Друштво конзерватора Србије

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Снежана]ејић

УРЕДНИК

мр Маја Ђорђевић

РЕДАКЦИЈА

др Даница Поповић, Марина Нешковић, др Гордана Милошевић,

др Светлана Пејић, мр Радиша Жикић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Гордана]овановић

ДИЗАЈН И ТЕХНИЧКО УРЕЂЕЊЕ

Милош Лугоњић

ФОТОГРАФИЈА НА КОРИЦАМА

]улка Кузмановић Цветковић

Археолошко налазиште Плочник

ШТАМПА

ЈП "Службени гласник"

Београд

ТИРАЖ

700 примерака

• ISSN 0350-9656

Штампање часописа финансирала је

Министарство културе и информисаља Републике Србије

Досrупностархеолош когнаслеђа ________________________________________________________ 165

]улка Кузмановић ЦвеШковић УДК: 903"634"(497.11); 711.52:902(497.11)"2009/2014"

ПЛОЧНИК НА ПРАИСТОРИЈСКИ НАЧИН

У селу ПлочниккодПрокупља,наповршини од 120 ha, простиру се остаци неолитског насеља у коме се живела

од 5500. до 4800. године пре н . е. Откривено је 1927. године, а већ после прве сезоне ископавања великим

словима је име Плочника забележено на археолошкој

мапи Европе. 1 Насеље је формирано на речној тераси, у

природном џепу који је са три стране окружен брдима,

заштићен од ветрова, а само према истоку отворен у

широко поље. Становници неолитског насеља имали

су довољно земље за обраду и простор за гајење при­

питомљених животиња. >Кивели су у малим кућама од

плетера, бавили се земљорадњом, сточарством, правили

посуде од печене земље, користили алатке од камена ... Оно што Плочник разликује од неолитских насеља тога

времена јесте педесетак бакарних артефаката, масивних

алатки-секира и длета и неколико комада накита, који су

припадали тадашњим становницима. 2 Плочник, према

археолошком материјалу, јесте локалитет винчанске

културе, а према овом налазишту читава млађа фаза

винчанске културе названаје Винча-Плочник.3

Шта знамо о Плочнику осамдесет пет година од

открића,4 шта заправо знамо о његовим становницима

(сл. 1)? Знамо у каквим су кућама живели, знамо да су израђивали посуде руком од печене земље, изузетног

квалитета, најразличитијих облика. Оставили су нам

изванредне уметничке радове, статуете жена, ређе му­

шкараца, зооморфне статуете . Оставили су алатке од

бакра као доказ да су открили технологију топљења

бакра и ливења алатки . 5 Оно што не знамо је, најпре,

ко су били ти људи, како су изгледали , будући да није

откривен ниједан гроб. Некропола би дала много пода­

така о становницима, како о њиховим физичким карак­

теристикама тако и о њиховим веровањима, обичајима

везаним за загробни живот. Остаје да наслућујемо да

су статуете младих и мање младих жена, витких и оних

позамашних, рађен е по моделима и да бар помало личе

на становнице праисторијског Плочника .

1 М. Grblc, Plocnik, A eneolithische Ansiedlung, Beograd 19 29.

Сл. 1. Неолиiйско насеље Пло'mик

Сл. 2. Неолиiйска фиfурина оiйкривена у Плочнику

и реконсiйрукција начина оgевања

Последња кампања истраживања фокусирана је на

почетке металургије . Налази показују да су станов­

ници Плочника имали значајна технолошка знања,

2 Б. Сталио, Плочник - Прокуйље- насеље, Археолошки преглед 2, Београд 1960; иста , Пло•tник - ПрокуПље- насеље винчанске iруйе,

Археолошки преглед 4, Београд 1962; Д. Ш љива р , Пло•tник, насеље вин•tащке кулiйуре и йроблем најраније меiйалурiије бакра; у Д.

Маринковић (ур.) Прокуйље у йраисiйорији, анiйит~и и среgњем веку, Археолошки институт Београд и Народни музеј Топлице из

Прокупља, Прокупље 1999,31-44. 3 М. Гарашанин, Хронолоiија винчанске iруйе, Љубљана 1951. 1 Другу кампаљу ископаваља Плочника у организацији Народног музеја из Београда водила ј е Блаженка Стал и о 1960- 1980; трећа кампаља ископаваља, коју раде Народни музеј из Београда и Народни музеј Топлице из Прокупља, започета је 1996. и још трај е .

Истраживаља воде мр Душа н Шљивар из Београда и Јул ка Кузмановић Цветковић из Прокупља. Године 2012. ј е започет пројекат

.,Почеци металургије у Евроазији" који поред Плочника обухвата и локалитет Беловоде код Петровца на Млави и Ј армовац код

Прибоја . Поред поменутих музеја, у тиму је и УКЛ - Универзитетски колеџ из Лондона. 5 D. Sljivar, D. Jacanovic, ] . Kuzmanovic-Cvetkovic, New contributions regarding the сорра metallurgy in the Vinca culture; у: Tasic, N. & Grozdanov, С. (ур.) Homage to Milutin Garasanin, Serblan Academy of Sciences and Aits and Macedon ian Academy of Sciences and Arts, Belgгade 2006, 25 1- 266.

1бб __________________________________________________________ mАСНИКДКСЗ8

знали су да открију руду, даје истопе и излију алатке

које су им олакшавале живот будући да су биле трајне,

нису се као алатке од камена ломиле при неспретно м

покрету, било их је могуће наоштрити, претопити.

Бакарне секире типа Плочник налажене су широм

Европе. 6 Изгледа да су становници због технолошких

знаља страдали - насеље је нестало у страховитом

пожару. Могуће је да су освајачи насеље опљачкали

и запалили, а шта се десило са становницима и даље

је мистерија.

Археолошка наука је атрактивна, сама по себи

ископаваља пружају могућност да археолог види,

додирне, обрађује предмете који су провели милени­

јуме под земљом. Археолошки локалитети, поготово

праисторијски, изузетно су занимљиви током иско­

паваља - онога момента кад се сонда ископа, кад се

повади материјал, сонда се затрпава. Истраживачи

се баве документацијом, анализама, а предмети који

се тек понекад покажу на конференцијама за медије

буду закључани у депое, највећи број љих никад не до­

спе у музејске витрине. Истраживачи се баве науком,

објављени текстови су максимум љиховог ангажо­

ваља. Пут од истраживаља до музеја заправо зависи

од ентузијазма ретких појединаца који покушавају

да премосте јаз до публике. И заправо долазимо до

сазнаља да се археолози школују за научнике а не за

кустосе. Школа их не учи даје и презентација архео­

лошког материјала потребна, да је музејска публика

заинтересована за археолошка открића. Музеји су

и даље, најчешће, зграде у којима су предмети, на­

ређани у витрине без довољно објашљеља, заправо

досадни и једнолични. 7

Током истраживања Плочника, будући да се ло­

калитет налази на магистралном путу, било је много

знатижељника током ископаваља с питаљима: зашто

не сачувамо куће чије остатке откривамо, зашто то

не може да се види читаве године, где су смештене

статуете, јесу ли жене у неолиту збиља носиле мини

сукље (сл. 2)?8

Дошли смо на идеју да неолит извучемо на површи­

ну, да у Плочнику направимо музеј, али не само онај

с витринама и предметима наређаним испод стакла

него да збиља покажемо неолит. Од идеје до реализа-

ције веома је дуга чак и магловит пут, али се чини да

смо, после неколико година, веома близу да покажемо

неолит уживо. 9

ПРОШЛОСТ УЖИВО- ПЛАНОВИ

У планираље музеја на отвореном кренули смо из

Музеја Топлице, уз сагласност Народног музеја из Бе­

ограда, будући да истраживаља раде два музеја.

Било је потребно урадити следеће:

Одлуком утврдити границе археолошког налази­

шта за шта је предлог припремио Завод за заштиту спо­

меника културе из Ниша. Налазиште обухвата више од

1.000 пар цела, а за добијаље неопходне документације из Геодетске управе за документацију средства је обез·

бедила Општина Прокупље. 10

За Музеј на отвореном био је потребан простор.

Пољана и зграда су изнајмљени од Железница Србије

а закупнину плаћа Општина Прокупље.

Требало је обезбедити пројекат који је подразуме·

вао бројна документа као што су:

- услови за израду пројекта од Завода за заштиту

споменика културе у Нишу

- локацијска дозвола

- комплетан грађевински пројекат (пројектант с

лиценцом)

-сагласност Завода за заштиту споменика културе

Ниш

- грађевинска дозвола

- инвеститор који ће обезбедити средства

-пре свега сагласност Општине Прокупље да Му·

зеј Топлице, општинска буџетска институција, започ·

не пројекат.

ПРОШЛОСТ УЖИВО- ПОЧЕТАК

Реализација пројекта је симболично започета потписи·

вањем уговора са Железницама Србије, Изнајмљивањем

зграде за будући музеј, 10. јуна 2009. године. На ливади поред зграде планирали смо обнављаље неолитског на­

сеља и изградљу неколико кућа према основама кућа от­

кривених током истраживања, а према условима Завода

за заштиту споменика културе из Ниша. Услови су под­

разумевали аутентичне материјале, технику израде бли·

ску неолитској . Пројекат је израдио Милан Радовановић,

6 Б . ]овановић, МеШалурlија бакра ујуж~tим и исШоч~tим обласШима ви~tча~tске кулШуре; уД. Маринковић (ур.), Прокуйље у йpauciilo·

р иј и, а~tШици и среgњем веку, Археолошки институт Београд и Народни музеј Топлице из Прокупља, Прокупље 1999, 55-60. 7 В. Кривошејев, My.1eju, йублика, маркеШиlii", Ваљево 2009, 170. 8 Lj. CvekiC, Prelzistoric women had passionfor faslzion , www.reuters.com/ . ../us-archaeology-ba.12.11.2007. 9 Можда ће звучати нескромно, али се идеја уобличавала у мојој глави веома дуго. Почетак реализације била је модна ревија

неолитске моде у Музеју Топлице 2008. године. Модњи креатор Горица Пејаковић видела је прилог о статуетама на телевизији,

јавила се и по инструкцијама направила двадесетак модела од коже . Схватила сам да савременици желе причу о праисторијским

људима. Следећи корак је био договор с Радованом Раичевићем, генералним директором АД "Планинка" из Куршумлије, човеком

који је на време схватио важност Плочника као нове туристичке дестинације, јединствене на нашим просторима, и који је све

време био морална подршка, док је АД "Планинка" представљала техничку подршку. Без њега би пројекат "Плочник- прошлост

уживо" постојао само у машти. Остало је у тексту. 10 Археолошко налазиште Плочник код Прокупља утврђено је Одлуком која је објављена у Службеном гласнику Републике Србије

бр. 50 од 18. маја 2012. године.

Доступностархеолошкогнаслеђа __________________________ ~ ____________________________ 167

ПЛАН НИВЕЛАЦИЈЕ И РЕГУЛАЦИЈЕ

р 1:500

о о

о о

OSNOVA KUCE "6х40 R 1:50

1 600

•

-• Сл. З. ПројетсаШ музеја у Плочнитсу

1 20

инж. грађевине, 11 а поmисала гаје Бојана Вукадиновић.12

За куће од rmeтepa и блата била је потребна грађевинска

дозвола, једнако као за сваку друrу градњу.

POPRECNI PRESEK KUCE .,7х5" R 1:50

з

i! '---" i i i: 0,15~._Ј_5 QД5_;~_35 __ 0,15 ~~ ~-50___ Ј----~2 ~-о ___ ~~-* 5,00 ,(-

Радећи Пројекат музеја у Плочнику за дипломски

рад на Факултету у Нишу, Милан Радовановићје имао

солидну припрему; током израде дипломског рада

11 У време израде пројекта за насеље у Плочнику, Милан Радовановићје био тек завршио студије на Архитектонском факултету у

Нишу, а тема дипломског рада који је оцењен десетком био је Музеј у Плочнику. Било би пожељно да тај пројекат у потпуности

реализујем о будући да су њиме предвиђени сви потребни садржај и: простор за излагање, мала сала за предавања, простор за рад

археолога и приручни депои. Рад се чува у Народном музеју Топлице у Прокупљу. У међувремену, Милан Радовановић се запо­

слио у Народном музеју Топлице као сарадник за графички дизајн и реализацију пројекта "Плочник- прошлост уживо" . 12 Бојана Вукадиновић је дипл. инж. грађевине с лиценцом за пројектовање, запослена у Дирекцији за урбанизам и стамбено-ко­

муналне послове. Истински смо јој захвални за сву помоћ приликом израде пројекта за неолитско насеље у Плочнику.

168 ____________________________________________________________ ГЛАСНИКДКСЗ8

имао је прилику да се упозна с начином и резултати­

ма археолошких истраживања, налазима и начином

презентације. Сва знањаје применио разрађујући про­

јекат за обновљено неолитско насеље (сл. З).

ПРОШЛОСТ УЖИВО

-ПРОЈЕКАТ, ИСТРАЖИВАЊА

Величину насеља одредио је простор. Испланира­

ли смо насеље од пет кућа с плотом од коља и прућа,

потпуно одвојено од зграде Железнице у којој је пред­

виђена музејска поставка. Пре него што смо кренули

у израду пројекта, видели смо изложбу "Винча -праи­

сторијска метропола" која је представила један поглед

на неолит.13 Видели смо и сјајно реконструисане куће у

насељу Тумба Маџари у Скопљу, у Републици Македо­

нији, имали смо прилику да разговарамо с руководи­

оцем радова, Елен ом Канзуровом. Иако је ово насеље

из времена старијег неолита, има доста сличности у

начину градње кућа, сличан је инвентар унутар кућа.

У разговору смо добили доста корисних савета, упута

како да урадимо конкретне ствари, што је било веома

драгоцено. Наравно, све време смо као руководиоци

истраживања покушавали да осмислимо најбољи на-

чин за презентацију Плочника. Заједно смо гледали

сојенице из Тузле, видели смо на сликама насеље об­

новљено на Охридскомјезеруу Заливу на коските које

је радио колега Паска Кузман. Идеја се уобличавала

током лета, а од јесени, у време истраживања, увелико

је трајала реализација.

Читава насеље је смештен о у близини надвожњака,

места где је заправо откривен први археолошки мате­

ријал приликом копања усека за железничку пругу. 14

Улаз у насеље са сеоског пута је са истока, степени­

штем, а затим кроз капију (сл. 4). Комуникација дуж насеља дели га на два дела, с једне стране је кућа ковача

Радивоја 15 и даље Задруга, заједничка, саборна кућа.

Обе су улазима окренуте према унутрашњем двори­

шту. С десне стране су три занатске куће: кућа у којој

живи ткаља Разуменка, са исте стране, нешто даље,

налази се кућа керамичарке Весне, између је мали тор

за стоку, а наспрам ових, по средини, кућаје мајстора

Радиш е који производи алатке од камена, рога и дрве­

та, по потреби (сл. 5). Планирали смо, најпре, да свака кућа, поред посте­

ље и огњишта, има специфичну намену, да у куће усе­

лимо становнике који ће се бавити старим занатима,

Сл. 4. Прилаз реконсШруисаном неолиШском насељу у Плочнику

13 На изложби у Галерији САНУ, у пролеће 2009, добили смо обећање Радована Раичевића, генералног директора АД ,.Планинка" да ће помоћи у реализацији пројекта.

14 М. Грбић, теренски дневник из 1928. који се чува у Народном музеју у Београду. 15 Кад смо кренули у планирање, консултовали смо стручњаке који су дуго у туризму. Наш први саветник је био туризмолог Радован Танасковић, директор сектора за туризам АД ,.Планинка" из Куршумлије. По његовом савету смо персонализовали куће, то су

пре нас радили у музеју у Александровцу и учинило нам се занимљивим. Имена су, наравно, из етнолошког наслеђа. Био је то

наш покушај да повежемо имена са занимањима и особинама појединих занимања.

Доступност археолошкогнаслеђа ________________________________________________________ 169

Сл. 5. Кућа керамичарке Весне и кућа мајсШора Pagutue

на начин нај ближи неолиту. У кућу ткаље је постављен

разбој за ткање,1 6 вертикални, јер за овај има много

предлога како је могао да изгледа (сл. 6) .17 Неки од кера­

мичких тегова налажених на терену свакако припадају

разбојима, има пршљенака који су вероватно служили

као замајац за вретено. Биће свакако представљен чи­

тав процес ткања вунених тканина, од неопраног рупа,

преко пред ен е вуне до рада на разбоју. Комади тканине

израђене на овим разбојима постајали би сувенир које

би посетиоци могли да купе у Задрузи.

Грнчарство, производња керамике, један је од нај­

старијих заната. Посуде коришћене у Плочнику рађен е

су руком, без грнчарског кола (сл. 7). Планирали смо, за почетак, експерименталну производњу керамике

на терену, печење на отвореној ватри. Пронашли смо

могућа позајмишта глине за керамичку продукцију у

непосредној близини, 1 8 остаје нам организација про­

изводње .

У кући мајстора производиће се кућне потрепшти­

не, алат, посуде од дрвета, корпе, све оно што је по­

требно у кући, а за шта будемо могли да оспособимо

становнике који већ живе у селу или пак неке друге

који ће желети да се придруже пројекту оживљавања

неолита.

Свака кућа ће имати судове за воду, грабову метлу,

корпе од прућа ... Кућа мајстора Радивоја је у основи копија куће из

со нд е XIV, у којој је откривена пећ за топљење. 19 Плани­

рамо да пећ сачувану у сонди копирамо и током пролећа

2014. направимо реплику. Спремни смо да за посетиоце, уз помоћ мештана и уз њихово укључивање, топимо ме­

тал. Експеримент топљења је изведен септембра 2013 . године, у оквиру пројекта "Почеци металургије у Евро-

Сл. 6. Разбој за Шкање у кући Шкаље

азији". У реализацији експеримента који је дизајнирала

археолог др Миљана Радивојевић (УКЛ) учествовале су

колеге из Британије, Канаде, Шпаније, Италије, Кине

(сл. 8). Читав процес је изведен као у неолиту, на отво­реном огњишту је достигнута температура од 1.200° С и метал је истопљен. Научни резултат је немерљив, али је

16 Разбој за ткање је направио Горан Милетић из Ушћа, консултујући стручњаке за ткаље и археологе. Разбој је цео од дрвета и на

њему се збиља тка. 17 На изложби "Господари глине и жита" ауторке Марије Јовановић, археолога у Музеју Војводине, приказан је модел разбоја за

ткаље .

18 Најближе лежиште глине која је могла бити коришћена за израду керамике налази се на другој обали Топлице, низводно од

локалитета Плочник, крај изворишта минералне воде "Милан Топлица". Још једно позајмиште у близини је у селу Пепељевац ,

9 km узводно, и на том месту је евидентиран неолитски локалитет. 19 Д. Шљивар,]. Кузмановић-Цветковић, Плочник, археоло!ија и конзервација, Диана, Београд 2009, 56- 61.

170 ____________________________________________________________ mАСНИКДКС38

такође важно то што је експеримент изведен у обновље­

ном насељу, уз ангажовање мештана и радника Музеја

Топлице.20 Мештани су обучени да припремају алат за

извођење експеримента тако да је читав процес поно­

вљен за колеге са Загребачког универзитета, октобра

2013. године. Дакле, топљење руде у Плочнику се изво­ди, процес је жив и посетиоци се могу укључити.

Док не нађемо ближе руднике, руду ћемо набавља­

ти у Јармовцу код Прибоја или у басену Бор, будући да

је за алатке из Плочника коришћена ова руда.

Задруга је највећа кућа, служиће за окупљање и

презентацију производа из насеља.

ПРОШЛОСТ УЖИВО- РЕАЛИЗАЦИЈА

Током израде пројекта постигнут је договор с ди­

ректором АД "Планинка" из Куршумлије, туристич­

ком фирмом која газдује Пролом бањом и Луковском

бањом и, што је за нас било важно, Ђавољом вароши,

врхунско м дестинацијом ових година којој хрле хиља­

де туриста који на свом путу пролазе кроз Плочник.

Руководиоци "Планинке" схватили су да је ово по­

тенцијално значајно одредиште, на шта су указивале

Сл. 7. Рек:онсiйруисане неолиьuск:е йосуgе оiйк:ривене у Плочник:у

одушевљене групе туриста које би свратиле на терен

током ископавања. Договор је подразумевао да "Пла­

нинка" гради неолитско насеље својим снагама, на дар

туристима, Музеју Топлице, становницима Плочника.

Они су препознали могућност ангажовања већег броја

људи у самом насељу, као и могућност запошљавања

мештана у дочеку туриста. А препознали су и могућ­

ност стварања нове туристичке дестинације. Убедили

Сл. 8. Ек:сйерименiй Шойљења pyge извеgен у сейiйембру 2013.

20 Експеримент топљења је изведен као својеврстан хепенинг, уз систематско праћење тока паљења и одржавања ватре, додавање

руде ... Температура је подизана коришћењем дуваљки од зове с керамичким врховима какви су налажени на терену. Дувањеје било колективни посао уз ритам удараљки, који траје сат и по. Без ритма би то било знатно теже, овако представља забаву за

учеснике и посматраче.

Доступностархеолошкогнаслеђа ________________________________________________________ 171

смо их у оно у шта истински верујемо - да је могуће

оживети неолит.

Ваља напоменути даје житељима Топлице близак

начин градље неолитских кућа, у сличнима се живела

до пре стотинак година . У самом Плочнику још увек

има тзв. чатмара, кованица од дрвене грађе, зидова од

летава пуљених блатом.

Грађа за куће од грабовог дрвета, носеће греде рачва­

сrе на крају, равне греде и стубови се ч ени су на падинама

Копаоника, крај Луковске баље. Прутови за оплетаље

зидова донети су из Ђавоље вароши, тамо је проређи­

вана шума, а прутови су употребљени за праисторијске

куће. Одговарајућа земља за премазиваље зидова, према

савету старијих мештана, нађена је у Плочнику. Земља

мора да буде "масна", да се добро хвата за оплетене зи­

дове. И свакако је мешана с плевом која је у овом слу­

чају служила као везиво. Трска за покриваље је сечена

низводно, уз обалу Топлице, на терену је везивана у

снопове и припремана за покриваље кровова.

Прва саграђена кућа у нашем насељу била је За­

друга. Носећи стуб је постављен 16. септембра 2009. уз присуство гостију из "Планинке" и локалне вла­

сти, на радост мештана Плочника. У једном дану је

постављен скелет куће, стубови који формирају зидове,

ред стубова по средини куће који носи греду о коју се

ослаља двосливни кров. Трска за кровни покривач је

везивана на летве-носаче, прављена су платна која су

тако дизана на кров, Задруга је покривана у три реда

трске, остале куће у два реда. Следећи корак је било

премазиваље зидова блатом, са спољне и унутрашље

стране. Било је дилема да ли премазати зидове потпуно

или пак оставити делове плетера како би посетиоци

имали потпуну слику о начину градље (сл . 9 а, б, в). Све куће су биле готове за три месеца, покривене,

делом премазане блато м. Направљен је и кружни тор за

стоку. Направљена је капија и насеље је ограђена пло­

том од грабовог коља оплетеног прућем. Читав посао

је завршен 16. децембра, увелико је падао снег.

Блато се сушило дуго, куће су неоштећене дочекале

пролеће . Пола посла је било за нама, ваљало је дов р- Сл. 9. ПосШуйак изiраgње йрве неолиШске куће шити куће, припремити локално становништво за рад у Плочпику

у насељу, смислити рад у кућама. Но, чинила се да је

тешко успоставити сарадљу буџетске установе какав

је Музеј с акционарским друштвом. Нисмо успели да

направимо протокол о сарадљи који би регулисао даље

ангажоваље АД "Планинка" у пројекту. Није било при­

мера добре праксе на које бисмо се угледали, није било

јасне идеје како даље, а било је још много посла. Током

лета су посетиоци могли да виде насеље у настајаљу, да

се фотографишу у занимљивом амбијенту.

Током 2011. године у Плочнику су започети јавни радови у организацији Општине Прокупље . Мини­

старство културе РС је за пројекат одвојило 400.000 динара. Успели смо да направимо степенице до капије,

да поплочамо стазу кроз насеље, да препокријемо ку-

ће. Потом смо, поново захваљујући јавним радовима

Општине Прокупље, зграду )Келезнице препокрили,

заменили део кровне конструкције како бисмо зауста­

вили прокишљаваље, префарбали смо врата и прозоре,

поправили стакла, окречили собе за рад екипе на тере­

ну и део планиран за музејску поставку.

Мало праисторијско насеље је добило натписе на

кућама, натпис на капији, нову трску на крововима.

Године 2012. добили смо донацију британске владе у оквиру пројекта "Почеци металургије у Евроазији" која

је омогућила набавку нове трске за кровове, још каме­

на за стазе, нешто грађе. Ј о ш смо далеко од туристич­

ке дестинације јер је за то, поред културних садржаја,

172 _______________ _______________ ГЛАСНИКДКС 38

Сл. 1 О. Изlлеg неолиШскоi насеља Плочник

потребан центар за посетиоце с одговарајућим садржа­

јем, ресторан, тоалет. Општина Прокупље нема средста­

ва која би требало уложити у финализацију пројекта.

Али посетилац који прође кроз капију насеља може

да доживи неолит, макар у сегментима. У кући ткаље

налази се разбој, пређа је спремна, ткаље су на убр­

заном курсу. Током лета повремено ради керамичка

радионица, набављена је глина за израду посуда које

ће се пећи на отвореној ватри. Током пролећа и лета је

планирано експериментално топљеље бакра у оквиру

најављених радионица, за све заинтересоване .

Конвенционална музејска поставка која говори

о историјату ископаваља Плочника направљена је у

згради Железнице. И свакако је битна производља хра­

не, од млевеља житарица каменим алаткама до хлеба и

меса. Наш експеримент назван "Плочник- прошлост

ужива" тиме је припремљен за приказиваље (сл. 1 О).

ЗАКЉУЧАК

Пројекат "Плочник - прошлост ужива" настао је

као резултат дуго годишљих истраживаљаједног од нај­

значајнијих неолитских налазишта на тлу Србије и као

покушај презентоваља резултата најширој публици.

То је заправо покушај да ми, истраживачи, покажемо

шта смо сазнали о људима који су на овим просторима

живели пре 7.000 година. Наш професор археологије, Драгослав Срејовић, говорио је да је посао археолога

да увек тражимо човека који је живео, имао породи­

цу коју је требало да прехрани, правио кућу, ловио ... Све оно што смо нашли на терену: огромна количина

фрагмената керамичких посуда, камене алатке, стату­

ете, делови кућа, пећи, алатке од бакра само су делови

слагалице за коју немамо довољно елемената. Лаичка

слика о праисторијијесте да су уто време живели неки

полудивљи људи огрнути крзном који су л овом обезбе·

ђивали храну да би преживели. Истраживаља показују

да су људи у неолиту имали цивилизацију, поделу рада,

економију, уметност, да су познавали технологију пре·

раде метала, технологију израде керамичких судова.

Парадоксално звучи да су све то могли живећи у малим

кућама од прућа и блата, у великим насељима у којима

је био одвојен производни од стамбеног дела, у коме су

живели у складу с природом.

Нашим пројектом смо желели да направимо жив

музеј на локалитету, да направимо куће у које ћемо

увести стварне људе а не лутке, да разбој за ткаље не

буде само експонат него предмет који се користи, да у

пећи буде права ватра а не црвено светло, да у насељу

не буде електрике него да покушамо да припремамо

храну онако како би то припремале жене у неолиту. Од

самог почетка је било јасно да неће бити лако будући да

смо кренули у непознато, да у Србији није било оваквог

пројекта а да слични у окружељу нису далеко одмакли.

Било је тешко убедити многе у оправданост читавог

посла, било је тешко обезбедити средства, сараднике. И

даље је тешко повезиваље и стражи ваља и презентације,

ствараље нове туристичке дестинације, јер то захтева

ангажовање већег броја институција из области културе,

туризма, економије. Али, сматрамо да Плочник у мају

2014. године може да отвори капију за посетиоце.

Јулка Кузмановић Цветковић, археолог

Музеј Топлице, Прокупље

jkcvet@yahoo.com