1MINERALI Minerali su prirodna anorganska tela, koja se odlikuju

odreenim hemijskim sastavom, stabilnou u odreenim fizikim uslovima i pravilnom unutranjom strukturom.

PETROGENI minerali koji najveim delom izgradjuju stenske mase

Kalcit, Ural (Rusija) Ametist (kvarc)

PETROGENI MINERALI fizika svojstva

Petrogeni minerali - Veina ih pripada grupi silikata to suuglavnom jedinjenja Si i O2 i malog broja drugih elemenata. U silikate spadaju liskuni, feldspati, olivini, serpentini, minerali glina, ali i kvarc kao oksid.

U petrogene minerale spadaju i minerali iz grupe karbonata.

Hemijska svojstva minerala su hemijski sastav, sadraj vode, izomorfija itd.

Fizika svojstva su kohezija, tvrdoa, lom, optika, mehanika, temperaturna, elektrina, magnetina, fizioloka, radioaktivnost i gustina.

BITNA SVOJSTVA

1. Gustina - masa jedinine zapremine2. Tvrdoa3. Boja4. Sjajnost5. Cepljivost8. Specifina svojstva minerala (ogreb,

elastinost, magnetinost, fizioloka svojstva, reakcija sa kiselin.)

7. Kristalinitet

Relativna tvrdoa po Mosovoj skali Tvrdoa po Mosovoj skali - To je skala od deset stepeni.

Klasifikacija se zasniva na tome da ako ispitivani mineral moe da ogrebe povrinu uzorka, bie klasifikovan njegovom tvrdoom. Minerali su poreani od najmekeg do najtvreg:

Tvrdoa Mineral Apsolutna tvrdoa

1 Talc (Mg3Si4O10(OH)2) 12 Gypsum(CaSO42H2O) 23 Calcite (CaCO3) 94 Fluorite (CaF2) 215 Apatite (Ca5(PO4)3(OH-,Cl-,F-) 486 Orthoclase (KAlSi3O8) 727 Quartz (SiO2) 1008 Topaz (Al2SiO4(OH-,F-)2) 2009 Corundum (Al2O3) 40010 Diamond (C) 1500

Boja i providnost Boja je posledica selektivne refleksije

razliitih talasnih duina bele svetlosti od povrine minerala.

Minerali koji potpuno proputaju svetlost su providni (kalcit, gips), za razliku od onih koji svetlost potpuno apsorbuju, pa su neprovidni(galenit, grafit). Minerali mogu biti i delimino providni, tj. proputaju samo deo svetlosti.

Ove osobine pripadaju optikim svojstvima minerala.

Tipovi boja IDIOHROMATSKA

(SOPSTVENA BOJA)

MALAHIT (BAKAR - Cu)

ALOHROMATSKA (DRUGAIJA BOJA)

KVARC(SiO2)

2Sjajnost Sjajnost je posledica sposobnosti minerala

da jae ili slabije odbija svetlost.

Moe biti: metalna, polumetalna,staklasta, masna, voskasta, zemljasta, svilenkasta, sedefasta.

Cepljivost Cepljivost je sposobnost minerala da pucaju (da se

cepaju) du odreenih pravaca i pritom se dobijaju ravne, glatke povrine.

CEPLJIVOST SE JAVLJA SAMO KOD KRISTALA To su pravci u kristalu gde su meuatomske

(kohezijske) sile najslabije. Cepljivost je uvek paralelna postojeim ili moguim

pljosnima u kristalu. Minerali mogu imati savrenu, jasnu, nepotpunu

(nesavrenu ili ravu) cepljivost, ili da budu bez cepljivosti.

Primeri cepljivostiVRLO SAVRENA -MUSKOVIT

SAVRENA CEPLJIVOST -

FLUORITJASNACEPLJIVOST -ALBIT

NESAVRENACEPLJIVOST -

SUMPOR

Prelom

Ukoliko mineral puca tako da su odlomci nepravilni govorimo o prelomu. Kod minerala sa dobro izraenom cepljivou prelom se teko dobija.

Kod minerala sa slabo izraenom cepljivou dominantan je prelom.

koljkast prelom - OPAL

Ogreb Trag koji mineral ostavlja kada se mineral

zagrebe noem, ili nakon prelaska po porcelanskoj ploici (ili boja praha minerala po beloj podlozi).

Primeri: hematit, pirit, limonit

Elastinost Sposobnost povratka minerala u prvobitno stanje, posle

dejstva neke sile na njih, nazivamo elastinost.

MUSKOVIT

Postoje izrazito elastiniminerali, kao to su liskuni, (muskovit i biotit) kao i oni koji su sasvim neelastini(hlorit ili talk).

Za minerale koji se pod dejstvom sile ne deformiu, ve lako pucaju, kaemo da su krti (kvarc).

3Magnetinost Magnetinost minerala moe

korisno da poslui kod njihovog prepoznavanja. Neke minerale, naime, privlai magnet i za njih kaemo da su magnetini(magnetit, pirotin) ili paramagnetini.

Za izdvajanje tih minerala iz rude se koristi elektro-magnetni separator.

MAGNETIT

Reakcija sa kiselinom

Kalcit - burno reaguje sa hladnom i razblaenom hlorovodoninom kiselinom (HCl) oslobaajui ugljen-dioksid (CO2), pa ga je lako razlikovati od drugih karbonata.

Dolomit - rastvarase tek u toploj HCl

Magnezit -

Kvarc -

Fizioloke osobine minerala

UKUS - Imaju minerali koji su rastvorni u vodi (halit - NaCl).

MIRIS - Pri raspadanju sulfida vrlo specifian miris, ili miris glina.

OPIP - je oseaj koji povrina minerala izaziva prilikom dodira- MASTAN serpentin, talk- HLADAN minerali dobri provodnici toplote(metalini minerli: hematit, magnetit, pirit)

Kristali minerala

Ortoklas 6: Slovakia-Smrekovica

Kvarc 7: Severna Amerika

Kalcit 3: Holandija

crne boje (crne boje (morionmorion))

Kvarc Kvarc SiOSiO22- Tvrdoe 7 - Nema cepljivost, masnog sjaja, na pljosnima staklast- Bezbojan i razliito obojen, - Otporan na hemikalije- Nastaje u magmatskom stadijumu - U metamorfnim stenama nastaje rekristalizacijom SiO2 minerala- U sedimentnom ciklusu se javlja u nanosima (otporan)

ruruiiast ast ((rozen kvarcrozen kvarc))

boje boje dima dima ((aavacaavac))

Varijeteti kvarca:Varijeteti kvarca:-- bezbojanbezbojan i bistar (gorski i bistar (gorski kristal)kristal)-- ute boje (citrin)ute boje (citrin)-- ljubiljubiaste boje (ametist)aste boje (ametist)

Kvarc Kvarc SiOSiO22

4Feldspati Tvrdoa 6 Savrena cepljivost Boje razliite Kalijski feldspat

K2O x Al2O3 x 6SiO2 ortoklas, mikroklin i sanidin

Natrijsko-kalcijski -plagioklas

Najvie zastupljeni minerali u litosferi

www.pitt.edu/.../Feldspars/FeldsparCleavages.jpg

Grupa LISKUNA

Tvrdoa 2-2.5 MUSKOVIT KAl2(AlSi3O10)(OH)2 Preteno bele boje BIOTIT K(Mg Fe)3(AlSi3O10)(OH)2 MRK DO CRN VRLO SAVRENA CEPLJIVOST Veoma elastini VANI PETROGENI MINERALI BITNI MINERALI U RAZLIITIM MAGMATSKIM I

METAMORFNIM STENAMA U PEGMATITIMA KRUPNI KRISTALI MUSKOVIT OTPORAN U PROCESIMA POVRINSKOG

RASPADANJA MUSKOVIT IZOLATOR

MUSKOVIT BIOTIT

Pirokseni - (Na,Ca,Fe,Mg,Al)2Si2O6 Tvrdoa 5-5.5 Boje tamno zelene do crne Staklasta sjajnost Cepljivost jasna Zdepast oblik

Augit sa malim sadrajem Fe, bronzano zelene bojewww.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

Amfiboli hornblenda

Tvrdoa 5-5.5, boje crne Staklasta sjajnost, cepljivost

savrena Izdueni oblik NaCa2(Mg,Fe,Al)5(Si,Al)8O22(OH)2

www.mineral.cz/gallery/1180268407.jpg 2.bp.blogspot.com/.../aaHornblendaP1080822.JPG

www.foro-minerales.com/forum/files/hornblenda_557_151.jpg

Olivini tvrdoa 6-7 boja: zelena do crna javljaju se u zrnastim agregatima, nepravilnog oblika sjajnost: staklasta do smolasta

cepljivost slaba na niskim temperaturama prelaze u serpentin, ree u talk. pri povrinskom raspadanju prelaze u limonit, opal.

5Grupa SERPENTINA Mg6Si4O10(OH)8 Tvrdoa 3 - 4 UTA, ZELENA BOJA ANTIGORIT- PLOASTI, LJUSPASTI AGREGATI HRIZOTIL- IZDUENA, VLAKNASTA ZRNA HRIZOTIL AZBEST INDIVIDUALISANA VLAKNA GRADI SAMOSTALNE STENSKE MASE ALTERACIJOM OLIVINA, PIROKSENA HRIZOTIL AZBEST IROKA PRIMENA DOK NIJE

SVRSTAN U KANCEROGENE MINERALE STRAGARI KOASTI AZBEST

SERPENTIN - HRIZOTIL HRIZOTIL AZBEST

Grupa GLINA

Tvrdoa 2 - 2.5 BOJA BELA i razliita SVA DRUGA OBOJENJA POTIU OD PRIMESA

(HIDROKSIDI Fe, ORGANSKA MATERIJA) POSTAJU POVRINSKIM RASPADANJEM ILI

HIDROTERMALNOM IZMENOM ALUMOSILIKATA (FELDSPATA)

STABILNI SU PRI NORMALNIM PRITISCIMA I TEMPERATURAMA U POVRINSKIM USLOVIMA

Kaolinit Al4Si4O10 (OH)8

POSTAJE ALTERACIJOM DRUGIH ALUMOSILIKATA, (K-FELDSPATA I KISELIH PLAGIOKLASA)

U DODIRU SA VODOM POSTAJE PLASTIAN SIROVINA U KERAMIKOJ INDUSTRIJI PUNILO U INDUSTRIJI PAPIRA ARANELOVAKI, MLADENOVAKI, KOLUBARSKI

BASEN

KRISTALI KAOLINITA EM SNIMAK

KAOLINIT

6Monmorijonit moe poveati svoju zapreminu

upijanjem vode

Monmorijonit

www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

Sulfati sadre SO4 grupu transparentni, providni i mekani beli ili razliito obojeni, rastvorni u vodi gips, anhidrit

Gips tvrdoe 2,kao gradjevinski materijal

www.meinemineraliensammlung.de/.../weiteres.html

Karbonati - kalcit (karbonat Ca)

kalcit

- boja: bezbojan, od primesa ruiast, ukast, sivkast.- sjajnost: staklasta.- tvrdina: 3- cepljivost: savrena (3 pravca).- reaguje sa hladnom HCl.- bitan mineral u sastavu sedimentnih stena (krenjaku, laporcu, mermeru)

www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

dolomit

dolomit

-boja: bela.-sjajnost: staklasta.-cepljivost: savrena.-tvrdina: 3,5 - 4-rastvara se u toploj HCl -postaje metasomatski-ulazi u sastav sedimentnih i metamorfnih stena.-gradi monomineralne stene i dolomitske mermere.

Karbonati - dolomit (karbonat Ca, Mg)

www.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT

Literaturawww.rgf.bg.ac.yu/RudarskiOdsek/Predmeti/ISemestar/R105/Literatura-

Predavanja/2007-2008/17%20FILOSILIKATI.ppt (Vesna P. Logar)Geologija u gradjevinarstvu M.Vlahovic, 2008., Beogradwww.rgf.bg.ac.yu/GeoloskiOdsek/Predmeti/IISemestar/Mineralogija/Lite

ratura/IX%20predavanje.pptwww.futura.edu.rs/studentski%20klub/materijali-nastavu/

Geodiverzitet/Predavanje%205.pdf (doc Maja Mitic)www.pitt.edu/.../Feldspars/FeldsparCleavages.jpg www.mineral.cz/gallery/1180268407.jpg www.2.bp.blogspot.com/.../aaHornblendaP1080822.JPGwww.foro-minerales.com/forum/files/hornblenda_557_151.jpgwww.pmf.ni.ac.rs/pmf/.../PREZENTACIJA_MINERALI_I_STE.PPT