POLITIKA DIVIDENDIPOLITIKA DIVIDENDI

POLITIKA DIVIDENDI

.........je satavni deo odluke o finansiranju preduzeća

Odnos isplate dividendi pokazuje koji se deo dobiti može zadržati u preduzeću za refinansiranje. Zadržavanje većeg iznosa tekuće ili kapitalne dobiti u preduzeću, znači manje raspoloživog novca za isplatu dividendi

Glavni aspekt politike dividendi je utvrđivanje odgovarajuće alokacije profita između isplate dividendi i povećanja zadržane dobiti preduzeća.

Isto tako relevantna pitanja vezana za politiku dividendi su pitanja: likvidnosti i kontrole, stabilnosti dividendi, akcijske dividende i njihova deljivost, otkup akcija, i administrativni motivi.

POLITIKA DIVIDENDI

Pravo na dividendu imaju vlasnici akcijaDividende se mogu isplaćivati kvartalno, polugodišnje ili po isteku godine u iznosu određenom na godišnjem nivou.

O isplati dividendi, njihovom iznosu, povećanju ili smanjenju iznosa odlučuje upravni odbor kompanije.

Isplata ukupnog iznosa dividendi maksimalno može da bude do iznosa ostvarene neto dobiti, da ne bi došlo do smanjenja postojećeg kapitala.

Isplata dividendi može da bude i ograničena ili i obustavljena. Mnoge zemlje su propisima ograničile bilo koji vid isplate dividendi, koji preduzeće dovodi u stanje nelikvidnosti zbog neblagovremenog plaćanja dugova, tako štiteći razne poverioce. Kreditori takođe u uslovima davanja kredita mogu da traže neisplaćivanje dividendi do povratka duga

PASIVNA U ODNOSU NA AKTIVNU POLITIKU DIVIDENDI

Suština ovih politika se kreće u okviru razmatranja da li su dividende važne ili nevažne u kontekstu povećanja vrednosti kompanije tj akcionara.

Može li isplata dividendi uticati na bogatstvo akcionara i ako može, koji to odnos isplate dividendi maksimizira bogatstvo akcionara ???

Ovde se politika dividendi posmatra u kontekstu finansijske odluke koja obuhvata odluke o zadržavanju dobiti.

U svakom periodu preduzeće mora odlučiti hoće li zadržati svoju dobit u cilju dalnjeg reinvestiranja, ili će je delimično ili u celosti raspodeliti akcionarima kao novčanu dividendu.

Onoliko dugo dok preduzeće ima investicione projekte koji daju prinose veće od zahtevanih, preduzeće će koristiti sve zarade i povećanja vlasničke glavnice za finansiranje tih projekata.

Ako nakon finansiranja svih prihvatljivih investicionih projekata preduzeću ostane zarada, ta zarada će se raspodeliti akcionarima u vidu novčane dividende.

Ako bi u kom slučaju iznos finansiranja investicionih projekata bio veći od iznosa zarade, preduzeće će pribeći njegovom dodatnom finansiranju u vidu kombinacije emisije novih akcija i starih akcija.

Kada se politika dividendi posmatra samo kao finansijska odluka isplata dividendi je pasivni ostatak.

Procenat zarade koji će se isplatiti kao dividenda menjaće se od perioda do perioda u skladu sa promenama iznosa prihvatljivih investicionih projekata koji su preduzeću na raspolaganju

Ako tih projekata ima mnogo, vrlo verovatno da će procenat isplaćenih dividendi biti jednak 0

U slučaju da preduzeće ne može da pronađe profitabilne investicione projekte, isplata dividendi će iznositi 100% dobiti.

Za situacije koje se nalaze između ova dva ekstrema odnos će biti negde između 0 .... 1

Posmatranje politike dividende kao pasivnog ostataka, koje je određeno samo postojanjem prihvatljivih investicionih projekta, implicira da dividende nisu važne.

Jesu li dividende samo sredstvo raspodele neiskorišćenih sredstava ????

Da li bi možda trebalo da se tretiraju kao aktivna varijabila, a da se kapitalna dobit tretira kao ostatak.???

Odgovor na ovo pitanje dobijamo postavljajući sledeće pitanje:

Da li su dividende nevažne, tako da promene u isplati dividendi ( uz pretpostavku da su investicione prilike konstantne ) ne utiču na bogatstvo akcionara ??’

Miler – Modiljani teorija o nevažnosti dividendi.Ova dvojica naučnika daju najpotpuniji argument za nevažnost dividendi.

Pokazali su da je uz određenu investicionu odluku preduzeća, odnos isplate dividendi samo nevažan detalj, detalj koji ne utiče na bogatstvo akcionara.

Po ovoj teoriji vrednost preduzeća određuje jedino sposobnst preduzeća da ostvari zaradu, ili njegova investiciona politika, a način na koji je tok zarade podeljen između dividendi i zadržane dobiti ne utiče na njegovu vrednost.

Oni su svoju teoriju izgradili na pretpostavkama konstantnog rizika tržišta kapitala, isključujući troškove transakcija i emisije akcija za kompanije koje izdaju H od V, i odsustva efekta poreza.

Miler – Modiljani teorija o nevažnosti dividendi.

M & M tvrde da se donoM & M tvrde da se donoššenjem korporativnih enjem korporativnih odluka koje se tiodluka koje se tičču vrednosti kompanije, mora u vrednosti kompanije, mora ččiniti initi za akcionare ono za akcionare ono ššto oni sami nemogu uto oni sami nemogu uččiniti za initi za sebe. sebe.

PreduzePreduzećće ne moe ne možže stvori vrednost jednostavnim e stvori vrednost jednostavnim promenama kombinacija isplata dividendi i zadrpromenama kombinacija isplata dividendi i zadržžane ane dobiti. Mora udobiti. Mora uččiniti viiniti višše, mora da stvori uslove za e, mora da stvori uslove za pozitivnu budupozitivnu budućću perspektivu poslovanja i atraktivna u perspektivu poslovanja i atraktivna investiciona ulaganja, jer se vrednost stvara uveinvesticiona ulaganja, jer se vrednost stvara uveććanjem anjem imovine, a ne naimovine, a ne naččinom njenog finansiranja.inom njenog finansiranja.

Vrednost preduzeVrednost preduzećća je određena finansijskom a je određena finansijskom snagom i poslovnim rizikom preduzesnagom i poslovnim rizikom preduzećća, tj njegovim a, tj njegovim prihodima od upotrebe kapitala.prihodima od upotrebe kapitala.

Ključna tačka M&M teorije je da se efekat isplate dividendi na bogatstvo akcionara, nadoknađuje drugim sredstvima finansiranja.

Tekuće dividende nasuprot zadržanoj dobiti:

Ako preduzeće želi da finansira investicioni projekt mora se odlučiti da li će ga finansirati putem:

a) Unutarnjeg izvora tj zadržane dobiti, što podrazumeva neisplaćivanje dividendi. b ) Putem emitovanja H d V, vlasničkih ili dugovnih, čime će nadoknaditi kapital koji se odlio za dividende.

Po M & M teoriji suma diskontovane vrednosti obične akcije nakon finansiranja tj nove emisije i isplate tekuće dividende, je tačno jednaka tržišnoj vrednosti akcije pre isplate tekuće dividende.

Pad tržišne cene akcije zbog razvodnjavanja uzrokovanog eksternim finansiranjem glavnicom, se nadoknađuje isplatom dividende, pa je deoničarima svejedno.

Kao i u teoriji strukture kapitala, postoji oKao i u teoriji strukture kapitala, postoji oččuvanje uvanje vrednosti kapitala, tako da je suma delova uvek vrednosti kapitala, tako da je suma delova uvek jednaka celini. Ukupna se kolijednaka celini. Ukupna se količčina kolaina kolačča ne menja a ne menja njegovim rezanjem u krinjegovim rezanjem u krišške.ke.

SuSušština ove teorije je da dividendna politika ne utitina ove teorije je da dividendna politika ne utičče na cene e na cene akcija. akcija.

PreduzePreduzećće recimo ree recimo rešši da određeni iznos dobiti namesto za i da određeni iznos dobiti namesto za investiciju usmeri na isplatu dividendi,a da za planiranu investiciju usmeri na isplatu dividendi,a da za planiranu investiciju novac prikupi na trinvesticiju novac prikupi na tržžiišštu kapitala, emitujutu kapitala, emitujućći nove i nove akcije.akcije.

Ako kupci novih akcija budu stari akcionari struktura Ako kupci novih akcija budu stari akcionari struktura kapitala ostaje nepromenjena. Akcinari kapitala ostaje nepromenjena. Akcinari ćće iskoristiti dividende e iskoristiti dividende za kupovinu novih akcija, i tako praktiza kupovinu novih akcija, i tako praktiččno dolazi do reciklano dolazi do reciklažže e gotovine.gotovine.

Kakva bi sistuacija bila ako bi akcionari reKakva bi sistuacija bila ako bi akcionari reššili da preprodaju ili da preprodaju izvestan broj svojih akcija ?izvestan broj svojih akcija ?

Nakon preprodaje akcija, u svakom pojedinaNakon preprodaje akcija, u svakom pojedinaččnom periodu nom periodu ukupna vrednost preduzeukupna vrednost preduzećća se ne bi promenila.a se ne bi promenila.

Ukoliko se dividende ne isplaUkoliko se dividende ne isplaććuju, kako akcionari dolaze do uju, kako akcionari dolaze do gotovine koja im je potrebna ?gotovine koja im je potrebna ?

Prodajom određenog broja akcija na sekundarnom trProdajom određenog broja akcija na sekundarnom tržžiišštu. tu. Dodatna vrednost preduzeDodatna vrednost preduzećća i via i višša cena akcija se po ovoj a cena akcija se po ovoj teoriji stvara samo putem investicija koje imaju pozitivnu teoriji stvara samo putem investicija koje imaju pozitivnu NSV, na NSV, na ššta dividendna politika nema nikakvog uticaja.ta dividendna politika nema nikakvog uticaja.

Uostalom sami investitori mogu doneti odluku u zavisnosti Uostalom sami investitori mogu doneti odluku u zavisnosti od svojih preferencija da prodaju akcije ako nisu zadovoljni od svojih preferencija da prodaju akcije ako nisu zadovoljni politikom dividendi, a ako su zadovoljni mogu te dividende politikom dividendi, a ako su zadovoljni mogu te dividende iskoristiti za kupovinu novih akcija.iskoristiti za kupovinu novih akcija.

Argumenti za vaArgumenti za važžnost dividendinost dividendi

Postoji miPostoji miššljenje da isplata dividendi pozitivno utiljenje da isplata dividendi pozitivno utičče na e na povepoveććanje cene akcija preduzeanje cene akcija preduzećća, a, ččime se poveime se poveććava i stvarna ava i stvarna vrednost kapitala. Po ovom pristupu investitori nisu vrednost kapitala. Po ovom pristupu investitori nisu indiferentni hoindiferentni hoćće li primiti iznos u obliku dohotka od e li primiti iznos u obliku dohotka od dividendi ili u obliku povedividendi ili u obliku poveććanih cena akcija.anih cena akcija.

PoPoččevevšši od argumenta teorije o nevai od argumenta teorije o nevažžnosti dividendi, u situaciji nosti dividendi, u situaciji kada se dividende ne isplakada se dividende ne isplaććuju, akcionari uju, akcionari ćće da bi doe da bi doššli do li do gotovine, sa vremena na vreme prodavati svoje akcije na gotovine, sa vremena na vreme prodavati svoje akcije na finansijskom trfinansijskom tržžiišštu. Tako u jednom momentu motu. Tako u jednom momentu možže doe doćći do i do povepoveććane ponude akcija datog preduzeane ponude akcija datog preduzećća, te uz informaciju da a, te uz informaciju da preduzepreduzećće ne isplae ne isplaććuje dividende, truje dividende, tržžiiššte kapitala te kapitala ćće reagovati e reagovati obaranjem cene akcija takvog preduzeobaranjem cene akcija takvog preduzećća.a.

Argumenti za vaArgumenti za važžnost dividendinost dividendi

Argument preferencija za dividendeArgument preferencija za dividende. . –– Neki investitori Neki investitori jednostavno sbog osejednostavno sbog oseććaja sigurnosti viaja sigurnosti višše vole zaradu u obliku e vole zaradu u obliku dividende. Ona je konkretna i odigrava se u sadadividende. Ona je konkretna i odigrava se u sadaššnjosti, dok njosti, dok investicioni projekat moinvesticioni projekat možže da propadne a time i povee da propadne a time i poveććana zarada ana zarada tj cena akcije koja treba da se realizuje u budutj cena akcije koja treba da se realizuje u buduććnosti. nosti.

Oporezivanje investitoraOporezivanje investitora. . –– U sluU sluččaju kada je stopa poreza na aju kada je stopa poreza na kapitalne dobitke manja od poreza na dohodak od dividendi, kapitalne dobitke manja od poreza na dohodak od dividendi, zadrzadržžavanje dobiti ima prednost.avanje dobiti ima prednost.Međutim određeni institucionalni investitori ne plaMeđutim određeni institucionalni investitori ne plaććaju ni jedan od aju ni jedan od ova dva poreza. Iova dva poreza. Isto tako međukompanijske dividende se sto tako međukompanijske dividende se oporezuju po efektivnoj stopi, koja je manja od one za KP.oporezuju po efektivnoj stopi, koja je manja od one za KP.

TroTrošškovi transakcija i deljivost H od V kovi transakcija i deljivost H od V –– Ovaj argument polazi od toga da akcionari koji žele tekući dohodak i koji smatraju da politika isplata dividendi nije u skladu sa njihovom željom, da bi prodali svoje akcije moraju da plate brokersku proviziju na prodaju dela svojih akcija.Ta naknada se menja inverzivno u skladu sa veličinom prodaje. Za male prodaje provizija je veća. Zbog te naknade akcionari koji imaju veću potražnju u odnosu na tekuće dividende preferiraće da kompanija isplaćuje dodatne dividende.

Institucionalna ograniInstitucionalna ograniččenjaenja – argument koji polazi od toga da se za određene institucionalne investitore primenjuju ograničenja ulaganja u određene vrste običnih akcija. Autorizovana lista H od V u koje se može ulagati, je delimično određena i dužinom vremena u kom se isplaćuju dividende. Zabranjena je kupovina akcija onih kompanija koje dugo ili uopšte ne isplaćuju dividende.

Finansijsko signaliziranje Finansijsko signaliziranje –– postoji shvatanje da isplata dividendi ima uticaja na cenu akcija iz tog razloga što pruža informaciju ili signale o profitabilnosti preduzeća.

Dividende su jače od reči, pa preduzeće koje ima dobre vesti o svojoj budućoj profitabilnosti, će to hteti i da objavi investitorima. Namesto reči ono će im isplatiti dividende, što stvara efekat na dodatnu psihološku sigurnost investitora u procene preduzeća.

Kao rezultat toga, investitori mogu doneti odluku da svoje dividende iskoriste za dodatnu kupovinu akcija tog preduzeća i time pojačanom tražnjom utiču na povećanje cena akcija.

Faktori koji utiFaktori koji utičču na politiku dividendiu na politiku dividendi

1. 1. Zakonska pravila: Zakonska pravila: Pravilo smanjenja kapitalaPravilo smanjenja kapitalaPravilo insolventnostiPravilo insolventnostiPravilo o viPravilo o viššku zadrku zadržžane dobitiane dobiti

2.Sredstva potrebna preduze2.Sredstva potrebna preduzeććuuLikvidnostLikvidnostSposobnost pozajmljivanjaSposobnost pozajmljivanjaOgraniOgraniččenja u ugovorima dugaenja u ugovorima dugaKontrolaKontrola

Zakonska pravila :

a) Pravilo smanjenja kapitala – i ako se zakoni u državama razlikuju, većina država zabranjuje isplatu dividendi ako te dividende smanjuju kapital preduzeća. Svrha zakona je zaštita poverioca.

b) Pravilo insolventnosti – Neke država zabranjuju isplatu novčanih dividendi ukoliko je kompanija insolventna. Insolventnost se definiše u pravnom smislu kao knjigovodstvena vrednost obaveza koja je veća od knjigovodstvene vrednosti imovine ili u tehničkom smislu kao nemogućnost preduzeća da podmiri svoje obaveze koje su dospele na naplatu.

c) Pravilo o zadržanoj dobiti – Neki pravilnici poreske uprave zabranjuju višak zadržane dobiti, višak u odnosu na sadašnje i buduće investicione potrebe.

Sredstva potrebna preduzeću

Preduzeće mora odrediti šta je ostalo nakon podmirenja potrebnih sredstava uključujući i sredstva za prihvatljive investicione projekte. Preduzeće mora isprojektovati svoju situaciju u narednih nekoliko godina kako bi uklonilo sve fluktuacije.

a) Likvidnost

Ona se primarno razmatra prilikom donošenja odluka o dividendi. Dividende su novčani izdatak, tako da što je veća likvidnost veća je sposobnost za isplatu dividendi.

Kompanije koje rastu i koje su profitabilne, ne moraju obavezno biti i likvidne, jer njihova sredstva odlaze na fiksnu imovinu i trajni kapital, pa su one sklone da svoju održivu likvidnost ne ugrožavaju isplatom dividendi.

b) Sposobnost pozajmljivanja

Znamo da likvidnost nije jedini način osiguravanja finansijske fleksibilnosti. Sposobnost preduzeća da brzo pozajmi sredstva je isto tako finansijski fleksibilna.Što je ta sposobnost veća, veća je i sposobnost isplate novčanih dividendi.

c) Ograničenja u ugovorima duga

Podrazumevaju zaštitne klauzule u ugovoru o obveznici ili zajmu koja uključuju ograničenja na isplatu dividendi. Poverioci nameću ova ograničenja kako bi zaštitili sposobnost kompanije da podmiruje dug, a može se reći da kompanije ova ograničenja veoma rado prihvataju.

d) Kontrola – ako kompanija mora prodati akcije zato što je pre toga isplatila velike dividende, kontrolni interes kompanije može biti smanjen ako akcionari koji poseduju kontrolni paket ne žele ili ne mogu upisati nove akcije.

ISPLATA DIVIDENDI

Dividende mogu da se isplaćuju kvartalno, polugodišnje ili godušnje u iznosu koji se određuje na bazi godišnjeg iznosa.

Isplata ukupnog iznosa može da bude maksimalno do iznosa ostvarene neto dobiti.

Odluku o isplati D donosi menadžment, tj upravni odbor kompanije.

1. Isplata dividendi u vidu dodatnih akcija:

Recimo preduzeće odluči da svojim akcionarima namesto dividende dodeli akcijske dividende u visini od 5% na svakih 20 akcija, što znači da akcionar na svakih 100 akcija dobija dodatnih 5. Tako preduzeće zadržava gotovinu za daljnje investiranje.

2. Isplata dividendi preduzeća u vidu sopstvenih proizvoda :Preduzeće akcionarima u visini dividende koju bi paltilo u gotovini,

isporučuje sopstvene proizvode.

3. Otkup sopstvenih akcija:Preduzeće kupuje sopstvene akcije od postojećih akcionara.

Otkup ima isti efekat kao i isplata dividende, jer se otkup vrši gotovinom. Knjigovodstvena vrednost akcionarskog kapitala se smanjuje.

Međunarodno poslovanje

U međunarodnom poslovanju preduzeću su potrebna dodatna znanja, jer pretpostavlja poslovanje sa više od jednom valutom.

Finansijski menadžer mora dobro da poznaje principe na kojima počiva devizno tržište, zatim devizni kurs, kamatne stope i stope inflacije u zemlji ili zemljama sa kojima posluje, jer oneumeju značajno da se razlikuju.

Tako međunarodne investicije predstavljaju dodatne investicije, jer sadrže dodatni rizik na ukupno poslovanje. U međunarodnom poslovanju preduzeća su izložena mnogobrojnim rizicima od kojih najači efekat ima promena deviznog kursa.

Tu su i politički rizici, rizik od nacionalizacije imovine stranih investitora, ograničenja odliva kapitala, ograničenja ulaganja..

Međunarodno poslovanje

Odluke o sprovođenju međunarodnih investicija se isto tako donose na osnovu procene neto sadašnje vrednosti. Međutim, da bi procena neto sadašnje vrednosti bila realna, preduzeće mora da uključi faktor strane valute i deviznog kursa, kao i stope inflacije.

Upravljanje rizikom deviznog kursa se vrši konvertovanjem procenjene gotovine u dolare po projektovanim stopama razmene, pa se zatim cena kapitala diskontuje u dolarima. Izračunava se NSV u stranoj valuti, koja se zatim konvertuje u domaću valutu po tekućem deviznom kursu.

Ključni faktor u donošenju međunarodne investicione odluke je procena kretanja budućeg deviznog kursa.

Međunarodno poslovanje

Devizno tržište je tržište na kom se kupuju i prodaju devize, tj strane valute. Ovo tržište nema centralno mesto, već postoji svugde gde se vrši razmena valuta.

Osnovna svrha deviznog tržišta je da omogući i olakša međunarodnu trgovinu i kretanje kapitala. Ono je kao takvo, bitan instrument međunarodnog poslovanja, pretvaranja valuta jednih u druge i likvidiranja međusobnih potraživanja i dugovanja u međunarodnim plaćanjima.

Devizni kurs je iznos jedne valute potreban da bi se kupila druga valuta. On je cena valute izražena u drugoj valuti.

Međunarodno poslovanje

Ravnotežni devizni kurs je kurs koji se formira slobodno na osnovu ponude i potražnje. Ovaj kurs se naziva i paritetom kupovne snage zato što se njime uspostavlja nivo ravnoteže na kom se sve cene proizvoda i usluga na domaćem tržištu mogu izraziti u cenama strane valute.

Dnevno ili promptno devizno tržište ( Spot exchange market) – tržište na kom se kupovina i prodaja valuta vrši sa dospećem do dva dana, po dnevno deviznom kursu.( Spot exchange rate)

Terminsko devizno tržište ( forward exchange market) je tržište na kom se kupovina i prodaja deviza vrši na duži rok od dva dana, po terminskom budućem kursu. Na njemu se kupovina i prodaja deviza ugovara danas, a isplata ili isporuka se vrši u budućnosti. Postoje standardizovani rokovi od jedan, dva, tri i šest meseci. Posao se likvidira u budućnosti, po kursu koji je važio na dan zaključenja ugovora. Tako se preduzeće štiti od mogućnosti promene kursa, jer ugovoreni terminski kurs ostaje na snazi do izvršenja ugovora. Ako je po terminskom kursu ugovorena vrednost valute viša od buduće, ostvaruje se terminska premija.

Terminska ili forvard premija =

Terminski kurs – dnevni kursDnevni kurs

Kupuje se oprema iz JapanaVrednost 100 mil jena, plaćanje po isporuci za 3 mesecaNa dan potpisivanja ugovora kurs jena za 1 $ je 107,52pa bi preduzeće platilo 930.060 $ za 100 mil jenaAko na dan isporuke kurs bude 100 Y: 1$ preduzeće bi

moralo da plati milion dolara za 100 mil jenaPreduzeće sklapa terminski ugovor gde fiksira kurs na

107,52 Y: 1$. Ukoliko bi dnevni kurs za 3 meseca bio 105,865 preduzeće bi

100 mil Y platilo 944.599 i ostvarilo terminsku premiju u procentu od 1,56% = ( 107,52 – 105,865) / 105,865

Postoje dve metode razmene po deviznom kursu:IndirektnaDirektna

Indirektni, evropski model pokazuje listu iznosa stranih valuta potrebnih za kupovinu jednog američkog dolara

Strana valuta :1 $ ili CAD 1,4703 : 1$

Direktni metod pokazuje cenu ili iznos dolara koji je potreban da bi se kupila jedinica neke druge valuta.

Koristeći indirektni kurs razlika između dnevnog i terminskog kursa je =

Dnevni kurs – terminski kurs / terminski kurs na godišnjem nivou

SISTEMI DEVIZNIH KURSEVA

Promene deviznih kurseva mogu biti tržišne i zvanične

Tržišne promene su određene odnosom ponude i tražnje na deviznom tržištu. One se javljaju u vidu depresijacije i apresijacije.

Depresijacija – kada cena domaće valute u odnosu na stranu valutu pada

Apresijacija – kada cena domaće valute u odnosu na stranu valutu raste, kao posledica ponude i potražnje na deviznom tržištu.Zvanične promene su određene odlukum nadležnog državnog organa ( CB ili vlade). One se javljaju u obliku

devalvacije - sniženje cene domaće valute u odnosu na stranu. revalvacije - povećanje cene domaće valute u odnosu na stranu.

Ravnoteža deviznog kursa

Smatra se da je devizni kurs uravnotežen onda kada su ponuda i tražnja strane valute približno jednake.Kurs domaće valute je precenjen u odnosu na ravnotežni devizni kurs onda ukoliko ponuda nadmašuje tražnju. To se obično dešava zbog porasta uvoza ili odliva kapitala zbog ulaganja u inostranstvo, pada izvoza, deviznog prilva ili odlivakapitala u inostranstvo.Tada može doći do depresijacije domaće valute u odnosu na stranu.

Kurs domaće valute je podcenjen u odnosu na ravnotežni kurs,ako je tražnja na deviznom tržištu veća od ponude. To se dešava u situacijama rasta izvoza, priliva stranog kapitala, ili pada uvoza. Tada postoji mogućnost apresijacije domaće valute u odnosu na stranu.

Načini formiranja sistema deviznih kurseva

Sistem fiksnih deviznih kurseva karakteriše stabilnost kojom se eliminiše jedan izvor nestabilnosti cena ( promena kursa), a time i neizvesnost u međunarodnom poslovanju. Kod ovog sistema postoji stabilan odnos između domaće i strane valute koji je izražen u fiksnom odnosu, a kolebanje u ovom odnosu se dešava u veoma uskim okvirima. Primena ovog sistema je retka.Sistem fluktuirajućih ili plivajućih kurseva, se karakteriše formiranjem deviznog kursa na osnovu ponude i tražnje valuta na deviznom tržištu. Kurs se slobodno i stalno menja prema promeni ovog odnosa. Ovaj sistem koristi većina zemalja, zbog njegove prilagodljivosti u uslovima velikih fluktuacija međunarodnog kretanja kapitala.

Devizni kurs i inflacija

Jedan od važnih faktora koji utiče na međunarodnu različitost cena dobara i usluga je stopa inflacije. Ona je tesno povezana sa deviznim kursom, pa time i opredeljuje kupovnu snagu domaće valute. Devizni kurs varira u zavisnosti od stope inflacije na način kojim se omogućuje slična vrednost pariteta kupovne snage među zemljama.Po teoriji pariteta kupovne snage, relativni troškovi života su jednaki u različitim zemljama, sa tim što bi razlike u lokalnim valutama trebalo da se uravnoteže u skladu sa promenama deviznog kursa i stope inflacije.Recimo ako postoji stopa inflacije od 30%, kupovna snaga domaće valute opada u odnosu na strane, i ako se kurs ne bi prilagodio inflaciji, izvoznici bi ostvarivali veće troškove i manju dobit.

Primer:

Predviđa se da će u SAD godišnja stopa inflacije biti 2%, a u Meksiku 20%. Po paritetu kupovne snage devizni kurs bi trebao da se promeni u skladu sa stopama inflacije. Trenutni kurs : 9,438 pezosa / 1$Očekivani kurs: 11,10 pezosa / 1$

Očekivana razlika u stopi inflacije =1 + i pezos / 1 + i $ = 1,20 / 1,02 = 1,176

Očekivani dnevni devizni kurs dobijamo:

Dnevni kurs x očekivana razlika u stopi inflacije

9,438 x 1,20 / 1,02 = 11,10

Na razlici u ceni valuta može i da se zaradi !

Simultana kupovina i prodaja kupovne snage na jednom ili više tržišta u cilju ostvarenja dobiti na razlici u ceni valuta se naziva Arbitraža.

Devizna arbitraža je korišćenje razlika u deviznim kursevima na jednom ili više deviznih tržišta radi ostvarivanja dobiti. Kupuje se valuta na tržištu na kom je kurs niži i prodaje na tržištu gde je viši. Tu se ostvaruje zarada na razlici u kursevima iste valute.

Kamatna arbitraža je simultano iskorišćavanje razlika u kamatnim stopama na jednom ili više finansijskih tržišta u cilju ostvarenja dobiti.

Devizni kurs, kamatna stopa i inflacija

Međunarodno tržište i tokovi kapitala imaju tendenciju da obezbede paritet kupovnih snaga usklađen sa kamatnim stopama u različitim zemljama. Iz tog razloga se razlike u dnevnom / termiskom kursu usklađuju sa razlikama u kamatnim stopama. Tako se investitorima omogućava približno usaglašen devizni kurs i stopa prinosa u svim zemljama.

Bitno je znati da tokovi međunarodnog kapitala traže najveće prinose od ulaganja, prvenstveno realnu vrednost prinosa. Tako zemlje sa visokom inflacijom imaju i visoke kamatne stope.

Po Fišer efektu nominalana kamatna stopa bi trebalo da bude jednaka realnoj kamatnoj stopi, uvećanoj za očekivanu stopu inflacije.

Primer

Kamatna stopa u Rusiji je 25,25Očekivana stopa inflacije je 20%

Realna kamatna stopa je:1 + r rublja / O ( 1+ i rublja) – 1 = (1,2525/1,20) -1= 0,44 ili 44%

r – kamatna stopai – stopa inflacijeO – očekivana stopa inflacije

U SAD, kamata je 6%, očekivana stopa inflacije 2%1,06/1,02 – 1 = 0,039 ili 3,9%Razlika je očigledna.

Upravljanje rizikom na deviznom tržištu

Međunarodno poslovanje za preduzeće nosi dodatni rizik. Iz tog razloga preduzeće treba da nađe način da se zaštiti od istog ili da ga svede na najmanju moguću meru.

U tu svrhu se koristi takozvani Hedžing, zaštita od rizika. Njime se izbegava ili umanjuje gubitak nastao usled nepovoljnih kretanja deviznog kursa.

Zaštita od nepovoljnog kursa se vrši ugovorenom kupovinom i prodajom valuta po terminskom kursu.

Hedžing ugovorom se postiže prihvatljiva cena rizika, koju čini razlika između terminskog i očekivanog deviznog kursa na dan izvršenja plaćanja.

Suprotno Hedžingu Špekulacija je prihvatanje valutnog rizika zarad ostvarenja dobiti. Špekulacija slabom valutom je da se proda skupo a kupi jeftino usled očekivane devalvacije ili depresijacije, Špekulacija jakom valutom je da se kupi jeftino a proda skupo, usled očekivane apresijacije ili revalvacije iznad ugovorenog nivoa.

INTEGRACIJE I AKVIZICIJE

Kompanije koje ulaze u integracije i akvizicije kako one koje kupuju drugu kompaniju tako i one koje su meta kupovine, prolaze kroz suštinsku i temeljnu promenu poslovanja. Nijedan događaj nije tako težak, izazovan i haotičan poput ulaženja u procese I & A

Zašto treba da makar generalno poznajemo procese integracija i akvizicija ?

Zato što one danas predstavljaju potpuno normalnu pojavu u poslovnom svetu bez koje se nemože.U današnjem globalnom svetu I $ A su jedan od načina dugoročnog opstanka korporacija u sve konkurentnijem okruženju. One predstavljaju stratešku komponentu generisanja dugoročnog rasta i razvoja kompanije.

Skoro svaka bitnija kompanija u SAD iskusila je i prošla kroz neki od načina I & A , a u nekom datom vremenskom periodu na hiljade kompanija se prilagođavalo takozvanoj postmerdžerskoj stvarnosti.

Od 1990 - drugog velikog talasa I & A, oko 96.000 kompanija je prošlo kroz ovakve dilove koji su nosili vrednost od 3,9 tril $.

Termin Integracija ili merdžer, podrazumeva integrisanje dve kompanije, gde će novostvorena kompanija nastaviti da postoji.Temin Akvizicija ili kupovina, podrazumeva kupovinu kompanije od strane druge kompanije, gde se može desiti da obe kompanije nastave da postoje ili što je češće da kupljena kompanija prestane da postoji.

Kategorizacija I & A može biti sledeća

HorizontalneIntegrišu se kompanije sa istim ili sličnim proizvodima ili

uslugama. Horizontalne I & A se koriste kao način povećanja tržišnog udela putem kupovine konkurentske kompanije.

VertikalneDve kompanije se udružuju duž lanca vrednosti. Ovo se često

dešava među proizvodnim firmama, gde se proizvođačintegriše sa svojim dobavljačem. Tako se dobija mogućnost sticanja konkurentskih prednosti na tržištu.

KonglomeratskeUdružuju se dve kompanije iz potpuno različitih delatnosti. Koriste

se za ublažavanje velikih fluktuacija u zaradama koje karakterisu pojedine delatnosti, pogotovo tradicionalne industrije,čime se stiče mogućnost veće konzistentnosti u dugoročnom rastu. Ulaženje u finansije, softversku industriju..

Razlozi za ulaženje u I & A

Svaka I & A poseduje specifične razloge zbog kojih se smatra da je kombinovanje druge kompanije sa sopstvenom dobra poslovna odluka.

Princip koji stoji iza I & A je jednostavan i on glasi da je2 + 2 = 5

Vrednost jedne kompanije je 2 milijarde, vrednost druge kompanije je 2 milijarde, ali kada se ove dve kompanije spoje onda one vrede 5 milijardi. Zašto?

Spajanje dve kompanije stvara dodatnu vrednost koja se iskazuje kroz efekat Sinergije.

Vrednost sinergije se može iskazati kroz tri forme

1. Zarade, tj veće zarade koja se može ostvariti kombinovanjem dve kompanije, nasuprot pojedinačnim mogućnostima.

2. Troškova, kombinovanjem dve kompanije mogu se u većoj meri smanjiti troškovi, nego što bi to bilo moguće kada bi kompanije radile zasebno.

3. Troškovi kapitala, kombinovanjem dve kompanije dolazi do smanjenja troškova kapitala.

Za većinu I & A smanjenje troškova poslovanja je najčešći izvor sinergijske vrednosti. Mnogi merdžeri su vođeni potrebom za smanjenjem troškova poslovanja. Smanjenje troškova je moguće putem eliminisanja duplih odeljenja ljudskih resursa, računovodstva, Informacionih tehnologija itd.

Međutim najbolje I & A su vođene strateškim razlozima.

Strateški razlozi ulaženja u I & A

Pozicioniranje – iskorišćavanje prednosti budućih mogućnosti koje se javljaju kombinacijom dveju kompanija. Recimo osiguravajuća kompanija se udružuje sa bankom kako bi napravila prodor na bankarsko tržište finansijskih usluga, jer objedinjene usluge danas predstavljaju inperativ za sve finansijske institucije.Istovremeno stvara se mogućnost i proširenja kanala distribucije proizvoda osiguranja preko mreže bančinih filijala.Popunjavanje praznine – kompanija može da poseduje bitnu slabu tačku, recimo lošu distribuciju proizvoda . Kombinovanjem sa drugom kompanijom koja nema tu slabost praznina se popunjava.Organizacione kompetencije – pribavljanjem adekvatnih ljudskih resursa i intelektualnog kapitala obezbeđuje se mogućnost dugoročnog rasta i razvoja.

Prodor na glbalno tržište – kupovinom strane kompanije omogućava se momentalni i lakši ulazak na bilo koje strano tržište.

I & A takođe mogu biti vođene osnovnim poslovnim razlozima:

Pogodbena kupovina – nekad može biti jeftinije kupiti drugu kompaniju, nego ući u potrebne investicije.Diversifikacija poslovanja – zarad ublažavanja fluktuacija u zaradama pojedinih delatnosti, što pogotovo važi za kompanije koje posluju u takozvanim zrelim industrijama koje ne pokazuju tendenciju budućeg rasta.Postizanje kratkoročnog rasta – menadžment može biti pod pritiskom da promeni trenutno stanje slabog rasta i profitabilnosti. I & A su sredstvo za povećanje slabih performansi.

Targetiranje kompanije čija je trenutna vrednost podcenjena. Ovo svakako predstavlja dobar posao, tj način da se nešto što je skupllje plati jeftinije. Ovo predstavlja dobru investiciju iovakve I & A se izvode zbog finansijskih a ne strateških razloga.

Proces I & A se može podeliti na V faza

I faza: Razmatranje ulaženja u I & A – ukoliko kompanija razmotri svoju situaciju i dođe do zaključka da će u budućnosti imati poteškoća sa očuvanjem suštinskih kompetencija, tržišnog udela, povrata prinosa na uloženi kapital i drugim vodećim performansama, onda bi ulaženje u I & A bilo neophodno.

II faza: Potraga za odgovarajućim metama i njihovo skeniranje

Targetirane kompanije moraju ispunjavati određene kriterijume koji će činiti da se targetirana kompanija strateški uklopi sa kompanijom koja je kupuje. Bitno je obratiti pažnju na veličinu kompanije, njenu delatnost, strukturu kapitala,organizacionu snaga, suštinske kompetencije,tržišni udeo..

III faza: Istraživanje i vrednovanje targetirane kompanijeSprovođenje detaljne analize izabrane kompanije. Sticanje

detaljnijeg uvida u kompanijine poslovne operacije, strategiju, finansisku situaciju..U ovoj fazi se angažuju investicioni bankari koji sprovode svoju analizu isplativosti ulaganja u skladu sa različitim sinergijskim vrednostima koje je moguće steći putem I & A. Ključni deo ove faze je vrednovanje targetirane kompanije.

Preliminarno se izračunava ukupna vrednost kombinovane kompanije:

Vrednost naše kompanije 600Vrednost targetirane kompanije 200Vrednost procenjenih sinergija 40Troškovi I & A ( zakonski, investic. Bakarske usluge) -10Ukupna vrednost kombinovane kompanije 830

IV faza : Kupovina putem pregovoraRazvija se plan pregovora koji se zasniva na nekoliko

ključnih pitanja:Na koliki ćemo otpor naići kod targetirane kompanijeKoje su to koristi od I & A za targetiranu kompanijuKoja će nam biti ponuđačka strategija, strategija licitiranjaKoliki iznos ćemo dati u prvoj ponudi za kupovinuNajčešće se kupovina dešava putem pregovora između dve kompanije i ovaj vid preuzimanja se zove “ medveđi zagrljaj”Ukoliko kupac naiđe na otpor, on pribavlja određeni vlasnički udeo u željenoj kompaniji, čime stvara pritisak na svoju metu. Ovo se naziva “Toehold position”, tj sticanje polazne tačke.Ukoliko kompanija očekuje veliki otpor ona će pribeći direktnoj tenderskoj ponudi za kupovinu akcionarima targetirane kompanije. Ove ponude su skuplje za kupca, jer nose veće troškove pribavljanja usled pojave konkurencije, troškova pribavljanja udela....

V faza: Post merdžerska integracijaUkoliko sve dobro prođe, dve kompanije objavljuju svoju nameru

da se integrišu.Posao se finišira putem zvaničnog ugovora o I & A. Tako se i zvanično ulazi u proces integracija dvaju kompanija. Pošto je svaka kompanija različita, razlčite su korporativne kulture, informacioni sistemi, različite stategije, ovaj proces je i najteži proces u sprovođenju valjane i uspešne I & A. Treba učiniti da ove dve kompanije uspešno posluju zajedno.

Ovaj proces se može sprovesti na tri nivoa:1. Totalna varijanta - Sva funkcionalna odeljenja se objedinjuju u

jedna. ( marketing, finansije, ljudski resursi..)2. Umerena vaijanta -Određene funkcije ili procesi poput

proizvodnje,će se udružiti.Strareško odlučivanje se centralizuje dok svakodnevno odlučivanje ostaje autonomno.

3. Minimalna varijanta - Samo će se određeni broj zaposlenih objediniti u cilju eliminisanja suvišnosti.Odluke su autonomne

Globalizacija finansijskih tržišta

MMF definiMMF definiššee globalizaciju kao proces dubljih i globalizaciju kao proces dubljih i šširih integracija i irih integracija i rasturastućće ekonomske međuzavisnosti zemalja e ekonomske međuzavisnosti zemalja šširom sveta, putem irom sveta, putem povepoveććanog obima međunarodnih transakcija roba i usluga i anog obima međunarodnih transakcija roba i usluga i internacionalnih tokova kapitala, i takinternacionalnih tokova kapitala, i takođe kroz mnogo brođe kroz mnogo bržžu i u i raraššireniju upotrebu tehnologijeireniju upotrebu tehnologije

DEFINICIJA GLOBALIZACIJEDEFINICIJA GLOBALIZACIJE SA POSLOVNE TASA POSLOVNE TAČČKE GLEDIKE GLEDIŠŠTA KOJU TA KOJU SU ELABORIRALI AZVEDO I BERTRAND GLASI:SU ELABORIRALI AZVEDO I BERTRAND GLASI:

GlobalizacijaGlobalizacija jeje set set mnogobrojnihmnogobrojnih transformacijatransformacija sasa kojimakojima susu se se suosuoččileile kompanijekompanije kaokao posledicaposledica savremenogsavremenog fenomenafenomena sasaččinjenoginjenogodod : :

jajaččanjaanja transnacionalnihtransnacionalnih organizacijaorganizacija, , razvojarazvoja informacionihinformacionih tehnologijatehnologijapovepoveććanoganog internacionalnoginternacionalnog protokaprotoka kapitalakapitala, robe, , robe, uslugausluga iiinformacijainformacijatendencijetendencije homogenizacijehomogenizacije svetskogsvetskog trtržžiišštata

EKONOMSKEKONOMSKUU GLOBALIZACIJGLOBALIZACIJU KARAKTERIU KARAKTERIŠŠUU

Dublje i Dublje i ššire integracije nacionalnih ekonomija putem trgovine, ire integracije nacionalnih ekonomija putem trgovine, direktnih investicija i drugih internacionalnih tokova kapitaladirektnih investicija i drugih internacionalnih tokova kapitala..

PovePoveććana autonomija, obim i brzinana autonomija, obim i brzinaa transakcija trtransakcija tržžiiššta kapitalata kapitala

VodeVodećća uloga tehnologije u mnogim stratea uloga tehnologije u mnogim stratešškim sektorima kim sektorima privrede.privrede.

Zamagljivanje razlika između proizvodnje i usluga kao rezultat Zamagljivanje razlika između proizvodnje i usluga kao rezultat susušštinskog znatinskog značčaja obrade informacija, kombinovanog sa aja obrade informacija, kombinovanog sa elektronskim integracijama pojedinaca, kompanija i trelektronskim integracijama pojedinaca, kompanija i tržžiiššta.ta.

DDigitalizacija ekonomijeigitalizacija ekonomije ii delimidelimiččnni i prelazprelazaak trk tržžiiššta sa ta sa geografskog prostora u sajberprostore.geografskog prostora u sajberprostore.

Sabijanje prostora i vremena i simultana osetljivost za svako Sabijanje prostora i vremena i simultana osetljivost za svako dedeššavanje avanje šširom sveta.irom sveta. (trendova, ideja, potresa(trendova, ideja, potresa.... ) .. )

Globalizacija finansijskih tržišta

NAJOČIGLEDNIJI, NAJINTEZIVNIJI I NAJSVEOBUHVATNIJIPRIMER GLOBALIZACIJE JE PROCES GLOBALIZACIJE KOJI JE ZAHVATIO FINANSIJSKI SEKTOR I FINANSIJSKO TRŽIŠTE

Harvey Harvey tvrditvrdi dada susu finansijskifinansijski sistemisistemi postiglipostigli takavtakavstepenstepen automnostiautomnosti odod stvarnestvarne proizvodnjeproizvodnje kojikoji jeje bezbezpresedanapresedana u u dosadadosadaššnjojnjoj istorijiistoriji, , šštoto nasnas vodivodi u u dobadobakojekoje jeje istoisto takotako bezbez presedanapresedana ispunjenoispunjeno ogromnimogromnimpotencijalnimpotencijalnim opasnostimaopasnostima..

FinansijskoFinansijsko trtržžiišštete postajepostaje izuzetno izuzetno turbulentnoturbulentno zbog zbog intezivne osetljivosti na potreseintezivne osetljivosti na potrese kojekoje trpitrpi bilo koje bilo koje umreumrežženo treno tržžiiššte u svetu.te u svetu.

Globalizacija finansijskih tržišta

OdOd pocetkapocetka 19198080--ih, dolaziih, dolazi do do ubrzanog odvijanja ubrzanog odvijanja procesa globalizacije međunarodne proizvodnje i procesa globalizacije međunarodne proizvodnje i trgovine. trgovine.

RastRast internacionalneinternacionalne proizvodnjeproizvodnje i i trgovinetrgovine, , jejepovepoveććaoao potrebupotrebu zaza finansijskim finansijskim uslugamauslugama nanaglobalnomglobalnom nivounivou, a , a rasturastućća a šštednjatednja jeje kreiralakreiralaogromanogroman ulogulog upravljaupravljaččkogkog investicionoginvesticionogkapitalakapitala kojikoji tratražži i najboljinajbolji povratpovrat sredstavasredstava nanainternacionalnojinternacionalnoj osnoviosnovi..

Globalizacija finansijskih tržišta

Aktuelnektuelne promenepromene kojekoje se se dedeššavajuavaju nana svetskomsvetskomfinansijskom trfinansijskom tržžiišštutu snasnažžno no utiutičču u nanapreoblikovanjepreoblikovanje ovogovog trtržžiišštata kakokako u u sadasadaššnjostinjostitakotako jojošš ii viviššee u u budubuduććnostinosti. .

One se ogledaju u najbitnijim nosiocima promenaOne se ogledaju u najbitnijim nosiocima promena::

GlobalizacijGlobalizacijii finansijskogfinansijskog trtržžiišštataKonsolidaciji i konvergencijiKonsolidaciji i konvergencijiFinansijskFinansijskojoj dezintermedijacijdezintermedijacijiiDeregulacijDeregulacijii finansijskogfinansijskog trtržžiišštataSavremeniSavremenimm klijentiklijentimama I I korisnicikorisnicimama uslugauslugaTehnoloTehnološškkomom progresprogresuu

PritiskPritiskuu akcionaraakcionara

Globalizacija finansijskih tržišta

U SVETLU KONSTANTNIH PROMENA GLOBALNE FINANSIJSKE U SVETLU KONSTANTNIH PROMENA GLOBALNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE PREISPITUJU SVOJE STRATEGIJE POSLOVANJA PO INSTITUCIJE PREISPITUJU SVOJE STRATEGIJE POSLOVANJA PO PITANJU:PITANJU:

DALJNJE ISPLATIVOSTI AKVIZICIJADALJNJE ISPLATIVOSTI AKVIZICIJA

USMERAVANJA RESURSA KA UPRAVLJANJU IMOVINOM KLIJENATAUSMERAVANJA RESURSA KA UPRAVLJANJU IMOVINOM KLIJENATA

USMERAVANJA NA AKTIVNIJE UPRAVLJANJE KAPITALOMUSMERAVANJA NA AKTIVNIJE UPRAVLJANJE KAPITALOM

KA DISLOCIRANJU INTERNIH PROCESA RADAKA DISLOCIRANJU INTERNIH PROCESA RADA

KREIRANJU SNAKREIRANJU SNAŽŽNOG GLOBALNO PREPOZNATLJIVOG BRENDANOG GLOBALNO PREPOZNATLJIVOG BRENDA

KA POTREBI ZA USPEKA POTREBI ZA USPEŠŠNIJIM SAVLADAVANJEM LOKALNIH NIJIM SAVLADAVANJEM LOKALNIH SPECIFISPECIFIČČNOSTI ZEMLJE DOMANOSTI ZEMLJE DOMAĆĆINAINA

Globalizacija finansijskih tržišta

Za globalne finansijske institucije sZa globalne finansijske institucije suušštinskotinsko pitanjepitanje viviššeenijenije šštata raditiraditi, , vevećć kakokako to to ostvaritiostvariti. . KonstantneKonstantneinovacijeinovacije ććee imaimatiti kljuključčnunu uloguulogu u u postizanjupostizanju uspehauspeha..

PPoredored dobrogdobrog lideralidera kojikoji ćće e postavitipostaviti strategijustrategiju iisposobnogsposobnog upravljaupravljaččkogkog timatima, , kompanijkompanijama postaje ama postaje neophodna neophodna takvtakvaa radnradnaa sredinsredinaa kojakoja ćće e stalnostalno dovoditidovoditiu u pitanjepitanje nastanaknastanak ““status quostatus quo”” situacijesituacije. .

KakoKako jeje Bob Bob MendelsenMendelsen GeneralniGeneralni direktordirektor kompanijekompanijeRoyal & Sun AllianceRoyal & Sun Alliance rekaorekao::

““ UspeUspeššnene kompanijekompanije ćće e bitibiti one one kojekoje ćće ue uččitiiti brzobrzo, , brzobrzo dodožživljavatiivljavati neuspeheneuspehe ii brzobrzo se se odod njihnjihoporavljatioporavljati.””