POJEDINE BOLESTI IZ GRUPE CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI zarazne bolesti_II deo.pdf• U SAD, u 2015. godini, 13 obolelih sa stopom incidencije 0,04/100.000 • U zemljama EU/EEA, tokom

POJEDINE BOLESTI IZ GRUPE

CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI

Salmoneloze (Salmonelloses)

• Oboljenje uzrokovano bakterijama koje se manifestuje

enterokolitisom, iznenadnom pojavom mučnine, glavobolje, bolova

u trbuhu, proliva i povraćanja.

• Netifusne salmoneloze (nisu uzrokovane seroptipom

Salmonella Typhi koji dovodi do razvoja trbušnog tifusa)

Uzročnik

• Porodica: Enterobacteriaceae

• Rod: Salmonella

• Animalnih salmonela (netifusnih salmonela) ima preko 2500

serotipova.

• U većini zemalja najčešći serotipovi su: S. Enteritidis i S.

Typhimurium

Salmoneloze (Salmonelloses) Dijagnoza

• Klinička slika

Temperatura, glavobolja, bolovi u abdomenu,

dijareja, mučnina, povraćanje (2-7 dana)

- bakterijemija (u 5-10% slučajeva): apscesi, septički artritis, holecistitis,

endokarditis, meninigitis, pijelonefritis

• Epidemiološki podaci

• Laboratorijski nalaz

-Izolacija salmonela na hranjivim podlogama iz fecesa ili krvi kod febrilnih

ili hrane ili povraćene mase

- Direktnom aglutinacijom na ploči ili cevčicama pomoću specifičnih

antiseruma

- ELISA test

-PCR

Salmoneloze (Salmonelloses) Rasprostranjenost

• Širom sveta

• U zemljama EU/EEA salmoneloza je posle kampilobakterioze druga

najčešće registrovana gastrointestinalna infekcija i značajan uzrok

epidemija bolesti koje se prenose kontaminiranom hranom.

• U 2017. godini je u 30 država članica Evropske unije registrovano

92.649 potvrđenih slučajeva salmoneloze, sa registrovanom stopom

incidencije od 19,64 na 100.000 stanovnika.

• Najviša registrovana uzrasno-specifična stopa incidencije

registrovana je u uzrasnoj grupi 0–4 (94,13/100.000).

• Letalitet: <1%

• 60 - 80% svih slučajeva salmoneloza se javlja sporadično

• Epidemije u bolnicama, ustanovama za decu, restoranima


Stopa incidencije za salmoneloze u Srbiji, 2008-2017. godine


Rezervoar:

• čovek

-bolesnik (tipična i atipična klinička slika)

-kliconoša (asimptomatski, akutni i hronični)

• životinje (domaće i divlje)

-živina, ptice, goveda, svinje, ovce, glodari, reptili (gušteri,

zmije, kornjače), psi, mačke, insekti, ribe

- kućni ljubimci!


Putevi prenošenja

• Hrana je najčešći put prenošenja (meso, jaja, mleko i mlečni

proizvodi, jela od povrća, riba)

Primarna kontaminacija-hrana potiče od obolelih ili inficiranih

životinja

Sekundarna kontaminacija-hrana je naknadno kontaminirana

bilo od strane bolesnika, kliconoše, kontaminiranih radnih

površina, pribora itd.

• Retko voda i kontakt (direktni i indirektni)


• Inkubacija: 6-72 sata (obično12-36 sati)

• Period zaraznosti

-Tokom čitave bolesti

-Zavisno od serotipa, oko 1% odraslih i 5% dece mlađe od 5

godina mogu da izlučuju uzročnike i duže od godinu dana

• Osetljivost i otpornost

Osetljivost je opšta, a povećava se kod ahlorhidrije,

malnutricije, imunosupresivne terapije, neoplazmi, hirurške

intervencije


Preventivne mere

• Opšte mere koje se odnose na sve CZB (naročito higijena ruku

i zdravstvena edukacija osoba koje rade sa hranom)

• Kontrola prometa životinja

• Veterinarski pregled životinja

• Sanitarni nadzor u klanicama i svim objektima gde se priprema

hrana


Protivepidemijske mere

• Mere prema bolesniku: dijagnoza bolesti, prijava bolesti,

izolacija (hospitalizacija zbog težine kliničke slike), lečenje,

kontrola kliconoštva

• Mere prema okolini: epidemiološko ispitivanje, dezinsekcija,

dezinfekcija i deratizacija, sanitarno-higijenske mere,

zdravstveno vaspitanje

Stafilokokno trovanje hranom

• Bakterijska intoksikacija

Uzročnik:

• Gram+ bakterija, Staphylococcus aureus

• Više vrsta termostabilnih (antigenski različitih) enterotoksina

Staphylococcus aureusa

• Stafilokoke se razmnožavaju u hrani i produkuju toksine.

• Potrebno je da hrana stoji 3-4 h na sobnoj temperaturi da bi

stafilokoke izlučile toksin odgovoran za nastanak bolesti.

Stafilokokno trovanje hranom Dijagnoza

• Klinička slika

-nagla pojava mučnine, povraćanja, grčeva, prostracije, često dijareja,

ponekad subnormalna temperatura i usporen puls


-više obolelih sa sličnim siptomima kratko vreme posle konzumiranja iste

hrane.


-veliki broj stafilokoka (≥ 105 MO/1g hrane) ili nalaz enterotoksina u

hrani;

-nalaz stafilokoka istog fagotipa u stolici ili povraćenom sadržaju više

obolelih;

-nalaz velikog broja stafilokoka koji produkuju enterotoksin u fecesu ili

povraćenom sadržaju obolelog.


Rasprostranjenost

• Širom sveta

• Stope incidencije: 10-50/100.000

• Oko 25% ljudi su kliconoše ovog uzročnika

• Najviše stope incidencije u mlađim uzrasnim

grupama (15-19 godina i 5-9 godina), a najniže stope

incidencije kod osoba starijih od 60 godina

• Sezona: leto


Rezervoar:

• Čovek (bolesnik ili kliconoša)

• Životinje (ređe krava sa stafilokoknim mastitisom, pas i

živina)

Putevi prenošenja:

•Hrana (polukonzervisana jela kao šunka i pihtije, sladoled,

kolači, kremovi, seckano meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja

i kremovi od jaja i dr.) koja je, pošto je zagađena, stajala na

sobnoj temperaturi najmanje 3 sata.


Inkubacija: 30 min. –8 h (obično 2-4 h)

Period zaraznosti:

• Oboljenje nije zarazno jer se toxin ne prenosi interhumano!

Osetljivost i otpornost:

• Osetljivost je opšta.


Preventivne mere

• Redovno pranje ruku

• Održavanje čistoće radnih površina u kuhinji

• Termička obrada hrane (min. 70°C, mešanje)

• Zabrana mešanja termički obrađene i sirove hrane

• Jela koja se pripremaju odmah konzumirati

• Ne čuvati hranu duže od 2h na sobnoj temperaturi

• Preostalu hranu čuvati na temperaturi nižoj od 5°C

• Hranu ne treba dugo čuvati čak ni u frižideru

• Edukacija osoblja koje radi sa hranom (rizik kada su u pitanju

infekcije kože, nosa ili ždrela)

• Privremeno isključiti iz rada osobe sa suspektnim oboljenjima



• Mere prema bolesniku: dijagnoza bolesti, prijava bolesti,

lečenje (simptomatsko)

• Mere prema okolini: epidemiološko ispitivanje (tragati za

obolelim i kliconošama među osobljem kuhinskog bloka)

Šigeloza (Bacilarna dizenterija)

• Akutna bakterijska infekcija koja zahvata debelo crevo i

distalne delove tankog creva

• Simptomi: dijareja, groznica, nauzea, povraćanje, tenezmi,

intoksikacija

• Krv i sluz u stolici (ulceracije mukoze i mikroapscesi

uzrokovane invazivnim sojevima)

• Mogu biti blage i asimptomatske infekcije

Šigeloza

• Bolest samoizlečiva za 4-7 dana

• Letalitet zavisi od domaćina

Sh. dysenteriae 1 (Sh. Shigae)

Toksični megakolon i hemolitički uremijski sindrom Lt=20%

Sh. Sonnei – Lt nizak izuzev kod imunodeficijentnih

Sh. Flexneri – neki sojevi izazivaju artropatiju (Reiter-ov

sindrom) kod genetski predisponiranih osoba

Šigeloza

Dijagnoza

• Klinička slika



• Izolacija iz fecesa ili rektalnog brisa

• Brzo zasejavanje na niskoselektivnim podlogama (MacConkey agar)

ili visoko selektivnim podlogama(XLD ili SS agar)

• Posebno teško se izoluje Sh. dysenteriae 1 (inhibiraju je selektivne

podloge)

• Često je prisustvo fekalnih leukocita koji se detektuju

mikroskopskim pregledom fekalnog mukusa bojenjem metilenskim

plavim ili po Gramu

Šigeloza

Uzročnik

• Sh. dysenteriae A

• Sh. flexneri B

• Sh. boydii C

• Sh. sonnei D

• Preko 40 različitih serotipova

• Infektivna doza 10 – 100 bakterija

Šigeloza

Rasprostranjenost

• U svetu se godišnje registruje 164,7 miliona obolelih i 600.000

smrtnih ishoda od šigeloza.

• Kod 85% slučajeva uzročnik šigeloze je Sh. sonnei (grupa D),

a kod preostalih 15% Sh. flexneri (grupa B).

• 2/3 obolelih i većina umrlih su deca mlađa od 10 godina

• Epidemije uzrokovane Sh. dysenteriae tip 1 (grupa A) javljaju

se u Africi i Centralnoj Americi. Letalitet u ovim epidemijama

kreće se 5–15%.

• “Stopa sekundarnih slučajeva” u porodici može biti do 40%

Šigeloza

Rasprostranjenost

• Epidemije se javljaju u uslovima prenaseljenosti, lošim

higijenskim uslovima (zatvori, ustanove za mentalno obolele,

izbeglički kampovi)

• Javlja se i endemski u tropskom i u umerenom klimatskom

području

• Prijavljeni slučajevi su samo mali deo stvarno obolelih čak i u

razvijenim zemljama

• Često su prisutne mešane infekcije šigelama, ali i drugim

crevnim bakterijama

Šigeloza

Stope incidencije za šigeloze u Srbiji, 2008-2017. godine

Šigeloza

• Rezervoar: čovek (oboleli i kliconoša)

• Putevi prenošenja:

Direktan prenos

-Direktan kontakt

Indirektan prenos

-Indirektan kontakt

-Voda

-Hrana

-Vektori (mehanička uloga, npr. muve)

Šigeloza

Inkubacija: 12 – 96 sati (obično 1 – 3 dana)

• kod Sh. dysenteriae 1 i do jedne nedelje

Period zaraznosti:

• Za vreme akutne infekcije i sve dok su šigele prisutne u fecesu

obično do 4 nedelje posle bolesti

• Asimptomatske kliconoše (kliconoštvo može da traje

mesecima ali ne duže od godinu dana)

• Adekvatna terapija skraćuje izlučivanje šigela

Šigeloza

Osetljivost i otpornost

• Osetljivost je opšta

• U endemskim područjima infekcija je teža kod dece, dok je

kod odraslih češća asimptomatska infekcija

• Stare osobe, iscrpljene i pothranjene su osetljive i kod njih je

letalitet viši

• Dojenje ima zaštitni efekat

• Imunitet posle preležane bolesti - tip specifičan

Prevencija

• Opšte mere prevencije

• Postoji potreba za vakcinom (živa oralna i parenteralna

polisaharidna konjugovana vakcina)

Šigeloza

Protivepidemijske mere (mere suzbijanja):

• Prema bolesniku (dijagnoza, prijava, izolacija (kućna),

lečenje, tekuća i završna dezinfekcija, kontrola na kliconoštvo)

• Prema okolini

-Kontakte isključiti iz rada sa hranom (isti uslovi kao za

obolele)

-Istraživanje kontakata – obično je neproduktivno i retko

doprinosi kontroli epidemije. Ima smisla među osobama koje

rade sa hranom i u situacijama gde se infekcija lako prenosi

-Hemioprofilaksa – prema epidemiološkim indikacijama, u

uslovima kolektivnog smeštaja. Ne primenjivati rutinski!!!

Virusni hepatitis A (epidemični hepatitis, zarazna žutica)

• Akutna zarazna bolest praćena febrilnošću, slabošću, gubitkom

apetita, mučninom, nelagodnošću u trbuhu, hepatomegalijom,

žuticom.

• U endemskim područjima: inaparentne ili blage infekcije u

detinjstvu

Uzročnik: Hepatitis A virus (humani enterovirus tip 72)

• Porodica Picornaviridae

• RNK virus

Virusni hepatitis A

Dijagnoza

• Klinička slika



-IgM anti-HAV u serumu (postaju detektabilna 5-10 dana

nakon ekspozicije)

-Četvorostruki ili veći porast titra specifičnih At u parnim

serumima (RIA, ELISA)

-IgG anti-HAV pojavljuju se kasnije i ostaju trajno

-RT-PCR

Virusni hepatitis A Rasprostranjenost

• Širom sveta

• U 2017. godini u zemljama EU/EEA registrovano je ukupno

26.149 slučajeva obolevanja od hepatitisa A. Najveći broj

slučajeva prijavljen je u Španiji (4528) i Francuskoj (3387).

• Najveća učestalost obolevanja registrovana je u uzrasnoj grupi

od 25 do 44 godine (42,4%).

• U 2017. godini u Republici Srbiji registrovano je 100 osoba

obolelih od akutnog virusnog hepatitisa A sa stopom

incidencije 1,42/100.000 stanovnika.

• Način javljanja: sporadično, epidemijski, endemski (endemo-

epidemijski, povezanost sa lošim higijenskim uslovima)

Virusni hepatitis A

Stopa incidencije za virusni hepatitis A u Srbiji, 2008-2017. godine

Virusni hepatitis A

Rezervoar:

• Čovek (bolesnik sa tipičnom i atipičnom kliničkom slikom)

• Retko šimpanze i neki drugi primati

Putevi prenošenja:

• direktni i indirektni kontakt

• voda

• hrana (sekundarna kontaminacija)

-Izuzetno retko transfuzijom krvi, seksualnim kontaktom (oralno-

analni)

Virusni hepatitis A

Inkubacija: 15-50 dana (obično 28-30 dana)

Period zaraznosti

• Najveća zaraznost je u toku druge polovine inkubacije i traje

još nekoliko dana posle pojave žutice (ili u toku perioda

najviše aktivnosti aminotransferaza kod anikteričnih oblika).

• Većina obolelih nije zarazna posle prve nedelje od pojave

žutice.

Virusni hepatitis A


• Osetljivost je opšta.

• Imunitet posle infekcije verovatno traje doživotno.

Virusni hepatitis A

Preventivne mere

• Opšte preventivne mere

• Specifične preventivne mere (inaktivisana vakcina, standardni

gama globulini)

Virusni hepatitis A


• Prema bolesniku: dijagnoza, prijava, simptomatsko lečenje,

izolacija (kućna, a osobe sa težom formom hospitalizovati).

• Prema okolini: epidemiološko ispitivanje (istraživanje

kontakata), tekuća dezinfekcija, poboljšanje sanitarno-

higijenskih mera.

Trihineloza

• Bolest ljudi i životinja uzrokovana parazitima koji pripadaju

klasi nematoda (Nematodes), potklasi afazmidija

(Aphasmidia), redu trihineloida (Trichinellloidea), familiji

trihinela (Trichinellae).

Uzročnik

• Trichinella spiralis – širom sveta, dominantna u našim

krajevima

• 8 genetskih entiteta (T1-T8)

Trihineloza

VRSTA RASPROSTRANJENOST REZERVOAR

T. spiralis Širom sveta svinja,pacov, konj, čovek,

T. pseudospiralis (ne stvara

kapsulu) Palearktik, Okeanija

ptice grabljivice, divlja

mačka, pacov

T. nelsoni tropska Afrika hijena, leopard, lav, pas

T. britovi Arktik, umereni klimatski

pojas lisica, konj, divlja svinja

T. nativa (kapsula

neprozirna) Arktik

Arktički medved, morski

sisari, glodari

T. murrelli, T. papuae, T. zimbabwensis

Životni ciklus trihinela

Trihineloza

Dijagnoza

• Povišena temperatura

• Mijalgije

• Periorbitalni edem

• Eozinofilija

Trihineloza

• Bolest – trihineloza (3 stadijuma)

I – invazija (prolivi, abdominalni bol, t 40oC)

II – migracija (t, hipereozinofilija, bolovi u mišićima, edemi –

očni kapci, respiratorni simptomi- dispnea)

III – incistacija (bolovi u mišićima, toksemija)

• Komplikacije: miokarditis, pneumonitis, encefalitis

Trihineloza

Dijagnoza

• Parazitološki pregled stolice, specifična antitela, biopsija

mišića

• Trihineloskopija

• I stadijum – nalaz larvi i odraslih parazita u stolici (retko)

• II stadijum – serologija!

• III stadijum – biopsija mišića, serologija

Trihineloza Rasprostranjenost

• Širom sveta

• Svake godine registruje se 10.000 slučajeva

• U SAD, u 2015. godini, 13 obolelih sa stopom incidencije

0,04/100.000

• U zemljama EU/EEA, tokom 2016. godine, prijavljen je 101 slučaj

trihineloze, sa stopom incidencije 0,02 /100.000 stanovnika. Najveća

stopa incidencije zabeležena je u Bugarskoj (0,49/100.000), gde je

zabeležen i najveći broj slučajeva obolevanja (35).

• U Srbiji, 2017. godine, 15 obolelih od trihineloze sa stopom

incidencije 0,21/100.000

• Najveći broj obolelih registruje se tokom decembra, januara,

februara i marta meseca.

Trihineloza

Stopa incidencije za trihinelozu u Srbiji, 2008-2017. godine

Trihineloza

Rezervoar:

• svinje, konji, pacovi, psi, mačke, lisice, vukovi, medvedi i

druge domaće i divlje životinje

Putevi prenošenja:

• ingestijom sirovog ili termički nedovoljno obrađenog mesa

životinja (uglavnom svinjetine) koje sadrže žive larve, koje se

nalaze u cistama

Trihineloza

Inkubacija: 5 – 45 dana (obično 8 – 15 dana)

Period zaraznosti:

- životinje kao domaćini ostaju zarazne mesecima, a meso

ovih životinja ostaje zarazno sve dok se termički ne obradi

(unište larve)

- nema interhumanog prenošenja


- Osetljivost je opšta

- Nema dugotrajnog solidnog imuniteta

Trihineloza Preventivne mere

• Dobro termički obraditi meso na temperaturi višoj od 70 °C i dovoljno

dugo (oko 30 min.), tako da se boja mesa promeni iz ružičaste u smeđu.

• Postupci usoljavanja, dimljenja, sušenja ili stavljanja mesa u mikrotalasnu

pećnicu ne uništavaju larve trihinele.

• Za inaktiviranje trihinela u velikim komadima mesa ili u suhomesnatim

proizvodima korisno je duboko zamrzavanje . Komadi mesa treba da su

debljine 15 cm i čuvaju se na temperaturi od –15°C u trajanju od 30 dana ili

na temperaturi od –25°C u trajanju od 10 dana, čime se efikasno uništavaju

sve vrste cista trihinele (čak i inkapsulirane larve).

Na ovim temperaturama se ne inaktiviraju arktički sojevi rezistentni na

hladnoću (T. nativa) koji se nalaze u mesu foka, morževa i polarnih

medveda.

• Temeljno prati i čistiti mašine za mlevenje mesa nakon svake upotrebe.

Trihineloza Preventivne mere

• Veterinarska kontrola mesa trihineloskopijom ili serologijom svake

životinje

• Individualni proizvođači mesa, trebalo bi odneti meso svake zaklane svinje

na trihineloskopski pregled kako bi se isključila zaraženost parazitima

trihinele.

- Na pregled je najbolje doneti dijafragmu (koren ili rebarni deo). Ako

nema dijafragme onda treba doneti deo jezične ili podjezične

muskulature, zatim žvakaće ili trbušne muskulature.

• Higijensko uzgajanje životinja (čišćenje prostorija namenjenih životinjama,

deratizacija, prokuvati mesne otpatke namenjene za ishranu svinja, ne

puštati svinje u ritove, šume ili na deponije smeća da same sebi pronalaze

hranu)

• Adekvatno uklanjanje otpadaka od svinjokolja

Trihineloza


Prema bolesniku:

• Dijagnoza

• Prijava

• Izolacija – bolnička samo iz kliničkih razloga

• Lečenje (mebendazol – deluje na adultne forme, kortikosteroidi samo kod teških oblika oboljenja – ublažuju simptome inflamatorne reakcije, ali usporavaju eliminaciju adultnih oblika parazita iz creva)

Prema okolini:

• Epidemiološko istraživanje

- otkrivanje novih slučajeva među osobama koje su jele istu hranu

• Zdravstveno vaspitanje

Documents

POJEDINE BOLESTI IZ GRUPE CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI zarazne bolesti_II deo.pdf• U SAD, u 2015. godini, 13 obolelih sa stopom incidencije 0,04/100.000 • U zemljama EU/EEA, tokom