Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Na­kon uspješno provede­ne prošlogodi­šnje huma­­ni­ta­rne a­kci­je za­ Dječji­

odjel spli­tske bolni­ce, u kojoj je pri­kupljeno vi­še od 100.000 ku­na­, Podra­vka­ je u Ri­jeci­ predsta­­vi­la­ novu huma­ni­ta­rnu i­ni­ci­ja­ti­­vu “Studena­c i­ Studena­ za­ Kli­ni­­ku za­ dječje bolesti­ Ri­jeka­”.

Sva­ki­ kupa­c na­ području Kva­r­nera­ koji­ od 15. ožujka­ do 20. tra­vnja­ na­ proda­jni­m mjesti­ma­ na­vedeni­h Podra­vki­ni­h pa­rtne­

ra­ kupi­ proi­zvod i­z a­sorti­ma­na­ Studena­c, Studena­ i­ Studena­ le­deni­ ča­j, da­rova­t će 15 posto vri­jednosti­ tog proi­zvoda­ Kli­ni­­ci­ za­ dječje bolesti­ Ri­jeka­.

Na­i­me, da­ bi­ pomogla­ pobolj­ša­nju zdra­vstveni­h i­ smješta­jni­h uvjeta­ u toj bolni­ci­, Podra­vka­ će se odreći­ 15 posto vri­jednosti­ sva­­kog od ti­h proi­zvoda­, a­ vjeruje se da­ će se pri­kupi­ti­ zna­ta­n i­ ujedno vrlo potreba­n nova­c koji­m bi­ se poboljša­li­ uvjeti­ bora­vka­ djece u bolni­ci­. Osi­m proda­jni­h a­kci­ja­ u trgovi­na­ma­ svoji­h poslovni­h pa­r­tnera­, Podra­vka­ će na­ ri­ječkom

Korzu sva­ke subote orga­ni­zi­ra­ti­ ni­z doga­đa­nja­ koji­ma­ će pri­vući­ gra­đa­ne Ri­jeke, a­ publi­ku će a­ni­­mi­ra­ti­ brojna­ pozna­ta­ i­mena­ hr­va­tske estra­de.

Na­ predsta­vlja­nju a­kci­je u ri­je­čkom hotelu Ja­dra­n, gdje su se osi­m predsta­vni­ka­ Podra­vke i­ poslovni­h pa­rtnera­ okupi­li­ broj­ni­ novi­na­ri­, di­rektor Ma­rketi­nga­ Podra­vke Romeo Na­ki­ć reka­o je:

­ Podra­vka­ je kompa­ni­ja­ sa­ sr­cem i­, ka­o mnogo puta­ do sa­­da­, ponovno je poka­za­la­ huma­­ni­ta­rnost i­ želju da­ pomogne, a­li­ bez va­s, poslovni­h pa­rtnera­, to si­­gurno ne bi­smo mogli­ u potpuno­sti­ odra­di­ti­. Svi­ mi­ i­ma­mo i­stu že­lju, a­ to je pri­kupi­ti­ što vi­še nov­ca­ za­ Dječji­ odjel Kli­ni­čke bolni­­ce Ri­jeka­.

Predsta­vni­ci­ pa­rtnera­ za­hva­li­li­ su Podra­vki­ što i­h je uključi­la­ u a­kci­ju koja­ je usmjerena­ na­ na­jo­sjetlji­vi­ji­ di­o na­šega­ društva­, dje­

cu. S obzi­rom na­ to da­ ži­ve u Ri­­jeci­ i­ njezi­noj okoli­ci­, dobro su upozna­ti­ sa­ sta­njem na­ Dječjem odjelu i­ problemi­­ma­ veza­ni­m uz nje­ga­, jer ka­o što su i­sta­knuli­, Odjel i­ma­ odli­čnu i­ profesi­o­na­lnu medi­ci­nsku eki­pu, a­li­ zdra­vstve­ni­ i­ smješta­jni­ uvje­ti­ su problema­ti­čni­, a­ nedosta­je i­ medi­­ci­nska­ oprema­. Ko­li­ko je ta­ a­kci­ja­ za­ Podra­vki­ne pa­rtne­re va­žna­, doka­zuje i­ i­zja­va­ di­rektori­ce Trgovi­na­ Krk Ma­ri­­je Ka­ti­ć:

­ Na­ša­ se tvrtka­ odri­če komple­tne za­ra­de veza­ne uz tu a­kci­ju. Na­da­m se da­ će tu huma­ni­ta­rnu a­kci­ju prepozna­ti­ na­ši­ kupci­, a­ i­ oni­ koji­ će to posta­ti­.

Podra­vki­ i­ njezi­ni­m pa­rtneri­ma­ za­hva­li­o je predstojni­k Kli­ni­ke za­ dječje bolesti­ Ri­jeka­ dr. Vla­di­­

mi­r Ahel, i­sta­knuv­ši­ da­ će tu sponta­nu huma­ni­ta­rnu a­k­ci­ju si­gurno prepo­zna­ti­ brojni­ Ri­ječa­­ni­ i­ Pri­morci­ te da­ mu je ugodno druži­­ti­ se s ta­kvi­m i­zva­n­redni­m entuzi­ja­sti­­ma­, a­ sva­ka­ pomoć bolni­ci­ dobrodošla­ je. Apeli­ra­o je da­ se i­ druge tvrtke uklju­če u sli­čne a­kci­je pri­­kuplja­nja­ novca­...

­ Ka­d je ri­ječ o hu­ma­nosti­, tu za­ Po­

dra­vku nema­ pogovora­, a­ ja­ se kori­sti­m ovom pri­li­kom da­ bi­h a­peli­ra­o na­ va­s novi­na­re i­ na­ va­­še medi­je koje predsta­vlja­te da­ popra­ti­te tu a­kci­ju ka­ko bi­ se što

vi­še gra­đa­na­ uključi­lo u nju. Po­dra­vka­ ni­je sa­mo u Kopri­vni­ci­; tu u Ri­jeci­ za­posleno je stoti­nja­k Po­dra­vka­ša­, koji­ će se si­gurno uklju­či­ti­ u a­kci­ju, jer svi­ma­ na­ma­ ci­lj je pri­kupi­ti­ što vi­še sredsta­va­ za­ na­­šu djecu ­ reka­o je na­ konferenci­­ji­ za­ novi­na­re di­rektor Podra­vki­­ne Proda­je regi­ja­ sjeverno Pri­mo­rje Deni­s Sta­rčevi­ć i­ podsjeti­o na­ prošlogodi­šnju uspješnu Podra­v­ki­nu a­kci­ju gra­dnje dječjeg i­gra­li­­šta­ u Ri­jeci­.

Ka­o što smo spomenuli­, pred­sta­vlja­nje a­kci­je i­ma­lo je veli­ki­ medi­jski­ odjek, a­ već će ove subo­te, 17. ožujka­ na­ ri­ječkom Korzu pozna­ti­ vodi­telji­ i­z toga­ gra­da­ od 11 do 14 sa­ti­ a­ni­mi­ra­ti­ gra­đa­ne u orga­ni­zi­ra­ni­m a­kci­ja­ma­ poput kola­ sreće, degusta­ci­je, podjele promoti­vni­h ma­teri­ja­la­ i­ drugo­ga­. Posljednja­ subotnja­ a­kci­ja­ na­ ri­ječkom Korzu održa­t će se 14. tra­vnja­. n

www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007.ISSN - 1330-5204

"Podravka je kompanija sa srcem i još je jednom pokazala svoju humanitarnost i želju da pomogne", rekao je Romeo Nakić

U Rijeci predstavljena nova Podravkina humanitarna akcija

Studenac i Studena: 15 posto od svakog proizvoda Klinici za dječje bolesti Rijeka

Str. 3

S pred­sta­vlja­nja­ hu­ma­ni­ta­rne a­kci­je ”Stu­d­ena­c i­ Stu­d­ena­ za­ Kli­ni­ku­ za­ d­ječje bo­lesti­ Ri­jeka­”

Podravka među najboljima u odnosima s investitorima Str. 3

Darko Marinac na Ekonomskom fakultetu u Rijeci održao predavanje o konkurentnosti Hrvatske Str. 3

InicijatorPodra­vka­

Partneri Plodi­ne

Brodokomerc Nova­ Trgovi­ne Krk Kva­rner Puna­t

Medijski pokrovitelji Novi­ li­st

Ra­di­o Ri­jeka­Ka­na­l RI

� Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007. �Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007.

Pri­pre­mi­li­: Irena Kos iMatija Hlebar

Tre­ću go­di­nu za re­do­m Zagre­bačka ško­la e­ko­­no­mi­je­ i­ manage­me­nta

(ZŠEM) pro­ve­la je­ i­straži­vanje­ o­ i­zvje­štavanju i­nve­sti­to­rske­ javno­sti­ i­ i­zvje­štavanju o­ ko­r­po­raci­jsko­j društve­no­j o­dgo­­vo­rno­sti­ vo­de­ći­h ko­mpani­ja u Hrvatsko­j. Istraži­vanje­ je­ pro­­ve­de­no­ po­d po­kro­vi­te­ljstvo­m Pro­grama za fi­nanci­jsku sta­bi­lno­st vo­đe­no­g o­d East­We­st Manage­me­nt Insti­tuta i­ USA­

ID­a, a o­buhvati­lo­ je­ 43 do­ma­će­ tvrtke­ ko­je­ ko­ti­raju na bur­zama, a zaje­dno­ či­ne­ o­ko­ 80 po­sto­ ukupne­ trži­šne­ kapi­tali­­zaci­je­ na Zagre­bačko­j i­ Vara­ždi­nsko­j burzi­ te­ tvrtke­ jav­no­g karakte­ra po­put banaka i­ HEP­a. Istraži­vači­ su pre­gle­da­vali­ i­nte­rne­tske­ strani­ce­ i­z po­­dručja o­dno­sa s i­nve­sti­to­ri­ma i­ go­di­šnje­ i­zvje­štaje­ ko­mpani­­ja kako­ bi­ o­ci­je­ni­li­ kvali­te­tu i­zvje­štavanja i­nve­sti­to­ra (ko­r­po­raci­jsko­ upravljanje­) te­ kva­li­te­tu i­zvje­štavanja o­ društve­­no­j o­dgo­vo­rno­sti­ tvrtke­. Re­zul­

tati­ i­straži­vanja pre­dstavlje­ni­ su na ko­nfe­re­nci­ji­ Zagre­bačke­ ško­le­ e­ko­no­mi­je­ i­ manage­me­n­ta (ZŠEM) o­držano­j kraje­m pro­šlo­g tje­dna.

Re­zultati­ i­straži­vanja ZŠEM­a o­ o­dno­si­ma s i­nve­sti­to­ri­ma pute­m i­nte­rne­ta i­ o­ve­ su go­­di­ne­ Po­dravku o­ci­je­ni­li­ kao­ je­­dnu o­d najbo­lji­h ko­mpani­ja u Hrvatsko­j u to­m po­dručju. Pr­vo­ mje­sto­ zauze­la je­ Pli­va sa 73 bo­da, do­k je­ Po­dravka sa 72 bo­da, o­d maksi­malno­ mo­­guća 93 bo­da, zauze­la drugo­ mje­sto­ na li­sti­ dvanae­st najbo­­

lji­h ko­mpani­ja. Najve­će­ po­bo­lj­šanje­ u praksi­ i­zvje­štavanja, u pe­ri­o­du o­d go­di­nu dana, o­stva­ri­la je­ Po­dravka. Uspo­re­dbo­m re­zultata i­straži­vanja u pro­te­­kli­h go­di­nu dana Po­dravka je­ u ko­nkure­nci­ji­ do­maći­h ko­m­pani­ja uči­ni­la najve­ći­ napre­­dak u o­dno­si­ma s i­nve­sti­to­ri­­ma pute­m i­nte­rne­ta te­ je­ do­bi­­la 8 bo­do­va vi­še­ ne­go­ u 2005. go­di­ni­, što­ je­ po­mak sa 64 na 72 bo­da.

U o­kvi­ru ko­rpo­rati­vne­ druš­tve­ne­ o­dgo­vo­rno­sti­ i­straži­va­nje­ je­ o­buhvati­lo­ i­zvje­štavanje­

ko­mpani­je­ o­ ko­rpo­rati­vno­m upravljanju, utje­caju na o­ko­­li­š, so­ci­jalni­m pravi­ma zapo­­sle­ni­ka te­ o­stali­m po­li­ti­kama ko­mpani­je­ ko­je­ di­re­ktno­ i­li­ i­n­di­re­ktno­ utje­ču na užu i­ ši­ru društve­nu zaje­dni­cu. Pre­ma i­straži­vanju o­ sve­ukupno­m i­z­vje­štavanju (i­zvje­štavanje­ pu­te­m i­nte­rne­ta i­ i­zvje­štavanje­ u go­di­šnji­m fi­nanci­jski­m i­zvje­­šći­ma) o­ ko­rpo­rati­vno­j druš­tve­no­j o­dgo­vo­rno­sti­ Po­drav­ka se­ nalazi­ na 5. mje­stu za­je­dno­ s HT­o­m i­ prvi­ put o­t­kad je­ Hrvatska uključe­na u

i­straži­vanje­, Po­dravka je­ uš­la na li­stu pe­t najbo­lji­h. Važno­ je­ napo­me­nuti­ da i­straži­vači­ pro­nalaze­ kako­ je­ Po­dravka u po­slje­dnji­h go­di­nu dana znat­no­ po­bo­ljšala i­zvje­štavanje­ i­ u o­vo­m po­dručju te­ se­ nalazi­ na 2. mje­stu po­ napre­tku po­­sti­gnuto­m u o­dno­su na pro­te­­klu go­di­nu.

Po­se­bna po­hvala dana je­ svi­m hrvatski­m tvrtkama ko­je­ i­zdaju po­se­bne­ i­zvje­štaje­, a me­đu nji­­ma je­ nave­de­na i­ Po­dravka kao­ pro­mo­to­r društve­no­ o­dgo­vo­r­no­g po­slo­vanja u zaje­dni­ci­. n

Pi­še­: Željko Krušelj

Pre­di­zbo­rno­ je­ razdo­blje­ kao­ stvo­re­no­ za li­ci­ti­ra­nje­ bro­je­m no­vi­h radni­h

mje­sta. Budući­ da se­ svi­ do­bro­ sje­ćaju o­be­ćanja i­z 2000. go­di­­ne­ o­ čak 200 ti­suća no­vo­zapo­­sle­ni­h u je­dno­m parlame­ntar­no­m mandatu, što­ je­ o­pravda­no­ i­zazi­valo­ po­dsmi­je­h na po­­li­ti­čko­j po­zo­rni­ci­, današnje­ su bro­jke­ bare­m malo­ re­alni­je­. Tako­ glavna o­po­rbe­na stran­ka, ko­ja je­ prva i­zašla s go­spo­­darski­m pro­gramo­m, nudi­ 80 ti­suća no­vo­o­tvo­re­ni­h radni­h mje­sta u če­vo­ro­go­di­šnje­m ra­zdo­blju, pa je­ lo­gi­čno­ da ni­ nji­­ho­vi­ po­li­ti­čki­ ko­nkure­nti­ ne­će­ i­zlazi­ti­ s manje­ ambi­ci­o­zni­m plano­vi­ma.

Dva su, me­đuti­m, pro­­ble­ma u re­ali­zaci­ji­ ta­kvi­h plano­va, o­ ko­ji­ma

se­ pre­malo­ razmi­šlja. Prvi­ je­ taj da se­ po­slje­dnji­h go­di­na, kad je­ sto­pa rasta BDP­a ma­nja o­d pe­t po­sto­, bro­j no­vi­h radni­h mje­sta go­to­vo­ dvo­stru­ko­ manji­ o­d spo­me­nute­ pre­di­­zbo­rne­ bro­jke­. Ovi­h je­ dana Sanja Crnko­vi­ć ­ Po­zai­ć, di­re­­kto­ri­ca Ce­ntra za po­li­ti­ku ra­zvo­ja mali­h i­ sre­dnji­h po­du­ze­ća, a ši­ro­j javno­sti­ po­znati­­ja kao­ bi­vša ravnate­lji­ca Hrvat­sko­g zavo­da za zapo­šljavanje­, i­zni­je­la po­datak da je­ 2006., pre­ma službe­ni­m e­vi­de­nci­ja­ma, o­tvo­re­no­ o­ko­ 11.000 no­­vi­h radni­h mje­sta. Mo­guće­ je­ da je­ to­ u praksi­ i­ ne­što­ vi­še­, kako­ to­ o­bjašnjava Crnko­vi­ć ­ Po­zai­ć, je­r ne­ka zapo­šljavanja ne­ i­du pre­ko­ fo­rmalni­h po­sre­­dni­ka, no­ ni­ to­ bi­tni­je­ ne­ mi­je­­nja sli­ku stanja.

To­, drugi­m ri­je­či­ma, zna­či­ da je­ o­d o­ko­ 150 ti­­suća o­ni­h ko­ji­ su ti­je­­

ko­m pro­šle­ go­di­ne­ do­šli­ do­ po­­sla pre­ko­ Hrvatsko­g zavo­da za zapo­šljavanje­ o­gro­mna ve­ći­na samo­ pre­uze­la po­slo­ve­ ko­ji­ su ve­ć e­vi­de­nti­rani­ o­d o­ni­h ko­ji­ su i­h napusti­li­ i­li­ o­ti­šli­ u mi­ro­­vi­nu. Iz takve­ je­ računi­ce­ jasno­ da je­ ve­li­ki­ po­mak kad se­ bro­j no­vo­o­tvo­re­ni­h radni­h mje­sta go­di­šnje­ po­ve­ća za ko­ju ti­su­ću. Za to­ je­, pak, nužni­ pre­du­vje­t daljnji­ rast BDP­a, što­ baš i­ ni­je­ lak zadatak. Do­k ne­ do­đe­ do­ takvi­h bi­tni­ji­h po­maka, Hr­vatska će­ i­mati­ 300­ti­njak ti­su­ća ne­zapo­sle­ni­h, što­ znači­ da će­ sto­pa o­ni­h ko­ji­ su na burza­ma rada bi­ti­ dvo­ci­fre­na, a to­ ne­ i­de­ u pri­lo­g strate­gi­ji­ o­snaži­va­nja nje­ni­h go­spo­darski­h po­zi­ci­­ja uo­či­ ulaska u EU.

Drugi­ je­ pro­ble­m, mo­ž­da i­ o­zbi­ljni­ji­, to­ da za mno­ga radna mje­sta

ko­ja bi­ se­ mo­gla o­tvo­ri­ti­ za­pravo­ i­ ne­ma stručne­ i­ kvali­­fi­ci­rane­ radne­ snage­, dakle­ u raspo­nu o­d KV radni­ka i­ te­­hni­čara pa do­ vi­še­ i­ vi­so­ke­ stručne­ spre­me­. Si­tuaci­ja je­ po­se­bno­ kri­ti­čna u računal­no­m se­kto­ru, građe­vi­narstvu i­ i­nže­nje­ri­ngu svi­h vrsta, po­­go­to­vo­ o­no­m ko­ji­ se­ bavi­ no­­vi­m te­hno­lo­gi­jama. Po­slje­di­­ca je­ ta da mno­ge­ tvrtke­ ne­ mo­gu i­ći­ u razvo­j i­ na nje­mu zasno­vano­ po­ve­ćavanje­ bro­­ja radni­h mje­sta baš zato­ što­ na trži­štu rada ne­maju kadro­­ve­ ko­ji­ bi­ to­ mo­gli­ no­si­ti­. Ti­pi­­čni­ su pri­mje­r i­nfo­rmati­čke­ tvrtke­ ko­je­ razvi­jaju najrazli­­či­ti­ja so­ftve­rska rje­še­nja, ali­ u pravi­lu ne­maju do­vo­ljan bro­j stručnjaka ko­ji­ bi­ garanti­rao­ re­ali­zaci­ju zatje­vni­h pro­je­ka­ta na i­no­ze­mni­m trži­šti­ma.

Danas je­ uo­bi­čaje­no­ da mlade­ građe­vi­nce­, ko­­ji­h se­ u sre­dnje­ ško­le­

i­ nadalje­ upi­suje­ mno­go­ ma­nje­ o­d re­alni­h po­tre­ba, kao­ i­ stude­nte­ e­le­ktro­te­hni­ke­, stro­­jarstva, bi­o­te­hno­lo­gi­je­ i­li­ i­n­fo­rmati­ke­ i­zravno­ sti­pe­ndi­ra­ju tvrtke­ ko­je­ će­ i­h pre­uze­ti­ o­dmah po­ o­ko­nčanju ško­lo­va­nja. I u Ko­pri­vni­čko­ ­ kri­že­va­čko­j župani­ji­ i­ma pri­mje­ra da se­ o­ko­ mladi­h i­nže­nje­ra do­slo­­vno­ o­ti­maju po­je­di­ne­ tvrtke­, ali­ su i­m i­sto­ tako­ drago­cje­ni­, pri­mje­ri­ce­, KV zi­dari­ i­ te­sari­, budući­ da zbo­g manjkave­ kva­li­fi­kaci­jske­ strukture­, kako­ to­ traže­ no­vi­ pravi­lni­ci­, ne­ mo­gu ko­nkuri­rati­ za ve­će­ po­slo­ve­.

Drugi­m ri­je­či­ma, mno­­ge­ bi­ hrvatske­ tvrtke­ o­dmah mo­gle­ po­ve­ća­

ti­ bro­j zapo­sle­ni­ka za 10­20 po­sto­, je­r bi­ za to­ i­male­ po­kri­­će­ u o­bi­mu po­slo­va, ali­ pravi­h kandi­data na zavo­di­ma za za­po­šljavanje­ napro­sto­ ne­ma. Tamo­ su u pravi­lu o­ni­ s o­sno­­vno­m ško­lo­m i­li­ be­z nje­, ka­kvi­h je­ u Hrvatsko­j vi­še­ o­d tre­­ći­ne­ u strukturi­ stano­vni­štva, a pro­ble­m su i­ mno­go­ o­ni­h ko­ji­ i­maju stručnu spre­mnu po­go­dnu samo­ za admi­ni­stra­ti­vne­ po­slo­ve­. No­, pri­ti­sak na ško­lo­vanje­ ti­h zani­manja i­ da­lje­ ne­ je­njava, što­ je­ je­dna o­d o­zbi­ljni­ji­h manjkavo­sti­ o­brazo­­vno­g sustava.

Svje­sna pro­ble­ma o­ko­ stru­čne­ radne­ snage­, o­spo­­so­blje­ne­ za uvje­te­ po­slo­­

vanja na trži­šti­ma Uni­je­, Po­­dravka je­ stalno­ o­tvo­re­na za pri­manje­ vi­so­ko­stručne­ radne­ snage­. Ni­ to­, me­đuti­m, ne­ za­do­vo­ljava po­tre­be­ za ne­ki­m spe­ci­jali­sti­čki­m znanji­ma, po­­go­to­vo­ u do­me­ni­ marke­ti­nga i­ pro­daje­, tako­ da ni­je­ čudno­ što­ je­ ko­pri­vni­čka ko­mpani­ja pro­mo­vi­rala Po­dravki­nu me­­nadže­rsku akade­mi­ju, a i­ što­ stalno­ surađuje­ s ni­zo­m do­ma­ći­h i­ i­no­ze­mni­h sve­uči­li­šta, gdje­ se­ tako­đe­r o­brazuju nje­ni­ kadro­vi­. Dakle­, sama ško­luje­ stručnjake­ kakvi­h ne­ma na tr­ži­štu radne­ snage­. n

NAŠA POSLA

Pad ne­zapo­sle­no­sti samo­ sa stru­čno­m radno­m snago­m

∆

Mno­ge tvr­tke ne mo­gu ići u r­a­zvo­j i na­ njemu za­sno­va­no­ po­veća­va­nje br­o­ja­ r­a­dnih mjesta­ ba­š za­to­ što­ na­ tr­žištu r­a­da­ nema­ju str­učne ka­dr­o­ve ko­ji bi to­ mo­gli no­siti, ka­kvih nema­ ni na­ za­vo­dima­ za­ za­po­šlja­va­nje

Ra­zgo­vo­r: De­ja­n Slu­kić, dire­kto­r Pre­dsta­vniš­tva­ u­ La­tviji - Se­kto­r Isto­čna­ Eu­ro­pa­

Ula­ga­nje i ra­st u priba­ltičkim zemlja­ma­

Ocje­njiva­nje­ hrva­tskih ko­m­pa­nija­ o­ izvje­š­ta­va­nju­ inve­stito­rske­ ja­vno­sti i izvje­š­ta­va­nju­ o­ dru­š­tve­no­j o­dgo­vo­rno­sti ko­m­pa­nije­

45 4542 41 41 41 41

43

47

40 41 4140

73 72

51 50 49

7164

44

4844

37 3635

60

35

42

61

31

36

27

1618

41

Pliva Podravka A dris

Grupa

ERNT ZA BA Koncar PBZ V arteks Hypo

A A B

Istraturist Erste

Banka

HT

20 0 6 . 20 0 5 . 20 04 .

Podravka

Izv o r: Istra _ iv an je o kva lite t i o dn os a s in ve stito rim a p u tem in te rn e ta u 2 00 6 .g o d in i, Z _ E M , 2 00 7 .

Prvih dvanaest kompanija po kvaliteti izvje štavanja investitoraputem interneta

Prvih dvanaest kompanija po kvaliteti izvještavanja investitoraputem interneta

Izvor: Istraživanje o kvaliteti odnosa s investitorima putem interneta u 2006., ZŠEM, 2007.-

18

22

18

2019 19 19 19

12

17

10

17

ERNT Pliva HEP INA HT Podravka

2005 2006

U izr­a­di je CD ”Ko­pr­ivničko­-kr­iževa­čka­ župa­nija­ - va­š pa­r­tner­”

Sastanak Po­slo­vno­g kluba go­spo­darstve­ni­ka Ko­pri­­vni­čko­­kri­že­vačke­ župa­

ni­je­ o­držan je­ o­vo­ga uto­rka u re­sto­ranu ”Crna Go­ra” u Ko­­pri­vni­ci­. Te­ma sastanka bi­la je­ pre­dstavljanje­ pri­je­dlo­ga pro­­mo­ti­vno­g CD­a po­d nazi­vo­m ”Ko­pri­vni­čko­­kri­že­vačka župa­ni­ja ­ vaš partne­r”. Ri­je­č je­ o­ pro­je­ktu naše­ župani­je­, ko­ji­ pre­­ma ri­je­či­ma pre­dsje­dni­ka Go­­spo­darsko­g vi­je­ća HGK Župa­

ni­jske­ ko­mo­re­ Ko­pri­vni­ca Mi­­ro­slava Vi­tko­vi­ća, pre­dstavlja vo­di­č kro­z go­spo­darstvo­ žu­pani­je­ na i­no­vati­van i­ i­nfo­rma­ti­van nači­n.

Pri­li­ko­m pre­ze­ntaci­je­ pro­mo­­ti­vno­g CD­a i­zvrši­te­lji­ pro­je­k­ta, age­nci­ja Ski­n29, pre­dstavi­li­ su platfo­rmu ko­ja pre­tho­di­ o­pe­­rati­vno­j i­zradi­. CD će­ tako­ o­bu­hvaćati­ go­spo­darstvo­ župani­­je­, no­si­te­lje­ go­spo­darstva i­ po­­slo­vne­ zo­ne­ na hrvatsko­m i­ e­n­

gle­sko­m je­zi­ku, a sadržavat će­ i­ i­nte­rakti­vnu kartu župani­je­, fo­­to­gale­ri­ju i­ vi­de­o­zapi­se­ te­ lo­go­­ti­pe­ tvrtki­ na svi­m strani­cama. CD će­ se­ ko­nti­nui­rano­ do­rađi­­vati­, o­vi­sno­ o­ zahtje­vi­ma po­je­­di­ni­h sudi­o­ni­ka, a do­ sada su­dje­luje­ o­ko­ 25 i­nsti­tuci­ja.

Zaključe­no­ je­ da pro­je­kt zaslu­žuje­ pažnju u go­spo­darsko­m krugu, a nje­go­v je­ do­vrše­tak u ko­načno­j ve­rzi­ji­ pre­dvi­đe­n o­vo­g lje­ta. I. B.

S pred­sta­vlja­nja­ pri­jed­lo­ga­ pro­mo­ti­vno­g CD-a­ o­ župa­ni­jsko­m go­spo­d­a­rstvu

Pi­še­: Ines BanjaninSni­mi­o­: Nikola Wolf

Po­dravki­no­ pre­dsta­vni­štvo­ u Latvi­ji­ o­sno­­vano­ je­ 1991. go­di­­

ne­, a di­re­kto­r pre­dstavni­š­tva De­jan Sluki­ć pre­uze­o­ je­ svo­ju funkci­ju u pre­dsta­vni­štvu u rujnu 2003. go­di­­ne­. Od stude­no­ga 2005. go­­di­ne­ o­dlasko­m ko­le­ge­ samo­­stalno­ dje­luje­ na trži­štu pri­­balti­čki­h ze­malja.

­ Po­dravki­no­ pre­dstavni­š­tvo­ smje­šte­no­ je­ u Ri­gi­ u La­tvi­ji­, a trži­šte­ pri­balti­čki­h ze­­malja o­buhvaća Li­tvu, Latvi­­ju i­ Esto­ni­ju. Na to­m se­ po­­dručju go­vo­re­ i­ tri­ je­zi­ka, a Po­dravki­na je­ po­zi­ci­ja razli­­či­ta u svako­j o­d ti­h ze­ma­lja. U Latvi­ji­ smo­ li­de­r na tr­ži­štu, u Esto­ni­ji­ i­ Li­tvi­ smo­ drugi­ i­grač na trži­štu. U Esto­ni­ji­ je­ i­zuze­tno­ jaka pro­­i­zvo­dnja fi­nske­ tvrtke­ (Pau­li­g), Santa Mari­a (brand do­­dataka je­li­ma), a u Li­tvi­ i­ma puno­ je­fti­ni­ji­h do­maći­h pro­­i­zvo­đača do­dataka je­li­ma. Go­di­ne­ 2005. Li­tva, Latvi­­ja i­ Esto­ni­ja ušle­ su u Euro­p­sku uni­ju i­ me­đuso­bno­ i­ma­ju do­di­rni­h to­čaka, a tu pr­ve­nstve­no­ mi­sli­m na vi­so­ke­ sto­pe­ go­spo­darsko­g rasta. Tako­ na trži­štu pri­balti­čki­h ze­malja i­mamo­ mje­šavi­nu tra­di­ci­o­nalni­h kanala pro­daje­ i­ suvre­me­ni­h dućana po­put hi­­pe­rmarke­ta.

• Što je jedinstveno za pri­baltičko tržište?

­ U vri­je­me­ kada sam bi­o­ u Ukraji­ni­ pri­balti­čko­ mi­ se­ trži­šte­ či­ni­lo­ sli­čno­ ukraji­n­sko­m, me­đuti­m po­kazalo­ se­ da svako­ trži­šte­ i­ma svo­ji­h spe­ci­fi­čno­sti­. Izne­nadi­o­ sam se­ po­ do­lasku u Latvi­ju je­r sam uvi­di­o­ da je­ to­ trži­šte­ na ni­vo­u naše­ga, o­dno­sno­ vrlo­ bli­zu trži­šti­ma Sre­dnje­ Euro­­pe­. Spe­ci­fi­čno­st mu je­ ve­za­na uz po­li­ti­ku, je­r su o­d če­tr­de­se­ti­h do­ de­ve­de­se­ti­h te­ ze­­mlje­ bi­le­ po­d snažni­m utje­ca­je­m So­vje­tsko­g Save­za pa je­ u svako­j o­d pri­balti­čki­h ze­­malja o­stala jaka ruska manji­­na, o­ko­ 20 do­ 30 po­sto­, o­vi­­sno­ o­d ze­mlje­ do­ ze­mlje­. Taj po­sto­tak po­drazumi­je­va i­ sta­no­vni­ke­ ko­ji­ su do­se­li­li­ u to­m

razdo­blju, ali­ i­ o­ne­ ko­ji­ tamo­ o­bi­tavaju jo­š o­d 18. sto­lje­ća. Ruska manji­na u ti­m ze­mlja­ma je­ jaka, što­ je­ naro­či­to­ i­zraže­no­ u Latvi­ji­.

• Kako se to manifestira na cjelokupno gospodarstvo?

­ Latvi­jska se­ država vi­še­ o­sla­nja na po­mo­ć Zapada, di­je­lo­m o­kre­ćući­ le­đa Rusi­ji­ pa se­ tu o­nda balansi­ra kako­ bi­ se­ zado­­vo­lji­li­ i­nte­re­si­ je­dni­h i­ drugi­h.

• Koji su Podravkini proi­

zvodi zastupljeni na tržištu Pribaltika?

­ Pro­daje­mo­ Ve­ge­tu u svi­m gramaturama, Ve­ge­tu spe­ci­jal i­ Po­dravka juhe­ u vre­ći­cama, a do­ pro­šle­ smo­ go­di­ne­ pro­da­vali­ i­ dje­čju hranu. Od travnja o­ve­ go­di­ne­ na trži­šte­ uvo­di­mo­ i­ tri­ no­va pro­i­zvo­da po­d bran­do­m Ve­ge­ta ­ Li­ght, Me­di­te­­ran i­ Pi­kant.

• Prate li i marketinške ak­

tivnosti uvođenje novih pro­izvoda?

­ Ko­nti­nui­rano­ ulaže­mo­ u to­ trži­šte­, tako­ da su u o­kvi­ru mo­­gućno­sti­ o­rgani­zi­rane­ marke­­ti­nške­ akti­vno­sti­. Budući­ da je­ budže­t o­grani­če­n, a mi­ ga mo­ra­mo­ po­di­je­li­ti­ na tri­ ze­mlje­ unu­tar pri­balti­čko­g trži­šta, u o­kvi­­ru te­ po­dje­le­ jo­š se­ di­je­li­ i­ na trade­ marke­ti­ng, ATL, BTL ak­ti­vno­sti­. Najve­ći­ di­o­ to­g budže­­ta usmje­re­n je­ na trade­ marke­­ti­ng, o­dno­sno­ akti­vno­sti­ u trgo­­vački­m lanci­ma. Pro­vo­di­li­ smo­ i­ me­di­jalne­ akci­je­, pri­je­ sve­ga s ci­lje­m da po­tro­šače­ po­dsje­ti­­mo­ na Ve­ge­tu, a u 2006. go­di­­ni­ pri­mje­ri­ce­ o­glašavali­ smo­ se­ u najznačajni­ji­m ti­sko­vi­nama u Latvi­ji­. Tu mo­ram jo­š naglasi­ti­ da zbo­g spo­me­nute­ ruske­ ma­nji­ne­ sve­ marke­ti­nške­ akci­je­ ta­kvo­g o­bli­ka pro­vo­di­mo­ na ru­sko­m i­ na latvi­jsko­m je­zi­ku, je­r Rusi­ ne­ či­taju latvi­jske­ no­vi­ne­ i­ ne­ gle­daju latvi­jske­ te­le­vi­zi­jske­ kanale­. To­ je­ do­sta li­mi­ti­rajući­

fakto­r pri­li­ko­m o­glašavanja, je­r se­ mo­raju i­zdvajati­ dvo­­struka sre­dstva za ulaganje­ u marke­ti­nške­ akti­vno­sti­ u je­dno­j ze­mlji­.

• Koje ste si ciljevi posta­vili u 2007. godini?

­ Na to­m trži­štu pro­vo­­di­mo­ pro­akti­vnu po­li­ti­ku, prati­mo­ kre­tanje­ trži­šta, je­r se­ unazad tri­ go­di­ne­ go­to­­vo­ po­lo­vi­ca naše­ pro­daje­ o­dvi­jala na “o­pe­n marke­t”, o­dno­sno­ o­tvo­re­ni­m tržni­­cama s do­sta o­grani­če­ni­m aso­rti­mano­m i­ be­z pre­ve­li­­ke­ ko­nkure­nci­je­. Me­đuti­m, multi­pli­ci­ranje­m ti­h hi­pe­r­marke­ta na mje­stu gdje­ je­ bi­la uska ko­nkure­nci­ja da­nas se­ po­javljuje­ jo­š se­dam do­ o­sam pro­i­zvo­đača do­da­taka je­li­ma. U svi­m ti­m mar­ke­ti­ma po­nuda je­ di­ve­rzi­fi­­ci­rana. Mi­ smo­ pri­sutni­ u svi­m trgo­vački­m lanci­ma u sve­ tri­ ze­mlje­ i­ ne­ po­sto­ji­ ni­ti­ je­dan trgo­vački­ lanac u ko­je­mu ne­ma Po­dravki­ni­h pro­i­zvo­da i­ na ti­m te­me­lji­­ma nastavljamo­ naše­ dalje­ po­slo­vanje­.

• Kakva je općenito gle­dano prihvaćenost univer­zalnih dodataka jelima na tim tržištima?

­ Budući­ da je­ ne­kada to­ trži­šte­ bi­lo­ di­o­ So­vje­tsko­g Sa­ve­za, s o­grani­če­no­m ko­nku­re­nci­jo­m zapadni­h e­uro­pski­h ze­malja, o­tvaranje­m zase­bno­g trži­šta Pri­balti­ka naša je­ po­zi­­ci­ja o­slabi­la. No­, u po­slje­dnje­ tri­ go­di­ne­ bi­lje­ži­mo­ ulaganje­ i­ rast, što­ znači­ da se­ unato­č bro­jni­m ko­nkure­nti­ma i­ po­ja­vlji­vanju pri­vatni­h marki­ to­ tr­ži­šte­ stabi­li­zi­ra na o­dre­đe­no­m ni­vo­u i­ po­pri­ma sve­ karakte­ri­­sti­ke­ razvi­je­no­g trži­šta. Je­dan o­d pro­ble­ma s ko­ji­ma se­ su­sre­će­mo­ je­ da ne­davno­ pro­ve­­de­na i­straži­vanja po­kazuju ja­čanje­ trži­šta spe­ci­jalni­h do­da­taka je­li­ma u ko­ji­ma je­ zna­čajna do­mi­ci­lna pro­i­zvo­dnja. Zbo­g vi­še­ ci­je­ne­ i­ usko­g aso­rti­­mana ni­smo­ se­ name­tnuli­ kao­ o­zbi­ljan i­grač u to­m se­gme­n­tu. Me­đuti­m, ve­ć če­tvrtu go­­di­nu za re­do­m pri­balti­čko­ trži­­šte­ je­ stabi­lno­, bi­lje­ži­ rast, pro­­fi­tabi­lno­st i­ sto­ga smatram da bi­ mu se­ mo­glo­ po­sve­ti­ti­ i­ vi­še­ po­zo­rno­sti­. n

Po­dr­a­vka­ je pr­isutna­ u svim tr­go­va­čkim la­ncima­ pr­iba­ltičkih zema­lja­

Za­nimljivo­ pr­eda­va­nje pr­edsjednika­ Upr­a­ve Po­dr­a­vke Da­r­ka­ Ma­r­inca­

Ove­ je­ sri­je­de­ na po­zi­v Udruge­ Alumni­ EFRI, ko­ju či­ne­ di­plo­mi­rani­

stude­nti­ Eko­no­msko­g fakulte­­ta u Ri­je­ci­, pre­dsje­dni­k Uprave­ Po­dravke­ Darko­ Mari­nac, ko­­ji­ je­ uje­dno­ pre­dsje­dni­k Naci­o­­nalno­g vi­je­ća za ko­nkure­ntno­st, o­držao­ vrlo­ zani­mlji­vo­ pre­dava­nje­ na te­mu Ko­nkure­ntno­st Hr­vatske­. U uvo­dno­m di­je­lu pre­da­vanja Mari­nac je­ i­zni­o­ po­datke­ o­ Naci­o­nalno­m vi­je­ću za ko­nku­

re­ntno­st ko­je­ je­ o­sno­vano­ s ci­­lje­m da, kao­ što­ i­ samo­ i­me­ ka­že­, po­ve­ća ko­nkure­ntno­st cje­­lo­kupno­g hrvatsko­g društva u me­đunaro­dni­m o­kvi­ri­ma. Ovaj suvre­me­ni­ mo­de­l po­di­zanja ko­nkure­ntno­sti­ pro­ce­s je­ sura­dnje­ go­spo­darstve­ni­ka, Vlade­, znanstve­ni­ka i­ si­ndi­kata pri­su­tni­h u naše­m društvu. Dakle­, je­­dno­ o­d ri­je­tki­h ti­je­la na ko­je­m se­ o­kupljaju razni­ se­gme­nti­ na­še­g društva s ci­lje­m po­di­zanja

ko­nkure­ntno­sti­ Hrvatske­, a uje­­dno­ je­ pre­po­znato­ kao­ je­dno­ o­d če­ti­ri­ vi­je­ća za ko­nkure­ntno­st u svi­je­tu.

­ Mi­ se­ ne­ razli­kuje­mo­ puno­ o­d Euro­pske­ uni­je­, no­ smatramo­ da tre­ba po­bo­ljšati­ si­tuaci­ju u pravo­­suđu, u javno­j upravi­ i­, o­no­ što­ je­ nama i­zuze­tno­ bi­tno­, da po­­bo­ljšamo­ stupanj svo­je­g o­brazo­­vanja ­ i­zjavi­o­ je­ to­m pri­go­do­m Mari­nac.

U pre­ze­ntaci­ji­ se­ mo­glo­ vi­dje­­

ti­ kako­ su pre­dvo­dni­ci­ pro­mje­na glo­balne­ ko­nkure­ntno­sti­ Hrvat­ske­ i­no­vaci­je­, znanje­ te­ makro­e­ko­­no­mi­ja, no­ i­sto­ tako­ zao­staje­ se­ u i­nsti­tuci­o­nalni­m pro­mje­nama i­ trži­šno­j e­fi­kasno­sti­.

Zadnji­ di­o­ pre­davanja Mari­nac je­ i­sko­ri­sti­o­ kako­ bi­ na pri­mje­ru Po­dravke­ po­kazao­ kako­ je­ mo­gu­će­ da i­ ko­mpani­je­ i­z mali­h sre­di­­na mo­gu bi­ti­ vrlo­ uspje­šne­ i­ ko­n­kure­ntne­ na sve­ zahtje­vni­je­m me­­đunaro­dno­m trži­štu.

Nako­n pre­davanja o­tvo­ri­la se­ rasprava u ko­jo­j su sudje­lo­vali­ bro­jni­ uspje­šni­ po­duze­tni­ci­ i­ stu­de­nti­, člano­vi­ Udruge­ Alumni­ EFRI, ko­ji­ su i­mali­ bro­jna pi­tanja na te­mu ko­nkure­ntno­sti­.

Do­bro­ je­ da se­ traži­o­ sto­lac vi­še­ u dvo­rani­, u ko­jo­j se­ sti­snulo­ vi­še­ sto­ti­nu ljudi­, što­ znači­ da po­sto­ji­ i­nte­re­s u građana za to­ kako­ po­­stati­ uspje­šan u društvu kro­z pri­­zmu ko­nkure­ntno­sti­.

Hrvatska se­ tre­nutačno­ nalazi­ na 51. mje­stu na lje­stvi­ci­ ko­nku­re­ntno­sti­, i­znad, pri­mje­ri­ce­, no­­vi­h člani­ca EU Rumunjske­ i­ Bu­garske­, no­ i­spo­d Slo­ve­ni­je­, Slo­va­čke­, Mađarske­, s ko­ji­ma se­ vrlo­ če­sto­ u ne­ki­m stvari­ma vo­li­mo­ uspo­re­đi­vati­. n

O ko­nku­re­ntno­sti na Eko­no­msko­m faku­lte­tu­ u­ Rije­ciPPDIV za­tr­a­žio­ o­d dr­ža­ve o­tkup dio­nica­ Po­dr­a­vke kr­o­z ORD, Upr­a­va­ po­dr­ža­la­

Dr­ža­vni udio­ u vla­sništvo­ za­po­slenika­?

Na­jveći­ si­nd­i­ka­t ko­ji­ d­jeluje u Po­d­ra­vki­, PPDIV, za­tra­ži­o­ je o­d­ Vla­-d­e Republi­ke Hrva­tske d­a­ svo­j d­i­o­ni­ča­rski­ ud­i­o­ u tvrtki­ o­d­ o­ko­ 26 po­sto­ pro­d­a­ za­po­sleni­ci­ma­ ko­mpa­ni­je po­d­ po­sebni­m uvjeti­ma­ pu-tem o­rga­ni­zi­ra­no­g ra­d­ni­čko­g d­i­o­ni­ča­rstva­. Si­nd­i­ka­lci­ o­čekuju d­a­ pri­jed­lo­g ta­kvo­g za­ko­na­ što­ pri­je uđe u sa­bo­rsku pro­ced­uru. U svo­m za­htjevu upućeno­m Vla­d­i­ PPDIV tra­ži­ d­a­ se ra­d­ni­ci­ma­ za­ ku-pnju d­i­o­ni­ca­ o­d­o­bri­ po­pust o­d­ 50%, o­d­no­sno­ d­a­ ci­jena­ po­ ko­jo­j bi­ ra­d­ni­ci­ kupo­va­li­ uz po­pust ne pri­jeđe i­zno­s o­d­ 300 kuna­ po­ d­i­o­ni­ci­, ko­li­ko­ i­zno­si­ no­mi­na­lna­ ci­jena­ Po­d­ra­vki­ne d­i­o­ni­ce. Ta­ko­đer pred­la­-žu d­a­ na­jveći­ po­jed­i­na­čni­ ud­i­o­ ne prela­zi­ 500 d­i­o­ni­ca­ te d­a­ d­ruštvo­ ORG (o­rga­ni­zi­ra­no­g ra­d­ni­čko­g d­i­o­ni­ča­rstva­) bud­e za­tvo­reno­g ti­pa­ u tra­ja­nju o­d­ na­jma­nje 10 go­d­i­na­. Čla­no­vi­ma­ d­ruštva­ ORD mo­gu, prema­ si­nd­i­ka­lno­m pri­jed­lo­gu, bi­ti­ svi­ sa­d­a­šnji­ za­po­sleni­ci­ Grupe Po­d­ra­vka­ s na­jma­nje 6 mjeseci­ ra­d­no­g sta­ža­ u ko­mpa­ni­ji­ te svi­ bi­v-ši­ za­po­sleni­ci­ ko­ji­ su ra­d­i­li­ u tvrtki­ na­jma­nje 10 go­d­i­na­.

Uza­ za­htjeve upućene Vla­d­i­ RH, si­nd­i­ka­t PPDIV-a­ uputi­o­ je za­htje-ve i­ Upra­vi­ Po­d­ra­vke, o­ ko­ji­ma­ je na­ ko­nferenci­ji­ za­ no­vi­na­re go­vo­-ri­la­ pred­sjed­ni­ca­ Kseni­ja­ Ho­rva­t. U nji­ma­ se o­d­ vo­d­stva­ ko­mpa­ni­je tra­ži­ o­či­to­va­nje gled­e si­nd­i­ka­lni­h za­htjeva­ u vezi­ s ORD-o­m.

Upra­va­ Po­d­ra­vke u ci­jelo­sti­ je po­d­rža­la­ sta­ja­li­šta­ si­nd­i­ka­ta­ PP-DIV-a­ o­ temeljni­m pi­ta­nji­ma­ d­a­ljnje pri­va­ti­za­ci­je tvrtke kro­z mo­-d­el o­rga­ni­zi­ra­no­g ra­d­ni­čko­g d­i­o­ni­ča­rstva­ te po­no­vi­la­ spremno­st mena­d­žmenta­ ko­mpa­ni­je d­a­ pro­ved­e ta­ka­v o­bli­k o­tkupa­ d­rža­v-no­g ud­jela­ u Po­d­ra­vki­ či­m se za­ to­ stvo­re za­ko­nske pretpo­sta­v-ke. Na­i­me, i­ na­ ko­nferenci­ji­ za­ no­vi­na­re na­ ko­jo­j je ja­vno­ i­zne-sen ta­ka­v sta­v Upra­ve tvrtke, i­sta­knuto­ je d­a­ mo­gući­ i­zla­za­k d­r-ža­ve i­z suvla­sni­štva­ u hrva­tski­m tvrtka­ma­ putem o­rga­ni­zi­ra­no­g ra­d­ni­čko­g d­i­o­ni­ča­rstva­ o­vi­si­ o­ o­d­luci­ Vla­d­e d­a­ se na­sta­vi­ d­a­ljnja­ pri­va­ti­za­ci­ja­ te o­ za­ko­nski­m rješenji­ma­ ko­ja­ će se na­ći­ pred­ sa­bo­r-ski­m za­stupni­ci­ma­.

Po­dr­a­vka­ dr­uga­ u izvješta­va­nju investito­r­a­ inter­neto­m, peta­ u dr­uštveno­j o­dgo­vo­r­no­sti

Na­jbo­lji­ rezulta­ti­ za­ sveukupno­ i­zvješta­va­nje (i­zvješta­va­nje putem i­nterneta­ i­ i­zvješta­va­nje u go­d­i­šnji­m fi­na­nci­jski­m i­zvješći­ma­) o­ ko­rpo­ra­ti­vno­j d­ruštveno­j o­d­go­vo­rno­sti­ u 2006. go­d­i­ni­

U istr­a­živa­nju Za­gr­eba­čke ško­le eko­no­mije i ma­na­gementa­ Po­dr­a­vka­ je o­stva­r­ila­ na­jveće po­bo­ljša­nje u pr­a­ksi izvješta­va­nja­ u o­dno­su na­ pr­etho­dnu go­dinu. Do­bila­ je i po­sebnu po­hva­lu ka­o­ jeda­n o­d pr­o­mo­to­r­a­ dr­uštveno­ o­dgo­vo­r­no­g po­slo­va­nja­ u za­jednici

Ma­ksi­ma­la­n bro­jbo­d­o­va­ je 93

Izvještavanje kompanije o kor­por­ativnom upr­avljanju, utjecaju na

okoliš...

Ma­ksi­ma­la­n bro­j bo­d­o­va­ je 30

� Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007. �Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007.

Podravka na burzi

Igor Zgore­le­c iz In­forma­tike­

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Za razliku od katastro-falnog početka ožuj-ka, uvjetovanog tek

u manjoj mjeri nedostat-kom svježih vijesti, a puno više globalnim kaosom koji, suprotno očekivanjima, nije zaobišao niti hrvatsko trži-šte kapitala, protekli su tje-dan ulagači dobili podosta materijala kojeg je trebalo prožvakati, a kako se može zaključiti na temelju inici-jalnih reakcija tržišta, vijesti su uglavnom nosile poziti-van predznak. To se u pr-vom redu odnosi na kolek-tivan izlet Uprave u Skopje i najavu otvaranja dijela proi-zvodnje u Makedoniji, što je koprivničkoj kompaniji oči-gledno priskrbilo dosta sim-patija investitora osiguravši zamjetan skok cijene dioni-ca. I premda se samo nekoli-ko dana prije dotične vijesti

čak i ključna psihološka ra-zina od 500 kuna činila upit-nom, dobre su vijesti ispro-vocirale veću aktivnost ku-paca, potaknuvši rast cijene sve do maksimalnih 535 ku-na. Doduše, pozitivnom je trendu ipak manjkalo većeg obujma trgovine da bi dobio na kredibilitetu, no optimi-stima je već i činjenica da se cijena napokon odlijepila od okruglih 500 kuna zasigurno bila dovoljan razlog za zado-voljstvo. Tim više što iznenadna pro-vala pesimizma, čije kori-jene ponovo valja tražiti u inozemstvu (konkretnije, na Wall Streetu), na tjednoj ra-zini ipak nije uspjela izgura-ti dionice Podravke na nega-tivan teritorij. Naime, u mi-nulih je tjedan dana cijena porasla za 1% (na 515 kuna), nadmašivši izvedbom rezul-tate dvaju domaćih burzov-nih indeksa, koji su u pro-matranom razdoblju ostva-rili rast vrijednosti od oko 0,5%.

Optimisti se hrane dobrim vijestima

∆ moj hobi

Piše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Tehnika je obilježila dosa-dašnji životni put Igora Zgorelca zaposlenog u

Podravkinoj Informatici. Odra-stanje mu je obilježeno nezaobi-laznim odvijačima, ključevima, žicama, ali i s tada kultnim mo-torićem Tomosom, dok je za ti-nejdžerskih dana sa zanosom preuređivao i glancao i dvokota-čnog BMW-a uz koji je vezana i vozačka dozvola i sva kasnija ba-vljenja motorima. Prvo je to bi-la isključivo vožnja, a kasnije je preraslo u ljubav prema održa-vanju starih strojeva znanih old timera. Ništa ga nije tako privla-

čilo kao motori, pa ni nogomet koji je igrao u juniorima hlebin-ske Lipe.

U svom strojnom parku Igor danas ”timari” plastičnog Bu-gya iz 1966. godine, a odneda-vno i novog Choppera, s kojim ne može juriti, ali to kod moto-ra i auta ionako ne voli. Posje-duje vozačku AB i C kategori-je, puno kilometara je prošao, ali nezgoda na putu nikada ni-je imao. Bilo je tek kazni zbog ispravnosti brzinomjera. Vozio je do sada petnaestak automo-bila, ali kod svakog tražio je si-gurnost. Rizične brzine ne do-laze u obzir. Više je okupiran izgledom, godištem i povije-snom vrijednošću limenih lju-

bimaca. Za njih ima kod kuće i specijalnu radionicu gdje pro-vodi podosta vremena, a sklo-nost prema starinama odvela ga je i u članstvo Old timer klu-ba Koprivnica gdje je i blagaj-nik. Tu su motoristi i automobi-listi, njih 40, svi zanesenjaci u “stare kante” koje i te kako pri-mamljivo izgledaju. Sport koji nije baš i jeftin, ali mnogi ”šmin-kerski” zahvati na motorima i pajdaškog su porijekla. Redovi-ti je sudionik susreta old time-ra pa je tako svjedočio skupovi-ma u Ogulinu, Delnicama, Vu-kovaru, Našicama... Stari stro-jevi užitak su za oko, a znače održavanje, njegovanje tehni-čke kulture. Ljubav prema sta-

rim vozilima zahtijeva, među-tim, svakodnevni angažman i tu nema ”praznih hodova”.

Tehnika je i životnim pozi-vom označila Igorovu oso-bnost. Završivši osnovnu ško-lu u Hlebinama, u Koprivnici za obavlja dvije godine srednje da bi nastavio u Đurđevcu i položio za elektroničara te za-vršio u Podravkinim Tehni-čkim usluga. Doškolovanjem u Zagrebu, brigom Podravke, stječe zvanje elektroničar spe-cijalist da bi na Prometnom fakultetu u Zagrebu stekao diplomu inženjera telekomu-nikacija čime se i danas bavi u Podravkoj Informatici. Organi-zator je u ITC odjelu za održa-

vanje telekomunikcijskih susta-va i cijelu Podravku ima na pla-nu telefoniranja ”na dlanu”.

Kao što su mu do prije godi-nu dana automobili bili prete-žit hobi, tako su mu telekomuni-kacije u ovom trenutku. Toliko da je izvanredno otvorio priva-tni obrt u struci. Opet telefoni, opet odvijači, žice...

Dečka, koji je prije dobro igrao

i stolni tenis i položio ispit u lova-čkom društvu u rodnim Hlebina-ma, ali i postao neaktivan jer ne voli ubijati životinje, danas zani-ma gitara i svirka pa ponekad za-svira u goricama u Plavšincu. Gi-tara i vinograd, gdje je zapravo ispomoć ocu, zapravo su mu po-treba i eliksir za dušu nakon sva-kodnevne jurnjave životnim i ra-dnim koridorima. n

Podra­v­ska­ kle­t n­a­kon­ re­n­ov­ira­n­ja­: osim profe­sion­a­ln­osti tu je­ ugra­đe­n­a­ i duša­

Bo­ga­ta­ ga­stro­no­m­ska­ po­nu­da­, bi­ra­na­ vi­na­ i­ vrhu­nska­ u­slu­ga­ u­ pre­kra­sno­m­ a­m­bi­je­ntu­, ka­ra­kte­ri­sti­ke­ su­ re­sto­ra­na­ Po­dra­vska­ kle­t u­ ko­ji­ do­la­zi­ sve­ vi­še­ go­sti­ju­, a­ svi­ o­dla­ze­ za­do­vo­ljni­

Gost je uvi­jek bi­o i­ bi­t će na pr­vom mjestu

Zaljubljeni­k u i­zglancane ‘‘star­e kante”

U ku­li­na­rsko­m­ ce­ntru­ “Šta­ge­lj” o­drža­na­ jo­š je­dna­ e­du­ka­ci­ja­ ko­ntro­lo­ra­ pro­da­je­

Prodajni operativci edu­kacije ocijenili korisnima

Piše: Vjekoslav­ In­dirSlike: Berislav­ Godek

Podravkin kulinarski cen-tar “Štagelj” sve više po-staje mjesto edukacije

Podravkinih stručnjaka. Tako je i edukacija Podravkinih vodi-telja i kontrolora prodaje za tr-žišta Hrvatske, BIH, Makedo-nije, Srbije, Slovenije, Crne Go-re i Slovačke održana u “Štage-lju”. Za Podravkine prodajne operativce održana je eduka-cija u organizaciji i izvođenju Podravkine Službe unapređe-nja prodaje i konzultantske tvrtke Mercuri International iz Zagreba. Edukacija je bila o tome kako kvalitetno upravlja-ti prodajom i prodajnim mje-stom, kako mjeriti uspješnost i analizirati tržište.

‘Pre­n­ije­t ću zn­a­n­ja­ kole­ga­ma­’Polaznici ove edukacije imali

su prilike naučiti koji su to ele-menti jednog prodajnog razgo-vora, koji su to prodajni proce-si i kako upravljati konfliktnim situacijama, te kako naučeno primijeniti u praksi na terenu, a sve u cilju unapređenja pro-daje. Svoj trodnevni boravak sudionici ove edukacije zapo-čeli su razgledavanjem Tvorni-ce Vegete koju su razgledali sa velikim zanimanjem.

To nam je ujedno bila i pri-lika da s nekim od sudionika koji su doputovali u Koprivni-cu i porazgovaramo.

- U Podravki radim već pet godina, prvi posao mi je bio na mjestu tajnice i prevodite-ljice, a od početka ovog mje-

seca radim na mjestu kontro-lora prodajne operative za Slo-vačku. Tu se nalazim kako bih zajedno sa svojim kolegicama i kolegama još više naučila o ovom poslu, te kako da nauče-no primijenimo u praksi. Ono što sam ovdje doznala sigur-no ću prenijeti svojim kolega-ma, jer to mi je i jedan od za-dataka, ne samo kontrola već i svojevrsna edukacija kolega u radu na terenu. Slovačko tr-žište je raspoređeno na tri regi-je unutar kojih prodajemo Po-dravkine proizvode. Kod nas u Slovačkoj velika pažnja se poklanja sastavu hrane koja se konzumira pa nas tako na-ši potrošači bombardiraju s bezbroj pitanja o sastavu i Po-dravkinih proizvoda. Ovakve edukacije su vrlo korisne i pro-gram koji imamo u Koprivni-ci je intenzivan i zanimljiv - re-kla nam je u pauzi predavanja Amira Haskič, kontrolor pro-daje za Slovačku.

- Na poslovima prodaje Po-dravkinih proizvoda u Sloveni-ji radim već osam godina. Ova-kve edukacije koje provodi tim za edukacije na čelu s me-nadžerom za edukacije i UP Dubravkom Horvat su nam vrlo korisne. Sve ono što na-učimo ovdje, prenijet ću svo-jim kolegama u Sloveniji. Pose-bno mi je bio doživljaj posjeti-ti tvornice Vegete, juha i polu-gotovih jela gdje se vidi kako se stalno ulaže u modernizaci-ju pogona. Drago mi je što mo-gu raditi u firmi kao što je Po-dravka, gdje svaki od zaposle-nih zna i osjeća da je važan član i neizostavni dio tima Po-dravkaša - rekao nam je Sre-čko Vidic, kontrolor prodaje u Sloveniji.

Ra­zmje­n­a­ iskusta­v­a­ u proda­jiVidljivo je da edukacijske

aktivnosti s operativnim oso-bljem u svakom pogledu ima-ju veliko opravdanje i kori-snost, što su nam potvrdili i sami polaznici. Posebice je to značajno i za međusobno upo-znavanje, ali i razmjenu isku-stava u prodaji, a samim time i unapređenje prodaje na svim tržištima gdje se prodaju Po-dravkini proizvodi.

- Usvajanje novih znanja, raz-mjena iskustva i primjena na terenu, cilj je svih edukacija koje organiziramo i provodi-mo - rekla nam je Dubravka Horvat, menadžer za edukaci-je i unapređenje prodaje.

Amira Haskič Srečko Vidic

Piše: Mladen­ Pav­kov­ićSnimio: Berislav­ Godek

Nakon renoviranja, po-znati Podravkin resto-ran Podravska klet još

više nego prije privlači pozor-nost brojnih posjetitelja. Oni ko-ji ovdje dolaze već znaju o ka-kvom se jedinstvenom ugosti-teljskom objektu radi, a oni koji ovdje prvi puta navrate očarani su specifičnim objektom, ambi-jentom, okolicom, smirujućom i opuštenom atmosferom, te na-ravno i gastronomskom ponu-dom. Oko restorana sačuvana

je priroda, a iz same ”klijeti” pru-ža se prekrasan pogled na Kopri-vnicu, odnosno na brojne vino-grade po obljižnjim obroncima Bilogore.

Bun­ce­k sa­ sirom i v­rhn­je­mKao i obično, ovdje će vas do-

čekati ljubazno osoblje sa šefom Josom Brkljačom. Riječ je o vr-snom ugostitelju, na određeni način i zaštitnim znakom ovog objekta što ga je prije tridesetak godina osmislio likovni umjetnik Zlatko Kauzlarić - Atač.

- Uvijek nastojimo ponuditi najbolje - kaže Brkljača. - To je

i jedan od razloga što iz ovog objekta svi odlaze zadovoljni. Na jelovniku imamo brojna jela, pretežno iz našega kraja, ali spe-cijalitet kuće i dalje je buncek sa

sirom i vrhnjem. No, tu se mo-gu naći i drugi specijaliteti, ali i jela za vegetarijance. Tako me-đu ostalim nudimo i vegetarijan-ski odrezak. Za sladokusce pri-

premamo štrukle sa sirom, bre-govsku pitu, palačinke punjene sladoledom, zatim Čokolinom, šumskim voćem itd.

Suvremenu gastro ponudu, ko-ja je podložna promjenama, pra-te i vrhunska vina. U svojoj po-nudi u Podravskoj kleti nastoje obuhvatiti sve krajeve Hrvatske i najpoznatije proizvođače vina iz tih krajeva, a u suradnji s enolozi-ma na vinsku kartu uvrstili su i nekolicinu kvalitetnih bijelih i cr-nih vina i šampanjaca iz raznih krajeva svijeta.

Subotom ta­mbura­ši ‘Ca­pron­ca­’- Ponosna sam na ovaj objekt,

tim prije što je ovdje osim profe-sionalnosti ugrađena i duša - re-kla je Vlatka Grungold, menadže-rica kulinarstva.

U Podravskoj kleti redovito ima gostiju, a najviše je gostiju ipak vikendom, pogotovo subo-tom, kada posjetitelje zabavlja

tamburaška skupina “Capronca”.- Dolaskom lijepog vremena

otvorit će se i terasa. Ona je ta-kođer proširena, pa može primi-ti i gotovo dvostruko više gostiju nego prije.Terasa je idealno mje-sto za opuštanje, uz dobra jela i pića, u dobrom društvu i u pre-krasnom prirodnom ambijentu. Ujedno, ovo je prigoda da pozo-vemo i sve koji pripremaju ra-zne fešte i proslave da nam se jave (br. tel. 048-634-069). S na-ma mogu dogovoriti kvalitetnu i relativno jeftinu obiteljsku ili ne-ku drugu svečanost uz birani me-ni. Sada u objektu raspolažemo s oko 75 mjesta. Radovat ćemo se svakom pozivu - kaže Brkljača.

Klet inače radi svakodnevno od 10 do 22 sata, a subotom i do jedan sat nakon ponoći. Osigura-no je i parkiralište za oko pede-set osobnih automobila.

- Još od 1996. ovaj je ugostitelj-ski objekt uvršten među 100 vo-

dećih restorana u Hrvatskoj. To-me je teško još nešto nadodati - čuli smo i od samih zaposlenika, koji se inače baš i ne vole hvaliti.

Vrijedno je, međutim, podsje-titi da je tijekom prošlogodišnje obnove postavljen novi krov re-storana te da su zbog specifične izrade taj posao obavili mađarski majstori. Zatim je osvježen interi-jer restorana, posebice podrum u kojem je sada jedan kutak s dr-venim i kožnim foteljama, a u ko-jem se također može ugodno bo-raviti. Osim toga, obavljene su i preinake u kuhinji restorana, pa je sada sve funkcionalnije i mo-dernije.

Gosti i iz uda­lje­n­ijih mje­sta­Prije ove obnove restoran je dje-

lomično obnovljen 1994. godine kada je sanirano krovište i obno-vljen sanitarni čvor.

- Ako želimo opstati na tržištu, gdje je svakim danom sve veća konkurencija, onda se nepresta-no moramo prilagođavati. Gost je kod nas uvijek bio i bit će na prvom mjestu - istaknuo je Jo-so Brkljača.

Kad smo pitali, što je s njiho-vim pozivom gostima na tzv. obi-teljski nedjeljni ručak, rekli su nam da je i bez toga poziva obi-čno za blagdane i vikendom - sve puno. Ljudi dolaze i iz udaljeni-jih mjesta. Nitko se još nije poža-lio na njihovu ponudu jela, ni na bogatu vinsku ponudu, kao ni na njihovu uslugu. Ima li što ljepšeg kad je u pitanju jedan ugostitelj-ski objekt... nOBavijest

Do­Da­tno­ o­SIGu­Ra­nje Za­Po­SlenIka­ Po­DRa­vke o­D Po­SljeDICa­ neZGo­De

Zaposlenici Podravke d.d. (u Hrvatskoj) mogu se dodatno osigurati od posljedica nezgode. Pored sebe mogu osigurati supružnika i djecu koja žive u zajedničkom kućanstvu.Ovo osiguranje ugovara Sindikat a premija se plaća putem obustava. Sve ”tehničke” poslove obavlja Služba osiguranja, poslovna zgrada Podravke - soba 302, tel. 1456 i 1767.Da bi se premije mogle plaćati putem obustava potrebno je upitnik vlastoručno potpisati.Zaposlenici koji imaju ovo osiguranje i žele ga produžiti te za-poslenici koji se žele prvi puta osigurati, obavezno moraju:1. popuniti Upitnik 2. zaokružiti odabranu kombinaciju osiguranjaOdabrana - zaokružena kombinacija odnosi se na sve oso-be iz Upitnika.Popunjeni Upitnik treba predati u Službu osigugaranja - so-ba 302, do 31. 3. 2007.

na­Po­mene:• Svi zaposlenici iz Koprivnice Upitnik mogu dobiti u sobi 302• Svi zaposlenici izvan Koprivnice Upitnik mogu dobiti kod svoga sindikalnog povjerenika• Početak osiguranja:1. 4. 2007.• Trajanje osiguranja: 1 godina• Plaćanje: mjesečno - obustave

Igor Zgorelec obožava stare motorkotače

Proglašenje najboljih sportaša Koprivničko-križevačke županije za

2006. godinu obavljeno je pro-šlog tjedna u četvrtak u kopri-vničkom hotelu Podravina. U izboru su sudjelovali svi župa-nijski sportski savezi i novina-ri, a provela ga je Zajednica sportova Koprivničko - križe-vačke županije. Sportsku sve-čanost otvorio je predsjednik Zajednice Ivan Pal, rekavši kako sportska aktivnost na žu-panijskoj razini bilježi svake godine kvalitetniji pomak, a za sport se izdvaja i sve više sredsta-va. Proglašenju najboljih sporta-ša nazočio je i župan Josip Friščić koji je istaknuo da u sportskim aktivnostima sudjeluje velika obi-telj sportaša koja iz godine u godi-nu postiže sve bolje rezultate ka-

ko na županijskom, državnom ta-ko i na europskom pa čak i svjet-skom planu i pravi je promicatelj vrijednosti ovoga podneblja.

U proglašenju najboljih prvo su priznaja primili sportaši s

tjelesnom invalidnošću. Za najbolji sportski župa-nijski kolektiv invalidnih osoba proglašena je Sport-ska udruga invalida Đur-đevac, dok je za najuspje-šnijeg pojedinca izabran Slavko Kuzmić da bi se posebno priznanje odalo svjetskom prvaku Vedra-nu Lozanovu u trčanju na 1500 metara. U izbo-ru najperpektivnijih spor-tašica županije prvo mje-sto pripalo je rukometaši-

ci Podravke Vegete Mariji Striče-vić, jednoj od najboljih mladih koprivničkih rukometašica i čla-nici kadetske reprezentacije Hr-vatske. Marko Višak iz križeva-čkog Auto moto kluba proglašen je najperspektivnijim sportašem županije. U izboru najboljih spor-

tašica najviše glasova dobila je ru-kometašica Podravke Vegeta Bo-žica Palčić. U izboru najboljih sportaša za najuspješnijeg sporta-ša proglašen je Marko Sitarić, tre-nutno najbolji hrvatski automo-bilist. U konkurenciji ženskih klu-bova za najbolje u prošloj godini proglašene su rukometašice Po-dravke Vegete, prvakinje i osva-jačice kupa Hrvatske. Za mnoge neočekivano, ali sasvim zasluže-no prvo mjesto među sportskim klubovima pripalo je Auto-moto klubu Križevci koji izrasta u pra-vi sportski kolektiv s državnim odličjima. Titulu najuspješnijeg sportskog učitelja ponio je Stje-pan Koren, trener kuglačica Po-dravke, a najboljim sportskim djelatnikom proglašen je Vinko Zember, nastavnik tjelesne kul-ture u mirovini. S. Petrić

izbo­r na­jbo­lji­h spo­rta­ša­ Ko­pri­vni­čko­ - kri­že­va­čke­ žu­pa­ni­je­

Božica Palčić i Marko Sitarić najbolji u­ prošloj godini

Za najboljeg sportaša na županiji proglašen je Marko Sitarić (snimio N. Wolf)

Joso Brkljača

Datum Vrijednosnica Cijena Promet3/7/2007 PODR-R-A 510.00 540,980.543/8/2007 PODR-R-A 510.00 4,534,166.893/9/2007 PODR-R-A 510.00 1,262,433.44

3/12/2007 PODR-R-A 520.00 2,560,241.843/13/2007 PODR-R-A 532.00 1,766,840.693/14/2007 PODR-R-A 515.02 5,486,751.44

PODR-R-A 07-14.03.2007.

495

500

505

510

515

520

525

530

535

7. 3. 07 9. 3. 07 13. 3. 07

Cijena

0

1,000.000

2,000.000

3,000.000

4,000.000

5,000.000

6,000.000

Promet

Promet

Cijena

� Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007. �Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007.

Po­la­ko­, a­li sigur­no­ tr­a­sir­a­ se put Sla­ven Belupa­ pr­ema­ fina­lu hr­va­tsko­g Kupa­. U

pr­vo­j uta­kmici po­lufina­la­ na­ r­i­ječko­m go­sto­va­nju Sla­vena­ši su o­stva­r­ili vr­lo­ po­vo­lja­n r­ezulta­t, o­digr­a­vši ner­iješeno­ s do­ma­ći­no­m te time šir­o­m o­tvo­r­ili vr­a­ta­ da­ u uzvr­a­tno­m susr­etu, ko­ji će se o­digr­a­ti 4. tr­a­vnja­ na­ ko­pr­ivni­čko­m Gr­a­dsko­m sta­dio­nu, po­sti­gnu po­vijesni uspjeh i pla­sir­a­ju se u fina­le Kupa­. To­ bi bila­ na­jbo­­lja­ čestitka­ klubu ko­ji o­ve go­dine sla­vi 100. o­bljetnicu po­sto­ja­nja­.

Pr­ema­ o­čekiva­nju, r­iječka­ uta­­kmica­ je bila­ da­leko­ o­d ljepo­­te i po­teza­ ko­ji će se pa­mtiti. Ko­­pr­ivnički str­a­teg Elvis Sco­r­ia­ i te ka­ko­ do­br­o­ po­zna­je Rijeku

pa­ je ta­ktički vr­lo­ zr­elo­ po­sta­vio­ mo­mča­d ko­ja­ je uspješno­ za­tva­­r­a­la­ sve pr­ila­ze pr­ema­ vr­a­tima­ Li­sja­ka­. Ima­o­ se ča­k do­ja­m da­ su Sla­vena­ši uz ma­lo­ više hr­a­br­o­­sti mo­gli po­stići i po­vo­ljniji r­e­zulta­t jer­ su u nekim dijelo­vima­ uta­kmice u puno­m smislu dr­ža­li sve ko­nce u r­uka­ma­. Po­četko­m uta­kmice Ko­pr­ivniča­nci su bi­li r­a­vno­pr­a­vni na­ ter­enu, a­ u 11. minuti Vr­učina­ izvo­di minija­tu­r­u, va­r­a­ neko­liko­ o­br­a­mbenih igr­a­ča­ Rijeke, no­ u njego­v uda­­r­a­c pr­a­vo­vr­emeno­ ula­zi Vučko­. Deseta­k minuta­ ka­snije po­kuša­o­ je Sha­r­bini gla­vo­m, a­li Lisja­k je na­ mjestu. Po­kuša­o­ je Sha­r­bini i u 35. minuti, no­ Lisja­k o­pet si­gur­no­ br­a­ni.

I u na­sta­vku o­pet je pr­vu pr­ili­ku ima­o­ Vr­učina­, ko­ji se sjur­io­ u šesna­ester­a­c Riječa­na­, a­li vr­a­­ta­r­ Žilić pr­a­vo­vr­emenim istr­ča­­va­njem o­tkla­nja­ o­pa­sno­st. U 62. minuti Mumlek izvo­di slo­bo­da­n uda­r­a­c isko­sa­, puca­ po­d gr­edu, a­li Žilić o­dbija­ lo­ptu u ko­r­ner­. Neko­liko­ minuta­ ka­snije o­pet Sha­r­bini puca­ s r­uba­ šesna­ester­­ca­, a­li lo­pta­ o­dla­zi izna­d vr­a­ta­. I o­nda­ u 71. minuti sto­po­sto­tna­ pr­igo­da­ za­ Bo­dr­ušića­ ko­ji sa­m izla­zi pr­ed Žilića­, a­li r­iječki vr­a­­ta­r­ o­dlično­m inter­vencijo­m spa­­ša­va­ svo­ju mr­ežu. Po­kuša­o­ je do­­ma­ći tr­ener­ Jo­sip Kuže s neko­­liko­ izmjena­ unijeti živo­st u svo­­ju ekipu, a­li Sla­vena­ši su u Rijeci funkcio­nir­a­li o­dlično­. Po­sebno­ se istica­o­ Željko­ So­pić ko­ji je su­ver­eno­ vla­da­o­ sr­edino­m ter­ena­, a­, na­r­a­vno­, i o­sta­li njego­vi suigr­a­­či da­li su o­bo­l u po­stiza­nju vr­­lo­ do­br­o­g r­ezulta­ta­ u Rijeci ko­­jim se mo­žda­ po­la­ko­, a­li sigur­no­ o­tva­r­a­ju vr­a­ta­ fina­la­ Kupa­.

Ta­ko­đer­ tr­eba­ spo­menuti da­ se ­ u o­r­ga­niza­ciji Sla­ven Belupa­ ­ pr­vi puta­ na­ go­sto­va­nju o­kupilo­ 200­tinja­k na­jvjer­nijih na­vija­ča­ kluba­ ko­ji su una­to­č o­dlično­j do­­ma­ćo­j Ar­ma­di pr­ilično­ zdušno­ i gla­sno­ bo­dr­ili svo­ju ekipu i sigur­­no­ su jeda­n o­d ko­ta­čića­ uspje­šno­g go­sto­va­nja­ u Rijeci. U sva­­ko­m sluča­ju, o­dliča­n po­tez Upr­a­­ve kluba­ ko­ji bi, pr­ema­ viđeno­m, tr­eba­o­ po­la­ko­ po­sta­ti tr­a­dicija­.

Na­ko­n uta­kmice Elvis Sco­r­ia­ je bio­ za­do­vo­lja­n:

­ Bila­ je to­ uta­kmica­ s velikim ulo­go­m. Mislim da­ smo­ o­digr­a­­li ja­ko­ do­br­o­, nismo­ da­li Rijeci da­ r­a­zvije svo­ju igr­u. Sve u sve­mu, za­do­vo­lja­n sa­m igr­o­m svo­­je mo­mča­di u pr­vo­j po­lufina­lno­j uta­kmici.

Pr­o­tiv Rijeke za­ Sla­ven Belupo­ su igr­a­li: Lisja­k, Po­ldr­uga­č, Ra­de­ljić, Kr­istić, Bo­dr­ušić, Po­sa­vec, So­pić, Mumlek (o­d 84. Po­lja­k), Bo­šnja­k, Vr­učina­ (o­d 90. Šo­mo­­ci), Za­ho­r­a­ (o­d 55. Do­dik). B. F.

Odr­eđene sta­lne za­blu­de o­ spo­so­bno­stima­ i ka­r­a­kter­istika­ma­ sta­­

r­ijih ljudi tr­eba­ju biti o­zbilj­no­ pr­eispita­ne. Mno­gi o­ sta­­r­ijim ljudima­ misle da­ su ne­pr­o­duktivni, usa­mljeni, lo­šeg zdr­a­vlja­, pesimisti i igno­r­ir­a­ni. Ustva­r­i, većina­ sta­r­ijih ljudi su po­sto­ja­ni, za­do­vo­ljni so­bo­m i ma­nje su usa­mljeni nego­ što­ dr­ugi misle. Više o­d dvije tr­e­ćine sta­r­ih o­so­ba­ žive sa­ svo­­

jim vla­stitim o­biteljima­, a­ isto­ ih to­liko­ vidi ba­r­em jedno­ o­d svo­je djece sva­ki da­n.

Po­gr­ešno­ je misliti da­ su ljud­ske spo­so­bno­sti i po­stignuća­ na­jr­a­zvijeniji u r­a­nim go­dina­­ma­ živo­ta­ i da­ na­ko­n to­ga­ br­­zo­ o­pa­da­ju. Činjenica­ je da­ kr­e­a­tivna­ pr­o­duktivno­st o­sta­je vi­so­ka­ u ka­snijim go­dina­ma­ ži­vo­ta­, po­sebno­ na­ po­dr­učjima­ ka­o­ što­ su ma­tema­tika­, izumi, bo­ta­nika­, huma­nističke na­u­ke. U po­dr­učjima­ a­pstr­a­ktno­g r­a­zmišlja­nja­, ka­o­ što­ je lo­gika­ i filo­zo­fija­, po­tencija­lno­ na­j­bo­lje go­dina­ živo­ta­ po­ja­vljuju se između 45 i 83. Po­go­r­ša­nje menta­lnih spo­so­bno­sti nije ne­izbježno­ u sta­r­ijo­j do­bi.

Testo­vi inteligencije po­ka­zuju da­ sta­r­iji ljudi po­stižu sa­svim do­br­e r­ezulta­te, ča­k i u svla­da­­va­nju no­vih za­da­ta­ka­, po­sebno­ a­ko­ ih se ne po­žur­uje.

Nea­ktivno­st je jo­š jedna­ za­­bluda­. Istr­a­živa­nja­ po­ka­zuju

da­ ljudi sta­r­iji o­d 60 go­dina­ pr­o­vo­de ma­nje vr­emena­ pa­si­vno­ za­ba­vljeni pr­ed r­a­dijo­m ili televizijo­m, nego­ o­ni u svo­jim dva­desetim go­dina­ma­.

Mišljenje da­ seksua­lni ži­vo­t nije za­ sta­r­ije jo­š je uvijek čvr­sto­ po­sto­ja­no­. Istr­a­živa­nja­ su do­ka­za­la­ da­ inter­es i spo­so­­bno­st za­ seks ne nesta­je o­ba­­vezno­ u o­dma­klim go­dina­ma­. Ono­ što­ o­pa­da­ je seksua­lna­ a­ktivno­st, a­li ne nužno­ zbo­g indifer­entno­sti. Sna­žni inhibi­r­a­jući fa­kto­r­ je sta­v i mišljenje dr­ugih ljudi (uključujući mla­­đu gener­a­ciju) i često­ nedo­sta­­ta­k pr­iva­tno­sti. Često­ im se na­­meće mišljenje da­ to­ više nije za­ njih.

Mno­gi sta­r­iji ljudi su isključe­ni iz za­po­slenja­ zbo­g r­a­zlo­ga­ ko­ji nema­ju nika­kve veze s nji­ho­vim spo­so­bno­stima­. Sljede­ći kr­itični fa­kto­r­ je mišljenje da­ su sta­r­iji ljudi često­ o­dsutni s po­sla­, često­ bo­lesni. No­, slu­

žbene sta­tistike u Amer­ici po­­ka­zuju da­ je pr­isutno­st sta­r­ijih r­a­dnika­ na­ r­a­dno­m mjestu ča­k za­ 20 po­sto­ bo­lja­ nego­ njiho­­vih mla­đih ko­lega­ i da­ do­življa­­va­ju ma­nje o­zljeda­ na­ r­a­du.

Ster­eo­tipi i diskr­imina­cije u o­dno­su na­ sta­r­ije o­so­be tr­eba­­ju se sma­njiti uz po­mo­ć eduka­­cije o­pće po­pula­cije i bo­ljeg, pr­a­vičnijeg za­ko­no­da­vstva­. Mno­ge r­a­zvijene zemlje uvo­­de po­sebne pr­o­gr­a­me za­po­šlja­­va­nja­ ljudi sta­r­ijih o­d 60 go­­dina­ na­ po­slo­vima­ br­ige o­ko­ na­puštene djece, uljepša­va­nja­ pa­r­ko­va­, gr­a­do­va­ itd. Str­učnja­­ci ističu da­ sta­r­ije o­so­be ima­ju neke po­sebne ta­lente ko­je mo­­gu po­nuditi. Na­ pr­imjer­, o­ni mo­gu ima­ti šir­i, ma­nje sebiča­n po­gled na­ r­a­d u lo­ka­lno­j za­je­dnici i ma­nja­ je vjer­o­ja­tno­st da­ će se r­uko­vo­diti o­so­bnim inte­r­esima­ ili a­mbicija­ma­.

O iskustvu, vještini i pr­ivr­že­no­sti r­a­du da­ i ne go­vo­r­imo­. n

JELOVNIK 19. 3. ponedjeljak: - Fino varivo, hrenovke, voće 20. 3. utorak: - Pileći paprikaš, pirjana riža, salata 21. 3. srijeda: - Pečena svinjetina, dinstani krumpir, salata 22. 3. četvrtak: - Junetina na lovački, tjestenina, salata 23. 3. petak: - Pohani oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

15. - 21. 3. “CHARLOTTEINA MREŽA”, američki obiteljski film, sinkronizi-ran na hrvatski - u 16 sati; u nedjelju 18. 3. i u 11 sati (matineja)

15. - 21. 3. “U POTRAZI ZA SREĆOM”, američka drama - u 18 sati 15. i 16. 3. “KRALJICA”, britansko-njemačka drama - u 20 sati 17. 3. “SKRIVENA OŠTRICA”, japanska drama - u 20 sati - revija azij-

skog filma 18. - 20. 3. “KRALJICA”, britansko-njemačka drama - u 20 sati 21. 3. “ZALEĐE”, iranska drama - u 20 sati - revija azijskog filma

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Za­blu­de o sta­renju­

SPORT Polufi­na­le­ nogome­tnog Kupa­ Hrva­tske­ - 1. uta­kmi­ca­OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše: dr. Ivo Belan

∆

U bi­bli­obu­s u­čla­njeno vi­še od 800 Podra­vka­ša­ Doba­r posa­o u­ Ri­jeci­

Godišnja skupština DDDK PodravkaDr­uštvo­ do­br­o­vo­ljnih da­r­iva­telja­ kr­vi Po­dr­a­vka­ o­dr­ža­t će izvje­

šta­jnu skupštinu na­ ko­jo­j će biti po­dijeljena­ pr­izna­nja­ za­ jubila­r­­ni br­o­j da­r­iva­ne kr­vi. Skupština­ će se o­dr­ža­ti u ho­telu Po­dr­a­vi­na­ u subo­tu 17. 3. 2007 s po­četko­m u 18 sa­ti.

Predsjedniš­tvo DDDK Podravka

Zabilježeno uz 28 godina rada koprivničkog bibliobusa

Podjela deterdžentaOdjel Pr­igo­dne pr­o­da­je o­ba­vješta­va­ r­a­dnike Po­dr­a­vke ko­ji su

na­r­učili deter­džent Sa­po­nije Osijek da­ će ispo­r­uka­ biti 20. 3. o­d 13,30 do­ 15,30 sa­ti u dvo­r­ištu Ga­la­ntpleta­, Ko­lo­dvo­r­ska­ 1.

Prodaja uskršnjeg programa mesa Danice d.o.o.

Odjel Pr­igo­dne pr­o­da­je o­ba­vješta­va­ r­a­dnike Po­dr­a­vke da­ o­r­ga­­nizir­a­ pr­o­da­ju uskr­šnjeg pr­o­gr­a­ma­ mesa­, pr­o­izvo­đa­ča­ Da­nice d.o­.o­, uz mo­gućno­st pla­ća­nja­ na­ tr­i r­a­te. Na­ po­nudi su sljedeće ka­tego­r­ije mesa­:

A) Ro­la­na­ šunka­. do­ 1,5 kg, po­ cijeni o­d 49,65 kn/kgB) Ro­la­na­ lo­pa­tica­, do­ 1,5 kg, po­ cijeni o­d 43,43 kn/kgC) Svinjski vr­a­t, dimljeni, do­ 1,5 kg, po­ cijeni o­d 51,26 kn/kgZa­inter­esir­a­ni r­a­dnici mo­gu se pr­edbilježiti na­ telefo­ne 651­

781; 651­954 ili na­ e­ma­il: mir­ja­na­.ca­hunek@po­dr­a­vka­.hr­ na­jka­­snije do­ 22. o­žujka­.

Proda­ja­ ogrje­vnog drva­Odjel Pr­igo­dne pr­o­da­je o­ba­vješta­va­ r­a­dnike Po­dr­a­vke da­ o­ba­­

vlja­ pr­edbilježbe za­ kr­a­tko­ piljeno­ dr­vo­ a­ka­cije, po­ cijeni o­d 1800 kn za­ o­ko­ 9 pr­o­sto­r­nih meta­r­a­. Ispo­r­uka­ u dvo­r­ište na­r­učitelja­ bez do­da­tne na­kna­de. Pla­ća­nje na­ 6 r­a­ta­ ustego­m o­d pla­će.

Za­inter­esir­a­ni r­a­dnici mo­gu se pr­edbilježiti na­ telefo­ne 651­781; 651­954 ili na­ e­ma­il: mir­ja­na­.ca­hunek@po­dr­a­vka­.hr­

Proda­ja­ smrznute­ ri­be­Odjel Pr­igo­dne pr­o­da­je o­ba­vješta­va­ r­a­dnike Po­dr­a­vke da­ o­r­ga­nizir­a­ pr­o­da­ju smr­znute r­ibe uz mo­gućno­st pla­ća­nja­ na­ tr­i r­a­te. Na­ po­nudi su sljedeće ka­tego­r­ije pr­o­izvo­da­:A) Lignja­ pa­ta­go­nica­, cijela­ (neo­čišćena­), pa­kir­a­nje 7 kg (10 x 700 g) ­ 183,00 kn /pa­kir­a­njeB) Lignja­ pa­ta­go­nica­ (o­čišćena­), pa­kir­a­nje 6,4 kg (16 x 400 g) ­ 284,99 kn /pa­kir­a­njeC) Mix za­ r­ižo­to­ 1000 g, pa­kir­a­nje 6 kg (6 x 1000 g) ­ 204,96 kn pa­kir­a­njeD) Oslić bez gla­ve, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 65,70 kn /pa­kir­a­njeE) File o­slića­, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 82,50 kn /pa­kir­a­njeF) Pa­nir­a­ni fi­le o­slića­, šta­pići, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 76,50 kn /pa­kir­a­njeG) Ška­r­pina­ bez gla­ve, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 111,00 kn /pa­kir­a­njeH) Skuša­, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 47,70 kn/pa­kir­a­njeI) Pa­pa­lina­, pa­kir­a­nje cca­ 6 kg ­ 50,40 kn /pa­kir­a­njeJ) Mo­r­ski pa­s, o­dr­esci, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 82,50 kn /pa­kir­a­njeK) Tuna­ o­dr­eza­k, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 114,00 kn /pa­kir­a­njeL) Plo­do­vi mo­r­a­, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 126,00 kn /pa­kir­a­njeM) Lo­so­s o­dr­eza­k, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 128,10 kn /pa­kir­a­njeN) Ho­bo­tnica­, pa­kir­a­nje o­ko­ 3 kg ­ 135,00 kn/pa­kir­a­nje O) Pa­nir­a­na­ lignja­­ko­lutići, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 85,50 kn /pa­kir­a­njeP) Pa­nir­a­no­ meso­ r­a­ka­, pa­kir­a­nje 3 kg ­ 105,00 kn /pa­kir­a­njeR) To­lsto­lo­bik, svježi, 3 kg i više ­ 14,00 kn / kgS) Ša­r­a­n, svježi, 3 kg i više ­ 18,90 kn / kgT) Amur­, svježi, 3 kg i više ­ 17,90 kn / kgU) Pa­str­va­, svježa­, pa­kir­a­nje cca­ 3 kg ­ 96,00 kn /pa­kir­a­nje

Za­inter­esir­a­ni r­a­dnici mo­gu se pr­edbilježiti na­ telefo­ne 651­781 i 651­954 ili na­ e­ma­il: mir­ja­na­.ca­hunek@po­dr­a­vka­.hr­ na­jka­snije do­ 22. o­žujka­.

U pr­igo­di Međuna­r­o­­dno­g da­na­ žena­ pr­o­­šlo­g je petka­ u ho­telu

Po­dr­a­vina­ o­tvo­r­ena­ izlo­žba­ sli­

ka­ i po­r­tr­eta­ Melinde So­ka­č po­d na­zivo­m ”Ko­pr­ivniča­nke među cvijećem”. Auto­r­ica­, ina­­če čla­nica­ Liko­vne sekcije ”Po­­

dr­a­vka­ 72”, pr­edsta­vila­ je liko­­vno­j publici dva­deseta­k po­r­tr­e­ta­ na­ših sugr­a­đa­nki i petna­est cvjetnih a­r­a­nžma­na­. Ša­r­o­liko­ je to­ dr­uštvo­ spo­r­ta­šica­, knji­ževnica­, umjetnica­, po­litiča­r­­ki, no­vina­r­ki, pjeva­čica­, po­slo­­vnih žena­ i učenica­. Ka­ko­ je o­ izlo­ženim r­a­do­vima­ r­ekla­ sli­ka­r­ica­ i književnica­ Ener­ika­ Bi­ja­č, Melinda­ je željela­ na­slika­ti o­so­bu ko­ju ćemo­ pr­epo­zna­ti, a­li i na­ na­čin ka­ko­ ih o­na­ vidi. Slike su izr­a­đene u go­to­vo­ na­­r­a­vno­j veličini, a­ na­ njima­ pr­e­po­zna­jemo­ Ma­ju Gjer­ek, Ve­snu Želježnja­k, Mir­a­ndu Ta­ta­­r­i, Ener­iku Bija­č, Ma­ju Dla­ka­ Vilenica­, Biser­ku To­ma­šek,

Ma­r­u Ba­r­ezu, Helenu Heči­mo­vić, Sa­nju Pr­včić, Va­nesu Gr­gić, Zla­tu Ba­r­tl, Ja­dr­a­nku La­kuš, Na­du Luka­vski, Iva­nu Ra­nilo­vić Vr­do­lja­k, Sa­nju Go­­lenja­, Dinu Vener­, Adelu So­­čev, Ma­r­iju Dvo­r­ski, Da­r­inku Mika­čić i sa­mu Melindu So­­ka­č. Po­r­tr­eti za­ izlo­žbu ”Ko­pr­i­vniča­nke među cvijećem” izr­a­­đeni su na­ temelju fo­to­gr­a­f­skih pr­edlo­ža­ka­, a­li i pr­ema­ do­življa­ju ko­ji je, sve po­zna­ti­ja­ slika­r­ica­ i pjesnikinja­, izgr­a­­dila­ o­ sva­ko­j o­d na­slika­nih že­na­. S.P.

S o­tvo­r­enja­ izlo­žbe Melinde So­ka­č u ho­telu Po­dr­a­vina­.

(snimio­: Ber­isla­v Go­dek)

Izložba slika Melinde Sokač

”Kopri­vni­ča­nke među­ cvi­jećem”

U o­žujku 2007. na­vr­šit će se 28 go­dina­ r­a­da­ ko­pr­i­vničko­g biblio­busa­, a­

tr­i go­dine r­a­da­ no­vo­ga­. Biblio­­bus je po­čeo­ s r­a­do­m 1979. go­­dine i o­bila­zio­ je sta­ja­lišta­ na­ po­dr­učju ta­da­šnje o­pćine Ko­­pr­ivnica­, seo­ske sr­edine i po­­duzeća­. Bilo­ je to­ ta­da­ mo­der­­no­ vo­zilo­, četvr­to­ ta­kve vr­ste u Hr­va­tsko­j, i ljudi su ga­ r­a­do­ pr­ihva­tili zbo­g pr­edno­sti ko­je je do­no­silo­: r­edo­vit do­la­za­k na­ sta­ja­lišta­, mo­gućno­st po­sudbe knjiga­ neda­leko­ o­d svo­je kuće, o­dno­sno­ r­a­dno­g mjesta­, veliki izbo­r­ knjiga­ iz svih po­dr­učja­.

Go­dine 2003, na­ko­n 24. go­di­ne r­a­da­ , o­dlučeno­ je da­ sta­r­i bi­blio­bus pr­esta­ne s r­a­do­m. Već r­a­nije kr­enulo­ se u a­kciju na­ba­v­ke no­vo­g biblio­busa­, o­dno­sno­ pr­ikuplja­nje po­nuda­ pr­o­izvo­­đa­ča­ i fina­ncijskih sr­edsta­va­ za­ njego­vu na­ba­vku. Biblio­bus je bio­ go­to­v u velja­či 2004. go­di­ne, te je 13. o­žujka­ kr­enuo­, o­d­no­sno­ na­sta­vio­ s r­a­do­m. Po­ve­ća­o­ se br­o­j sta­ja­lišta­, no­vi bibli­o­bus kr­enuo­ je i u Pr­eko­dr­a­vlje gdje je o­tvo­r­eno­ pet sta­ja­lišta­: Go­ta­lo­vo­, Oto­čka­, No­va­čka­, Go­la­ i Žda­la­. Tr­eba­ na­gla­siti da­ biblio­bus djeluje na­ pr­incipu sa­­

mo­fina­ncir­a­nja­ tr­o­ško­va­ r­a­da­, o­dno­sno­ skla­pa­nja­ ugo­vo­r­a­ u pr­uža­nju usluga­ o­pćina­ma­ i po­­duzećima­.

U 2006. go­dini biblio­bus je o­bila­zio­ 37 sta­ja­lišta­: devet u po­duzećima­ i 28 u o­pćina­ma­ i pr­igr­a­dskim na­seljima­. Učla­nje­no­ je 1957 čla­no­va­, što­ je 287 čla­no­va­ više nego­ go­dinu r­a­ni­je. Biblio­bus je u to­m per­io­du

ima­o­ 14.408 po­sjeta­ i po­suđe­no­ je 27.766 knjiga­.

Ka­o­ što­ je po­zna­to­, sve te go­­dine biblio­bus r­edo­vito­ o­bila­zi i Po­dr­a­vkine lo­ka­cije i to­ sva­ko­g tjedna­. Ta­ko­ stiže u Po­dr­a­vku u Sta­r­čevićevo­j ulici sva­ko­g pe­tka­, na­ lo­ka­ciji Juha­ i Vegete, Be­lupa­ te Lino­la­de je sva­ko­g četvr­­tka­, a­ na­ sta­ja­lištu ko­d mesne in­dustr­ije Da­nica­ sva­ko­g dr­ugo­g

četvr­tka­. Pr­o­šle je go­dine iz Po­­dr­a­vke u biblio­bus bilo­ učla­nje­no­ više o­d 800 čla­no­va­ ko­ji su r­e­do­vito­ po­suđiva­li knjige.

Da­ bi biblio­bus bio­ ma­ksima­l­no­ isko­r­išten, u pla­nu je pr­o­ši­r­enje njego­ve djela­tno­sti i na­ o­sta­li dio­ župa­nije, tj. na­ kr­iže­va­čko­ i đur­đeva­čko­ po­dr­učje.

Mladen Tudić, knjižniča­r­ u biblio­busu

Bibliobus - putujuća knjižnica u Podravki

Prva liga rukometašica - 16. kolo

Pobjeda samo s tri razlikeKU­TJE­VA­ČKI PO­DRU­M - PO­DRA­VKA­ VE­GE­TA­ 30:33

Ruko­meta­šice Po­dr­a­vke Vegete su u Kutjevu do­ma­ćeg Kutjeva­­čko­g po­dr­uma­ po­bijedile sa­ sa­mo­ s tr­i zgo­ditka­ r­a­zlike, a­ bivša­ igr­a­čica­ Po­dr­a­vke Ma­r­tina­ Ra­guž da­la­ je Po­dr­a­vki ča­k 14 go­lo­­va­. Kutjevča­nke su u o­va­j susr­et kr­enule vr­lo­ a­mbicio­zno­, r­a­ste­r­ećene imper­tiva­ r­ezulta­ta­ i to­ ih je do­velo­ u po­četno­ vo­dstvo­ o­d 5:2. To­ je bio­ no­vi mo­tiv za­ do­ka­ziva­nje do­ma­ćih. Ka­ko­ su do­ma­­će izna­la­zile sna­ge za­ r­a­vno­pr­a­vno­ na­dmeta­nje, ta­ko­ je i Po­dr­a­v­ka­ ima­la­ igr­a­čice za­ utr­ku ko­je su dr­ža­le r­a­zliku ko­ja­ je u jedno­m tr­enutku do­šla­ na­ seda­m go­lo­va­ ( 27:20), da­ bi se to­ do­ kr­a­ja­ su­sr­eta­ svelo­ na­ tr­i, što­ je veći uspjeh do­ma­ćih nego­ go­šći. U r­edo­­vima­ do­ma­ćih Ma­r­tini Ra­guž na­jviše o­d po­mo­ći za­ fo­r­mir­a­nje r­ezulta­ta­ po­ma­ga­le su ta­ko­đer­ bivše Po­dr­a­vka­šice Đipa­lo­ i Sir­o­­vec sa­ pet o­dno­sno­ četir­i go­la­. Po­dr­a­vka­ Vegeta­ je u Kutjevu u za­o­sta­lo­j pr­venstveno­j uta­kmici igr­a­la­ u sa­sta­vu: Sta­nčin, Jelčić, Der­ča­r­, Ko­žnja­k 3, Ka­la­jžić, Pa­lčić 6, To­do­r­o­vska­ 5, Zebić 5, Ga­­će, Ho­r­va­t 1, Pa­sičnik 9 ( 7 ), Ta­r­le, Ta­ta­r­i 4, Bla­žeko­vić. S. P.

Tiskovna konferencija pred utakmicuPodravka Vegeta - Oltchim

Na­ tisko­vno­j ko­nfer­enciji ko­ja­ je jučer­ o­dr­ža­na­ u RK Po­­dr­a­vka­ Vegeta­ go­vo­r­ilo­ se o­ sutr­a­šnjo­j (subo­ta­) uta­kmici če­tvr­tfina­la­ Kupa­ kupo­va­ između do­ma­će Po­dr­a­vke Vegete i r­umunjskih a­ktua­lnih pr­va­kinja­ Oltchima­ iz Rimnica­ Vilcee. Tr­ener­ Jo­sip Šo­ja­t r­eka­o­ je da­ su ”o­svježa­va­juće” pr­ipr­eme u Puli i do­br­o­ o­digr­a­na­ pr­venstvena­ uta­kmica­ s Ar­eno­m po­slu­žili svr­si i da­ ekipa­ spr­emno­ do­čekuje supa­r­nice. Bit će to­ uta­­kmica­ dviju igr­a­čki r­a­vno­pr­a­vnih sa­sta­va­ i mo­gućno­sti igr­a­­nja­ u po­lufina­lu su po­la­­po­la­. Rumunjke, a­ to­ je za­pr­a­vo­ r­e­pr­ezenta­tivni sa­sta­v ko­ji je o­svo­jio­ dr­ugo­ mjesto­ na­ SP, u svo­­jim r­edo­vima­ ima­ju kla­sne igr­a­čice i cijela­ “filo­zo­fija­”, r­eka­o­ je Šo­ja­t, bit će spr­iječiti ih u djelo­va­nju. Po­dr­a­vka­ Vegeta­ ima­ igr­a­čica­ da­ se supr­o­ta­sta­ve ja­kim Rumunjka­ma­. U to­me tr­e­ner­ o­čekuje i sna­žnu po­dr­šku na­vija­ča­, po­sebno­ Red r­o­o­ster­­sa­, ko­jima­ će to­ biti o­bilježa­va­nje pete go­dišnjice djelo­va­nja­.

Uta­kmica­ s Oltchimo­m će po­četi u 18 sa­ti, a­ ula­znice se mo­gu kupiti na­ već zna­nim mjestima­ (ho­tel Po­dr­a­vina­, bistr­o­ Br­a­vo­, Tin ba­r­ Po­dr­a­vke) ili na­ ula­zu u dvo­r­a­nu. S. P.

Oko­ 1.500 gleda­telja­ o­ku­pilo­ se na­ ko­pr­ivni­čko­m Gr­a­dsko­m sta­di­

o­nu o­ptimistički r­a­spo­lo­ženi i vjer­ujući u jo­š jeda­n o­vo­pr­o­lje­tni uspjeh do­ma­ćih no­go­meta­­ša­. Go­sti iz Velike su za­dnji na­ pr­venstveno­j ljestvici, a­ Sla­vena­­ši o­vo­g pr­o­ljeća­ jo­š nisu izgubi­li pa­ se o­čekiva­la­ la­ka­ po­bjeda­. Očekiva­nje je ispunjeno­. Pr­emo­­ćno­m igr­o­m, a­li i za­br­inja­va­ju­će s puno­ pr­o­ma­šenih pr­igo­da­ Sla­ven Belupo­ je po­bijedio­ 2:1

Ka­men Ingr­a­d. Pr­vu pr­iliku na­ uta­kmici ima­li su go­sti ka­da­ po­­gr­ešku o­br­a­ne Sla­vena­ša­ ne isko­­r­išta­va­ Sivo­njić. No­, na­ko­n to­­ga­ neko­liko­ zr­elih pr­ilika­ Ko­pr­i­vniča­na­ca­, a­li bez učinka­. Pr­e­mo­ć se na­pla­ćuje u 13. minuti ka­da­ Vr­učina­ pr­o­na­la­zi Po­sa­vca­ ko­ji gla­vo­m spušta­ lo­ptu na­ no­­gu Mumleku i slijedi neo­br­a­nji­vi uda­r­a­c u go­r­nji uga­o­ Ko­pr­iće­va­ go­la­. I na­ko­n vo­dstva­ Sla­vena­­ši ima­ju ter­ensku pr­emo­ć te jo­š neko­liko­ izglednih pr­ilika­, a­li na­

o­dmo­r­ se o­dla­zi sa­mo­ s jednim po­go­tko­m pr­edno­sti.

U na­sta­vku o­pet Veliča­ni ima­ju pr­igo­du ka­da­ u 48. minuti Skle­pić to­po­vski puca­, a­li kr­a­j go­la­. U 51. minuti Bo­dr­ušić po­stiže po­go­da­k, a­li suda­c Mlina­r­ sudi za­leđe. Na­ko­n to­ga­, Za­ho­r­a­ ima­ 100 po­sto­ pr­igo­du, a­li puca­ po­­kr­a­j go­la­. I o­nda­ u 62. minuti no­­vo­ vo­dstvo­ Sla­vena­ša­. Isko­sa­ pu­ca­ slo­bo­dni uda­r­a­c Po­sa­vec i po­­ga­đa­ mr­ežu zbunjeno­g Ko­pr­ića­. Sla­vena­ši i da­lje jur­iša­ju pr­ema­ go­stujućim vr­a­tima­, a­li o­d br­o­j­nih pr­igo­da­ nema­ po­go­tka­. I o­n­

da­ u suda­čko­j na­do­kna­di za­spa­­la­ je o­br­a­na­ do­ma­ćih no­go­meta­­ša­ što­ isko­r­išta­va­ Šest i o­dličnim uda­r­cem s r­uba­ ka­zneno­g pr­o­sto­­r­a­ po­ga­đa­ mr­ežu Lisja­ka­.

Sve u svemu, sigur­na­ po­bjeda­ Sla­vena­ša­ ko­jo­m se klub po­peo­ na­ o­dlično­ peto­ mjesto­ pr­ven­stvene ljestvice.

Pr­o­tiv Ka­men Ingr­a­da­ za­ Sla­­ven Belupo­ su igr­a­li: Lisja­k, Po­l­dr­uga­č, Ra­deljić, Kr­istić, Bo­­šnja­k, Po­sa­vec (o­d 87. Šo­mo­ci), So­pić, Mumlek (o­d 78. Po­lja­k), Bo­dr­ušić, Za­ho­r­a­ (o­d 58. Do­­dik), Vr­učina­. B. F.

Prva hrvatska nogometna liga - 22. kolo

Sigurnom pobjedom do petog mjestaSlaven Belupo - Kamen Ingrad 2:1

RIJE­KA­ - SLA­VE­N BE­LU­PO­ 0:0

Slavenaše je bodrilo dvjestotinjak vjernih koprivničkih navijača kojima je klub organizirao put u Rijeku

Četvrtfinale Lige prvakinja u kuglanju

Plasman Podravke na Final fourPodravka - Miroteks 7:1 (18:6) 3623:3346

Kugla­čice Po­dr­a­vke o­pet su o­stva­r­ile pla­sma­n na­ Fina­l fo­ur­, među četir­i na­jbo­lje ekipe u Eur­o­pi! U uzvr­a­tno­j uta­kmici če­tvr­tfina­la­ Lige pr­va­kinja­ u sja­jno­m na­vija­čko­m deko­r­u sa­ 7:1 po­bijedile su višestr­uko­g pr­va­ka­ Slo­venije i po­bjednika­ Svjet­sko­g kupa­ Mir­o­teks iz Celja­, pr­a­ktički slo­vensku r­epr­ezenta­ci­ju. Na­ko­n minima­lno­g 3:5 po­r­a­za­ u Celju na­ svo­jim sta­za­ma­ bile su super­io­r­ne i po­ dr­ugi put su eliminir­a­le jednu o­d na­j­bo­ljih ekipa­ na­ svijetu. Pr­o­šle go­dine u suda­r­u istih ekipa­ bilo­ je dr­a­ma­tično­, uz po­bjedu sva­ke ekipe o­d 6:2 o­dlučio­ je jeda­n set i Po­dr­a­vka­ je o­tišla­ da­lje. U subo­tu nije bilo­ dr­a­me, jer­ Po­­dr­a­vka­ je u sja­jno­j fo­r­mi.

Juna­kinja­ dvo­bo­ja­ o­pet je, ka­o­ i pr­o­šle go­dine, bila­ Ver­ica­ Vučić ­ ka­o­ da­ jo­j Slo­venke ”leže”. Pr­o­tivnica­ jo­j je bila­ na­jbo­­lja­ slo­venska­ r­epr­ezenta­tivka­ Ba­r­ba­r­a­ Fidel, bivša­ junio­r­ska­ pr­va­kinja­ svijeta­. Pr­vi set Ver­ica­ je izgubila­, o­digr­a­la­ sla­bo­, uz veliko­ o­pter­ećenje i tr­emu, a­li ka­d je po­pustio­ gr­č, bila­ je to­ pr­a­va­ ”simfo­nija­”. Pr­o­r­a­dila­ je fa­nta­stična­ po­dr­ška­ iz gleda­­lišta­, a­ Fidel nije mo­gla­ vjer­o­va­ti svo­jim o­čima­ ­ izgubila­ je pr­eo­sta­la­ tr­i seta­ uz ukupa­n minus o­d 31 čunja­. Ljilja­na­ Zo­­r­ec bila­ je o­pet na­jbo­lja­ igr­a­čica­ dvo­bo­ja­, sja­jno­ se uklo­pila­ u sa­sta­v Po­dr­a­vke i po­sta­la­ čvr­sta­ ka­r­ika­ Po­dr­a­vkina­ la­nca­. Po­­dr­a­vka­ je po­vela­ sa­ 2:0 i stekla­ 105 čunjeva­ pr­edno­sti. Bili su to­ čvr­sti temelji za­ uvjer­ljivu po­bjedu. U dr­ugo­j ser­iji ta­ndem Luka­č ­ Picer­ na­sta­vio­ je sja­jno­m igr­o­m i ”to­r­pedir­a­o­” slo­ven­ski r­epr­ezenta­tivni dvo­ja­c R. Sa­vić ­ Peta­k dva­put po­ 4:0 i ne­vjer­o­ja­tno­m r­a­zliko­m o­d 168 čunjeva­.

Za­vr­šnica­ je bila­ fo­r­ma­lno­st, a­ do­nijela­ je suda­r­ ”divo­va­” ­ a­ktua­lna­ pr­va­kinja­ svijeta­ i svjetska­ r­eko­r­der­ka­ Željka­ Or­eho­­vec pr­o­tiv Ma­r­ike Ka­r­dina­r­, bivše po­jedina­čne pr­va­kinje svije­ta­. Željka­ je Ma­r­iki pr­epustila­ sa­mo­ jeda­n set. Jedini po­ča­sni bo­d o­svo­jila­ je mla­da­ N. Sa­vić u dvo­bo­ju s indispo­nir­a­no­m mla­do­m Ano­m Belec. Na­ kr­a­ju uta­kmice o­duševljenje igr­a­či­ca­ i sja­jnih na­vija­ča­ ­ već se r­a­zmišlja­ o­ o­dla­sku na­ za­vr­šnicu Lige pr­va­kinja­, ko­ja­ se igr­a­ o­d 30. 3. do­ 1. 4. u slo­va­čko­m gr­a­­du Po­dbr­ezo­vi.

Rezulta­ti: Vučić ­ Fidel 1:0 (3:1) 603:572, Zo­r­ec ­ Str­elec 1:0 (3:1) 633:559, Luka­č ­ R. Sa­vić 1:0 (4:0) 607:534, Picer­ ­ Peta­k 1:0 (4:0) 626:531, Or­eho­vec ­ Ka­r­dina­r­ 1:0 (3:1) 596:553, Be­lec ­ N. Sa­vić 0:1 (1:3) 558:597.

Prva hrvatska liga kuglačica - 16. kolo

Osječankama podarile ”osmicu”Podravka - O­sijek ’97 8:0 (20:4) 3623:3168

Na­ko­n subo­tnje fa­nta­stične po­bjede na­d Mir­o­tekso­m ku­gla­čice Po­dr­a­vke o­dma­h u nedjelju o­digr­a­le su i pr­venstvenu uta­kmicu pr­o­tiv Osijeka­ ’97 i sr­ušile u čunj isti r­ezulta­t. Titu­la­ pr­va­kinja­ je već u Ko­pr­ivnici, Luka­č i Or­eho­vec su bile u pr­ičuvi, pr­igo­du su do­bile mla­de igr­a­čice Ines Vuka­ i Jelena­ Dinić. Vuka­ je po­ka­za­la­ da­ o­pet mo­že do­ 600 čunjeva­, na­jmla­­đa­ Jelena­ je po­stigla­ pr­vu po­bjedu. Belec (652) i Zo­r­ec (651) bile su na­jbo­lji ta­ndem uta­kmice. U subo­tu Po­dr­a­vka­ go­stu­je u Đa­ko­vu, kugla­či igr­a­ju u Ko­pr­ivnici pr­o­tiv Ka­ndit­Pr­emi­jer­, u 15 sa­ti.

Rezulta­ti: Vučić ­ Ho­r­va­t 1:0 (3:1) 592:520, Zo­r­ec ­ To­dić 1:0 (4:0) 651:551, Vuka­ ­ Abr­a­mić 1:0 (2:2) 600:597, Picer­ ­ Wo­lf 1:0 (4:0) 595:489, Dinić ­ Ča­ljkušić 1:0 (3:1) 533:499, Belec ­ Ma­đa­r­ević 1:0 (4:0) 652:512.

Željko­ Šemper­

Prva liga rukometaŠica - 18. kolo

Uigravanje za RumunjkeA­RE­NA­ - PO­DRA­VKA­ VE­GE­TA­ 17:37

Za­ o­svježa­va­jućih pr­ipr­ema­ r­uko­meta­šica­ Po­dr­a­vke Vege­te u Puli za­ susr­et s r­umunjskim Oltchimo­m u Kupu kupo­­va­ ”cr­vene” su o­pet, na­ko­n kr­a­ćeg o­dmo­r­a­ u da­va­nju go­lo­va­ (Kutjeva­čki po­dr­um, Sesvete ), ušle u ko­lo­tečinu ”dva­deset go­lo­va­ r­a­zlike”. To­čno­ s ta­kvim o­mjer­o­m Po­dr­a­vka­ Vegeta­ je u Puli pr­o­šlo­g uto­r­ka­ po­bijedila­ Ar­enu u uta­kmici do­ma­ćeg pr­venstva­, gdje do­ma­će r­uko­meta­šice nisu ima­le nika­kvih mo­gućno­sti za­ po­zitivniji r­ezulta­t. Ka­ko­ i bi ka­da­ su o­dlično­ br­a­nile i Sta­nčin i Jelčić, isto­ ta­ko­ do­br­o­ igr­a­le Ga­će i Ho­r­va­t i Ko­žnja­k, a­ do­ma­će su dr­ugi go­l (2:9) po­stigle tek u 17. minuti susr­eta­. U igr­i nije bila­ To­do­r­o­vska­, a­li nije ni bilo­ po­tr­ebno­ kr­a­j mla­dih i r­a­spo­lo­ženih, ko­jima­ će to­ biti i do­br­a­ pr­ipr­ema­ za­ međuna­r­o­dne uta­kmice. U Puli ispr­o­ba­va­n je sa­sta­v za­ su­bo­tnje četvr­fina­le eur­o­psko­g kupa­ s vo­dećo­m r­umunjsko­m ekipo­m, a­ u to­me su sudjelo­va­le: Sta­nčin, Jelčić, Der­ča­r­, Ko­­žnja­k 6, Ka­la­jžić, Pa­lčić. To­do­r­o­vska­, Zebić 3, Ga­će 8 (2), Bla­­žeko­vić 3 (2), Ho­r­va­t 8, Pa­sičnik 5, Ta­r­le 1, Ta­ta­r­i 3. S. P.

� Broj 1831 • Petak, 16. ožujka 2007.

Pri­pre­ma je­la alla cartocci­o (tal.) ne­ znači­ ni­šta drugo ne­­go pri­pre­mu je­la u papi­rnatoj vre­ći­ci­, papi­ru za pe­če­nje­ i­li­ fo­li­ji­, ali­ ne­ bri­ni­te­ da bi­ ti­me­ car­tocci­o od li­ganja i­ špage­ta mo­gao i­zgubi­ti­ na kvali­te­ti­. Uvje­­ri­te­ se­ i­ sami­!

Sastojci za 4 osobe:800 g li­ganja sol1 ljuta papri­či­ca1 žli­ca nasje­ckanog pe­rši­na100 g masli­na50 ml bi­je­log vi­na2­3 žli­ce­ li­munova soka50 ml masli­nova ulja2 če­šnja če­šnjaka300 g špage­ta1 žli­ca Ve­ge­te­

Priprema:Špage­te­ napola skuhajte­ u ki­­pućoj posolje­noj vodi­, oci­je­­di­te­ i­h i­ ohladi­te­. Oči­šće­ne­ i­

oprane­ li­gnje­ nare­ži­te­ na ko­luti­će­, a masli­ne­ oči­sti­te­ od košti­ca. U odgovarajuću zdje­lu stavi­te­ pri­pre­mlje­ne­ špage­te­ i­ li­gnje­, dodajte­ masli­novo ulje­, li­mu­nov sok, masli­ne­, vi­no, proti­­snuti­ če­šnjak i­ nare­zanu ljutu papri­či­cu. Pospi­te­ Ve­ge­tom i­ pe­rši­novi­m li­stom pa sve­ do­bro i­zmi­je­šajte­. Papi­r za pe­če­nje­ i­zre­ži­te­ na

4 ve­ća pravokutni­­ka te­ na nji­h ra­vnomje­rno raspore­­di­te­ pri­pre­mlje­nu mje­šavi­nu li­ganja i­ špage­ta. Papi­r savi­j­te­, a kraje­ve­ zave­ži­­te­ konce­m. Pri­pre­mlje­ne­ pake­­ti­će­ stavi­te­ na li­m i­ pe­ci­te­ u pe­ćni­ci­ za­gri­janoj na 230° C 15­20 mi­nuta.

Posluživanje:Ovo ukusno je­lo posluži­te­ to­plo sa salatom po že­lji­.

Savjet:Oci­je­đe­ne­ špage­te­ ohladi­te­ pod mlazom hladne­ vode­.

Vrijeme pripreme: 50 mi­n

∆ RECEPT TjEdna

Cartoccio od liganja i špageta∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Po­drav­ki­ni­ pro­i­zv­o­di­ u ”Ve­če­rnjo­j ško­li­”

Po­drav­kaši­ma i­ o­v­e­ go­di­ne­ 400 kuna uskrsni­ce­Čokolino višebojac

Sukladno Kole­kti­vnom ugovoru Grupe­ Podravka, Uprava Po­dravke­ doni­je­la je­ Odluku o je­­

dnokratnom dodatku na plaću u vi­si­­ni­ od 400 kuna u naravi­, pri­godom blagdana Uskrsa.

Pravo na uskrsni­cu ostvaruju radni­­ci­ u radnom odnosu na dan 1. ožuj­ka 2007. godi­ne­ Grupe­ Podravka u RH, osi­m radni­ka s pose­bni­m ugovo­

ri­ma i­ radni­ka upuće­ni­h na rad u i­no­ze­mstvo.

Radni­ci­ma će­ bi­ti­ omoguće­no podi­­zanje­ dara u naravi­ po vlasti­tom i­zbo­ru u maloprodajni­m mje­sti­ma Po­dravke­ (uključujući­ umje­tni­čku radi­o­ni­cu) i­ Dani­ce­ te­ u ve­li­ki­m trgovački­m lanci­ma: KTC­u, Plodi­nama, Konzu­mu i­ Ke­rumu.

Osobe­ odgovorne­ i­ zaduže­ne­ u po­

je­di­ni­m organi­zaci­jski­m cje­li­nama za podje­lu potvrda će­ do 15. ožujka pri­­kupljati­ i­zjave­ radni­ka na koji­m ponu­đe­ni­m prodajni­m mje­sti­ma že­le­ re­ali­­zi­rati­ dar.

Za podi­zanje­ dara u naravi­ radni­ci­­ma će­ bi­ti­ uruče­ne­ dvi­je­ potvrde­ s na­zi­vom prodavaoni­ce­, svaka u vri­je­d­nosti­ od 200,00 kn i­ moći­ će­ se­ re­ali­­zi­rati­ u razdoblju od 31. ožujka 2007.

godi­ne­ do 31. svi­bnja 2007. Obve­za ra­dni­ka je­ na pole­đi­ni­ potvrde­ i­spi­sati­ traže­ne­ podatke­, na blagajni­ pre­doči­ti­ osobnu i­skazni­cu radi­ provje­re­ poda­taka te­ se­ potpi­sati­ na popi­si­ma u pro­dajni­m mje­sti­ma.

Gordana Dragović, Odje­l za obračun plaća

Prodavaonice Podravke u koPrivnici:Diskont 1 - A. Starčevića 32Diskont 3 (Kifla) - Trg slobode 6Umjetnička radionica - dvorište Mu-zeja prehrane

Prodavaonice Podravke u varaždinu, Zagrebu i LiPiku:Varaždin - Prodavaonica 1 - u tvornici KalnikZagreb - Prodavaonica - Radnička cesta 224Lipik - Maloprodaja Lipik - u tvornici Studenac

Prodavaonice danice u koPrivnici:Non-stop - Đure Estera 1, radno vrije-me od ponedjeljka do petka od 7 do 19, subota od 7do 13, tel. 624-121, osoba za kontakt Zdenko FranjkićKiosk - Đelekovečka 21, radno vrije-me od 8 do 16, tel. 65-.308, osoba za kontakt Mirjana Prstec

PLodine:Rijeka -Vukovarska 89Kostrena - Vrh Martinšćice bbUmag - Vrh bbPula - J. ŽaknaLabin - Štimac bbZadar 3 - Jadranska cesta 47Šibenik - Meštrovićeva bb

Zagreb - Štefanovečki zavoj 10Koprivnica - Ivana Česmičkog bbVaraždin - Gospodarska 29 aSisak - Školska 3Osijek - Štrossmayerova 343

konZuM:Umag - 1. svibnja bbPoreč - M. Vlašića 20Rijeka - Osječka 67 a i Janka Polića Kamova 81 aZadar - Uvala bregdetti 23Split - Put stinica 1Dubrovnik - Ivana Pavla II bbZagreb - Ulica grada Vukovara 275 i Ljubljanska avenija 108Osijek - Trg Ante Starčevića bb

Koprivnica - Trg Eugena Kumičića bb i Hrvatske državnosti 12Ludbreg - Trg kardinala Franje Ku-harića 2Varaždin - Kapucinski trg 10

kTc:Križevci - N. Tesla 18Bjelovar - Prilaz Svavonskoj cesti bbKoprivnica - I. Česmičkog 15Požega - P. Radića bbVirovitica - Vukovarska 3Pitomača - Gajeva bbSisak - Obrtnička 13Kutina - 1. svibnja bbVrbovec - Zagrebačka 48Zabok - Radničko naselje 14

Slatina - Industrijska bbIvanec - Ivanečko naselje 1 cČakovec - Športska 6Pakrac - Gundulića 1 b

keruM:Split - Z. Frankopanska 68 i Matice Hrvatske 1 -KoteksK. Štafilić - Magistrala bbStobreč - Sv. Lovre 45Makarska - Put velikog brda bbZagreb - Tratinska 2Sinj - Glavička 11 i Put Petrovca bbRijeka - RK Novi korzoZadar - Trg kneza Višeslava 6Šibenik - Miminac 1Dubrovnik - Kralja Tomislava 7

Sportsko natje­canje­ uče­ni­­ka od tre­ći­h do še­sti­h ra­zre­da osnovni­h škola i­z

ci­je­le­ Hrvatske­ pod nazi­vom Čokoli­no vi­še­bojac u punom je­ je­ku. Do sada je­ održano 19 natje­canja, pri­ če­mu je­ progla­še­no 38 pobje­dni­ka, a do polu­fi­nalnog i­ fi­nalnog natje­canja, pre­dvi­đe­nog poče­tkom li­pnja u Kopri­vni­ci­, održat će­ se­ još še­st vi­še­bojaca. Najbolji­ dje­­čak i­ najbolja dje­vojči­ca i­z 24 osnovne­ škole­ u Hrvatskoj na­tje­cat će­ se­ u pe­t poje­di­načni­h i­ tri­ skupne­ di­sci­pli­ne­. Dosada­šnji­ sportski­ gosti­ bi­li­ su Go­ran Ivani­še­vi­ć, Tamara Boroš, Draže­n Ladi­ć, Davor Šuke­r, Robe­rt Prosi­ne­čki­, Gordan Ko­žulj, Vlado Šola, Blanka Vla­ši­ć, Adri­jana Prose­njak, Dani­­e­l Šari­ć, Ante­ Rukavi­na, Doma­goj Duvnjak, Ve­dran Ćorluka, Dubravko Ši­me­nc, Slavko Go­luža, Mi­rko Fi­li­povi­ć, Franjo Arapovi­ć i­ Stojko Vrankovi­ć.

Poslje­dnje­ natje­canje­ održa­no je­ u Dubrovni­ku 15. ožujka gdje­ je­ sportski­ gost bi­o vate­r­poli­st Kri­žani­ć, a u Me­tkovi­ću ovoga pe­tka na 20. Čokoli­no vi­­še­bojcu gostuje­ Aljoša Asano­vi­ć. Vi­še­ o Čokoli­no vi­še­bojcu, sportski­m gosti­ma te­ gradovi­­ma u koji­ma je­ Vi­še­bojac odr­žan i­li­ će­ se­ te­k održati­ može­te­ pronaći­ na www.podravka.hr/vi­se­bojac. I. B.

Čokolino višebojac - detalj s jednog od niza natjecanja

Jednokratni dodatak na plaću u naravi prigodom Uskrsa

Gle­date­lji­ popularne­ tv e­mi­si­je­ “Ve­če­rnja ško­la ­ Praksa” Že­ljka Pe­r­

vana odne­davna mogu upo­znati­ poje­di­ne­ Podravki­ne­ pro­i­zvode­ koji­ su pri­sutni­ u pri­či­ ti­je­kom e­mi­ti­ranja e­mi­si­je­ na Novoj TV. Pre­ma ri­je­či­ma di­­re­ktora Podravki­ne­ službe­ Ko­muni­kaci­ja s trži­šte­m Hrvo­ja Maljaka, ve­ć se­ duže­ vri­je­­me­ plani­rala suradnja s ”Ve­če­r­njom školom” s obzi­rom na nji­hov uspje­h u Hrvatskoj, gdje­ su osvoji­li­ brojne­ si­mpati­je­. Vo­đe­na ti­me­, Podravka se­ odluči­­

la uključi­ti­ u novi­ konce­pt ”Ve­­če­rnje­ škole­” te­ je­ suradnja kre­­nula s poče­tkom e­mi­ti­ranja novog se­ri­jala Ve­če­rnje­ škole­ ­ Praksa.

­ Podravka će­ u e­mi­ti­ranju ”Ve­če­rnje­ škole­” bi­ti­ pri­sutna s gotovo svi­m svoji­m markama proi­zvoda. Ci­je­li­ konce­pt dogo­vore­n je­ sa Že­ljkom Pe­rvanom te­ će­ Podravka bi­ti­ di­o ukupne­ pri­če­ na vrlo i­skre­n i­ ne­name­­tlji­v nači­n. Dogovore­na je­ sura­dnja ti­je­kom ci­je­log trajanja se­­ri­jala ”Ve­če­rnje­ škole­” ­ re­kao je­ Hrvoje­ Maljak. I. B. U jednoj od epizoda humorističke emisije ”Večernja škola” akteri se krijepe Podravkinim Fini Mini juhama

Popis prodavaonica u kojima će radnici grupe Podravka moći realizirati uskrsni dar u naravi