30динарашаБац, 15. септемБар 2011. Година V Број 195

Стр. 4

Вратите осмех на лицепочиње Чивијада!

Шабац у друштвуБовеа, Барселоне...

Стр. 5

Запошљавање грађана

Реализација програма запошљавања

Дигитална школа у Шапцу

2 www. podrinske.com 15. септембар 2011.заБеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

сва позоришта у србији суу великој кризи, пре свега збогсве слабије посете, а шабачкопозориште то покушава да на-домести што изазовнијим пред-ставама. по седми пут позо-ришна сезона отвара се ре-вијом“театар на добром путу“,где поред две домаће премијере,учествују и ансамбли из Бео-града, Загреба и Зрењанина.првог октобра стартују шап-чани са „јовчом“, у режији југарадивојевића, са новим виђењемБорисава станковића. другогдана ревије долази народно по-зориште из Зрењанина са акту-елном представом „Збогом Жо-

хари“, у стилу „Забрањеногпушења“ а у режији слађанеКилибарде. Битеф театар изБеограда представом „ја и ти“,у супервизији мирјане Крано-вић, наслања се на филм“штасе десило са Беби Џејн“ а гово-ри о усамљености и самоћамадве сестре. Четвртог октобраопет Београђани, и то Београд-ско драмско, представа“Животје пред тобом“ француског ауто-ра ромена Гарија, у режији Вељ-ка мићуновића, са причом о де-тету и мајци протитутки. театарругантино из Загреба долази саинспиративном темом „нитко,нитко, али нитко никад...нијетако играо Фауста“, у режијиЗијаха соколовића. ревија се за-вршава заједничким подухватомшабачког позоришта и сценемаска комадом „пусти ме дасањам“ ивана томнашевића. тоје последњи сан Лазе Лазареви-ћа и свођење животног билансаовог великог шапчанина.

на конференцији за нови-наре директор шабачког позо-ришта Зоран Карајић указао једа је овогодишња ревија резулатличног договора са позоришнимпријатељима и да се практичноради о размени представа. такоза представе београдских ан-

самбала треба платити од 300 до700. 000 динара, што је прак-тично немогућа мисија јер икад се сва места попуне приходизноси око 150.000 динара. Затосе треба окренути мањим, алине и мање квалитетнијим пред-ставама, са ангажовањем ма-њег броја глумаца. У току сезо-не очекује се да ће еминентниредитељи са стране реализова-ти своје пројекте у шабачкомпозоришту. тако би никитамиливојевић режирао Булга-кова, мада ће бити ангажован иу чувеном лондонском „Гло-бу“, такође је разговарано и сачувеним бугарским редитељем

петром Кавковим, као и са при-можем Беблерем, управикомсловенског гледалишча из трста.такође у игри је и Жељко Хубачкоји би режирао „ратка ијулијану“, причу о путујим глум-цима. наравно, проблем су фи-нансије, јер за добру представутреба око три милиона динара.међутим, укупно је из градскогбуџета за програмске активностипозоришта издвојено пет ми-лиона динара. Упркос томе ша-бачко позориште има четири иг-рајућа дана, уторком и четврткомна великој сцени, средом су пред-ставе за децу, а петак је резерви-сан за малу сцеу, и по томе јенајактивније позориште у србији,не рачунајући велика београдскапозоришта.

За нову сезону уређен јефоаје, за што је издвојено тримилиона динара. Купљена је исветлосна опрема у коју је уло-жено милион динара. За наред-ну годину уредиће се позориш-ни бифе.

иначе, традиционану на по-четку сезоне додељује се на-града Борис Ковач, а ове годинелауреат је понео Владимир ми-лојевић за улогу у комаду „Буб-њеви у ноћи“.

Д.Е.

нова СеЗона шабачког поЗоришта

Ревија изазовних представа

на сутрашњем, 15. заседањуГрадске скупштине више тачакадневног реда посвећен је плано-вима одбране од поплава, про-цени угрожености и могућностиспасавања становништва као иодређивању лица у ванреднимситуацијама. поред тога одбор-ници ће разматрати и усклађи-

вање ГУп за шабац и приград-ска насеља: мајур, јевремовац,п. причиновић, јеленчу и ми-шар. такође одборници ће дава-ти сагласност на измене и допу-не статута Кцш и народног му-зеја. предлаже се и да скуп-штина разреши досадашњег ди-ректора јКп“топлана“ дејана

стојановића због преласка нанову дужност, а за новог дирек-тора предложен је милан сто-шић, дипломирани инжењерелектроенергетике. рођен је ушапцу 1947. године, а тренунтоје запослен у овом јавном пред-узећу на пословима енергетике,развоја и одржавања.

Сутра Седница градСке Скупштине шапца

Планови за ванредне ситуације

ЛиЧни СтаВ: ХаниБаЛ КоВаЧ

Ово мене води коњ, а ја селектор!

Због обавеза око селектирања тима новинара противполитичара нисам у стању да се сконцентришем на

писање текста.

Топланаискључуједужнике

нешто више од месецдана остало је до почеткагрејне сезоне. Како би обез-бедила несметан рад и по-требну динамику у набавциенергената шабачка топланаспроводи интензивне актив-ности на наплати потражи-вања. следеће недеље поче-ће искључење са мреже да-љинског грејања око 350 ве-лики дужника, а тужбе супокренуте против око 200корисника. некима од њихускоро би могла стићи судскарешења о наплати путем про-даје непокретности.

Донаторско вече за градњуцркве

црквена општина шабац организовала добротворно вече за при-купљање средстава за изградњу цркве свете тројице на Летњи-ковцу. Уз благослов и присуство његовог преосвештенства Вла-дике Лаврентија, добротворно вече су увеличали представници ми-нистарства дијаспоре, града шапца, као и многобројни привред-ници из нашег града.

ВеСти

315. септембар 2011. www. podrinske.comШаБац

Градоначелник шапца ми-лош милошевић посетио је 2.септембра општу болницу ушапцу. након радног састанкаса управом ове здравственеустанове, на коме се говорило ореконструкцији ургентногпријема, адаптацији простора запедијатрисјке специјалистичкеамбуланте и организацији рада

на одељењу за хемодијализу, за-кључено је да је сарадња општеболнице и локалне самоуправенеопходна и пре свега у инте-ресу квалитетније здравственезаштите грађана.

према оцени градоначел-ника шапца, иницијатива да се

одвоје педијатрисјке службеорЛ и кардиологија, захва-љујући чему ће деци на многолакши начин бити омогућениспецијалистички прегледи, за-служује сваку похвалу и под-ршку.

- Како сам информисан, по-челе су и активности на по-бољшању рада Ургентног

пријема. У току је процес акре-дитације Установе, чијим ће за-вршетком пружање здравстве-них услуга бити ефикасније,што директно утиче на вишиквалитет живота грађана, иста-као је градоначелник милоше-вић.

директорка опште болницедр Зора николић захвалила јеградоначелнику на посети и ин-тересовању за рад Установе.

- сарадња са локалном са-моуправом је важна јер је Граднаш партнер у раду. Заједничкициљ нам је боља здравствена за-штита суграђана и њено сталноунапређивање, поручила је дрЗора николић.

реконструкција педијат-ријских специјалистичких ам-буланти, у износу од два ми-лиона динара, финансира се изсредстава опште болнице, докје помоћ од три милиона дина-ра за сређивање Ургентногпријема обећало министарствоздравља.

добру сарадњу опште бол-нице и републичког фонда заздравствено осигурање, Фи-лијала у шапцу, потврдио једиректор ове установе небојшаЗеленовић.

- За кратко време увели смонове услуге у свакодневни радБолнице, а разматра се низ услу-га који ће бити на располагањуграђанима шапца, најавио једиректор Зеленовић.

Локална самоуправа подржава иницијативе Опште болнице

градоначелник шапца поСетио општу болницу

Постављен кров на Дому културе уДобрићу

радови на покривању објекта дома културе у добрићу, који супочели крајем јула, приведени су крају. постављање кровне кон-струкције и покривање црепом коштало је око три милиона динара.У финансирању је са две трећине средстава учествовао Град ша-бац, а остатак су обезбедили мештани овог поцерског села.

У организацији Волонтер-ског центра Крагујевац, а подпокровитељством мисијеоеБс-а у србији, 6. септембрау сали Културног центра у шап-цу одржан је округли сто са те-

мом „искуства и планови у за-штити животне средине – ша-бац и Крагујевац“ у оквирупројекта „имаш право – про-моција активизма у заштитиживотне средине на територијирепублике србије“. У уводномобраћању, оливера Зуровац Куз-ман, саветница за заштиту жи-вотне средине мисије оеБс усрбији, упознала је присутне сапроблематиком заштите живот-не средине, значајем активизмаграђана у тој области и иску-ствима добре праксе европскихземаља. о активности на за-штити животне средине у шап-

цу говорила је милена ми-лићевић, члан Градског већаГрада шапца, а примена ев-ропских стандарда у областимазаштите животне средине и одр-живог развоја у Крагујевцу била

је тема излагања срђана мато-вића, члана Градског већа Гра-да Крагујевца.

разговору је претходило оку-пљање у пешачкој зони где јебио постављен штанд са про-

мотивним материјалом. Грађанису били у прилици да од акти-виста организације добију од-говоре на питања из области за-штите животне средине.

циљ пројекта је да се по-дигне свест грађана, организа-ција цивилног друштва, локал-них власти и медија о потребиизградње пратнерства у областирешавања локалних еколошкихпроблема. пројекат је подршкапромоцији принципа архускеконвенције коју је србија рати-фиковала 2009. године, што зна-чи да је преузела обавезу им-плементације сва три стуба кон-

венције који повезују животнусредину и људска права. то јеистовремено прихватање наче-ла да се одрживи развој можепостићи само кроз укључивањесвих заинтересованих страна.

Заштита животне средине и активизам грађана

Градоначелник шапца ми-лош милошевић присуствоваоје прошлог уторка завршнимрадовима на изградњи круж-ног тока саобраћаја на углу ули-ца „Краља милана“ и „јанка Ве-селиновића“. радови су део ре-конструкције пута р-208, одно-сно 6,5 километара градскихулица, а финансирани су из ре-публичког и градског буџета(по 50 одсто) у износу од око 80милиона динара.

- осим квалитетнијих и без-беднијих саобраћајница, циљреконструкције је укидање ста-туса регионалног пута што ћеизместити теретни саобраћајкроз град. Жеља грађана да сепутања камиона преусмери ванграда је вишедеценијска, алије постала реалност тек изград-њом северозападне трансвер-зале која ће, са обилазним пу-тем, преузети функцију нека-дашњег регионалног пута крозшабац. то значи и могућностпостављања тротоара у улици„јанка Веселиновића“ јер ћеукидање статуса регионалног

пута дозволити сужење коловозакако би се добио простор заизградњу тротоара, нагласио јеградоначелник милошевић.

према оцени Зорана марко-вића, члана савета мЗ „Камичак“,кружни ток саобраћаја је од ве-ликог значаја за грађане овог делаграда са аспекта безбедности пе-шака, бициклиста, возила, а најви-ше деце. такође, допринеће сма-њењу буке и уопште, квалитет-нијем становању.

миодраг Филиповић, ди-ректор дирекције за путеве Гра-да шапца, подсетио је да је ре-конструкција градских саобра-ћајница почела пре два месеца,а приведена је крају у року за-хваљујући несебичном ангажо-вању јавних предузећа чији сурадници били ангажовани наизмештању инсталација каопредуслова радова.

- посебну захвалност ду-гујемо саобраћајној полицијикоја је омогућила да се саобра-ћај у овом делу града одвијанормално, навео је директорФилиповић.

Завршни радови на изградњи кружног тока код „кванташа“

шапчани су 26. августа убашти свог Културног центрауживали у стиховима јованајовановића Змаја, душка радо-вића, мирослава антића, доб-рице ерића и недељка попа-

дића. под отвореним ноћним не-бом тада је, у сусрет велико-госпојинском финишу шабачкенедеље стиха, представљена ан-тологија «Златна петорка српскепоезије за децу и младе». реч јео вредној и добро опремљенојкњизи, коју је као аутор потпи-сао песник из Лознице ЉубомирЋорилић а као изудавач «For youdesign» из Чачка. У врелини тетропске вечери, вечне стиховенадахнуто су казивали дома-ћин Бранка тодоровић, и глумацБоривоје Божанић.

недељко попадић, најмлађичлан Ћорилићеве златне петор-ке, шапчанима је прво пренеопоздрав добрице ерића, и из-вињење што се на + 40 степениније усудио да дође у шабац.присутнима је потом поклониопрегршет својих стихова, а ка-зивао их је на свој препознатљивначин и завршио песмом «мо-литва». попадић стихом а пуб-лика аплаузом, замолили судеву марију да « исцрпљеномподари снагу, заљубљеном сачу-ва драгу, а напуштеном - данађе брата!»

антологичар Љубомир Ћо-рилић, у кратком обраћањушапчанима, истакао је да је запрво представљање своје 18.књиге изабрао шабац јер се уњему осећа као код куће. објас-нио је и како је, као песникчији су стихови налазе у вишеантологија, одлучио да сачинисвој избор, а између осталог, ре-као је:

-дружећи се са песницима ичитајући стихове који омам-љују лепотом, ето, осмелио самсе да приредим ову књигу, укојој су моји књижевни огледии стихови златне петирке, Змаја,

радовића, антића,ерића и попадића.Учинило ми се да јевреме да се смело од-реди врх врхова јер, нируси немају оволиковеликих песника задецу и младе као мисрби. Змај је мој из-бор, он је змај змајева,али сам остао збуњенпокушајима некихкоји тврде да је ди-дактичан и да преви-ше подучава, и узи-мају му оно што се несме и не може узети.ово је мој начин даЗмаја вратим тамо гдеприпада, а осталимада одредим место. Већсу ми неки рекли дасам због тога храбар.

Лознички новинар и пес-ник, на крају промоције своје ан-тологије, на дар је добио књигу«Хиландар», а уз њу - позив дасе прикључи «ризници српскедуховности».

песничко вече у башти ша-бачког Културног центра шап-ца подсетило је на некадашњауметничка дружења «подорајем», умногоме захваљујућимузицирању гитаристе Катане иклавијатуристе тоше.

Ж. Војиновић

4 www. podrinske.com 15. септембар 2011.ДРуШтВо

у културноМ центру шапца предСтављена антологиЈа СрпСкепоеЗиЈе За децу и Младе

Златна песничка петорка У оквиру посете шапцу, ди-ректор националне службе зазапошљавање (нсЗ) дејан јова-новић прошлог четвртка састаосе у Градској управи Града шап-ца са заменицом градоначел-ника шапца јасминком ристи-војевић. тема разговора, у комеје учествовао и директор ша-бачке Филијале нЗс БранкоФилиповић, била је реализа-ција заједничких програма за-пошљавања које спроводе Градшабац и нсЗ. Конкретно, реч јео програму запошљавања при-правника, а средства су удру-жили Град шабац (6.300.000динара) и нсЗ (5.600.000), штоје довољно за запошљавање 43приправника, који су у највећемброју већ почели да раде у пред-узећима и установама чији је ос-нивач Град шабац.

- Упознали смо директорансЗ и са програмима које Градшабац самостално спроводи уобласти повећања броја запос-лених грађана. то су програмидоделе средстава за подстицајзапошљавања жена старијих од50 и мушкараца старијих од 55година, као и субвенције ка-матне стопе за кредите наме-њене развоју привреднихсубјеката и повећању запосле-ности. Уз програм запошљава-ња приправника, током две и погодине примене ових мера за-послено је 530 радника. од тогброја, 121 је приправник, 296 јеангажовано кроз програм ре-фундације камате, а 113 (73жене и 40 мушкараца) кроз про-грам рефундације пореза и до-приноса, навела је заменицаградоначелника шапца јас-

минка ристивојевић, према чијојје оцени сарадња са шабачкомФилијалом нЗс добра, а постојесви услови да убудуће буде најош вишем нивоу.

директор нЗс дејан јова-новић изразио је позитиван став

о стању на тржишту рада ушапцу, у односу на већину гра-дова у србији. Како је истакао,посебно је важно то што Градшабац запошљавање дожив-

љава као “своју” тему, а необласт којом се искључиво баверепублички органи и институ-ције. такође је за наредну годи-ну најавио обимнија средства зафинансирање активних мера за-пошљавања.

Како се на састанку моглочути, планирана је реконструк-ција зграде Филијале нсЗ ушапцу, у коју ће република уло-жити око 25 милиона динара.

Запошљавање грађана

Реализација програма запошљавања

други фестивал меда и пче-ларства у шапцу, у организа-цији пчеларских удружења идирекције за пољопривреду,и под покровитељством Градашапца, одржан је 6. септембрана платоу испред старе робнекуће. манифестација је оку-пила 37 излагача из мачве,поцерине, посавотамнаве, аз-буковице, јабланичког, расин-ског и шумадијског округа иВојводине.

на штандовима, који субили отворени до 16 часова,пчелари су изложили различи-те врсте меда: багремов, су-нцокретов, липов, шумски, ли-вадски, чист или у саћу. цена секреће од 450 до 500 динара закилограм. Велико интересовањевлада и за производе попут про-полиса, ракије „медоваче“ и ко-лача „медењака“, а могла се ку-

пити и опрема за пчеларење ицеђење меда. произвођачи медадавали су заинтересованим ко-рисне савете. шапчане је најви-ше занимало како да препознајуквалитетан и природни мед.

са регистрованих 300 пче-лара и 6.738 кошница, шабачкикрај је међу водећим у србијипо прозводњи меда - 150 тонамеда годишње и приход већи од300.000 евра. пчелара је, премапроцени дирекције за пољо-привреду, још два пута толико,па се може рећи да прозводњамеда премашује 400 тона. пче-ларење има традицију у мачвии поцерини, а многим дома-ћинствима је то основно зани-мање. Захваљујући Уредби ми-нистарства пољопривреде, пче-лари од ове године могу рачу-нати на субвенције у производ-њи меда.

Фестивал меда у Шапцу

Чланови УРС-а дали крвГрадски одбор Уједињених региона србије у шапцу, у ок-

виру кампање „Караван здравља“, одржао је још једну хума-нитарну акцију. Више од 50 чланова и симпатизера Урс-а, услужби трансфузије шабачке опште болнице, дало је крв.

515. септембар 2011. www. podrinske.comДРуШтВо

изванредни контакти ди-ректора шабачког музеја Бра-нислава станковића са фран-цуском амбасадом и францу-ским институтом, препоручилису га за координатора европскогпројекта ,,русо 2012" за целусрбију, а шабачки музеј за но-сиоца тог пројекта! станко-вићева недавна изложба у па-ризу, где је представио градшабац у тамошњем културномцентру србије под називом,,маЛи – ВеЛиКи париЗ",била је додатна референца даовај шабачки културни посленикдобије ту част да учествује уовако великом европском кул-турном догађају.

прошле недеље су тим по-водом у шабачки музеј посети-ли мелани Гарзилија из Бовеа,иначе главни координаторпројекта, емеше ежиед коор-динатор прој. за румунију иЖилијет делаклуз представникамб. реп. Француске, који су на-шој јавности представилипројекат ,,русо 2012". тим по-водом Бранислав станковић,директор шабачког музеја је занаш лист рекао: ,,ово је трећизаједнички састанак са партне-рима из европе. после годинуипо дана рада на пројекту смат-рамо да је урађен врло квали-тетан посао, а комплетна доку-

ментација пројекта ће бити пре-дата у Бриселу 05. октобра.централан манифестација је28.06.2012. како у шапцу, такои у осталим градовима партне-рима. том приликом ћемо лин-ком бити повезани са свимањима а шапчани ће, нпр., моћивидети шта се истог тренутка

дешава тим поводом у Барсе-лони, софији, Барију....

други део пројекта је везанза 2013. годину, када ће триуметника из шапца боравититри недеље у Француској, док ћеу наш град доћи три уметника изБарселоне, који ће својим радомоплеменити јавне просторе утим градовима. иначе, прили-ком сусрета у Клужу са Фабри-

сом Бокуом, дир. парка у ар-меновилу где је умро Ж. Жакрусо, договорили смо се да до-бијемо одређени број садница изтог парка и да симболичкномсадњом одпочнемо тај пројекату шапцу."

партнери народног музејау шапцу у овом великом кул-

турном догађају су и гимна-зија, библиотека, о.ш. „јанкоВеселиновић“, н.В.о. свет-лост.....

шабац је дакле добио тучаст и привилегију да се прекокултуре, шабачког музеја и Бра-нислава станковића нађе у елит-ном друштву као што су Барсе-лона, Клуж, софија и Бари.

Х.К.

поводоМ обелеЖавања годишњице СМрти Жан Жак руСоа...

Шабац у друштву Бовеа, Барселоне...

Дан општинеБогатић

општина Богатић, свечаним коктелом, обележила је дан оп-штине. свечаности су поред одборника скупштине општине и за-послених у општинској управи присуствовали и бројни гости, какоса подручја општине Богатић, тако и из суседних општина и гра-дова, као и начелник мачванског управног округа светомир Вешић.слободан савић, председник општине Богатић, обратио се при-сутнима и подсетио на све што је у години која остаје за нама ура-ђено и напоменуо да се и у следећој години планирају бројни пројек-ти који ће поправити квалитет живота грађана општине и учини-ти ову општину бољим местом за живот. Коктел је настављен узпригодан културно уметнички програм уз звуке Гудачког кварте-та из шапца.

ВеСти

Предузетници Богатићаотпутовали на сајам у Цеље

опште удружење предузетника из Богатића организовало је засвоје чланове пут у словенију и посету сајму привреде у цељу.посета је организована у сарадњи са привредном комором из Ва-љева, а биће то сјајна прилика да предузетници стекну нова и раз-мене постојећа искуства о начину привређивања у окружењу.оп-ште удружење предузетника у Богатићу постоји од 2004. годинеи броји преко сто чланова. Бави се развојем предузетништва, ин-формисањем, добијањем дозвола,организацијом многобројнихпројеката оспособљавања. предузетници из Богатића стечена ис-куства и утиске покушаће да пренесу и на своје пословање, штоће свакако позитивно утицати и на комплетну привреду мачве.

представници општег удружења предузетника Богатић посе-тиће сајам привреде, који се по 45. пут организује у цељу у сло-венији. сајам ове године траје од 7. до 14. септембра, а посетио-ци ће имати прилику да на њему виде преко 1.000 излагача из 35земаља.

15000 ШАБАЦ ,улица Kраљице

Mарије 2 A

Вратите осмех на лице!

� www. podrinske.com 15. септембар 2011.пРојеКти

Када је зачета прича о де-централизацији и “дебеогради-зацији” , највише средином про-шлог лета у време ванрадних ло-калних избора у општини Бор,млађан динкић је израчунаода би се изменама закона о фи-нансирању локалних самоупра-ва у општинску касу слило вишестотина милиона динара. Билаби чак увећана и средства транс-фера. и не само то. од само-сталности и везивања за регио-налну целину каква је тимочкакрајина, а удаљавањем од цент-рализованог Београда, бољитакби се осетио и у још некимобластима живота.

данас се локални буџет Борапотпомаже немалим новцем иод пореза на зараде, јер у ртББор се добијају лепе плате. да-нашњи просек око 5.000 запос-лених већи је од 55.000 динара,али се очекује да ће идуће го-дине, уколико остане иста ценабакра и злата на светској берзи,просек зарада достићи – 1.000евра. то није недостижно и,уколико буде још повољности,као и “пристојног удаљавања”од Београда (мада влада страх даће престоница узимати паре одБора као што је то било деце-нијама у титово време, па и кас-није), град бакра брже ће серазвијати и више личити на ур-бану, савремену средину.

-Не кријем да је сада у оп-

штинској каси више пара, али

је и чвршћа сарадња са ком-

бинатом бакра који је одавно

премостио регионалне грани-

це. Захваљујући и РТБ Бор

наша општина је упућена на

сарадњу и са странцима. На

пример, швајцарски Гленкорн

један је од највећих донатора

за уређење града. Обезбедили

смо 500.000 евра од пословних

партнера комбината бакра за

нове улице, обнову старих згра-

да, водоводе у селима, опрема-

ње школа и дечјих вртића.

Имамо више “маневарског

простора” него раније. Не мо-

рамо за све да питамо Бео-

град. Верујем да ускоро неће-

мо моради да због којекаквих

формалности месецима чека-

мо дозволе за успостављање

блиских пословних односа са

побратимским градом Крезо у

Француској или Хмељниц-

ким у Украјини. Истовремено

, не жалимо се што данас има-

мо и више пара од НИП-а, али

то не значи да их не би могли

прикупити и на друге начине.

Сад смо добили 100 милиона

динара за проширење једне од

главних улица и измештање

саобраћаја из центра града.

Кад ускоро озаконима враћа-

ње имовине општинама и кад

се реше незаконите и лоше

приватизације, добићемо ог-

ромне могућности у развојним

пројектима и побољшању

стандрада грађана - каже не-бојша Виденовић, председникопштине Бор.

У опозиционим странкама,па и спс, нису благонаклонипрема децентрализацији, јер ис-точна србије је суочена са на-растајућом румунизацијомвлашког живља. овај део србијеје и географски одвојен, тако даје тимочка крајина одвајкадарегија за себе. Већ три, четиригодине уназад заговара се иевро-регионално повезивање сасуседним областима у руму-нији у Бугарској. ипак, лаганобежање од београдског центрамоћи је, изгледа, свима потреб-но. овде је и данас, не са еуфо-ријом, важна крилиатица: Борради, Београд се гради. ту флос-кулу покушавају да наметнунеки локал-патриоти како би

на тај начин скренули пажњушире јавности на угроженоствлашке популације, што је ап-солутно нетачно.

- Сваком је јасно да је Бор

својевремено и буквално из-

државао многе београдске ин-

ституције. На згради Југосло-

венског драмског позоришта и

данас стоји табла са златним

словима која подсећа на “ба-

карног” доборочинитеља. Са-

градили смо 90 одсто ХЕ “Ђер-

дап”, пругу Бор-Мајданпек,

стотине километара далеково-

да, на хиљаде станова. Дирек-

тиве су стизале из централе. Ни

данас није пуно боље. Зато је, ре-

цимо, бирање инвеститора, из-

давање разних дозвола, од-

лучивање о капиталним пројек-

тима, најбитније да крене из ло-

кала. Везивање са националном

острашћеношћу и страхом од

румунизације, није тема за ову

причу - истиче др предраг Бала-шевић, председник Влашке де-мократске странке србије.

Бор је већ суочен са питањемвраћања имовине онима којису је и створили. Велелепнидом културе, у средишту града,под ингеренцијом је државе. тоје и основни разлог што о њемунико не брине. дотрајале бе-тонске терасе сваког часа претеда се обруше и да страда неко одрадника у тој згради или про-лазника. а дом је, пре више одтри деценије, саграђен парамаиз самодоприноса. из истих из-вора осамдесетих година саг-рађена је највећа пекара у ти-мочкој крајини капацитета32.000 хлебова дневно. ту имо-вину данас користи приватнафирма “млинолуп” која је на-водно купац, мада се не зна ниса којим парама, ни дозволама.до пре два месеца, деценијууназад, пропадало је здање “Ка-пија Бора” на улазу у град, јер јеобјекат био и свачији и ничији.Ко ће на крају постати власникнико не може да тврди, мада иопштина има улагачки део.

много је таквих и сличних при-мера. свуда где је држава титу-лар, као по правилу, није ваља-но, нити има неке вајде. новимзаконима и прописима требалоби да се “сиђе” у локалну сре-дину које ће одговарати и бри-нути о имовини на својој тери-торији. У новом градском цент-ру, примерице, постоји око 100квадрата пословног простораза који се игром случаја текпре две године сазнало да једржавна својина. стамбенопредузеће је све дотле на-плаћивало кирију од корисника,сада су тамо канцеларије мес-не заједнице.

да је Бор питан 2002. годи-не хоће ли се приватизоватиБрестовачка Бања, једна однајстаријих и најлековитијих усрбији, никад на такву транс-акцију не би пристао. ова, каои још неке погубне приватиза-ције, мораће најхитније да сепреиспитају. не само што сулоше, него и што нису биле по-

требне. агенција за приватиза-цију и данас ведри и облачи,нико не може да им се супро-стави, мада је кристално јаснода се незаконски крчми околи-на Борксог језера и да је надав-на промена власништа рудникакварца Белоречки пешчар (усаству ртБ Бор) неповољна и зараднике, али, верује се, и држа-ву. од тог посла неће имати ко-ристи ни општина, мада се тре-нутно тако не мисли, јер је навласти динкићева странка.

-Без обзира ко заговара

регионализацију, у локалу ће,

у већини случајева, бити за ту

варијанту. У Тимочкој

крајини, додуше, влада страх

да таква подела не угрози

чврсте националне односе,

али ако постоји корист за на-

род, онда је то изводљиво.

Како ће се “поделити” неке

друге надлежности као у суд-

ству, здравству или школству,

то је посебно питање. Нама је

најважнија економска ставка,

јер је РТБ Бор много давао и

даје и држави, и Београду, па

и целој земљи. Опасност од

превише власти локалним во-

ђама није за занемаривање.

Зато надлежности морају да

буду строго постављене и да

локални и регионални “кња-

зови” не могу да вршљају

како им се прохте. Одговор-

ност према врховној власти не

сме да изостане. Није наодмет

размислити и о томе хоће ли

таква подвојеност утицати на

цепање земље - изричит је дра-ган марковић, председник бор-ског дсс.

а што се тиче актуелне ре-гионалне повезаности, она је идаље у повоју. постоје коначнидоговори о регионалној депо-нији у Халову, у зајечарској оп-штини, али се од пројекта нијепуно макло. У Зајечару би јед-ва дочакали да се тај пројекат недира из њиховог атара, у Бору суневољно дали сагласност, умајданепку (због удаљености)још мање о томе размишљају.Њабољи доказ сарадње је ре-гионални водосистем “Богови-на” који је требало да повежеБољевац-Бор-неготин-Зајечар-Књажевац. Вода је стигла доБора, где је основано и јавнопредузећа “Боговина”. Више одтога није се могло, мада је не-

готин сваког лета жедан.Зајечарци имају своју грлишкуакумулацију и зато им, бар на-редних 30 година, не пада на умда се повежу са “Боговином”,мада ће једног дана морати да сеприволе тој опциији.

ипак, највише захваљујућицентрализованој држави, дванајвећа града, Бор и Зајечар,након готово четири деценијеодуговлачења, спојио је новипут Бор-Зајечар преко нико-личева. Када се догоди, а то јенеминовност, да ова траса ду-жине 20 километара, постане иглавно чвориште индустрије,туризма и угоститељства, ста-новања и трговине, онда ће тобити један велики рурални цен-тар какав европа жели. остаједа кроз регионалне институ-ције такав идејни пројекат по-стане стварност. да је зачетактаквог плана плодоносан, требасамо погледати разне објекте ииндустријске хале како већ ничус обе стране пута од Бора пре-ма Зајечару.

-Регионализација у Ти-

мочкој крајини има услове

да успе, јер је децентрализа-

ција углавном готова ствар.

Није реч само о хтењима УРС

и Млађана Динкића, већ је то

приоритет, поготову за бржи

развој појединих подручја

која су изразито туристичка

или рударска, пољопривредна.

Нема тог ко боље од нас зна

шта је најпотребније у Ти-

мочкој крајини. Јесте држава

само ове године издвојила 800

милиона динара за развиој

туризма на Старој планини,

што поздрављамо, али шта

ћемо са полусаграђеним објек-

тима на Црном врху у које је,

пре деценију, уложено 30 ми-

лиона долара. Зашто то да

пропадне. Ако државу не за-

нима завршетак таквог

пројекта, општини Бор је то

од животног значаја - подсећанебојша Виденовић, председ-ник борске општине.

најзад, није згорег записатии подсећање јована стојадино-вића, познатог борског сати-ричара и хумористе, на стариафоризам који и данас, још како,може да буде актуелан: “Хранисина па шаљи на права, државанам одумрети неће”…

Брана Филиповић

децентралиЗациЈа у СрбиЈи: бор

Држава нам одумрети хоће

БоРСКо језеРо је гРаДио РтБ БоР, аЛи ДанаС има

Ко зна КоЛиКо газДи…

Дом КуЛтуРе је СагРађен паРама гРађана БоРа,

аЛи је ДРжаВни…

�15. септембар 2011. www. podrinske.comпРојеКти

Школа у Дебрцудобија новимокри чвор

деБрц - основна школајован цвијић из дебрца имаоко 550 ученика који су до овешколске године имали неусло-ван мокри чвор. донацијама,Фондације Б 92, града Београдаи општине Владимирци посаовредан четири милиона динарасе ближи крају.

иако то “своје” у Крушевцуније ни издалека исто као предвадесетак година, ипак је листаимовине која би кроз Закон ојавној својини требало да севрати Крушевцу импозантна, асамо за последњи квартал овегодине, примена Закона о фи-нансирању локалне самоуправе,градски буxет увећаће за око 130милиона динара

централизовано управља-ње у србији, кроз последицетранзиције и приватизације,Крушевац је осетио на својојкожи, као мало који град усрбији, можда и зато што је превише деценија словио за једанод привредних центара нека-дашње југославије. мада старапословица каже да за проливе-ним млеком не вреди плакати, заразумевање приче важно је под-сетити да је велике привреднесистеме који су некада запош-љавали око 45000 радника, икоје су углавном градили Кру-шевљани, у међувремену при-ватизовала држава која је потом основу “инкасирала” око 2милијарде динара или при-ближно читав један годишњибуxет Града, а да је Граду од тихтрансакција остало свега сто-тинак милиона, армија неза-послених, (данас у Крушевцуради око 15.000 људи) и десетакраскинутих приватизација.

Дуго путовање доинвеститора

У србији, Крушевац је данаспознат и по најлошијој прогла-шеној приватизацији (Хи Жупа)и по најсвежијој афери са Фаб-риком мазива коју је бивши ве-ћински власник увукао у ду-биозу мерену десетинама ми-лиона евра.

радници у фирмама које су,након раскида приватизације(или у очекивању приватиза-ције), ушле у процес реструк-туирања, готово свакодневнопомоћ траже од локалне властичије ингеренције сежу само допокушаја да интервенишу коддржавних органа.

осим што није на коридору10 и нема пловне путеве, Кру-шевац у овом тренутку немани значајније површине које бимогао понудити инвеститорима,иако у већ поменутим пред-узећима (која, узгред, доста ду-гују Граду), неупотребљеностоји на десетине инфраструк-турно опремљеног инду-стријског земљишта, чак иобјеката који више нису у функ-цији. инфраструктурне инве-стиције које у Град стижу из ре-

публичког буxета, најчешће суплод контаката и веза са одре-ђеним министарствима “по пар-тијској линији”,( у Крушевцу јена власти коалиција иста као урепублици), што се данас и уКрушевцу, као и у већини ло-калних средина у србији, безустезања истиче као легитимнипринцип “добре сарадње са ре-публичком Владом”. Град је не-давно добио модерну царинар-ницу коју је својим средствимаизградило министарство фи-нансија, али још пре две годиненајављивана изградња инду-стријске зоне у њеној непо-средној близини ни данас нијеотпочела, између осталог и затошто процедуре конверзије дугаиндустрије “14. октобар” учијем је поседу поменуто зем-љиште, према локалној само-управи, “путује” преко репуб-личких институција.

да искорачимо из “при-вредног поља”, додатак слицицентрализације у србији је и по-датак који је својевремено из-нео управник Крушевачког по-зоришта, једног од најбољих усрбији, да је годишњи буxет овеинституције културе мањи одбуxета за једну представу у Бео-граду.

Нико противдецентрализације

У ставу да је децентрализа-ција у србији неопходна, у Кру-шевцу се, мада уз употребу раз-личите терминологије, слажусви. Углавном се тај став очитујекроз критику “београдизације”под којом се подразумева висо-ко учешће државе у контроли итрошењу јавних средстава, не-самосталност у доношењу од-лука и тромост у решавању про-блема за које је потребна са-гласност републичких органа.иницијатива Урс-а за подршкудецентрализацији, додуше, пренеколико месеци није “прошла”у локалном парламенту, али је удискусијама провејавало ста-новиште да је децентрализа-ција, која је, уосталом, садржа-на и у политичкој платрформирепубличке Владе, потребна,но као целовита стратегија, а непарцијално решење. ипак, на-кон усвајања измена Закона офинансирању локалних само-управа, срачунато је да би Кру-шевац само за последња тримесеца у овој години, од поре-за на зараде додатно требало дадобије око 130 милиона динара,односно око пола милијарде го-дишње, а листа имовине која битребало да му се врати по ос-

нову Закона о јавној својини је,по речима упућених, импозант-на.

оно око чега се припаднициразличитих политичких опцијане слажу, јесте питање регио-нализације, и ту су, као и иначеу србији, евидентни сукоби окосхватања регионализације каофункционалног повезивања ло-калних заједница у циљу ефи-каснијег решавања заједничкихпотреба и клице сепаратизма,односно политичког осамоста-љивања појединих региона.

Крушевац, међутим, напољу регионалне сарадње (самање или више критика и под-ршке, како ко), већ бележи од-рећене кораке. Уз подршку ипафондова у току је изградња ре-гионалног система водоснаб-девања са језера Ћелије којим бипроблем питке воде решило инеколико околних општина ра-синског округа, а потписан је испоразум о заједничком управ-љању чврстим комуналним от-падом између расинског и раш-ког округа. доношење закона ојавној својини, сматра начелникрасинског округа, драгутинВељковић, ову започету регио-налну комуникацију учинићеефикаснијом и једноставнијом,баш као и рад појединих ин-спекцијских служби, првен-ствено тржишне, која би, како сеочекује, у наредним корацимадецентрализације требало дапређе у надлежност локалнесамоуправе.

Од Града као општинамаКрушевац је крајем 2006.

године добио статус града, алијош увек функционише као јед-на општина. У оптицају су раз-личите идеје о спуштању властипрема грађанима кроз оснивањеопштина, а износе их различи-те политичке групације, одЛдп-а, преко локалног покре-та за промене, до актуелне вла-сти. Лдп сматра да Град који,иначе, броји око 140.000 ста-новника, треба поделити нашест општина, те да уз рефе-рендумску сагласност житеља,и суседна општина Ћићевацтреба да постане крушевачка,чиме би, како је у више наврата

образлагао председник Лдп-арадојко степић, неразвијениЋићевац добио више средставаза изградњу индустријске зонеу појату, крај коридора 10, аКрушевац излаз на тај комуни-кацијски правац. Лидер вла-дајуће коалиције, демократскастрака, пак, недавно је, прили-ком подношења петиције по-крета за промене за враћањенасељу Велики шиљеговац ста-туса општине који је имао превише деценија, најавила да власту Крушевцу на томе већ интен-зивно ради. према речима пред-седнице скупштине, Весне Вес-ковић, обимна документацијаи анализа приводе се крају, а оватачка би требало да се ускоронаће на дневном реду локалнескупштине. очекује се, такође ида се пред одборницима нађе ипредлог одлуке о додели сред-става месним заједницама којусу најавили Уједињени регионисрбије, а које би на тај начин до-биле финансијску самосталносту решавању приоритетних ин-фраструктурних потреба својихсредина. ако овај предлог до-бије одборничку већину, за мес-не заједнице би се у наредномградском буxету издвојило петодсто, или око 100 милиона ди-нара.

децентрализација у србијије, доношењем закона о финан-сирању локалних самоуправа иочекиваним законима о јавнојсвојини и реституцији, тек је на-чинила прве кораке. мораће даје прате измене и усклађивањабројних законских прописа и до-ношење стратешких докумена-та. Колико ће тај процес битибрз и суштински, и да ли ће за-иста живети у пракси или оста-ти још један формални демо-кратски украс за откључавање“седам брава европске уније”,зависи још увек првенственоод државе. Локалне власти, ме-ђутим, укључујући и круше-вачку, мораће добро да се при-преме, јер већа овлашћења (исмањени изговори), траже ивећу одговорност, иницијативу,квалитетније сагледавање по-треба и приоритета, али и ви-зионарску храброст.

Н. Б. Марјановић, Недељник ГРАД

децентралиЗациЈа у СрбиЈи: крушевац

Свој на своме

Дан средњешколе у

Владимирцимапосавотамнавска средња

школа у Владимирцима осно-вана 1978. године, обележила је,08.09.2011., свој дан. У овојустанови 750 полазника образујесе на 10 различитих профила.школа има савремене услове заучење и дом за смештај учени-ка.

Изграђен мостизмеђу Вукошића

и Лојаницапутна мрежа у општини

Владимирци све је потпунија.између села Лојанице и Вуко-шић урађен је и мост а путова-ње је скраћено за десетак кило-метара.

ВеСти

У мају месецу 2010. на Кон-курсу за доделу средстава запројекте који унапређују ква-литет живота грађана шапца,пројекат динГ (дан и ноћ наГлобусу), који је написала мрфизике татјана марковић то-паловић је добио 200 000 дина-ра. партнери на пројекту су јој

били институт за физику у Зе-муну, чије је одговорно лицебила проф. др мирјана поповићБожић и народни музеј у шап-цу, са одговорним лицем Бра-ниславом станковићем. Глобусна отвореном, заправо пред-ставља сегмент ширег научнограда професорке Божић (по-

реклом шапчанке) “Learningenvironment” oдносно „подсти-цајна околина за учење при-родних наука“. идеја је била дасе на јавном земљишту или ушколском дворишту поставиГлобус на отвореном на којем ћесви ученици и грађани шапца

моћи да уче. посматрањемдинГ-a, шапчани могу да учео смени дана и ноћи, смени го-дишњих доба, тј. климатскимпроменама, односу копна имора, узроку облика планете ибитним географским дестина-цијама које представњају окос-ницу нашег живота. специ-фичност Глобуса је што је ње-гова оса паралелна са осом Зем-ље, чиме је постигнуто да онтрпи исто осунчавање као пла-нета Земља. такође, кретањешабачког динГ-a, је због по-себног позиционирања (које супрорачунали универзитетскипрофесори) а кoje je извео гео-метар душан ерцеговчевић син-хронизовано са кретањем пла-нете Земље. Велики број на-учника са универзитета у новомсаду, Београду и норфолку једало допринос овом пројекту.

после низ перипетија и мно-го промишљања, јер у раду ни-каквих путоказа није било, Гло-бус је постављен 26.3.2011. у Ве-ликом парку. почетна сума сепоказала као недовољна, па сусарадници на пројекту донира-ли много више, угрожавајућинекад и сопствени посао. најве-ћи донатори били су фирмапAJA тес, граверска радњашарчевић, и радећи без икаквенакнаде, геометар душан ер-цеговчевић, инж. Биљана алек-сић, инж. Влада стојићевић имноги други. Финално фарбањеобавили су ученици треће го-дине фармацеута док је ака-демски сликар михајло симо-вић са својом ученицом уцртаоекватор и Гринич. Хонорара сусе одрекли аутор пројекта и свисарадници и универзитетскипрофесори укључени у пројекат.Захваљујући невероватној упор-ности и истрајности, крајеммарта у шапцу је освануо једи-ни глобус такве врсте у србији

и југоисточној европи. од мар-та до јуна преко 1000 ученикаосновних и средњих школа је сасвојим наставницима било иучило на овом својеврсном 3-дуџбенику.

динГ је у мају, представљендруштву физичара србије на

традиционалном годишњем ре-публичком семинару физичарау Врању, затим на Конференцијижена света које се баве физикому јужноафричкој републици, оњему је такође објављен чланаку престижном америчком часо-пису Physic education у јулу ме-сецу, док ће у септембру месе-

цу биће представљен на Кон-ференцији посвећеној милути-ну миланковићу која ће се одр-жати у санУ у Београду.

Велики број научника, аст-ронома и ученика из другихградова је за ових шест месеципосетило Глобус и шабац. Гло-бус је постао препознатљиватачка у граду, место састанка инешто чему сви теже у шапцу.међутим, истовремено без си-стематске заштите, изложен наотвореном (јер наука захтевадоступност и приступачностнаставном средству), да би се нањему учило, као поклон инте-лектуалне елите србије нашемграду, он постаје и мета некихдругих људи. динГ после самомесец дана постаје таргет ху-лигана, пијаних, дрогираних иобесних младих људи који по-знају само деструкцију и билокоји вид уништавања. Веомабрзо, ово непроцењиво настав-но средство је почело да сеурезује и шара. није помогло нито што је једини у србији и

југоисточној европи, а седми усвету, што је читава група на-учника и људи од струке ства-рало науку на њему, ни сталниапели локалне телевизије и ра-дија, Глобус је од краја јулапрактично постао неупотреб-љив за учење.

ентузијазмом и упорношћуауторке пројекта, њене профе-сорке, и добром вољом и одлу-ком јавног предузећа за управ-љање грађевинским земљиш-тем, Комуналном полицијомграда и директором регионалногцентра за усавршавање одрас-лих у образовању, одлучено је дасе од среде 7.9. крене са глето-вањем и фарбањем.

разлог више била је идејаорганизационог одбора Чи-вијашког Карневала да дечијетрупе у петак 16.9.2011. кренуод Глобуса и пошаљу поруку даје шабац тог дана центар света.

од 7.9. до 12.9. Глобус је за-хваљујући представницима фир-ме “TRIOLUX“ са господиномцветићем на челу, и ученицимачетврте године фармацеутскогсмера детаљно репариран иофарбан. непрекидно, у току

конзервације уз динГ били сукомунални полицајци Града,тако да је био сачуван од даљегдивљања. ова врста фарбањаније била велика инвестиција(овај пут) јер је картографскаподлога коју је издао Геодетскизавод скоро сасвим била сачу-вана. суштински проблем ћебити када се картографска под-лога трајно оштети, онда је про-цес репарације много компли-кованији и скупљи.

наравно, моје искрено уве-рење да до тога неће доћи, и даје много више грађана који желеда га сачувају , да учимо сањега и да по њему будемо пре-познатљиви у србији, европи иу свету.

С поштовањем и са вером уонај много већи конструк-

тивнији део грађана Шапца,мр физике Татјана Марковић

Топаловић, професор физике у средњој

медицинској школи “Др Андра Јовановић“

у Шапцу.

� www. podrinske.com 15. септембар 2011.пРојеКтиЈединСтвени шабачки глобуС-динг

Како сачувати непроцењиво наставно-научно средство?

гЛоБуС офаРБан у јеДном СЛоју поД БуДним оКомгРађана Шапца

уЧеници 4. гоДине фаРмацеутСКог СмеРа помажуфаРБање Динга

Кажу да једна невоља никадне иде сама. У то су се, пре-тходних седмица, могли увери-ти сви они којима је женски ру-комет у шапцу заиста на срцу.након што је пролетос на тере-ну изгубљен статус члана најви-шег ранга такмичења, супер-лиге за рукометашице, екипумедицинара напустиле су свепрвотимке које су у шабац дош-ле из других средина, па чак ипоједине девојке из шапца иоколине које су тек закорачилена велику спортску сцену. ни то,само по себи, не би било нештошто се не може превазићи, не-што црно и страшно, јер већ седешавало да клуб испадне унижи ранг, и након тога, поно-во крене у стварање сениорскеекипе коју ће чинити девојчицеиз сопствене рукометне школе,и које ће временом покушати даврате клуб на неке стазе успехапо којима је медицинар биопрепознатљив, чак и у оквири-ма оне, велике југославије.

међутим, шабачки клуб на-шао се, пре нешто више од тригодине суочен са блокадом рачу-на, и немогућношћу иоле нор-малног пословања, наконпријаве пореским органима збогнеизмиривања обавеза премадржави и буџету. довело је то,тада, до огромних поремећаја ураду клуба, а некако у то време,кренуле су и игре са кадровањему медицинару. Како са довође-њем рукометашица из другихсредина у шабац, тако и, а мож-

да још значајније, и још више, упогледу кадровских решења.Било је тада велике сујете међуонима који су сматрали да су Бо-гом дани да седе на клупи ме-дицинара, и неких других... и да,неки рукометни бисери излете навидело дана и пре него што су сешкољке у којима сазреваше,отворе. тих дана, на рукометнојсцени србије, десило се при-времено гашење некад најбољеекипе у европи, а тромост иинертност тадашњег стручногштаба допринели су да су, наконцу свега, од некадашњег ру-кометног колоса на избор ме-дицинару остале мрвице, одно-сно рукометашице осредње кла-се и квалитета, које нису могленаћи ангажман у некој од бољихекипа нашег дамског рукомета.

поред радничког, тада је унижи ранг отишла и екипа на-претка из Крушевца, која је самонеколико година раније била уврху српско-црногорског руко-мета, али је платила цех нереал-ним амбицијама тадашњегклупског руководства екипе изграда на расини. Већ током тоглета, у рад клупске админист-рације медицинара, ничим за-служено, укључио се и једанмлади фудбалски делилац прав-де, који је доведен због тога штоодговорно лице у клубу за обав-љање административних посло-ва, тања илић - секретар ЖрКмедицинар, није била, уследсопствене мегаломаније у стањуда одговори свим обавезама којеје посао првог оперативца одње захтевао.

У наредној сезони, већ наконсвега пар утакмица Лигу је на-пустила екипа Врњачке Бање, паје тражен други путник у нижиранг. тражен и нађен у саставудинама из панчева, који је те го-дине драстично подмладио са-став, и свесно жртвовао статусчлана највишег ранга.

ни сезона 2010/11 није по-чела баш најсјајније по шап-чанке. истина, након што јеВрњачка Бања на самом стартуодустала од такмичења, поновоје било потребно да медицинарбуде успешнији само од једногтима, како би се и даље у шап-цу играо рукомет у највишемрангу. али...

након низа пехова, инес(п)ретно изгубљених сусрета,шанса за опстанак била је могу-ћа и уз победу над директним ри-валом, београдским цепелином.а управо у том мечу, медицинарје одиграо можда и најслабији су-срет у последњих десетак годи-на, па се након пораза морао пре-селити у нижи ранг.

а када кола крену низбрдо,ништа их више не може зауста-вити. неверицу након те утак-мице врло брзо заменили сумного озбиљнији проблеми ибриге. дотадашње првотимкемасовно су почеле да траже ис-писнице, изражавајући жељуда каријере наставе у другимсрединама, тамо где ће моћи ида усавршавају своје играчкознање, али и да за оно што при-кажу добију барем некакву при-стојну надокнаду.

Како је клуб већ скоро трипуне године био у финансијскојблокади, насталим и због мега-ломанских амбиција неких бив-ших клупских руководстава којасу обећавала куле и градове,запретила је и опасност од по-кретања стечаја, што би, неми-новно, довело и до увођењастечајног управника у меди-цинар, који би имао задатак даклуб финансијски консолидује,али и постави на здраве ноге.Управо та чињеница, да ће мож-да доћи неко са стране, ко ће из-вршити увид у све оно шта серадило у клубу током њеногборавка, дало је импулс илиће-вој да пошаље обавештење у ру-кометни савез србије, да ЖрКмедицинар није у могућностида се такмичи у сезони 2011/12,те да одустаје од свих такмиче-ња. а само пар седмица касније,она је основала нови рукометниклуб који је добио име ЖрКмачва, пошто се поуздала упричу о формирању спортскогдруштва на нивоу града које биокупљало све врхунске спортскеколективе шапца, а који ће сетако и звати.

Њене намере, ма како добробиле прикриване, ипак су про-цуриле у јавност, а скупштиниЖрК медицинар, која је одр-жана 1. септембра само захва-љујући принципијелном и до-следном ставу бивших играчи-ца окупљених у ветеранску сек-цију, као и инсистирању на по-штовању прописа, спречено јенелегално гашење најуспеш-нијег шабачког женског спорт-ског колектива свих времена, асама седница скупштине је пре-кинута. овде су се чуле и некесасвим озбиљне претње, одстране особе која тек што је за-корачила у свет одраслих, асеби је дала за право да комен-тарише и прети једној од вете-ранки клуба, представницисредстава јавног информисања,и уз то шефу дописништва јав-ног медијског сервиса србије.

само четири дана касније,одржан је састанак са бившимиграчицама, онима које су до

пре неколико година биле прво-тимке медицинара, у периодукада је медицинар и забеле-жио највеће успехе у својој ис-торији. илићева је и том при-ликом бранила тезу о неопход-ности гашења клуба, како би сесви дугови који су настали у ми-нулим временима, а за највећидео њих и сама је знала, а и билаодговорна као лице које је има-ло сву документацију у својимрукама пошто је на месту сек-ретара клуба још од пролећа2000. године.

на том састанку, чула се иједна сасвим нова прича, одстране драгана Лукића, особекоја је од стране рукометногсавеза србије овлаштено лице замачвански округ, да клуб у комкрене стечајни поступак не идепо аутоматизму под лед и у га-шење, већ да може сасвим нор-мално да егзистира и да се так-мичи. истина, клубом би доокончања поступка руководиостечајни управник, кога би по-ставила влада србије, и којиби имао увид у све пословеклуба, малтене од оснивања падо данашњих дана. оформљенаје делегација која је имала за-датак да у рукометном савезусрбије испита могућност даљегегзистирања клуба под именомпод којим је постојао од 29.јуна 1975. године.

а на обе сесије, и на скуп-штини, и на том састанку, илићје покушала да злоупотребиоливеру станковић, мајку су-зане станковић, једне од најбо-љих шабачких рукометашицасвих времена, која је тражила даилић добије подршку у раду, од-носно гашењу медицинара, каои у формирању неког новогклуба, а у ком ће управо илић идаље водити главну реч, и битисве и свја.

током трајања неизвесностиоко даље судбине медицинара,подршку очувању клуба под име-ном под којим је и настао дале судрагица Ђурић, Љубинка ерде-вички јанковић, сандра Колако-вић, као и Љиља марковић - дос-корашњи шеф стручног штабамедицинара, које су уз то што суосвајале бројне пехаре и призна-ња у клупским дресовима уједнои носиоци националних спортса-ких признања, спортских пензија.

У наставку прекинуте сед-нице скупштине ЖрК медици-нар најпре је презентована по-тврда могућност да се клуб идаље зове медицинар, добијенау рсс, а потом су изабрани инови клупски органи. За пред-седника скупштине ЖрК ме-дицинар изабран је савезни ру-

кометни судија и дугогодишњиспортски радник драган мит-рић, а за председника новогУправног одбора наташа сте-пановић, дипломирани прав-ник, запослена у општинскомјавном правобранилаштву. по-тпредседник Управног одбораЖрК медицинар у наредномпериоду ће бити петар Фајфрић,прослављени рукометаш и но-силац највишег националногспортског признања, а поредњих двоје, у нови Уо ушли су итатјана димитрић мијаиловић- шеф дописништва ртс у шап-цу, драган тошковић - професориз шапца, и александра дам-њановић обреновић, професорфизичког и, уз степановић и ди-митрић-мијаиловић такође бив-ша играчица медицинара.

нови надзорни одбор имаћетри члана, а поред мирјане јовићи далиборке Глишић јовановић,које су играле у медицинару уњему ће бити и рукометни судијаигор Ћосић. остављена је и мо-гућност да Управни одбор будепроширен са још 4 члана у на-редном периоду.

а оно што је најзначајније,све првотимке које су биле уклубу у периоду током послед-њих двадесетак година, а којенису отишле у нови клуб, ЖрКмачва, који још увек није ре-гистрован у рсс, па самим тимнајвероватније и неће моћи да сетакмичи у сезони 2011/12, из-разиле су спремност да у на-редном првенству, у ком ће ме-дицинар највероватније битичлан друге лиге центар - трећиранг такмичења, играју потпу-но бесплатно, како би клуб штопре стао на здраве ноге. Баш каошто ће и сва службена лица за-дужена за техничке послове ве-зане за утакмице, свој део послаодрадити бесплатно.

и док је претходних пет-наестак дана у граду шапцувладала велика тензија, као и по-дељеност и поларизација окотога ко јесте, а ко није у праву,када је криза у шабачком жен-ском рукомету у питању, било јеи оних, поред илић, који сухтели и покушали да ситуацијуи такозвани правни вакуум ис-користе, како би још нештоушићарили за своје, не башскромне, и не баш мале, амби-ције и интересе. нећемо овогпута о њима. нека их, нека онислободно и даље гаје илузије ипланове о својој лажној, по-темкиновској моћи. или, мождаје боље рећи, а што је потврдиои епилог свега, катастрофалнојнемоћи.

Слободан Д. Кашиковић

�� www. podrinske.com 15. септембар 2011.заБеЛеШКе

актуелно

Цунами протутњао, Медицинар преживео

www. podrinske.comзаБеЛеШКе15. септембар 2011. ��

припреме женске и мушкеекипе омладинског кошаркаш-ког клуба „шабац“ за нову се-зону, у пуном су јеку. након фан-тастичних резултата који су обеселекције оствариле у претход-ном шампионату, и пласмана увиши ранг, сви у клубу желе дапокажу да и у јачој конкурен-цији тим може да остварује за-пажене резултате. припреме сеод почетка до краја спроводе ушапцу. тачан датум старта лигајош није познат, али се зна да ћето бити почетком наредног ме-сеца.

Како је и ред, кренућемо оддама. иако је пласман у елиту настарту сезоне 2010/2011 изгле-дао нереално, изабранице тре-нера дејана поповића су кон-стантно добрим играма, прева-зишле очекивања спортске јав-ности, и на крају потпуно за-служено дошле до места које јеобезбеђивало прву а лигу.

након заслуженог славља иодмора, већ првог дана августа,црвено – црне су се поново оку-пиле и кренуле са напорнимрадом, како би одговориле иза-зовима елите. током лета дошлоје до промене у играчком кадру.У оКК шабац је дошламирјана Велисављевић, бившарепрезентативно крило, и иг-рачица са искуством наступа уиностранству. Великим знањеми искуством, предводиће шап-чанке у остваривању примарногциља, а то је опстанак у најви-шем рангу. поред Велисавље-вићеве, тим су појачале и 2дојучерашње играчице лазаре-вачке Колубаре, бек маја ада-мовић и рената Ћосић која играна позицији крила. оКК шабацсу напустиле Видаковић јована,којој је истекла позајмица, као ијелена рашић, односно маријаспасојевић. прелазни рок траједо 3 дана пред почетак шам-пионата, а припремне утакмицедаће праву слику тренеру по-повићу, да ли су потребне новеаквизиције.

Као што је речено, најваж-није у сезони 2011/2012 је оси-гурати опстанак у друштвунајбољих. наравно, сваку евен-туалну прилику за нешто више,која се укаже, стручни штаб ииграчице ће знати да искористе.повод за оптимизам, кошарка-шице су дале већ у првом при-ремном дуелу, када су резулта-

том 62:49 поразиле још једногчлана прве а лиге, екипу ста-ре пазове.

мушка екипа шабачког клу-ба са припремама је кренуласедам дана након својих коле-гиница. пред њима је играње упрвој Б лиги, односно другомрангу српске кошарке. Кошар-каши су претходне сезоне вишенего убедљиво тријумфовали узападној групи српске лиге, гдесу у 30 утакмица забележиличак 28 победа. Вероватно најбо-љи играч прошлог шампионата,Ђорђо Ђорђић променио је сре-дину. поред њега, клуб су на-пустили: Урош апић, огњенјовановић, Бобан Вуковић иЉуба милошевић. Уместо по-менутих, екипу тренера Гру-шановића, појачали су при-дошлице из Братунца, центарЖивојин стефановић и крилоалександар тодоровић. Конку-ренцију на крилу, употпуниће имарио Братић, који је у шабацдошао као слободан играч. Бе-ковске позиције ојачали су ивантртић и Бранислав томашевић,дојучерашњи кошаркаши Зла-тара, односно мионице. пре-лазни рок траје током целогјесењег дела шампионата, те сео комплетираном саставу ника-да не може говорити са потпу-ном сигурношћу. по речимаљуди из клуба, план је да на-редну сезону тим заврши у гор-њем делу табеле, што је самоетапа ка коначном циљу, а то јеиграње у друштву најбољих.

након краја 80 – их, када јеКК „Зорка“ играла онда најјачуевропску лигу, елитни ранг ста-ре југославије, као и успеха КК„ива“ из 90 – их година, уз се-зоне које је у елити провелаЖКК „мачва“, почетком овогвека, кошарка у шапцу је до-живела пад популарности. ипак,стручни рад, и утврђен системоформљен у оКК шапцу, ре-зултирали су „повратком“ овогтрофејног спорта у наш град.посета је константно расла то-ком претходне сезоне, а за оче-кивати је да ускоро трибинеГиманзије, након много годинапоново буду пуне на кошркаш-ком мечу. Борбена игра, залага-ње, и добри резултати, бићенајбоља позивница да се неде-љом више стотина људи упутика дворани ове угледне обра-зовне установе. Б. Д.

припреМе кошаркаша и кошаркашицаокк шапца За нову СеЗону

Одговорити изазовима вишег ранга

У складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи («сл. гласник рс», бр.72/09, 81/09, 24/11), правилника о начину јавне презентације урбанистичкогпројекта («сл. гласник рс», бр. 43/10) одељење за урбанизам Градске управешабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ1. Урбанистичког пројекта за изградњу објекта амбуланте, апотеке и

канцеларије месне заједнице на делу катастарске парцеле бр. 20/2 Ко поцерскипричиновић -инвеститор Град шабац

2. Урбанистичког пројекта за доградњу постојеће пумпе за тнГ накатастарској парцели бр. 217/1 Ко шабац -инвеститор “аВис -Гас” д.о.о.Вогањ.

јавна презентација ће се обавити од 23.09.2011.год. до 29.09.2011. год.,закључно, у просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улицамасарикова бр. 10.

службено лице одељења за урбанизам, даваће основне информације оурбанистичким пројектима, заинтересованим лицима, сваког радног дана увремену од 10 до 12 часова.

сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид уурбанистичкe пројекте, као и да у току трајања јавне презентације доставе својепримедбе и сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управешабац, ул. масарикова бр.10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

поштовани председниче!

Укратко Вас обавештавамо одо сада покренутиој петицији засмањење локалне комуналнетаксе за 70%, сматрајући да јелокална комунална такса на го-дишњем нивоу превисока у вре-мену изузетне тешке финан-сијске кризе, смањењем про-мета, отварањем нових објека-та страних држављана и другихчинилаца. Упутили смо Захтевградоначелнику Града шапцадана 22.07.2011. год., који јеподржало 224 предузетника.нажалост, у одговору који смодобили нисмо наишли на разу-мевање: „као што је скупштиналокалне самоуправе надлежнада уводи, такође је надлежна даврши измене одлуке о висинилокалне комуналне таксаме.тако да ја као градоначелник не-мам законску могућност доно-шења а ни измена таксе“.

после оваквог одговора јав-но се питамо: Чији смо ми ичији је градоначелник?! смат-рамо и сигурни смо да његовасугестија значи, али наш про-блем није наишао на његоворазумевање.

Обраћамо се Вама!

подсетићемо вас да 2009.год. приликом израде решењао локалним комуналним так-сама, самим тим и наплате ло-калне комуналне таксе, неза-конито су донета решења оповећању износа таксе за целугодину, уместо само за део го-дине, односно од дана ступањаодлуке о повећању износа ло-калне комуналне таксе.имајући у виду горе наведено,недвосмислено се може за-кључити да је приликом на-плате таксе незаконито на-плаћена цена за целу 2009.год. уместо само за део године,односно од дана ступања наснагу одлуке о повећању.

сматрамо да поред стицањанеосноване имовинске користиГрад шабац, је овим деловањем

јасно показао колико брине опривредном амбијенту у градуи колико у доба кризе помажепредузетницима да пребродетешкоће на које наилазе прили-ком пословања.

Верујући градоначелнику ипоред неразумевања упу-ћујемо Захтев Вама као пред-седнику скупштине и одго-ворном лицу. тражимо од Васда на првој седници скуп-штине уврстите у дневни реди наш Захтев.

У нади да ћете нам изаћи усусрет, размотрити и усвојитинаш Захтев а тиме и схватити дасе радње у шапцу затварају јерсу предузетници на то примо-рани због смањења обима про-мета и повећања трошкова.

Унапред захвални!Предузетници града Шапца

Председнику Скупштине града ШапцапиСма ЧитаЛаца

Због ХАСАП-а кључ у бравуВетренираска инспекција за годину дана затворила је 10 ве-

ћих произвођача и трговаца храном на подручју мачванскогокруга јер у законском року нису увели Хасап сертификат.Контрола и кажњавање самосталних трговинских и про-изводних објаката почеће од октобра а власницима који не по-штују Закон, прети затварање.

еКСКЛузиВнапонуДа

СтаноВи и поСЛоВни пРоСтоР064/64-67-689

015/355-001

ноВо! ноВо! ноВо! ноВо!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

женСКи фуДБаЛ РуКомет

фуДБаЛ

�4 www. podrinske.com 15. септембар 2011.СпоРт

Нова победабоксера "Мачве"

У апатину у шестом колурегионалне лиге Војводине, бок-серски клуб мачва је забележиовредне резултате. најубедљи-вији је био стефан Лукић који јеиз младих пребачен у сениорскукатегорију где је одличним на-ступом завредио пехар наме-њен најбољем сениору турнира.александар миражић је декла-сирао противника из суботице,срђан Васиљковић је боксоваонерешено док је једини поразпретрпео милијан анђелковић.

МП ЗОРКА КЕРАМИКА(Шабац) – КОЛУБАРА(Лазаревац) 34:28 (20:12)

Хала Гимназије, гледалавца200. судије: цветичанин (Зе-мун) и станковић (Београд).седмерци: мп Зорка Керамика3 (1), Колубара 4 (4). искључе-ња: мп Зорка Керамика 12, Ко-лубара 10 минута

мп Зорка Керамика: рајичић1, максимовић, Карановић 5, Жо-вановић, станчић, теодоровић,марјановић 3, драгаш 4 (1), ме-дурић 4, Кречковић 2, марковић2, новаковић, Видаковић, м. мит-ровић 6, Л. митровић 4.

Колубара: Ђукић, ристић,јовановић 6, Л. Жарковић, мар-ковић 1, ненадић 3, томић 11 (4),Благојевић, петровић 1, радојичић,тривић 3, радовановић 1, м. Жар-ковић, митровић 2, Ђорђевић.

шабац, 9. септембра 2011. упоследњој провери пред стартнове првенствене сезоне у су-перлиги за рукометаше, шап-чани су без већих проблема са-владали Колубару из Лазаревца,и показали да са реалним опти-мизмом улазе у борбу за бодове.током другог полувремена,предност домаће екипе износи-ла је и 10 погодака, а пулени тре-нера славка новаковића дола-зили су без проблема до сигур-них голова. У екипи мп ЗоркаКерамике поред голмана рајичи-ћа истицали су се митровићи,милош и Лука, као и Ђуро Ка-рановић, оволетошње појачањешапчана на позицији пивота,док су у екипи из Лазаревцабољи од саиграча били Бојан то-мић, срђан јовановић и гол-ман Ђорђевић.

С. К.

ЖФК СПАРТАК ЈАФА(Суботица) - ЖФК

ШАБАЦ 13:0Градски стадион у суботи-

ци, гледалаца 100, судија: не-вена сталетовић (Крагујевац)7,5. стрелци: 1:0 дамјановић у7, 2.0 Чубрило у 8, 3:0 дамјано-вић у 13, 4.0 дорин у 33, 5:0илић у 34, 6:0 дорин у 43, 7:0дамјановић у 51, из једанае-стерца, 8:0 Чанковић у 66, 9:0Чанковић у 81, 10:0 Жанет у 83,11:0 дамјановић у 85, 12:0 стан-ковић (аутогол у 88), 13:0 дорину 90. минуту. Жути картон: ру-дић (шабац)

спартак јафа: иванов-, илић7,5, адамов 7,5, словић 7,5,Жанет 7,5, јовановић 7,5, сава-

новић- (малешевић 7,5),дамјановић 8, дорин 8, Чубри-ло 8, Чанковић 8.

ЖФК шабац. станковић 5,ивановић 5, рудић 5, машић 5.,Ковачевић 5, тешић 5, Зорбић 5,томић 5, новаковић 5, јездић 5,новаковић 5

играчица утакмице јеленадамњановић (спартак јафа)

суботица, 10. септембра2011. на гостовању екипи спар-так јафе у суботици, екипа ЖФКшабац током целог сусрета нијеупутила ни један шут ка голу ак-туелног шампиона србије, док сусуботичанке погађале мрежустанковићеве из свих покушаја,па се може рећи да су шапчанкејош и добро прошле на северуБачке. С. К.

ЖФК ЛАСК ЦРВЕНАЗВЕЗДА (Београд)-

МАЧВА (Шабац) 14:0стадион маракана, гледа-

лаца 3.000. Главни судија ми-лица Костић (панчево) 7. стрел-ци: 1:0 павловић у 2, 2:0 илићу 5, 3:0 дамњановић у 15, 4:0дамњановић у 18, 5:0 шапоњићу 37, 6:0 добросављевић у 48,7:0 дамњановић у 57, 8:0 попову 63, 9:0 павловић у 66, 10:0добросављевић у 67, 11:0 доб-росављевић у 72, 12:0 дамња-новић у 84, 13:0 Бабић у 86, 14:0дамњановић у 90.

ЖФК ЛасК црвена Звезда:петковић-, добросављевић 8,теодосијевић 7 (петровић-),илић 7,5, попов 7,5 (милинко-вић -), Бобић 8, дамњановић 8,5,ерац 7,5 (јовановић 7), пешић– (шапоњић 7,5), Ђорђевић 7(милиновић 7), павловић 8.

ЖФК мачва: мијаиловић5,5, симић 5,5 (николић -)миц-коски 5,5, станишић 5,5, мо-равчевић 5,5 митровић -), ма-рић 5, 5 (сибинчић -), Чолић 5,5,Глигорић 5,5, танацковић 5,5(Ћирковић -), Угљешић 5, 5(павловић -)

играчица утакмице. јованадамњановић (ЛасК црвенаЗвезда)

Београд, 10 септембра 2011.екипа ЖФК мачва претрпела јеубедљив пораз на гостовању уБеограду, на нашем највећем инајлепшем стадиону. највишепроблема и главобоље шап-чанкама задавала је јована дам-њановић, најбољи појединацмеча, која је поред пет ефектнихпогодака у још четири навратауспешно асистирала саиграчи-цама. С. К.

ФК МАЧВА (Шабац)-ЈЕДИНСТВО (Уб) 2:1стадион ФК мачва, гледа-

лаца 700. судија: драган ни-колић (пожаревац) 7,5 Жутикартони: тарабић (мачва), ма-тић, рудан (јединство). стрел-ци:1:0 Зарић у 45, 2:0 Ковачевићу 55, 2:1 рајевац у 89. минуту.

мачва: радукић 7,5, пејовић7,5, тодоровић 7, Зарић 8,5, а.радовановић 7, Ђукановић 7(Живановић 8), Гајић 7 (Ко-вачевић 8,5), самуровић 7,5,Гаврић 8,5, Вуковић 7 (и. ра-довановић 7,5), тарабић 7,5.

јединство : Ћургуз 7,5, ма-тић 7, Белић 7, рудан 7, Бла-гојевић 7, арсеновић 7, Лукић 7,миросављевић 7 (јовановић 7),Чанчар 7,5, симић 7,5 (стевић-), смиљковић 7 (рајевац 7,5)

играч утакмице: ненад Гав-рић (мачва)

шабац, 11. септембра 2011.почетак сусрета протекао је ублагој иницијативи Убљана,који су од самог старта отворе-но кренули ка голу радукића, азатварањем прилаза свом голу увеликој мери осујећивали напа-де мачве. У 11. минуту Лукић јепокушао да изненади голманамачве, а његов шут је завршиоизнад пречке. шапчани су уз-вратили у 22. минуту, Гајић јепроиграо Зарића који је снажношутирао са 17 метара. У 35. ми-нуту Гаврић је покушао да из-ненади Ћургуза са 10 метара ис-коса. У 41. минуту Убљани супостигли погодак, који је по-ништен због фаула Чанчара надрадукићем. У претпоследњем

минуту првог полувремена Гав-рић је пропустио прилику да до-веде мачву у вођство, да биЗарић, буквално у последњимтренуцима првог полувременасавладао одличног Ћургуза.

У 55. минуту, Гаврић је про-играо Ковачевића, а овај са де-сетак метара послао лопту умрежу јединства. до краја су-срета виђено је још неколикоприлика на обе стране, да би уфинишу утакмице, у 89. мину-ту рајевац постигао погодак заУбљане. Буквално у послед-њим тренуцима утакмице, до-суђен је слободан ударац замачву на ивици шеснаестерцајединства, али није било вре-мена да се било шта уради.

С. Кашиковић

Успела генерална проба Бродолом у Суботици

Убедљив пораз МачвеСавладани неугодни Убљани

Фудбал квалитетна пионирСка лига СрбиЈе

ПОФК САВАЦИУМ(Шабац)- РАДНИЧКИ

(Ниш) 1:1Градски стадион, гледала-

ца 100. Главни судија: дејандимитријевић (Лозница) 7,5.стрелци: 0:1 митровић у 7, 1:1радовановић у 18. Жути карто-ни. Богићевић, радовановић(савациум), цуцкић (раднички)

савациум: петровић 7 (јова-новић-), Ђ. јовановић 7, поповић7, и. јовановић 7, Васић 7, по-повић 7, маринковић 7, милова-новић 7 (мањенчић 7), Богићевић7, радовановић 7,5, Вучетић 7,5(малишевић -), Ђурић 7,5

раднички: пешић 7, са-лијевић 7 (марковић 7), нешић7, станковић 7, цуцкић 7, ми-ленковић 7, младеновић 7, анђ-елковић 7 ( стаменковић-),митровић 7,5, цуцкић 7, алија7, перић 7.

играч утакмице: Ђорђе ра-довановић (савациум)

шабац, 10. септембра 2011.након почетне иницијативе до-маће екипе, у вођство су најпрестигли гости, када је у 7. минутумитровић искористио неопрез-ност одбране и голмана шапча-на. изједначио је 11 минута кас-није најбољи појединац сусретаЂорђе радовановић. С. К.

Нови реми СавациумаБоКС

ШаХ

Радови наизолацији базена

Базен у Владимирцима ула-зи у фазу изолације и попримасве комлетнији изглед. Успут сераде и пратеће просторије упрвој фази која се завршава по-ловином новембра. из дана удан и најсумњичавији житељиварошице Владимирци уживајуу базену који поприма изглед де-ценијама обећаваног стециштажитеља ове општине. ради сеужурбано да се максимално ис-користи лепо време. средства од30 милиона динара су увећанановим неопходним средствимаи по оној народној назад нема.све ће ићи предвиђеним током.прва фаза се завршава срединомновембра а први купачи се оче-кују наредног лета.

Шахисти изБогатића и

Шапца одигралипријатељски меч

поводом дана општине Бо-гатић, шаховски клуб „мачва“организовао је пријатељски мечпротив својих колега из ша-бачког шаховског клуба. меч јеигран на седам табли а партијесу трајале по сат времена. Бољису, овога пута, били шапчаникоји су однели пет победа, такода је меч завршен резултатом5:2.

Била је ово прилика да се од-мере снаге и склопе нова по-знанства, а меч ће, и једнима идругима, послужити као при-према за предстојећу лигу. ша-ховским клубовима одговарачињеница да ће шах, као из-борни предмет, ући и у школе,што ће свакако допринети ома-совљавању и подмлађивањуекипа.

ЧетВРтаК 15.09.08:00 јутрење09:35 Бели лук и папричица10: 00 амор Латино ®10:40 Животињска антологија-документарни програм11:15 пасош за јужну америку12:30 Биографије13.00 Велика руска колекција (р)13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 медикус15:00 Вести15.30 Бели лук и папричица16:00 амор Латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 пут хране21:00 Лек из природе22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета ®

петаК 16.09.08:00 јутрење09:35 Бели лук и папричица10:00 амор Латино10:30 радим градим11:15 рукомет плус12:10 спортска галаксија13.00 Велика руска колекција (р)13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 пут хране15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 амор Латино17:00 шабачка хроника18:00 освета19:00 Вести20:05 полигон 21.15 Mouviland22.00 Вести22.30 Велика руска колекција23.15 освета

СуБота 17.09.10:00 Кроз прозор маште10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 све о животињама-доку-ментарни програм11:30 амор Латино (5 епизода) ® 15:15 медикус16:00 Биљана за Вас17:00 Кућица у цвећу18:00 Биографије Харолд робинс19:00 Вести20:05 цртани филм:21:00 пасош за јужну америку22:00 Вести22:30 Филм: Град на крају пута

неДеЉа 18.09.10:00 Водич за родитеље10.30 цртани филм Џумбус11:00 све о животињама11:35 освета ( 5 епизода) ®15:15 цртани филм: 16:15 полигон18:00 цртани филм Џумбус19:00 Вести20:05 Биљана за вас21:00 пасош за јужну америку22:00 Вести22:30 Филм: Смртоносни позив

понеДеЉаК 19.09.09:30 Водимо Вас у библиотеку09:35 Бели лук и папричица10:00 амор Латино10:40 Водич за родитеље11.15 Филм Град на крају пута13:00 Велика руска колекција (р) 13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 Лек из природе15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16: 00 амор Латино 17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 мењамо навике21:00 иза сцене22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета (р)

утоРаК 20.09.09:30 Водимо Вас у библиотеку09:35 Бели лук и папричица10:00 амор Латино 10.30 Кроз прозор маште11:15 Филм: смртоносни позив13.00 Велика руска колекција (р)13.30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 мењамо навике14:30 Лек из природе15:00 Вести15.30 Бели лук и папричица16:00 амор Латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета

19:00 Вести20:05 Животињска антологија21:00 Биографије 22:00 Вести22:30 Велика руска колекција23:15 освета

СРеДа 21.09.08:00 јутрење09:35 Бели лук и папричица10:00 амор Латино10:30 све о животињама-доку-ментарни програм11:15 пасош за јужну америку-р12:15 Кућица у цвећу13.00 Велика руска колекција (р)13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 иза сцене15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16: 00 амор Латино17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета 19:00 Вести20:05 све о животињама-доку-ментарни програм21:00 медикус22:00 Вести22:30 Велика руска колекција (р)23:15 освета

�5www. podrinske.comtВ15. септембар 2011.

пРогРам тВ ШаБацу СтаЛним теРминима: маЛи огЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , ноћни огЛаСи 00:00 - 08.00 ВеСти у 3: РаДним Данима у 15:00

Сања Чоњагић иВана маРКоВић

РегионаЛни КоРДинатоРи elta-e

ŠtA je to CLIL?Tema nedavno održane Letnje škole izdavačke kuće Cambridge

University Press u Kovačici bila je CLIL (Content and LanguageIntegrated Learning) – radi se o integraciji učenja stranog jezikau stručnoj nastavi, odnosno o nastavno-metodskoj mnogostrukturi,pristup koji postaje sve popularniji i u našoj zemlji. CLIL sagle-dava engleski kao alat u učenju drugih predmeta pre nego pred-met sam po sebi.

Plenarni predavači iz Velike Britanije koji su govorili o iza-zovima i potencijalima primene ovog kreativnog pristupa u nas-tavi bili su Garry Anderson i Terry Prosser, a među predavačimaiz Srbije koji su učesnicima Škole podelili svoja iskustva u primeniCLIL-a bile su Vera Savić sa Pedagoškog fakulteta u Jagodini i Vlad-ica Rakić iz Karlovačke gimnazije.

Postepenim uvođenjem ovakvog načina obrazovanja gde se,u početku, bar deo nastave (npr. istorija, geografija, fizika ili hemi-ja) odvija na engleskom (ili drugom stranom jeziku), škole prerastajuu škole sa bilingvalnom nastavom. Fokus ovakve nastave je sti-canje novih znanja na stranom jeziku, a što se tiče učenja stranogjezika u ovakvoj nastavi, težište nije na gramatici nego naobogaćivanju rečnika i komunikaciji.

U evropskom kontekstu ova tema je već dugo aktuelna i pravese strateški planovi na celokupnom evropskom nivou i politikaizučavanja jezika više nije zamisliva bez CLIL-a i bilingvalne nas-tave. Već su razvijene i isprobane mnogobrojne metode na čijemse usaglašavanju intezivno radi. Svaka zemlja ima svojespecifičnosti u načinu obrazovanja i tu različitost i mnogostrukosttreba uklopiti u zajedničke okvire.

Prvi korak uvođenja CLIL-a u stručnu nastavu treba biti u for-mi projektne nastave uz saradnju nekoliko predmetnih nastavni-ka, čulo se i na ovoj Letnjoj školi, a pri tome uzeti u obzir specifičnodidaktičko-metodičko planiranje nastave.

S obzirom da je i jezička obrazovna politika Evrope već odavnouvela kao normu poznavanje bar dva strana jezika, CLIL nastavabi bila pravi odgovor budućim generacijama na ovakav zahtev.

Град на крају путаимућни брачни пар пре-

стављали су понос мирногградица, до тренутка кадаим отимају и убијају сина. одтада, некада мирољубиви ста-новници постају осветничкасила решена да сама спрово-ди правду и брине о свом гра-ду

Смртоносни позивКада грешком окрене те-

лефон непознате жене, николни не сања да је направилагрешку која је може коштатиживота. након што спустислушалицу, добија позив одЏо-а, који је управо убиозену коју је позвала

Одржана скобаљијадаЉУБоВија –на реци дрни код

села црнче одржано је риболовачко так-мичење „собаљијада“ у улову рибена пловак, којег је организовала орга-низација спортских риболваца „дрина“у Љубовији и туристичка организацјија„Љубовија“ у Љубовији. на такмичењује учествовало 30 спортских риболовацаиз Лознице, Бајине Баште, Љубовије,малог Зворника, шапца, Београда,новог сада Ваљева, Ужица, Чачка,Краљева и Зворника, Бјељине, Бра-тунца и сребренице из републикесрпске.

PENZIONERинфоРматиВни ДоДатаК за пензионеРе гРаДа ШапцаБРој 29 15. СептемБаР 2011.

Потпредседник ВладеСрбије, др Јован Кркобабић,и представници Међународ-ног монетарног фонда, ко јеје предводио Алберт Јегер,закључили су да у овом тре-нутку нема потребе за изме-нама пензијског система и даће његово даље побољшањебити задатак наредне владеи парламента.

– Констатовано је да сепензијски систем, или њего-ве измене, морају ослањатипре све га на убрзано за-пошљавање како би се по-правио однос оних који до-приносе у пензијски фонд ионих који тај фонд користе,као и на доследну и ефикас-ну фискалну политику, начему ММФ овај пут посебноинсистира. А свака променау дужини стажа или годинамаживота за пензионисање убудућим решењима пен-зијског система није пита њеко је се мери годинама, већ

ко је би се евентуално уса-глашавало деценијама – на-вео је Јован Кркобабић.

Потпредседник ВладеСрбије је казао и да пензио-нери не треба да брину да лиће бити испоштована фис-кална правила по којима ћеусклађивање пензија са рас-том инфлације и бруто до-маћимпроизводом бити реа-лизовано 1. окто бра ове го-дине. По његовим речима,пензи је и плате у јавном-сектору повећаће се зазбиризноса инфлације у последњихшест месеци и половинераста БДП из претходне го-дине.

Пензије више од1. октобра

Пензије и новчане на-кнаде се од 1. априла и 1.октобра текуће године уск-лађују, на основу стати-стичких података, са кре-тањем потрошачких ценана територији Републике упретходних 6 месеци, стим што се предвиђа мо-гућност усклађивања пен-зија од 1. априла узимајућиу обзир и раст бруто до-маћег производа (ако бру-то домаћи произвиоди укалендарској години реал-но порасте изнад 4%, пен-зија се усклађује у про-центу који представљазбир процента раста, од-носно пада потрошачкихцена и процента који пред-ставља разлику између ре-алне стопе раста БДП истопе од 4%).

Прелазним одредбамаЗакона је предвиђено да сеизузетно:

• од 1. децембра 2010.године пензије повећавајуза 2 %;

• од 1. априла 2011. го-дине пензије усклађују сакретањем потрошачкихцена на територији Репуб-лике у претходна 3 месеца

• од 1. октобра 2011. го-дине и 1. априла 2012. го-дине усклађивање врши упроценту који представљазбир процента раста, од-носно пада потрошачкихцена на територији Репуб-лике у претходних 6 месе-ци и процента који пред-ставља половину реалнестопе раста БДП у пре-тходној календарској годи-ни.

Усклађивање

У Србији ће, од 1. до 15.октобра ове године, битиспроведен попис станов-ништва, домаћинстава и ста-нова. Поред основног питања„Колико нас је?“, пописом сеобезбеђу је одговор на пита-ње „Ко смо?“, у релацијамастарости, пола, образовања,активности, занимања иосталих обележја, као и од-говор на питање „Где и какоживимо?“, са информацијамао врсти стана, опремљеностистана основним инстала-цијама воде, струје итд. За-коном о попису становништ-ва, домаћинстава и становапредвиђен је и попис на те-риторији Косова и Метохијекоји ће спровести ресорноминистарство за јужну по-крајину у сарадњи са Репуб-личким заводом за статисти-ку.

Овогодишњи попис садр-жаће и новине у односу напопис из 2002. године јер сеуводе питања о инвалидите-ту, брачномстатусу, односнованбрачним заједницама,ком пјутерској писмености,бескућницима, а примењиваће се и нова методолошка

решења за праћење актив-ности становништва.

− Снимаће се и опрем-љеност домаћинстава рачу-нарима, а члановима дома-ћинства поставиће се и пи-тања о познавању рада нарачунару и знању странихјезика.

Пописни образац са држии питања о активностимачланова домаћинства у по-следњој недељи пред попис:да ли раде или не, да ли супријављени код Националнеслужбе за запошљавање илине, што је знатно детаљнијиприступ него раније. Пописће дати више података и охендикепираним лицима састановишта врсте хендикепаи ко ришћења помагала −каже Радмила Вићентијевић,начелник статистике у Заво-ду за информатику и стати-стику града Београда.

Проширивањем броја пи-тања о међу народним миг-рацијама за лица која су жи-вела у иностранству прику-пљаће се и подаци о главномразлогу досељења или по-вратка у Србију, било да су топородични разлози, школо-

вање или реадмисија. Попи-сива ће се и страни држав-љани који живе на територијиСрбије, као и наши грађаникоји су у време спровођењапописа одсутни из земљезбог рада или школовања уиностранству.

Попис у Србији обављаћеоко 41.000 пописивача, првиподаци о броју становника,домаћинстава и станова зна-ће се месец дана након окон-чања пописа а обрада ком-плетних података биће за-вршена за годину дана. Уобради података применићесе оптички читачи, што је такође новина, а трошкови по-писа износиће 2,7 милијардидинара.

Попис је најскупље,најкомплексније и најпопу-ларније статистич о истра-живање ко је се спроводи ускоро свим земљама света.Подаци који се прикупе у по-пису основ су ефикасног пла-нирања и развоја економ-ске, социјалне, популацио-не, аграрне и друге политике,али и административних ак-тивности и научних истра-живања.

попиС Становништва у СрбиЈи 2011.

Белешка за будућност

2 www. podrinske.com 15. септембар 2011.пензионеР

Иако „Песнички маратон“Културног центра организо-ван тек други пут, манифе-

стација наишла на одзив,што само, доказује, како уиме организатора истичеБранка Тодоровић, „да је уово невреме људима пое-зија и те како потребна“. Топотврђују и они помало „не-уобичајени сусрети“... Наиме,у оквиру бројних пратећихпрограма, „Песнички мара-тон“ је почео у четвртак,25.августа, у Геронтолошкомцентру, у Јеленчи, сусретомса старима, програмом подназивом „Поезија тече својимтоком“. Старима своју поезијуказивали су Љиљана Јеро-тић, Смиљка Драгојевић иСтеван Тодоровић.

-Мислим да је веома бит-но да се налазимо у оваквимустановама и да покажемо, уствари, добру вољу и љубав

према овим људима, да нис-мо заборавили оне који су не-моћни, који нису у могућности

да посећују културне садр-жаје у граду – била је порукаБранке Тодоровић. И поздравстарима...

Поздрав Љиљане Јеро-тић био је стиховима, како јеона доживела „осећај про-лазности“, „кад младост на-пушта“... Смиљка Драгојевићје најпре даровала „Лазаре-во поље“, а Стеван Тодоро-вић песму „Фрула и сат“... Иатмосфера је направљена...Ређали су се стихови гостију,а придружили су се и стари...Ни врелина августовскогдана није умањила обостра-ни доживљај... Сусрет ћепамтити и једни и други...

Ц.Љ.

пеСнички Маратон почео у геронтолошкоМ центру

Поезија тече својим током

Божидар Беловуковић: „Значи нам кад нам дођу гости, и мени, и целом овом

друштву то значи. Видите, ово је мало одабраније друштво,друштво које воли да чита. Ја волим све у животу, мало јошда се дода животу... Није лоше, лепо нам је овде, ја се и даљеборим, био сам у разним друштвима, од Друштва за спорти рекреацију, волим сваку разоноду, и сам имам мало некецаке...“

Вукосава Механовић: „Родом сам из Ваљева, овде сам две године. Мени је лепо;

мени као мени је лепо, свиђа ми се. Волим да читам, баш

волим, посебно поезију, а и остало волим (разноврсне ро-манчиће), простим речима да се изразим волим наш српскијезик.“ И спремила је Вукосава да прочита песму – Другар-ска, Пере Зупца...

„Љепше је, мало је љепше кад неко дође“, једноставнимречима описује Сена Дрча... У Јеленчу је стигла из Хрватске,из Бенковца... Са топлим осмехом, потврђује слично иМиља Андрић. И додаје: „Волим и поезију, и пјесме, и игре,и све“... Две године ту је („трећа наступила“) и СтојанСтјепановић; дошао је из Срема, из Нових Бановаца: „Сви-ђа ми се, долазе и олклори, и сликари, данас песници, то јесупер за нас!“

Гости добро дошлиСена, миЉа и Стојан

315. септембар 2011. www. podrinske.comпензионеР

БАЊА ВРУЈЦИ. – „Увекдолазимо у бању „Врујци“ игости смо хотела „Врујци“.Бања нам прија и можда смодоживели по 84 године башзахваљујући лековитости овебање чија је природа врло из-дашна а клима врло пријат-на“ кажу Живка Тричковић иБорисав Вићентић, брачнипар из Београда.

Слично мисле и осталигости који део одмора про-воде у овој бањи. Носилацбањског и спортско-рекреа-тивног туризма у Топлици је

хотел „Врујци“ који после при-ватизације, а његови влас-ници су Румунска фирма„Тендер“ из Букурешта и Бео-грађанка Љиљана Обрено-вић која је и председникУправног одбора Привред-ног друштва „Врујци“ у чијемсклопу је хотел „Врујци“. Онине жале средства за новаулагања све у циљу да го-стима буде пријатно и лепо ида следећи пут не мењају де-стинацију.

- Реновирали смо отво-рене базене. Уградили смофилтере па је вода чистакао суза. Наравно, свако вечепразнимо и перемо базене,како дечији, тако и преоста-ла два. То нас је коштало 30милиона динара – наглаша-ва Милијан Васић, директорхотела „Врујци“ врсни хоте-лијер који је своје вишего-дишње искуство са јадранапренео у овај бањски спорт-ско-рекреативни комплекс.

Могао је Милијан живетии радити у Порторожу, Дуб-ровнику, Сплиту, Макарској,Улцињу, али дошао је у топ-лички крај коги је одувек во-лео. Његови родитељи суродом из Оглађеновца, под-горског села познатог по од-личним воћарима и сточа-рима. У Оглађеновцу му јеостала мајка Гордана, креп-ка старица којој не сметају го-

дине, а ушла је у девету де-ценију, да окопа поврће усвојој башти, обере вочке,припреми зимницу.

ЛековитостВрујци су, пре свега, бања

за превентивни опоравак.Термалне воде и блато убањи „Врујци“ користе се го-динама као терапијско сред-ство у лечењу локомоторногапарата, реуматизма, пови-шеног крвног притиска, ма-локрвности, обољења мок-

раћних путева и бубрега, хро-ничних обољења желуца,дванаестопалачног црева,очних болести и постхи-руршском опоравку. У наро-ду Врујци су познати каобања за нероткиње.

- Сваког лета, најмањемесец дана проводим убањи. Овде ми не требају ле-кови и крвни пристисак ми јенормалан. Изградили смовикендицу, горе на брегу,

изнад базена, па ја, моја су-пруга, синови и снаја са унучи-ћима често смо у Врујцима,јер термална вода и климасвима пријају, па и нама –вели Драгивоје Вујић, азбуко-вачке горе лист који живи уСурчину код Београда.

Осим Београђана и Но-восађана у бањи Врујци ви-

дели смо доста Шапчана,Панчеваца, Лазаревчана, Ва-љеваца и оних из Руме. Ово-га лета гости хотела „Врујци“били су Мађари, Румуни,Руси, Енглези...

Квалитетна храна, а по-врће и воће, сир и кајмак исве остало хотел набавља уближој околини па је све све-же и по укусу гостију, уз од-личан смештај, беспрекор-ну чистоћу и љубазност хо-телског особља условљавајуда гости поново дођу у бањуВрујци и не лутају много тра-жећи смештај и исхрану, јерхотел „Врујци“ је незаобила-зан.

Хотел „Врујци“ располажеса 220 лежаја или 90 соба.Собе имају терасу, купатило,мини бар, кабловску ТВ и

бесплатан бежични интер-нет. Капацитет ресторана је400 места, а ту су и конфе-ренцијске сале, спортски те-рени од којих се посебно ис-тичу 4 тениска терена са

шљаком као подлогом. Затои не чуди што су у току 2011.Године хотел „Врујц“ као базуза припреме користили сле-дећи истакнути клубови: Ва-терполо клуб „Земун“, Ва-терполо клуб „Партизан“,пливачни клубови „Врбас“ и„Југ“, Ф.К. „Кирко“, Ф.К. „Же-лезничар“, тениски клубови

„Classics“, „White star“ „Црве-на Звезда“.

- Имамо и теретану, саунуи ђакузи каде. У SPA центрупоред јединствених третмана

термалном водом и блатомпримењујемо и ручну масажу,а затворени базен, који смосанирали прошле године икоји ћемо до краја годинекомплетно реновирати, увекима гостију и купача који до-лазе са сазнањем да се ку-пају у лековитој води и ду-жина базена је 25 метарашто је олимпијска мера зазимске припреме пливача.Ови садржаји посебно при-влаче Ваљевце који немајузатворени базен. Старијим

препоручујемо „бисерну куп-ку“ – истиче Иван Којић, ме-наџер продаје хотела„Врујци“.

Издашносттермалних извораИзвори термалних вода

су врло издашни. Има их пет,али користи се само једна бу-шотина и тај извор је дово-љан да подмири потребе хо-тела „Врујци“ и његових ре-новираних базена. Термалневоде су богате калијумом,селеном и магнезијумом, атемпература је 27 степени. Усред зиме, када околину окујелед, овде се види јато родакоје због топле воде не на-пуштају ово станиште. Из бу-шотине чија је дубина 450метара на површину водеизносе најфинији муљ богатминералима и радиоактив-ним материјама.

Осим 4 базена хотела„Врујци“ овде постоји још12 базена и ко зна коликоће их још бити. Ово је бањаса највише квадратних ме-тара водених површина уСрбији.

На отвореним базенимахотела „Врујци“ гости имају на

овог лета у бањи вруЈци код Мионице

Крцато у хотелу „Врујци“

И овога лета бања „Врујци“ код Мионице имала је мно-го гостију из скоро свих република бивше Југославије.Предњачили су Београђани, Новосађани, Панчевци и Шап-чани. Већина гостију опредељује се да део свога одморапроведе у хотелу „Врујци“ где уз квалитетне оброке пожељи гостију, удобан смештај, беспрекорну чистоћу и љу-базно особље немају никаквих примедби. Августа 18. ре-кордна посета отвореним базенима где се купало преко3.500 купача.

наСтаВаК на СЛеДећој СтРани

Још само десетак и некидан више па ћемо испратитијош једно (пре)топло лето.Добро ће га запамтитинајстарија популација, по-себно са најнижим пензијама,не само због неуобичајеновисоких дневних температу-ра које су прелазиле вишедеценијски просек,него збогмасовног осиромашења, ис-тањених новчаника и свепразнијих џепова, из којихвише не могу да се подмиреготово ни најосновније по-требе!

Зато је више од 400.000људи са најнижим пензијамаупрло очи у Владу Србије, по-себно у њеног потпредсед-ника др Јована Кркобабића.Очекују добре вести да ћевећ следећег месеца пен-зије бити повећане. Ово оче-кује и „остатак“ од милион и250.000 пензионера. Онинајбоље на својој „кожи“ осе-ћају свакодневна поскупље-ња, много боље од свихстручњака и економистаСрбије, чији је посао да ут-врде колика је (полу)годишњаинфлација и пораст брутодруштвеног производа, даби се извела рачуница дали ће и за који проценат пен-зије (и плате у јавном секто-ру) у октобру бити подигнуте.

У недавном пред поноћ-ном разговору са новинаромРТС, др Кркобабић опрезно(сигурно и мудро) није пре-више обећао, како би се мог-ло очекивати у предизборнојгодини, с обзиром да је пред-седник ПУПС, партије санајбројнијом потенцијалномпопулацијом, али ни откло-нио наде у обећано повећа-ње пензија. Рекао је да ће по-већање сигурно бити премазбиру полугодишњег растаинфлације и половине растабруто друштвеног производа,а колико ће, у процентима, топрактично бити, последњуреч ће дати – стручњаци ста-тистичари!

Дотле, док се не израчунаинфлација и раст БДП, не-упутно је нагађати и калку-лисати у стилу „што је баби

мило то јој се и снило“. Алинекоректно је и протуратиомаловажавајуће гласине,као што се дешава, да пен-зије неће бити повећане „низа јоту“, или ће повећањебити подцењујуће!

- За колико се повећајуплате у било којем делу јав-ног сектора, за толико ћебити повећане и пензије –био је изричит потпредседникВладе др Јован Кркобабић,подсећајући да је ово и за-конски регулисано. И ту би,на ову тему, могла да се ста-

ви – тачка. Без обзира што,готово свакодневно, поску-пљују најосновније животнепотрепштине (шећер, уље,месо, вода, електрична енер-гија, комуналије, ТВ пре-тплата и тако даље).

Потпредседник Владе дрЈован Кркобабић, одговоранза пензиони систем Србиједоговорио је, са представни-цима Међународној моне-тарног фонда, да се, за сада,не мења пензиони систем.Ако је потребно да се уна-пређује према европским имерилима ММФ, то би тре-бало да (у)чини Влада и Пар-ламент којима ће бирачи напролећним изборима датимандат да воде Србију у на-редне четири године. У сва-ком случају, у овом тренуткунису сазрели услови да сепомери граница за одлазак упензију са 67 (мушкарци) од-носно 65 година (жене), јер сузараде у јавном и приватномсектору далеко од европскогпросека.

На овом месту није по-требно, опет, подсећати пен-зионере са каквим ће обећа-њима бити суочени у следе-ћих неколико месеци. До но-вих избора 2012. године.

Обећања се већ и сада могучути од лидера политичкихпартија које преферирају дауђу у Парламент Србије, алии од маргиналаца чијих се ре-торичких прича народ заистазаситио. Утолико пре што јеживот показао да су служилисвима више него сопстве-ном народу!

И док вруће лето одб-ројава своје последње дане,а јесен ноћним мирисомнајављује популарни мало-госпојински вашар на Ми-хаиловцу покрај Саве, ша-

бачки пензионери се припре-мају да угосте педесетак ко-лега из Краљева, који сунајавили посету 17. септем-бра. Посетиће неке културнезнаменитости нашег града:Музеј, Библиотеку, Стари градна Сави, Мишар на којем је1806. Карађорђе у Првомсрпском устанку победио мно-гобројнију турску војску Су-лејман паше Скопљака и,јунаштвом и тактиком, зади-вио самог Наполеона.

Десет дана касније, попет одабраних представника,мешовитог састава, градскихудружења пензионера Лоз-нице и Шапца, отпутоваће

на четврту Олимпијаду „тре-ћег доба“ у Соко Бању. Так-мичиће се у брзом ходању,стрељаштву, шаху, риболову,пикаду, извођењу пенала уфудбалу (нова дисциплина).Најбољим у овим дисципли-нама организатор ће доде-лити захвалнице, дипломе,повеље, можда и пригоднепоклоне.

Покровитељ Олимпијадеје потпредседник ВладеСрбије др Јован Кркобабић,који би, како се очекује, тре-бало и да је отвори. Трајаћечетири дана, а трошкове бо-равка и превоза сносе самиучесници, односно пензио-нерска удружења.

Градско удружење пен-зионера Шапца, уз помоћГрада Шапца и предусрет-љивошћу градоначелника Ми-лоша Милошевића, учество-вало је на досадашњимОлимпијадама. Отуда се оче-кује да ће помоћ и овога путабити благовремено пружена.

Председник Организа-ционог одбора четврте Олим-пијаде Василије Белобрко-вић упозорава да је „Олим-пијада изазов, ризик, али ипројекција и шанса човека„трећег доба“ да, сходносвојим годинама, животномискуству и потребама, ак-тивно и стваралачки уче-ствује у такмичењу. Олим-пијада спорта, здравља икултуре „трећег доба“ пред-ставља нови однос премастарости и старењу. Тиме ипромену саме улоге свихудружења и организацијастарих и пензионера“.

www. podrinske.com пензионеР 15. септембар 2011.4

располагању ресторан којипод повољним условимануди посластице и разневрсте освежавајућег без-алкохолног и алкохолногпића. Конобари су врло вред-ни и љубазни. Ту су и спа-сиоци који, хвала Богу, овоглета нису имали много по-сла. Додуше, један живот јеспашен 19. августа.

- Један гост који болује одепилепсије, а родом је изШапца, био је непомичан умалом базену. Када смо при-метили да му није добро,брзо смо га извадили из ба-зена и после 10 минута бор-бе да му спасимо живот и ос-вестимо га, успели смо. Свисмо били на ногама и све сеипак добро завршило. Хитнапомоћ из Мионице за тиличас је била пред базеном игост је пребачен у Дом здрав-ља Мионица - каже МиркоИлић, радник хотела „Врујци“који је као и конобари напу-стио радно место да би ука-зао помоћ дављенику.

Све боље користекапацитете

За шест месеци ове го-дине капацитети хотела„Врујци“ имали су просечнупопуњеност од 75 одсто. Ипоред економске кризе го-стију је много више него про-шле године.

- Битно је да после при-ватизације нико није остаобез посла. Они који одлазе упензију на њихова места до-лазе стручни и провереникадрови. Квалификационаструктура је веома повољна.Залагаћемо се да квалитетуслуге побољшамо и да овдеу хотелу имамо европскестандарде – каже алфа иомега хотела „Врујци“ госпо-дин Милијан Васић, иначеБеограђанин са дипломомЕкономског факултета.

У плану је да се ренови-рају собе новог и старог делахотела, поставе нови енте-ријери, набаве квалитетнилежаји, а приступиће се и ре-новирању wellness центра.Идуће године ће користитисредства Фонда за развој, аза нове подухвате добилисмо пуну подршку локалневласти Мионице.

- Било ми је заиста лепоовога лета. Био сам гост хо-тела „Врујци“ и све је било зачисту десетку - вели ЈанкоКрнета, професор хоте-лијерства из Старе Пазове.

Миодраг Неговановић

наСтаВаК СапРетХоДне

СтРане

блиЖи Се октобар, пенЗионери неСтрпљиво иСчекуЈу веЋе пенЗиЈе

пиШе: СтеВан матић

Повећање према инфлацијиОбећано јесење повећање пензија (и плата у јавном сектору)

зависиће од инфлације и бруто друштвеног производа Са ММФдоговорено: без продужења радног стажа односно година живота

за одлазак у пензију

ПИСАЦ текста је дугогодишњи новинар „Вечерњихновости“, у пензији. Од 2007. године председник је Оп-штинског, односно Градског одбора Партије уједи-њених пензионера Србије у Шапцу и члан Извршногодбора ПУПС. Објавио је више рецензија књига, че-тири монографије, роман „Дукат за проклетство“ иприповетке и приче под насловом „Краљицапросјака“. Започео је да пише нови роман провока-тивног садржаја.

ЕНГЛЕСКА ПИТАСА ЈАБУКАМА

300 г брашна175 г маргарина1 кг јабука 1 лимун100 г шећераМало циметаОко 100 г сувог грожђаОд брашна и маргарина

и 6 кашика воде умесититврђе тесто и оставити уфрижидеру око 1 сат. Јабу-ке очистити и сећи на ли-стиће, додати сок и кору од

лимуна, шећер, цимет исуво грожђе. Тесто подели-ти на два дела. Већи деорастањити у икругли дуб-љи плех али и да пређепреко обода плеха. Избоститесто мало виљушком ипреко ставити фил. Пре-остали део растањити такода се покрије горња по-вршина. Пећи око 40 мин.На средњој температури.Охлађено и исечено можеда се служи премазано џе-мом или са кугло, сладоле-да.

Izlazi jednom mese~no20

Септембар 2011.MOJA {KOLA

Градоначелник шапца ми-лош милошевић посетио је 1.септембра основну школу “ни-колај Велимировић“ и том при-ликом свим ученицима и за-посленима у просвети на под-ручју Града пожелео успешнушколску годину.

За доградњу школе „нико-лај Велимировић“ из градскогбуџета издвојено је 35 милионадинара, а како истиче градона-челник милошевић, то је део де-сетогодишње политике Градапрема којој се милион евра го-дишње улаже у стварање штобољих услова за боравак и уче-ње деце у школама.

- на подручју Града шапцаје око 20.000 ученика, а број за-

послених у просвети је 1500,што је значајан део популације.један од најважнијих пословалокалне самоуправе и свакогдруштва је да оспособи младељуде да буду носиоци привред-ног, политичког и културногразвоја. Зато је опредељење Гра-да шапца да омогући што ква-литетнији наставни процес. докраја 2012. године сви школскиобјекти на подручју Града бићереконструисани и у складу састандардима у погледу сани-тарне хигијене и безбедоноснихуслова. циљ је да ђаци у градуи селу имају исте услове за бо-равак и учење у школи, нагласиоје градоначеник милош мило-шевић

наЈваЖниЈи поСао локалне ЗаЈеднице

Квалитетно школовање

У основној школи „јевремобреновић“ у шапцу и из-двојеном одељењу у мишару,градоначелник шапца милошмилошевић и државна секре-тарка у министарству културеинформисања и информационогдруштва јасна матић прошлогуторка свечано су отворили ди-гиталне кабинете. У оквирупројекта „дигитална школа“ ушапцу је монтирано укупно515 радних места, 44 школскаобјекта добила су рачунарске ка-бинете, а школе мањег обимаопремљене су преносним рачу-нарима и видео пројекторима.

- надамо се да ће ове нови-не допринети квалитету шко-ловања и да ће ученицима гра-диво бити интересантније, од-носно да ће га савладати на са-времен начин какав се у модер-ном свету подразумева. исто-времено, то би требало да олак-

ша и унапреди рад наставногкадра, указала је јасна матић.

Град шабац улаже великенапоре у оспособљавање мла-дих људи да буду носиоци при-

вредног, културног и политичкогразвоја, а то није могуће без ко-муникације са светом која се за-снива на савременим информа-

ционим технологијама, нагласиоје градоначелник шапца милошмилошевић и захвалио мини-старству на улагању и труду дасе млади људи дигитално опис-

мене како би били способни дау будућности преузму одговор-ност за развој заједнице и држа-ве у којој живе.

Дигитална школа у Шапцуу оСновноЈ школи „ЈевреМ обреновиЋ“

Кривудав џомбаст, прашњавпут остаје за нама док се пола-ко приближавамо планини руд-ник, једној од најлепших шу-мадијских планина, надомакКрагујевца. прекривена шума-ма, богата рудама, окована ве-ковима, у срцу шумадије, стоји

усамљена планина рудник чијусам лепоту одувек хтео да спо-знам. на путу ка руднику про-лазимо мала села и варошице,најпре Блазнаву, са мало кућа,доста њива и једном продавни-сом, а затим шаторњу и тополу.пут нас је довео до варошицестрагари за коју се раније јед-ном могло чути по јединственомруднику азбеста а који је сада за-творен. У самом центру стра-гара је споменик танаскурајићу, хероју из другог српскогустанка који је погинуо бране-ћи своја два топа. овдашњи на-род се окупља баш ту, на маломтргу насред раскршћа; неки за-рад приче, неки због уличнепијаце, а неки просто, по нави-ци, стоје насред пута. У стра-гарима се иначе одржавају„дани шљиве“ позната мани-фестација која разне путнике на-тера да се зауставе да би про-бали надалеко чувену шума-дијску ракију. тада страгарипоново оживе, као у стара врем-мена када је све врвело од мла-дежи… сада становништво,углавном старачко, окупиранокао раније земљорадњом и сто-чарством.

после страгара, пут се су-жава и прашина обавија свакогпутника који се тим путем упу-ти. једино друштво овде правирека сребреница, која је, ваљда,име добила по сребру које се ту

наводно ископавало. Загледануреку, не примећујем да смостигли у Љубичевац, село које јепре рата имало око 800 станов-ника, а сада је сведено на три-десетак старих људи. на цент-ру Љубичевца чамо стогодиш-ња, сада пропала школа, а поредње спомен – чесма борцимадругог светског рата,. јединошто је остало је хотел „про-маја“, ако би се та оронула гра-ђевина могла назвати, а видим изашто оправдава своје име.

пењање уз планину је лакшенего предходних деценија јер јепрокопан пут, али он је и даљетолико стрм да сам се свакогтренутка плашио да не кренемоназад. али, када смо стигли,свеж ваздух и диван поглед на-докнадили су све „муке“. одав-де се могла видети кула проклетејерине, полусрушена, тајан-ствена. рудничке шуме прости-ру се у недоглед, и стварно, из-гледају као шуме из бајке. по па-динама свуда разбацане старекуће и напуштене воденице ства-рају утисак да је рудник стар каои његови житељи. при једномповратку, једним опроштајнимпогледом уочих необично црве-но дрво које високо и храбростајаше као пркосни поздравшумадијске планине.

Филип Станарчић, ОШ „Краљ А. Карађорђевић“,

Прњавор

Репортжа са путовања

СрећанСрећан полазакполазак уу школушколу!!

II www. podrinske.com моја ШКоЛа 15. септембар 2011.

Већ Се миСЛи на зимСКи Камп

уЗ 10. МатеМатички каМп у ош „николаЈ велиМировиЋ“

По математици се Шабац препознајеУ изузетном дружењу, сед-

модневни камп, овог августа, од8. до 14, окупио је 85 ученика,23 предавача и десет организа-тора. пуна подршка, и ове го-дине, у име Града шапца, а ге-нерални покровитељ и главнидонатор био је телеком србије...одреднице би могле бити – ма-тематика нија баук, већ се воли,и шабачки математички камп јестециште знања и другарства...

... издвојимо још детаље...За све је „крив“ професормиољуб исаиловић... ини-цијатор је школе математике,потом кампа... Воли матема-тику и своје ђаке... да камп по-стане препознатљив у србији,и шабац по математици, по-трудили су се, и заслуга јесјајних шабачких матема-тичара, и сјајних младића...сада је довољно рећи душан

милијанчевић, раде шпегар,срђан стефановић... да се знао коме се ради... и најлепшидетаљ је да су постали узоримладима... да су, уз жељу зазнањем, управо они мотиввише да се дође у математич-ки камп...

... Забележено 12.авгу-ста 2011, током поподневау Летњем математичком кам-пу...

-сигуран сам да радимо нешто што ће бити корисно и учи-тељима, у њиховој пракси, све са циљем да математику при-ближимо деци, да је учинимо занимљивијом, да покажемо дапостоји потреба за изучавањем математике. Хвала вама штонас пратите – уз осмех поручи професор миољуб исаиловић,кога затекосмо са његовим „ђацима“ - учитељима.

Милорад Миловановић, ош „николај Велимировић“:„ово нам је доста значајно, иако ми радимо овај посао дугогодина, сви имамо искуства, ипак, неке ствари не знамо, не-ких се подсетимо, разменимо искуства, оно што чујемопосле користимо у настави.“

Зорица Петровић, ош „николај Велимировић“: „овдесмо већ пети дан, дружимо се, лепо радимо, професор нам ука-зује на неке олакшице и занимљиве приступе решавању про-блема, како да што лакше и занимљивије ми радимо са децом.Врло је корисно, забавно, и опуштено крајње, што нам сви-ма прија.“

Младен Лазић, ош „стојан новаковић“: „ми настав-љамо, већ пар година, ову лепу традицију. скупљамо се пре-ко летњег распуста, а професор исаиловић нам спреми до-ста добрих и лепих задатака које ми можемо да искористимоу нашој настави. радили смо то и са такмичарским задаци-ма, али и са неким задацима који могу да се примене у редовнојнастави. изузетно је корисно, и надам се да ћемо и будућихгодина бити у овом друштву, само се надам да ће нас бити маловише.“

Биљана Лазић, ош „николај Велимировић“: „сматрамда је овај рад у математичком кампу веома користан да би нашто лепши и лакши начин приближили деци математику и учи-нили је забавном и интересантном.“

и уЧитеЉи жеЉни знања

КРатКи пРеДаХ - СЛиКа за поДРинСКе

душана милијанчевића(који је студент массацхусеттсинституте од технологy), сасрђаном стефановићем, затек-ли смо са средњошколцима:„прилично смо одмакли, фина-лизирамо предавања, јуче смобили на екскурзији, четврти један предавања, у недељу, за-вршног дана имаћемо округлестолове и презентације радоваученика.“ о својим очекивањи-ма, утисцима, додаје: „што сетиче утисака позитивни су, некепроблеме у организацији, накоје смо наилазили, отклањалисмо у ходу, мислим да су уче-ници задовољни, да им пружа-мо лепа знања и да ће се врати-ти и следеће године.“

међу онима који се враћају,у камп и шабац, већ је илија Бу-рић: „други пут сам овде. доб-ро је, мање мало има да се радинего прошле године, мало нам јелакши распоред. У принципу јеодлично, предавања су баш доб-ра, чини ми се да су још заним-љивија него прошле године; итако, дружимо се, зезамо овакоизмеђу.“ а иде илија у матема-тичку гимназију, а, иначе, љу-битељ је физике.

поређења може да прави иЉубица Вујовић, из Крагујев-ца: „прошле године нам јераспоред био мало гушћи,сада имамо мало више сло-бодног времена, а, предавњасу на нивоу, као и прошле го-дине. допада ми се, зато сам идошла, и због тога ћу поноводоћи, а у недељу илија и ја ра-

димо презентацију, и то је но-вина. Камп ми значи доста,овде сам први пут чула занеке ствари које ће ми достакористити, поред тога што самчула добила сам и нешто што

ћу даље истраживати.“они, најмлађи полазници,

били су причљивији. Њих ос-моро затичемо са наставникомВладимиром михајловићем: „Унашој школи се дуги низ годи-на организује камп, и нама јечаст да угостимо ученике изразних крајева србије, из ино-странства, у шапцу, из других

школа. ове године имамо најве-ћи број ученика, а рад је заистаизузетан. деца су врло мотиви-сана за рад, долазе сваког данау великом броју и право је за-довољство радити у кампу“.

ЉуБица ВујоВић и иЛија БуРић

IIIwww. podrinske.comмоја ШКоЛа15. септембар 2011.

Бојан Васић, ош „николај Велимиро-

вић“: „долазим у камп да бихшто више научио, да бих се за-бавио, да бих стекао нова знања,и био успешнији од оних којинису долазили.“

Јована Нешковић: ош „николај Велимиро-

вић“: „ овде долазим да бих на-учила више, да бих утврдилазнање. Волела бих да успем утоме, и није ми проблем што јелето, часови нису напорни, има-мо паузе, задаци нису тешки.“

Анђела Поповић, ош „Лаза Лазаревић“: За-

вршила сам четврти разред,овде сам дошла јер много волимматематику. то ми је једна пре-лепа наука. Учитељ нам суперобјашњава, све сам разумела, ча-сови су супер, само ми је кривошто ово не траје дуже.“ додатакје било и питање о дружењу састаријима, са познатим шабач-ким математичарима: „ишлисмо на екскурзију, дружили смосе са душаном милијанчеви-ћем, и онда смо му постављалинеке разне задатке са шибица-ма.“ (и рече анђела да један нијеуспео да реши, и то баш „њен“).

Сандра Бркић, ош „Лаза Лазаревић“:

„сада сам завршила четвртиразред. драго ми је што сам до-шла у камп, часови нису на-порни, уопште ми није досаднода седим и слушам док намучитељ објашњава; све нам јејако забавно, учимо и обнавља-мо наше знање.“

ИсидораПавковић,

ош „Лаза Лазаревић“: „ садругарицама сам из „Лазине“школе, исто сам завршила чет-врти разред. мени је занимљи-во и забавно, часови нису на-порни. математика ми је су-пер, посебно задаци који тражеразмишљање, и баш ми је дра-го што сам дошла.“

ЉубицаАћимовић,

ош „Вук Караџић“: „За-вршила сам трећи разред. Уову школицу сам дошла да бихнешто више научила, јер кажуда је четврти разред мало тежи.мени се овде јако свиђа, ималисмо и екскурзију, све је преле-по.“

Марија Божић, ош „николај Велимиро-

вић“: „дошла сам да бих на-учила нешто више и прошири-ла своја знања, часови су ми су-пер, имамо и паузе на којима седружимо, задаци нису превишенапорни и не представљају мивелики проблем.“

БорисМаринковић, ош „николај Велимиро-

вић“: „дошао сам и да нештоново научим, а и да се дружими забавим са другарима. дру-жимо се, причамо, излазимонапоље, наставник је врло фин,није строг, часови ми се многосвиђају и једва чекам зимски ма-тематички камп.“

Ц.Љубић

уЗ 10. МатеМатички каМп у ош „николаЈ велиМировиЋ“

По математици се Шабац препознаје

У организацији ош „доси-теј обрадовић“ и велику по-моћ Градске управе шапца уче-ници од петог до осмог разредадобили су прилику да оду на

бесплатну једнодневну екскур-зију. око седам часова ујутруаутобус са ученицима из-двојених одељења у Криваји иу накучанима кренуо је на дугпут, чак на север Баната, у Ки-кинду.

преко шапца, руме, новогсада и Зрењанина, после око че-тири сата путовања напокон субили на одредишту, где су уоквиру манифестације „ма-мутфест“, посетили градски му-зеј. разгледајући многобројнеекспонате, од оруђа, преко сли-ка до народних ношњи, упо-знали су се са некадашњим на-чином живота у том делусрбије. међутим, главни разлог

ове посете је било обележавање15-годишњице проналажењаскелета мамута. пре тачно 15 го-дина, 10-ог септембра 1996. го-дине, у глинокопу фабрике „тоза

марковић“, рад-ници су ископали500 000 годинастар скелет ма-мута. стручњацису убрзо утврди-ли да је реч оженки, која је до-била име по Ки-кинди. Кика одтада представљасимбол града. оњој је приказан и3D филм, у комеје описано какосе хранила, којојврсти мамута јеприпадала, да јеимала младунце,

колико је била стара када јеугинула, као и претпоставкакако је угинула. поред филма,одиграна је и шаљива предста-ва о Кики, у којој су и сами го-сти учествовали. осим Кикиног,посетиоци су имали прилику дапогледају и скелете других жи-вотиња. Ученици су посетили иизложбу колекционара Киндериграчкица, а затим су се так-мичили у склапању истих. Учес-ници такмичења и представе,као и сви посетиоци, добили сумногобројне поклоне.

Гости су изразили жељу даи следеће године дођу на Кикинрођендан. Захвалили су се до-маћинима на изузетном госто-примству и уједно их позвали усвој град, на предстојећој „Чи-вијади“.

Алексадра Саватић, VIII р. Криваја

ученици ош“доСитеЈ обрадовиЋ“ на “МаМутФеСту“ у кикинди

На трагу изумрлих врста

аутоР цРтежа Сања Бајић, VIII Р.КРиВаја, наСтаВниК РеДе јоКић

IV www. podrinske.com моја ШКоЛа 15. септембар 2011.

СВЕТ БАЈКИјесте ли некад помислили

како настају бајке? од чега сеправе? Колико треба брашна,јаја, млека, пудинга од ванилеи кекса да би успела и нарас-ла једна обична бајка? и кадје готова? на колико степенитреба да се пече? да ли јебоље јести је одмах или саче-кати до сутра, да прича упијеразмажену принцезу, кука-вичку аждају и неустрашивогпринца!

е, ако ви нисте савладалиовај рецепт од памтивека –неко јесте! Ученици 5-1 по-кушали су да направе бајкупратећи тачно састојке. првосу убацили по један стан-дардни почетак ''Био једномједан...'' У њега су сипали су-пену кашику маште и пунучашу снова од најтананијемесечине. Кад су све састојкедобро сјединили, додали су наврх кашичице чудеса и непо-стојећа бића. онда су све топекли испод дуге у септем-барском сутону, док је некоплакао и смејао се (јер тораде сви у пубертету!), а кадсе све охладило додали су,по жељи, неколико препрекакоје принц треба да савлада,мало љубави и још које зрномаште.

на крају, бајку су украси-ли завршетком ''...и живели сусрећно до краја живота...'' Каои у народним бајкама, свемора да се заслужи. тако суученици – кувари, за успешносавладан рецепт заслужилида добију почасно место ушколском листу! Уживајте уњиховим посластицама - апрву прилику кад је месецпун а вече мирише на сладо-лед од ваниле и чоколаде - ис-користите да смућкате својубајку! Видећете да није теш-ко - само се држите рецепта!пријатно вам било!!!

Шеф кухиње бајки, Слађана Поповић

ОШ “Мајур” - Мајур

некада давно, иза девет гора, преко девет мора, живела је у двор-цу прелепа принцеза, по имену дора.

једног лепог дана, док се принцеза шетала по башти, налетенад њом аждаја. сва уплашена, почела је да бежи, али аждаја јебрзо стиже и однесе у мрачну шуму. сви принчеви су чули за не-станак прелепе принцезе. један по један, покушавали су да је нађуи спасу, али аждаја их је све прождрала. на крају, остао је још једанпринц. после дугог пута, стигао је до мрачне шуме. пред њега из-лете аждаја и упита га где се запутио. принц, не знајући са кимприча, рече да тражи принцезу. аждаја му постави услов, да биспасао девојку. нареди му да за три дана стигне у град џинова иузме од њих прстен у облику аждаје. још упозори храброг прин-ца да ће морати да савлада три препреке да би дошао до прстена!

путујући, стиже до прве препреке – морао је да прође поредтроглавог пса. исука мач и одсече све три главе одједном, па на-стави даље. стиже и до друге препреке – стеновите планине. по-што се попе на њу, угледа реку. аждаја га је већ упозорила да у рециживи опасно чудовиште – медуза са девет глава!!! дуго се храб-ри принц борио са медузом. Кад је већ био на измаку снага, савладамедузу, одсекавши јој све главе. пошто је савладао све препреке,нађе прстен у облику аждаје и брзо се врати. Кад га угледа на из-маку трећег дана, аждаја се силно изненади како је успео да пре-живи тако тешко искушење. похвали га и тешка срца му даде прин-цезу, јер је обећала.

принц је дору одвео њеном оцу живу и здраву. цар, дорин отац,сав срећан, пристао је да се његова кћер уда за тако лепог и храб-рог принца. Живели су срећно, са троје деце, до краја живота!

Милица Вучић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

Аждаја и принцеза

давно, пре много година, жи-вела једна добра жена. док је се-дела на клупи у парку, угледалаје једну новчаницу, изгубљену утрави. сагла се и узела је.

тада јој је новчаница ис-причала своју причу:

''рођена сам пре много го-дина. имала сам пуно браће исестара. пошто је наша судби-на таква, почели смо да се раз-двајамо. на крају сам осталасама. селила сам се из руке уруку, из џепа у џеп. најдуже самостала у једној дечијој касици,где сам имала много пријатеља.ту ми је било топло и лепо.

међутим, једнога дана узе-ла ме дечија рука и мењала заиграчку. опет је почела мојаселидба из руке у руку, док ни-сам доспела у једну топлу и ста-ру руку. Знала сам да сам ту доб-родошла. Била је то рука једнестарице. нежно ме је пригрли-

ла и однела кући. тамо меушушкала и неговала. свакогадана ме узимала и причала самном.

једног дана је дошла тужнихочију. Узела ме и рекла да иде-мо у шетњу. Кренуле смо. ста-рица је корачала полако, а менестезала остарелим прстима свејаче. одједном је рука задрхта-ла и испустила ме.

Викала сам за њом, викала,али ме она није чула...''

Жена је посматрала новча-ницу, дирнута њеном причом.подигла је главу и угледалабаку која нешто тражи по трави.показала јој је новчаницу и пи-тала је да ли њу тражи? стари-ци су очи засијале од радости.

Узела је своју новчаницу ивише се нису раздвајале до крајаживота...

Ивана Јанковић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

Бајка о новчаници

У једној далекој земљи изаседам гора и преко седам мора,владали су краљ Зо и краљицами. имали су прелепу ћерку Ка.Чували су је као највеће благо насвету. принцеза Ка није смелада излази нигде из дворца безпратње стражара.

једнога дана принцеза јепобегла стражарима и отишлау шетњу по краљевству. ше-тала је кроз шуму, брала цве-ће и разговарала са птицама исрнама. изненада, појавио сезли чаробњак на троглавој аж-даји, којој је ватра излазила из

уста. Чаробњак је отео прин-цезу и одвео је у дворац који сеналазио у мрачној шуми. Уце-њивао је принцезу да се уда зањега или ће спалити краљев-ство њеног оца. Краљ Зо кра-љица ми били су тужни збогнестанка своје мезимице. КраљЗо је обећао руку своје ћеркеономе ко је ослободи од злогчаробњака.

принц Фи, најлепши,најхрабрији и најбољи мачева-лац у 11 краљевстава успео је дапобеди троглаву аждају и злогчаробњака. Краљ је одржао обе-

ћање и направио свадбу која јетрајала 5 дана!

принцеза Ка и принц Фиимали су пуно деце и живели сусрећно до краја живота!

Марија Божић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

Принцеза Ка и принц Фи

Живео једном један краљ,који је имао прелепу кћер. мно-ги краљевићи су хтели да јепросе, али краљ то није дозво-љавао. поставио је услов и ре-као да ће онај који реши ус-пешно 5 задатака, моћи да сеожени са његовом ћерком.

многи краљевићи су поку-шали, али ниједан није успео!дође једном један чобанин у токраљевство. Чуо је причу о кра-љевој кћери. он одлучи да кренеу решавањер задатака. Краљ му јерекао: '' добићеш руку моје кће-ри ако решиш свих 5 задатака!''

Задаци не беху ни мало лаки.први задатак је био да краљу до-несе кључ који чува троглавааждаја на дну језера. Чобанин тои уради. Зарони дубоко у језерои угледа аждају како спава, апоред ње велики сребрни кључ!таман да извуче кључ, аждаја сепробуди и угризе га за руку. онистргне руку из аждајине чељу-сти, узме кључи и изрони на по-вршину. Зави руку у завоје и одекраљу. Краљ се изненади, честитаму и рече шта је други задатак.

Чобанин је требао да доне-се из шуме вукова краљевски пе-хар. он оде у шуму. на средшуме је стајао велики ковчег,који чувају вукови. он узе штапи камење, и крене ка ковчегу.Вукови га спазише. Кренушека њему. Чобанин потрча каковчегу и вукови га стигоше иухватише за ногу. Успе да ихотера каменицама и штапом.на брзину отвори ковчег и узепехар из њега. однесе га краљу.Кад краљ виде пехар и чобани-на живог, веома се изненади. Уа-даде му трећи задатак.

рече му краљ: '' донеси мивино са извора планине девет

џинова.'' Крете он. За њега нијебило препреке. таман да дође доизвора, кад га нападоше џинови.након дуге и тешке борбе, успеда их све савлада. тешко по-вређен, једва је наточио вино икренуо назад ка двору. донео гаје краљу. изненађњни краљ музададе четврти задатак.

рече чобанину: '' иди у пећи-ну орлова и донеси ми златнукруну!'' Знао је да му задатакнеће бити лак. Крете у пећину.при уласку доби пар јаких и не-очакиваних удараца од којих сеједва држао на ногама. Успео јеубити орловског цара само сна-гом своје воље! Узе круну иоднесе је краљу. Краљ се, опет,нађе у чуду, јер није могао ве-ровати да је један човек – и топрост чобанин, могао све то дауради! рече му: '' иди у ватренупећину и донеси ми мач од чи-стог сребра! ''

Када је чобанин дошао у ват-рену пећину, виде црвеног ђаво-ла. Упита га ђаво зашто је дошао.он му рече да да тражи сребрнимач. Ђаво одговори да ће га до-бити ако га победи у партијишаха! Чобанин пристаде. овајпут му није било тешко да послепар потеза победи црвеног ђаво-ла и добије сребрни мач. однесега краљу, Кад краљ то виде, при-стаде да одржи обећање.

Чобанин је добио заслуженоруку лепе принцезе. Краљ имнаправи велику свадбу. наконсвадбе, чобанин наследи трон ипостаде нови краљ. Владао једуго, на задовољство поданика,а са принцезом, тј. својом кра-љицом био је срећан до крајаживота!

Маринко Јовановић, 6-1, ОШ “Мајур” - Мајур

Пет задатака

некада давно живео је уједном краљевству принцпера. имао је верног пра-тиоца, мачка тошу, као у при-чама. Њих двојица се никаданису раздвајали.

У суседном краљевствуприређивао се бал. принцпера је био позван. пошто сеније одвајао од свог мачка,повео је и њега на бал. тевечери принц се упознао сапринцезом софијом. Вишеније много времена прово-дио са својим мачком, већ удруштву лепе и паметнепринцезе. мачак је постаољубоморан на принцезу. ско-вао је план како да се реши тенапасти!

Затражио је помоћ чароб-њака. овај је уз помоћ лете-ћег змаја украо принцезу исакрио је у један напуштенизамак, дубоко у планини, да

принц не може да је пронађе.дани су пролазили, принцније одустајао од потраге,али његовој драгој није билони трага ни гласа, као да је уземљу пропала! Уморан и ту-жан, био је сломљен од бола.Затворио се у кулу и ни саким није причао.

Видевши да његов гос-подар пати, мачак реши даврати принцезу. дође до зам-ка и замоли змаја да је пусти,јер она није никоме нанелазло. Када је успео да је ос-лободи, одведе је своме гос-подару.

принц пера и принцезасофија живели су срећно усвом краљевству, заједно самачком тошом, који је по-стао прави члан њихове по-родице!

Вукашин Трифуновић, 6-1,ОШ “Мајур” - Мајур

Моја бајка

НОВИНЕ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ ШАБАЦ, СЕПТЕМБАР 2011.год. БРОЈ 3466

БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК СПЕЦИЈАЛНО ИЗДАЊЕ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА СРС ШАБАЦ

најВећи непРијатеЉ ХаШКог тРиБунаЛа

„могао бих још да наведем доста ствари,на пример да сам једини оптуженик који јеуспео у главном процесу да растури Хашкитрибунал, да је Хашки трибунал изгубио сваки

морални и стручни кредибилитет у процесукоји се против мене води, итд. могао бих вамцели дан причати о резултатима и успесимамоје деветогодишње борбе са Хашким

трибуналом. нисам сигуран да сте спремни дато све слушате, господине Хол.”

Проф.др Војислав ШешељУ трећем поступку за непоштовање суда

те 1981.год. у оквиру нека-дашње Хи - „Зорка“ отпочела јеса радом нова фабрика под име-ном „Зорка - полипласт“.

основна делатност је про-изводња и прерада пВц и за-снована је на врхунској аме-ричкој технологији док је опре-ма за производњу немачког ифранцуског порекла.

истоветна фабрика нала-зи се у Хјустону, тексас (сад)и у ту фабрику две групе ин-жињера и техничара „Зорке -полипласт“ у трајању од 40дана одлазили су на спе-цијализацију.

одлуком агенције за при-ватизацију из 2002. год. фабри-ка „Зорка-полипласт” се нала-зи у реструктурирању а то ре-шење потписао је тадашњи ми-нистар за приватизацију алек-сандар Влаховић.

тада по основу социјалногпрограма фабрику напушта 93 ау фабрици остаје 73 радника.

по основу одлуке агенцијеза приватизацију из 2002.год.фабрика се налази у посебномправном статусу који се називареструктурирање и не можебити предмет аукцијске про-даје без одлуке агенције за при-ватизацију, што је регулисаноуредбом о реструктурирању.

но на волшебан начин у ок-тобру 2006. год. гурнута је у сте-чај нерегистрована у трговин-ском суду „Зорка-полипласт”јер је у исто време у трговин-сконм суду била регистрованасамо „Зорка - полипласт“ - у ре-структурирању.

У току 2007.год. фабрику„купује „ фирма „ еко –танк „чије је седиште представништ-

ва на новом Београду а дирек-тор представништва игор та-дић.

и по опробаном рецептукреће сатирање фабрике.

„нови власник“ креће усечење силоса који су служилиза складиштење пВц а ради сео: - силоси запремине V = 150тона ком.5

- силоси запремине V = 45тона ком 9

- силоси запремине V = 10тона ком 2.

сви силоси (16 ком.) изра-ђени су од прохрома.

цеви које воде од силоса кафабрици за проток сировина из-рађене су од хром - ванадијума.

постоља (16 ком.) на коме сусе налазили силоси израђени суод вруће ваљаног челика.

Комплетна процесна опремаје демонтирана и однета.

пуних 9 месеци трајало је„касапљење” фабрике „Зорка-полипласт“.

следећа непознаница је зем-љиште на ком се налазила фаб-рика „ Зорка-полипласт”.

Укупна површина земљиш-та на ком се налазила фабрикаизносила је 8,5 хектара.

против правним стечајемфирма „еко-танк” купила је 4,88 хектара па се поставља пи-тање шта је са осталих 3,62хектара фабричког земљишта.

У кругу фабрике сада са-бласно изгледају :

- производна хала од 9000 м2- управна зграда са 13 кан-

целарија- зграда радионице- зграда лабараторије.Фабрика у Хјустону и даље

беспрекорно ради.шта рећи?

Вероватно не постоји гра-ђанин шапца који у свом домуније имао бар један елементнамештаја који је произвела„јела“.

и не само наши суграђани.своје производе „ јела” је из-возила у бивши ссср, немачку.

и наравно, када је привати-зована по моделу петооктобар-ских превараната

„јела” је доживела свој крај,а више од 200 радника остало јебез егзистенције.

Чим се дочепао фабрикеовај „ нови „ власник је кренуода распродаје.

Продао је : - продајни салон „шабац”

1300 м2

- продавница „шабац”130 м2

- продајни салон „Лазаре-вац” 270 м2

- продавница „Лозница”100 м2

- продавница „Крушевац”70 м2

- продавница „Крагујевац”50 м2

и најобичнијем лајику јасноје да само вредност овог про-дајног простора који је распро-дат увелико превазилази вред-ност која је плаћена за ову фаб-рику.

посебан куриозитет је даје „нови” власник од тог нов-ца купио 15 ха земљишта дасе бави станоградњом.

Фабрика је у стечају и неради.

ово је за рубрику веровалиили не.

2 www.srpskaradikalnastranka.org.rs септембар 2011.ВеЛиКа СРБија

пиШе: јоВан Лазић

пиШе: миРКо гоШић

никада веће морално и материјално блато није било такодубоко и толико високо, и никада као данас нису владали држав-ничка немоћ и пљачкашки дух у свакој институцији овог по-срнулог друштва.

масовна незапосленост, смањење плата, неизвесност, те-жак живот, буџетски и спољнотрговински дефицит, нестабил-ност динара, мањак у пензиском и другим државним фондовима,стање је у ком се данас налази србија.

све што народ добија од ове власти јесте гомила празнихилузија, лажи, превара, необавезујућих обећања.

такозваном демократском револуцијом уништена је и униш-тава се целокупна производња србије и њени потенцијали.

примитивци на власти мисле да је највећа вештина про-дати све.

сведоци смо велике пљачке и сатирања предузећа.размере приватизационе пљачке и сатирања предузећа

могу само да се предпоставе.За то време трају рецитације „ балавих главара „ србије

о европском путу. и шабац је платио високу цену.Више од 30 ( тридесет ) предузећа је сатрто.поменућемо нека.

ЈЕЛАОснована: 1952 год.

Делатност: производња

намештаја

Приватизована: 21. ав-

густа 2003.год.

Процењена вредност:

130.000.000 дин. (стотриде-

сетмилиона дин.)

Продата: 21.000.000 дин.

Купац: „МАНИПРОМ”

– Београд

Власник: Нићко Бори-

чић

Статус: у стечају

ЗОРКА –ПОЛИПЛАСТ“у реструктурирању

Основана: почетак производње септембра 1981.год.

Делатност: производња и прерада ПВЦ

Приватизована: 2007. год.

Процењена вредност: 51.181.000. (педестједанмилонсто-

осамдесетједнахиљада дин.) ( 31.12.1998.год. Економски ин-

ститут Београд = 6.000.000 долара )

Продата: 108.000.000 ( стоосаммилиона )дин.

Купац: „Еко – танк“ (немачко – хрватска фирма)

а.с.д.п. „7.јУЛи” основан једавне 1949.год. и израстао је унајвећег аутопревозника западнесрбије са преко 800 запосленихчија су возила крстарила како поземљама европе тако и по зем-љама Блиског истока.

до доласка петооктобарскихпревараната на власт „7.јули” усвом возном парку има преко200 возила. Возни парк су сачи-њавали аутобуси за приградскувожњу, аутобуси за међуградскувожњу и камиони за транспортразличитих врста роба.

такође у свом саставу „7.јули” имао је и све потребнеслужбе (одржавања, админист-рације, контроле.)

ово је значајно напоменутијер то доказује да је „7. јули” ус-пео да послује и сачува свој по-тенцијал и за време санкција апознато је да су тада највећепроблеме у свом раду ималиуправо аутопревозници.

пропаст долази са пето-октобарским револуционарима.

„7.јули” купује миле јерко-вић криминалац из Бачке тополе.

овај лик је себе волео да на-зива „краљем ораница” јер је усвом поседу имао око 8.000(осам хиљада) хектара војво-ђанских ораница.

пословна каријера овог„предузетника” постаје „ус-пешна” средином 90-тих годи-

пиШе: миЛан маРКоВић

А.С.Д.П„7.ЈУЛИ“

За некадашњу „Зорку” го-ворило се да њене темеље чинетри фабрике и то: фабрика „ми-нералних ђубрива” , фабрика„обојене металургије” и фаб-рика „Заштите биља”.

Захваљујући раду ове трифабрике израсла је моћна Х.и.„ЗорКа” која је у бившој сФрјзаузимала 45 место по својој ве-личини.

Успела је фабрика „Заштитебиља” да изузетно добро ради итоком 90-тих година када субиле тешке прилике за про-изводњу. о овоме говори пода-так да је

„Заштита биља” – „Зорка”

тих 90-тих година држала 40%производње и пласмана сред-става за заштиту биља у србији.такође је несебично помагала иостале фабрике у оквиру „Зор-ке” да одрже своју производњуи пружање услуга.

и наравно суноврат „За-штите биља” почиње доласкомпетооктобарских преваранатана власт.

приватизована је октобра2004. год. од стране фирме„Бразда-Коп “ власника Живана

јојића а који је и сам био дуж-ник фабрици „Заштита биља”што по Закону о приватизацијиније било могуће.

ово није чудно јер обележјеприватизације по моделу пето-октобарских превараната је тошто је насилна и пљачкашка.

У том тренутку запосленихрадника је било 457.

У магацинима се налазило,по неким проценама, у вредно-сти од око 100.000.000 (стоми-лиона) дин. залиха што сиро-вина што готових производа.

на рачуну „Заштите биља”налазило се око 120.000. еур а

током наредног периода при-стигло је још око 50.000 еур пооснову раније продатих про-извода.

ово је уобичајна слика при-ватизованих предузећа у србији,што су залихе сировина и гото-вих производа увелико прева-зилазила вредност у односу наоно за колико је фабрика про-дата.

Чим се дочепао оваквог бо-гатства Живан јојић се бавиосамо распродајом затеченог а опроизводњи нити је размиш-љао а још мање био способан дасе бави.

За све то време траје штрајкрадника „Заштите биља”.

следећи корак овог „пред-узетника“ био је подизање кре-дита у „меридијан” банци уизносу од 2.000.000.еур на те-рет „Заштите биља“ а о овоме севоди спор пред судом између„Заштите биља“ и „меридијан”банке.

овај податак је врло битан,јер пословне банке дају кредиту висини од 10 % вредностифабрике па се на основу овогможе предпоставити колика јебила вредност „Заштите биља”.

Коначно је штрајк радника„Заштита биља” успео и раски-нут је купопродајни уговор 20.06. 2006. год.

нажалост фабрика вишеније могла да се опорави.

оно што је стварано више од40 година петооктобарски про-дукт успео је да уништи за го-дину и по дана.

радници су уз отпремнинупослати на биро, фабрика сеналази у стечају и не ради.

У својој историји „инго” јепрошао пут од мале занатске ра-дионице до модерне фабрикеизузетно опремљене за својуделатност разноврсног и ква-литетног програма.

старији шапчани памте гапод именом „Будућност” ипосле „Зорке “ била је најстаријафабрика у шапцу.

посебна вредност „инга” билаје у врсним мајсторима и добрим

стручњацима који су развили вла-стити производни програм.

У креирању свог производ-ног програма „инго” је сарађи-вао са институтом

„михаило пупин” и инсти-тутом „Кирило савић” а чврстасарадња остварења је са ма-шинским и грађевинским фа-култетом у Београду.

своје производе „инго” јепродавао и у бившем ссср-у,пољској, аустрији.

агонија започиње привати-зацијом 2003. год. када је „инго”

продат фирми “OMNI - STOCK”- Београд власника Веселинасјеклоће, а у том тренутку у „ингу „ је било запослено вишеод 130 радника.

Фирма „OMNI-STOCK” ос-нована је 15. марта 2000. год. са

почетним капиталом од 5.000(петхиљада) долара.

Већ у мају 2004. год. от-почиње распродаја алата, ма-шина, возног парка, делова фаб-ричког земљишта.

и поред више штрајкова,обраћања надлежним институ-цијама, обавештавања јавностиништа није зауставило сатира-ње ове фабрике.

Крај је наступио 14. децем-бра 2006. год. када је прогла-шена ликвидација која траје и додан данас.

радницима су уручене књи-жице а наравно остали су не-уплаћени доприноси и не ис-плаћене зараде. ово је уобичајнаприча за стотине хиљада рад-ника у србији.

сада се празне хале издају.по неким информацијама

издају се за 4.000 еура месечно.од 2007 .год. када је почело

издавање тих хала није тешкоизрачунати колико је зарадиоВеселин сјеклоћа до данас затошто је сатро „инго”.

посебан куриозитет је тајшто је фирма „OMNI- STOCK”радила реконструкцију зграденародне скупштине у Београ-ду о чему је јавност била упо-зната.

ово је могуће само у србији.

3септембар 2011. www.srpskaradikalnastranka.org.rsВеЛиКа СРБија

пиШе: мР СРБоЉуБ жиВаноВић

пиШе: ДРаган јеВтић

ИНГООснован: 1947 год.

Делатност: производња

металних конструкција,

грђевинске опреме и ме-

талне галантерије

Приватизован: 21. ав-

густа 2003. год.

Процењена вредност:

289.000.000. дин. (двеста-

осамдесетдеветмилиона

дин)

Продат: 23.000.000 дин.

(двадесеттримилиона дин.)

Купац: „OMNI -

STOCK” - Београд

Статус: у ликвидацији

на када је „радио” са нафтом,цигаретама, издавањем меницабез покрића, продајом украде-них трактора из источне сла-воније итд.

миле јерковић је тренутнозаштићен сведок у поступкупротив нарко-боса дарка ша-рића.

судбина „7.јула” је запеча-ћена када се миле јерковић 4.септембра 2007.год. срео у Бео-граду са тадашњим министромправде у влади републикесрбије душаном петровићем.

последња вест, да је чакукраден и кров са хале за одр-жавање возила некадашњега.с.д.п. „ 7.јули „.

сваки даљи коментар је из-лишан.

ЗАШТИТА БИЉАОснована: 1962.год.

Делатност: производња средстава за заштиту биља

Приватизована: 26. октобра 2004.год.

Продата: 2.233.000 дин. (двамилионадвестатридесет-

трихиљаде дин.)

Купац: „Бразда - Коп”

Власник: Живан Јојић

Статус: у стечају

Основан: 1949. год.

Делатност: превоз пут-

ника и робе у друмском са-

обраћају

Продат: јун 2006. год.

Купац: Миле Јерковић

Статус: брисање из при-

вредног регистра 18. 05. 2011.

год.

А.С.Д.П„7.ЈУЛИ“

7. јуЛи - ДанаС

„обнова” је спадала у воде-ће европске прерађиваче коже икрзна.

имала је потпуно заокружентехнолошки процес од тренут-ка уласка сирове коже и крзна доњиховог претварања у одевнипредмет.

своје производе извозилаје у бивши ссср, пољску, бив-шу Чехословачку, немачку. та-кође је радила дорадне пословеза италију, Холандију.

посртање „обнове” за-почело је јануара 1998. год.када је у „обнови” проглашенстечај.

За стечајног управника наволшебан начин постаје Чедамашић који у „обнову” поноводоводи јанка Бороту.

јанко Борота био је директор„обнове” у периоду 1988 – 1997

год. и пре увођења стечаја под-нео је оставку са тог места. сасвог мандата јанко Борота успеоје такође да распрода добар деоимовине „обнове”.

У оваквом стању „обнова”дочекује приватизацију 2003.год.

нови „газда” Бранко ми-хаиловић по опробаном рецеп-ту креће у распродају фабрике.

најпре је распродата ком-плетна опрема. део опреме је за-вршио на отпаду а део је продатдругим фабрикама који се бавепрерадом коже.

Колико је новца зарадио одпродаје опреме није познато.

такође је продао салоне умасариковој и Карађорђевојулици у шапцу.

салон у Карађорђевој про-дао је за 2.500.000 дин. (двами-лионапетстохиљада дин.) и акоје тржишна вредност истог око8 милиона дин.

иначе директор „обнове”који је постављен од стране но-вог „газде” био је јанко Боро-та.

Када је завршио са „сит-ним” пословима овај лик јекренуо на „најкрупнији” залогај.

продата је „обнова” фирми„аЛајанс Ван таБаКо “ за500 хиљада еур.

поменута фирма претваранекадашњу „обнову” у откупнустаницу за дуван.

такође треба напоменути даје приликом отварања „сјајне”инвестиције у нашем граду (от-купне станице за дуван) прису-ствовао и садашњи градона-челник шапца са комплетномопштинском свитом.

тако је скончала још јед-на добра фабрика у нашемграду.

ВеЛиКа СРБијаwww.srpskaradikalnastranka.org.rs4 септембар 2011.

Оснивач и издавач: Др Војислав Шешељ * Уредник издања: Јован Лазић * Редакција издања Општинског одбора СРС Шабац: Зденка Филиповић,

Мирко гошић, Слободан Илић, * Компјутерска обрада и редакција: Драган Јевтић * Тираж: 5.000. Новине “Велика Србија“ уписане су у регистар сред-

става јавног информисања Министарства за информације под бројем 1104 од 5. јуна 1991 године.

- Циљ нам је да демократским путем променимо власт и да СРС као изразито

патриотска странка дође на власт.

1. У економском погледу – циљ је превазилажење социјалне и економске кризе ипривредни опоравак.то подразумева вођење економске политике у интересу грађанасрбије, а не у интересу тајкуна, као што је сада случај, а кључне тачке су:- успостављање социјално праведног друштва, брига о социјално угроженима, а то јенајшири слој грађана које је овај режим довео до ивице глади;- ревизија криминално спроведене приватизације;- смањење незапослености;- заштита пољопривредних произвођача и развој села;- узимање повољних кредита од руске Федерације , а не задуживање код међународногмонетарног фонда;- промена пореске политике;- смањење државних трошкова;- опорезивање западних банака јер су монополисти на нашем тржишту и у србију су увеленајвише камате у европи.Упркос кризи, зарађују екстрапрофите;- опорезивање трговачких монополиста.

2. Успостављање правне државе и владавине закона.3. оштра борба против криминала и корупције4. очување територијалног интегритета наше државе и Косова и метохије у саставу

србије.српска радикална странка никад неће прихватити отимање јужне српске покрајинеили било ког другог дела њене територије.

5. подршка и брига о српском народу ван територије републике србије.- брига о нашем народу у републици српској;- брига о прогнанима из републике српске Крајине и подршка њиховој влади у егзилу;- подршка србима у црној Гори који су под притисцима репресивног Ђукановићевогрежима.

6. срс се залаже за укључивање припадника националних мањина у све државнеструктуре.

7. на спољнополитичком плану, приоритети су нам русија, Кина, индија, Латинскаамерика и арапске земље које нису признале нато државу Косово.

У смислу учвршћивања односа са русијом, делегација срс 28.јануара потписала јеспоразум о сарадњи са једном од две владајуће руске странке – праведном русијом.

8. с европском унијом можемо да се споразумемо о инеграцијоном процесу, подусловом да еУ отворено призна да је Косово и метохија саставни део србије.

9. на војно – безбедносном плану – срс подржава иницијативу руске Федерације застварање нове архитектуре безбедности која се неће заснивати на нато –у, већ на ојачанојулози Ун, међународном праву и мирном решавању спорова.да смо на власти, ми бисмо сеактивно укључили у реализацију овог концепта.

али, тренутно,наша војна неутралност, одност, неприступање блоковима је употпуности у складу са изградњом новог мултиполарног безбедност поретка.

ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ:

пиШе: СЛоБоДан иЛић

ОБНОВАОснована: 1954 год.

Делатност: прерада

коже и крзна

Приватизована: 2003.

год.

Процењена вредност:

1.650.000 Еур (милионше-

стопедесетхиљада еур) (про-

цена мањинских акциона-

ра)

Продата: 25.000.000 дин.

(двадесетпетмилиона дин.)

Купац: „ТЕКОН”- Бе-

оград

Власник: Бранко Ми-

хаиловић

Статус: ликвидирана