Po`arevac nastavlja unapre|enje komunalne infrastrukture u

Godina petnaesta, broj 748, dodatak za Brani~evski okrug

Prijem za roditelje sa troje i vi{e dece u Poàrevcu

Me|u liderima u borbi za ve}i natalitet

Strana II

P E TA K , 1 9 . j u l 2 0 1 9 , b r o j 7 9 6 3 , g o d i n a X X I I I , cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna w w w . d a n a s . r s

Ilust

racij

a: M

. \er

lek

Poàrevljanka ne uspeva da se vrati iz Perua

Hod po mukamaVase Radovi}

Strana VII

„ÊTERE[KO PRELO“ I PO[TOVANJE TRADICIJE

@abari - Pro{le nedelje na prosto-ru êtere{ke crkve odràna je 18.po redu manifestacija „êtere{koprelo“. Ovaj zna~ajan doga|aj zame{tane ̀ abarskog kraja odvijao seu hladovini stoletnih hrastova ê-tere{ke {ume, pokraj crkve brvnarestare dva veka, posve}ene svetojTrojici i hramu Presvete Bogorodi-ce. Kao najzna~ajnija manifestacijaovog regiona, koja prevazilazi okvi-re Op{tine @abari, „êtere{ko pre-lo’’ okuplja u~esnike i posetioce iz~itave Srbije i inostranstva. Manife-stacija je posve}ena o~uvanju tradi-cionalnih i duhovnih vrednosti, uzbogat kulturno-umetni~ki programu kome se prikazuju tradicionalneigre, pesme, obi~aji, besede i izlo-`ba starih rukotvorina, doma}e ra-dinosti, ru~nih radova i poljopri-vrednih proizvoda. M. V.

Strane IV - V

Napreduju radovi u naselju „\ura Jak{i}“ i u Ulici êde Vasovi}a

Novo ruho u centrugrada do Ljubi~evskihkonji~kih igaraPostavljaju se 76 novih stubova javne rasvete, koja }e zameniti stare sijalice mnogo {tedljivijom LED tehnologijom

Strana III

Poàrevac - Lokalna samoupravaGrada Poàrevca nastavlja realizacijuunapre|enja komunalne infrastruk-ture i u seoskim naseljima. Tako su unaselju Bratinac nadomak Poàrevcau prvoj polovini jula po~eli priprem-ni radovi za asfaltiranje dve seoskeulice. Sredstva su obezbe|ena na zah-tev i po planu MZ Bratinac iz budè-ta Grada Poàrevca za 2019. godinu.U obilasku po~etka radova bio je gra-dona~elnik Poàrevca Bane Spasovi}sa saradnicima.

- Dogovorili smo se da ove godineradimo putnu infrastrukturu u dveulice ~ija je vrednost {est miliona i 200hiljada dinara. Ina~e, od 2016. do2019. godine Grad je ukupno za ko-munalnu infrastrukturu izdvojio 5,3milijarde dinara. Od te sume za infra-strukturu u seoskim mesnim zajedni-cama izdvojeno je milijardu i ~etiristotine hiljada dinara. Iz budèta Gra-da samo u 2019. godini za komunalnuinfrastrukturu u seoskim mesnim za-jednicama opredeljeno je oko 350 mi-

liona dinara, rekao je Spasovi} i dodaoda lokalna samouprava ispunjava obe-}anja data gra|anima da }e ulagati uravnomerni razvoj sela i gradskih na-selja, shodno broju stanovnika.

- Ne pravimo razliku, jer ovde nemagra|ana prvog i drugog reda. Od ukup-nih za seoske mesne zajednice izdvaja seoko 25 odsto sredstava, rekao je Spaso-vi} i dodao da se u pristupanju realizaci-ji programa lokalna samouprava pridr-àva srednjoro~nih planova. Z. V.

Strana III

Poàrevac nastavlja unapre|enje komunalne infrastrukture u ruralnim naseljima

Bane Spasovi}: Nemamogra|ane prvog i drugog reda

Za radove u selima izdvojeno 1,4 milijarde dinara U vodotokovedrugog reda u poslednje ~etiri godine uloèno blizu 200 miliona dinara

Ve~eras zavr{etak Festivala etnolo{kog filma u Ku~evu

Mesto plemenitekulturne razmene

Strana IV

Foto

:M. V

eljk

ovi}

Foto

: poz

arev

ac.rs

Foto: pozarevac.rs

Foto: Portal eku~evo

II p e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Poàrevac - Prema brojnim ak-tivnostima usmerenim na bor-bu protiv „bele kuge“ i pove}a-nje nataliteta, Grad Poàrevacspada me|u lidere u Srbiji. Ta-ko je sve~anom salonu Grad-skog zdanja organizovan pri-jem za roditelje sa troje i vi{edece, a tom prilikom njima suuru~ene ponosne kartice „Cenaminus za 3 plus“. Poàrevac jeme|u 12 lokalnih samoupravakoje su prve pristupile ovompokretu.

Pokret za decu 3+, do sadapredloìo ukupno 15 mera so-cijalnih pogodnosti i podr{keVladi Republike Srbije, nekeod tih mera su i usvojene. Pre-ma re~ima predsednika Po-kreta 3+ Vladice Gavrilovi}a,danas u na{oj zemlji postojioko 138.000 porodica sa trojeili vi{e dece, a da bi nas u bu-du}nosti bilo isto koliko i da-nas, potrebno je 800.000 vi-se~lanih porodica. Ovaj po-kret se zalagao za finansijskepodsticaje ra|anja, za prvo

dete 1000 evra, drugo 2000,plata za majku koja ima troje ivi{e dece i penzija za onu kojaima ~etvoro ili vi{e dece.

Uz pomo} lokalnih samou-prava pokret }e poku{ati da im-

plementira 15 mera socijalnepodr{ke i pogodnosti za porodi-ce sa troje i vi{e dece me|u koji-ma su najva`nije: Umanjenjeporeza, komunalnih usluga i re-gistracije vozila, parking, bes-platan vrti} i produèni bora-vak, knjige, uìna, letovanje/zi-movanje, prevoz, trening za sva-ko tre}e i naredno dete, kao imese~na finansijska naknadado 18 godine najmla|eg deteta.

Takozvana Ponosna karticaje izdata na ime majke i porodi-cama omogu}ava dodatne po-

puste u privrednim subjektimakoji su se priklju~ili ovoj akciji.Spisak subjekata u Poàrevcukoji su podràli akciju moè sepogledati na sajtu Pokreta zadecu 3+. Pored dodatnih popu-

sta, kartica omogu}ava majka-ma da ukucavanjem jedinstve-nog broja na web portalu Po-kreta, razmene stvari i predme-te sa drugim porodicama koji-ma su potrebne. Cilj ovakve

razmene je da svi postanu naj-ve}a porodica u Srbiji i na tajna~in pobede jednog velikogneprijatelja, a to je bela kuga, is-takao je Gavrilovi}.

Sa{a Stevi} (na slici u sredi-ni), idejni tvorac Ponosne kar-tice 3+, ukazao je na paradok-salnu situaciju da njegova su-pruga kao majka troje dece, sakojom ̀ ivi u selu Smoljincu, nemoè da ostvari ovo pravo po-{to njihova op{tina Malo Crni-}e nije pristupila ovoj akciji.

Z. V.

Poàrevac - U Osnovnoj {koli„Kralj Aleksandar Prvi“ u Po-àrevcu, od 1. do 15. jula bora-vili su volonteri iz Srbije, Mek-sika, Turske, Rusije i [panije,kako bi uredili i oplemenili{kolski prostor. Grupa

od 11 devojaka i mladi}a uPoàrevcu boravila je u okviruMe|unarodnog volonterskogkampa, koji organizuje Omla-dina JAZAS, u saradnji sa Mla-dim istraìva~ima Srbije.

Volonteri su sami platiliprevoz do Poàrevca, a sme{tajim je obezbe|en u {kolskimprostorijama. Volonteri su bo-ravili u prostorijama {kole ko-ju su ure|ivali i u kojoj su samisebi spremali obroke, od na-

mirnica koje im je obezbedioorganizator.

Zahvaljuju}i njima, O[„Kralj Aleksandar Prvi“, kojaove godine slavi 80 godina po-stojanja, dobila je ulep{ani am-bijent za obeleàvanje jubileja.Prema dnevnom rasporedu,oni su pet do {est sati ure|ivali{kolu, a u slobodno vreme upo-znavali su turisti~ku ponuduPoàrevca i okoline, druìli se irazmenjivali iskustva.

Oni su obi{li Avantura park uergeli „Ljubi~evo“, posetili spo-men-park „â~alica“, etno-selona Tulbi, Arheolo{ki park „Vimi-nacijum“, a odlazili su i na grad-ski bazen, jer su od doma}ina do-bili besplatne ulaznice. M. V.

Poàrevac - Lideri Saveza za Sr-biju Dragan \ilas i Zoran Luto-vac poru~ili su u ponedeljak natribini u Poàrevcu odrànoj uprostorijama poàreva~kogGradskog odbora Demokrat-ske stranke da ovaj opozicioniblok ostaje istrajan u borbi da„normalizuje Srbiju“ - da izgra-di zemlju koja }e da brine osvojim gra|anima, a ne da ljudiiz nje beè da bi preìveli. Pred-sedavaju}i Saveza za Srbiju i li-der Stranke slobode i pravdeDragan \ilas kazao je da drà-va mora da gra|anima ne{toda, a ne samo da uzima.

- Omogu}imo ljudima damogu da razvijaju svoj posao, ane da ih maltretira dràva opte-re}uju}i ih stotinama da`bina.Dok u drugim zemljama sma-njuju poreze i pove}avaju plate,u Srbiji nas aktuelna vlast ube-|uje da }emo da se razvijemo

ako smanjimo plate i penzije.Pa {to Nemci i Francuzi nesmanje plate pa da im napokonkrene? Ko ho}e da do|e u na{uzemlju i otvori fabriku sa viso-

kom tehnologijom i ozbiljnimplatama, pomo}i }emo mu, aline ukoliko bi ljudi bili osu|enida rade za samo 250 evra. Tonam ne treba, rekao je \ilas. Iistakao da „nije ta~no da Srbijanema novca“, ima - ali se tro{ina bespotrebne stvari, zaklju-~io je.

- Zar je bolje potro{iti 500miliona evra na fudbalske stadi-one ili deci obezbediti besplatneud`benike? Hajde da malo bri-nemo o ljudima. Da svaki rodi-telj deteta sa smetnjama u raz-voju dobije makar minimalnu

platu, da moè da brine o dete-tu. Zar smo toliko siroma{ni daza to nema, a ima za jarbole,gondole, pasarele od dva milio-na evra, upitao je \ilas.

Predsednik Demokratskestranke Zoran Lutovac je rekaoda je u dràvi koju je zarobilaorganizovana manjina uz po-mo} uzurpiranih medija, nepo-sredan razgovor sa gra|anima igra|ankama jedini na~in da serazmene istinite informacije.Lutovac je rekao da smatra danas ~eka vru}a politi~ka jesen.

M. V.

Prijem za roditelje sa troje i vi{e dece u gradskom zdanju

Poàrevac me|u liderima u borbi za ve}i natalitet

Pokret za decu 3+ }e poku{ati da implementira 15 merasocijalne podr{ke i pogodnosti za porodice

Spasovi}: Probudili smo privatni sektor„Pomo} porodicama sa troje i vi{e dece na ovaj na~in je samo jedna od olak{ica, alizapravo ona je simbol na{eg po{tovanja i divljenja prema vama, rekao je Bane Spa-sovi} gradona~elnik Poàrevca. On je kazao da je ova akcija samo kap u moru stva-ri koje grad i dràva moraju da urade da bi nas bilo vi{e. „Ono {to nas kao grad ra-duje je to {to se probudila velika èlja i energija privatnog sektora koji se priklju-~io ovoj vrsti pomo}i“, naglasio je gradona~elnik Bane Spasovi}.Prijave u kancelariji broj 12

Glavni cilj pokreta je da ovim merama ne smeju biti obuhva}ene samo porodicekoje se u ovom momentu odlu~uju za ra|anje, ve} i porodice koje ve} imaju tro-je i vi{e dece, a veoma malo ili nikako nisu bile ispo{tovane da imaju privilego-van status u dru{tvu. Roditelji koji su se prijavili, a nisu preuzeli kartice, kao i onikoji èle da se prijave za dobijanje kartice to mogu u~initi svakog dana u kance-lariji broj 12 u Gradskom zdanju Poàrevca.

Ne}e na izbore po nefer uslovima- Ono {to nam sledi jeste da se odlu~no drìmo onoga {to smo potpisali sa gra|a-nima u Sporazumu s narodom, a to je da ne}emo u~estvovati u radu parlamenta ine}emo u~estvovati u izborima, ako nisu fer i po{teni. Stavili smo postrani na{eposebnosti i okupili se oko zajedni~ke namere, a to je da normalizujemo Srbiju. Vr-lo brzo nakon na{eg ujedinjenja, vlast je pokazala nervozu, i po~ela da sprovodisve ve}e nasilje - nad medijima, nad institucijama, nad pravnom dràvom, a naj-zad i fizi~ko nasilje. Tada su i gra|ani rekli dosta, svi smo iza{li na ulicu i od tada sedosta toga promenilo, rekao je Lutovac.

Foto

: O[

„Kra

lj Al

eksa

ndar

Prv

i“

Volonteri iz Srbije, Meksika, Turske, Rusije i [panije u humanoj misiji

Ure|uju {kole i{kolska dvori{ta

Savez za Srbiju odrào tribinu u Poàrevcu

Dràva da brine o gra|anima

Vladica Gavrilovi} (prvi sleva)

Foto

: poz

arev

ac.rs

Foto

: SZS


IIIp e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 . brani~evo

Poàrevac - Komunalni radovi upoàreva~kom naselju „\uraJak{i}“ u centru grada, kao i uli-ci êde Vasovi}a koji odavdevodi na put prema Beogradu,veoma dobro napreduju pa sestvaraju uslovi za ostvarenje pla-na da sve bude zavr{eno do kra-ja avgusta, odnosno, do po~etkaLjubi~evskih konji~kih igara.

Prve ma{ine stigle su pre ne-{to vi{e od mesec dana, a ve}sada ovo naselje je gotovo ne-prepoznatljivo. Stara betonskakocka ostala je samo u malomdelu ovog poàreva~kog nase-lja, a iz dana u dan je zamenju-je nova, modernija, estetski do-bro odabrana sivo-bela kockakoja se slaè sa fasadom zgra-da. Parking prostor u ovom de-

lu ulice êde Vasovi}a (do ras-krsnice sa Vardarskom) se ta-ko|e rekonstrui{e i bi}e sli~anonom koji je postavljen pri re-konstrukciji ulice Jovana [er-banovi}a i Partizanske ulice, odbetonskih plo~a. Ovih dana utoku je i postavljanje 76 potpu-no novih stubova javne rasvete,koja }e zameniti stare sijalicenovom LED tehnologijom. Si-jalice }e osvetljavati ulicu i tro-toar, odnosno parking prostor,a potro{nja po stubu bi}e ne{tove}a od 110W, {to je dalekomanje od dosada{njih sijalica.

Pored ovih radova bi}e ura-|eno i novo igrali{te sa toboga-nom, ljulja{kama i klackalica-ma. „\ura“ }e dobiti i novekante za otpatke, zelenu povr-

{inu i klupe. Vrednost radovaiznosi ne{to vi{e od 30,5 milio-na dinara sa PDV-om, a rado-ve izvode SR Transkop iz Poà-revca, Eko gradnja iz Zrenjani-na, Arbag iz Aran|elovca i SZRGorionik iz Salakovca. Kom-pletni radovi bi trebalo da bu-du zavr{eni do kraja avgustaove godine, koji podrazumeva-ju radove do ukr{tanja sa Neve-sinjskom ulicom.

Podse}amo da je u oktobru2017. godine zavr{ena levastrana rekonstrukcije trotoarau ulici êde Vasovi}a u Poà-revcu. Radovi su tada ko{talipribli`no 16 miliona dinara, atom rekonstrukcijom dobijenoje ukupno 81 parking mestobez naplate. Z. V.

Poàrevac - Lokalna samoupra-va Grada Poàrevca nastavljarealizaciju unapre|enja komu-nalne infrastrukture i u seo-skim naseljima. Tako su u na-selju Bratinac nadomak Poà-revca u prvoj polovini jula po-~eli pripremni radovi za asfalti-ranje dve seoske ulice. Sredstvasu obezbe|ena na zahtev i poplanu Mesne zajednice Brati-nac iz budèta Grada Poàrev-ca za 2019. godinu. U obilaskupo~etka radova bio je gradona-

~elnik Poàrevca Bane Spaso-vi} sa saradnicima.

- Dogovorili smo se da ovegodine radimo putnu infra-strukturu u dve ulice ~ija jevrednost {est miliona i 200 hi-ljada dinara. Ina~e, od 2016. do2019. godine Grad je ukupnoza komunalnu infrastrukturuizdvojio 5,3 milijarde dinara.Od te sume za infrastrukturu useoskim mesnim zajednicamaizdvojeno je milijardu i ~etiristotine hiljada dinara. Iz budè-ta Grada samo u 2019. godiniza komunalnu infrastrukturu useoskim mesnim zajednicamaopredeljeno je oko 350 milionadinara, rekao je Spasovi} i do-dao da lokalna samouprava is-punjava obe}anja data gra|ani-ma da }e ulagati u ravnomerni

razvoj sela i gradskih naseljashodno broju stanovnika.

- Ne pravimo razliku, jer ov-de nema gra|ana prvog i dru-gog reda. Od ukupnih za seo-

ske mesne zajednice izdvaja seoko 25 odsto sredstava, rekao jeSpasovi} i dodao da se u pristu-panju realizaciji programa lo-kalna samouprava pridràvasrednjoro~nih planova.

Prethodnih godina u Bra-tincu je ure|ivana obala Mla-ve, odnosno ra|ena regulacijakorita reke zbog plavljenja.Tako|e je, kako je rekao Do-

bri Ivanovi}, predsednik Save-ta mesne zajednice asfaltiranje i sportski teren u selu.Uredno se odràvaju i atarskiputevi kojima me{tani stiùdo svojih njiva.

O ulaganjima u seosku in-frastrukturu gradona~elnik jepri~ao i na prethodnoj konfe-renciji za novinare u prostori-jama Gradskog odbora SNS-a.On je tada izneo podatke o ula-ganjima u selima u periodu od2016. do 2019. godine. Po re~i-ma Spasovi}a u periodu od2016. do 2019. godine, ulaganjau razvoj infrastrukture na teri-toriji Grada Poàrevca iznose5.248.655.645 dinara, dok je zaulaganje u seosku infrastruktu-ru uloèno 1.373.418.596 dina-ra. On je dodao da se u gradu iselima procentualno ravno-merno ulaè .

- U periodu od 2016. do2018. godine ulaganje u seoskeMZ iznosilo je 1.028.918.707dinara. U 2019. godini 345 mi-liona dinara, a na pomenutaulaganja treba dodati 95 milio-na koja o~ekujemo od EPS-a.O~ekujemo da bude ulaganje uputnu infrastrukturu na pod-

ru~ju Starog Kostolca, Bubu-{inca, Maljurevca, Bradarca,Drmna, Klenovnika. U 2019.godini okon~ane su ili su u to-ku investicije u vrednosti od303 miliona dinara i one se od-nose na ulaganja u fekalnu i ki-{nu kanalizaciju, vodotokedrugog reda i putnu infrastruk-turu. [to se ti~e odràvanja vo-dotoka drugog reda u posled-nje ~etiri godine u iste je uloè-no blizu 200 miliona dinara, is-ti~e Spasovi}.

Z. V. - M. V.

Poàrevac - Javno komunalnopreduze}e Komunalne slu`bePoàrevac nastavlja da ulaè unovu opremu obnavljaju}i svo-ju mehanizaciju i opremu zarad. Ovih dana pribavljena jenova mehanizacija, ~ija vred-nost iznosi oko 40 miliona di-nara, a kako isti~e direktor Jav-no komunalnog preduze}a Ko-munalne slu`be Slobodan Jovi}nova oprema }e olak{ati rad za-poslenima i donekle nadome-stiti nedovoljan broj angaòva-nih radnika. Nova cisterna, mi-ni sme}ar, 2 kiper vozila i jed-no komunalno vozilo su samodeo nabavljene mehanizacijekoja je u velikoj meri obnovlje-na pro{le godine. Z. V.

Veliko Gradi{te - Op{tina Veli-ko Gradi{te objavila je javnioglas za davanje u zakup po-ljoprivrednog zemlji{ta u dr-àvnoj svojini. U zakup se da-

je 286 parcela na podru~ju Ve-likog Gradi{ta i 23 seoska na-selja, na period od 10 godina.Pravo u~estvovanja imaju fi-zi~ka i pravna lica koja su upi-

sana u Registar poljoprivred-nih gazdinstava i nalaze se uaktivnom stanju najmanje trigodine.

M. V.

Gradona~elnik na konferenciji za novinare

Poàrevac nastavlja unapre|enje komunalne infrastrukture u ruralnim naseljima

Bane Spasovi}: Nemamogra|ane prvog i drugog reda

Za radove u seoskim mesnim zajednicama izdvojeno 1,4 milijarde dinaraU vodotokove drugog reda u poslednje ~etiri godine uloèno blizu 200 miliona dinara

Poàrevac - Posle prvog upisnogkruga na poàreva~kom fakultetu, Vi-sokoj tehni~koj {koli strukovnih studi-ja, ostalo je nepopunjeno 115 samo-finansiraju}ih i 26 budètskih mesta adrugi upisni rok }e biti otvoren po~et-kom septembra. Najvi{e slobodnihbudètskih mesta ima na smeru za{ti-ta ìvotne sredine, dok je smer elek-trotehnika i ra~unarstvo ove godine

popunjen {to se ti~e mesta na budè-tu. Na svakom od pet smerova, kolikoih ima u {koli, ima jo{ uvek i budèt-skih i samofinansiraju}ih mesta, osimna elektrotehnici gde su popunjenasva budètska mesta, ali zato ima jo{27 mesta za studente koji }e se samifinansirati. Smer za{tita bilja ima 25slobodnih mesta, od toga 17 samofi-nansiraju}ih i 8 budètskih. Na smeru

za{tite ìvotne sredine, za sada imanajvi{e mesta i to 27 na samofinansi-ranju i 9 na budètu, sli~na situacija jei na smeru ma{instvo gde tako|e ima27 samofinansiraju}ih i 5 budètskihmesta, dok je najmanje mesta na pre-hrambenoj tehnologiji, 17 mesta zastudente koji }e se sami finansirati i 4za one koji mogu da se finansiraju izbudèta. Z. V.

Ima jo{ mesta na poàreva~kom fakultetu

Drugi upisni rok po~etkom septembra

Ove godine vi{e od osam kilometara asfaltaDo kraja godine o~ekuju se investicije ve}inom u putnu infrastrukturu, u izno-su od 42 miliona dinara. „U periodu od 2016. do 2018. godine ura|eno je 50 ki-lometara puteva na teritoriji seoskih MZ, u iznosu od iznosu od 436.750.293dinara. Zaklju~no sa krajem 2018. godine uradili smo oko 70 kilometara pute-va, od ~ega je 50 kilometara u seoskom podru~ju. U 2019. godini radi se put-na mreà u seoskim podru~jima u duìni od 8,2 kilometara, sa vredno{}u od86.500.000 dinara, rekao je Spasovi} na konferenciji za medije.

[iri se mreà centralnog grejanjaU protekle tri, ~etiri godine aktivno se radilo na toplifikaciji u selima ]irikovac,Petka, Selo Kostolac, Drmno, iznosi oko 200 miliona dinara. Radi se i na fekal-noj kanalizaciji. Ulaganje u primarni vod za Lu~icu, Prugovo, Pol?anu iznosi 93miliona dinara, dok je sekundarni vod za Lu~icu dostigao 190 miliona dinara.Spasovi} je podsetio i na akcije ~lanova stranke u sre|ivanju „mini“ lokacija. Zaovu nedelju najavljene su akcije u Lu~ici, Bubu{incu, Starom Kostolcu, Bratin-cu, ali i na teritoriji nekih mesnih zajednica u Poàrevcu. Z. V.

Foto

: poz

arev

ac.rs

Foto

: Urb

an C

ity

Oglas za zakup njiva

Napreduju radovi u naselju „\ura Jak{i}“ i u Ulici ̂ ede Vasovi}a

Novo ruho u centru do Ljubi~evskih igaraPostavljaju se 76 novih stubova javne rasvete, koja }e zameniti stare sijalice {tedljivom LED tehnologijom

Nova mehanizacija za komunalce

Foto

: poz

arev

ac.rs

p e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 .

VIV

p e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Ku~evo - Ve~eras, u petak 19. jula,u Ku~evu se zavr{ava Festival te-levizijskog etnolo{kog filma, po-pularni FESTEF, na kome }e bitidodeljena priznanja najuspe{ni-jima me|u kojima je i tradicio-nalni Zlatni pastir. Vo|eni ide-jom da Smotra „Homoljski moti-vi“ treba da svoje prate}e progra-me pro{iri i prilagodi vremenu ukome traje, organizatori Smotrepokrenuli su i Festival televizij-skog etnolo{kog filma - FESTEFkoji je prvi put odràn u ovomgradu na Peku 1991. godine.

Festival je odràn u Zavi~ajnojgaleriji Centra za kulturu VeljkoDugo{evi}’’ a prikazano je 35 fil-mova doma}ih i stranih autora. Upo~etku, Festival je bio sastavnideo programa Smotre „Homolj-ski motivi“, na kome su u~estvo-vali malobrojni doma}i autori, alivremenom situacija se menjala.

- Broj autora i filmova iz godi-ne u godinu se pove}avao, pa sese ukazala potreba da se Festivalizdvoji kao poseban program,kao i da se stranim autorimaomogu}i da konkuri{u za nagra-de, rekla je na otvaranju 28. poredu festivala u Ku~evu, direk-torka Centra za kulturu „VeljkoDugo{evi}’’ Jasmina Blagojevi}.

Otvaraju}i festival, pomo}ni-ca predsednika Op{tine Ku~evoJasmina ]amilovi} je istakla da jevelika ~ast za gra|ane i op{tinuKu~evo {to se ba{ ovaj festivalodràva u na{em gradu. Ovo jeujedno i na{a obaveza koja se sa-stoji u o~uvanju i negovanju obi-~aja i tradicije na{e kulture kojaiz godine u godinu sve vi{e dobi-ja na zna~aju, dodala je ]amilo-vi}. Prisutnima se obratio i pred-

sednik op{tine Ku~evo, VladimirStojanovi} povodom odràvanjaovog festivala.

- Dvadeset i osmi FESTEF po-seban je po tome {to se u zvani~-nom programu nalazi ~ak sedamfilmova koji se bave narodnim

stvarala{tvom, narodnim ìvo-tom i tradicijom na{eg kraja. Tonije protekcija, niti narud`ba. Toje i potvrda da je pravo i prirod-no mesto odràvanja festivala et-nolo{kog filma u Ku~evu. Lepe,zanimljive, neobi~ne pri~e o Zvi-`du i Homolju, zajedno sa pri~a-ma iz drugih krajeva Srbije, kre-

nu}e iz Ku~eva u svet. Za uzvratnam sa svih meridijana dolazefilmovi o drugim, dalekim naro-dima, njihovim tradicijama, ve-rovanjima, kulturnim matrica-ma. To na{ Festival ~ini mestomdobre i plemenite kulturne raz-

mene sa svetom, zaklju~io je Sto-janovi}

Festival okuplja televizijskestvaraoce, profesionalce i amate-re, kao i vrhunske stru~njake ko-ji se bave etnolo{kim temama.Cilj festivala je da se filmom pri-kaù narodna tradicija i obi~aji.O visokim umetni~kim dometi-

ma ovog festivala govori i poda-tak da je ve}i broj filmova, nakonosvajanja nagrada u Ku~evu, na-gra|ivan i na drugim doma}im iinostranim festivalima.

U pet dana trajanja FESTEF-aplanirano je {est festivalskih pro-grama i prikazano je 35 ostvare-nja autora iz [panije, [vedske,Brazila, Izraela, Norve{ke, CrneGore, Danske, Holandije, Hrvat-ske, Nema~ke, BIH i Srbije. FE-STEF je opravdao svoje postoja-nje. Svaki novi film ili reportaà,svaki novi autor, pomaè da seod zaborava sa~uva kulturna ba-{tina. Festival favorizuje doma}uprodukciju, tako da se Gran pri„Zlatni pastir“ - nagrada za naj-bolji film prikazan na festivalu,dodeljuje doma}em ostvarenju.U konkurenciji doma}ih filmova„Srebrnim pastirima“ se nagra-|uju najbolja reìja, scenario, ka-mera, etno zapis, montaà i ama-terski film.

Z. V. - Lj. N.

Veliko Gradi{te - Ve~eras na Duna-vu i njegovim obalama u VelikomGradi{tu po~inju 54. „Alaske ve~e-ri“ manifestacija sa najbogatijomtradicijom me|u sli~nim prired-bama i nadmetanjima kojih imasve vi{e {irom Srbije. Tokom dvo-dnevnog trajanja Alaskih ve~eri,19. i 20. jula, pored takmi~enja zanajukusniju riblju ~orbu, u Veli-kom Gradi{tu bi}e organizovanamnogobrojna ribolovna i drugasportska takmi~enja.

U toku dva festivalska danagoste o~ekuje niz razli~itih tak-mi~enja u kojima }e u~e{}e uzetioko 800 u~esnika kao i veliki mu-zi~ki spektakl, uz nekoliko hilja-da posetioca. Alaske ve~eri sumanifestacija za koju ̀ ive Gradi-

{tanci i svake godine je sa nestr-pljenjem i{~ekuju. Uz riblje spe-cijalitete i veselo raspoloènje,alasi }e dva dana slaviti svoj pra-znik. Ovo su dani kada Gradi{teìvi posebnim ìvotom, a ~itavgrad i okolina odi{u jedinstve-nim veseljem.

Svoje takmi~arsko znanje de-monstrira}e najmla|i sportskiribolovci ali i oni iskusni alasi ko-ji }e krenuti u nadmudrivanje sarekom u lovu na soma. Posebno

interesovanje me|u starijim ri-bolovcima vlada za lov na {ara-na. Odbojka je sport za koji ìveGradi{tanci, i kada se u Srbiji po-mene odbojka, mnogi pomislena ovu varo{icu i obratno, kadase pomene Veliko Gradi{te mno-

gi se sete legendarnih odbojka{a.Ne ~udi onda {to turnir u odboj-ci na pesku, koji se odràva sva-ke godine u okviru Alaskih ve~e-ri, privu~e mnogo pa`nje.

U dobro poznatom ambijen-tu cve}a i zelenila, tik uz Dunav,u gradi{tanskom parku, 150 ku-linara iz ~itave Srbije i Rumunije

pripremi}e neograni~ene koli~i-ne riblje ~orbe. Za velike merakli-je, ali i sve druge koji uìvaju u ri-bljim specijalitetima, kao melemza du{u preporu~ujemo vrhun-sku riblju ~orbu koju }e imatipriliku besplatno da degustirajusvi posetioci manifestacije.

Z. V.

@abari - Pro{le nedelje na prosto-ru ̂ etere{ke crkve odràna je 18.po redu manifestacija „êtere{koprelo“. Ovaj zna~ajan doga|aj zame{tane ̀ abarskog kraja odvijaose u hladovini stoletnih hrastovaêtere{ke {ume, pokraj crkvebrvnare stare dva veka, posve}e-ne svetoj Trojici i hramu Presve-te Bogorodice. Kao najzna~ajnijamanifestacija ovog regiona, kojaprevazilazi okvire Op{tine @aba-ri, „êtere{ko prelo’’ okuplja u~e-snike i posetioce iz ~itave Srbije iinostranstva.

Manifestacija je posve}enao~uvanju tradicionalnih i duhov-nih vrednosti, uz bogat kulturno-umetni~ki program u kome se

prikazuju tradicionalne igre, pe-sme, obi~aji, besede i izlo`ba sta-rih rukotvorina, doma}e radino-sti, ru~nih radova i poljoprivred-nih proizvoda.

Raskva{en i blatnjav prostoroko crkve prouzrokovan lo{imvremenom pra}enim ki{om dosam po~etka „prela“ koje je doì-velo svoje punoletstvo, po{to jeorganizovano po 18. put, nije

spre~ilo veliki broj poklonika tra-dicionalnih manifestacija da umasovno do|u i isprate de{ava-nja. [to se ti~e same manifestaci-je, pre glavnog dela programa nacrkvenom imanju de{avale su sepropratni doga|aji. Najpre je uporti crkve uprili~ena etno izlo-`ba doma}e radinosti, hrane, pi-}a i rukotvorina. Sat vremena prepo~etka glavnog programa u 18.~asova u crkvi Presvete Bogoro-dice odràna je ve~ernja slu`ba.

Glavni program, koji se odvi-jao na bini postavljenoj u dvori-{tu crkve, po~eo je intoniranjemtradicionalnim himne êtere-{kog prela „Do|i dragi ve~erasna prelo“ u izvo|enju solistkinje

Miljane Pejdo iz Simi}eva. Dok jepevana himna prela podignuta jei zastava manifestacije. Zvani~nootvaranje uprili~io je predsednikOp{tine @abari, Jovan Luki} kojije tom prilikom, poèlev{i svimadobrodo{licu, istakao koliki jezna~aj ove manifestacije za op{ti-nu na ~ijem je ~elu.

- Svake godine u ovom vele-lepnom kompleksu okupljamo

se da se bar na trenutak podseti-mo onih pravih duhovnih i tradi-cionalnih vrednosti. Da otrgne-mo od zaborava sve ono {to ve-kovima unazad predstavlja na{utradiciju i na{e obi~aje, sve ono{to su na{i preci ostavili nama da~uvamo i prenosimo nara{taji-ma, rekao je prvi ~ovek àbarskeop{tine i naglasio da je svaki ~o-vek veliki onoliko koliko ~uva ipo{tuje svoju kulturu i svoju tra-diciju. Gosti prela bili su pred-stavnici svih op{tina iz Brani~ev-skog okruga. Najvi{a politi~kazvanica koja je bila gost ove ma-

nifestacije bio je narodni posla-nik i potpredsednik Skup{tineSrbije, Veroljub Arsi}.

Pre nastupa kulturno umet-ni~kih dru{tava, peva~kih grupai muzi~kih sastava i izbora lepo-tice prela, prisutnima se obratioprigodnom zdravicom zdravi-~ar iz ̂ etereà, Zoran Miladino-vi}. U dvosatnom programusvoja folklorna ume}a pokazalisu KUD-ovi iz Beograda i ̂ a~ka,

kao i iz susednog Aleksandrov-ca. Svoja muzi~ka ume}a prisut-noj publici pokazali su dvojicafrula{a izvev{i na virtuozni na-~in nekoliko kompozicija iz re-pertoara muzi~ke ba{tine Srbije,kao i majstorsko sviranje naharmonici u~esnika republi~kogtakmi~enja za najbolju harmo-niku u Soko Banji..

Ipak, glavni doga|aj manife-stacije bio je izbor lepotice ̂ ete-re{kog prela. Za laskavu tituluborile su se osamnaest devojakasve obu~ene u narodnim no-{njama. Tro~lani ̀ iri imao je te-àk posao, ali su jednoglasno

odlu~ili da ovogodi{nja lepoticaprela bude Jana \ur|evi} iz Vi-teèva. Za njenu prvu pratiljuizabrana je Miljana Paunovi} izVla{kog Dola, dok je Marija Di-mi} iz Beograda postala drugapratilja. Lepotici prela i njenimpratiljama pobedni~ke lenteuru~io je predsednik Op{tine@abari, Jovan Luki}. Predstavni-ca „Plana tursa“ „misici“ prelakao nagradu uru~ila je vau~er za

desetodnevno letovanje u Gr~-koj, dok su od nje pratilje dobilevau~ere za produèni vikend uVeneciji i Budimpe{ti.

înom izbora lepotice prelazavr{en je oficijalan programmanifestacije. U nastavku pro-grama sve prisutne zabavile suzvezde sa estrade Sneàna \uri-{i} i peva~ Grand produkcije Ni-kola Ne{i} D@oni u pratnju orke-stra Endìja Mavri}a. Programsu vodile poznate TV voditeljkeDragana Kati} i Vesna Milano-vi}. Narodno veselje trajalo je doduboko u no}.

M. Veljkovi}

Golubac - Turisti~ka organizacijaGolubac poziva kulinare iz celeSrbije da se prijave za takmi~enjeu kuvanju riblje ~orbe“Goluba~-ki kotli}“, koje se odràva 27. ju-la, po 54. put. U~esnici sa sobomtreba da donesu sve namirnice iza~ine za kuvanje riblje ~orbe,dok }e drva za vatru ispod kotli-}a obezbediti organizatori. Tak-mi~enje kulinara po~e}e u 17 sa-

ti, a dva sata kasnije usledi}eocenjivanje i progla{enje pobed-nika. Kotizacija za u~e{}e ne}e senapla}ivati, a nov~ane nagradeza osvojena prva tri mesta iznose60.000, 40.000 i 20.000 dinara.Tradicionalno takmi~enje „Go-luba~ki kotli}“ odvija}e se uokviru manifestacije „Dani Du-nava“, koja se odràva od 25. do28. jula. M. V.

Ostrovo - U bana}anskom seluOstrovu nadomak Kostolca kojese, sticajem istorijskih prilika na-stalih usled potrebe ljudi da iz-grade termoelektranu, na{lo nadesnoj strani Dunava i time po-stalo naselje u Stigu, odràna jetradicionalna, 12. po redu, mani-festacija „Ostrova}ki be}arac“koja godinama ~uva tradicijuovog „banatskog, a ipak kosto-la~kog“ sela. ̂ etiri dana odràvase raznovrstan program komeposebnu dra` pridodaju gosto-ljubivi me{tani.

Ovom doga|aju prisustvovalisu gradona~elnik Poàrevca Ba-ne Spasovi}, zamenik gradona-~elnika Sa{a Pavlovi}, predsed-nik Gradske op{tine KostolacSerdò Krstanoski i predsednicaSkup{tine GO Milena Cerov{eksa saradnicima, zatim predsed-nik Mesne zajednice „Ostrovo“\ura Radi}, predstavnici crkve,direktori javnih preduze}a i usta-nova i brojni gra|ani. Posetioce i

u~esnike je na po~etku pozdraviopredsednik MZ „Ostrovo“ \uraRadi} upu}uju}i im poziv da sena istom mestu okupe i narednegodine.

Ovogodi{nju manifestacijusve~ano je otvorio gradona~elnikPoàrevca Bane Spasovi}, koji jeistakao da }e Grad i Gradska op-{tina nastaviti da podràvaju i

ulaù u ovu tradicionalnu mani-festaciju. U umetni~kom deluprograma, osim ~lanova Kultur-no - umetni~kog dru{tva „Ostro-vo“, nastupili su gosti, ~lanoviKUD-a iz Gudurice. Ovom prili-kom organizatori su dodelili za-hvalnice svim u~esnicima pro-

grama - KUD-u iz Gudurice, kaoi svim takmi~arima u be}arenju iIzboru za najlep{u sosu.

U okviru Ostrova}kog be}ar-ca organizovani su fijakerijada,takmi~enje u kuvanju riblje ~or-be, ali i utakmica u malom fud-balu izme|u veterana Gudurice iFK „Dunav“ Ostrovo. Tako|e, zaposetioce manifestacije prire|e-

na je i prodajna izlo`ba kola~a,kao i izlo`ba slika kostola~kogULSK „Spektar“. Najbolji u be}a-renju, uz muzi~ku pratnju kovin-skih tambura{a, bio je Milo{ Ni-koli}. Drugo mesto pripalo je Zo-ranu Nikoli}u a tre}e Ljubi{i Le-lencu. Z. V.

Voluja - U organizaciji Mesne za-jednice sela Voluja, pod pokrovi-teljstvom op{tine Ku~evo, odrà-na je 12. po redu „Pasuljijada“ nakojoj je u~estvovalo 30 ekipa, apobednik je bila ekipa iz obli-`njeg naselja Gloàna. U centrunaselja nadmetale su se jo{ peto-~lane ekipe iz Voluje, Neresnice,Ku~eva i Duboke.

Primamljivi miris {irio seovim naseljem, a takmi~ari su setrudili da pored suve slanine, re-baraca i nezaobilaznih za~ina,dodaju i neku kulinarsku tajnu,kako bi osvojili glasove ìrija. UVoluji se pored pasuljijade po~et-kom avgusta odràva i drugamanifestacija - takmi~enje u ku-vanju riblje ~orbe.

U Organizacionom odboru ka-ù kako su ̀ eleli da svojim me{ta-nima i gostima priu{te neki prigo-dan vid zabave, pa su odlu~ili daorganizuju kulinarsku manifesta-ciju „Pasuljijadu’’ . Ona je tradici-onalna i okuplja prave majstore upripremanju „~uvenog’’ pasulja-takmi~arca, a pored kuvanja ovogspecijaliteta odràna su i drugazanimljiva takmi~enja.

Pored usijanih kotli}a u koji-ma se kuvao pasulj gradi{tanac,takmi~ari su imali uzavrelu at-mosferu kao i dobru zabavu. Za

dru{tvo, neko je kuvao i posanprebranac, koji je, kako su rekli,teè spremiti od ~orbastog pasu-lja. Ipak, za najve}e sladokuscepobrinuli su se oni koji su se opre-delili za tradicionalni ~orbast pa-sulj sa suvim rebrima i slaninom.

Za pasulj kao i za riblju ~orbupotrebno je ume}e, a ima i tajne.Ono {to je va`no za pasulj je vi{evrsta sveèg i suvog mesa, neko-liko sati kuvanja kao i za~ina. Od30 ekipa pobedni~ki pasulj naovogodi{njoj pasuljijadi u Volujiskuvala je ekipa iz Gloàne, dru-

go mesto je osvojila ekipa „Jag-njila“ iz Jasikova a tre}e ekipa„Dva kuvara“ kojima su organi-zatori uru~ili pehare i medalje.

U okviru kulturno-umetni~-kog programa nastupilo je vi{estotina u~esnika, peva~a, svira~ai igra~a, iz Stamnice, Leskova,Voluje i Ku~eva. Ovoj manifesta-ciji prisustvovao je i predsednikove zvi{ke Op{tine Vladimir Sto-janovi} sa saradnicima kao ipredsednik Nacionalnog savetaVlaha Srbije Novica Jano{evi}.

Z. V.

Foto

: por

tal e

ku~e

vo

Foto

: M. V

eljk

ovi}

Foto

: M. V

eljk

ovi}

Foto

: Op{

tina V

elik

o Gr

adi{t

e

Ve~eras zavr{etak Festivala etnolo{kog filma u Ku~evu

Mesto dobre i plemenite kulturne razmene sa svetom

Nagrade i za filmove iz inostranstvaU konkurenciji stranih filmova dodeljuje se povelja i nagrada „Zlatni pastir“ za naj-bolji strani film. Tako|e, u stranoj konkurenciji, dodeljuje se i nagrada „Srebrni pa-stir“ za izuzetan rad u nekoj delatnosti unutar proizvodnje etnolo{kog filma. Selek-tor 28. FESTEF-a je Vladimir Perovi}, a u ̀ iriju su i Zvezdana Stanojevi}, prof. srpskogjezika i knjièvnosti, Jelena Vukmanovi}, novinarka, i dr Slobodan Naumovi}, prof.Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Organizator FESTEF-a je Centar zakulturu „Veljko Dugo{evi}’’ a pokrovitelj Op{tina Ku~evo.

Nagradna putovanja za najlep{ePo prvi put od po~etka organizovanja prela dodeljene su nagrade za najlep{i osmeh,najbolju ènsku narodnu no{nju i za najbolje folklorno drànje. Pobednicama u ovimnovim takmi~arskim disciplinama turisti~ka agencija iz Petrovca na Mlavi darovala jepo dva putovanja iz programa“ moja Srbija“. Najlep{i osmeh na prelu imala je TamaraMladenovi} a najlep{u narodnu no{nju Jelena Stepanovi}, dok je laskavo priznanje zanajbolje folklorno narodno drànje pripalo \ur|ini ]ur~i}.

Najlep{a sosa iz OstrovaU okviru manifestacije organizovan je i izbor za najlep{u sosu. Titulu najlep{e ponela jeOstrov~anka Mina Veselinov, za prvu pratilju progla{ena je Milica @ivkovi} iz Gudurice,dok je tre}eplasirana Jana Josimov iz Ostrova. Posetioci su se i ovoga puta mogli tak-mi~iti u ko{aranju - hvatanju ribe posebno izra|enim korpama. Pobedu u ovoj igri po-neo je Perica Vrengi}, dok je vice{ampion bio Sava Erdeljan.

Mnogo gostiju iz dijasporePosetici 18. „êtere{kog prela“ bili su, kako iz @abarskog kraja, tako iz bli`nje i daljnjeokoline. Bilo je mnogo gostiju iz inostranstva, mahom na{ih radnika u dijaspori koji suiskoristili svoje godi{nje odmore da do|u u zavi~aj, kako bi posetili familije I, gotovosvi, posetili êtere{ko prelo. Njima je, pored pra}enja programa manifestacija, bilo iz-uzetno va`no da se druè sa prijateljima i ro|acima, kao i sa ostalim na{im ljudima ko-ji se nalaze na „privremenom“ radu u inostranstvu.

Muzika posle specijalitetaTuristi~ka organizacija trudila se da pripremi kvalitetan muzi~ko-zabavni program, upetak }e se za dobro raspoloènje svih posetilaca pobrinuti na{ sugra|anin Dalibor Da-~a Milovanovi} i Venus bend, a u subotu uve~e, nakon dodele nagrada najuspe{nijimu~esnicima u svim kategorijama, {to ujedno predstavlja zatvaranje takmi~arskog delaprograma Alaskih ve~eri, na letnjoj pozornici u gradskom parku, na hiljade gledalaca,uze}e u~e{}e u velikom narodnom veselju uz Amadeus bend.

Sa prethodnog takmi~enja

Pobednice u izboru lepotica i ostalih „naj“

Nastup najmla|ih

Danas na Dunavu u Velikom Gradi{tu po~inju 54. „Alaske ve~eri“

Niz takmi~enja sa 800 u~esnika

TO Golubac poziva kulinare iz cele Srbije

Prijave za „Goluba~ki kotli}“

Pro{le nedelje na prostoru êtere{ke crkve odràna je 18. po redu manifestacija „êtere{ko prelo“.

Po{tovanje svoje kulture i tradicije podneblja

Kraj obale Dunava kod Kostolca odràn 12. „Ostrova}ki be}arac“

Tradicija Banata u Stigu

Na takmi~enju u selu Voluja u~estvovalo 30 ekipa

Gloàne pobednik „Pasuljijade“

Foto

: Por

tal e

kuce

voFo

to: S

AT TV

i por

tal R

e~ n

arod

a

VI p e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 .


brani~evo

Kostolac - Uo~i Dana rudarakoji se obeleàva po~etkom av-gusta, u Kostolcu se podse}ajuda je upravo ovde zapo~ela pr-va organizovana eksploatacijauglja u Srbiji, tu je nastala prvarudarska kolonija u Srbiji,otvoren prvi povr{inski kop

kod nas, a pogled se vra}a i udalju istoriju ovoga prostora nakome se danas nalazi Vimina-cijum - najzna~ajniji anti~ki lo-kalitet u na{oj zemlji.

Istraìvanje i eksploatacijakostola~kog uglja vezuju se za1870. godinu, koja se smatrapo~etkom industrijskog doba uSrbiji. Sopstveni izvor ugljaomogu}io je pogonsku energi-ju za koju nisu bili potrebni„skupi novci“ - ona se nalazilatu, u dovoljnoj koli~ini, nazgodnom mestu za transport.Poznato je da je krajem 19. ipo~etkom 20. veka ugalj iz ko-stola~kih rudnika sluìo kaopogonsko gorivo za mlinove,pivare, klanice...

Mnogobrojne fabrike onda-{nje Srbije snabdevale su seugljem iz Kostolca. Kostolac senalazi na mestu gde se Sopot-ska greda, najseverniji izdanakpobr|a isto~no od Velike Mo-rave, spu{ta na obale Dunava irazdvaja plodno Pomoravlje,Podunavlje i Stig. Kao ugljono-sni prostor, kostola~ki basenobuhvata desnu obalu Dunavaod u{}a Velike Morave doRamsko-gori~kog pobr|a. Se-vernu granicu basena odre|uje

tok Dunavca - od mesta gde seovaj rukavac odvaja od glavnogtoka Dunava, pa do njegovogponovnog spajanja s vodamavelike reke kod Rama. Posma-traju}i Sopotsku gredu po „ver-tikali“, ona izgleda kao ki~maovog basena. Sa obe njene stra-ne prostiru se ugljena polja.

Kostola~ki basen pripadaperipanonskom delu isto~neSrbije, koji je pod nagla{enimuticajem karakteristika stepskeklime dominantne za ju`ni Ba-nat. Prepoznatljivo klimatskoobele`je podru~ja Kostolca jejugoisto~ni vetar - ko{ava. Pod-ru~je je zanimljivo i sa hidro-grafskog aspekta. Pored Duna-va i njegovog rukavca Dunav-ca, ~ija je duìna toka pre pre-gra|ivanja iznosila 23 kilome-tra, ovo podru~je hidrografskijo{ obeleàvaju Velika Moravai Mlava.

Naplavni nanosi Dunava idonjih tokova Velike Morave iMlave predstavljaju najplodni-je delove Srbije. Ovaj prostorpogodan je za uzgajanje razno-vrsnih poljoprivrednih kultura,posebno ̀ itarica. U pro{losti suove oblasti bile obrasle bujnommo~varnom vegetacijom, u ~i-jim su se suvljim delovima pro-stirala bogata stani{ta hrasta.Prostor i danas obiluje lovnomdivlja~i.

Pisana istorija ovog pod-ru~ja po~inje dolaskom Ri-mljana na obale Dunava, predva milenijuma. Tokom 1.veka na{e ere, Dunav postajeseveroisto~na granica Rim-ske imperije. Da bi je sa~uva-li od upada varvarskih ple-mena, Rimljani su na desnojobali Dunava izgradili sistemutvr|enja, vojnih logora, be-dema i osmatra~nica poveza-

nih putevima. To je bio Du-navski limes.

Najzna~ajnija sedi{ta rim-skih legija na Dunavskom li-mesu bili su Singidunum (da-na{nji Beograd), koji je bio se-di{te êtvrte Flavijeve legije, iViminacijum pored Kostolca,sedi{te Sedme Klaudijeve legi-

je. Oko ovih vojnih utvr|enjarazvili su se ve}i gradovi.

Pored vojske, u Viminaciju-mu je bila stacionirana i flota.Ona je imala va`nu ulogu uo~uvanju mira na granici, utransportu i snabdevanju voj-ske. Stanovni{tvo Viminaciju-ma sa~injavali su ve}inom islu-èni vojnici legionari. Otpu{ta-njem iz vojne slu`be, na terito-riji rimske kolonije dobijali suparcele zemlje za kori{}enje, pasu veterani pripadali sloju vele-posednika. Njihovu zemlju ob-ra|ivali su seljaci-zakupci, a ve-rovatno i robovi.

Kao vaàn saobra}ajni ~vor,Viminacijum je u 3. veku pre-trpeo najezdu i prodor trupa idelova legija, me|usobno zava-|enih. Ubrzo je grad sveden napograni~no utvr|enje, bez po-sebne uloge. Pri kraju ìvota,Viminacijum je bio vizantijskavojna baza, a dolaskom Slove-na u 7. veku prestaje da postoji.

Z. V. i Energija Kostolac

Kostolac - Gradska op{tinaKostolac je krajem pro{le go-dine napravila strategiju raz-voja za 2019. godinu sa pro-jekcijama za 2020. i 2021. go-dinu, kojom je predvi|eno dase u tom periodu zavr{e pro-jekti za {irenje kompletne to-plifikacione mreè, komunal-ne i putne infrastrukture kaoi projekti koji }e doprineti za-{titi ìvotne sredine.

[to se ti~e {irenja toplifika-cione mreè, ura|ena su triprojekta i to za Bazensku ulicuna Kanalu, Kobalovu u Starom

Kostolcu i na lokaciji „TPSGradska pijaca“. Ukupna vred-nost ovih investicija je oko 60miliona dinara, a maksimalnooko }e biti stotinak novih pri-klju~aka. Po~etkom juna zapo-~eli su radovi na gradnji toplopredajne stanice priklju~nogtoplovoda distributivne toplifi-kacione mreè i tipskih pri-klju~aka na lokaciji „TPSGradska pijaca“.

- Kona~no posle 30 godinasvi korisnici i vlasnici lokala

}e dobiti priklju~ak za toplifi-kaciju, odnosno preko 55objekata, a vrednost samih ra-dova na ovoj lokaciji je preko40 miliona dinara, rekao jeKrstanoski i dodao da su ra-dovi u Bazenskoj ulici na Ka-nalu u toku, i da se zavr{etaktih radova planira po~etkomavgusta. A nakon toga o~eku-je se i po~etak radova na {ire-

nju mreè u Kobalovoj ulici uStarom Kostolcu.

Tako|e, Krstanoski je ista-kao da }e do kraja avgusta bitizavr{ena i ~etiri projekta za vo-dovodnu mreù od strane JKP„Vodovod i kanalizacija“ , a dokraja jula projekti za 17 ulica zakanalizacionu mreù. Zna~aj-no je napomenuti da }e reba-lansom budèta biti obezbe|e-na sredstva za jo{ {est projeka-ta ~ime }e cela teritorija Grad-ske op{tine Kostolac biti pokri-vena vodovodnom i kanalizaci-onom mreòm.

Kada je re~ o putnoj infra-strukturi, Grad Poàrevac je iz-dvojio vi{e od 52 miliona dina-ra za asfaltiranje ulica, oja~ava-nje kolovozne konstrukcije, iz-radu trotoara, a 14 miliona di-nara izdvojeno je iz letnjeg odr-àvanja, rekao je Krstanoski idodao da se u skori je vremeo~ekuje po~etak radova na as-faltiranju samog ulaza u Kosto-lac ta~nije Ulice Trudbeni~ke iBoè Dimitrijevi}a.

- Mislim da smo za godinu

dana postigli maksimalan efe-kat, a to je da re{avamo infra-strukturu Gradske op{tine Ko-stolac, podvukao je Krstanoski.On je zahvalio svim gra|animakoji uredno dostavljaju dopiseop{tini, jer samo zajedni~ka sa-radnja gra|ana, op{tine i Gra-da doprinosi re{avanju svihproblema u Kostolcu.

Z. V.

Golubac - Javno komunalnopreduze}e „Golubac“ bogatije jeza jo{ jednu radnu ma{inu, novitraktor sa priklju~nim ure|aji-ma za zimsku i letnju slu`bu, asredstva od 20 miliona dinaraobezbedila je Op{tina Golubac.

Predsednik Op{tine, dr Ne-boj{a Mijovi} podsetio je da su izop{tinske kase, pored ove ma{i-ne nabavljena dva sme}ara, mi-ni bager, teretni kamion, ma{inaza ~i{}enje ulica, {etnih staza itrotoara u gradu. Predsednik jedodao da je Komunalno predu-ze}e imalo nasle|ene dugove od

120 miliona dinara, ali da je sa-da{nji kolektiv svojim radom i{tednjom uspeo da taj dug sma-nji na oko 20 miliona dinara, tese nada da }e se u dogledno vre-me i ostatak duga sanirati.

- O~ekujem da }e to biti ve}naredne godine kada }e ovopreduze}e mo}i pozitivno daposluje i da mu ne}e biti po-trebna pomo} Op{tine, rekao jedr Mijovi}. Novi traktor marke,,Deutz-Fahr 6155-6’’ sa pri-klju~nim ure|ajima isporu~ilaje firma ,,Ratko Tamp’’ iz Sente.

Z. V.

Procvat Viminacijuma Viminacijum je svojpuni procvat doì-veo tokom 1. i 2. ve-ka nove ere, kada jevojni logor prera-stao u glavni gradvelike rimske pro-vincije Gornje Mezi-je. Razvio se na ras-krsnici najva`nijihputeva u imperiji ipostao njen vaànpoliti~ki i privredni centar. U njemu je tada ̀ ivelo oko 30.000 stanovnika. Uvreme cara Hadrijana (2. vek nove ere) Viminacijum je dobio status munici-pijuma, {to je podrazumevalo izvestan stepen autonomije. Najva`niju ste-penicu u razvoju ovog grada predstavlja dobijanje statusa kolonije, u vre-me cara Gordijana 239. godine. Jedna od zna~ajnih privilegija kolonije biloje pravo kovanja novca. Novac iz Viminacijuma postao je neobi~no vaàn zaistoriju i hronologiju u oblastima srednjeg i donjeg Dunava.

Trag o pro{lostiBiblioteka „Dokumenti“ pokrenuta je2000. sa ciljem da se ostavi trajni pisa-ni trag o doga|ajima iz pro{losti „Elek-troprivrede Srbije“, da podseti na veli-ke ljude, na njihove vizije i pregnu}a,na ideje vodilje jednog vremena.

Viminacijum bio i va`no raskr{}e puteva

Ilustracija o dva bitna doba

Foto

: sr.w

ikip

edia

/ Jej

a.m

ax

Uo~i Dana rudara, u Kostolcu podse}aju da je ovde zapo~ela eksploatacija uglja u Srbiji

Ugljeni kop koji je bio osnov za po~etak industrijskog doba

Ovde je nastalaprva rudarskakolonija i otvoren prvipovr{inski kopu SrbijiObli`nji Viminacijumbio metropolarimske provincije Gornje mezije

Foto

: Ene

rgija

Kos

tola

c

Foto

: Kos

tola

c rs

Foto

: SO

Golu

bac

JKP „Golubac“ bogatije je za jo{ jednu radnu ma{inu

Specijalni traktor komunalcima

Tri projekta za {irenje toplifikacione mreè u Kostolcu

Investicije vredne60 miliona dinara

Nere{eni pravno-imovinski odnosiPrema re~ima gradona~elnika Poàrevca, Baneta Spasovi}a jedna od glavnih ko~-nica u re{avanju odre|enih problema u Gradskoj op{tini Kostolac je su nere{enipravno-imovinski odnosi. Na re{avanju tih problema intenzivno se radi zahvalju-ju}i dobroj saradnji sa JP „Elektro privreda Srbije“ i Vladom Republike Srbije. „Ve-liki broj objekata, pa i objekat pijace, dobili smo na upravljanje i to smo preneliGradskoj op{tini na kori{}enje, istakao je Spasovi}. On je najavio po~etak zavr{nihradova na obilaznici Poàrevac i Kostolac“, {to }e u znatnoj meri skratiti vreme pu-tovanja izme|u ova dva mesta i rasteretiti saobra}aj koji prolazi starim putem kroznaseljena mesta izme|u Poàrevca i Kostolca.


VIIp e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 . brani~evo

Poàrevac - Poznato je da to-kom letnjih meseci u Srbiji hro-ni~no vlada nesta{ica krvi, pase mnoge operacije zbog togaodlaù. Poàrevac, koji je po-slednjih desetak godina progla-{avan kao grad u kome imanajvi{e dobrovoljnih davalacate~nosti koja ̀ ivot zna~i, premare~ima Sa{e Obradovi}a, sekre-tara Crvenog krsta Poàrevactakvih problema nema, jer zali-he krvi u gradu su na optimal-nom nivou. Obradovi} nagla-{ava da od stupanja na snagunovog zakona u Poàrevcu nijedo{lo do smanjena broja dava-oca krvi.

- Akcije dobrovoljnog dava-nja krvi koje organizuje na{aorganizacije i dalje su veomauspe{ne. Novi zakon je krenuoda se u Poàrevcu primenjuje umaju pro{le godine i nije seosetio neki pad davala{tva, kao{to je bio slu~aj u drugim gra-dovima. Crveni krsta Poàre-vac uvek prikupi nedeljne jedi-nice krvi koje su zacrtane pla-

nom. Nekad se i prikupi za 10ili 20 odsto vi{e jedince nego{to je zacrtano, kaè Obradovi}.On isti~e da nije velika potra-`nja krvi u na{oj bolnici i da surezerve na optimalnom nivou.

- U julu su obi~no nesta{icekrvi u svim bolnicama u Srbiji,kada se zbog odmora smanjibroj dobrovoljnih davaoca i ta-da se broj prikupljenih jedinicasmanjuje. U Poàrevcu se to-kom juna i jula nije smanjio

broj davanja krvi tako da seoperacije u na{oj bolnici ne od-laù, rekao je Obradovi}.

Podsetimo da je grad Poà-revac progla{avan za najhuma-niju sredinu osam godina zaredom. Tokom pro{le godine je6,03 procenata broj davanja kr-vi na broj stanovnika. Akcijedobrovoljnog davanja krvi odr-àvaju se svakog ponedeljka uprostorijama Crvenog krsta uPoàrevcu. M. Veljkovi}

Veliko Gradi{te - Slede}i opre-deljenje da se nastavi sa aktiv-nostima na razvoju sportskogturizma, predsednik op{tineVeliko Gradi{te, Dragan Mili},ugostio je male polaznike let-njeg karate kampa karate kluba„Nipon“ iz Beograda koji seodràva na Srebrnom jezeru.

Sa predsednicom kluba Ta-njom Petrovi}, nekada{njom{ampionkom na Svetskom pr-venstvu u ovoj isto~nja~koj ve-{tini, i trenerima do{lo je ~etr-naestoro mali{ana punih pozi-tivne energije koju su, kroz ka-te, spremno demonstriralipred predsednikom Mili}emkoji je bio iskreno odu{evljen.Ovi mali{ani na Srebrnom je-zeru, sve popularnijoj turisti~-

koj destinaciji, poha|aju letnjikamp kroz koji upoznaju pri-rodu i svet oko sebe, unapre-

|uju me|usobnu komunikaci-ju i usvajaju znanja o borila~-kim ve{tinama. Z. V.

Poàrevac - Ljubitelji autoatrakcija }e ponovo mo}i dauìvaju u „vratolomijama“voza~a mo}nih ma{ina 10. i11. avgusta kada se na par-kingu u krugu nekada{nje[e}erane u Poàrevcu, vozitre}a trka „Serbian DriftChampionship“ (SDC) {am-pionata u organizaciji Sport-skog Auto Tjuning kluba iAuto moto kluba LowFamily.

Za u~e{}e u trci do sada seprijavilo vi{e od 20 takmi~a-ra, iz zemlje i inostranstvaBugarske, Rumunije i Hrvat-ske. Ovaj sportski doga|aj, os-im takmi~arskog momenta,posebno je privla~an za mla|u

publiku, ali se tako|e koristi Iza promociju bezbednosti u sa-obra}aju.

Drift trke su vrsta auto tr-ka u kojima se vozila kre}ubo~no po asfaltnom putu. Udriftu, automobili prelazeidealnu putanju u kontrolisa-nom proklizavanju pri veli-kim brzinama. Klju~na ka-rakteristika drift trke je da ni-je vezana za vreme, ve} zatehni~ke performanse, puta-nju, brzinu, uglove i blizinuprilaska ~unjevima. Ovo je je-dinstvena prilika da voza~ipred {irokim auditorijumomprikaù svoje ume}e, prelaze-}i stazu na atraktivan na~in.Ljubitelji automobila i adre-

nalina }e sigurno uìvati prate}iovakav vid manifestacije.

Z. V.

Poàrevac - Gra|ani Poàrevcaorganizovali su humanitarnuakciju kako bi skupili novac zaavionsku kartu Vase Radovi},koja se od 2011. godine nalazi uPeruu, u Limi, i nikako ne uspe-va da se vrati nazad u Srbiju.Ova nesre}na èna tamo je do-spela na prevaru, preko la`nenagradne igre u kojoj je osvojilabesplatno putovanje. O ~emu seradi bilo joj je jasno tek kad jojje pri povratku u prtljag pod-metnuta droga, zbog ~ega jeosu|ena na 10 godina zatvora.

Posle sedam godina peruan-skog zatvorskog pakla, Vase jepu{tena uslovno, ali od tada neuspeva da se vrati u Srbiju. Prviput, pre nekoliko meseci, no-vac za kartu skupili su porodi-ca i prijatelji, ali je karta propa-la dok je Vase poku{avala dadobije novi paso{, jer je staridavno istekao. Drugi put gra-|ani Poàrevca su u humani-tarnoj akciji koju je organizo-vao poznati poàreva~ki novi-nar Slobodan Vasi}, vlasnik ra-dija „Bravo“.

- Za kratko vreme skupljenoje 530 evra za avion od Lime doBeograda, sa presedanjima uMadridu i Be~u. Preko na{egkonzulata u Argentini, jer ga uPeruu nema, obezbedili smoputni list - pasovan. Me|utim,

kad je 9. jula u{la u avion zaMadrid, obezbe|enje „Er Evro-pe“ izvelo je Vase napolje jernema vizu za [paniju, {to je~udno, jer ona bi u [paniji bilasamo u tranzitu, rekao je Slo-bodan. Po{to su karte propale,jedini izlaz je da se ponovo sku-pi novac za avion, ali da na{konzulat pomogne oko vize ipasovana, ukoliko istekne dok

se opet skupi novac, jer mu jerok vaènja do 6. avgusta.

Porodica Vase je rodom izMakedonije, a u Poàrevac jepristigla kada se udala za Mi}u,radnika PRIM-a, koji je premi-nuo pre desetak godina. Onaima i dve }erke, koje èljno ~e-kaju da ponovo vide svoju maj-ku od koje su, silom prilika, to-liko dugo odvojene. M. V.

Poàrevac - Pripadnici poàre-va~ke policije u saradnji sa Vi-{im tuìla{tvom imali su po-slednjih dana nekoliko uspe-{nih akcija u otkrivanju i hap-{enja narko dilera, koji su na te-ritoriji Poàrevca dilovali mari-huana. U tim akcijama od tro-jice dilera droge zaplenili supreko 2, 6 kilograma marihua-ne i oko 400 grama amfetami-na. Oni su uz krivi~nu prijavuzbog nezakonitog drànja i pu-{tanja u promet droge poslehap{enja I odre|ivanja 48 satizadràvanja na dalji postupakpredati nadle`nom tuìla{tvu.

Podse}amo, da su pripadniciMinistarstva unutra{njih poslo-va u Poàrevcu minule suboteuhapsili su N. M. (1979) iz Poà-revca, zbog postojanja osnovasumnje da je izvr{io krivi~no de-lo neovla{}ena proizvodnja i sta-vljanje u promet opojnih droga.Policija je prilikom pregleda N.M. na ulici u Poàrevcu, prona-{la pet paketi}a sa 280,38 grama

marihuane, u kesi koju je on dr-ào u ruci. Istog dana, poàre-va~ka policija, po nalogu Vi{egjavnog tuìla{tva, podnela je iprotiv dvadesetpetogodi{njegsugra|anina krivi~nu prijavu zaisto krivi~no delo.

Policija je u Poàrevcu zausta-vila automobil u kojem je osum-nji~eni bio suvoza~ i u njegovojgarderobi prona{la kesu sa 48, 8grama marihuane, saop{tila jePolicijska uprava Poàrevac.Najve}u zaplenu droge pripadni-

ci MUP-a u Poàrevcu imali sudva dana kasnije kada su zaple-nili vi{e od 2, 2 kilograma mari-huane i uhapsili M. B. (43), zbogpostojanja osnova sumnje da jeizvr{io krivi~no delo neovla{}enaproizvodnja i stavljanje u prometopojnih droga. Policija je prili-kom pretresa stana u kojem bo-ravi osumnji~eni M.B. prona{la{est plasti~nih kesa sa oko 2.290grama marihuane i 387,48 gra-ma amfetamina zapakovanih u16 paketi}a. M. V.

Veliko Gradi{te - Jedinice Voj-ske Srbije izvodi}e ga|anje izpe{adijskog naoruànja na voj-nom poligonu „Peskovi“ u ata-ru sela Kusi}e 23, 24, 25, 29. i31. jula. U tim danima, u nave-denom podru~ju zabranjuje se

kretanje, zadràvanje i boravakljudi, stoke, motornih vozila isto~nih zaprega u ozna~enomprostoru u navedenim danima.Poligonsko-streli{ni prostor bi-}e obeleèn crvenim barja~i}i-ma i tablicama sa natpisom:

„Ne idi dalje - ga|a se!“ i obez-be|en straàrima. Zabranjenoje i svako prikupljanje i diranjenerasprsnutih projektila i nji-hovih delova, jer to moè bitiopasno po ̀ ivot.

M. V.

Vojne ve`be na Peskovima

Poàrevljanka ne uspeva da se vrati iz Perua

Vi{egodi{nji hod po mukama Vase Radovi}

Foto

: Fac

eboo

k

Vase Radovi}

Uspe{ne akcije poàreva~ke policije i Vi{eg tuìla{tva

Zaplenjeno tri kilograma droge

Foto

: MUP

Srb

ije

Sa jedne od akcija CK Poàrevac

Crveni krst u Poàrevcu redovno organizuje dobrovoljne akcije

Zalihe krvi u Poàrevcuna optimalnom nivou

Foto

: CK

Poà

reva

c

Mladi karatisti u gostima kod predsednika Op{tine

Dalji razvoj sportskog turizma

Foto

: Op{

tina V

elik

o Gr

adi{t

e

Ljubitelji auto atrakcija }e ponovo mo}i da uìvaju u „vratolomijama“ voza~a

Drift trke i ovog avgusta

VIII p e t a k , 1 9 . j u l 2 0 1 9 .


brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Veliko Gradi{te - U amfiteatru na oba-li Dunava u Velikom Gradi{tu odrà-na je jubilarna, 25. po redu, manifesta-cija „Dani Vlastimira Pavlovi}a Carev-ca“, posve}ena ~uvenom violinisti ikompozitoru poznatom po negova-nju na{e izvorne muzike, ro|enomupravo u ovom kraju, a glavni besed-nik na finalnoj ve~eri Festivala bio jeministar kulture i informisanja.

- Vlastimir Pavlovi} Carevac primerje ìvota punog `rtve i podviga. On jebio stradalnik, borac, humanista, a presvega plemenit ~ovek koji je srpsku et-ni~ku muziku uzdigao i postavio na za-

sluèni pijedestal, kazao Vukosavljevi}uo~i revijalnog dela Festivala.

Ministar je odao priznanje organi-zatorima manifestacije koja traje ve}dve i po decenije, a koja na najlep{i na-~in ~uva se}anje na ~oveka koji je uburama dvadesetog veka decenijamanegovao temelje srpske kulture i pru-ìo trajan doprinos o~uvanju srpskognacionalnog bi}a u oblasti muzike.

- Svedoci vremena kaù da je Ca-revac u svom repertoaru imao oko300 kola i 2.000 pesama. Tih 300 ko-la bili su elektrokardiogram srpskognaroda, odraàvali su njegov ritam,njegov puls i njegovu ìvotnu ener-giju, naglasio je Vukosavljevi} i do-dao da je u 2.000 Carev~evih pesama

sadràna du{a srpskog naroda. On jepodsetio i na mentorski Carev~evrad. Uz Carev~evu pomo} stasavalisu i trajali mnogi koji su u narodusvojim glasom budili ose}anje pono-sa na srpsku etno-muzikolo{ku tra-diciju, rekao je ministar. Vukosa-vljevi} je prisutne podsetio da je onimao priliku da otkrije spomen-plo-~u na mestu gde je bila u Beogradu

ku}a velikog virtuoza, ~uvara tradi-cije i dobre pesme.

- Bez svog kulturnog nasle|a minemamo potku za budu}nost, ni kaopojedinci, ni kao dru{tvo, ni kao naci-ja, zaklju~io je ministar i izrazio uvere-nje da }e festival trajati jo{ dugo negu-ju}i se}anje na Carevca, ali i na srpskuetni~ku muziku.

Petodnevni festivalski program za-vr{io se nastupom nosilaca „Carev~e-ve statuete“. Oni su svojim izvo|e-njem, u pratnji Narodnog ansamblaRTS-a, podsetili na vi{edecenijskog {e-fa Narodnog orkestra Radio Beogradai virtuoza na violini Vlastimira Pavlo-vi}a Carevca. Nastupili su peva~i i do-sada{nji laureati Carev~evih dana.

Predsednik Op{tine Veliko Gradi-{te i Organizacionog odbora festivalaDragan Mili}, koji je dobitnik Zlatnevelike Plakete festivala „Carev~evi da-ni“, zatvaraju}i festival rekao da je le-po u proteklih pet dana biti u VelikomGradi{tu ili biti Gradi{tanac.

- I kao {to smo rekli na otvaranjufestivala, ako nas pokojni ̂ ika Car od-nekud gleda, mislim da je zadovoljani da smo ostvarili ono pre svega {tosmo ̀ eleli, a to je da slu{amo lepu srp-sku muziku, da slu{amo violinu i da sesetimo na{eg Vlastimira Pavlovi}a Ca-revca. Naravno, podigli smo lestvicuna visoki nivo za ovih 25 godina, i za-datak nam je da u narednom perioduti jo{ prevazi|emo. Naravno, o~ekuje-mo i pomo} Ministarstva kulture iovom prilikom im zahvaljujem, kao isvima koji su pomogli ovaj festival ibez kojih on ne bi bio ono {to jeste, re-kao je Mili}. Z. V. - Lj. N.

Gornji Milanovac - Predstava „Karoli-na Nojber“ reditelja Fuada Tabu~i}a,u izvo|enju kostola~kog pozori{ta„Castellum“, progla{ena je za najboljuna prvim Me|unarodnim susretimavaro{kih pozori{ta „Takovske cveti“ uGornjem Milanovcu. Ova predstavaprogla{ena je za najbolju i od stranepublike a nagrade su dobili i glumcikostola~kog pozori{ta.

Nata{a Rokvi} je progla{ena za naj-bolju glumicu u ulozi Karoline Nojber,a Valentino Olja~a je bio najboljiglumca u ulozi Johana Nojbera u po-bedni~koj predstavi. Najbolja mladaglumica festivala je Tamara Despi} iz

pozori{ta u âjetini koja je odigralaPersidu u predstavi „Zla ̀ ena“.

Milanova~ko pozori{te organizova-lo je ove susrete koji su bili takmi~ar-skog karaktera. Na manifestaciji, odr-ànoj u Kulturnom centru Gornji Mi-lanovac, izvedeno je osam predstava -{est takmi~arskih i dve revijalne. Svepredstave ocenjivao je stru~ni ̀ iri u sa-stavu Ljiljana Dragutinovi}, renomi-rana dramska umetnica, zatim Drago-slav [ilja Todorovi}, reditelj i profesor„Lutkarstva“ na Fakultetu primenje-nih umetnosti u Beogradu i Rajko Ra-ki}evi} reditelj RTS-a.

Z. V.

Nagrade za pozori{te „Castellum“ iz Kostolca i glumce

Najbolja predstava„Karolina Nojber“

Ku~evo - U Galeriji savremene umet-nosti Centra za kulturu ,,Veljko Dugo-{evi}’’ u Ku~evu otvorena je izlo`ba cr-teà, autorke Marion Dedi} iz Grocke.Postavku je otvorila direktorka ovekulturne ustanove Jasmina Blagojevi},koja je istakla da je Marion Dedi}, ro-|ena u Nema~koj, diplomirala na Fa-kultetu likovnih umetnosti u Beogra-du, odsek slikarstvo, a ~lan je Udruè-nja Likovnih umetnika Srbije od 2009.godine.

Ima status samostalnog umetnika,priredila je dosad petnaest samostal-nih izlo`bi i u~estvovala je na mnogo-brojnim grupnim izlo`bama u zemljii inostranstvu. @ivi i radi u Grockoj, aza svoj rad dobila je mnogobrojne na-grade i priznanja.

- O ciklusi crteà koji je pred nama,u svom tekstu „ Obli~ja“ Zorica Ati},dipl. istori~ar umetnosti i kustos napi-

sala je slede}e: „ Doìvljaj dodira pre-plavljuje posmatra~a pri pogledu nacrteè i obli~ja koja Marion Dedi} pre-dano obra|uje i iznova im se vra}a du-è od decenije. Pored kontinuitetastvarala~kog procesa, u svakom no-vom radu o~ituje se dalja likovna raz-rada i nadrastanje osnovne teme, re-kla je Blagojevi} i dodala da su radoviizvedeni razli~itim crta~kim materija-lima i postupcima na papiru, kao i nji-hovim kombinovanjem. U zavisnostiod likovnosti traènog izraza, zastu-pljeni su pastel, olovka, akril i tu{„.

Marion Dedi} otvara vrata novoj li-kovnoj stvarnosti, prirodno poput di-sanja, ali obezli~eno, svedeno na obli~-je, toplo klupko ̀ ivota pulsira pred na-{im o~ima otvoreno za razli~ita tuma-~enja, odviklom oku posmatra~a, gdepruà primarno uìvanje u umetni~-kom likovnom delu. Z. V. - Lj. N.

Foto

: gm

inin

fo.rs

Foto

: Lj.

N.

Izlo`ba crteà Marion Dedi} u Centru za kulturu „Veljko Dugo{evi}’“

Obli~ja koja preplavljuju posmatra~a

Poàrevac - Gradski ansambl narod-nih igara i pesama Poàrevac zavr{ioje turneju u Francuskoj. Popularni„Ganip“ je imao vi{e nastupa odrànihu Kulturnom centru „De ChateauGombert“ u Marseju.

Na zavr{nom koncertu „Ganip“ jeodigrao dve koreografije, i obe su sapuno pa`nje ispra}ene od strane pu-blike, koja ih je nagradila aplauzima.Nakon defilea u~esnika i intoniranjadràvnih himni zemalja-u~esnica, Po-àrevljani su izveli poseban

program u trajanju od 20 minuta,kojim su predstavili folklorno bogat-stvo Zapadne Srbije.

Ceo program izazvao je ovacijepublike, naro~ito prva ta~ka, „[uma-dijska pastorala“, u kojoj su kao soli-sti nastupili Jelena Mandi}, MarkoMateji} i Aleksandar Krsti}. Na krajuizvo|enja, folklorci su pozvali publi-ku da im se pridruì, pa je na binioko 90 ljudi zaigralo „Rumenka ko-lo“. U seriji koncerata u Marseju,

folklorci GANIP-a nastupili su i is-pred zgrade lokalnog parlamenta.Tokom festivala predstavili su i Vla-{ke igre i igre Bina~ke Morave, a iz-veli su i zajedni~ku koreografiju saostalim u~esnicima festivala.

Poàreva~ki folklorci se iz Francu-ske vra}aju i sa titulom najlep{e nacije.Naime, na izboru mis za najlep{u de-vojku festivala progla{ena je Milica

Vadiljevi}. Na izboru za mistera dru-go mesto pripalo je Marku Mateji}u.Misica festivala, Poàrevljanka MilicaVasiljevi}, nosila je sve~anu haljinudugu ~etiri metra, {to je ispra}eno gro-moglasnim aplauzima publike i u~e-snika festivala. „Ganip“ se u Poàrevacvratio sa puno lepih utisaka i bogatijiza jo{ jedno nezaboravno iskustvo.

Z. V.

Na 25. „Carev~evim danima“ besedio i ministar kulture Vladan Vukosavljevi}

Primer ìvota punog podvigaCarevac u svom repertoaru imao oko 300 kola i 2.000 pesama, a tih 300 kola bili su elektrokardiogram srpskog naroda

Poseta Ramskoj tvr|aviU okviru posete Velikom Gradi{tu, ministar Vukosavljevi}, zajedno sa predsednikom op{tine Draga-nom Mili}em, obi{ao je restauriranu Ramsku tvr|avu, jedno od najatraktivnijih utvr|enja na Duna-vu gde se zavr{avaju radovi na detaljnoj restauraciji kao i Narodni muzej u Gradi{tu koji {titi i ~uvaarheolo{ke, etnolo{ke, istorijske i umetni~ke zbirke sa ovih prostora.

Vukosavljevi} i Mili} na zavr{noj ve~eri

Gradski folklorci zavr{ili uspe{no turneju u Marseju

Ganip zadivio Francuze

Za najlep{u devojku festivala progla{ena Milica Vadiljevi}

Foto

: Z. M

ilova

novi

}

Documents

Po`arevac nastavlja unapre|enje komunalne infrastrukture u