1.60 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne

etaè do ta~ke preloma krovne kosine.

-40-

Pomo}ni objekti • Dozvoqena je izgradwa pomo}nih objekata sa funkcijama koje su kompatibilne stanovawu.

Povr{ine pomo}nih objekata ulaze u bilanse urbanisti~kih parametara. Maksimalna visina venca pomo}nih objekata je 3m, a postavqaju se na parceli po istim pravilima koja vaè za objekte.

Parkirawe

• Broj mesta za parkirawe vozila se odre|uje po principu: postoje}i i novi stanovi 1PM/stan; trgovina na 66m2 BRGP - 1PM poslovawe na 80m2 BRGP - 1PM

• Potreban broj parking mesta obezbediti iskqu~ivo u okviru gra|evinske parcele. Parkirawe moè biti na otvorenom prostoru parcele, u garaì na parceli ili u sklopu objekta.

Ogra|ivawe Gra|evinske parcele objekata se mogu ogra|ivati uz uslove utvr|ene ovim planom:

• postoje}e kvalitetne ograde treba zadràti • nove ograde podizati u skladu sa ve} oformqenim karakterom ograda ka ulici • parcele se ogra|uju zidanom ogradom do visine od 0.90 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili

transparentnom ogradom do visine od 1.60 m. • zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regulacionu liniju prema protokolu regulacije,

i to tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. • ograde objekata na uglu ne mogu biti vi{e od 0.90 m ra~unaju}i od kote trotoara, zbog

za{tite vizuelne preglednosti raskrsnice. • vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati izvan regulacione linije.

3.2.2. Stanovawe u otvorenom bloku (zone B1, B2 i B3) Sve zone stanovawa u otvorenom bloku su, ovim Planom, definisane gra|evinskim parcelama, na kojim se vr{i izgradwa objekata. Parcelacija je predstavqena u grafi~kom prilogu 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i u poglavqu teksta 2.3. Pravila parcelacije i preparcelacije. Za gra|evinske parcele 10 (blok 2, zona B1) i 11 (blok 5, zona B2) odre|ena je obaveza izrade Urbanisti~kog projekta. Obaveza proizilazi iz veli~ine lokacije i namene - stanovawe u otvorenom bloku, koje je potrebno urbanisti~ki razre{iti pre po~etka izrade projektne dokumentacije. U zoni B2 izgraditi Pred{kolsku ustanovu, prema uslovima datim u poglavqu teksta 2.5. Urbanisti~ki uslovi za javne slu`be, javne objekte i komplekse. U zonama stanovawa u otvorenom bloku obezbediti izgradwu de~ijih igrali{ta po standardu 1m2/stanu i minimum 30% ozelewenih povr{ina. Odnosi na parceli (zoni) Rastojawa objekata: minimalnorastojawe izme|u objekata u odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama

1 visina objekta

minimalno rastojawe izme|u objekata u odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama

1/2 visine objekat

• Gra|evinska linija uokviruje povr{inu na kojoj se vr{i izgradwa objekata. • Spratnost novih objekata je predstavqena u grafi~kom prilogu 05 plan regulacije i

nivelacije. • Spratnost objekta na denivelisanom terenu se ra~una od nivoa ulaznog trotoara u objekat. • Objekti na pokrenutom terenu sa planiranom spratno{}u Su+P+4+Ps mogu biti me|usobno

povezani suterenskom etaòm kako bi se prostor izme|u zgrada terasasto nivelisao (videti grafi~ki prilog iz dokumentacije D5 Kompozicioni plan)

• Suterenski prostori mogu biti nameweni komercijalnim delatnostima, garaìrawu vozila i kao pomo}ne prostorije ali ne mogu biti stambene povr{ine.

-41-

• Povla~ewe povu~enog sprata u odnosu na liniju gra|ewa je min. 2,0m. Povla~ewe se vr{i sa svih strana objekta.

• Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni i sl.) na nivou prvog i vi{ih spratova mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) najvi{e: 1,2m. Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% ukupne povr{ine fasade.

• Otvoreno spoqno stepeni{te moè se postaviti izme|u gra|evinske i regulacione linije, • Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, terasa i lo|a na stambenim zgradama

kao ni druge gra|evinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa.

• Kota prizemqa ne moè biti nià od kote ulice, a najvi{e 1,2m iznad nulte kote za stambenu namenu i najvi{e 0,2m za delatnosti.

• Maksimalni indeks zauzetosti podzemnih etaà iznosi 70%. • Dozvoqena je fazna izgradwa objekata u okviru jedinstvene gra|evinske parcele. • U okviru I faze izgradwe, potrebno je obezbediti prostor za De~iju ustanovu, ~iji su

kapaciteti navedeni u poglavqu 2.5. Urbanisti~ki uslovi za javne slu`be, javne objekte i komplekse - Pred{kolske ustanove.

• Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra|evinske parcele - u garaàma u podzemnim etaàma objekta, ili u jednoj ili vi{e zajedni~kih garaà.

• Nije dozvoqena izgradwa pomo}nih objekata. Parkirawe

• Broj mesta za parkirawe vozila se odre|uje po principu: stanovi 1.1 PM/stan; trgovina na 66m2 BRGP - 1PM poslovawe na 80m2 BRGP - 1PM

pred{kolska ustanova 100m2 BRGP - 1PM • Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra|evinske parcele - u garaàma u

podzemnim etaàma objekta ili u jednoj ili vi{e zajedni~kih garaà. Ogra|ivawe Nije dozvoqeno ogra|ivawe kompleksa.

3.2.3. Stanovawe u kompaktnom bloku (zona V1) Zona V1, stanovawe u kompaktnom bloku se nalazi u urbanisti~kom bloku 6 uz Bulevar kraqa Aleksandra. Objekti namene stanovawe u kompaktnom bloku, u ovom planu se javqaju u formi izgradwe objekata u nizu. Parcela Pravila za formirawe gra|evinskih parcela u zonama stanovawa u kompaktnom bloku su:


min. {irina fronta (m)

u nizu 800 24 Na osnovu gore navedenog kriterijuma, za sve povr{ine Stanovawa u kompaktnom bloku, planirana je parcelacija koja je predstavqena u grafi~kom prilogu 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i u poglavqu teksta 2.3. Pravila parcelacije i preparcelacije. Mogu}a je promena granica analiti~ki definisanih gra|evinskih parcela u okviru ostalih namena, u zoni V1 (blok 6) ali samo u slu~aju spajawa GP 15 i 16. Odnosi na parceli

• Indeks izgra|enosti i indeks zauzetosti za parcele na uglu je mogu}e uve}ati za 15%.

Maksimalne vrednosti indeksa izgra|enosti i indeksa zauzetosti su date u tabeli Urbanisti~ki parametri po zonama, poglavqe 3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata.

• Objekti iz ove zone obavezno se postavqaju na gra|evinsku liniju uz Bulevar kraqa Aleksandra. Parterna etaà uz Bulevar se povla~i na gra|evinsku liniju prizemqa, prema grafi~kom prilogu 05 Plan regulacije i nivelacije, i na taj na~i se formira pe{a~ka kolonada uz front Bulevara kraqa Aleksandra.

-42-

• Spratnost novih objekata predstavqa suteren, prizemqe i nadzemne etaè. • Suterenski prostori mogu biti nameweni komercijalnim delatnostima i kao pomo}ne

prostorije ali ne mogu biti stambene povr{ine. • Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni i sl.) na nivou prvog i vi{ih spratova mogu da pre|u

gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) najvi{e: 1,2m. Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% ukupne povr{ine fasade.

• Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, terasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa.

• Dozvoqeno je formirawe svetlarnika za potrebe ventilacije i osvetqavawa pomo}nih prostorija i zajedni~kog stepeni{ta, minimalne povr{ine od 6,0 m. Ukoliko se svetlarnik uskla|uje sa svetlarnikom susednog objekta, ova povr{ina moè biti umawena za 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2,0 m, a minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m.

• Kota prizemqa objekata je kota na koju se pristupa sa kote pristupne ili javne saobra}ajnice. Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom prizemqa na gra|evinskim parcelama (zbog podzemne garaè i sl.), stepeni{te po pravilu postaviti na gra|evinsku liniju, odnosno, gra|evinsku liniju prizemqa. Nivo prizemqa ne moè biti vi{i od +1,2 m u odnosu na kotu nivelete javne povr{ine ispred zgrade za stambenu namenu i 0,2 m za delatnosti.

• Dozvoqena je fazna izgradwa objekata, u okviru jedinstvene gra|evinske parcele, uz uslov da duìna lamele objekta ne bude mawa od 22m.

Parkirawe


• Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra|evinske parcele - u garaàma u podzemnim etaàma objekta.

• Ulaze u podzemne garaè obezbediti sa ulica u zale|u, nije dozvoqeno odvajawe za ulaze u garaè sa Bulevara kraqa Aleksandra.

• Podzemne garaè mogu zauzimati maksimalno 70% povr{ine parcele. Ogra|ivawe Nije dozvoqeno ogra|ivawe.

3.2.4. Komercijalne zone i gradski centri, trgova~ka ulica (zone G1, G2 i G3) Objekti namene komercijalne zone i gradski centri - trgova~ke ulice, u ovom planu se javqaju u formi izgradwe objekata u nizu. Zone G1, G2 i G3 moraju imati minimalno 51% delatnosti, dok ostali prostor moè biti stanovawe. Obaveza je da u nivou partera ka Bulevaru kraqa Aleksandra budu locirani sadràji komercijalnih delatnosti. Parcela Pravila za formirawe gra|evinskih parcela u zonama namene komercijalne zone i gradski centri, trgova~ka ulica su:


min. {irina fronta (m)

u nizu 800 22 Na osnovu gore navedenog kriterijuma, za sve povr{ine Komercijalne zone i gradski centri, trgova~ka ulica, definisane su smernice za parcelaciju (sprovode se izradom Projekta preparcelacije i parcelacije) koje su predstavqene u grafi~kom prilogu 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i u poglavqu teksta 2.3. Pravila parcelacije i preparcelacije. Mogu}a je promena granica analiti~ki definisanih gra|evinskih parcela u okviru ostalih namena, u zoni G2 (blok 7) ali samo u slu~aju spajawa GP 18 i 19.

-43-

Odnosi na parceli • Indeks izgra|enosti i indeks zauzetosti za parcele na uglu je mogu}e uve}ati za 15%.

Maksimalne vrednosti indeksa izgra|enosti i indeksa zauzetosti su date u tabeli Urbanisti~ki parametri po zonama, poglavqe 3.2. Op{ta pravila za izgradwu objekata.

• Gra|evinska linija uokviruje povr{inu na kojoj se vr{i izgradwa objekata. • Objekti iz zona G1, G2 i G3 obavezno se postavqaju na gra|evinsku liniju uz Bulevar kraqa

Aleksandra. Parterna etaà uz Bulevar se povla~i na gra|evinsku liniju prizemqa, prema grafi~kom prilogu 05 Plan regulacije i nivelacije, i na taj na~i se formira pe{a~ka kolonada uz front Bulevara kraqa Aleksandra.

• Spratnost novih objekata predstavqa: suteren, prizemqe i nadzemne etaè. • Kota prizemqa objekata je kota na koju se pristupa sa kote pristupne ili javne

saobra}ajnice. Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom prizemqa na gra|evinskim parcelama (zbog podzemne garaè i sl.), stepeni{te po pravilu postaviti na gra|evinsku liniju, odnosno, gra|evinsku liniju prizemqa. Nivo prizemqa ne moè biti vi{i od +1,2 m u odnosu na kotu nivelete javne povr{ine ispred zgrade, na frontovima sa namenom komercijalnih delatnosti 0,2 m.

• Suterenski prostori mogu biti nameweni komercijalnim delatnostima i kao pomo}ne prostorije ali ne mogu biti stambene povr{ine.

• Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni i sl.) na nivou prvog i vi{ih spratova mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) najvi{e: 1,2m. Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% ukupne povr{ine fasade.

• Dozvoqeno je formirawe svetlarnika za potrebe ventilacije i osvetqavawa pomo}nih prostorija i zajedni~kog stepeni{ta, minimalne povr{ine od 6,0 m². Ukoliko se svetlarnik uskla|uje sa svetlarnikom susednog objekta, ova povr{ina moè biti umawena za 1/4. Minimalna {irina svetlarnika je 2,0 m, a minimalna visina parapeta otvora u svetlarniku je 1,80 m.

• Nije dozvoqeno ogra|ivawe objekata iz ovih zona. • Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, terasa i lo|a na stambenim zgradama

kao ni druge gra|evinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa.

• Dozvoqena je fazna izgradwa objekata, u okviru jedinstvene gra|evinske parcele, uz uslov da duìna lamele objekta ne bude mawa od 22m.

Parkirawe


• Potreban broj parking mesta obezbediti u okviru gra|evinske parcele - u garaàma u podzemnim etaàma objekta.

• Ulaze u podzemne garaè obezbediti sa ulica u zale|u, nije dozvoqeno odvajawe za ulaze u garaè sa Bulevara kraqa Aleksandra.

• Podzemne garaè mogu zauzimati maksimalno 80% povr{ine parcele. 3.2.5. Komercijalne delatnosti - benzinska pumpa (zona D1) Benzinska pumpa (Stanica za snabdevawe te~nim gorivom), na ovoj lokaciji, je preuzeta iz re{ewa Regulacionog plana saobra}ajnice Bulevar revolucije (Bulevar kraqa Aleksandra) od Ustani~ke do SMT-a, (Sl. list grada Beograda br. 15/96). Prema Planu generalne regulacije mreè stanica za snabdevawe gorivom Slu`beni list grada Beograda 34/09), predmetna benzinska pumpa pripada tipu - Gradska/KIP. Op{ta pravila izgradwe Rekonsrtukcija i izgradwa stanica za snabdevawe gorivom mora biti ura|ena u skladu sa:

• Pravilnikom o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladi{tavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti (Slu`beni list SFRJ, broj 20/71),

• Pravilnikom o izgradwi postrojewa TNG-a i o pretakawu i uskladi{tewu TNG-a (Slu`beni list SFRJ, broj 24/71, 26/71),

-44-

Urbanisti~ki parametri: • Indeks zauzetosti predstavqa koli~nik povr{ine horizontalne projekcije nadzemnog

gabarita objekta u kompleksu i povr{ine kompleksa stanice - dat je procentima. Nadstre{nica, podzemna izgradwa i saobra}ajne povr{ine u kompleksu ne ulaze u obra~un.

• Indeks izgra|enosti predstavqa koli~nik BRGP svih objekata u okviru kompleksa i povr{ine kompleksa. U obra~un ne ulaze podzemne etaè, rezervoarski prostor, podzemne garaè kao i prostor ispod nadstre{nice nad to~ionim mestima.

• Visina objekta se ra~una od kote platoa ispred objekta stanice i mereno u svakoj ta~ki du` platoa ne sme biti ve}a od maksimalne planirane visine.

• Visina nadstre{nice mora biti dimenzionisana u skladu sa tehnolo{kim procesom u kompleksu, ali ne vi{e od 6m, ukqu~uju}i konstrukciju.

Posebna pravila izgradwe

• Povr{ina parcele - 1500-2500m2 • Minimalna {irina fronta parcele - 20m • Dozvoqeni prate}i sadràji - Servisni (vulkanizer, autoelektri~ar, automehani~ar, {lep

slu`ba), Autotrgovina (auto-delovi, auto-kozmetika), Delatnosti/usluge (autoperionica, trgovina na malo, kancelarijsko poslovawe, infopunkt, rentakar, turist biro, bankarske/po{tanske usluge, kafe, restoran).

• Pristup kompleksu - Pristupna saobra}ajnica / ulivno-izlivne trake • Pribavqawe posebnih uslova - Uslovi JP Putevi Srbije, Akt o prikqu~ewu nadle`nog

ministarstva • Poloàj objekta na parceli - Slobodnostoje}i objekti u kompleksu • Udaqewe objekta od granica parcele

o bo~no - za objekte vi{e od 6m, min. 1/2 visine objekta; za objekte visine do 6m, min. 3m

o zadwa - za objekte vi{e od 6m, min. 1/2 visine objekta; za objekte visine do 6m, min. 3m

• Maks. indeks izgra|enosti - 0,3 • Maks. indeks zauzetosti - 30% • maks. spratnost/visina objekta - P+1, odnosno 8m • Nezastrte zelene povr{ine u kompleksu, bez podzemne izgradwe - min 12% • Izgradwa vi{e objekata na parceli - dozvoqeno je formirawe kompleksa kao jedinstvene

funkcionalno estetske celine sastavqene od vi{e pojedina~nih objekata • Minimalno rastojawe izme|u objekata

o bez otvora - 3m o sa otvorima - 6m

3.2.6. Osnovna {kola Gra|evinska parcela za izgradwu nove osnovne {kole se nalazi u bloku 5 i zauzima povr{inu od 7484m2. Gra|evinska parcela osnovne {kole je geodetski definisana u grafi~kom prilogu 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana. Slobodne povr{ine {kole opremiti sportskim terenima i zelenim povr{inama.

• Maksimalni indeks zauzetosti iznosi 32%, maksimalni indeks izgra|enosti iznosi 1,05. • Gra|evinska linija uokviruje povr{inu na kojoj se vr{i izgradwa objekata. • Spratnost objekta (P+2+Pk) je data kao maksimalna vrednost. • Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni i sl.) na nivou prvog i vi{ih spratova mogu da

pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) najvi{e: 1,2m.

Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% ukupne povr{ine fasade. • Dozvoqena je fazna realizacija objekata i kompleksa. • Objekat moè imati suteren ili podrum sa pomo}nim prostorijama. • Kompleks osnovne {kole se obavezno ogra|uje zidanom ogradom maksimalne visine 0,9m ili

transparentnom ogradom maksimalne visine od 1,6m. • Posebnu pa`wu posvetiti parternom ure|ewu i planirawu prate}ih sadràja u funkciji

boravka u~enika na otvorenom i bavqewa fizi~kim aktivnostima. • Ozelewavawe tretirati kao sastavni deo funkcije i likovnosti objekta.

-45-

• U granicama parcele obezbediti parkinge za 10% zaposlenih 3.2.7. Trafostanice Ovim planom predvi|ena je izgradwa nove trafostanice 110/10kV - Mali Mokri Lug. Gra|evinska parcela za izgradwu nove TS MM Lug se nalazi u bloku 6 i zauzima povr{inu od 1441m2. Gra|evinska parcela TS MM Lug je geodetski definisana u grafi~kom prilogu 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana. Predvi|eni elektroenergetski sadràji TS se lociraju u prizemqu i eventualno u podzemnim etaàma objekta, dok su ostali spratovi nameweni poslovawu.

• Maksimalni indeks zauzetosti iznosi 69%, maksimalni indeks izgra|enosti iznosi 2,1. • Gra|evinska linija uokviruje povr{inu na kojoj se vr{i izgradwa objekata. • Spratnost objekta (VP+3) je data kao maksimalna vrednost. • Spratna visina prizemqa, zbog specifi~ne namene, moè biti ve}a od standardne. • Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni i sl.) na nivou prvog i vi{ih spratova mogu da

pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada) najvi{e: 1,2m.

Istureni deo fasade (erker) ne moè biti ve}i od 50% ukupne povr{ine fasade. • Kompleks TS obavezno se ogra|uje transparentnom ogradom, maksimalne visine od 1,6m, sa

zadwe strane parcele. • U granicama parcele obezbediti parkinge po standardu: 1 PM na 80m2 BRGP kancelarijskog-poslovnog prostora. • U oblikovnom smislu Zgrada trafostanice i poslovnog prostora treba da bude

reprezentativna i uklopqena u urbani kontekst Bulevara. Trafostanica TS 35/10kV "Smederevski put" je postoje}a, intervencije predvi|ene na woj se svode na prilago|avawe postoje}e parcele novom saobra}ajnom i urbanisti~kom re{ewu. Izgradwa trafostanica TS 10/0,4kV, u zonama Individualnog stanovawa, vr{i se u okviru planiranih gra|evinskih parcela javnih namena 4, 5 i 6. 3.3. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana Ovaj Plan detaqne regulacije je osnov za formirawe gra|evinskih parcela javne namene. Ovaj Plan detaqne regulacije je osnov za izdavawe Informacije o lokaciji i Lokacijske dozvole, kao i osnov za izradu Urbanisti~kog projekta i Projekta preparcelacije i parcelacije a u svemu u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS" br. 72/09). Informacija o lokaciji se izdaje za svaku gra|evinsku parcelu ili deonicu saobra}ajnice odnosno dela mreè infrastrukture. Sve parcele koje se formiraju spajawem ili deqewem katastarskih parcela, moraju se definisati projektom preparcelacije i parcelacije, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS" br. 72/09). Investitor je obavezan da se, pre podno{ewa zahteva za Gra|evinsku dozvolu, za objekte za koje se moè zahtevati Procena uticaja na ìvotnu sredinu, obrati Sekretarijatu za za{titu ìvotne sredine radi odlu~ivawa o potrebi izrade studije o proceni uticaja objekata na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS", broj 135/04). Planovi koji se ovim planom stavqaju van snage

• Regulacioni plan naseqa Mirijevo ("Sl. list grada Beograda", 20/02) Stavqa se van snage u zoni regulacije ulica NH Steve Varga{a i Ruè Jovanovi} od raskrsnice sa Bajdinom ulicom do raskrsnice sa @abqa~kom ulicom i deo plana koji

-46-

zahvata katastarske parcele 146/1 i 146/2 KO M.M.Lug (raskrsnica ulica NH Steve Varga{a i Ruè Jovanovi}). (U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcela, merodavni su podaci sa grafi~kih priloga 03 Plan namene povr{ina, 04 Plan parcelacije i smernice za sprovo|ewe plana i sa kopije plana iz dokumentacije plana.)

• Regulacioni plan saobra}ajnice Bulevar revolucije (Bulevar kraqa Aleksandra) od Ustani~ke do SMT-a ("Sl. list grada Beograda", 15/96)

Stavqa van snage deo plana od raskrsnice sa Ustani~kom ulicom do raskrsnice sa Bajdinom ulicom. Razrada Urbanisti~kim projektom Ovim planom definisana je obaveza izrade Urbanisti~kih projekata za planirane gra|evinske parcele:

• UP1 GP10 (blok 2, zona B1, namena: stanovawe u otvorenom bloku) • UP2 GP11 (blok 5, zona B2, namena: stanovawe u otvorenom bloku)

Zone B1 i B2 su lokacije velike povr{ine namewene stanovawu u otvorenom bloku, koje je potrebno urbanisti~ki razre{iti pre po~etka izrade projektne dokumentacije. ETAPNOST REALIZACIJE Urbana transformacija prostora, koju predvi|a predmetni plan, u velikoj meri odre|uje jasnu, globalnu etapnost realizacije sadràja plana. Preduslov nove izgradwe u okviru zone sa separacionim sistemom kanalisawa je izgradwa mreè u Malom Mokrom Lugu i izgradwa odvodnika do postoje}ih recipijenata u Mokrolu{koj dolini. I etapa podrazumeva izgradwu saobra}ajnica (sa pripadaju}om komunalnom infrastrukturom): Bulevar kraqa Aleksandra (od Ustani~ke do Bajdine), Dre`ni~ke (od Bajdine do produètka Ustani~ke) i Petra Kolendi}a (od Bulevara kraqa Aleksandra do Dre`ni~ke). Tek nakon izrade ovih saobra}ajnica, sa pripadaju}om komunalnom infrastrukturom, ste}i }e se uslovi za izgradwu linijske stambeno-poslovne strukture du` Bulevara kraqa Aleksandra, zone: B3, V1, G1, G2 i G3 kao i objekta trafostanice 110/10kV. II etapa podrazumeva daqu izgradwu saobra}ajnica (sa pripadaju}om komunalnom infrastrukturom):Aleksandra Deroka (od Dre`ni~ke do Bra~ke), Zabr|anska i Nova 1 (od Zabr|anske do Dre`ni~ke), ~ime }e se sukcesivno opremati lokacije za izgradwu stambenog naseqa u formi otvorenog bloka - zone B1 i B2 kao i osnovne {kole u bloku 5. III etapa podrazumeva nastavak izgradwe i uobli~avawa planirane saobra}ajne mreè i komunalne infrastrukture kao i sukcesivna izgradwa objekata u okviru zona individualnog stanovawa. Infrastruktura u okviru predmetnog plana se realizuje u dve faze. Prva faza podrazumeva realizaciju neophodne infrastrukturne mreè koja se postavqa u oviru postoje}ih regulacija ulica (gde god je to mogu}e), a druga faza realizacije podrazumeva promenu regulacije i izgradwu saobra}ajnica u punom profilu.

-47-

Sastavni deo elaborata Plana su i: GRAFI^KI PRILOZI PLANA

01 POSTOJE]A NAMENA POVR[INA 1:1000 02 IN@EWERSKO-GEOLO[KA KARTA 1:1000 03 PLAN NAMENE POVR[INA 1:1000 04 PLAN PARCELACIJE I SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA 1:1000 05 PLAN REGULACIJE I NIVELACIJE 1:1000 06 URBANISTI^KO RE[EWE

SAOBRA]AJNIH POVR[INA 1:1000 07 PLAN VODOVODA I KANALIZACIJE 1:1000 08 PLAN ELEKTROSNABDEVAWA 1:1000 09 PLAN TT MRE@E 1:1000 10 PLAN TOPLOVODA I GASOVODA 1:1000 11 SINHRON PLAN 1:1000

SADR@AJ DOKUMENTACIJE PLANA 1. Odluka o izradi planskog dokumenta 2. Izvodi iz planskih dokumenata vi{eg reda i druge razvojne dokumentacije 2.1. Uslovqenosti iz Generalnog plana Beograda 2021 D1 IZVOD IZ GP BEOGRADA 2021 2.2. Koordinacija izrade Plana detaqne regulacije, Urbanisti~ki zavod Beograda 2.3. Izvod iz Prostorno programskog re{ewa zone Regulacionog plana Bulevara kraqa

Aleksandra D2 IZVOD IZ PPR BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA 1:5000 3. Pribavqeni podaci i uslovi za izradu planskog dokumenta 3.1. Elaborat o geotehni~kim karakteristikama terena 3.2. Karta tipova Biotopa 3.3. Uslovi JKP 4. Analiza postoje}eg stawa 4.1. Postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta 4.2. Urbanisti~ki parametri - postoje}e stawe 4.3. Urbanisti~ke obaveze 5. Geodetske podloge 5.1. Topografski plan D3 TOPOGRAFSKI PLAN 1:1000 5.2. Katastarski plan D4 KATASTARSKI PLAN 1:1000 5.3. Geodetski plan vodova D5 GEODETSKI PLAN VODOVA 1:1000 6. Koncept plana 7. Izve{taji 7.1. Izve{taj o obavqenoj stru~noj kontroli Koncepta plana 7.2. Izve{taj o obavqenoj stru~noj kontroli Nacrta plana 7.3. Izve{taj o obavqenom Javnom uvidu u Nacrt plana 7.4. Izve{taj o Strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu 8. Druga dokumentacija i podaci od zna~aja za izradu, kontrolu i dono{ewe planskog

dokumenta 8.1. Planirane intervencije

D6 KOMPOZICIONI PLAN 1:1000

-48-

Documents

PLAN DETAQNE REGULACIJEmapa.urbel.com/silverlight/1266/1266-tekst.pdf · BAJDINA . PLAN DETAQNE REGULACIJE . Bulevara kraqa Aleksandra za blokove izme|u ulica: @abqe~ke i Bajdine,